Vlastimir Gligorijevi

Morska bolest
ud je oveku njegova sudbina
HERAKLIT
Lica:
- Jordan Jaki, ovek koji zna ta radi. Otac dvoje dece, mu jedne ene. Vii pedagog
po obrazovanju i po ubeenju.
- Mila Jaki, udata za oveka koji ne zna ta radi. Brina majka.
- Radica Jaki, poetska dua. Nedrueljubiva.
- Marko Jaki, onakav je - kakav je.
- Zorica, mlaana devojka.
- Deak kojeg ne vidimo, samo mu ujemo glas.
- Komija Dragan, komija.
- Komija Mia, komija.
- Komija Milan, komija.
- Milicioner, milicioner.
- Lopov, Slavko.
- Prvi matiar.
- Drugi matiar.
- Pop.
(Radnja se odigrava u dvosobnom stanu, ne naroito opremljenom. Nametaj i sve ostalo
klasino. Nema televizora. Jedino ljudi...)
I DEO
(Jordan, Mila, Radica.)
JORDAN (visok i mrav, izrazito crne kose): Gde je ono govedo?!
MILA (tek probuena, rasanjuje se): Lake malo, ovee... Koje govedo? Na Marko?
JORDAN: Da, nae govedo Marko. Zna gde je, bolje da ne zna: on je u Herceg-Novom
- eto gde je!
MILA (preneraeno): ta kae? Otkud on u Herceg-Novom?...
JORDAN: Otkud on u Herceg-Novom! To bi ja tebe trebalo da pitam. Ja tebe. Ti si ta
koja ga je dovela do toga da bei u Herceg-Novi... Samo ti... Poslala si ga za hleb, a on se
javlja iz Herceg-Novog i kae: "Tata, nema 'leba ni u Herceg-Novom". Nije ga sramota.
Due ja znam za njega nego on za sebe.
MILA: Ali kako u Herceg-Novom, boe moj...
JORDAN: Kako! Jo pita kako. Pitam se kako sam ja ovde dok je on u Herceg-Novom.
Zamisli ti to, mrtav-ladan mi kae, direktno na uvo... "Nema 'leba ni u Herceg-Novom".
MILA: Moda je iz grada zvao, da bi te iznervirao; zna i sam da voli da te nervira...
Majko mila, pa na moru moe svata da mu se desi... A on ne zna ni da pliva... Oni e
sigurno da plivaju. Idi brzo za Herceg-Novi, 'oe da nam se dete udavi!...Idi i vrati ga
kui!
JORDAN: A, ne brini ti za njega, takvima nita ne moe da se desi. Takve Bog uva. I ne
moe da se udavi kad ne zna da pliva... A on sigurno tamo nije sam. Oti'o je sa onim
njegovim barabama; sve neki fini momci... Svi imaju po etri razreda osnovne kole

najmanje.
MILA: Nije dobar uenik, ali je bistar kao pela. A to je najvanije.
JORDAN:Izuzetno bistar! Nego, neto me brine. Otkud njemu pare da odu tako daleko,
kad se dobro zna da mu ja dinar ne dajem? To mi nije jasno. O, ne... Nije valjda to
uradio... Nije valjda tolk'o lud... Nije valjda... (Jordan na brzinu ulazi u drugu sobu i
vraa se.) Jeste!!! Znao sam da jeste!!JaoJao Kako se nisam odma setio... Pokrao
me, dig'o je sve pare! Sad je na'o da me pokrade - kad najvie imam... Dve godine sam
krvniki tedeo da bi otili na letovanje, i evo ta mi je uradio... Pa jebem li mu...
MILA: Pa moda i nije on... Gospode dragi... Samo problemi, samo sekiracija...
JORDAN: E, to ena moe da ti rodi dete, niko ne moe. (U ovom momentu Mila se
lake zaplae.) Plai, plai. Otkad si se udala za mene, ti samo plae.
MILA: Sigurno nisam plakala bez razloga... To je jedino to oveku preostaje pored tebe.
JORDAN: Nemoj mene da krivi. A on, on sve ovo radi zbog pogrenog vaspitanja. Ti si
mu uvek davala vie nego to je traio. To se tako ne radi. Nego zna se: kad ti neto trai,
prvo mu ne da, pa mu opet ne da, pa mu tek onda na kraju opet ne da; pa da vidi kako
e da bude zahvalan kad mu bude dala sledei put kad ti bude traio!
MILA: Da, tako smo trebali da ga vaspitavamo. Da smo ga tako vaspitavali bio bi bolji.
To je za tebe vaspitavanje!
JORDAN: Bio bi sigurno. Al neu ja da dozvolim da nam zbog jedne bitange propadne
letovanje. Ima da idemo na more, pa makar ostali ovde.
MILA: Nisam razumela ta si sada rekao.
JORDAN: Ti misli da ovi po komiluku uvek kad krenu na more stvarno odu na more?
MILA: A gde misli da idu, na Mars?
JORDAN: Na primer, na selo. Odu na selo, a vraaju se sa mora. To im je taktika. Otkud
njima pare da odu svake godine na more? Nek priaju oni to nekom drugom, znam ja
kako oni idu na more. I moje selo ima more, samo je daleko petsto kilometara pa retko
svraam...
MILA: Nemoj da se u ovom trenutku bavimo glupostima! Ako si se ti toga setio, isto
sumnjam da su se i drugi setili da idu u selo, a da se vraaju s mora.
JORDAN: Tano. Al to je onda jo gore po nas, znai da stvarno idu na more, a mi
stvarno ne idemo.
MILA: Stani, ta ti to 'oe da kae? Da i mi odemo na selo, pa da priamo da smo bili
na moru? Je l' to? Je'l stvarno to?
JORDAN: Taman posla. Nita ne brini, neemo da idemo na selo. Mi moemo i ovde da
odglumimo da smo na moru. Zatvorimo se lepo petnaest dana, i ko moe da sanja da smo
u stanu, a ne na moru.
MILA: Kako to misli? Da sedimo ovde? Jordane, nemoj, molim te...
JORDAN: Pa da sedimo, hvala Bogu. Hvala Bogu. to bi se muili i ili na selo, kad
moemo lepo ovde da se zatvorimo. Kad nam nije sueno da odemo.
MILA: ta je sa tobom, Jordane, ja te ne znam kao normalnog oveka, al ta ti je sad
odjednom. Kakvo more sad. Sin nam je pobeg'o od kue, a ti bi da glumi da smo na
moru. Priberi se malo...
JORDAN: Nije to meni odjednom dolo. Godinama se skuplja, al sad je prekipelo... U
mom ivotu su mnogi ljudi ili na more, i uvek se lepo provodili, najmanje sam se
provodio ja. Kucnuo je as, dolo je vreme, da se obraunamo. U roku od petnaest dana
treba da reimo deset godina. Svi e da misle da smo na moru.

MILA: Jesi li ti poludeo? Meni ne pada na pamet da tako "odlazim na more". Da sedimo
u stanu i pravimo cirkus... 'Oe da nas ljudi smatraju za... za...
JORDAN: E, Mila, Mila. Najgore je kad te smatraju za ono to jesi: niko i nita, gola
govna... Za to nas smatraju.
MILA: Pria kojeta.
JORDAN: Nekad je poten ovek mogo da ode na more, a sad samo banda. Banda glumi
gospodu. A ta gospoda krade vara i lae. Zato za mene niko ne moe da kae da sam
gospodin. Pogledaj ovog Markovia sa treeg sprata, troje kola vozi, a i ne zna koliko
stanova ima. Kako ja da odem na more kad sam poten ovek? Kako?
MILA: Samo ovek u tekom stanju moe ozbiljno da predlae tako neto. Tebi treba
psihijatar. Ne bi bilo loe da proeta do bolnice...
JORDAN: I da zna, kad ve pominje te psihijatre, ne da ne verujem njima, nego ne
verujem ni drugim lekarima. Ja sam vii pedagog i sam u sebi da pomognem. Kad sam
zadnji put bio: pogleda me- srce dobro, plua dobro, sve dobro - samo ja nisam dobro! (U
tom trenutku se zaulo zvono.)
JORDAN: Ko je sad. Moda policija...
MILA (sva u nadi pouri ka vratima): Moda je Marko! (ujemo glas deaka koji se ne
vidi.)
DEAK: Dobar dan, ika Jordane. Mene je Marko zamolio da vam danas dam ovo
pismo. (Jordan uzima pismo.)
MILA: Pa ti si znai znao da e da pobegne od kue! (Nema odgovora, pretpostavljamo
da je deaku neprijatno.) Pa zato si to dozvolio! Trebalo je da nam javi. Kakvi ste vi to
drugovi... Branite jedan drugog, samo kad ne treba!
DEAK: Izvinite... Obeao sam Marku... Do vienja .
MILA:Daj brzo proitaj!
JORDAN (ita): "Ja vie ne mogu da trpim..." (Jordan do kraja pisma mumla.) Bitanga.
Oe mene da optui za to to ga tuem...
MILA: Daj da proitam!
JORDAN: Ne moe. Ovo su velike uvrede za mene.
MILA: Ma daj, ovee!
JORDAN: Ne dam! (Mila mu otme pismo iz ruke, odmakne, se plae i ita.)
MILA: "Niste mi ispunili nijednu elju"... (Mila plae jo glasnije ali ita u sebi.
Zavrava pismo, ostavlja ga na sto, Jordan ga uzima.)
JORDAN: "Puno pozdrava Mami i Radici". Mene nigde ne pominje. Mada na mene
najvie misli.
MILA: Da zovemo miliciju kad ve ti nee da ga trai.
JORDAN: Ma kakva milicija. Sramota me da svaki dan zovem miliciju.(Sklapa ruke za
molitvu, i gleda gore, ka svevinjem.)Bar da mi je drugo dete normalno. (U tom trenutku
pojavljuje se Radica, starija erka. Ona nosi haljinu gotovo do zemlje, nosi naoare za
vid, u ruci dri otvorenu knigu.) O, evo i moje dvadesetostogodinje erke! ta ti misli o
naem odlasku na more, ula si sigurno o emu priamo?
RADICA: Tata, zato se izmotava sa mnom? Ne slaem se s tim...
JORDAN: A to se ne slae s tim. Je l' zato to e nakon dvadeset est godina kako ne
izlazi iz kue, teko da ti bude da ostane jo dugih deset dana.
RADICA: Pa nemoj da me prekorava zbog toga... Ja sam takva kakva sam...
JORDAN: Sve tvoje drugarice imaju po dvoje-troje dece, a ti nema ni drugaricu. ta,

bre, ti zamilja, ej? Poznata si po tome to si nepoznata!

RADICA: Pa ta da radim...
JORDAN: A sad kad budemo poli na more, moraemo da se pravimo da idemo stvarno,
pa mora kola da se guraju... Da nas ljudi vide... Zato e morati cela da izae iz kue,
samo da zna.
RADICA: Tata, pusti me na miru, molim te...
JORDAN: A stvarno, to tebi ne odgovara moj plan? Da nisi moda reila da se udaje? I
za to mora da se izae iz kue. Treba ti samo jedan mu, i gotovo. Takav je obiaj. Da
izae mora. Po zakonu. Udaj se za prvog na koga naie, neka bude bilo kakav, samo
neka bude poten, dobar, i kolovan. To je najvanije.
RADICA: Tata, pusti me... Nije lepo da tako pria o meni. Ja moda jesam drugaija od
drugih... Nemoj to stalno da mi prebacuje.
JORDAN: Ne prebacujem ti, samo ti kaem; i da si stvarno reila da se uda, tano da
znam da nikad nee da se uda, ako se ne uda u narednih petnaest dana - opet te ne bi
pustio da mi sad ode negde. Pokazau svima da sam spreman sve da uradim, da bi
dokazao da znam ta radim.
MILA: Da, to odlino znamo!
JORDAN: Ne zna ti nita. Ja moram da postignem vie od drugih da bi im pokazao...
(Stee obe ruke u pesnice.) Da bi im pokazao da...
MILA: Ali ti ne moe da postigne vie od drugih. ak ni koliko i drugi, i tu je tvoj
problem.
JORDAN: Ako do sad nisam mogo to je samo zato to... nisam mogo! Nisam valjda
trebao da idem na selo i da kopam. Lako je onim seljacima da kopaju ceo ivot, kad
kopaju po ceo dan...Ja sam gradsko dete. Moda nisam uspeo da unesem neku paru u
kuu, ali sam kao suprug dosta dobar... I kao otac,naravno.
MILA: Ah, kamo lepe sree da jesi...
JORDAN: 'Oe da kae da nisam. Uvek sam govorio da ovek ne treba da bude lo
prema eni koliko god da je ona dobra... Ipak sa enom deli pare 'leba. A ja dobro znam
kakvih sve ena ima. Ti si potena, i oseajna. Zato ja tebe volim i cenim. (Mila uzima
telefon.)
MILA: Dobar dan, vi ste gospoo Pavievi?... Ovde je Mila Jaki... Da... Moramo
neto da preduzmemo... (Pauza.) Moj Marko pokvario vaeg sina? Nemojte tako...
(Pauza.) Moj Marko bitanga? Molim vas pripazite ta govorite...
JORDAN: Daj je meni...
MILA: Ne, upravo je obrnuto, moj Marko je aneo, a va sin ga je pokvario... (Pauza.) Vi
niste pravi roditelj! Ma neu da raspravljam, prijatno! Bezobraznica.
JORDAN: to mi je nisi dala? Ona za Marka da kae da je bitanga. On i jeste bitanga, ali
me boli kada mu to neko drugi kae... on je moje dete.
MILA: I ti si sad na'o da "odlazi na more"!
RADICA: A kako e da im obrazloi to to smo bledi. Videe se da nismo ni malo
pocrneli... Prvo bi se toga setili.
JORDAN: Kakvi god da se vratimo, za njih ima da budemo crni. Pa i oni sami znaju da
ko god ode na more ne vraa se beo. A mogli bi prvih pet-est dana da izlazimo samo
nou, da ne primete da nismo pocrneli... Videemo, noas u da razmislim o tome. I da ti
kaem da mi je milo to si zainteresovana. (Sa punim poverenjem i potovanjem. Sedne
pored nje) Zna ta, Radice, rei emo im da smo vie sedeli ispred hotela i pili skupe

sokove, nego to smo se sunali. A moda neko od nas na kraju i pocrni, to moe da bude
i psiholoki; mi smo stvarno trebali da idemo na more... Ja sam izbegavao ljude, samo da
me ne bi sluajno neko pitao: (Izoblieno.) "Komija, letujete negde?" Ovde me presee.
Tu. Tu ispod. E, ove godine moraju da spreme jo jedno pitanje koje glasi: "Stvarno, a
gde?" I onda na kraju: "I, kako je bilo?" Pa emo da vidimo kako je bilo. Meni super. Ne
mogu vie ni ja da trpim... Svi mogu da odu, jedino Jordan ne moe! Nee meni ovde
vie niko da se crni naokolo... Svi svake godine prepriavaju ta im se desilo. Mogu
valjda i ja jednom da ispriam to isto... Ispada da sam samo ja nesposoban da zaradim i
odvedem porodicu... U svemu sam ja najgori.
MILA: Ma imaju ljudi svoje probleme. Niko i ne razmilja o tebi.
JORDAN: To ti misli. Dovoljno je da ga jednom vidim, i da znam ta misli, i o tebi, i o
meni, i o ovom cveu na terasi. Samo jednom u oi da ga pogledam. Svi priaju da nisam
nizata, ogovaraju me i potcenjuju, ali to samo jo petnaest-dvaest dana, pa u sve da im
vratim. Prvo ovo za more, a posle i za sve drugo. I to imam najjeftiniji auto, sad kao ne
znam ni da vozim... i... Za sve. Majku im njihovu...Mrze me.
MILA: Lepo si sve to zamislio, samo ja u tome ne mogu da uestvujem. ao mi je, ali ne
mogu. Nemam nita protiv da ti to radi, ali ja ne elim da uestvujem. Ja u za to vreme
da budem kod sestre, a ti kad zavri javi. Deca kako hoe.
JORDAN: Kod koje sad sestre?! Gde si ti videla da mu ostavlja enu kad ide na more?
A? Prvi put ujem. Nemoj da mi pravi probleme. Za ovo sam spreman i da ubijem.
Samo probaj da pobegne. 'Oe da te ubijem, da me zavije u crno?...
II DEO
(Jordan, Mila, Dragan.)
JORDAN: ... I tako ti kaem, moj Dragane, nije meni zbog mene, nego zbog dece. Deca
su me molila da ih odvedem na more. More je zdravo; ja sad oboljevam od svih bolesti
od kojih zdrav ovek moe da oboli, samo zato to me nisu vodili na more...
DRAGAN (mudro, kao da otkriva bogzna kakvu istinu): Na more treba da se ide pre
svega zbog zdravlja, pa tek onda zbog zabave.
JORDAN: Hvala Bogu. Ja svojoj deci mogu toliko da pruim. Ako nita drugo, bar na
more mogu da ih odvedem.
DRAGAN: A gde si reio da ide? Kafa je odlina.
JORDAN: Pa, videemo... U neko malo mesto. Gde nema guve... Ja i ne idem na more
da bi me neko video, komiluka sam se ovde nagledao. Ima ljudi koji idu da bi se hvalili.
Ja nisam takav ovek.
DRAGAN: Tako je. Znai, stvarno idete. Ba sam se iznenadio kad mi ree Mila.
JORDAN: Stvarno, stvarno idemo. A ne zna ti komija kakvih sve ljudi ima. Jedan je
ludak svoju porodicu zatvorio u kuu, i nije im dao da izlaze petnaest dana, da bi drugi
mislili da su na moru. Ja ne razumem takve ljude. Evo koliko dugo ja nisam bio na moru,
pa mi tako neto ne pada na pamet.
DRAGAN: Da, da. A ko je taj to je zatvarao porodicu... Je l to u Pritini bilo? udi me
da nisam uo za tu priu. Takve ljude treba streljati...
JORDAN: I streljali su ga. A zna ta je posle bilo s njim - nita. Svi su se pravili kao da
nita nije bilo. A upropastio porodicu. Kau da ga ena ostavila... Prvo su se svi
zgraavali, a posle nita. Kao da nita nije bilo. LJudi su dvolini.. Nego, znai tebi nije
problem da nam sauva stvari?

DRAGAN: Taman posla. Mogu i cvee da vam zalivam. Kad zalijem svoje, zaliu i
vae... Samo mi ostavite klju...
JORDAN: A, ne, daemo ti samo stvari koje se ne zalivaju. Za ove emo nekog drugog
da odredimo. A ta da radimo kad ivimo u lopovskom kraju. Zbog njih mi je jedno oko
uvek otvoreno i kad spavam i kad sam budan. Ja sam odavno govorio da kupimo jednog
kera...
MILA: De e kera u sred stambene zgrade. Da laje nou... Je l vidi ti komija o emu
on mata...
JORDAN: Pa nek laje. Nou ionako svi spavaju. Ker, bre, moe ivot da ti spasi. Eno ti
onaj sluaj, kad je neki tip hteo da upuca nekog drugog; spremio pitolj, nanianio, i pucao u vazduh. Posle izjavio: "Bilo mi ao da onakvog psa ostavim bez gazde".
DRAGAN: Stvarno ivimo u razbojnikom kraju, majku mu. Kai mi, Jordane, koliko
ostajete?
JORDAN: Verovatno petnaest dana. A moda i vie, sve zavisi... Ne zavisi samo od
mene. To treba da se dogovorim sa Milom. Jedva ekam da krenemo, sav sam se
uzbudio... Ovu ebad mi posebno uvaj, molim te. To nisu obina ebad...
DRAGAN (ustaje): Ma dogovoreno. Samo nemojte i vi da se zatvorite u stanu, naljutiu
se, ha-ha-ha. Ajd donesi te stvari dovee.
JORDAN: He-he-he. Vai, Dragane. (Dragan odlazi.) Smej se, smej... A deluje mu
mogue da se neko zatvori. Bitanga. Pika li mu materina, kad mu deluje mogue, to se
sam ne zatvara. Mene je nao. Ja treba da se zatvaram za njega. E sad emo da vidimo
kad e da me uhvate. Uhvatie oni mene, al zna za ta, zna za ta: za muda Marjanova,
ha-ha-ha! ...
III DEO
(Jordan u pidami zamiljeno stojina sredini sobe, publici okrenut profilom. Mila kree u
drugu sobu.)
MILA: Idem ja na spavanje... Premorio si me
JORDAN (naglo digne desnu ruku, prekida je nervozno, kako bi zavrio misao): Znam
ta u! Pozvau brata! (Desnom rukom lupa u predelu srca.) Mog brata.
MILA: Da nije previe kasno? Moda spavaju?
JORDAN: Nita ne brini, ako spavaju, telefon e da ih probudi. (Okree broj.) Alo?... E,
de si Gordane? De si bre ti?
MILA: Boe, Boe...
JORDAN: Ma nije... Da je neko umro, ne bi te zvao ovako kasno... E, vidi... Sluaj...
Odluio sam da idem na more, ali... (Poinje da pravi nervozne pokrete, ee se po licu,
trese desnu nogu.Pribere se, i odluno nastavi.) E, vidi, ajd laku no... Izvini!... Pa zvao
sam da ti kaem da te volim, jer si mi burazer! Nikome drugome ne verujem. (Okree se
prema Mili koja je odluila da ostane do kraja razgovora.) ta je Mila? Neto ti nije po
volji? (Okree se telefonu.)Hteo sam neto da ti kaem... Al sad vidim da ne mogu!
Izvini... Nije da ti ne verujem... nego, ma ne... Ajd zdravo!
MILA: ta bi? Pa bolje to mu nisi reko! Ni on ti se ne bi prikljuio. To to se tvoj
roeni brat razlikuje od tebe je dokaz, da takve kao to si ti, majka samo jednom raa!
JORDAN (Jodan je zamiljen, i ne uje ta Mila pria. Opet podie slualicu, pa
odustane):Neu... Ne smem ni njemu da kaem... On je pametan ovek, shvatio bi
situaciju; ali on je bio u Budvi pretprole godine... A i ne ivi sa skotovima sa kojima ja

ivim... Na poslu isto ima fine ljude... teta. Mogli bi kod njega da se zatvorimo... Ali on
nije izdrljiv kao ja... (Telefon zazvoni i prekine Jordana.)Ko je sad ovako kasno... Alo?
E, ta ima novo? Ma nita bre, lezi spavaj, zna kolko je sati?! Nemoj da brine.Ajd
zdravo!
MILA: Sad su svi Jakii na nogama!
JORDAN (pomalo plano):Odma se vidi ko ti misli dobro na ovom svetu. Ko bi drugi
nazvao sem njega? Sad e da brine... Nita, i njemu u da ispriam to i svima, tako nita
nee da posumnja...
IV DEO
(Jordan, Milan. Odigrava se u stanu kod Milana.)
MILAN: Ma dau ti amac, nije problem. Zato to meni prole godine jedan roak nije
hteo da da. I zato to smo komije, normalno. Tad kad me odbio, tad sam ga i kupio. Da
mi ga je dao, ne bi' kupio ovaj moj. Zato sam mu na neki nain i zahvalan...
JORDAN: Svakakvih ljudi ima... A ta ti je rek'o: "Dao bi ti, al ne mogu, moj je"...
Zamisli ti pokvarenjaka. Ba bi voleo da upoznam tog tvog roaka... Mogu da zamislim
kako izgleda ovek koji nee da da amac...
MILAN: Bolje da ne zna...
JORDAN: Umesto da ti da amac, ko ti meni, da ti zapui usta za sva vremena.(Milan se
kiselo smeje.) Ako mi veruje, ne znam gde mi je glava. U stvari, znam, ali bi mi bolje
bilo da ne znam, garantovano bi me manje bolela... Jo mi ena prigovara, kae: "Ti nisi
normalan, trai od oveka koga jedva zna da ti daje amac"... Je l zna ti moju enu?
Milu? Upoznau te.
MILAN: Ma taman posla... Ne znam... Zato smo komije? Kai mi, Jordane, neto sam
uo, pa ne znam je l' tano, je l' ti sin stvarno pobeg'o od kue?
JORDAN: Pobeg'o, pobeg'o... Al' doi e maca na vratanca... Videe, ima ja da ga
smirim kad-tad. Napraviu oveka od njega. Vidi komija, taj moj sin, taj moj Marko, to
mi je veliki promaaj. Veliki. A mene svaki promaaj pogodi... Razume... Nije mi lako.
MILAN: Razumem, razumem... Sad u ja amac da ti pokaem... Ko lutka je...
JORDAN: Samo polako, samo polako...
V DEO
(Mila, Jordan.)
MILA : S posla a? Uzeo si odmor. Jesi ispriao priu kolegama?
JORDAN: Jesam. Kakav bi ovek bio da izlaem ove iz komiluka, a da ne slaem ljude
sa kojima delim dobro i zlo. I do njih mi je mnogo stalo... Sem toga, ta ako se neki od
njih sretnu u gradu, i ponu da priaju o meni. Da se ljudi posvaaju oko toga da li sam ja
na moru, ili nisam. Nije poteno. Ne bi bilo loe da i ti skokne do posla i poasti
kolegenice bombonjerom i ...
MILA: Ha-ha! Ti to ozbiljno? Otila bih ja, samo si zaboravio neto vrlo vano: ja nisam
Jordan Jaki, ja sam Mila...
JORDAN: Pusti ti to... I ti e posle da pria da si bila na moru. To e moi da pria
njima, ali meni ne...
MILA: Priau ... A ta kau kolege? Nisu nita sumnjali...
JORDAN: Ma jok... to da sumnjaju, gledao sam ih pravo u oi... Oni znaju da sam ja
ozbiljan ovek. Nije bilo teko, ja imam samo par kolega... Da sam hteo , mog'o sam da

ih laem svake godine, oni ne znaju ni gde ivim...

MILA: Kad se nisakim ne drui...
JORDAN: Ne zna ti kakvi su to ljudi... Ja sam voleo da se druim sa pokojnim Raom,
mada je i on imao jeziinu... Jedva su ga sahranili koliki je jezik imao... ta e... Pavlu,
kao da malo bee krivo; zna, on ove godine ne ide na more, ja idem... LJudski je to...
MILA: Ha-ha-ha... Ti ba zna da me zasmeje! Kad neto pria ozbiljno, tad je
najsmenije...
JORDAN:Ne vidim ta je smeno, ali volim da te vidim nasmejanu, jer se onda i ja
oraspoloim... Ti si jaka linost, televizijski novinar... ja sam ponosan na tebe. Ponosan
sam to si moja ena. Uvek kad te vidim na televiziji, meni su oi pune suza...
MILA: Ja tebe ne moram da vidim na televiziji da bi mi oi bile pune suza... (Vadi
papue iz kese.) Kupio si papue...
JORDAN: A, da. Da vide ovi sa posla. Papue za plau. Pavle ree da e da kupi iste
ovakve...
VI DEO
(Jordan, Mila,)
MILA: I ti si bio u stanju da tamo glumi da si se sluajno spotak'o i slomio ogledalo i
tegle? C, c, c. Tebi je stvarno potreban psihijatar. I to dobar. On bi ti objasnio tvoje
trenutno stanje... Pao gospodin u samousluzi da bi ljudi videli kako se sprema za more!
JORDAN: Pa ta! K'o da sam uradio ne znam ta: samo sam razbio staklo u prolazu, i jo
neke tamo tegle i sitnice. Ma uti, odlino sam pro'o kako je moglo da bude. Bez
ogrebotine. Pedeset ljudi me je videlo kad su mi ispali kupai kostimi. A ko nosi kupae
kostime? Samo ljudi koji idu na more. 'Ajd nek mi sad neko dokae da ne idemo na more.
MILA: Moda e opet da ide da padne u samousluzi. Mene vie nita ne moe da
zaudi.Moe da pada svakoga dana.
JORDAN: A, ne. Nisam budala da dva puta padam. To bi bilo sumnjivo. Ja sam postig'o
ta sam hteo. A nisam ja ni pao stvarno, to je njima tako izgledalo. Nisam to ak ni
planirao, odjednom mi je palo na pamet u samousluzi... Sad mogu mirno da spavam,
toliko ljudi je videlo kupae kostime i ulje za sunanje, da vie ne moram da brinem. Ako
ni zbog ega drugog, sad bi morali da odemo na more zbog njih. Oni su svi ubeeni da
samo to nismo krenuli...
VII DEO
(Jordan, Mila.)
MILA: ... Nita, morae da mu oprosti. Neka se dete vrati. Oprosti mu.
JORDAN: Oprostiu mu, pa u onda da ga ubijem. Slobodno neka doe.
MILA: Je l' ti zna ta pria? Preti samoubistvom! Kae da e radije da se ubije nego da
ga ti opet tue...
JORDAN: Preti samoubistvom?! Kakvo samoubistvo?! Treba prvo kolu da zavri, da se
oeni... Da podigne decu, pa onda samoubistvo. To je dokaz da je razmaen.
MILA: Mora da mu se obea. Ja sam mu ve obeala. Samo neka se vrati. (Na ivici
suza.) Ko zna gde spava i jede... Ne mogu ni ja vie! Pogledaj na ta liim.
JORDAN: Jeste, stvarno si propala. Pa dobro... Ja kad sam rek'o da u da ga
ubijem,nisam mislio nita loe... Neka doe...

VIII DEO
(Jordan, Mila, Marko.)
(Mila eta nervozno, Jordan sedi i dri noge na stolicama, nervozno lupka prstima o sto.
Posle izvesnog vremena Marko ulazi, Mila tri ka vratima, Jordan stoji.)
MILA: Marko sine. (Grli ga.) Samo kad si do'o... Ajde, 'oe da jede neto? Lezi
odmori. Kako si?... Neto mi nisi dobro... ta e da jede?
MARKO: Moe ako ima peenog Jordana...
JORDAN (pravi se da nije uo poslednje Markove rei): to njega pita kako je, vidi da
je mrtav pijan. Odvedi ga neka spava, pijan je. 'Oe pijanica da bude? Nikad ti nee da
bude pijanica... (Marko ulazi u sobu.) Sad je dobro pro'o...
MILA: Ti stvarno nema ni malo milosti, kao da ti nita nije. Kako si ga samo istuk'o
proli put, a nije ni bio kriv...
JORDAN: A, proli put je bilo drugo. Ja sam hteo da se malo izviem na njega, al on me
provocirao... Onda sam poeo po malo da ga vream, onda sam ga toliko izvreao da sam
na kraju morao da ga izbijem. Morao sam... Ne moe tek tako nekoga da izvrea...
Dukela... Teka dukela...
MILA: ta to sada radi...
JORDAN: Skinuu sve sijalice u stanu. Da neko nesvesno ne ukljui ili iskljui svetlo
bez mog znanja. Ja sam primetio da vi volite da palite i gasite svetlo...
MILA: Ne misli valjda da sedimo u mraku...
JORDAN: Mislim. Ali ne u potpunom mraku. Kupio sam lampu, bateriju i svee, za
svaki sluaj... Jeste da se prvi put zatvaramo, ali ja na sve mislim. Ovi to stvarno idu na
more, ni o emu ne moraju da misle,,, Samo se spakuju, i odu.
MILA: Aneli s tobom... Aneli.
IX DEO
(Jordan, Mila, Radica.)
(U ovom delu vide se samo siluete naih junaka. Oni se vrlo malo kreu, ponekad apuu.
Jordan hoda na prstima, i pokuava da sve dri pod kontrolom. U jednom trenutku Radici
je ispala knjiga, to je stvorilo malu buku; Jordan odreaguje hiper neartikulasinm
pokretima. Publika ne razaznaje ono to oni govore meusobno, izuzev nekoliko
narednih replika.)
JORDAN: Pssst!... (Jordan pokuava gestikulacijom da objasni Mili da je blizu vrata, i da
zato ode u sobu.)
MILA: Dobro... Razumela sam te...
JORDAN: Psst!.. Psst!...
MILA: Dobro vie... (Nastavljaju da se ponaaju isto.)
X DEO
(Jordan, Mila, Radica. Svo vreme svi se trude da priaju to tie, pogotovo Jordan.)
MILA: O, gospode. ta sam doivela. Da zbog ludaka ne mogu tri dana da progovorim.
Ovo mi se jo u ivotu nije desilo. Da tri dana ne progovorim.
RADICA: Tata, stvarno si preterao...
JORDAN: ta sam preterao? 'Ajde budite ljudi, i priznajte da tri dana nije mnogo. ta bi
radili da ovi ispod i ovi iznad ne idu nigde. Morali bi da utimo svih petnaest dana.
Nemojte tako. Ja sam sad postao ono to sam uvek i bio: sposoban i pametan ovek.

MILA: Meni ovo ba nita ne znai. Samo mi je pomoglo da shvatim...

RADICA: Ni meni.
JORDAN: Pa vi onda dabe sedite ovde... Urazumite se malo, svi su nas videli kako
polazimo, ne moemo sad bez razloga da se vratimo kui. Ni meni nije bilo lako da se
uputam u sve ovo, pa trpim.
MILA: Pravo da ti kaem, ao mi je dece. Zbog njih mi je najvie... to se mene i tebe
tie, zavrili smo.
JORDAN: ta jo hoe od mene? Zahvaljujui meni svi misle da ste na moru.
MILA: Ja sam odluila da se razvedem. To je ovoga puta, definitivna odluka. Sa tobom
sam ivela malo, a preivela mnogo. Na brak i nije bio brak u pravom smislu.
JORDAN: ta kae? Razvod? 'Oe od mene da se razvede? Dok sam ti ja mu - nema
razvoda.
MILA: Drago mi je da imam decu koju imam, al mi je ao to sam tebe uopte
upoznala... Ceo ivot sa tobom je razlog. Jo sam na poetku razmiljala o razvodu kad si
mi zabranio da idem na predavanja. Trpela sam zbog deteta...
JORDAN: Nisam valjda trebao da ti dozvolim da ide na predavanja kao druge devojke.
Tamo je bilo i dosta studenata... Zaboravlja da si i mene upoznala ispred fakulteta, to je
najbolji dokaz da nisi trebala da ide na predavanja jer...
MILA: E, tu si u pravu. Bolje bi bilo da sam ostala srednjokolka.
JORDAN: Govori tie, 'oe da neko pomisli da smo tu.
MILA: Da, ponaam se kao da sam u svojoj kui, Je l' tako?
JORDAN: Pa tako se i ponaa. Sve poslove ti obavlja. Sve sama radi. Ja kao da ne
postojim.
MILA: ta ti moe da radi kad nita ne zna da uradi. Jednu esmu popravlja po dve
godine. Sijalicu ne zna da zavrne. Ne zna jedan ekser da zakuca...
JORDAN: Ne znam... Ja se moda ne razumem u te stvari, al se razumem u neto to se
malo ko razume. Pogotovo se ti ne razume, i to si pokazala ovih dana. Najvanije je u
ivotu da ne dozvoli da bude gori od drugih, i da zna da bude ubre ko i oni, da ne bi
bio gori od njih. Niko nije toliki ovek da ustane i kae: "Jeste u pravu ste, ja sam ovde
najvee ubre". Samo takvim ljudima ja verujem. Svi su ostali laovi. (Jordan vadi zavoj
iz depa.)
MILA: ta to radi, crni Jordane? Opet si smislio neto?...
JORDAN: Umotau nogu u zavoj, rei emo da sam se povredio kad smo igrali fudbal na
plai sa nekim prijateljima iz Valjeva... To moe svakom da se desi...
XI DEO
(Jordan, Marko, Zorica.)
(Na vratima sa uje zvonjava. Jordan ne otvara, zvonjava se nastavlja, pa prestaje.)
JORDAN: Ko li je to bio?... Da pogledamo... (Jordan gleda kroz prozor, ispred zgrade se
pojavljuje devojka koja doziva Marka.)
DEVOJKA: Maarko, Maarko, Maarko!
JORDAN: Koja ti je sad ova? Sve e da nam pokvari. (U tom momentu dozivanje
prestaje.) Izgleda da je otila. Jedva se izvukosmo. (U tom momentu opet se zau
zvonjava na vratima. Devojka zvoni uporno i dugo. Jordan najpre tri ka jednoj sobi, Pa
tri prema vratima, pa zastane.)Uuti je, uuti je kako zna... (Marko otvara vrata, Jordan
prestravljeno gleda, devojka utrava Marku u zagrljaj.)

DEVOJKA: Dobar dan, ja sam Zorica. (Prua ruku Jordanu, Jordan prua njoj ali bez
rei. Marko devojku uzima za ruku i odvodi je u sobu. Jordan odlazi u sobu kod njih.
Govori vrlo nesigurno.)
JORDAN: Vidi, devojice, molim te govori to tie moe jer mi imamo erke
bliznakinje, a i komiluk se stalno ali na galamu. Inae kod nas nema gde da se spava.
ZORICA (od sree se smeje bez razloga): Nema problema, dola sam samo da vidim
Marka. Marko je drugaiji od svih. A priao mi je i o vama da ste dobar ovek.
JORDAN (smeka se pomalo stidljivo): Mene svi vole... Tako, dogovorili smo se. Ovde
nema mesta za spavanje...
XII DEO
(Jordan, Radica.)
JORDAN: Pokvario se ovaj radio, majku mu pokvarenu... A - evo ga. Dobro je, opet
proradio... izgleda slab kontakt. (Sluaju neki intelektualni, politiki govor.) ta pria
ovaj glupan, nita ga ne razumem. (Emisija se zavrava, poinju vesti koje obavetavaju o
smrti Ratka Dimitrijevia.) Vidi, vidi. Umro Milin ujak. Bog da mu duu prosti.
RADICA: Jao, ujka Ratko. (Ustaje sa stolice.) Idem da kaem mami...
JORDAN: (promuklo, trudi se da bude to tii, a cikti.) Ne, sedi. Jesi li ti normalna da joj
sad govori. Ugasi radio... (Uzima ga sam i gasi.)
RADICA: Ne misli valjda da krije od nje, pa to joj je ujak...
JORDAN: Ne moemo sad da joj kaemo, rei emo joj za est dana. Taman da ga
sahrane i... Ionako je nervozna jo kad bi joj rekli... Ima jo vie da se unervozi...
RADICA: Da joj mi kaemo, pa ona nek vidi... (Jordan ustaje i hvata Radicu za ruku.)
JORDAN: Stani. On je i meni bio drag, i ao mi je to je umro... I to... Stvarno mi je
ao... On je bio teko bolestan...
RADICA: Ipak da joj kaem...
JORDAN: Da nisi zinula. Zna kakva je ona. Prvo e da plae, pa da kuka... Ona uvek
tako radi kad joj neko umre... I poludee da ne ode na sahranu, a ne mogu da je pustim.
Tamo e da je vide i pitae je to nismo doli... Ovako ispae da nismo ni znali da je
umro...
RADICA: Ja moram da joj kaem. Nee posle da mi oprosti, a i mene e savest da grize.
Moram da joj kaem.
JORDAN: Radice, to joj ionako nije roeni ujak, nego majin. Nit je mlad, nit je roeni.
Nas niko nee ni da se seti, oni znaju da smo na moru i da ne mogu da nas nau; ja bi
rado oti'o na njegovu sahranu, i njemu i bilo kom maminom roaku, al to prilike ne
dozvoljavaju...
RADICA: Dobro, tata... Neka ti bude, neu da se svaam. A kako emo da joj objasnimo
to to joj nismo rekli? Misli da e da bude opravdanje to to je star.
JORDAN: Ma nee ona da zna da smo mi znali. Ti me, Radice, dobro razume... Ti si
pametna...
XIII DEO
(Marko, Zorica, Jordan, Mila.)
ZORICA: ... A gde su sada tvoji drugari?
MARKO: Jovici su roditelji zabranili da izlazi mesec dana, a Goran ui za popravni.
ZORICA: Marko, ja te toliko volim. Ne samo da si ti dobar i zanimljiv, nego su ti i

roditelji divni. Tvoj otac se toliko brine oko tvojih sestara... Nisi mi rekao da ima sestre
bliznakinje?
MARKO: Nisam... Nisam ljubomoran, nego...
ZORICA: Pokazae mi ih.
MARKO: Da... Ne... Sad spavaju, drugi put kad se vidimo...
ZORICA: Vai, drugi put. A kad e ti da doe kod mene? (Pribliava mu se.) Ja ivim
samo sa majkom, ona se svakom obraduje. Jo kako sam te opisala - ima odma' da te
zavoli...
MARKO: Doi u u septembru. Sad treba da polaem matematiku, pa treba da se pravim
da uim. A ako ponavljam doi u ti na due...
ZORICA: Ah, da... A je l' da da nije glupo to sam ja starija od tebe?
MARKO: Ma nije. Ja delujem starije, ti deluje mlae, taman kao da smo isto godite.
ZORICA: Sladak si... 'Ajde ja u sada da krenem, da ne pravim guvu... (Zorica kree,
porodica se okuplja da je isprati. Osim Radice.)
ZORICA: Do vienja, ika Jordane, Do vienja, teta Mila. Zaista mi je drago da smo se
upoznali.
MILA: Zorice, navrati opet...
JORDAN (apatom): I meni je drago. (Jordan otvara vrata, i svojim navaljivanjem na
Zoricu on je praktino primorava da izae. Zorica je iskoraila iz stana, i poela da
govori.)
ZORICA: Mogli bi i vi... (Jordan iznenada zalupi vrata i gleda kroz pijunku. Jordan u
pravcu vrata pokazuje "lakat".)
JORDAN: Zamalo da nas otkrije... Neka sad po Poarevcu pria ta 'oe, to do nas ne
moe da stigne. Nikad nee da nas uhvate. Ja sam genije. Samo ja sam mogo da smislim
ovakav plan... Samo ja...
XIV DEO
(Jordan, Mila, Radica.)
(Neko uporno zvoni na vratima, Jordan panino upozorava prisutne da ute. Staje uza zid
pored vrata kao da eka da napadne nekoga iz zasede. Zvonjava prestaje, Jordan se
pribliava prozoru i gleda napolju.)
JORDAN: Ko li je to bio? (Ugleda potara.) Aa potar. Izgleda da je neto ostavio.
(Jordan prvo oslukuje da nekoga nema u ulazu, zatim veoma brzo otvara vrata i tada
ispadaju poiljke. Jordan ih nespretno sakuplja i zatvara vrata. Staje uz vrata leima se
oslanjajui na njih kao da spreava nekoga da razvaljuje. Nekoliko poiljki sakriva, a
jednu iznosi na videlo.)
JORDAN: Vidi razglednica. Iz Herceg-Novog. Poslao Marko. Malo kasni.
MILA: Daj da vidim.
JORDAN: Mene opet ne pominje. Dabe ga bijem, batine tu ne pomau... Da se bar setio
da poalje i komiluku u ime svih nas, to bi bio jo jedan dokaz da smo na moru. Ali
nema s kim da razgovara...
MILA: Daj meni...
XV DEO
(Jordan, Mila, lopov, Radica, Marko.)
JORDAN: Kolk'o je to stepeni?

MILA: Trideset sedam stepeni. Morau opet pod tu...

JORDAN: Ovo je da izgori... Zamisli ta sam noas sanjao; kao, ja se u pola noi
iskradam iz ulaza, idem ka garai, vi me ekate spakovani u kolima; ono tiina, nigda
svetla, muk, svi spavaju... Kad odjednom se upale sva svetla, svi se pojavljuju na
prozorima, poinju da mi se smeju i rugaju, plaze mi se i pljuju... Ja ponem da jeim i
beim... Okrenem se prema zgradi, zastanem, kad se svi odjednom uozbiljie, pogasie
svetla i nestadoe... Neki cepaju zavese. Ponovo mrak, tiina... Ja nastavim da beim, kad
odjednom osetim kako mi voda nadire, polako narasta preko kolena... Teak san. Pet puta
sam se preznojio... I, voda mi doe do grla, ja se jo ne budim. Voda i dalje raste, ja
potopljen, samo mi jo usta i nos vire... Gotovo je, ovo nije san... ovo se stvarno deava...
Kad odjednom: aba, ogromna aba mi skoi na lice, i ja se tek tada trgnuh!... Oseao
sam se kao da sam progutao abu...
MILA: Mislim da takav san ne moe svako da sanja...
JORDAN: I ja mislim... ta misli ta bi to moglo da znai? Ti ti dobro tumai. ekaj...
ta je to tamo?... uje neto...
MILA: Neko ulazi...
JORDAN: Kako... zakljuano je... uje ovo... Neko ulazi... Ali kako... Sakrijte se svi
brzo... Ja u da vidim ta je. (Svi se skrivaju, on stoji kod vrata. Lopov otvara vrata,ulazi
u stan, Jordan skae da zatvori vrata,zatim blokira vrata.) Ne bei, stoj... Ne bei, molim
te. (Jordan ga savladava.) Stani, objasniu ti sve... Sve u da ti objasnim. Samo ne vii...
LOPOV: Nisam...ne...
JORDAN: Nema problema... Sedi...
LOPOV: Idem... idem...
JORDAN: Sedi slobodno... Opusti se...
LOPOV: Kako da se opustim...
JORDAN : Sedi, vidim da si razuman ovek... Dogovoriemo se... I ja imam neke
probleme... (Lopov sedne na krevet.U tom momentu drugi izlaze iz svojih
skrovita.Lopov je izuzetno uzrujan.) ta je ovo... ta vi to radite?...
JORDAN: Mi? Nita...
LOPOV: Vi se krijete od nekoga?... Od mene se krijete?...
JORDAN: Da... krijemo se... Ne od tebe... Ne smeju da nas vide... (Krajnje snishodljivo.)
Reci kakvu kafu pije. Ovo je moja ena, sin i erka... Izvoli, sedi, i nita nemoj da se
stidi. Oseaj se kao da si kod svoje kue. A kako si ti u'o?...
LOPOV: Vrata su otkljuana... Ja sam se zbunio...
JORDAN: Odmah se vraam. Samo da se umijem... (Vraa se.) Ti si sigurno hteo da nas
opljaka. Nema problema za to... Obeavam ti da e neto da ukrade, sam izaberi,
neu da ti se meam. De si sad na'o da mi obija stan kad smo svi tu... Ti si mi jedini
svedok. Samo ti zna. Kako to da nisam zakljuao vrata... Vidi prijatelju, mi se ovde
krijemo. Dobro si to primetio. Svi misle da nismo ovde. Misle da smo otputovali. Uh,
preplaio si me. (Jordan ide po vodu i vraa se s aom u ruci.)
LOPOV: Krijete se? A to? Ko vas je naterao da se krijete?
JORDAN: Niko. Niko nas nije naterao. Nemoj da misli da bi ja to dozvolio...
LOPOV: Neu ja nikom nita da priam, samo me vi pustite. Ja neu ovde vie da
dolazim. Obeavam. (Ustaje i kree, Jordan ga zadrava, on se vrati i sedne na isto
mesto.)
JORDAN: Ne... Sedi... Moram da te drim ovde dok ne steknem poverenje. Ne smem da

te pustim, moe da svima pria ta si video. Ne mogu da dozvolim da mi sve propadne

zbog jednog...oveka. Mi moramo da se sprijateljimo, da imamo poverenje jedan u
drugog... Miliciju neu da ti zovem. Nita ne brini, ja nisam takav ovek.
LOPOV: Dri me, brate, samo ne zovi miliciju.(Dolaze sebi i sedaju na krevete,
razgovaraju.) A to svi misle da ste na moru? Je l' svi misle da ste na moru?
JORDAN: Da, misle, misle...U stvari...Ne misle...Hou da kaem...
LOPOV: Ja sam nedavno bio na moru. U Budvi. Uasni su ljudi tamo. I nekulturne
metanke. Strano. Kojoj god dobacim neto, ni jedna ni da se okrene...
JORDAN (gleda ga desetak sekundi, nabacuje tajanstveni osmeh): ta je tebi Joca
Kramp? A? Je l' ti otac?
LOPOV: Ne, ne, nije. Kunem se da nije. Imam ja... drugog oca...
JORDAN: Znai jeste. Lii na njega ko da te on rodio. Sad te imam u aci.
MARKO (vie iz petnih ila): Pusti me da ivim!!! (Odlazi u sobu. Svi ga pogledaju i
shvataju da je bolje da se ne meaju. Mila ipak krene prema sobi.)
JORDAN: Pusti ga da ivi, uje ta ti lepo kae...
MARKO: Pusti me! (Mila odustaje, i ostaje u sobi.)
MILA: Izgleda da ti plan nema mnogo slabosti, za razliku od tebe. udi me da tvoj plan
ima ovako malo slabosti. Srea ti je naklonjena.
JORDAN: 'Oe da kae da sam ja pun slabosti. Da sam slabi. Vara se. Ja sam samo
previe slab za oveka koji je jak kao ja... Razume? A da si ti pravila plan, vratili bi nas
jo kad smo gurali kola. Za ovo to ja radim, treba da ima... do kolena.
LOPOV: Ti si, bre, izgleda neki opasan ludak. Misli da ako si lud, moe da radi ta
hoe. Ne znam o emu se ovde radi, al ti mi izgleda gadno.
JORDAN (opet se osilio): Gadno e ti da se provede, moj lopove. Sad jo 'oe da se
pravi da ti Joca Kramp nije otac. A liite ko jaje jajetu. Vidi lopove, daemo ti da jede,
i da spava. Hrane ima dovoljno na tvoju sreu.
LOPOV: Hvala vam da ste mislili na mene.
JORDAN: Nema na emu. Zna ti da sam ja jednom u vojsci, na terenu, bio tolk'o gladan
da sam od muke poeo da se jedem, i onda sam se nekako zasitio. ovek kad pregladni,
vie ne moe ni da jede... No, ti si lopovina i...
LOPOV: Samo bez vreanja molim. Ja sam lopov postao tekom mukom...
JORDAN: O, vidi ti njega: ja ga vream, a on se ljuti. Da nee moda da ti tepam?...
LOPOV: Ja jesam lopov, i jedino mi to ne valja. Svi me znaju kao dobrog momka.
Ponosan sam to sam lopov, jer kradem to moram. Mog'o sam da postanem kockar i
pijanica, a ja sam postao lopov... A ti se, bre, manijak. Zbog takvih ja i ne volim da
kradem. Ti si neki...
JORDAN: Ja sam ozbiljan , i porodian ovek. Lud je tvoj otac to te dri kui...
LOPOV: Nije, ne dri me vie u kui. Isterao me...
JORDAN: E, s kim sve moram da imam posla... Eto vidi, da smo stvarno otili na more,
ovaj bi nas opljakao...Kaem ti ja ,ja sam genije...
XVI DEO
(Jordan, Mila.)
(Pono je odavno prola, svi spavaju. Mila se obukla i krenula je ka spoljnim vratima,
stavlja ruku na kvaku, Jordan se pojavljuje. On je tajanstven, i neobino hladnokrvan za
njega.)

JORDAN: Gde e? Ti si znai spremna da me izda.

MILA: Ne mogu vie, na ivici sam sa ivcima. Ne mogu da zaspim od nervoze.
JORDAN: Svi koji piju tablete za spavanje, imaju problema sa spavanjem.To sam ti sto
puta rek'o. 'Ajde sad vrati se u krevet, a ja u da te drim na oku. Ako jo jednom pokua
da pobegne...
MILA: Jordane, pronala sam telegrame sauea. (Sa velikom dozom gneva i prezira.)
Krio si od mene da mi je umro ujak.
JORDAN: Ko kae da je umro?
MILA: Pronala sam telegrame.
JORDAN: Eto vidi , da ih nisi nala... Nisi morala...
MILA: Da, jo sam ja kriva...
JORDAN: Ja sam za njega odavno govorio da treba da umre, bilo mi ao da ga gledam
onako bolesnog, i svog u mukama... On se spasio. Molim te, izdri jo nekoliko dana...
(Shvativi da joj je pokuaj bekstva propao, snudeno se vraa u sobu.)
XVII DEO
(Radica, lopov.)
LOPOV: Al ti glasno hre ale, svaka mu ast.
RADICA: On ponekad hre toliko glasno, da se i sam probudi od buke...
LOPOV: udan neki ovek... A tvoja majka, gospoa. Ja se plaim takvih ena... (Radica
ga prekinu.)
RADICA: Ona je najbolja majka na svetu. Preterano brina i nena. Dala bi ivot za nas.
Dobro, i otac nas voli...
LOPOV: A, je l' se vi stvarno krijete ovde, il' on to mene zeza? Meni sve izgleda kao da
se stvarno krijete. Govorite tiho...
RADICA: Da, krijemo se stvarno. Moj otac je tako odluio. On je uvek eleo mnogo, a
nikad nije postig'o nita. Samo skroman ivot. Dosta je napaen.
LOPOV: Znai stvarno. Pa on je stvarno potpuno... napaen. Al nemoj ti mene pogreno
da shvati zbog toga to sam te pitao. Samo sam hteo da znam o emu se radi... A tvoj
ale mi uopte ne smeta. Evo, neka me pljuje i vrea, samo da me ne dira... Ja sam miran
deko...
RADICA: Ja ti se izvinjavam umesto njega. Izvinjavam se to te je danas vreao...
LOPOV: Misli na ono to mi je rek'o da sam: "Suv kao suva drenovina"? Nisam se ja
uvredio, mada je "Suv" pogrdan naziv za goljave ljude. Meni to ne smeta... Ne vrea
me...
RADICA: A to ti ne prestane da krade?
LOPOV: I 'ou. Ovo mi je moda, poslednji put. Ne mogu ja ovim poslom da se bavim
doivotno, ovo nije poten pos'o... Ima... Da se oenim. Otac me je izbacio iz kue, i ja
sam morao neto da radim... A ja i nisam pravi lopov. Je nemam srca da pokradem
krupne stvari, pa kad ue u sobu da ga strefi log. Ja uzimam samo sitnice: zlato, nakit,
novac... A jel' ti stvarno pie pesme?
RADICA: Otkud ti to zna?
LOPOV: Znam. uo sam od tvojih. Tvoja majka je rekla: "Ona je stvaralaka linost"...
A otac odgovorio: "Zato mi i stvara probleme"... Ja se nisam meao. Ti si znai
umetnika dua. Zna kad su pitali jednog pisca: "O emu se radi u vaem novom
romanu?" On im rek'o: "Ne znam, jo ga nisam proitao". udni ste vi umetnici... ta

misli 'oe tvoj ale da me prijavi?

RADICA: Nee, nee sigurno. To mogu da ti garantujem. Da nas ne bi otkrili.
LOPOV: Ma nisam ja za zatvor... Ne volim te policajce, pa to ti je. Jedino njima niko
nita ne krade, a samo nas oni jure. Nego hou da ti poklonim neto. (Vadi ogrlicu.)
RADICA: ta je to? Odakle ti to?
LOPOV: Moja je. Uzmi. Od srebra. Ali od istog srebra. Ovo srebro zlata vredi. A imam
ja i zlatnu. (Opet vadi ogrlicu.) Nego mi se ini da je ova lepa. Ja vie cenim zlato, a vie
volim srebro. Uzmi... Ja ne bi voleo da stekne pogreno miljenje o meni. to da krijem,
ja imam dobru duu... Zna, ja nisam mog'o da izdrim da budem siromaan. Kad si
siromaan ivi loe, kao pas, i niko te ne ceni. Nema tih para za koje bi' pristao da
budem siromaan. Al ja kad sam krao, pazio sam ta radim. Ovo to me ovde zadesilo
mi je prvi put... To meni ne moe da se desi. Malo sam prodavao i pomfrit, i nije loe
ilo. Jednom sam prodao sto porcija ! Nisam ja tako neozbiljan, zna.
RADICA: Razumem ja tebe... I za mene misle da sam neozbiljna. A ja sam samo
povuena i osetljiva. Moda i nisam stvorena za ovaj svet. Zato i imam svoj...
LOPOV (poljubi joj ruku i pomiluje je po kosi): Ja bi voleo da mogu da ponem ivot iz
poetka. I pravo da ti kaem, bilo je tekih trenutaka, jedino to me je odravalo u ivotu
je to sam znao da u jednog dana da umrem... Da mogu jo danas bi se oenio... Ovde na
licu mesta. Iste sekunde bi se oenio... A to ti ne izlazi malo? Nisam te viao po gradu.
Ti si sad u najboljim godinama... A izvini, koliko ima godina, interesuje me isto
onako... Nita ozbiljno...Inae, Radice, zovem se Slavko...
XVIII DEO
(Jordan, Mila, Radica, Slavko.)
(Jordan stoji pored vrata sobe)
JORDAN: Mila, Radice, Marko, lopove. Svi ovamo. (Mila i Radica dolaze mrzovoljno,
lopov je raspoloen.)
RADICA: Ne mogu ni knjigu da proitam na miru...
SLAVKO: Kako je lepo itati knjigu u dvoje...
JORDAN: Gde je Marko, i on mi je potreban?
MILA: Nee da doe.
JORDAN:Nee? Mi sada treba da pomerimo ovaj krevet, i njime blokiramo vrata. Da
neko ne bi mogao da izae.
RADICA: Tata ko e da izlazi iz stana... Svi tebe sluamo.Neka krevet bude gde je.
JORDAN: Zna ko e pokuati, na primer, da pobegne? Tvoja majka. I ja sam mislio da
je poznajem, dok nije pokuala da izae. I to zato: zato to nije mogla vie da izdri...
Priznajem, ja snosim deo krivice, nisam je vezao...
MILA: Biu sa vama do kraja, ali to ne znai da sam izdrala. Samo sam tu. A posledice
e tek da se zareaju...
JORDAN: Da nije bilo ovih vrata ovde, i mene da spreim to, ona bi uveliko bila u
bekstvu. Mogla bi da se kree, neko bi je video, i posumnjao da smo svi u Pritini. Ajde
sada vas troje, uzmite krevet i premestite ga do vrata.
MILA: Mogao bi malo i ti...
JORDAN: Ja organizujem. (Oni premetaju krevet.)
SLAVKO: Jao kima... Joj... joj...
JORDAN: Nizata nisi... Pusti mene. (Zavravaju.) Eto, ta nas je kotalo. Sad, ako ste

ludi, skaite kroz prozor. Ja u da legnem...

XIX DEO
(Jordan, Marko, Mila, Slavko, Radica)
(No je, svi spavaju, osim Marka, koji se pripit, pomalo teturajui, pribliava krevetu na
kom Jordan spava irom otvorenih usta. Najpre pokuava da pomeri krevet sa mesta, ali
to uradi samo delimino. U jednom trenutku izgubi ravnoteu i padne, pri tom napravi
odreenu buku. U tom trenutku, Jordan polu-svesno neto promrmlja, ali nastavi da
spava. Marko pokuava da pree preko Jordana i izae iz stana. Pri pokuaju padne na
Jordana, koji se probudi prestravljen od straha. Prvo se zgri i zauzme odbrambeni stav, a
zatim se prilino brzo izvue iz kreveta, stane pored njega, i pokuava da shvati ta se
desilo, i stavi situaciju pod kontrolu.)
JORDAN: Aaa!... Aaa! (Pokuava da upali svetlo pa se seti da je skinuo sve sijalice.
Zatim skoi na lampu koja je na podu i ukljui je. Onda uzima baterijsku lampu i uperi
Marku u lice.) ta si ti to hteo? (Prvi put govori glasno bez ustezanja.) Da me udavi dok
spavam... To si hteo. Misli da sam te se uplaio?!
MARKO (rairi ruke da potvrdi Jordanove rei): To... To...
JORDAN: Mar u sobu propalice jedna!
MARKO: Mar ti!
JORDAN: Ne deri se, skote!
MARKO: Mar u sobu stoko pijana!
JORDAN: Mar u sobu!... Kome ti... (Jordan iz sve snage zamahne da bi udario amar
Marku, koji se izmakne.Govori uzbueno, s blagom nevericom.) Sagnuo si se... ta to
treba da znai?... Ajde da probamo jo jednom... Ja te upozoravam...
MARKO: To znai: nikad vie.
JORDAN: Joj to me svrbe dlanovi... Al u da te bijem...
MARKO: Nikad vie... Nikad vie...
JORDAN: Prvo e pod tu, da se malo otrezni. Neu da te bijem dok si pijan, nee
posle nieg da se sea... (On skoi na Marka, savladava ga posle kratkog rvanja; uhvati
ga za vrat, i drugom rukom za uvo, i tako ga polu-sagnutog vue ka kupatilu.)
MARKO: Pusti me! Pusti me majmune!! (Marko se istrgne, Jordan razjaren skoi na
njega, i udara ga, on pada na pod, ali dotravaju Slavko i Mila.)
MILA: Pusti ga, jesi lud! Jordane! Zvau miliciju...
SLAVKO: Komija, oladi malo... Smiri se...
MILA: Ti nisi pri sebi!
JORDAN: On je prvi poeo. Nije mi dao da ga bijem... I hteo je da me udavi jastukom!
(Slavko odvodi Marka u sobu, tek se sada pojavljuje Radica.)
RADICA: ta se ovde deava?...
MILA: Ovo ti je bilo poslednji put da digne ruku na njega. Ja u, ako zatreba, da zovem
miliciju; ako milicija ne doe...
JORDAN: Tie, tie malo... Hoe da...
MILA: Hou! Hou da nas uju! Nek svi uju da smo ovde, i da nismo na moru! (Jordan
zaepi ui rukama, malo se uplaio iznenadne Miline reakcije.)
JORDAN: Sve u da vas veem. I zaepim vam usta! Svi ste vi isti... Ja se zbog vas
rtvujem, a vi...
MILA: Ako jo jednom digne ruku na njega, pozvau i tvog brata, i moju sestru, i celu

familiju, da ti zabrane da ga u ivotu pipne. Na kraju u i ja da se tuem s tobom... Ali...

RADICA: Mama... Mama, smiri se... (Milu na kraju savladaju emocije, ona zajeca, naglo
se okrene i ode u sobu.)
JORDAN: ta je Radice, ta se ti mea... (uje se Slavkov glas.)
SLAVKO: Ne diraj mi Radicu!
RADICA: Imam i ja prava da se meam...
JORDAN: E jebem li vam svima majku nekamatnu... (Jordan je na ivici suza.) Ja se
borim... Borim se... A oni-svi na mene... Sve sam dao za porodicu. Nikad nisam lutao i
pijanio, nikad se nisam kurvao... Ni cigaretu u ivotu nisam zapalio. I jo misle da je
meni lako. Kao da je ne bih voleo da proetam po gradu. Lepo vreme, zelenilo, mladi
etaju... Neka, neka...
XX DEO
(Jordan, Mila,)
(Jordan lei u amcu rairenih nogu, sa rukama pod glavom, vrlo raspoloen. Odjednom
ustaje.)
JORDAN: Sad u ja lepo da se javim Milanu...
MILA: Da se javi s mora?
JORDAN: Takav je red. ovek mi je dao amac... (Uzima telefon i govori veoma
raspoloeno.)
JORDAN: 'Alo Milane, Jordan ovde... Evo vraamo se s plae, pa da ti se javim... Vreme
je super... Jeste... Sluam na radiju da je tamo velika ega... Hvala ti za amac, ne vadim
se iz njega... Ne, nije mnogo skupo... Aha... Dobro, mi se vraamo za nekoliko dana,
videemo se... (Jordan zadovoljno sputa slualicu, trlja dlanom o dlan kao da je zavrio
veliki posao.)
JORDAN (za sebe): Mali si ti za mene...
MILA: Za tebe su svi mali...
XXI DEO
(Jordan, Mila,)
JORDAN (cikti iz sve snage, rado bi urlao, al ne sme): I opet govedo da pobegne! (Lupa
pesnicama o zid, pa se seti da to ne sme da radi.) I posle mi neko pria da se samo stoka
bije. Nisam ja njega ni tuko to je stoka... Nego to ne slua!to nisi krila od mene,
moda ne bih primetio... Ti si mu pomogla... ne bi on to uspeo sam...
MILA:A ta si oekivao posle svega.Pusti dete neka ivi. Snai e se on... Pronai e i on
svoju sreu, bez obzira na sve imae i on... Svoj ivot, na kraju...
JORDAN: Nita on nee da ima. to sam ja gori prema njemu - to je on gori prema meni.
Nije ni udo to je pobego... Ti ga brani, nema konopca... Svaka kua treba da ima
konopac, za sluaj da neko treba da se vee... Ovako, ko ne bi pobego...
MILA: Pametno je uradio... I da zna da je pametno uradio!
JORDAN: Za tebe je to pametno? To to je pobeg'o dok smo na moru.Onda u da
pomerim ovaj krevet,pa svi idite u piku materinu! Mar! 'Ajde gubite se... Idite svi!
Ostau sam... Sam... (Malo sam vue krevet, a onda sav besan odlazi u sobu.)
XXII DEO
(Slavko, Radica, matiari, pop.)

SLAVKO: Evo, doveo sam Jocu i matiare. Evo ti klju. Nemoj ti da se udi to ja Jocu
zovem "Joco". Mi se znamo od malih nogu i veliki smo drugari. Joca je kao 'lebac.
POP: Blagodarim. Mi smo zaista prijatelji. Slavko je dobar ovek.
RADICA: Ma nismo ni morali sad da se venavamo...
SLAVKO: Morali smo. Bogzna jo koliko e tvoj otac da produi boravak na moru. Ja
imam trijesetri godine, meni se uri, upoznao sam pravu osobu... (Poljubi Radicu u
elo.) ta ako ostanemo jo petnaest dana...
RADICA: A 'oe li ovo da se vai ovako?
PRVI MATIAR: Nita ti ne brini, mi emo uz vau pomo, sve da zavrimo...
RADICA: A kako emo bez kumova?
DRUGI MATIAR: Mi smo i matiari i svedoci.
SLAVKO: Ma ja sam s ovim momcima ras'o. Za njih me vezuju najlepi trenuci: zajedno
smo krali, pili, beali od kue, sve zajedno.
PRVI MATIAR: Sve.
DRUGI MATIAR: Neemo mnogo da duimo. Odma da obavimo venanje. Neu ni
da itam ceo tekst.
PRVI MATIAR: Samo pitaj da li pristaju na brak.
DRUGI MATIAR: Ma neu ni to da pitam. 'Ajde potpiite ovde, pa emo mi kao
svedoci. Da se poljubite morate.
PRVI MATIAR: Ako se ne poljubite, bie nezakonito. (Svi se nasmeju. Slavko, Radica
i matiari potpisuju, pa se njih dvoje poljube.)
POP: A sad crkveno venanje...(Obred preputamo reditelju.)
XXIII DEO
(Dragan, Mia. Razgovor se odvija u ulazu stambene zgrade.)
DRAGAN: Opet kasni?
MIA: Kasnim, brate... Zna i sam da nemam vremena... Nego, to si me zvao?
DRAGAN: Ne znam da l' ti zna, Jordan je na moru. Jeste. Kad je krenuo ostavio je neke
stvari kod mene... Malo sam se zaudio, pravo da ti kaem, to nije hteo cvee da ostavi
kod mene. Ja bi' mu ga zalivao. Kad je uvee bio kod mene ubeivao sam ga da mi da
klju, onda sam ga uo kad je doapnuo eni da mi da pogrean klju. Nije mi jasno ta je
hteo, i zato voli da mu cvee uvene. Moda je reio da se posvaa sa mnom, pa je
smislio plan da ispadne da mu ja nisam zalivao cvee, a da mi je dao pravi klju.
MIA: Ne verujem da je to hteo...
DRAGAN: Moda i nije... al zna zato sam te ja zvao; mislim da sam neto uo malo
pre kad sam prolazio, a nije mi prvi put... I pre neki dan sam neto uo... Pa kaem,
najbolje da kaem nekome, da vidimo zajedno ta emo...
MIA: Najbolje je da zovemo miliciju.
DRAGAN: 'Ajde zvaemo od mene kad kae.
MIA: Samo da pourimo, da ih pohvatamo na delu ako su lopovi... Greota za Jordana...
Posle toliko vremena da ode na more i odma' da ga opljakaju, ima da poludi kad uje.
DRAGAN: Ne znam ta mu bi da ostavi stvari kod mene. Nikad nismo neto naroito
kontaktirali. Toliko se obradovao to ide da je skroz zaboravio kakav je ovek.
MIA: Nemoj molim te i ti. Isti je ko i drugi, samo malo Jednom sam bio kod njega
dva-tri minuta, onako u prolazu, to se kae, na pet minuta; zna ta mi je rek'o? Kae:
"Nisam znao,da nisam znao,kakvi su ljudi neljudi, kad ti je najtee, svi jedva ekaju da ti

ne pomognu"... Tako neto. A koliko ja znam, nikad nije ni traio pomo... Moda rauna
da mu stvarno niko ne bi pomog'o, pa se zato nikom i ne obraa. Jordan, Jordan...
XXIV DEO
(Jordan, Mila, Dragan, Mia, Slavko, Milicioner.)
(Jordan uje komeanje u drugoj sobi i ustaje iz kreveta.)
JORDAN: Ko je... ko je to tamo? (U tom momentu Slavko otvara vrata, Jordan ugleda
sve prisutne u sobi.) ta... Ko... Ko ste vi? (U tom momentu iza njega se pojavljuje Mila
u spavaici, a policija sa komijama obija vrata.)
MILICIONER: ta je ovo ovde?!
KOMIJE: Jordane?...
JORDAN: Jao meni...
MILICIONER: Kakva je ovo guva?
MIA: Jordane, ta je bilo?
(Jordan u oaju skriva lice rukama, zatim pobegne u sobu.)
MILICIONER: Jeli sve po zakonu?
DRAGAN: Jeste gospodine, sve je po zakonu! Ali nije po logici......
MIA: Bogami nije...
MILICIONER: E to reavajte sami.Ja se ne razumem mnogo u logiku, ja sam policajac...
XXV DEO
(Jordan, Mila, Radica, Slavko.)
(Gotovo sve vreme Slavko koketira sa Radicom. apue , tipa , deluje vrlo zaljubljeno. I
kod nje se primeuje promena u raspoloenju.)
JORDAN: Zar sam ja ovako neto zasluio? Ja, koji sam zatvorio i sebe, i porodicu, samo
da bi dokazao da nisam najgori. Ja, koji sam bio spreman da nas drim i godinu dana ako
treba, da doivim neuspeh. (Zagnjuri glavu u ruke i gorko plae desetak sekundi, onda se
odjednom trzne.) Za mene Bog vie ne postoji... A za sve ste vi krivi...
RADICA: Tata, niko ti nije kriv. Dobro je da smo izdrali i ovoliko koliko smo
izdrali.Vruina,dosada...
JORDAN: Ma ta ti tu meni pria, nita vi niste izdrali, nita. Kad se samo setim: viu,
viu, cela soba uje. Nisam ja ni trebao da vas vodim sa sobom... Gorko se kajem. I ta
sad da radim, objasni ti meni. ta da radim ? A ovo to su zvali miliciju, to je bila
Draganova ideja.Drugi su krivi to su me uhvatili,ne ja.
MILA: Nije ni najmanje kriv. Uradio je ono to bi svaki poten ovek uradio da je bio na
njegovom mestu. Samo je hteo da pomogne.
JORDAN: Jeste, jeste. Hteo da pomogne. Kad sam ja nekome pomog'o? A da nije neko
od vas izlazio kad sam ja spavao da se dogovara s njim? A? To ne bi na dobro izalo.
Kazau ja njemu, ako izaem iz stana, da se vie ne brine za mene. Rei u mu da ako
sluajno vidi da mi neko krade kola, slobodno ne mora da javi..
SLAVKO: to, da nisi reio u kolima da se krije?
JORDAN (trzne se): Vidi, o tome nisam razmiljao... Da se neko toga ranije setio, mogli
smo neto da izvedemo. U garai nas nikad ne bi uhvatili.
MILA: Kasno je za bilo ta. Propao je tvoj suludi plan. To je cela pria. Zar misli da je
bilo mogue da nas ne otkriju. Stvarno si naivan. Da nas nisu ovako uhvatili, uhvatili bi
nas na drugi nain. To tebi izgleda nije jasno.Sutina...

JORDAN: Uhvatili su nas kurvinski. Sa policijom. S policijom bi i ja mog'o da obijam

tue stanove. A ti lopove, nema te da se prijavi, nego eka mene da te ja prijavim.
Trebao sam da te prijavim, da ida na robiju. Obio si mi stan.
SLAVKO: Prijavi me, brate; samo kad uje novosti, nee da ti odgovara...Ja u ovoj kui
vie nisam lopov. Ja sam sada Slavko.
MILA: Marko je oti'o na selo. Sad mogu da ti kaem da veinu para nije ni potroio.
Zamolio me je da ti ne govorim dok se ne vratimo s mora. Pare su tu. Evo ti ih.
JORDAN: ta kae?! Nije ih potroio? Pa kog ih je avola krao! (Na brzinu otme novac,
okrene se, prebroji ga na brzinu, stavlja ga u zadnji dep, okrene se prema Mili.) Ispade
da smo utedeli ove pare...
MILA: Pa, mogli bi i sad da odemo na more? Zato da ne?
JORDAN: Pa ko bi nam verovao da smo na moru. Niko nije lud da nam sad poveruje.
im bi videli da nas nema, odma' bi mislili da smo tu. Odma' iste sekunde. Uopte ne
znam ta da radim. Moram da smislim kako da im se ne pojavljujem na oi, sramota me
je... Moram da im objasnim da me more ne interesuje... Najbolji dokaz za to je to deset
godina nisam bio na moru. Samo jo kad bi smeo da im se pojavim na oi... Sve bi' im
rek'o.
MILA: Tek se sada sree sa posledicama svoje ideje. A zamisli kako je bilo nama od
poetka.Bili smo budale to smo pristali da sedimo ovde zatvoreni.
JORDAN: ta da vam radim. Vi i dalje ne shvatate... Sad bi oti'o na more da se
odmorim i o svemu razmislim, al kako?... Mogli bi da odemo i da glumimo da smo
ovde... Na svakih nekoliko dana neko da dolazi i da pravi galamu... Svi bi uli galamu i
niko ne bi znao da nismo tu. A? ta kae?
MILA: Ideja ti nije loa. Samo ovoga puta nee imati s kim da je ostvari...
JORDAN: A to? Nije valjda da vam se sad ne ide na more? Sad vam se ovde osladilo...
Da ne biste sad opet da glumimo. E, ne moe...'Ou da odem na more ko ovek, bre. Da
se kupam, da se sunam...
MILA: Ah ,da... Pa evo, rei u ti i zato. Ja se, kao to sam ti rekla, razvodim.
JORDAN: A je l'? Ti si to izgleda ozbiljno reila. Razmisli malo ta radi. Pogreila si
kad si se udavala, moe opet da pogrei sad kad se razvodi; pazi, isti je ovek u
pitanju...to se mene tie, ja te jo uvek volim. Dodue, vie kao oveka... Razmisli, to je
krupna odluka...
MILA: Hm. Ne brini. Znam odlino ta radim. Samo sam prvi put pogreila... Sem to se
ja razvodim, erka ti se udala, Marko e naravno da pripadne meni, tako da ti, dragi moj,
ostaje sam...
JORDAN: Ko se udao? Za koga se, bre, udala?
RADICA: Jeste, tata, ja sam se udala.
SLAVKO: Tako smo se dogovorili.
JORDAN: Vidi ti njega, molim te! Reio gospodin da se eni. Konju jedan. Toliki
magarac i 'oe da se eni. to se nisi na vreme oenio?
SLAVKO: to, pa ja sam jo mlad. Jeste da imam problema sa kimom... Sad mi je
vreme, Sad sam upoznao pravu osobu.
JORDAN: Jeste, samo si ti pogrean!
SLAVKO: Nemoj tako tata...
RADICA: Nemoj stvarno...
JORDAN: A vidim poklonio ti je i zlatno lane... Bolje nisi ni zasluila. Radi ta 'oe! I

vreme ti je da se uda, tu se slaemo. Moda ovaj tip i nije tako lo...

MILA: Valjda smo jedno izvinjenje zasluili...
JORDAN: Nemam ja za ta tebi da se izvinim. Meni je savest ista, radio sam ono to
sam morao, i sad ostajem sam, i opet u da radim ono to moram. Jo bi sad trebalo da
idem od vrata do vrata i uzimam stvari... Ne dolazi u obzir. I da ih viam svaki dan. E pa
nee moi... Da se ja ponovo poniavam pred njima, sad kad sve znaju... Ne mogu da
zamislim da ih viam svaki dan. Pre bih umro. Odavde neko mora da se iseli: ili oni ili ja.
A poto je njih dvesta i nijedan ne misli da mrdne, morau ja. Kad su pa neto uradili za
mene, pa da urade sad. Znam ja da oni nee da se sele zbog mene. Ja da ih molim, neu.
Porodica me ostavlja jer sam se za nju borio, a komiluk ostaje ovde. To je meni ivot
doneo. Neka im bude, odseliu se ja, samo neka znaju da vie nikad nee moi da me
vide. A znam da bi voleli da me viaju svaki dan, da mi se smeju ko i do sad. Al vie
nee moi u lice, nego samo iza lea, jer ja ne mislim da izaem iz stana dok ga ne
prodam. Ko me vidi - svaka mu ast.
MILA: I sad e opet da se krije? Samo izvoli...
RADICA: Tata...
SLAVKO: Nee valjda opet?... (Oduevljeno.) Ako se ponovo bude krio...
JORDAN: Samo dok ne prodam stan. Kad ga prodam nestau... Otii u negde gde e
vie da me cene. Hranu ete vi da mi kupite. Samo neka se smeju... Meni bi ba bilo milo
da svi oni umru od smeha... Mada nita nije smeno.
Kraj