Saobraajni terminali

-ORGANIZACIJA PRIJEMA I OTPREME

AUTOBUSA I SISTEM VOENJA
PUTNIKAesto predavanje
Doc.dr Marko Suboti
Suboti, dis

ORGANIZACIJA PRIJEMA I OTPREME AUTOBUSA

Na autobuskoj stanici postoji posebna sluba iji je zadatak da organizuje

prijem, otpremu i kretanje autobusa unutar stanice - kontrolna sluba.
zadaci kontrolne slube:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

identifikacija autobusa u prispeu,

regulisanje kretanja autobusa u zoni stanice,
kontrola redovnosti dolazaka autobusa na polazne perone,
kontaktiranje sa otpravnicima i sa njima, po potrebi, odreuje
tano vreme polaska i broj perona,
kontaktiranje sa osobljem autobusa,
davanje znaka za pripremu i polazak autobusa,
po potrebi, kontrolisanje ulazaka vozila u stanicu.

vizuelnim putem, identifikacijom na ulazu u prostor stanice

Rad kontrolnog centra pri prijemu autobusa

Identifikacija autobusa u dolasku - zakonska obaveza (dnevnik dolazaka)
Identifikacijom se utvruje:

registarska oznaka autobusa (garani broj)

linija sa koje autobus dolazi,
preduzee koje obavlja prevoz i
vreme dolaska,

prostorija kontrolnog centra mora tako da se locira da omoguuje laku

identifikaciju.
Kontrolni centar mora da se smesti neposredno uz ulaz u stanicu, sa mestom
kontrolora okrenutim prema pravcu dolaska autobusa, tako da udaljenost od
kontrolora do tablice na kojoj pie linija i koja se nalazi na prednjoj desnoj
strani autobusa, bude najvie 4,0 m.
Kontrolni centar treba tako izgraditi da kontrolor koji sedi i voza u autobusu
koji prolazi pored njega budu na istom nivou.

Podaci se upisuju u dnevnik dolaska autobusa.

automatskom identifikacijom putem magnetnog koda,

Informacija o dolasku autobusa prenosi se informativnom centru koji je dalje

prenosi korisnicima u putnikoj zgradi.

postoji magnetna kodirana ploica u svakom autobusu sa podacima, koji

oitava automatski ita postavljen na ulazu, i tu informaciju prenosi
kontrolnom centru.

Kontrolna sluba je obino smetena u posebnom objektu koji se nalazi na

ulazu u autobusku stanicu.
Informacije o prispeu autobusa ova sluba moe da dobije:

vizuelnim putem, identifikacijom na ulazu u prostor stanice,

automatskom identifikacijom putem magnetnog koda,
daljinskom identifikacijom.

Na ovaj nain se peroni bolje

iskoriavaju, a ekanje na ulazak u
zonu perona je svedeno na minimum
zahteva posebno opremljene autobuse
daljinskim komunikacionim sistemom.

daljinskom identifikacijom,
na dovoljnoj udaljenosti od autobuske stanice, na ulaznim pravcima ka njoj,
postaviti detektore, koji mogu prenositi informacije autobuskoj stanici znatno
ranije.

Rad kontrolnog centra pri otpremi autobusa

Dolazak autobusa na polazni peron prati se u kontrolnom centru, preko
detektora prisustva, vizuelnim putem, ili putem TV monitora.
Kontrolu pravilnog odvijanja saobraaja pri polasku autobusa obavlja
otpravnik na peronima za polazak.

Procedura:
Autobus po ulasku u autobusku stanicu upuuje se prema peronima za
dolazak.
Svaki peron je oznaen brojem; u momentu kada autobus zauzme peron
pali se svetlo na kontrolnoj tabli. Ovo se obezbeuje putem detektora
prisustva koje treba postaviti na svakom peronskom mestu.
Oslobaanjem mesta na peronu, na informacionoj tabli u kontrolnom
centru gasi se polje koje oznaava zauzee perona, a time se oznaava i
mogunost da peron primi naredni autobus.
U sluaju zauzetosti svih mesta na dolaznim peronima autobus u prispeu
zaustavlja se ispred semafora koji su postavljeni na (svakom) ulazu u
stanicu. Rukovanje semaforom obavlja se iz kontrolnog centra.

U sluaju da autobus nije blagovremeno postavljen na polazni peron, kontrolni

centar obavetava otpravnika koji ispituje i otklanja uzrok, i o tome obavetava
kontrolni centar.
Ako autobus kasni, kontrolni centar odreuje novu poziciju za postavljanje na
peronu.
O promeni u redu vonje kao i o veliini zakanjenja obavetavaju se putnici preko
centralnog panoa, panoa na peronima i putem centralne razglasne stanice.
Odlazak autobusa sa perona automatski se signalie u kontrolnom centru
putem detektora prisustva.
Treba predvideti mogunost komuniciranja od strane vozaa autobusa sa
kontrolnim centrom preko lokalnih telefona.
Identifikacija autobusa u odlasku - zakonska obaveza (dnevnik polazaka)

ORGANIZACIJA PRIJEMA I OTPREME PUTNIKA

Potrebne veze kontrolnog centra sa ostalin funkcijama

Usvojenim reenjem putnike zgrade i, uopte, cele autobuske stanice dat je:
- sadraj,
- kapacitet i
- raspored potrebnih prostorija,
to uslovljava tokove kretanja i organizaciju prijema i otpreme putnika.

Otpravnicima

Vozakim osobljem (telefoni na peronima i u sobi za vozae)

Informativnim centrom (informacije koje se prenose putnicima

moraju boti prenete i u kontrolni centar)

Najbitnije kod prijema putnika je da se omogui kupovina karte.

Idejnim projektom autobuske stanice definisan je broj altera ili automata za
prodaju karata. Ostaje da se definie:
- nain prodaje i
- da se formira karta za putovanje.

Prodaja karata u prigradskom saobraaju

Televizijsko osmatranje delova stanice koje nisu u vidnom polju

izvriocima u kontrolnom centru

Karakteristike prigradskog saobraaja: svakodnevno putovanje, uestali

polasci, sedita se ne rezerviu, obezbeenje velikog kapaciteta u vrnim
asovima, nameu potrebu da se
- podstie kupovina pretplatnih karata,
- eventualno karnet karata za vie vonji unapred i
- da se izdavanje karata to vie pojednostavi.

Automati za prodaju karata

Karta za prigradski prevoz treba da sadri sledee unformacije:

naziv mesta izdavanja (pun naziv stanice ili samo simbol),

cena prevoza,
stanina usluga,
serija i broj.

Mogunosti:
Ako vreme polaska autobusa za odreeni pravac nije naznaeno na karti, ista
se:
- moe koristiti u bilo koje vreme, po redu vonje.
- karta se moe da se koristi na vie linija gde je cena prevoza ista.
Autobuska stanica moe prodavati karte i za vie prevoznika; u tom sluaju karta
mora biti posebno obraena, da bi mogla da se vri kontrola prodatih karata od
strane vozakog osoblja. Karta u tom sluaju mora da ima duplikat, i to ili u vidu
indiga, ili da se sastoji iz dva dela od kojih se jedan ponitava i zadrava u
autobusu. Pri ulasku putnika u autobus osoblje uzima deo karte i na taj nain
kontrolie broj prodatih karata za svaki pravac.

Prednost automata je u tome to u tom sluaju nisu potrebni ljudi za prodaju

karata; mogue je prodavati karte za sve pravce.
Minimum tehnolokih uslova koje treba da zadovolje automati:

moraju biti snabdeveni efikasnim ureajima za prepoznavanje monete, kao i

ureajem za spreavanje ubacivanja nekih drugih predmeta osim novca,
moraju biti tako konstruisani da omoguuje laku i brzu promenu tarife,
broj prodatih karata za svaku tarifu posebno mora automatski da se registruje,
automati moraju biti sposobni da vraaju kusur,
u sluaju kada nema monete za kusur, ili ako nema vie karata ta obavetenja
treba da se prenesu deurnom oveku zaduenom za odravanje automata,
moraju biti snabdeveni alarmnim ureajem, tj. zatieni od obijanja, i nasilnog
oteenja, u svakom pogledu.
treba da su otporni na potrese.

Sistem za kompjutersku prodaju karata

Prodaja karata u meugradskom saobraaju

Prodaja karata u meugradskom prevozu je oteana time to je prevoznik
obavezan da garantuje broj sedita u autobusu, odnosno ne sme da doe do
prodaje vie karata za jedno isto sedite. Osim toga, pored podataka o broju
sedita potrebno je upisati u kartu i druge podatke:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.

Prevoznik,
ifra linije,
Vreme polaska,
Uputna stanica,
Broj perona,
Kola po redu,
Broj sedita,
Cena prevoza (dinara),
Datum,
Stanina usluga,
Broj izlaza,
Serija i broj.

Ako se svi nabrojani podaci upisuju

rukom potrebno je dosta vremena, to
usporava rad altera i poveava njihov
broj.
Zbog toga se ine napori na mnogim
stanicama, da se procedura oko
izdavanja meugradske karte to vie
automatizuje, i na taj nain uprosti, to
bi imalo kao posledicu i krae vreme
izdavanja karte.

Tehnoloki zahtevi za izradu kompjuterskog sistema za prodaju karata :

Na svakoj biletarnici mogue je obaviti kupovinu, rezervaciju i reklamaciju

karte za bilo koji pravac.
Na svakoj biletarnici mogue je dobiti informaciju o polascima/dolascima
Rezervaciju je mogue obaviti do 30 dana unapred
Period za vraanje karte je 24 asa po obavljenom polaslu
Krajnje vreme uvanja rezervacije je zadato parametarski za svaki polazak
Vreme izdavanja iskaza prodaje mah 30 sek
Izdavanje iskaza u periodu od 0 do 5 minuta pre vremena polaska
Izdavanje karte je do momenta uzimanja iskaza polaska
Odziv sistema na upit biletara do 3 sekunde
Stanica radi 24 sata dnevno
Zadati broj znakova za: naziv odredita, naziv prevoznika, broj izdavanja (broj
terminala+mainski broj karte), cenu karte, broj povlastica, broj odredinih mesta, broj
polazaka na dan, broj prodatih karata dnevno, broj sedita u autobusu, broj autobusa
po polasku, broj prodatih karata po prodajnom mestu, broj prodajnih mesta (altera),
broj prodajnih mesta van stanice, broj biletarnice na prodajnom mestu van stanice,
broj prevoznika, broj polaznih perona
Period uvanja knjige transakcija (2 meseca-BAS)

Prodaja standardne karte

Reenje prodaje prevoznih isprava

Tehnoloki zahtevi za izradu kompjuterskog sistema za prodaju karata :

Prodaja standardne karte

Putnik se obraa biletaru radi kupovine karte i daje mu informacije o:

-

Biletar pomou tastature odreuje traeni polazak. Na ekranu monitora

dobija meni pomou kojeg moe da se vri izbor sedita (napred,u
sredini,nazad,do prozora, do prolaza), izbor deije karte, izbor jedne ili vie
karata,popust ili ne.

Kada biletar unese, pomou tastature, od putnika traeni izbor, pritiska

taster za kucanje karte. Tada se na video displeju, koji je okrenut prema
putniku, pojavljuje se informacija o broju karata koji je traio i ukupnoj ceni
koju treba da plati.

Na dokumentu koji zadrava putnik upisuje se u ve pripremljene rubrike:

dan-mesec-godina, smena-ifra biletara-broj karte, naziv mesta
putovanja, datum putovanja, vreme putovanja, broj perona, broj kola,
broj sedita, iznos stanine usluge, iznos agencijske usluge, iznos
rezervacije, iznos humanitarne akcije i ukupan iznos.

Na kuponu koji uzima kondukter upisuje se u pripremljene rubrike, datum

putovanja, broj karte, ifra prevoznika, ifra polaska, vreme putovanja,
popust i cena prevoza.

odredinoj stanici,
vremenu polaska,
broju karata i eventualno
o prevozniku.

Centralni procesor preko terminal omoguuje biletaru da na jednostavan

upit od procesora dobije sve podatke u vezi zahteva putnika i izdaje kartu
putniku:

Rezervacija karte za putovanje

Kupovina karte unapred

Putnik moe, na biletarnici ili preko telefona da rezervie jednu ili vie karata za
odreeni polazak, za bilo koji dan u intervalu od 30 dana, poev od dana
rezervacije.
Reyervisana karta se mora preuzeti odreeni broj asova pre polaska.

- za ma koji period od 30 narednih dana.

Postupak za prodaju karte u pretplati je isti kao i kod prodaje standardne
karte, osim to je potrebno uneti zahtev o datumu putovanja.

Rezervacija sedita obavlja se prema zahtevu putnika i definie se: odredite,

datum polaska, vreme polaska, broj sedita i ime nosioca rezervacije.
Putniku se daje obavetenje o: broju polaska, broj kola, broj sedita, vreme
polaska i cena.
Prodaja rezervisane karte obavlja se na isti nain kao i prodaja standardne karte,
samo to je postupak skraen. Potrebno je ukucati ime osobe koja je izvrila
rezervaciju, datum polaska, vreme i mesto, a zatim su ostali podaci poznati: broj
perona, broj kola i broj sedita. Kada se izvri provera sa osobom koja je
rezervisala sedite daje se naredba za izdavanje karte.
Postoji mogunost i rezervacije pretplatne karte za jedan mesec ili manje i tada se
vri rezervacija odreenog sedita za dati period.

Kupovina druga vrsta karte.

- povratna karta (dobijaju se dve karte, jedna za odlazak a druga za povratak.
Izdavanje karte za povratak je isto sa izdavanjem karte za odlazak, samo to se u
tom sluaju koriste podaci iz reda vonje za dolazak autobusa),
- karta za meunarodni saobraaj,
- karta za grupna putovanja (prema broju putnika u grupi) i
- peronska karta (na isti nain kao i standardne karte ali je naredba krajnje
jednostavna)

Reenjem je data i mogunost ponitavanja rezervacije, na biletarnici ili telefonom

ORGANIZACIJA RADA U USLOVIMA POSTOJANJA AUTOMATSKE

OBRADE PODATAKA

Informisanje putnika i ostalih kategorija korisnika

Depo karata: uvanje zaliha, izdavanje i evidentiranje obrazaca prevoznih

isprava
Korisnici autobuske stanice mogu na bilo kojoj biletarnici da dobiju informacije o
redu vonje (za odlazak ili povratak), cenama i raspoloivosti sedita.

Na raspolaganju su sledee mogunosti:

u odnosu na traeno vreme, za polaske poev od traenog vremena, za polaske
do traenog vremena.

Depo karata prima karte na osnovu dostavnice tamparije. Karte su tampane na

"beskonanoj" perforiranoj traci i sloene su po principu kompjuterskog papira, po tri
karte na tabaku, u paketu sadraja 500 komada.

Slubenik depoa vodi evidenciju o broj prispelih karata i duan je da vri proveru
valjanosti prispelih karata.

Izdavanje karata biletarima povlai obavezi evidentiranja na posebnom obrascu.

Referent prevoznih isprava depoa duan je da prilikom izdavanja prevoznih isprava

biletaru izvri vizuelnu kontrolu bloka karata i da upie podatke o broju prve i
poslednje izdate karte.

Biletar svojim potpisom potvruje prijem karata. Jedna od kopija reversa uzetih
karata od strane biletara upuuje se u raunski centar radi zaduenja biletara kroz
sistem.

Depo svaki dan razduuje biletare sa brojem utroenih karata. O tome mora da se
vodi posebna evidencija.

Informacije koje se jo mogu dobiti su:

broj polaska,
cena karte,
naziv prevoznika,
oznaka linije (E-ekspresna, D-direktna, M-meunarodna), mogunost kupovine
povratne karte,
mogunost korienja markice i
raspoloiva sedita.

Biletar (terminal)

Procedura na kraju radnog vremena

Biletar je jedino ovlaeno i odgovorno lice kojem je dozvoljeno rukovanje

terminalom. Biletar pre odlaska na radno mesto, mora da se zadui sa :

dovoljnom koliinom karata, etonima i sitnim novcem, ime se obezbeuje

neprekidan rad. Isto tako pre poetka prodaje svaki biletar se
kljuem od terminala koji se nalazi kod predradnika biletara.
Poetak rada biletara obavlja se na sledei nain:

stavlja klju u terminal,

ubacuje blok klasiranih karata i vri prijavu na terminal.
Prijava biletara obavlja se ukucavanjem tajne ifre biletara i serijskog broja karte sa
kojom se poinje rad.
Kada terminal prihvati unesenu ifru, tampa se na formatu karte obrazac "poetak
rada".
Obrazac sadri podatke o: datumu i vremenu poetka rada, broj prve karte, ifru
biletara, depozit i broj pranjenja. Ovaj obrazac za sebe zadrava biletar.
Nakon ovog postupka biletar moe da otpone sa radom.

ema tehnolokog postupka u uslovima automatske obrade podataka

LEGENDA: 1. Zaduenje sa kartama; 2. Zaduenje sitnim novcem; 3. Zaduenje etonima; 4. Zaduenje
- razduenje kljuem od terminala; 5. Dnevni obraun biletara; 6. Priznanica pazara i novac; 7. Blagajna
dnevnog pazara; 8. Broj utroenih karata po biletaru; 9. Neispravni dnevni obraun biletara; 10. Ispravljeni
dnevni obraun biletara; 11. Dnevni promet po prevoznicima (- i sa prilozima; 12. Periodina dostavna
dnevnog prometa prevoznika; 13/14.Zahtev za izmenu reda vonje i cena

Po isteku radnog vremena, biletar okonava proces prodaje karata i obavlja sledee
operacije:

tampanje dnevnog obrauna,

formiranje dnevnog obraun sa svim prilozima,
popunjavanje priznanice dnevnog pazara,
predaje novac u pomonu blagajnu,
predaje dnevni obraun i klju od terminala kontroloru biletara.

U dnevni obraun ulaze podaci o:

- broju prodatih standardnih karata,
- broju povlaenih karata i
- broju vraenih karata.
Za sve prodate karte pojavljuje se iznos novca.
Posebno se dobija evidencija o: iznosu stanine usluge, rezervacija, procenta koji
pripada autobuskoj stanici od prodatih karata i sl.
Pored rada biletara i druge slube morale su da se prilagode automatskoj obradi
podataka.

POGODNOSTI PRODAJE KARATA UZ POMO RAUNARA

Omoguava se prodaja karata i rezervacija za sve pravce na bilo kojoj biletarnici
Poboljava se nivo usluge na stanici (konfor) manje se eka na kupovinu karte
Smanjuje se broj biletarnica za isti obim posla,
Omoguava se prodaja karata na mestima u gradu (agencije) ime putnici dobijaju
posebnu pogodnost,
Olakava se rad biletarima, jer sada nije potrebno da znaju red vonje ni cene
prevoza,
Smanjuje se broj izvrilaca na poslovima prodaje, likvidature, saobraajno-prijemnoj
slubi o dr.
Olakava se rad biletara (nije potrebno da znaju red vonje i cene prevoza po
odredinim mestima)
Omoguava se stalno praenje zahteva za ovom vrstom prevoza, to prua
mogunost pravovremenog angaovanja dodatnih prevoznih kapaciteta, ime se
stvaraju realni uslovi da svaki putnik bude prevezen, a da prevoznik bolje i
racionalnije koristi svoj vozni park.

Organizacija rada biletarske slube kod autobuskih stanica koje ne

raspolau informacionim sistemom za prodaju karata

U sluaju kada na autobuske stanice dolazi vie prevoznika, onda prevoznici

alju karte autobuskoj stanici, a primo-predaju obavlja sluba depoa karata.

Karte dobijene od prevoznika daju se biletarima na prodaju. Sluba depoa

razduuje se predatim brojem karata, a zaduuje biletara. Po zavretku
posla u smeni, svaki biletar pravi izvetaj o broju prodatih karata po
prevozniku, koji zajedno sa pazarom predaje slubi likvidature.

Sluba likvidature:
- vri kontrolu,
- obavlja obraun prodaje.
- izvetava svakog prevoznika o broju prodatih karata (dokumentovano)

Obraun prodaje sluba likvidature predaje depou karata radi neophodnog

razduivanja, a jedan primerak obrauna zadrava.
Ovakva organizacija zahteva za rad, pored odreenog broja biletara, jo i
potreban broj ljudi za obavljanje zadataka u slubi depoa i likvidature.

PUTNIKE RAMPE
Autobuske stanice ostvaruju dohodak od saobraajne i pratee delatnosti. Od
saobraajne delatnosti prihod se ostvaruje: prodajom karata, peronizacijom,
naplatom staninih usluga i ostalim (toalet, garderoba i sl.).
U interesu je autobuske stanice da se prodaja karata obavlja iskljuivo na
alterima, jer u tom sluaju moe da se ostvari prihod. Kako se dogaa da se
kupovina karata obavlja direktno u autobusu, ime se gubi prihod, dolo se na
ideju o ograivanju i zabrani slobodnog pristupa peronima za polazak.
Putnici, kroz poseban izlaz, mogu izai na peron jedino uz kupljenu, autobusku ili
uz peronsku kartu.
Uvoenje ograde nije u interesu putnika, jer se ogradom brani prirodan i slobodan
pristup do autobusa, stvara se guva ispred ograde pred kapijama, kao i iza
ograde u peronskom delu, pa se zbog malog prostora smanjuje bezbednost
putnika pri nailasku autobusa na peron, oteava se prilaz kroz putniku rampu,
naroito kada se putuje sa prtljagom i onemoguava pristup pratilaca koji su u
nekim sluajev-ma neophodni. Posebno nastaju problemi pri organizovanju
tranzitnog saobraaja.

PUTNIKE RAMPE

Ureaji koji omoguavaju prolaz kroz ogradu imaju razliite mehanizme za

zatvaranje, odnosno otvaranje. Otvaranje se omoguava upotrebom etona ili
magnetne karte. Ubacivanjem etona ili karte u odreeni prorez na automatu
omoguava otvaranje rampe. Prednost upotrebe magnetne karte je u tome to
karta kupljena na biletarnici moe da se koristi, uz prethodnu obradu, i kao karta
koja otvara rampu. U tom sluaju automat mora ponititi kartu, tako da se ne
moe koristiti dva puta.
Putnike rampe moraju biti tako konstruisane da omoguavaju prolaz samo
jednog putnika i da onemogue bilo koji poznati nain zloupotrebe.
Rampe imaju veliku propusnu mo, tako da se moe raunati da je za prolaz
jednog putnika potrebno u proseku 2 sekunde.

SISTEM VOENJA PUTNIKA

Dobra i na pravo mesto postavljena informacija olakava korisnicima
snalaenje u stanici, obezbeuje funkcionisanje osnovnog sadraja i
omoguava rad cele stanice.
Postoje razni sistemi informisanja, poev od neposrednog kontakta, pa do
obavetavanja zvunim i vizuelnim putem. Kod velikih autobuskih stanica
uobiajeno je da se kombinuju sva tri sistema.
Radi obezbeenja pravovremenih i tanih informacija potrebno je kod
velikih autobuskih stanica predvideti informativni centar u kojem se sustiu
sve informacije vezane za autobuski saobraaj.
Zadatak informativnog centra je:
prenos informacija o dolasku autobusa korisnicima unutar autobuske stanice,
informisanje putnika i ostalih korisnika unutar putnike zgrade o polascima,
informisanje putnika na peronima o mestu polaska svakog autobusa.

Informativni centar treba da bude u direktnoj vezi sa kontrolnim centrom.

Mogue je ovde, naroito kod manjih stanica, dve funkcije stanice objediniti
na jednom mestu, pa se na ovaj nain izbegava dupliranje potrebnih veza
koje su neophodne izmeu ove dve funkcije.
Na autobuskoj stanici mogue je predvideti sledee naine informisanja:

direktno (alterska sluba),

sa nepromenljivim sadrajem (pano),
sa promenljivim sadrajem,
sa delimino promenljivim sadrajem,
zvunim putem,
sa davanjem informacija na pritisak tastera
i uz pomo TV monitora.

SISTEM VOENJA PUTNIKA - sistem za zvuno obavetavanje

putnika, pratioca posetioca

Male autobuske stanice koriste sistem za zvuno obavetavanje putnika za

informisanje putnika, pratilaca i posetilaca o polascima i dolascima
autobusa. Pored ovih obavetenja zvunim putem se mogu davati i ostala
obavetenja, o mestu pojedinog elementa autobuske stanice, kanjenje
autobusa u polasku, promene broja perona, reklame i sl. U pauzi izmeu
javljanja spikera obino se puta tiha muzika.
- treba da budu obuhvaeni sledei elementi stanice: centralni hol,
ekaonica, elementi ugostiteljskog sadraja, prodavnice, toalet i drugi
elementi po potrebi.

SISTEM VOENJA PUTNIKA - Informisanje o redu vonje

Putnicima autobuske stanice i pratiocima i posetiocima potrebno je pruiti
obavetenje o redu vonje. Postoje dva sistema ovog informisanja:
- pano sa nepromenljivim sadrajem:
Kod prvog sistema daje se klasian red vonje sa krajnjim mestom na toj
liniji i vremenima polaska u toku dana. Sistem se sastoji od naziva mesta
koji je iz jednog dela i od brojeva sa kojima se kombinuje vreme polaska.
Slova treba da su odreene veliine kako bi informacije bile itljive za sve
korisnike. Nazivi mesta i brojevi uvlae se u metalnu inu i na taj nain se
obrazuje kompletan red vonje, za dolazak i odlazak. Pano treba da se
postavi na vidnom mestu u holu autobuske stanice
- informacije na upit:
Radi potpunog informisanja putnika koji odlaze sa stanice mogu se predvideti,
pored centralnog reda vonje sa osnovnim informacijama (naziv linije,
vremena polaska), i redovi vonje koji sadre detaljnije informacije: naziv
odredinog mesta, prevoznik i cena prevoza. Sa jedne strane lista dati su
podaci za odreeno mesto za odlazak, a na drugoj strani lista za dolazak.
Sistem se sastoji od rotacionog postolja na kome se nalazi u krug postavljeni
listovi sa informacijama po odredinim mestima, sloeni po azbunom redu.

SISTEM VOENJA PUTNIKA - sistem sa promenljivim informacijama

Kod velikih autobuskih stanica, kod kojih postoji veliki broj polazaka istovremeno ili u
kratkim vremenskim intervalima, informisanje zvunim putem gubi znaaj. Brojne
informacije koje treba svakog trenutka da se daju preko zvunika ne mogu biti praene od
strane putnika i ostalih korisnika stanice, tako da ovakvo informisanje gubi znaaj i mora
biti zamenjeno nekim drugim sistemom.
Zato se uvodi informisanje uz pomo promenljivih informacija. To su panoi odreenih
dimenzija na kojima je mogue u svakom trenutku promeniti informaciju i na taj nain
pruiti aktuelne informacije o polascima ili dolascima autobusa. Uvoenjem sistema
promenljivih informacija na autobuskoj stanici, informisanje zvunim putem dobija
drugorazrednu ulogu. Pre svega, zvuni sistem je sada pomoni i preteno slui za
davanje reklama, putanje muzike i sl.
U cilju ispunjenja zadataka u sistem promenljivih informacija su ukljuene velike objavne
teleindikatorske table, koje imaju mogunost pruanja informacija o redu dolaska i
odlaska veem broju putnika i ostalih korisnika stanice kao i brzu izmenu objavljenih
informacija ili njihovu dopunu, zavisno od nastale potrebe.

SISTEM VOENJA PUTNIKA - sistem sa promenljivim informacijama

Teleindikatorske table moraju biti sastavljene od segmentnih jedinica na kojima se
objavljuju alfanumeriki znaci.

SISTEM VOENJA PUTNIKA - sistem sa promenljivim informacijama

Objavna tabla odlazaka

Objavna tabla dolazaka

Oznake treba da budu itljive sa najmanje oko 40 m.

Segmentne jedinice moraju biti uraene sa to manje kontaktnih i mehanikih
elemenata, odnosno pouzdanost rada mora biti velika, bez obzira na spoljne
klimatske uslove.
Velike autobuske stanice imaju putnike zgrade razgranatog tipa, velike povrine i sa
nekoliko nivoa, to predstavlja odreeni problem u organizovanju informacija
korisnicima stanice ovim sistemom.
Informacija mora da prati kretanje putnika prema peronima, a, s druge strane, ta
informacija mora da postoji u svim delovima stanice gde korisnici borave u veem
broju (postavljanje objavnih tabli u holu, objavnih tabli na peronima i generatori slike/
TV-monitori).

Ove tabla smetaju se na vidnom mestu, obino u holu autobuske stanice, u blizini
veeg nakupljanja putnika, po mogustvu dobro vidljiva sa nekoliko mesta u stanici.
Veliina table zavisi od broja redova i koliine informacija koje se daju. Broj redova
zavisi od reda vonje i broja jednovremenih polazaka autobusa.
Informacije koje je potrebno dati su: poziv na peron, ifra (broj linije), pravac, vreme
polaska, peron i primedbu

SISTEM VOENJA PUTNIKA - sistem sa promenljivim informacijama

SISTEM VOENJA PUTNIKA - sistem tanog vremena

Treba predvideti lokalni sistem asovnika.

Matini sat putem minutnih impulsa napaja pokazivae vremena rasporeene po
stanici. Pokazivai vremena mogu biti klasini i digitalni. Prednost digitalnih
pokazivaa vremena je to pored vremena mogu pokazivati jo i dan i datum.
Objavna tabla na peronima za odlazak
Veliki broj perona moe izazvati zabunu kod putnika, pa i pored informacije o broju
perona koja se nalazi na karti, korisno je tu informaciju ponoviti i na samom peronu.
Ovo je naroito pogodno u sluajevima izmena: broja perona, vremena polaska i sl.,
koje mogu biti este u nekim vremenskim intervalima. Ova objavna tabla ponavlja
informacije koje se pojavljuju na objavnoj tabli u putnikoj zgradi, ali u skraenom
obliku.

Generatori slike i TV monitori

Na generatorima slike bi se vrilo generisanje informacija o polascima, dolascima
autobusa u stanicu. Radom generatora slike upravlja centralna procesna jedinica po
istom programu kao i za objavne table, Postoje dva generatora slike u sistemu, jedan
za polaske, drugi za dolaske. Signali sa generatora slike se odvode TV-monitora koji se
razmetaju na pogodnim mestima po autobuskoj stanici.

SISTEM VOENJA PUTNIKA - oznaavanje mesta i pozicija

elemenata sadraja autobuske stanice

Satove na peronima (polaznim i dolaznim) treba razmestiti tako da budu vidljivi za

sve korisnike, vozae i putnike.
Zavisno od duine putnikog dela perona treba postaviti jedan do dva sata.
Satove treba postaviti i u putnikoj zgradi, pre svega na mestima veeg nakupljanja
putnika, kao to je hol, ugostiteljstvo, prodavnice, a takoe i u prostorijama
zaposlenih na stanici, kod kontrolora, spikera, otpravnika, u sobi vozaa i sl.
Poeljno je sat postaviti i na ulazu u stanicu, jer bi on ujedno sluio i kao javni
asovnik u gradu.

SISTEM VOENJA PUTNIKA - oznaavanje mesta i pozicija elemenata sadraja

autobuske stanice

Projektovani natpisi i simboli treba svojom lokacijom da omogue lako kretanje

korisnika ka svim sadrajima.
Ogranienost prostora, kao i potreba saoptavanja korisnicima velikog broja
informacija esto uslovljavaju takvo reenje da se usmeravajue informativne table
postavljaju samo za znaajnije elemente osnovnog sadraja (npr. toalet, informacije
i sl.), dok ostale elemente treba signalisati neposrednim oznaavanjem na mestu
obavljanja funkcije.
U okviru staninog pretprostora potrebno je korisnike stanice obavestiti o mestu
parkiralita, taxi i stanice JGP i mestu ulaza u autobusku stanicu.
U putnikoj zgradi treba naznaiti sve elemente koji se u njoj nalaze, i dati
putokazima obavetenja o tome kako se do pojedinih vanih elemenata moe doi
(ukoliko nisu u nivou stanice). Posebno treba naznaiti izlaze prema peronima.
Perone treba oznaiti brojevima vidljivim i za putnike i vozae.

Primer informacione table za lokaciju garderobe

Posebno treba voditi rauna o visini slova i njihovom razmetaju u natpisu, jer od toga
zavisi itljivost istih. Paljivo treba birati boju osnove table i boju slova, jer je i to
jedan od inilaca koji utiu na bolju itljivost i vidljivost informacije. Poeljno je table
sa informacijama o elementima osnovnog sadraja po boji, obliku ili nekim drugim
putem odvojiti od istih za ostale elemente autobuske stanice.

SISTEM VOENJA AUTOBUSA

KONTROLNA SLUBA: prijem i otprema autobusa

Registracija zauzetosti perona za autobuse

Televizjski sistem osmatranja
Komunikacije