ZALIHE

Definicija iz knjige prof. Vukievia:

ZALIHE SU SVE KOLIINE MATERIJALA, ENERGIJE I
INFORMACIJA KOJE SU ODREENO VREME ISKLJUENE IZ
PROCESA PROIZVODNJE ILI UPOTREBE (POTRONJE) A SA
CILJEM DA SE U DATOM TRENUTKU UKAZANE POTREBE
MOGU KORISTITI
U praksi, na primer u fabrici, spektar
potencijalnih zaliha je izuzetno irok:
- od zaliha u vidu boce sa tenim
deterdentom za pranje stakla kod
istaice
do
- kompleksnog miksa zaliha sirovina,
poluproizvoda, meufaznih
proizvoda, podsklopova ... koje se
koriste kao ulazi u pojedinim
fazama u proizvodnom procesu.

S OBZIROM NA ZNAAJ, MESTO I EFEKTE KOJI

NASTAJU NJIHOVIM FORMIRANJEM, ZALIHE SU
IZUZETNA OBLAST INTERESOVANJA A SA
CILJEM DA SE ISTRAE NJIHOVE ZAKONITOSTI I
MOGUNOSTI UTICAJA NA NJIH
OVO JE TAKOE POSLEDICA INJENICE DA SU
ONE PRAKTINO PRISUTNE U SVIM LJUDSKIM
DELATNOSTIMA (OD DOMAINSTVA, TRGOVINE,
USLUGA, PROIZVODNJE U FABRIKAMA, ... )
U PRAKSI SE ESTO ZABORAVLJA ILI
NEDOVOLJNO RESPEKTUJE INJENICA
DA ZALIHE KOTAJU!

Mogua mesta formiranja zaliha u potencijalnom lancu snabdevanja

zalihe sirovina

zalihe u
proizvodnji

zalihe gotovih
proizvoda kod
proizvoaa
zalihe gotovih
proizvoda izvan
proizvodnog
kompleksa

zalihe
snabdevaa

zalihe
potroaa

zalihe
maloprodaje

otpad i
preuzeti
proizvodi

odlaganje
otpada

prerada ili
prepakivanje
proizvoda

kompanijski ili
angaovani DC,
javna skladita
velikoprodaje,
DC maloprodaje
ili otprema
direktno do
maloprodajnog
mesta

osnovni logistiki tok

povratni logistiki tok

U PRIRODI SE SREU ZALIHE KOJE SE FORMIRAJU

- BEZ UTICAJA OVEKA
- SA UTICAJEM OVEKA

ULAZ

ZALIHE

IZLAZ

- MOE DA SE UTIE

- MOE DA SE UTIE

- NE MOE DA SE UTIE

- NE MOE DA SE UTIE

ULAZ

MOE DA SE UTIE
NARUIVANJE
MOE DA SE UTIE
KUPOVINA SIROVINA
DINAMIKA PROIZVODNJE
NE MOE DA SE UTIE
DOTOK VODE U
HIDROCENTRALU
NE MOE DA SE UTIE
ZRAENJE SUNCA

ZALIHE

IZLAZ

MOE DA SE UTIE

SIROVINA za
proizvodnju

DINAMIKA PROIZVODNJE

GOTOVIH
PROIZVODA

NE MOE DA SE UTIE
DINAMIKA PRODAJE

VODE U VET.
JEZERU
MORSKE
VODE

MOE DA SE UTIE
RAD HIDROCENTRALE
PRANJENJE AKUMUL.
NE MOE DA SE UTIE
NIVO VODE U MORU

Primera za razliite kombinacije uticaja ima vie ili manje. Jasno, zavisno od mesta i
uloge zaliha, mogunosti uticaja kako na ulaz, tako i na izlaz mogu biti razliitog nivoa

PODELA ZALIHA
Postoji veliki broj podela klasifikacija zaliha
Na primer, po mestu i ulozi (jedna od podela):
- kalkulativne zalihe
- zatitne zalihe
- anticipativne zalihe
- pekulativne zalihe
Mogu da se formiraju kao:
- zalihe u prometu
- zalihe otpadnih materija, otpisanih materija ...

Muller, Max: Essentials of inventory management

take du kanala distribucije gde su potrebne zalihe

od

do

Snabdevai (sirovine,
poluproizvodi, .)

Obezbeuju vreme da se pripremi narudbenica,

otpremi narudbenica, kontrolie vreme i vrsta
isporuke. tite od nesigurnog vremena isporuke

Nabavka (kupovina)

Nabavka (kupovina)

Obezbeuju vreme za planiranje i proizvodnju

jedinica dok je nabavka u interakciji sa
snabdevaem.
Obezbeuju sluajeve prekida i omoguava
kontinualni tok.

Proizvodnja

Proizvodnja

Obezbeuju slubi plasmana prodaju proizvoda

dok proizvodnja izrauje proizvode za buduu
prodaju

Marketing (plasman)

Marketing (plasman)

Obezbeuju da se plasirani proizvodi predaju

distribuciji.
Momentalno zadovoljenje klijenata

Distribucija

Distribucija

Nude isporuku jedinica posrednicima ka

potroau / krajnjem korisniku

Posrednik (npr UPS,

drumski, elezniki ...
prevoznik)

Posrednik (npr UPS,

drumski, elezniki ...
prevoznik)

Zadovoljenje potroaa / krajnjeg korisnika sa

proizvodom dok on eka na isporuku od
posrednika

Potroa / krajnji
korisnik

Imajui prethodno u vidu, jasan je znaaj zaliha.

Trokovi (ali i druge posledice), koje nastaju postojanjem
ili nedostatkom zaliha, generiu zahtev da

zalihe budu na eljenom nivou

Ovaj cilj je nametnuo istraivanje mogunosti

optimizacije zaliha
Problem jedne klase optimizacije zaliha su prvo reavali
inenjeri u proizvodnji (serijska proizvodnja). Vremenom je
reavanje problema optimizacije zaliha, zbog njihove velike
kompleksnosti, razliitih vrsta, uloge i znaaja, preraslo u
posebnu granu operacionih istraivanja

ODREIVANJE ELJENOG STANJA ZALIHA

Optimizacija zaliha zahteva poznavanje funkcionisanja
poslovnog sistema u kome se istrauju problemi zaliha i
njegove veze sa okruenjem (tokovi materijala i informacija).
Na zalihe u proizvodnji i / ili trgovini utie niz faktora koji mogu
biti od znaaja za odreivanje optimalnog (eljenog) stanja
zaliha. Ovi faktori se mogu grupisati / klasifikovati na vie
naina, razliiti su po prirodi, a najei su:
vrste zaliha i njihova struktura,
fizika i hemijska svojstva zaliha,
struktura sistema snabdevanja i potronje (plasmana),
potronja (plasman) zaliha,
popunjavanje zaliha (snabdevanje),
funkcija trokova nastalih postojanjem zaliha,
funkcija trokova nastalih odsustvom zaliha,
strategija upravljanja (zalihama),
ogranienja,
sistem kontrole

STRUKTURA ZALIHA I VRSTE ZALIHA

Struktura zaliha definie sve artikle od kojih se formiraju zalihe kao
i veze koje postoje izmeu artikala u okviru zaliha (artikli mogu da
budu apsolutno ili relativno izmenljivi, da se iskljuuju...)
Vrste zalihe (prema nameni u toku roba novac roba) su tipino:
zalihe reprodukcionog materijala (sirovine, poluproizvodi, ...),
zalihe gotovih proizvoda,
zalihe nedovrene proizvodnje,
zalihe alata i sredstava za rad,
zalihe delova i materijala za tehniko odravanje i tekue opravke
sredstava za rad,
zalihe materijala za odravanje istoe, zatitu na radu,
protivpoarnu zatitu, kancelarijske poslove, itd.

FIZIKE I HEMIJSKE OSOBINE ZALIHA

Oblik, specifina teina, specifina zapremina, mogui izvori opasnosti
vezani sa skladitenjem, specijalni zahtevi u odnosu na uslove uvanja,
kao to su temperatura, prisustvo ili odsustvo vazduha, vlanost
vazduha, pritisak, itd, i sve druge, za odreene artikle relevantne
osobine, moraju biti poznate projektantima skladita i procesa za
svaki artikal posebno, da bi se izbegle neeljene posledice.
One se u matematikim modelima koji odreuju eljeno stanje sistema
zaliha pojavljuju kao limitirajui faktori koji ograniavaju razliite
relevantne veliine modela.
Rok trajanja (mogunost upotrebe), naprimer, limitira duinu izmeu
dva susedna popunjavanja zaliha, a time praktino i nivo (koliinu)
nabavke; kvarljivost robe u zavisnosti od temperature odreuje nain
(reim) skladitenja, itd.

STRUKTURA SISTEMA SNABDEVANJA I POTRONJE

(PLASMANA)
Sistem snabdevanja i potronje (plasmana) ima takvo mesto da se
jednim svojim delom ponaa kao podsistem sistema zaliha u
preduzeu, a drugim delom izlazi iz preduzea u okruenje.
Da bi se sopstveni sistem na najbolji mogui nain uklopio u
okruenje, moraju se sagledati sva mesta snabdevanja i potronje,
sa svim svojim vanijim karakteristikama, koja mogu biti isporuioci
ili potroai za svaki artikal posebno, a takoe i ostvarene i mogue
veze izmeu njih.
U odnosu na broj punktova gde je mogue prisustvo jednog artikla i
na veze izmeu njih, postoji niz razliitih oblika povezanosti, od kojih
se, ilustracije radi, mogu kao karakteristini uoiti sledei:

a - artikal se proizvodi na vie mesta, odakle, preko velikog broja

punktova, ide u krajnju potronju.
Ovaj oblik povezanosti ne iskljuuje i mogunost postojanja veza
izmeu ovih punktova, a time i toka artikala iz jednog u drugi pre
krajnje potronje
Skladite gotovih
proizvoda kod
proizvoaa
Skladite trgovinskog
preduzea
Krajnja potronja

..........

Slobodan izbor vieg nivoa snabdevanja

b - artikal se proizvodi na jednom mestu, odakle, preko velikog broja

punktova, ide u krajnju potronju. Ovaj oblik povezanosti moe
iskljuivati mogunost postojanja veze izmeu punktova pre krajnje
potronje, a takoe moe uslovljavati svakom krajnjem potroau
mesto snabdevanja
Skladite gotovih
proizvoda kod
proizvoaa
Skladite trgovinskog
preduzea
Krajnja potronja

Odreen vii nivo snabdevanja

c - artikal se proizvodi na jednom mestu, odakle se moe kretati samo

od punkta vieg nivoa u pravcu punkta nieg nivoa, sve do krajnje
potronje, kojom prilikom se samo krajnjem potroau ne uslovljava
mesto snabdevanja

Skladite gotovih
proizvoda kod
proizvoaa
Skladite trgovinskog
preduzea
Krajnja potronja

Odreen vii nivo snabdevanja do treeg

nivoa, dalje slobodan izbor snabdevanja

POTRONJA (PLASMAN) ZALIHA

Vie je nego oigledno od kakvog je znaaja potronja kao tehno-ekonomska
karakteristika zaliha za eljeno stanje zaliha. U razliitim preduzeima, za razliite
artikle i razliite uslove, potronja moe imati razliita obeleja. Ona moe biti:
kontinualna ili diskontinualna,
konstantna ili promenljiva,
deterministika ili stohastika,
stacionarna ili nestacionarna,
sa ogranienjem ili bez ogranienja,
zavisna ili nezavisna u odnosu na potronju drugih artikala, njihov broj u upotrebi,
godinje doba, dan u nedelji, itd.
Naprimer, kao stohastika, potronja moe biti:
sa poznatim zakonom raspodele verovatnoe,
sa nepoznatim zakonom raspodele verovatnoe.

POPUNJAVANJE ZALIHA (SNABDEVANJE)

U principu, za popunjavanje zaliha, u odnosu na razliit karakter koji moe
imati, vai sve to je navedeno i za potronju. Ovo se moe prihvatiti samo
uz napomenu da je kod popunjavanja zaliha u odnosu na potronju najee
potencirana:
diskontinualnost u odnosu na kontinualnost (kakav je najee sluaj sa
trgovinom manja frekvencija dopreme veih koliina roba),
deterministinost u odnosu na stohastinost,
prisutnost ogranienja,
mogunost odluujueg uticaja samog preduzea.
U veini sluajeva mogue je ostvariti odluujui uticaj na popunjavanje
zaliha u preduzeu, tako da popunjavanje kao karakteristika zaliha
najee predstavlja, bar to se tie kvantitativnih obeleja, izlaznu
veliinu iz matematikog modela kojim se optimizira upravljanje zalihama.

Radi sagledavanje mogue prirode navedenog, dat je mogui

dijagram promene stanja (nivoa) zaliha jednog artikla u funkciji
popunjavanja i potronje u vremenu

z(t) nivo zaliha

popunjavanje zaliha
potronja zaliha

FUNKCIJA TROKOVA NASTALIH POSTOJANJEM ZALIHA

Izdvajanje i skladitenje materijalnih dobara kota preko razliitih vrsta
trokova. Uobiajeno to su trokovi:
vezivanja odgovarajuih novanih sredstava,
skladitenja,
osiguranja,
nabavke,
plasmana,
kontrole,
kvara, loma, otuenja
pojave nekurentne robe, itd.
Za ocenu opravdanosti formiranja zaliha i kasnijeg celishodnog upravljanja
njima, potrebno je poznavanje svakog od trokova koji se javljaju
postojanjem zaliha, a u zavisnosti od promenljivih od kojih isti zavisi.

FUNKCIJA TROKOVA NASTALIH ODSUSTVOM

(NEDOSTATKOM) ZALIHA
Ovi trokovi mogu biti iskazani kao:
- marginalni trokovi za dodatnu proizvodnju, ili
specijalnu hitnu nabavku u picu zahteva,
- trokovi stajanja linija proizvodnih procesa,
- izgubljena razlika u ceni i gubitak ugleda kod klijenata
pri emu su to samo neki od uobiajenih trokova
nastalih odsustvom zaliha.
Ovi trokovi se javljaju u irem spektru vrsta, oblika,
naina nastajanja i kvantiteta, pa se moe desiti da se
i pored izuzetne panje pri definisanju funkcije
trokova njihovim nepogodnim izborom ostvari loe
upravljanje zalihama.

z(t) nivo zaliha

popunjavanje zaliha
potronja zaliha

momenat
isporuke

?
vreme
nedostatka
zaliha

STRATEGIJE UPRAVLJANJA ZALIHAMA

Strategija upravljanja zalihama je jedna od tehno-ekonomskih
karakteristika zaliha, to uslovljava potrebu za stalnim prisustvom
povratne sprege izmeu izabrane strategije upravljanja i samog
upravljanja zalihama.
U praksi, mogue je da u razliitim sredinama sa praktino istim
problemima vezanim za zalihe, postoje izrazito razliite strategije
upravljanja zalihama, bilo iz subjektivnih i/ili objektivnih razloga.
Vrlo vaan deo strategije upravljanja predstavlja izbor veliina preko
kojih e se upravljati zalihama, a to su najee:

 (q *, r *n ) - koliina koja se nabavlja i nivo zaliha pri kome se naruuje,

(q *, W *) - koliina koja se nabavlja i vreme izmeu dve susedne nabavke,
(M *, r *n ) - maksimalno dozvoljena koliina zaliha i nivo zaliha pri kome
se naruuje,
(M *, W *) - maksimalno dozvoljena koliina zalihe i vreme izmeu dve
susedne nabavke,
(q *, Y) -

koliina koja se nabavlja uz poznat rok isporuke (Y) za statike

modele,

(q *, R *n ,W *p), (M*,R*n ,W*p ) - gde veliina (Wp) predstavlja vreme izmedu

dve susedne provere stanja zaliha (sistem sa periodinom
proverom).
....

STRATEGIJA (q*, r*n)

Ova strategija upravljanja zalihama javlja se kod onih preduzea koja
robu naruuju uz poznat rok isporuke. injenica da se zalihama
upravlja i preko (rn ) ini ovu strategiju vrlo pogodnom za upravljanje
zalihama u uslovima stohastike potronje, jer je zatitna zaliha uvek
nivo koliine pri kojoj se artikal naruuje.
U ovoj strategiji preduzee upravlja zalihama preko dva parametra:
q - koliine koja se nabavlja u jednoj isporuci
i
rn - nivoa zaliha pri kome se naruuje, a koji sa odreenom
verovatnoom treba da obezbedi prisustvo zaliha i zadovoljenje
(stohastine) potronje do pristizanja naruene koliine (tokom roka
isporuke naruene koliine).

Strategija (q,rn) je prihvatljiva kako za isporuioca, tako i za kupca robe.

Isporuilac ima zahtev
- da isporui ugovorenu koliinu u roku koji je sam ponudio,
kupac ima zahtev
- da nivoom zaliha pri naruivanju (rn ), koji je sam optimizirao,
obezbeuje snabdevenost tokom roka isporuke.
popunjavanje zaliha
potronja zaliha

z(t) nivo zaliha

M = q*+ r*n

M = max. nivo zaliha

q*
q*

q*

q*

r*n
Poetno
stanje

t
vreme
isporuke

vreme
isporuke

vreme
isporuke

U ovoj strategiji je neizvesna (sluajna) potronja nakon naruivanja,

odnosno potronja tokom zadatog vremena isporuke.
Hipotetiki su mogua razliita stanja intenziteta potronje posle
naruivanja, a dva ekstremna sluaja iz spektra ovih stanja su
prikazana na narednom dijagramu
popunjavanje zaliha
z(t) nivo zaliha

potronja zaliha

M = q*+ r*n

M = max. nivo zaliha

q*

q*

q*
q*
r*n
Poetno
stanje

t
vreme
isporuke

vreme
isporuke

celokupne zatitne zalihe

su odmah potroene u
momentu naruivanja

vreme
isporuke

nije bilo potronje

zatitnih zaliha tokom
vremena isporuke

STRATEGIJA (q*,W*)
U strategiji (q, W) preduzee upravlja zalihama preko dva fiksna
parametra:
q - koliine koja se nabavlja,
i
W - intervala izmeu dve susedne nabavke.
Strategija (q, W) se najee sree kod velikih proizvoaa kada su oni
u stanju da je nametnu svojim kupcima (krajnjoj potronji i veletrgovini).
Ova strategija za proizvoaa znai da mu je plan proizvodnje i plan
otpreme praktino poznat (deterministiki) za celu godinu. Zna se tano,
unapred, kada e svaki kupac doi po robu, koju robu i koliko robe e
preuzeti, uz obavezu plaanja.

Strategija (q, W) za kupca moe biti prihvatljiva samo ukoliko i on sam ima
deterministiku potronju potpuno sinhronizovanu sa planom nabavke koji je
usaglaen sa isporuiocem.
Svako prisustvo stohastike potronje ini ovu strategiju za kupca vrlo opasnom i
u uslovima stalne stohastike potronje ova strategija ne sme da se prihvati.

M = max. nivo zaliha

popunjavanje zaliha
potronja zaliha

M = nepoznato

z
q*
q*

q*

q*

q*

STRATEGIJA (M, r*n)

U strategiji (M, r*n ) preduzee upravlja zalihama preko dva parametra:
M - maksimalno dozvoljene koliina zaliha
i
r*n- nivoa zaliha pri kome se naruuje.
Strategija (M, r*n ) se najee sree u situaciji kada
- kupac nabavlja robu uz definisan rok isporuke, a
- ima stohastiku potronju i strogo odreen kapacitet skladita,
pri emu je vano da mu prispela roba uvek napuni skladite.

U strategiji (M, r*n) osnovna tekoa je to kupac zna koliinu robe koju
moe prihvatiti tek u trenutku kada je rok isporuke proao, odnosno, kada
se roba isporuuje.
Jasno je da se u ovom sluaju u trenutku ugovaranja isporuke ugovara
samo orijentaciona koliina, to predstavlja odreenu tekou za
prodavca i njegovo planiranje

popunjavanje zaliha
potronja zaliha

z nivo zaliha
M = maksimalni nivo zaliha

r*n
Poetno
stanje

t
vreme
isporuke

vreme
isporuke

vreme
isporuke

vreme
isporuke

STRATEGIJA (M*,W*)
U strategiji (M, W) preduzee upravlja zalihama preko dva parametra:
M - maksimalno dozvoljena koliina zalihe,
i
W - vreme izmeu dve susedne nabavke.
Strategija (M,W) je uobiajena u situacijama kada eli da se obezbedi
deterministinost (red vonje) transportnih procesa, pri emu jedinica spoljnog
transporta izvrava vei broj narudbina na odreenoj ruti kretanja.
U ovoj strategiji kupcu se moe desiti da kod intenzivne potronje ostane jedan
period (do proteka vremena W) bez potrebnih zaliha, a prodavcu se moe desiti
da doveze robu do kupca a da mu pri tome isporui izrazito malu koliinu robe.

Strategija (M, W) se esto koristi prilikom punjenja rezervoara sa tenim

gorivom vie kupaca koje realizuje ista jedinica spoljnog transporta (isporuka
koliine goriva brodskim sastavom za vie rezervoara na raznim lokacijama u
jednoj ruti, punjenje cisterni za gorivo za grejanje zgrada takoe u jednoj ruti).
popunjavanje zaliha
potronja zaliha
Z - nivo zaliha
M = maksimalni nivo zaliha
M

MATEMATIKI MODELI KOJIMA SE ODREUJE

ELJENO STANJE ZALIHA
U literaturi, kada se vri osnovna klasifikacija matematikog
modeliranja problema zaliha, ne sree se podela prema onome
ta se optimizira, ve najee prema karakteru popunjavanja,
kao tehno-ekonomske karakteristike zaliha.
Shodno ovom pristupu, neki autori radova iz oblasti zaliha
matematike modele za upravljanje zalihama dele na
statike
i
dinamike.

STATIKI MODELI ZALIHA

Statiki modeli za optimizaciju zaliha se primenjuju u
sluajevima kada se reavaju problemi zaliha koje se mogu
troiti u konanom vremenskom intervalu uz samo jedno
jedino popunjavanje, kojom prilikom se zaliha i formira.

Za sve vrste zaliha sa deterministikim karakteristikama ovi

modeli su jednostavni, te se nauno i ne istrauju.
Oni postaju dosta interesantniji kada je neka od
tehnoekonomskih karakteristika sluajno promenljiva, a
najee je to potronja. To rezultira da se u literaturi obino
sreu statiki modeli upravljanja zalihama sa stohastikom
potronjom.

STATIKI MODELI ZALIHA

Svakodnevno, pred zadatkom koji se moe reavati preko ove

vrste matematikih modela, nalaze se odgovorni u:
novinsko - izdavakom preduzeu, kada odluuju koliki tira
da se odredi sledeem izdanju novina,
u trgovinskom preduzeu, kada se odluuju za nabavku robe
koja je u modi, ili pak robe za odreenu sezonu,
u pekari, kada odluuju koliko hleba da se ispee, itd.

STATIKI MODELI ZALIHA

OPTI MODEL UPRAVLJANJA ZALIHAMA U JEDNOM PERIODU SA
KONSTANTNIM TROKOVIMA PO JEDINICI ZALIHE
Prvi problem koji je obraen statikim modelom sa stohastinom
potronjom poznat je pod nazivom "problem novogodinje jelke".
(Tretira optimizaciju zaliha koje imaju stohastiku potronju u konanom
vremenskom intervalu sa jednim popunjavanjem, a uz konstantne i poznate
jedinine trokove koji nastaju postojanjem i odsustvom zaliha).

"Zadatak novogodinje jelke" se moe formulisati na sledei nain:

Prodavac moe dobiti naruenu koliinu novogodinjih jelki odreeno
vreme pred Novu godinu, posle ega je svaka isporuka od strane
dobavljaa iskljuena. Pri tome su:
Cn [din/jed] - nabavna cena jelke,
Cp [din/jed] - prodajna cena jelke,
J [din/jed] - vrednost neprodate jelke posle novogodinjih praznika.
Prethodnih godina nije uoena pojava trenda, a statistikim putem
konstatovana je raspodela verovatnoa broja prodatih jelki - P(x)

"Zadatak novogodinje jelke"

Postavlja se pitanje
koliko prodavac treba
da nabavi
novogodinjih jelki
(xm), jer ako nabavi
manje nego to bi
mogao da proda,
ostvaruje manju
razliku u ceni; ako,
pak, nabavi vie nego
to moe da proda,
stvara dodatne
trokove pokrivanjem
dela nabavne
vrednosti neprodatih
jelki.

p(x)

x
xm

Raspodela relativnih frekvencija broja prodatih jelki

F(x)
1
F(x m )

x
xm

Funkcija raspodele (kumulanta)

Reenje se trai
preko funkcije zarade
i njenog maksimuma.

Neka je prodavac
odluio da nabavi
(xm) jelki.

"Zadatak novogodinje jelke"

Uoava se da se prodavac jelki moe nai u dve situacije:

1. da je naruio vie jelki nego to e moi da proda (xm > x)
2. da je naruio manje ili jednako jelki u odnosu na koliinu koju je
mogao da proda (xm x)
U prvoj situaciji (xm > x) prodavac moe oekivati sledei prihod (V1):
xm

V1 = Cp

xm

x f ( x)dx + J ( x
o

x ) f ( x )dx,

U drugoj situaciji (xm x) prodavac moe oekivati prihod (V2):

V 2 = C p xm

f ( x)dx
xm

ali e pri tome imati i izgubljenu zaradu koju je mogao ostvariti da je kupio
vie jelki. Neostvarena zarada uvek ima karakter troka i iznosi (T1):

T1 = ( C p C n ) ( x x m ) f ( x)dx,
xm

Za obe ove situacije prodavac ima troak (T2) za nabavku (xm) jelki koji iznosi:
T2 = Cn xm

"Zadatak novogodinje jelke"

Iz izloenog se moe zakljuiti da prodavac koji se odluio za

nabavku (xm) jelki moe oekivati zaradu:
V = V1 + V2 - T1 - T2
xm

V( x m ) = Cp

xm

x f ( x)dx + J ( x
0

x ) f ( x )dx +Cp x m

f ( x)dx
xm

(Cp Cn ) ( x x m )f ( x )dx Cn x m
xm

Nakon ureivanja V (xm), diferenciranja po xm i izjednaavanja

izvoda sa nulom dobija se relacija:
F(x m ) =

2 (Cp - Cn )

F(x)

2Cp - Cn - J

F(xm)

dakle, ne eksplicitna vrednost x*m

ve vrednost verovatnoe F(x*m)
sa kojom iz raspodele verovatnoa
treba da se odredi traeno x*m

x
xm

DINAMIKI MODELI ZALIHA

Dinamiki modeli upravljanja zalihama primenjuju se kod reavanja
problema zaliha koje se obnavljaju u vremenu. U zavisnosti od karaktera
osnovnih karakteristika zaliha kojima eli da se upravlja, ovi modeli
mogu biti veoma raznovrsni. Meutim, bez obzira na ovu raznovrsnost,
obino im je zajednika osobina da se kroz njih, a u svrhu iznalaenja
eljenog stanja zaliha, trae optimalna reenja za:
maksimalni nivo zaliha do koga ih treba popunjavati [jed.]
vreme izmeu dva uzastopna popunjavanja zalihe [dan]
nivo zalihe pri kome se naruuje

rn [jed.]

veliinu jedne narudbine

q [jed]

q=M

rn
W

OSNOVNI MODEL ZALIHA KOJE SE OBNAVLJAJU U VREMENU, A

IMAJU KONSTANTNU POTRONJU
Postavlja se pitanje kolika je najpovoljnija veliina nabavke, koliko puta
nabavljati tokom posmatranog perioda. Teoretski, mogue je beskonano
mnogo reenja:
z

1 veliine nabavke/interval naruivanja

2 veliine nabavke/interval naruivanja
3 veliine nabavke/interval naruivanja

OSNOVNI MODEL ZALIHA KOJE SE OBNAVLJAJU U VREMENU, A

IMAJU KONSTANTNU POTRONJU
Postavljanje ovog modela, a u svrhu iznalaenja optimalnog nivoa
zalihe koja se obnavlja u vremenu, izvrio je 1915. godine Ford Haris,
uz sledee pretpostavke:
S [jed.]] - potronja koja je konstantna za jedan dui period (obino je to
godina dana),
q [jed.]] - proizvoljna veliina jedne nabavke,
N [din]] - trokovi jedne nabavke,
C [din/jed.]] - cena jedinice zalihe,
P [bez dim.]] - koeficijent proporcionalnosti trokova sa vrednou
zaliha,
mogunosti izvora snabdevanja su neograniene u odnosu na
naruenu koliinu i izvrenje isporuke te koliine je neposredno nakon
narudbine,
ne postoje nikakva ogranienja u samom sistemu zaliha.

Nabavkom vee koliine odreenog artikla

smanjuje se broj nabavki u vremenskom periodu
koji se posmatra, a time se smanjuju i ukupni
trokovi nabavke (telefonski razgovori,
administracija, itd.). Meutim, nabavkom veih
koliina poveava se i srednji nivo zalihe, to ima
za posledicu porast trokova skladitenja, vezanih
sredstava, itd.
da bi se odredila optimalna veliina jedne
nabavke (q), bilo je potrebno postaviti
funkciju ukupnih trokova za zadati period u
zavisnosti od veliine q:

dT
S N C P
= 2 +
=0
dq
2
q

q =

broj
nabavki

T=

srednji
nivo zaliha

S
Cq
N +
P [din]
q
2

2 S N
CP

Ovaj izlazni rezultat iz razmatranog matematikog

modela poznat je u literaturi kao "Wilsonova formula".

T=

q*

Cq
S
N +
P
q
2

OGRANIENJA
esto se deava da se izlazni rezultati i iz najbolje postavljenih matematikih modela
praktino ne mogu koristiti, jer su van realnih mogunosti preduzea za koje se
reavaju problemi zaliha. Ukoliko se pak ovako dobijeni izlazni rezultati ogranie stvarnim
mogunostima po zavrenom proraunu, vrlo verovatno e se desiti da oni vie ne budu
optimalni u odnosu na ta ogranienja. Zato je neophodno sva ogranienja uoiti i
definisati pre matematikog modeliranja konkretnog problema vezanog za optimizaciju
zaliha, da bi ona, ako je to potrebno, mogla biti na adekvatan nain obuhvaena
matematikim modelom. U razliitim uslovima optimizacije zaliha ogranienja mogu imati
razliit karakter, kao na primer, ogranienje:
po moguem angaovanju novanih sredstava u zalihama,
po raspoloivom skladinom prostoru (m2 ili m3),
po maksimalnoj teini,
po maksimalnom vremenu trajanja,
po maksimalnom broju narudbina u odreenom vremenskom periodu,
po maksimalno dozvoljenoj verovatnoi odsustva zalihe, itd.
Svaka narudbina takoe moe biti ograniena novanim sredstvima, mogunostima
isporuioca, teinom, zapreminom, rokom isporuke, itd. Znaaj ogranienja je toliko
veliki da nije redak sluaj da njihovo uvoenje menja i sutinu postavljenog
zadatka pri odreivanju eljenog stanja zaliha (kriterijuma optimizacije).

SISTEM KONTROLE ZALIHA

Sistem kontrole je svojim najveim
delom obuhvaen strategijom
upravljanja zalihama, a izdvojen je u
posebnu tehno-ekonomsku
karakteristiku iz razloga to
predstavlja jasno izraenu celinu sa
posebnom ulogom koju obavlja.
To je razlog da on u svakom sistemu
zaliha mora biti apsolutno definisan,
bilo kao veliina koja ulazi u postupak
optimizacije, bilo kao veliina koja izlazi
iz njega.

SISTEM KONTROLE ZALIHA - nastavak

Neophodno je imati na umu da celokupne zalihe kako sirovina tako i

gotovih proizvoda mogu da obuhvataju asortiman i koliine od vie
(desetina) hiljada jedinica.
Nadalje, u jednoj firmi, ove zalihe mogu biti na jednom mestu ali
mogu da budu rasporeene na vie lokacija.
Tree, one mogu biti u okviru same firme, ali mogu biti uvane kod
davaoca logistikih usluga treih lica.
Sve to namee neophodnost izbora i primene odgovarajueg
mehanizma kontrole, koji treba da omogui
pouzdane i tane potrebne podatke o zalihama uz respektovanje
trokova koji potencijalno nastaju tokom kontrole zaliha (zastoji,
angaovanje ljudi, oteenja i dr.).

SISTEM KONTROLE ZALIHA - nastavak

Kontrola zaliha se moe posmatrati sa dve dimenzije:

fizike i knjigovodstvene
-prva (fizika) dimenzija obuhvata
fizike transakcije i eventualno pokretanje artikala u okviru zaliha
-druga (knjigovodstvena) dimenzija obuhvata
odravanje i auriranje odgovarajue baze podataka o zalihama
Jasno, moraju da se primene odgovarajui mehanizmi kako bi se
poklopile ove dve dimenzije vezane za zalihe.

SISTEM KONTROLE ZALIHA - nastavak

Sistem kontrole formira listu sa jedinicama artikala, opisom i

lokacijom artikala. Radnik (ureaj) odlazi do naznaene lokacije i
tada, na licu mesta, poredi podatke o artiklima sa liste:
- po vrsti
- po koliini
- aurira podatke u odnosu na dobijenu listu
- utvrene podatke prosleuje sistemu za praenje zaliha.
Sistem sravnjuje konstatovanu fiziku koliinu zaliha sa podacima
u sistemu i daje izvetaje o eventualnim razlikama. Ove razlike se
potom na odgovarajui nain tretiraju i donose se potrebne odluke
kako bi se usaglasilo realno i knjigovodstveno stanje zaliha.
Pri tome, sistem kontrole zaliha definie
ta se sve kontrolie,
kako (na koji nain) i
kada (u kom periodu/momentu).

SISTEM KONTROLE ZALIHA - nastavak

U odnosu na to TA kontrola obuhvata, sistem kontrole moe biti za:

celokupne zalihe ili
deo (uzorak) zaliha
U odnosu na to KAKO se kontrola obavlja, sistem kontrole moe biti:
merenjem (mase, zapremine, fiz./hem. svojstava) i/ili brojanjem;
u ovim zadacima znatno mogu da pomognu nove IT
U odnosu na to KADA se kontrola obavlja, sistem kontrole moe biti:
sa operativnom (stalnom) proverom, koji u svakom trenutku
omoguava praenje i korienje potrebnih podataka o nivou zaliha,
sa periodinom proverom koji omoguava obradu i korienje
potrebnih informacija samo u odreenim trenucima (presecima)
vremena (meseni, kvartalni, polugodinji...);
zavisno od delatnosti, ovi periodi mogu biti definisani i pravnom
regulativom

SISTEM KONTROLE ZALIHA - nastavak

Neophodnost posedovanja tanih podataka o zalihama ima vie razloga.

Tri su primarna:
- po pravilu manje kota odravanje aktuelne baze podataka zaliha nego
funkcionisanje prema tekuem/zateenom stanju
- unapreenje nivoa opsluge klijenata
- poveanje prihoda kao posledice poveanja nivoa opsluge klijenata
Tekue provere zaliha treba da se ukljue u stalne aktivnosti, da postanu
uobiajeni deo rada zaposlenih (pri komisioniranju, transportu,....)
Za zahteve - narudbine e se odmah znati da li mogu da se ispune i to u
najkraem roku, to se odraava na nivo opsluge (nema delimino
(ne)ispunjenih zahteva, frustracija, ljutnje i dr. zbog greaka u bazi
podataka o zalihama), to utie i na zadovljstvo zaposlenih.
Klijenti znatno cene kada se zna ta je na zalihama i gde se to nalazi i da
se obeano ispunjava.
Time se stie POVERENJE, koje je jedan od kljunih faktora kvaliteta
opsluge klijenata, a time se utie i na nivo prihoda.