UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE

SEMINARSKI RAD
PREDMET: POSLOVNO PRAVO
TEMA: POJAM, PREDMET I ISTORIJSKI RAZVOJ POSLOVNOG PRAVA

Profesor:

Student:
I.Sarajevo, 2014.godina

SADRAJ

Pojam, predmet i istorijski razvoj poslovnog prava

Page 0

1. UVOD
Pojam, predmet i istorijski razvoj poslovnog prava

Page 1

Poslovno pravo predstavlja relativno novu disciplinu, nastalu posljednjih decenija XX

vijeka. Iako se tema pravne regulacije poslovanja proimala kroz radove razliitih
strunjaka, od ekonomista do pravnika, ono je tretirano kao sastavni dio postojeih
naunih disciplina, uglavnom kao privredno ili trgovinsko pravo. Pojava poslovnog
prava, vezuje se za prostor Sjedinjenih Amerikih Drava, zemlje koja je praktikovala
Common Low pravni sistem. Uslijed dinaminog procesa razvoja i sve veeg
uslonjavanja interakcije izmeu poslovnih subjekata, praksa je poela da namee
potrebu za detaljnijim prouavanjem i pravnim tumaenjem ovih odnosa. Postojee
grane prava, pokuale su da daju odgovore, ali forma i nain pravne regulacije ovih
odnosa, vie nije bio adekvatan, pa je poslovno pravo poelo da se tretira kao posebna
nauna disciplina koja treba da prui odgovore na brojne potekoe koje se javljaju u
poslovanju.
Sa druge strane, osnovi poslovnog prava seu daleko u prolost i vezuju se za razvoj
trgovinskog prava. Kao pretea poslovnog prava, trgovinsko pravo ima dugu istoriju
koja poinje sa pojavom prvih trgovinskih odnosa. Sa razvojem informacionih
tehnologija, irenjem interneta i uslonjavanjem poslovnih odnosa, javlja se potreba za
novim principima i pravilima, koja e dati odgovor na nove izazove, na koje dosadanja
pravna teorija i praksa nije uspela da odgovori.
Kao samostalna grana prava poslovno pravoje nova grana prava koja postaje predmet
i interesovanje pre svega subjekata trgovinskog i privredno-pravnog poslovanja, ali i
naune i strune javnosti. Procesi integracije koji obuhvataju sve dijelove svijeta trae
stvaranje i razvijanje jedne samostalne grane prava koja izuava pravni status poslovnih
subjekata, njihov odnos prema dravi i pravne poslove koje oni obavljaju u
meusobnim odnosima. Poslovno pravo kod nas u poslednje vrijeme dobija status
samostalne nauno nastavne discipline koja se izuava na svim visokokolskim
institucijama, iji se strunjaci bave pravnim poloajem poslovnih subjekata i njihovim
pravnim poslovanjem na tritu.

2. POJAM POSLOVNOG PRAVA

Pojam, predmet i istorijski razvoj poslovnog prava

Page 2

Poslovno pravo je nova grana prava nastala u posljednjim dekadama ovog veka. Samo
poslovanje predstavlja aktivnost koja ve dugo zaokuplja panju mnogih strunjaka od
ekonomista, menadera, pa do pravnika. No, i pored te zainteresovanosti trebalo je da
proe vreme da bi se oformilo shvatanje da poslovanje treba i mora da bude poseban
predmet regulisanja i specifian skup pravnih normi, institucija i principa kojima se
reguliu poslovni odnosi koji nastaju izmeu raznih subjekata. U poetku se mislilo da
je Trgovinsko ili Privredno pravo sasvim dovoljno za "pokrivanje" novih pojava
vezanih za i proisteklih iz poslovanja. Isto tako, pojedini autori zastupali su shvatanje da
se ne moe govoriti o posebnoj grani prava, negirajui joj specifinost predmeta i
metoda prouavanja. Kako je ova grana prava nastala na tlu Sjeverne Amerike, tanije u
SAD-u, to je odbojnost prema njoj, takoe, rasla naroito u zemljama kontinentalnog
prava, mada ni V. Britanija, kao okosnica Common law, s toga, i najblia, nije bila ba
naroito blagonaklona.
Kao pravnu disciplinu, poslovno pravo, sjedne strane, ini skup pravnih normi i pravila
o pravnom poloaju poslovnih subjekata i njihovom pravnom poslovanju na tritu. S
druge strane, ono izuava pravni poloaj poslovnih subjekata i odnose u njihovom
pravnom poslovanju na tritu. ini se, ipak , da je sve vie onih koji smatraju da
poslovanje, zbog sve vee sloenosti i raznolikosti, neumitno namee sve veu potrebu
za njegovim svestranim izuavanjem i razjanjavanjem, to svakako dovodi i do potrebe
da i pravnici daju odgovore na pitanja koje im praksa namee. utanjem se, svakako, to
nee moi postii niti e problemi nestati. Otuda se sve vie o Poslovnom pravu govori
kao o neem realnom. Ono treba da obezbedi da se identifikuju, blagovremeno izbjegnu
i otklone posljedice pravnih problema koji u vezi sa poslovanjem nastaju. Kako su ti
problemi postajali sve sloeniji to se pred pravo postavilo slijedee pitanje: mijenjati
tradicionalne grane prava i dopunjavati ih novim pravnim institutima ili stvarati novo
pravo? Poetna dilema uskoro se poela pretvarati u pitanje kako, umjesto da li? Naime,
razvojem raznih oblika poslovanja, mogunosti da ono prevazie klasine naine i da
korienjem informacione tehnologije pree bez problema u kratkim vremenskim
intervalima granice, ne samo jedne ili dvije zemlje nego velikog broja zemalja, dovelo
je do prevazilaenja prvobitnog pitanja - da li je potrebna i opravdana nova grana
prava? Odgovor je - da, neophodna je nova grana prava koja e obuhvatiti, na
odgovarajui nain, postojee probleme i predvidjeti nova i budua pitanja i pokuati
dati nova rjeenja.
Samostalnost poslovnog prava opravdava prije svega:

Formalizam u trgovini (ugovori po pristupu, berzanske operacije, hartije

od vrijednosti i sl.);

Brzina trgovinskih operacija (vrijeme je novac osnovno je pravilo

trgovine) namee znaaj njihove trgovine;
Za razliku od graanskog prava poseban znaaj imaju poslovi kredita (koji
su sporadini u graanskom pravu);

Pojam, predmet i istorijski razvoj poslovnog prava

Page 3

Poslovi se obavljaju velikom brzinom, to zahtijeva i promjenu pravila

koja vae za graanske operacije;
Poslovno pravo postaje sve vie dio meunarodnog karaktera nego
graansko pravo;

Nova grana prava polako je nastajala i prolazila kroz razne potekoe od toga ta bi sve
trebala da obuhvati, do naina na koji to treba definisati.
Ta nova grana prava koja postaje predmet interesovanja pre svega subjekata
trgovinskog i privredno-pravnog poslovanja ali i strune javnosti definie se: poslovno
pravo kao samostalna grana prava.1
Jedna grupa shvatanja polazi od toga da je dovoljno da se poslovno pravo definie
kao skup pravnih pravila, normi i institucija kao skupa instrukcija, kojima se obuhvataju
injenice, radnje i aktivnosti koje se odnose na poslovanje. Pri tome se pojavljuju
znaajne razlike ta se pod pojmom poslovanja podrazumijeva, to svakako oteava i
definisanje predmeta koji treba da se regulie. Ipak, iroko definisanje predstavlja
prevashodno savladavanje efekta "mranog tunela" u kome se pravo nalo nedovoljno
brzom reakcijom na novonastale promjene koje su zahvatile i poslovanje. Takoe, ono
obezbjeuje da promjene koje nastaju ne ostanu po strani, jer nisu bile predviene.
Svakako da ovakav nain definisanja nije uvek i najpodesniji, jer se moe razliito
tumaiti ta je to, u stvari, predmet ove grane prava, kao i u emu je specifinost metoda
izuavanja ove u odnosu na druge grane i sl.?
Druga grupa shvatanja polazi od toga da poslovanje raznih subjekata stvara niz
problema koje treba pravno rijeiti, nabrajajui najvanije od njih. Tako, npr., Clarkson,
Miller, Jentz , Cross, smatraju da su to:
a. pravno okruenje poslovanja (ovlaenja za regulaciju poslovanja, tete vezane
za poslovanje i sl.);
b. ugovori (priroda i terminologija, sporazumi, pravne injenice, sposobnost i
pravni pristanak, zakonitost, pisanje i forma, prava treih lica, karakteristike i
oblici ispunjenja obaveza, raskid ugovora, pravna sredstva i sl.);
c. komercijalne transakcije (vrste trgovakih ugovora i njihova forma, prodaja,
titular, rizik, zatita interesa, karakteristike, obaveze i odgovornosti kupca i
prodavca pri raskidu ugovora, trgovake garancije, odgovornost za proizvode,
osnovni koncepti trgovakih dokumenata, hartije od vrijednosti, prenosivost i
pregovaranje, dralac i dospijee, tube, odgovornost i ispunjenje obaveza,
elektronski transfer i sl.);

1 Vasiljevi M., Poslovno pravo (trgovinsko i privredno pravo), Beograd, 1997., str.3.

Pojam, predmet i istorijski razvoj poslovnog prava

Page 4

d. prava kreditora i bankrotstvo (osiguranje transakcija, prava kreditora i dunika,

bankrotstvo i reorganizacija i sl.);
e. agencije i zaposlenost (odnosi u agenciji, odgovornost prema treim licima i
odnosi poslodavac zaposleni i sl.);
f. poslovne organizacije (oblici poslovnih organizacija, akcionarska drutva,
zasnivanje, operacije i obaveze, odgovornost, korporacije, priroda i podjela,
formiranje i finansiranje, ovlaenja, rukovoenje, prava i obaveze direktora,
integracija, konsolidacija i prestanak, regulisanje finansija i zatita investitora,
privatna franiza i sl.);
g. dravna regulativa (uvod u Upravno pravo, zatita potroaa, zatita sredine,
antitrust, radno pravo i pravo zapoljavanja i sl.);
h. imovina i njena zatita (pokretnosti, deponovanje, priroda i vlasnitvo nad
nepokretnostima, odnos zakupodavac zakupoprimac, osiguranje i sl.); i
i.

posebni predmeti (kompjuteri i pravo, volja, povjerenje i vlasnitvo,

raunovodstvena odgovornost, efekti meunarodnog prava u globalnoj
ekonomiji i sl.).

Interesantno je da pripadnici ovakvog shvatanja paralelno dopunjuju sadraje sa etikim

dilemama i rjeenjima, za koje istiu da su sastavni i neodvojivi dio poslovanja i da od
adekvatnosti njihovog nastajanja i primjenjivanja umnogome zavisi uspjenost i
motivisanost subjekata da se zadre u okvirima "fer postupaka". Svakako da se ne smije
zaboraviti ni injenica da je u pitanju doktrina i praksa ponikla u SAD, ija specifinost
znatno utie na prihvaenost postojanja i primjenjivanja poslovnog prava. Meutim, u
svim sistemima i bilo kojem drutvu trebalo bi iskoristiti to to pravo i etika "idu ruku
pod ruku" i ine dopunjujue elemente i principe ponaanja razliitih subjekata, mada je
to pogodnost koja se ne deava ba uvijek i tako esto. Mnogo ee dolazi do njihove
meusobne neusaglaenosti, ponekad ak i do konfrontacije. Ne rijetke su situacije da
su neke aktivnosti pravno dozvoljene, ali su zato etiki nedopustive. ta e se u tom
sluaju desiti i koje e se norme primjenjivati? Dilema nije vjetaki stvorena, niti je
odgovor lagan kao to moda na prvi pogled izgleda. U svakom sluaju praksa da se
pravila i set instrukcija od kojih se sastoji poslovno pravo dopunjuju i etikim normama
ili bar naglaavaju etike dileme i probleme koji nastaju je izuzetno pogodna, pa ak i
za one sisteme u kojima su etike norme neadekvatno ili nepotpuno definisane.
Naroito je intersantna, na primjer, pojava kriminala "bijelih kragni" i u okviru njih
kompjuterskih virusa koji po mnogim zakonodavstvima ne predstavljaju krivino djelo
iako ozbiljno ugroavaju ne samo informacione sisteme, ve i poslovanje napadnute
organizacije. U takvoj situaciji nastale su zauujue brzo etike norme po kojima svi
tvorci virusa, ukoliko svoje virus-programe koriste da zaraze informacioni sistem neke
bolnice, predstavljaju krajnju opasnost i svaki haker ili programer ne samo to nee biti
Pojam, predmet i istorijski razvoj poslovnog prava

Page 5

bojkotovan od drugih zbog prijavljivanja policiji, ve e se smatrati da je uinio asno

delo. Isto tako i programer koji stvori virus kojim se prvobitni virus - napada osujeuje
nee se smatrati kriminalcem ili poiniocem disciplinskog prekraja ili privrednog
prestupa. Takvih dilema je bezbroj i ne treba ih ignorisati. ak bi se moglo rei da se
vie nego i jedno drugo pravo poslovno pravo tijesno ispreplie sa etikom i esto je
gotovo nemogue striktno ih odvojiti . Pri tome posebno treba voditi rauna da je
trgovako (trgovinsko) pravo, kao jedna od pretea poslovnog prava, nastalo
kodifikacijom trgovakih obiaja.
Slino ovome, podruja poslovnog prava definiu i drugi sa manje ili vie razlika.
Prilino je jasno da oni koji nabrajaju koji se sve sadraji nalaze u okviru poslovnog
prava rizikuju da neke od njih ne obuhvate i tako materiju osiromae. Upravo je to
sluaj sa djelima intelektualne svojine koja postaju sve znaajniji vid imovine
organizacije i sve bitniji predmet njenog poslovanja i pravnog prometa. Takoe,
posebno znaajni postaju podaci, informacije, softver ili hardverske komponente, djela
reverzibilnog programiranja, korisniki interfejs i sl. koji se kod pojedinih autora
pojavljuju kao predmet regulisanja poslovnog prava, dok kod drugih ne. Pitanje je da li
je to uinjeno sticajem okolnosti i njihovom nesposobnou da zaokrue ovu granu
prava takvim predmetom ili pripadaju upravo onoj plejadi autora koji smatraju da nove
tehnologije, njihovi produkti i odnosi koji u vezi i povodom njih nastaju nisu stvar ove
ve drugih grana prava? Takvo bi bilo pravo informacionih tehnologija, komunikaciono
pravo i sl. Tu svakako treba dodati da veina autora poslovnim pravom nije obuhvatila i
poslovanje sa elementom inostranosti da li zbog toga to smatra da ovaj predmet
pripada posebnoj grani - meunarodnom poslovnom pravu ili zato to ih ne prihvata kao
predmet poslovnog prava uopte?
Ove dileme posljedica su, u sutini, razliitosti polazita, odnosno, da li se prihvata
polazite da ovu granu prava treba na opti nain definisati i sve pojave i odnose koji
imaju odreena karakteristina svojstva u nju ukljuiti, ili poi od posebnog, pa
nabrajanjem zaokruiti celinu. ini se da je razvoj poslovnog prava u takvoj fazi da je
celishodnije njegov predmet definisati na opti nain. Pojedinanim sadrajima mogu se
samo, primjera radi, objasniti ta se sve pod tim pojmom podrazumijeva. Svakako da je
nuno stalno isticati da enumeracija nije konana i eliminatorna ve ilustrativna.
Prihvatljivo je, ini se, srednje rjeenje, odnosno opta definicija da je pravo skup
pravnih normi, institucija i principa kojima se reguliu poslovni odnosi koji nastaju
izmeu raznih subjekata. U tim poslovnim odnosima pojavljuju se raznolike stvari,
injenice, stanja, radnje, prava i obaveze i aktivnosti kojima se poslovanje realizuje. To
je, prije svega, organizovanje, proizvodnja, distribucija, finansiranje, potom
konkurencija, cijene, monopoli, zaposlenost, zastupanje, socijalna sigurnost, zatita
potroaa, pravni poslovi, aktivnosti kojima se one sprjeavaju ili ugroavaju, pa razni
oblici kriminala i nedozvoljenih radnji i sl.

Pojam, predmet i istorijski razvoj poslovnog prava

Page 6

Kao primer brojnih integracija u savremenom svetu gde se fizika i pravna lica kreu
bez granica i ogranienja, nastanjuju, zapoljavaju, posluju, investiraju, jese evropska
integracija. U takvom procesu integracije pravno regulisanje Evropske Zajednice, a
sada i Evropske Unije ima zadatak da omogui puni znaaj pojedincu i pravnim licima
da se pokae sva multidisciplinarnost ovog regulisanja.2
Na kraju, prihvatanje termina za oznaavanje bilo koje grane prava je stvar dogovora
predstavnika naune i strune javnosti. Taj dogovor ne treba da bude u ideolokoj
funkciji, pa e naziv pojedinih grana i naunonastavnih disciplina biti dugotrajniji.3

3. PREDMET POSLOVNOG PRAVA

Predmet poslovnog prava su odreeni drutveni odnosi ureeni pravom, kao i pravni
odnosi u koje stupaju subjekti privrednog poslovanja. 4 Pravni odnosi su
regulisani posebnim pravnim normama i pravilima koja izvorno
pripadaju pojedinim samostalnim granama prava, poslovno pravo ih
preuzima i sistematizuje. Analizom pojma trgovinskog i privrednog
prava mogu da se utvrde posebni, blie odreeni premeti poslovnog
prava. Te predmete poslovnog prava odreuje, prije svega pravno
poloaj subjekata i njihov poloaj u odreenim poslovnim odnosima.
U skladu sa takvim opredjeljenjima, moe se istai da poslovno pravo
obuhvata:
1. UVOD U PRAVO (gdje su dati opti pojmovi drave i prava sa
njihovim meusobnim odnosima i karakteristikama)
2. STVARNO PRAVO (osnovna naela svojinsko-pravnih odnosa,
slubenosti, pravo zaloge i dravina)
3. OBLIGACIONO PRAVO (pojam i osnovna naela obligacionog
prava i odnosa, nastanak obaveza u obligacionim odnosima,
prestanak obaveza, promjena povjerioca ili dunika)
4. RADNO PRAVO (pojam radnog odnosa, kolektivni ugovor, pravni
promet radne snage i pravni reim radnih odnosa izmeu
poslodavaca i zaposlenih)

2 Prava Evropske unije, Fizika i pravna lica, Zbornik radova, Beograd, 1988.
3 Vukadinovi R., Pravo Evropske unije, Beograd, 1996., str.32.
4 Prof.dr Kostadinovi S., prof. Dr Mile Rai, Poslovno pravo-esto izmenjeno i dopunjeno
izdanje, Novi Sad, 2011., str.21.

Pojam, predmet i istorijski razvoj poslovnog prava

Page 7

5. STATUSNO PRIVREDNO PRAVO (pravni poloaj preduzetnika,

preduzea i drugih privrednih subjekata i njihov poloaj u
pravnom prometu)
6. UGOVORNO
PRIVREDNO
PRAVO
poslovanjau prometu roba i usluga)

(ugovori

privrednog

7. BANKARSKE POSLOVE i HARTIJE OD VRIJEDNOSTI (pravni

reim bankarskih poslova i hartija od vrijednosti: mjenica, ek,
obveznice, akcije i dr.)
8. MEUNARODNO POSLOVNO PRAVO (meunarodno-privrednopravno poslovanje spoljnotrgovinsko poslovanje i drugi oblici
privrednog poslovanja sa inostranstvom).
Dalji razvoj poslovnog prava vodi ka njegovoj specijalizaciji, te se iz njega stvaraju i
neke nove pravne discipline: pravo industrijske svojine, pravo
osiguranja, saobraajno, bankarsko, berzansko, mjenino i ekovno,
turistiko pravo i td.
Sagledavajui predmet poslovnog prava sa aspekta jugoslovenskog prava
moe se konstatovati da ova grana prava, kao takva, jo uvijek nije
nala dostojno mesto u naoj pravnoj teoriji i praksi.

4. ISTORIJSKI RAZVOJ POSLOVNOG PRAVA

4.1.

Stari vijek

U starom vijeku postojali su tragovi pravila o trgovinskim poslovima. U

Hamurabijevom zakoniku nalazile su se odredbe o prodaji, prevozu,
posredovanju, kreditu, i td. Stari Asirci i Vavilonci su se bavili
trgovinom a kao sredstvo plaanja koristili zlato i srebro. Feniani i
Vavilonci su stvorili prve institute pomorskog trgovakog prava. U
Staroj Grkoj su primjenjivana posebna pravila trgovakog prava u
vezi sa pomorskom trgovinom i bankarstvom. Rimsko pravo je
preuzelo od Grka specifina pravila trgovakog prava. U Starom
Rimu su bili poznati pomorski zajam, osiguranje i neke forme
trgovinskog zastupanja. U starom vijeku nije postojalo trgovako
pravo, niti trgovaki stale, proizvodnja se zasnivala na naturi, a za
regulisanje trgovinskih poslova bila su dovoljna opta pravila
graanskog prava
Pojam, predmet i istorijski razvoj poslovnog prava

Page 8

4.2.

Srednji vijek

U srednjem vijeku dolo je do procvata trgovine u srednjevjekovnim

primorskim trgovakim gradovima sjeverne Italije, Francuske,
panije, Engleske, Holandije i Nordijskih zemalja. Razvojem
trgovine poseban drutveni sloj trgovaca, svojom trgovakom
praksom postepeno stvara posebno, personalno, univerzalno,
nadnacionalno,kosmopolitsko trgovako pravo koje nije poticalo od
zakonodavaca, ali se primjenjivalo sa njegovom tolerancijom.
Trgovcima i razvoju trgovine nisu odgovarala kruta pravila
graanskog prava. Zbog toga su trgovci stvorili posebna pravila po
kojima su poslovali. Kasnije su nastali i poslovi prometa novcem,
otvorile su se prve banke i pojavile su se hartije od vrednosti.
Jus Mercatorum (pravo trgovakog stalea) u srednjem vijeku
sauvalo je univerzalni i internacionalni karakter zbog jedinstvenog
karaktera prava velikih meunarodnih sajmova i luka, jedinstvenosti
meunarodnih pomorskih obiaja, postojanje posebnih trgovakih sudova
i postojanje javnih biljenika koji su registrovali trgovako pravne
transakcije.
4.3.

Novi vijek

Novi vijek karakterie pojavu uvoenja trgovakog prava na nacionalnom

planu. Time je izvreno razdvajanje trgovinskog prava (iz srednjeg
vijeka) iz koga nastaju posebna nacionalna trgovinska prava u obliku
prava trgovine koja su dostupna svim graanima a ne samo
trgovcima. Otkriem Amerike centri trgovine su postali zemlje na
obali Atlanskog okeana. Naroito je interesantan razvoj trgovakog
prava u Francuskoj, gdje se trgovina prevashodno odvijala na
vaarima a u trgovake ugovore unosila klauzula prema kojoj se u
sluaju spora primenjivala pravila koji su vaili na vaarima u
odreenom mjestu. Francuski kraljevi su pomagali trgovce i
podsticali razvoj trgovine.
Prvo uvoenje trgovinskog prava obavljena su u Francuskoj za vrijeme
vladavine Luja XIV, donoenjem dvaju uredbi: Ordonansi o trgovini
iz 1673. i Ordonansi o pomorskom pravu iz 1681. ove urdbe su bile
osnov za donoenje posebnog modernog trgovinskog zakona
uFrancuskoj Trgovakog zakonika iz 1807. koji je donesen uz
lino uee Napoleona. Pod uticajem Francuskog trgovakog
zakonika doneseni su trgovaki zakonici u itavom nizu drugih
zemalja (Holandija, Belgija, Italija, panija, Grka, Srbija i td.).
Time je obavljeno ne samo nacionalno ve i regionalno sreivanje
trgovakog prava.
Pojam, predmet i istorijski razvoj poslovnog prava

Page 9

U Njemaku je donijet Opti njemaki trgovinski zakonik

je kasnije zamijenjen novim Trgovakim zakonikom iz
izmene i dopune i danas vai. On je posluio kao osnov
brojnih nacionalnih trgovinskih zakonika (Japana,
Poljske, Maarske izmeu dva rata).

iz 1861. koji
1897. i on uz
za donoenje
Jugoslavije,

U Austriji je Trgovaki zakonik donesen 1862. po ugledu na stari

njemaki zakonik.
U toku XIX vijeka postoji period naglog razvoja trgovakog prava, samo
u nekim zemljama nisu doneseni posebni trgovaki zakonici, ali su
donijeti posebni propisi od znaaja za trgovinu.
4.4.

Moderno vrijeme

Uvoenje trgovakog prava nije svuda izvrena na isti nain. U procesu

njegovog razvoja mogu se pratiti tri faze:

Prvu fazu karakterie dualizam,

zakonika od graanskih;

Drugu fazu odlikuje dezintegracija i inkorporacija trgovakog

prava u nacionalne kodifikacije;

Trea faza odlikuje se ponovnim tendencijama za integracijama

na regionalnim i univerzalnim osnovama.

tj.

odvajanje

trgovakih

Nova kodifikacija sa univerzalnim i regionalnim obiljejima stvara se

aktivnou mnogih univerzalnih meuvladinih organizacija kao to
su: Meunarodni institut za unifikaciju privatnog prava, Haka
konferencija o meunarodnom privatnom pravu, Liga naroda,
Konferencija UN za trgovinu i razvoj UNCTAD, Evropsko udruenje
slobodne trgovine EFTA,... Nova kodifikacija trgovinskog prava u
odnosu na prethodne ima dve znaajne oteavajue okolnosti:

Prva je razvijanje obavljenih nacionalnih kodifikacija

Druga je razvijanje poveanog upliva drave ne privredne

tokove, to je odlika dravnog kapitalizma i dravnog
socijalizma.

Primjena informatike tehnike i dostignua daje prednosti

kodifikaciji trgovinskog prava u odnosu na prethodne.

Pojam, predmet i istorijski razvoj poslovnog prava

novoj

Page 10

5. RAZVOJ POSLOVNOG PRAVA NA NAIM PROSTORIMA

Na prostorima junoslovenskih drava prvi tragovi trgovakog prava
pojavljuju se u primorskim trgovakim gradovima, gdje posebno
treba istai Dubrovnik, iji Statut iz 1272. sadri niz pravila o
trgovini, naroito pomorskoj trgovini. Dubrovnik je prvi u svijetu
donio poseban zakon o pomorskom osiguranju 1568. god. Statuti
drugih primorskih gradova (Zadar, Hvar, Kotor, Korula i dr.) pored
trgovakih obiaja bili, su osnovni izvor,trgovakog prava. U naoj
zemlji kao i u veini drugih evropskih obavljena je kodifikacija
trgovakog prava. Prvi kodifikovani akt iz oblasti trgovakog prava
donijet u Srbiji Esnafska uredba iz 1847. Treba istai donoenje
Srpskog trgovakog zakonika 1860. god. koji je izgraen po ugledu
na francuski Trgovaki zakonik iz 1807.god. 1860. godine je donijet
zakon o steajnom postupku i Zakon o posrednicima, 1892. Zakon o
osiguravajuim drutvima, a 1896. Zakon o akcionarskim drutvima.
Na prostoru Hrvatske, Slavonije, Vojvodine vaio je hrvatsko-ugarski
zakonik.
U Bosni i Hercegovini vaio je bosansko-hercegovaki Trgovaki
Zakonik donesen 1883.godine po uzoru na austrijski.
U Dalmaciji i Sloveniji vailo je austrijsko Trgovako pravo.
Na podruju Makedonije vailo je poslije 1921. srpsko Trgovako pravo.
U Crnoj Gori je 1910. bio donijet Trgovaki zakonik koji je izgraen po
ugledu na srpsko Trgovako pravo.
U Vojvodini je vailo maarsko Trgovako pravo.
Trgovako pravo na naim prostorima je bilo izdijeljeno na vie pravnih
podruja, to je bilo smetnja stvaranju jedinstvene pravne regulative.
U Kraljevini Jugoslaviji krenulo se parcijalno i sporo u donoenju
pojedinih zakona, ako npr. Zakon o zatiti industrijske svojine
1922.godine, Zakon o akcionarskih drutava 1922. god, Zakon o
mjenici . 1929 godine, Trgovaki zakonik iz 1937. godine, koji
nikada nije stupio na snagu.
Poslije drugog svjetskog rata, razvoj naeg poslovnog prava moemo
pratiti slijedom zakonodavne aktivnosti kroz vie faza, i to:

Prva faza, obiljeava donoenje Zakona o dravnim privrednim

preduzeima (1946.god,);

Pojam, predmet i istorijski razvoj poslovnog prava

Page 11

Druga faza, obiljeava donoenje Zakona o upravljanju privrednim

preduzeima i viim privrednim udruenjima koje su donijeli radni
kolektivi (tzv. Zakon o samoupravljanju 1950.god.);

Trea faza, obiljeava donoenje Osnovnog Zakona o preduzeima

(1965.god.);

etvrta faza, obiljeava donoenje Zakona o udruenom radu

(1976.god.);

Peta faza, obiljeava donoenje Zakona o preduzeima (1988. i

1996.god.);

esta faza, obiljeava donoenje Zakona o privrednim drutvima

(2004.god.)

Pojam, predmet i istorijski razvoj poslovnog prava

Page 12

6. ZAKLJUAK
Poslovno pravo predstavlja kompleksno pravo koje se moe formirati, ak, kao sistem
koji bi obuhvatao vie pravnih disciplina od: trgovinskog, kompjuterskog, privrednog,
obligacionog, transportnog, finansijskog, radnog pa do krivinog, upravnog i druga
prava iji bi se dijelovi mogli povezati u jednu cjelinu - sistem poslovnog prava.
Zajedniki imenitelj su poslovni odnosi i operacije. No, i pored svega, ostaje pitanje
kako e se ono dalje razvijati i koliko e jo vremena trebati da proe da bi njegovo
postojanje zaokupilo mnogo veu panju.

Pojam, predmet i istorijski razvoj poslovnog prava

Page 13

7. LITERATURA

1. Svetolik Kostadinovi, Mile Rai, Poslovno pravo, Novi Sad,

2011.
2. Clarkson K., Miller R., Jentz G., Cross F., West's Business
Law, St. Paul, West Publishing Company, 1989.,
3. urovi R., Meunarodno privredno
Savremena administracija, 1991.

pravo ,

Beograd,

4. Anderson R., Fox I., Twomey D., Business Law, Cincinnati,

South-Western Publishing, Co., 1987.,
5. urovi R., Meunarodno privredno
Savremena administracija, 1991.

pravo ,

Beograd,

6. Prava Evropske unije, Fizika i pravna lica, Zbornik radova, Beograd,

1988.
7. Vukadinovi R., Pravo Evropske unije, Beograd, 1996.
8. Vasiljevi M., Poslovno pravo (trgovinsko i privredno pravo), Beograd,
1997.

Pojam, predmet i istorijski razvoj poslovnog prava

Page 14