FAKULTET ZATITE NA RADU UNIVERZITETA U

NIU

Tema diplomskog rada:

''Hemijski parametri kvaliteta povrinskih voda''

Predmet:

Hemijski parametri radne i ivotne sredine

Mentor:

Kandidat:

Prof. dr Amelija orevi

Darko Nestorovi 09235

Ni, oktobar 2013. g.

SADRAJ:

Uvod..........4
1.Hemijski sastav voda..........5
1.1.Slatka voda...5
1.2.Slana voda........6
1.3.Bistra voda.......6
1.4.Mutna voda......6
1.5.Tvrda voda...7
1.6.Meka voda....7
2.Ostale organske i neorganske materije u vodi.....7
3.Podela voda prema poreklu i hemijski sastav.....10
3.1.Hemijski sastav atmosferskih voda.........10
3.2.Hemijski sastav podzemnih voda....10
4.Osobine hemijski iste vode.......11
4.1.Molekul vode.......11
4.2.Voda kao rastvara.......11
4.3.Anomalije vode........12
4.4.Fizikohemijske osobine vode.........12
5. Pitka voda je dragocena voda....13
5.1. Evropska povelja o vodi.13
5.2. ta je otpadna voda?...............................................................................................................14
5.3. ta je prljava voda?.................................................................................................................14
5.4. ta je "strana voda"?..............................................................................................................14
5.5. to je to kinica?.....................................................................................................................15
6. Glavni trendovi u Republici Srbiji.........20
7. Pozadina problema.........20
8. Politike opcije...21
9. Globalni trendovi i projekcije....21
10. Zatita voda.........22
11. Kakva je voda koju pijemo?....................................................................................................25
Zakljuak...32
2

Literatura.......33

Uvod

Vodeni sloj na Zemlji obuhvata morske (slane), poluslane, kopnene (slatke) i meteorske
vode. Sve ove vode su ukljuene u ciklus kruenja vode more-vazduh-kopno-more pod uticajem
Suneve sveltosti i sila Zemljine tee. Mora i okeani ine 2/3 povrine Zemlje. Na polarnim
ledenim povrinama nalazi se 2.01% vodene mase, te bi prekomerno otapanje leda dovelo do
podizanja nivoa mora. Iako je po hemijskom sastavu jedinjenje vodonika i kiseonika, ona ima i
mnoge druge rastvorene materije: minerale, soli kao i organske materije. To je providna tenost
bez mirisa i ukusa, u debljim slojevima plave boje.
Temperature na kojoj se mrzne (0C) i temperatura na kojoj kljua (100C) uzete su za
osnovne take u termometriji. Najveu gustinu ima na 4C, led ima manju gustinu od nje.
Odlian je provodnik zvuka. Zvuk kroz vodu putuje etiri puta bre nego kroz vazduh. Jedna je
od najzastupljenijih supstanci na zemlji i najrasprostranjeniji rastvara. Iako je voda prema
hemijskom sastavu jedinjenje vodonika i kiseonika, ona se u takvom stanju u prirodi ne nalazi.
Ona sadri niz raznih supstanci rastvorenih u njoj. Hemijski sastav prirodne vode na zemlji nije
jedinstven ve zavisi od brojnih faktora: poreklo vode, zemljite sa kojim je u dodiru, sezonskih
promena temperature, biljaka i ivotinja, koje ive u njoj i meavina razliitih vrsta voda.
Vode ine okeani, mora, jezera, potoci, reke, akumulacije, movare, ledene mase gleera,
zemljina vlaga, podzemne i atmosferske vode. Ona ima nestalan hemizam: mineralne soli,
kalcijum, fosfor, azot, gasovi i kiseonik.

1. Hemijski sastav voda

Prema hemijskom sastavu i sadraju svih supstanci koje se nalaze u prirodnim vodama, vode se
4

dele na:
Slatku;
Slanu;
Bistru;
Mutnu;
Tvrdu;
Meku;
Bezbojnu;
Obojenu;
Opilescentnu;
Vodu sa mirisom.
Tabela 1. Hemijski sastav u prirodnim vodama

Meka svea voda

N
0,0

K
-

Ca
0,01

Mg
-

1
Tvrda svea voda

Morska voda

Cl
0,01

SO4
0,00

CO2
0,01

6
0,0

0,01

0,06

0,01

0,04

0,02

0,11

1
10,
7

3,39

0,42

1,31

19,3

2,69

0,07

Ukupno
0,065

0,3

34,9

1.1. Slatka voda

Slatka voda ima malu koliinu soli (natrijum-hlorida-NaCl i drugih rastvorljivih soli),
tako da je po ukusu neutralna, pa se zato i kae da je slatka, jer nema odreenog dominirajueg
ukusa. U odnosu na slane vode, koliina soli u ovim vodama je i do 100 puta manja.
1.2. Slana voda
5

Slana voda ima ve sadraj soli (natrijum-hlorida) i daje oseaj slanog u ustima. U
morskoj vodi ima 40 puta vie kalcijuma, a 1000 puta vie hlora. Ove vode su bogatije lako
topljivim solima (1-4%), jer atmosferskim uticajima stiu spirajui se sa zemljita. Koncentracija
soli u morskoj vodi je 100 puta vea nego u tvrdoj sveoj vodi, a 537 put vea nego u mekoj
sveoj vodi.
Tabela 2. Koncentracije pojedinih soli
So

Ukus neodreen, jedva

Ukus lo, odbijajui

NaCl
MgCl2
MgSO4
CaSO4
KCl
FeSO4
MgCl2
FeCl2

osetan
150
100
200
70
350
1,5
2,0
0,3

(mg/m3)
500 slan
400 gorak
500 gorak
150 na gips
700 gorak
5 gvozdjevit
4 na blato
0,5 na blato

1.3. Bistra voda

Bistra voda je ona voda koja ne sadri nikakve koloidne estice niti suspenzije
nerastvorenih supstanci.
1.4. Mutna voda
Mutna voda sadri suspenzije nerastvorenih supstanci i koloidne rastvorene estice,
organskog i neorganskog porekla. Zamuenje vode se deava u prirodi posle velikih kia, kada se
u njoj nau razne estice sa zemljita. Mutnoa je posledica optike aktivnosti koloidno
rastvorenih estica koje ne proputaju direktno ulazno svetlo, nego ga rasipaju i apsorbuju.
Mutna voda je nepogodna za pie kao i za upotrebu u prehrambenoj industriji.

1.5. Tvrda voda

Tvrda voda ima vei sadraj magnezijuma i kacijuma. Pod tvrdom vodom se smatra ona
voda koja prilikom zagrevanja ostavlja na dnu suda tvrd talog (na primer kamen kod bojlera).
Tvrda voda moe da se koristi za pie. Tvrdoa vode se odreuje sastavom i koliinom
kalcijumkarbonata (CaCO2), a izraava se u mg/lit.
Tabela 3. Gradacija vode prema tvrdoi
Redni broj
1.
2.
3.
4.
5.

Mg/lit
Od 0 do 4
Od 4 do 8
Od 12 do 18
Od 18 do 30
Preko 30

Gradacija
Vrlo meka voda
Meka voda
Srednje meka voda
Lako tvrda voda
Tvrda voda

1.6. Meka voda

Meka voda ima malu koliinu rastvorenih mineralnih soli, naroito kalcijuma (Ca) i
magnezijuma (Mg). To znai da su ove vode alkalne.
2. Ostale organske i neorganske materije u vodi
Do sada smo uglavnom pominjali kiseonik, vodonik i ugljenik kao osnovne elemente
neophodne za ive organizme. Pored njih, organizmima su potrebne i druge mineralne materije
koje se nalaze rastvorene u vodi. One se vodom unose u ive organizme. To su najee: azot,
fosfor, sumpor, kalijum, kalcijum, magnezijum, gvoze i natrijum. Svaki od ovih minerala ima
odreenu funkciju u organizmu i uestvuje u formiranju njihove grae. Rastvorljivost mineralnih
materija u vodi je zavisna od temperature, kiselosti i prisustva drugih rastvorenih materija.
Tabela 4. Neophodni elementi za ive organizme u vodi
Elementi

Hemijski simboli

Funkcija
7

Azot

Strukturni sastojak
belanevina i
nukleinskih

Fosfor

kiselina
Strukturni sastojak
nukleinskih kiselina,
fosfolipida i kotanog

Kalijum

tkiva
Glavni rastvoreni
sastojak

Sumpor

ivih elija
Strukturni sastojak
mnogih

Kalcijum

Ca

belanevina
Regulie propustljivost
elijskih membrane,
strukturna
je komponenta kotanog
tkiva
i materije, popunjava
prostor

Magnezijum

Mg

meu elijama
Strukturni sastojak
hlorofila,
neophodan je za
normalno
funkcionisanje mnogih

Gvoe

Fe

fermenata
Strukturni sastojak
hemoglobin i mnogih

Natrijum

Na

fermenata
Glavna rastvorna
komponenta
8

vanelijske tenosti
Veina kopnenih voda sadri od 0,01do 0,2% rastvorenih mineralnih materija. Hemijski
sastav prirodne vode na Zemlji nije jedinstven. On zavisi od:
Porekla vode,
Zemljita sa kojim je voda u dodiru,
Biljaka i ivotinja koja u njoj ive,
Sezonske promene temperature,
Meavine razliitih vrsta voda.
Relativno najvei sadraj neorganskih soli sadre slana jezera u kojima koncentracije idu
i do 360gr/dm3. U morima i okeanima sadraj neorganskih soli je manji nego u slanim jezerima.
Sirova i morska voda se razlikuju po sastavu kao i po koliini rastvorenih mineralnih
materija. Morska voda je bogata natrijumom, magnezijumom, hlorid i sulfat jonima, dok u
sveoj vodi preovladava kalcijum i karbonat joni. Rastvorene materije u vodi stvaraju niz
problema rastinju i ivotinjama. Organizmi moraju da usvajaju mineralne materije iz zemljita,
vode i hrane, zatim moraju da u svom telu zadravaju viu koncentraciju tih materija nego to je
u okolnoj sredini.
Osim neorganskih soli i drugih materija, u povrinskim vodama se mogu nai i organske
materije, iji je sastav veoma razliit. U prirodnim vodama najvei sadraj ovih materija imaju
movare (koliina se kree i do 850gr/dm3), a u slatkoj i morskoj vodi znatno nie. Organske
materije mogu da stignu u povrinske vode na jedan od dva naina :
Iz atmosfere putem padavina,
Sa zemljita spiranjem i taloenjem.
U oba sluaja, organske materije se stvaraju raspadanjem biljnih i ivotinjskih vrsta i
njihovih luevina i stiu u povrinske vode. Meutim, svi nabrojani prirodni faktori sa svojim
osobinama su relativni, jer je ovekov uticaj veoma jak. Ljudske aktivnosti menjaju
karakteristike hidrosfere, esto i do razmera katastrofa.
9

3. Podela voda prema poreklu i hemijski sastav

Prema poreklu, sve vode se svrstavaju u tri osnovne grupe:
Povrinske;
Podzemne i
Atmosferske.
Cela prethodna pria odnosila se uglavnom na povrinske vode. Ali takoe je bitno
pomenuti i hemijski sastav atmosferskih i podzemnih voda.
3.1. Hemijski sastav atmosferskih voda
Po hemijskom sastavu atmosferske vode su najsiromanije. One sadre rastvorene
gasove: kiseonik (O2), azot(N2), ugljen-dioksid(CO2) i druge koji se nalaze u vazduhu iz koga
dospevaju u atmosferske padavine. Osim njih, mogu se nai i druge organske i neorganske
supstance koje u atmosfersku vodu dospevaju rastvaranjem ili suspendovanjem vrstih estica iz
vazduha: aerosola, praine, dima. Njihovi prirodni izvori su: vulkani, vazduna strujanja koja iz
jednih predela prenose supstance na velike razdaljine, umski pozari, isparenja iznad uma i
movara. Meutim, svi ovi sadraji dospevaju u povrinske vode - jezera i mora.
3.2. Hemijski sastav podzemnih voda
Podzemne vode koje se koriste za vodu za pie su sa relativno malih dubina, pa njihov
hemijski sastav zavisi od hemijskog sastava tla kroz koje protiu. Podzemne vode u sebi sadre
veoma malu koliinu organskih materija. Ove materije prodiru sa povrine preko povrinskih
voda, meutim, prilikom prodiranja kroz teren one se zadravaju, pa dok stignu do podzemnih
voda bude ih veoma malo. Ukoliko su podzemne vode na veim dubinama, tada one sadre one
mineralne materije koje potiu od zemljita. Ukoliko protiu kroz naftonosne slojeve u njima e
sadraj organskih materija biti veoma visok. Ako u nekim vodama preovlauju neke specifine
10

mineralne materije, te vode bie mineralne. Ako su one jo i zagrejane, onda su to termalne vode.
I na kraju: u tenosti morskih organizama koncentracija jona je manja nego to je u morskoj vodi
i da ne postoji regulatorski mehanizam joni bi prolazili kroz elijske membrane iz oblasti visoke
u oblast niske koncentracije, to bi dovelo do uravnoteene koncentracije.
4. Osobine hemijski iste vode
4.1. Molekul vode
Molekul vode sasoji se iz dva atoma vodonika i jednog atoma kiseonika. Postoje 42
kombinacije ovih atoma u molekulu vode, ali je samo njih 9 stabilno, koje nastaju kombinacijom
stabilnih izotopa vodonika i kiseonika. Za sastav vode karakteristian je sledei maseni udeo
elemenata: vodonika 11,19% i kiseonika 88,81% . Jezgra atoma molekula vode rasporeena su
po uglovima jednakokrakog trougla na ijem se vrhu nalazi jezgro atoma kiseonika. U
nepobuenim molekulima vode ugao HOH, obrazovan pravcima veze kiseonik vodonik, iznosi
104027 za parno stanje, i 104031 za teno stanje.
4.2. Voda kao rastvara
Voda ima veliku dielektrinu konstantu, te je s toga idealan rastvara. U prirodi
zahvaljujui tome uopte nema hemijski iste vode, ve se u njoj mogu nai razliite koliine
razliitih rastvorenih soli, gasova i organskih jedinjenja. Razlozi zbog kojih je voda jedinstven i
idealan rastvara su sledei:
Pristupana je u velikim koliinama;
Vrlo slabo provodi elektrinu struju;
Uestvuje u mnogobrojnim solvolitikim reakcijama;
Ima sposobnost da potencijalne elektrolite prevodi u prave elektrolite;
U njenim rastvorima dolazi do izraaja amfoteran karakter metalnih oksida i hidroksida;
Vodeni rastvori elektrolita odlikuju se veoma dobrom elektrinom provodljivou;

11

 U vodenim rastvorima odigravaju se veoma lako reakcije neutralizacije, zahvaljujui malom

jonskom proizvodu vode.
4.3. Anomalija vode
Tena voda pretvara se u led na temperaturi 00C (273,15K), ija gustina tada iznosi
0,9168g/cm3. Za vode je karakteristino postojanje nekoliko polimorfnih oblika leda. U
zavisnosti od temperature i pritiska pri kojima dolazi do formiranja kristalne faze, razlikuje se 13
oblika leda. Pri obinim uslovima stabilan led je onaj koji ima heksagonalnu strukturu. Gustina
leda manja je od gustine tene vode, a maksimum gustine na +40C objanjava se unutranjom
strukturom vode. To to je led laki od vode ima veliku ulogu u prirodi. Sa nastupanjem mrazeva
povrinski sloj vode hladi se do +40C i kao tei sputa se na dno istiskujui toplije slojeve to
dovodi do smrzavanja vode poev od povrine, a ne od dna. Ovome doprinosi i mala toplotna
provodljivost leda. Sneg koji prekriva led takoe je dobra zatita voda. Toplotna provodljivost
snega pri gustini od 0,1g/cm3 odgovara toplotnoj provodljivosti vune, a pri gustini od 0,2g/cm3
toplotnoj provodljivosti hartije.
4.4. Fizikohemijske osobine vode
Voda, pored ive, jedina je od svih tenosti koja ima maksimalan povrinski napon na
obinoj temperaturi. Takoe, njena bitna karakteristika je ta to je ona jedinstveni mineral na
Zemlji koji se moe istovremeno nalaziti u sva tri agregatna stanja. Ona je idealan izolator
elektriciteta. Specifina provodljivost joj je 0,038*10-6 Simensa. Specifina rastvorljivost se
poveava sa rastvaranjem pojedinih supstanci u vodi, pa je ona odlian pokazatelj istoe vode.
Voda mrzne na 00C, a kljua na 1000C kod pritiska od 101,325 kPa. Specifina toplota joj je
4,18 kJ/kg. Specifina masa vode iznosi 1,0, dok joj je gustina na +40C takoe 1,0 kg/dm3.
Viskozitet vode je na 200C usvojeno dogovoren kao 1mPas.

5. Pitka voda je dragocena voda

12

U jednom indijanskom selu koje se nalazi u predelu Arizone (SAD) koji je oskudan sa
pitkom vodom, ljudi svakodnevno moraju preko jednog sata peaiti da bi doneli pitku vodu. Ovi
ljudi uporno su odbijali pomo ureda koji se bavi pitanjima Indijanaca, a koji je eleo izgraditi
vodovod do sela. Njihovo obrazloenje za odbijanje ovog vodovoda bilo je :
"Voda je tako dragocena da bi mi bili vredni nje moramo se dobro potruditi za nju. Samo onaj ko
najpre jedan sat dugo nosi teak kanister za vodu i znoji se na suncu osea koliko je voda
dragocena i odnosi se paljivo prema njoj".

5.1. EVROPSKA POVELJA O VODI

1. Bez vode nema ivota. Ona je dragoceno dobro, preko potrebno u svakoj ljudskoj delatnosti.
2. Slatkovodni resursi vode nisu neiscrpni.
3. Menjati kvalitet vode znai ugroavati ivot oveka i ostalih ivih bia koja od vode zavise.
4. Kvalitet vode mora se uvati do nivoa prilagoenog njenom korienju koji predvia i
zadovoljava posebne zahteve zdravlja stanovnitva.
5. Ako se voda po upotrebi vraa u prirodnu sredinu, to ne sme biti na tetu drugih korisnika,
javnih ili individualnih.
6. Odravanje odgovarajueg biljnog pokrivaa, prvenstveno umskog, od velike je vanosti za
ouvanje vodenih resursa.
7. Vodeni resursi se moraju stalno inventirati.
8. Dobro upravljanje vodama mora se planirati i registrirati zakonom preko nadlenih institucija.
9. Zatita voda trai znaajan napor u naunom istraivanju i u stvaranju specijalista za javno
informiranje.
10. Voda je zajedniko nasledstvo i njenu vrednost moraju svi poznavati. Zadatak je svakoga da
vodom ekonomira i da je racionalno koristi.
11. Upravljanje vodenim resursima mora se pre svega vriti u sklopu sliva, a ne unutar upravnih i
politikih granica.
12. Voda ne zna granice. Ve milionima godina na Zemlji postoji ista koliina vode, koja se ne
smanjuje, ali i ne poveava. Njen kvalitet zavisi od naeg ophoenja prema njoj.

5.2. ta je otpadna voda?

13

To je upotrebljena voda iz naselja i industrije kojoj su promenjena fizika, hemijska i

bioloka svojstva tako da se ne moe koristiti u poljoprivredi niti u druge svrhe. Ova voda se do
postrojenja za proiavanje odvodi kanalizacijom. Ona sadri: prljavu vodu, "stranu vodu" i
kinicu.

5.3. ta je prljava voda?

To je sva otpadna voda iz domainstava, privatnih preduzea i industrije kao i kinica sa
jako prometnih delova ulica koja mora biti odvedena do postrojenja za proiavanje otpadnih
voda.

5.4. ta je "strana voda"?

To je ista voda koja zavrava u kanalizaciji i zbog svoje istoe u odnosu na druge vode
koje se odvode kanalizacijom je "strana". Ona dospeva u kanalizaciju iz podzemnih voda,
bunara, drenaa, kao viak iz bazena pitke vode ili kao rashladna voda.

5.5.to je to kinica?
14

To je voda koja nastaje iz padavina. Prema mestu dospevanja razlikujemo prljavu (npr.sa
autocesta) i istu (npr. sa krova) kinicu. Otpadne vode se od mesta nastajanja do postrojenja za
proiavanje, odnosno do isputanja u vodotoke, odvode kanalizacijom koju ini sistem cevi,
kanala i ureaja.

Kanalizacije nisu izum novog doba. Jo u staroj Indiji za vreme tkz. Indus kulture bila su
u upotrebi moderna postrojenja (3000 p.n.e.). Kao pravi majstori za kanalizacije dokazali su se
Rimljani. Odvod otpadnih voda starog Rima usledio je u poznatoj "Cloaca maxima". Tek u
novije vreme ovek je primetio da odvod otpadnih voda u reke ili njihovo poniranje u tlo moe
imati tetne posledice za pitku vodu. Nehigijenska, zagaena voda je esto bila uzrok velikih
tragedija i epidemija u srednjem, ali i kasnije sve do kraja XIX stolea (npr. velika epidemija
kolere 1854. godine koja je zadesila London i od koje je umrlo oko 5 000 ljudi ili epidemija
kolere u Hamburgu 1892. godine od koje je umrlo 10 000 ljudi).
Izgradnja vodovoda je uticala na koliinu otpadne vode, koja se naglo poveala, i koja je
putem kanalizacije odvoena u reke tako da je nivo samoproiavanja vodotoka bio brzo
dosegnut usled ega je proistekla nunost izgradnje postrojenja za proiavanje otpadnih voda.

15

Danas veina kanalizacionih mrea u svetu je tzv. meanog tipa gde se ista kinica
odvodi u postrojenja za proiavanje otpadnih voda zajedno sa prljavom vodom. Kod jakih kia,
sva ova voda nema dovoljno mesta u proiivau, tako da velika koliina neproiene otpadne
vode zavri direktno u vodotocima. Osim toga otpadne vode bivaju jako razreene tako da se
procesi proiavanja usporavaju.

U budunosti je neophodno "stranu" vodu (kinicu sa krovova, peakih staza ili ne

zagaenih delova ulica) odvoditi u tlo ili ako to nije mogue, direktno u vodotoke posebnim
sistemima.
16

Postoje razliite vrste postrojenja za proiavanje otpadnih voda koji se mogu videti
na sledeim slikama:
1. Mehaniko-bioloka postrojenja

17

Mehanike metode proiavanja otpadnih voda: sastoje se u uklanjanju mikro i

makro suspendiranih estica iz vode, organskog i anorganskog porekla. U tu svrhu slue reetke,
sita, taloenje, flotacija, filtriranje, centrifugiranje. Princip rada ovih ureaja bazira se na
razliitim specifinim teinama suspendiranih estica i vode.
Pre nego to voda doe u te ureaje, iz nje se uklanjaju sve plivajue makro materije. Na
primer, flotatori uglavnom slue za odvajanje materija lakih od vode, kao to su sve vrste ulja i
masti.
2. Bioloko-biljno postrojenje

Bioloki postupci proiavanja obuhvataju samo obradu organskih materija. Razgradnja

organskih spojeva dogaa se pod uticajem bakterija. U aerobnom postupku se biodekompozicija
organskih materija dogaa uz prisustvo kiseonika, a u anaerobnom bez prisustva kiseonika u
vodi.

18

3. Bioloko postrojenje sa prokapnim filterom

4. Mehaniko-hemijsko-bioloko postrojenje

19

Dugo vremena se kod nas i u svetu vodno bogatstvo ocenjivalo prema ukupnoj koliini
vode te raspoloivom energetskom potencijalu. Nakon sve uestalijih incidenata nastalih kao
posledica zagaenja otpadnih materija dolo se do saznanja da je kvalitet vode bitan elemenat za
procenu mogue raspoloive koliine od ukupne vodne mase. Za kvalitet voda od posebnog je
znaaja isputanje tekuih i krutih razgradivih otpadnih materija te unoenje topline,
radioaktivnih i nerazgradivih otpadnih materija.

6. Glavni trendovi u Republici Srbiji

U 2000. godini, ukupni godinji obnovljivi izvori vode po glavi stanovnika iznosili su
8.938 kubnih metara, to je vie od evropskog proseka, koji iznosi 3.981 kubnih metara (WRI
2001).
Uprkos dramatinog pada emisije zagaivaa u vodu i oiglednog poboljanja kvaliteta vode u
toku rata, trenutno je samo 3% reka u RS potpuno nezagaeno a skoro 30% je eutrofikovano
(REC, 2000).
Ukupna emisija organskih zaga ivaa vode u 1996. iznosila je 3.217 kg na dan, to je 250 puta
nie nego u Nemakoj (811.315). Ta emisija po radniku (0,19 kg) bila je, meutim, 1,5 puta via
nego u Nemakoj (0,12) (World Bank, 1999).

7. Pozadina problema
Dva su glavna problema povezana sa vodama: zagaenje i nedostatak vode. Globalno
gledajui, vode ima vie nego dovoljno. Meutim, postoji znaajan nedostatak vode na lokalnim
nivoima. Najvei potroai vode u svetskim razmerama su poljoprivreda i industrija.
Zagaenje vode je uglavnom prouzrokovano komunalnim otpadnim vodama u
sluajevima kada kanalizacioni sastavi ne funkcioniu kako treba, kao i otpadnim vodama od
poljoprivrede. Ovo prouzrokuje uglavnom organsko zagaenje vode i eutrofikaciju. Ostali bitni
zagaivai vode su industrija i proizvodnja energije. Industrija
moe da izazove zagaenje tekim metalima, a proizvodnja energije esto izaziva termalno
zagaenje.
20

Podzemne vode su esto jedini izvor vode za neke zemlje. U veini sluajeva, podzemne
vode se obnavljaju mnogo sporije nego to se troe, to na kraju dovodi do nedostatka
podzemnih voda i dodatnih problema, kao to su slaganje tla iznad podzemne vode, prodiranje
morske vode i opadanje vodenih stubova. Nedostatak vode u budunosti mogao bi imati uticaj na
ljudsko zdravlje, privredu i okolinu, a mogao bi dovesti i do oruanih sukoba unutar i meu
dravama (OECD, 2001).

8. Politike opcije
Politika bi trebala biti usmerena na smanjenje subvencija za korienje vode u
poljoprivredi, na spreavanje zagaenja vode, kao i opravku postrojenja za snabdevanje i tretman
vode kako bi se smanjili gubici. Mnoge OECD zemlje su poboljale svoju industrijsku efikasnost
(kroz bolje recikliranje i ponovnu upotrebu) i smanjile koliinu vode koja se koristi u industriji.
Ovo su postigle uglavnom zahvaljujui veim cenama vode i striktnijim industrijskim
standardima (OECD, 2001).
U mnogim dravama odgovornost za upravljanje vodom je podeljena izmeu raznih
lokalnih vlasti, to nije dobro, jer je potrebno da postoji integrirani pristup upravljanju na
dravnom i meunarodnom nivou. Iskustva pokazuju da uvoenje vodomera u domainstva
doprinosi boljoj naplati i manjoj potronji. Naplata za otpadne vode rauna se na osnovu utroka
vode za domainstva i na osnovu toksinosti za industriju.
Neke drave su uvele naplatu u poljoprivredni sektor na bazi ukupne potronje ubriva i
azota. Ova naplata bi mogla biti znaajna za smanjenje zagaenja vode. U nekim zemljama
postoje limiti na koliinu vode koja se uzima iz izvora u onim obastima koje pate od nedostatka
vode (OECD, 2001).

9. Globalni trendovi i projekcije

Potronja vode e porasti za 31% od 1995. do 2020. Znaajan manjak vode postoji na lokalnom
nivou; oekuje se da e, do 2020, u 25 zemalja u razvoju doi do znatnih potekoa u
snabdevanju vodom.

21

 Do dramatine redukcije raspoloive vode po glavi stanovnika dolo je u zadnjih 50 godina (sa
17.000 metara kubnih godinje po glavi stanovnika u 1950. na 7.300 kubnih metara godinje po
glavi stanovnika u 1995). Jedan razlog je porast stanovnitva, a drugi zagaivanje vode. Za
oekivati je da e raspoloiva voda i dalje opadati te e do 2020, 250 miliona ljudi biti pogoeno
nestaicom vode, to je 75% vie nego 1995.
U manje razvijenim zemljama, najvie vode koristi se za poljoprivredu, dok se u razvijenim
zemljama vie vode koristi za industriju. Oekuje se da e u veini zemalja irom sveta,
poljoprivreda i dalje koristiti najvee koliine vode, dok e industrijski sektor rasti najbre.
Zagaivanje vode uzrokovano gradskim otpadnim vodama znatno je smanjeno sa porastom
broja domainstava koja su se prikljuila na kanalizaciju, kao i sa boljim preiavanjem
otpadnih voda. Procenat stanovnika prikljuenih na postrojenja za preiavanje otpadnih voda
porastao je sa 51% u 1980. na skoro 60% u toku 90-ih. Meutim, stanje je mnogo gore u
zemljama u razvoju (OECD, 2001).

10. ZATITA VODA

lan 120.
Zatita voda, ukljuujui i zatitu obalnog mora, provodi se radi osiguranja nekodljivog i
nesmetanog korienja voda, zatite zdravlja ljudi, ivotinjskog i biljnog sveta i zatite prirodnog
okruenja. Zatita voda ostvaruje se nadzorom nad stanjem kvaliteta tih voda i izvorima
zagaenja, kontrolisanjem odvodnje otpadnih voda i njihovim proiavanjem, spreavanjem,
ogranienjem i zabranjivanjem radnji i ponaanjem koja mogu uticati na zagaenje voda i stanje
okoline u celini, kao i drugim delovanjem usmerenim na ouvanje i poboljanje kvaliteta i
namenske upotrebljivosti voda.
lan 121.
Zatita voda sprovodi se zabranom, ograniavanjem i spreavanjem unoenja u vode, javno
vodno dobro, poljoprivredno, umsko i graevinsko zemljite i u atmosferu opasnih i tetnih

22

materija, propisivanjem i preduzimanjem drugih mera za ouvanje i poboljanje kvaliteta voda.

Opasnim materijama, prema ovome zakonu, smatraju se materije, energija i drugi uzronici koji
svojim fizikim, hemijskim delovanjem mogu dovesti u opasnost ivot i zdravlje ljudi i opstanak
ivotinjskog odnosno biljnog sveta i stanje okoline.
tetnim materijama, prema ovome zakonu, smatraju se materije koje mogu prouzrokovati
promene hemijskih, fizikih i biolokih osobina vode zbog ega se ograniava ili onemoguava
iskoriavanje voda u korisne svrhe .
lan 122.
Opasne i tetne materije zabranjeno je isputati ili unositi u vode, javno vodno dobro,
graevinsko, poljoprivredno ili umsko zemljite ili u atmosferu ili odlagati na podrujima gde
postoji mogunost zagaenja voda, osim pod zahtevima propisanim ovim zakonom ili propisima
donesenim na osnovu ovog i drugih zakona. Pravne osobe i graani koji u vezi s obavljanjem
delatnosti isputaju opasne ili tetne materije koje mogu zagaditi vode dune su ih pre isputanja
u prijemnike ili javni kanalizacijski sastav ili u atmosferu delimino ili potpuno proistiti u
skladu s vodoprivrednom dozvolom.
lan 123.
Radi utvrivanja upotrebljivosti voda za odreene namene vri se klasifikacija voda i
kategorizacija voda. Klasifikacijom voda utvruje se podela voda po vrstama, karakteristike
pojedinih vrsta voda i namena za koju se mogu upotrebljavati, doputeni nivo zagaenja iznad
kojeg je vodu opasno upotrebljavati ili je za pojedine korisnike onemogueno njihovo korienje:
Vode I kategorije: najistije prirodne vode, izvorita reka i njihovi gornji tokovi.Nemaju miris,
vidljivu boju niti otpadne materije, a koriste se za pie i u prehrambenoj industriji.
Vode II kategorije: jo su uvek relativno iste. Mogu se koristiti za rekreaciju i uz odreeno
proiavanje za snabdevanje grada vodom. Ne smeju imati niti miris niti boju.
Vode III kategorije su: zagaene prolaskom kroz gusto naseljene i industrijske oblasti. Imaju
miris i vidljivu boju, ali se jo uvek mogu koristiti u poljoprivredi i nekim granama industrije.
Pokazatelji za ovu kategoruju voda imaju znatno vie granine vrednosti.
23

 Vode IV kategorije: vrlo su zagaene i moraju se proiavati, ukoliko se ele upotrebljavati u

odreene svrhe.

Skica 1. Pokazatelj kvaliteta voda

Klasa vode

Otopljeni O2

mg/l

>8

II

III

IV

>6

>4

>3

75-90

50-75

30-50

105-115

115-125

125-130
<20

Zasienost sa O2
saturacija

90-105

supersaturacija
BPK5

mgO2/l

<2

>4

<7

mgO2/l

<10

<12

<20

<40

mg/l

<10

<30

<80

<100

6,8-8,5

6,09,0

6,09,0

KPK iz utroka
KMnO4
Nefiltrirajui
ostatak
pH vrednost

6,8-8,5

Kategorizacijom voda utvruje se kvalitet i namena voda u pojedinim vodotocima,

akumulacijama, podzemnim vodama i vodama obalnog mora. Klasifikaciju i kategorizaciju voda
propisuje Vlada Federacije.
lan 124.
Radi spreavanja pogoranja kvaliteta voda i zatite okoline u celini, propisuju se granine
vrednosti opasnih i tetnih materija:
1. za tehnoloke otpadne vode pre njihovog isputanja u sastav javne kanalizacije odnosno u
drugi prijemnik;
2. za vode koje se nakon proiavanja isputaju iz sastava javne kanalizacije u prirodni
prijemnik;
24

3. za otpadne vode i materije koje se isputaju u septike i druge sabirne jame;

4. za opasne i tetne materije koje se isputaju u atmosferu;
5. za opasne materije (sredstva za zatitu bilja) koje se isputaju na poljoprivredno zemljite.
lan 125.
Zatita voda sprovodi se u skladu sa planom za zatitu voda od zagaenje.
Planom za zatitu voda od zagaenja utvruju se osobito: potrebna istraivanja i ispitivanja
kvaliteta voda, mere zatite voda ukljuujui i mere u sluaju izvanrednih i iznenadnih zagaenja
voda, planovi gradnje objekata za odvodnju i proiavanje otpadnih voda u naseljima i
gradovima, potrebna finansijska sredstva, izvori i nain finansiranja, osobe koje su dune
sprovoditi plan i njihovi zadaci i i odgovornosti.
Plan za zatitu voda od zagaenja donosi Vlada Federacije. Plan za zatitu voda od zagaenja
objavljuje se u "Slubenom glasniku RS".
lan 126.
U sluaju havarijskih zagaenja, havarije i drugih izvanrednih okolnosti koje prete opasnou za
pogoranje kvaliteta voda, ministar moe, na predlog Javnog preduzea za vodno podruje ili
druge pravne osobe, zabraniti ili ograniiti isputanje tehnolokih otpadnih voda na odreenom
podruju osobama koje obavljaju odreene delatnosti.

11. Kakva je voda koju pijemo?

Zatrpani smo reklamama o vodama. Izviru ispod oblaka, kad ih popijemo, valjamo
stenje i kamenje, a izgledamo ilo i zdravo i ko od ale pretrimo nekoliko kilometara. Samo da
je boca prava uz nas, jednostavno pucamo od snage i zdravlja. A onda vam neko "provereno"
kae da oni sa reklame strano lau, a da ba ona koja kota sedamdesetak dinara po balonu i ne
reklamira se nigde ne samo da je zdrava ve i lei od ira, kamena u bubregu, otklanja stomane
tegobe, smanjuje pritisak. I dok vi toite esmovau, ne sa slavine iz kuhinje, jer je ona nekako
mlaka i bljutava, nego iz one u kupatilu koja kao da je izvorska, na vratima vam zvone lepo
vaspitani momci koji vam nude kuni preiiva vode, objanjavajui da se esmovaom
25

konstantno trujete. Zvue ubedljivo, ali vi se ne date: ceo ivot pijete sa slavine i nije vam nita.
Dodue, ruak zalijete onom to, ako je promukate pa otvorite, ostanete okupani. I ba vam
prija. Kad trgovci preiivaem razoarano izau iz kue, ponovo ukljuite televizor i divite se
miiima onog koji, poto je popije vodu iz flae, valja stene. Onda vam proradi crv: kakvu mi to
vodu pijemo, ta nam nudi vodovod, a ta hermetiki zatvorena plastina boca? Postoje li u Srbiji
neki Rodni i Del, koji nam, kao ova dvojica glavnih likova iz uvene serije "Muke", prodaju
esmovau kao izvornu i tako postaju milioneri? Delimian odgovor na ovo poslednje pitanje
pronali smo u Pravilniku o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu
izvorsku vodu i stonu vodu iz 2005. godine koji je na snazi i gde izriito pie da se prirodna
izvorska voda moe zahvatati samo sa izvora ili iz bunara buenog neposredno pored izvora, koji
crpi vodu iz akvifera koji napaja izvor.
Takoe pie da nije dozvoljeno proizvoditi stonu vodu ( uzgred, takve na naem tritu i
nema) iz vodovodske cevi. A i nai sagovornici tvrde da je takva prevara prosto nemogua, zbog
raznoraznih i strogih kontrola flairanih voda. Ali, opet, svi nai sagovornici kau da je pitanje
"kakvu vodu pijemo" - kakljivo. Zato, kako ree jedan od njih, "to svi mi koji poznajemo
materiju

smo

tom

poslu

ne

moemo

sami

sebi

da

skaemo

usta".

- Prie rekla-kazala nisu samo neozbiljne nego su i opasne. Ne smete se igrati vodom, tu nema
milosti - kae Mia Martinovi, struni saradnik na Rudarsko-geolokom fakultetu u Beogradu. Generalno, voda koju pijemo iz esme je dobra. Nai standardi o merenju kvaliteta vode su stroi
nego u Evropskoj uniji. Prvo, bakterioloki je ispravna jer svi vodovodi je tretiraju hlorom, da bi
bili sigurni da niko od korisnika nee dobiti dizenteriju, uticu ili neku slinu bolest. Nekad i
preteruju pa nije loe da je ostavite pet minuta da odstoji, da hlor ispari. to se tie minerolokog
sastava vode iz esme, ona zavisi od podruja do podruja. U tom smislu, Vojvoani nemaju
kvalitetnu vodu. Jer, kad pogledate geoloku istoriju, Vojvodina je movara. Ona ima povean
nivo gvoa, mangana, amonijaka, negde i arsena. A i poljoprivredna praksa je zagadila
izvorita. S druge strane, vi svaku vodu moete da pripremite za pie, ak i kanalizacionu, samo
je pitanje para, koliko e to da kota. A voda je socijalna kategorija ne samo kod nas, nego i u
svetu.

26

ta e pumpa pored izvora?

Proseno, svaki stanovnik Srbije popije oko 70 litara flairane vode Istona Srbija, niki
region, vranjski, Knjaevac, Zajear, pije najkvalitetniju vodu. - to se vie penjete, imate manju
mogunost zagaenja i imate vodu iz krenjaka koja je kvalitetna. I Beograd pije kvalitetnu
vodu, samo on mora da uloi vie para da bi je pripremio za pie, od pomenutih gradovu i
podruja - kae Martinovi. Tano je da je Srbija bogata izvorima dobrih, kvalitetnih voda. Samo
mineralnih izvora, ukljuujui i osamdeset banja, ima oko trista. Ali tano je i da ih neadekvatno
koristimo i titimo. - Drava je siromana, ali graani u lokalnim samoupravama treba da se
udrue, skupe sredstva i obezbede sami sebi kvalitetnu vodu. Barajevo, na primer, ima dvanaest
bunara, to su fantastina izvorita, kvalitet vode je za flairanje, ali oni stoje tako trideset godina.
Lokalna samouprava eka da im voda stigne iz Beograda - kae Branislav Sekulovi,
hidrogeolog po zanimanju, koji radi kao konsultant u oblasti zatite ivotne sredine u firmi
"Insitut", a pisao je i magistarski rad na temu flairanih voda. - Drugi problem vezan za kvalitet
vode koju pijemo je zatita izvorita. Voda slui za pie i kad tee iz esme i kad je pijemo iz
flae, tako da je zatita izvorita i za jednu i za drugu zakonski potpuno isto regulisana, po istom
principu kao i u svetu. Postoje tri zone sanitarne zatite, zona strogog reima oko samog
izvorita, potom zona ire i najire zatite.
Meutim, ima izvorita gde je to precizno odreeno i gde se sve potuje, ima gde je sve
nacrtano, ali se ne potuje, a ima sluajeva gde nema nikakve zatite. Na primer, u optini
Lazarevac imate izvorite pored kojeg je pijaca, a pedesetak metara od njega benzinska pumpa.
Ko je to dozvolio? U Srbiji jo nema dovoljno jakog pritiska javnosti koji bi ukazivali na takve
probleme i titili izvorita od samovolje lokalnih monika. injenica je i da kad mone
kompanije uu na trite, takvi se drugaije ponaaju, potuju zakon. Branislav podsea na
filmove "Erin Brokovi sama protiv svih" (Dulija Roberts dobila "Oskara") i "Graanska
parnica" sa Donom Travoltom, oba govore o borbi obinih ljudi protiv monih kompanija koje
su zagadile ivotnu sredinu i direktno uticale na zdravlje ljudi. - Filmovi su posledica opte klime
osamdesetih godina u Americi kada su se svi zapitali kakav je kvalitet vode, vazduha, tla. Nastale
su advokatske kancelarije koje su se specijalizovale samo za takve sluajeve, zagaivai su
27

drakonski kanjavani, mediji su ih rastrzali. Iz svega toga je nastao biznis, i to veoma profitan, u
oblasti zatite ivotne sredine. U ekoj, koja je veliine kao i Srbija, postoji 2.000 firmi za
zatitu ivotne sredine, koje uteruju strah u kosti svima. Stii e to i u Srbiju, kao i sve drugo, sa
zakanjanjem. Kao to e stii i privatizacija vodovoda, odnosno koncesija, kao to to postoji u
svetu, pa e i vodosnabdevanje biti bolje i kvalitetnije. I, oekivano, skuplje. Kao to, na primer,
Francuzi imaju vee izdatke za vodu i struju. A i uz Italijane i Nemce su najvei potroai
flairane vode na svetu.
- Nigde u svetu flairana voda nije alternativa obinoj, nego samo dopuna. Flairana
voda je, pre svega, dobar biznis, jedna od najprofitnijih grana industrije u celom svetu poslednjih
deset godina. Raste trend izvoza evropskih voda na ameriko trite. Amerikanac hoe da plati
vodu sa vajcarskih Alpa koja se po kvalitetu sigurno bitno ne razlikuje od njihovih planinskih
lokalnih voda. Tajna je samo u marketingu, u reklami i dizajnu koji uine da vi verujete da se
bolje oseate ako pijete tu vodu. U Kanadi se prodaje voda koja se topi sa gleera, u Italiji i
Francuskoj postoje barovi u kojima se pije iskljuivo voda. Izala je voda i za kune ljubimce.
Interesantno je da se forsiraju vode sa visokih planinskih izvora, one asociraju potroaa na neto
zdravo i kvalitetno, a realno situacija je obrnuta. Ali ko e da proda vodu iz Barajeva bez obzira
to se ona vue sa dubine od 150 metara, hrani se na Kosmaju i do izvorita putuje godinama
zatiena debelim slojem gline, prirodnim filterima preiena? - pita se Branislav Sekulovi.
Ako nekom proizvoau dobro krene, a izvor ne moe da izdri tranju, da li on moe da mea
vodu ili koristi neku drugu, napravi je kao original, i prodaje kao takvu, pitamo naeg
sagovornika. Nije bolja koliko je skuplja *Deklaracija za prirodnu mineralnu vodu sa
koncentracijom fluorida koja prelazi 1,5 mg/l mora da sadri navode sadri vie od 1,5 mg/l
fluorida i nije pogodna za svakodnevno korienje za bebe i decu mlau od sedam godina,
koji se stavljaju pored naziva proizvoda i moraju biti jasni i vidljivi - Teoretski to je mogue, ali
nijedna kompanija to nije pokuala. Svaka kompanija dobije dozvolu od drave, od Ministarstva
rudarstva i energetike, kod nas voda ima isti status kao ruda, i Ministarstva za zatitu ivotne
sredine, da vodu moe da eksploatie pod jasno definisanim uslovima koje su utvrdili strunjaci,
hidrogeolozi. One iz bunara, za koje je dobila eksploataciono pravo, moe da vue samo onoliko
koliko mu je dozvoljeno, drava to kontrolie. Ako bi umesto dozvoljenih pet litara po sekundi,
krenula da eksploatie deset litara, hemijski sastav vode vie ne bi bio isti. to bi onda i neko

28

udruenje potroaa lako moglo da ustanovi. U Zapadnoj Evropi upravo su udruenja potroaa,
nevladine organizacije koje imaju svoje, nezavisne izvore finansiranja, koje angauju skupe
konsultante i strunjake to se bave analizom flairanih voda, glavna kontrola njihovog kvaliteta.
Iako je proizvodnja vode iz vodovoda u odnosu na flairanu skuplja, odnos njihovih cena na
tritu je jedan prema hiljadu. Jer, kubik vode je oko 30 dinara, a toliko proseno kota i litar
flairane vode. A jeste da, tvrde nai sagovornici, domaa flairana voda po kvalitetu na nivou
evropskih, ali joj je i cena takva, neke su ak i skuplje od svojih stranih pandana. Za jedan dan
prosena etvorolana porodica, ako bi za ishranu i pie koristila iskljuivo flairanu vodu,
morala bi da izdvoji bar 450 dinara. Zato i nije udo to smo po potronji u donjem delu svetske
lestvice. A kakav nam je ukus u odnosu na svet? - Ukus se formira prema nainu ishrane. Mi, kao
i Nemci i Maari, dajemo prednost gaziranoj vodi. Italijani piju laku vodu, negaziranu. Mada i
kod nas je sve prisutniji trend, kao to je i svetu, da mladi piju negazirane, malomineralizovane
vode - kae Sekulovi. U svetu se godinje proda vie od sto pedeset milijardi litara flairane
vode i ostvari prihod od oko sto milijardi dolara. Treinu tog kolaa deli takozvana velika
etvorka "Nestle aters", "Danone", "Coca Cola" i "Pepsi Cola". Dr Petar Papi, profesor u
departmanu za hidrogeologiju Rudarsko-geolokog fakulteta, napominje i da prve dve kompanije
razvijaju regionalne, a druge dve svetske brendove. Kao i da "Koka-Kola" i "Pepsi-Kola" nastoje
da osvoje svet i sa stonim vodama "bonakvom" i "akvafinom". - Tehnolokim tretmanom je
mogue proizvesti ovakve vode bilo gde, sa stalnim i stabilnim kvalitetom. Re je o tretiranim
vodama kojima se mineralne materije dodaju naknado - objanjava profesor. U Srbiji je, kao i u
svetu, u modi, posebno meu mladima, imati bocu hladne izvorske vode u ruci. Treina od svih
prodati flairanih voda je upravo ona sa etiketom izvorska.
Maksimalne vrednosti hemijskih sastojaka u prirodnoj izvorskoj vodi. - Flairana
izvorska voda je jedini napitak za svakodnevnu upotrebu. One ne sadre aditive, alkohol, eer,
kalorijska vrednost je nula, a sa mikrobiolokog aspekta su sterilne. Potroaa od zloupotreba
titi Pravilnik o kvalitetu prirodnih mineralnih i izvorskih voda koji kae da flairana prirodna
izvorska voda mora biti istog kvaliteta kao i voda ne mestu zahvatanja. Ukoliko doe do
zagaenja izvorita sa koga se eksploatie voda, ono se zatvara i stavlja van upotrebe - kae
profesor Papi. - Uz nju, na naem tritu se mogu nai i sva etiri tipa prirodnih mineralnih
voda: sa veoma niskim sadrajem rastvorenih mineralnih materija do 50 mg/l, sa niskim

29

sadrajem od 50 do 500mg/l, kao to je "prolom voda", zatim one koje sadre od 500 do 1.500
mg/l mineralnih materija, na primer, "knjaz Milo" i "duboka", i na kraju vode bogate
mineralnim materijama sa preko 1.500 mg/l . U ovu poslednju grupu spadaju "mivela", "voda
vrnjci", "dar voda", "akva heba", "bi voda". Od svetskih flairanih mineralnih voda izdvajaju se
francuske "Contre" i "Vichi Celestins" sa mineralizacijama od 1.700 do 3.000 mg/l, kao i "Vittel''
(Veliki izvor) sa 850 miligrama po litru. Prirodne mineralne vode, objanjava dalje profesor
Papi, imaju mineralizaciju od 50 do nekoliko stotina mg/l i one su po pravilu negazirane
("rosa", "voda voda", "akva viva", "vrnjako vrelo", "bistra", "moja voda", "jazak", "zlatibor
voda"). Od svetskih flairanih izvorskih voda izdvajaju se "Evian", "Volvic", "Valvert", "San
Pellegrino" koje su svakako najpoznatiji internacionalni brendovi. - U sluaju da prirodna
mineralna voda i prirodna izvorska voda sadre rastvoren ugljen-dioksid, tada se one stavljaju u
promet kao prirodno gazirane ili gazirane sa veim sadrajem ugljen-dioksida od prirodne
vrednosti na izvoru - kae dr Papi.
- Nae prirodne mineralne vode uglavnem sadre ugljen dioksid i do nekoliko grama na
litar kao "knjaz Milo", "vrnjci", "heba", "duboka", "Karaore", "dar-voda", "bi-voda". Prirodne
izvorske vode uglavnom ne sadre ugljen-dioksid, ali ima pokuaja da se on dodaje u neke od
njih. Ipak, istie profesor Papi, trite ih je slabije prihvatilo, najverovatnije zbog izmenjenog
ukusa. Jer, proizvoai su vremenom navikli potroae na sve vee sadraje ugljen-dioksida. A
ta je zdravo? - Flairana voda nije lek, jer da jeste, prodavala bi se u apotekama, a ne u
prodavnicama i ugostiteljskim objektima kae profesor Petar Papi. - Zdravim ljudima
strunjaci savetuju da naizmenino koriste nekoliko vrsta vode, najmanje tri, kako ne bi dolo do
poremeaja mineralnog balansa u organizmu. A bolesni bi za savet trebalo da se obrate svom
lekaru. Uza sve ovo, nai sagovornici smatraju da nije zgoreg kad se bira flairana voda poneti sa
sobom tabelu sa propisanim maksimalno dozvoljenim koncentracijama materija za odreene
vrste vode. To je dobar nain da proverite da li je i vaa omiljena voda rizina po vae zdravlje.
Flae pod lupu eksperata Prema podacima kojima raspolae Branka erovi, predsednica
Udruenja industrije mineralnih voda, u Srbiji je lane prodato 570.000.000 litara flairane vode,
a izvezeno 20.000.000, to znai da po stanovniku Srbije dolazi oko sedamdeset litara takve
vode. Najvei konzumetni, Italijani, Nemci, Francuzi, popiju po 170 litara. Iako u Srbiji ima vie
od trista izvorita mineralne vode, a kako kae dr Petar Papi, u poslednjih nekoliko godina

30

Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine je obradilo vie od sto prijava za dobijanje istranog
prava za mineralne i izvorske vode irom Srbije, trenutno u naoj dravi radi 27 punionica. Ali s
obzirom na to da je ova industrija poslednjih pet godina u ekspanziji, rast joj sedam do osam
odsto, ne samo u Evropi nego i u Srbiji, moe se oekivati je da e njihov borj rasti kao i lepeza
proizvoda. A i marketinki pritisak na potroae. - Ugovorom o osnivanju naeg udruenja, koje
broji petnaest lanica i gde su svi veliki proizvoai flairanih voda u Srbiji, regulisani su odnosi
lanica kao i dobri poslovni obiaji. Do sada smo imali dva odstupanja, u sluaju "rose" i "vodavode".
Oba puta su bile sporne reklame - kae Branka erovi, predsednica Udruenja. - Da bi
se izbeglo dovoenje potroaa u bilo kakvu zabludu, nae udruenje je iniciralo da se na
flairanim vodama uvede znak kvaliteta i definie i odredi znak za prirodni proizvod. To ve
postoji u nekim evropskim zemljama. Rangiranje voda radila bi nezavisna ekspertska komisija u
koju bi uli predstavnici ministarstava zdravlja, poljoprivrede, zatite ivotne sredine i
predstavnika grupacije, proizvoaa flairanih voda. Tako bi bili zatieni i potroai, ali i sami
proizvoai od nelojalne konkurencije.1

1 http://www.aquaserbia.com/?strana=forum&forumid=1&id=55
31

ZAKLJUAK
Iz svega navedenog se moe zakljuiti da su povrinske i podzemne vode vaan deo prirodnog
hidrolokog ciklusa. Povrinske vode obuhvataju reke, jezera i gleere, dok su podzemne vode i
danas nedovoljno istraene i zbog toga je teko odrediti potencijal ovog resursa.
Povrinske vode glavni su izvor vodosnabdevanja u Evropi - u proseku oko 70%
ukupnih izvora vode za ljudske potrebe, meutim i u tom pogledu postoje varijacije meu
evropskim zemljama. Uopteno gledano, u Evropi nema oskudice vode. Meutim, koliina
vode raspoloive za odrivu potronju nije jednako raspodeljena po kontinentu. Postoje
ekstremne varijacije u u rasponima koliina od manje od 100 kubnih metara po glavi stanovnika
godinje, to je sluaj na Malti, do vie od 630 000 kubnih metara godinje po glavi stanovnika
Islanda.

to se kvaliteta vode tie, kao to je ranije i napomenuto, zagaenje vode za pie

mikrobiolokim agensima moe da dovede do razliitih bolesti kao to su hepatitis A, salmonela
i igeloza. U Evropi, mikrobioloko zagaenje vode za kupanje na godinjem nivou izaziva
preko dva miliona sluajeva gastrointestinalnih oboljenja.

Koncentracija nitrata u podzemnim vodama nekoliko regija u Evropi sa intenzivnom

poljoprivrednom proizvodnjom prevazilazi dozvoljene okvire, ustanovljene radi zatite zdravlja
dece od ozbiljnih oboljenja opasnih po ivot. Takoe, koncentracija arsenika u vodi za kupanje
moe da dovede do raznih oboljenja kao to je na primer rak koe. Sa druge strane, nedostatak
dovoljne koliine kiseonika u vodi (usled zagaenja organskim materijama i poveanim
prisustvom nitrata i fosfata u vodi) moe da izazove pomor ribe i drugih akvatinih oblika
ivota.

32

LITERATURA:
o ukanovic, M., Ekoloki izazov, Elit, Beograd, 1991.
o Water Quality Assessments - A Guide to Use of Biota, Sediments and Water in
Environmental Monitoring - Second Edition, Deborah Chapman, Great Britain, 1996.
o Popovi, D., Hemijski parametri radne i ivotne sredine - izvodi sa predavanja,
Fakultet zatite na radu, Ni, 2009.
o forum.sztvz.hr
o www.mojaskola.me
o oktopus.awardspace.com
o http://www.aquaserbia.com/?strana=forum&forumid=1&id=55

33