opis

formula

Likvidnost

Trenutna likvidnost

Novac / Kratkorone obveze

Tekua likvidnost

Kratkotrajna imovina / Kratkorone obveze

Odnos radnoga kapitala i

(Kratkotrajna imovina - Kratkorone obveze) / Ukupna

imovine

imovina

Aktivnost

Obrtaj zaliha

Troak prodane robe / Prosjeno stanje zaliha

Obrtaj potraivanja

Prihodi od prodaje / Prosjena potraivanja

Obrtaj ukupne imovine

Ukupni prihodi / Ukupna imovina

Naplata potraivanja u danima 365 / Obrtaj potraivanja

Operativni ciklus

(365 / Obrtaj zaliha) + (365 / Obrtaj potraivanja)

Solventnost (Zaduenost)

Zaduenost

Ukupne obveze / Ukupna imovina

Vlastito financiranje

Kapital / Ukupna imovina

Odnos fiksne imovine i

kapitala

Pokrie troka kamata

(Dugotrajna imovina Akumulirana amortizacija) / Kapital

Dobit prije poreza i kamata / Kamate u razdoblju

Profitabilnost

Operativna mara

(Prihodi od prodaje Troak prodane robe) / Prihodi od

prodaje

Profitna mara (neto)

Dobit poslije poreza / Ukupni prihodi

Povrat na imovinu (ROA)

Dobit poslije poreza / Ukupna imovina

Povrat na kapital (ROE)

Dobit poslije poreza / Kapital

Investiranje

Zarada po dionici (EPS)

Dobit poslije poreza / Broj dionica

Povrat na dionicu

EPS / Cijena dionice

Odnos cijene i dobiti (P/E)

Cijena dionice / EPS

Dividenda po dionici (DPS)

Isplaena dobit / Broj dionica

Odnos isplate dividendi (DPR) DPS / EPS

BAZA ZNANJA
Kurs: Ekonomika i organizacija poslovanja
Modul: Osnovi poslovnih finansija
Autor: Goran Miti
Naziv jedinice: Pokazatelji likvidnosti, aktivnosti i rentabilnosti

Materijali vezani uz ovu lekciju:

- Test pokazatelji likvidnosti, aktivnosti i rentabilnosti
- Pokazatelji likvidnosti, aktivnosti i rentabilnosti (PDF dokument)

Finansijska analiza
Cilj finansijske analize je istraivanje odnosa pojedinih pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha. Ona je neophodna
s obzirom da bilansne pozicije imaju malu ili nikakvu analitiku vrednost.
Da bi se sagledao finansijski poloaj preduzea, moraju se uspostaviti znaajni odnosi izmeu pojedinih bilansnih
pozicija. Ovi odnosi se uspostavljaju u formi racio brojeva, odnosno razlomaka kojim se jedna veliina stavlja u
odnos sa drugom veliinom.
Prema cilju koji se eli ostvariti analizom, racio brojevi mogu se svrstati u sledee grupe finansijskih pokazatelja:
pokazatelji likvidnosti
pokazatelji aktivnosti
pokazatelji fiansijske strukture
pokazatelji rentabilnosti

Pokazatelji likvidnosti
Analiza likvidnosti vri se sa ciljem da se utvrdi sposobnost preduzea da plaa dospele obaveze. Plaanje
dospelih obaveza ne sme ugroziti kreditnu sposobnost preduzee niti da narui strukturu obrtnih sredstava.
Najznaajniji pokazatelji likvidnosti su:
opti racio likvidnosti
posebni (rigorozni) racio likvidnosti
neto obrtna sredstva (neto obrtni fond)

Opti racio likvidnosti

Opti racio likvidnosti pokazuje sa koliko obrtnih sredstava je pokriven jedan dinar kratkoronih obaveza i
utvruje se na sledei nain:
Opti racio likvidnosti= (Obrtna sredstva)/(Kratkorone obaveze)
Smatra se da odnos 2:1 u korist obrtnih sredstava predstavlja indikator zadovoljavajue likvidnosti. Da li e
utvreni opti racio likvidnosti posmatranog preduzea ukazivati na zadovoljavajuu likvidnost preduzea zavisi
od vrste, veliine i obima aktivnosti preduzea, vremena vezivanja obrtnih sredstava u pojedinim fazama ciklusa
reprodukcije, efikasnosti naplate potraivanja...

Rigorozni (posebni) racio likvidnosti

Ovaj racio moe posluiti za proveru opteg racija likvidnosti. Da bi se on utvrdio, iz ukupnih obrtnih sredstava
moraju se izdvojiti likvidna sredstva (gotovina, potraivanja od kupaca i kratkoroni plasmani u hartije od
vrednosti). Stavljanjem ovako utvrenih likvidnih sredstava u odnos sa kratkoronim obavezama dobija se
posebni racio likvidnosti tj.
Posebni racio likvidnosti= (Likvidna sredstva)/(Kratkorone obaveze)
Smatra se da je odnos 1:1 likvidnih sredstava i kratkoronih obaveza pokazatelj relativno zadovoljavajue
likvidnosti, ali je za procenu stvarnog stanja likvidnosti vano sagledati u kojoj meri su potraivanja od kupaca
zaista likvidna sredstva.

Neto obrtna sredstva

Neto obrtna sredstva predstavljaju apsolutnu razliku izmeu obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza, tako da
visina ovih sredstava pokazuje koliki se deo obrtnih sredstava finansira iz dugoronih izvora finansiranja.
Kao dugoroni izvor finansiranja, neto obrtni fond omoguava zatitu interesa kratkoronih poverilaca preduzea
i odreuje sposobnost zaduivanja preduzea na kratak rok.

Pokazatelji aktivnosti
Finansijski pokazatelji aktivnosti izraavaju se razliitim ekonomski relevantnim odnosima izmeu ukupnih
prihoda i trokova, s jedne strane, i izmeu ukupnih i pojedinanih ulaganja u poslovna sredstva, s druge strane.
Ovim odnosima odreen je sadraj razliitih koeficijenata obrta poslovnih sredstava, kao to su:
koeficijent obrta kupaca
koeficijent obrta zaliha
koeficijent obrta dobavljaa
koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava
koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava
Polazei od ovih koeficijenata preduzee moe utvrditi i dodatne pokazatelje aktivnosti koji su vani za analizu
likvidnosti i rentabilnosti poslovanja preduzea.

Koeficijenti obrta poslovnih sredstava

Koeficijent obrta kupaca je odnos izmeu neto prihoda od prodaje i prosenog salda kupaca. Prosean saldo
kupaca moe se utvrditi kao prosean meseni iznos potraivanja od kupaca tokom godine ili kao prosean iznos
po stanju na poetku i kraju godine.
Koeficijent obrta kupca= (Neto prihod od prodaje)/(Proseni saldo kupaca)
Dobijena vrednost koeficijenta obrta kupaca pokazuje koliko se puta godinje naplauju potraivanja od kupaca.
Na osnovu ovog koeficijenta moe se utvrditi i prosean period naplate potraivanja:
Prosean period naplate= (360 dana)/(Koeficijent obrta kupaca)
Koeficijent obrta zaliha utvruje se deljenjem cene kotanja realizovanih proizvoda sa prosenom vrednou
zaliha tokom godine:
Koeficijent obrta zalihe= (Cena kotanja realizovanih proizvoda)/(Proseni saldo zaliha)
Deljenjem priblinog broja dana u godini sa koeficijentom obrta zaliha utvruje se proseno vreme trajanja
jednog obrta sredstava u zalihama, kao pokazatelj prosene starosti zaliha.
Proseno vreme trajanja jednog obrta= (360 dana)/(Koeficijent obrta zaliha)
Proseno vreme trajanja jednog obrta sredstava angaovanih u zalihama pokazuje proseno vreme koje protekne
od nabavke materijala za proizvodnju do prodaje gotovih proizvoda.

Koeficijent obrta dobavljaa se utvruje kao odnos vrednosti godinjih nabavki materijala i usluga na kredit i
prosenog salda dobavljaa u toku godine. Kada se broj dana u godini podeli sa koeficijentom obrta dobavljaa
dobija se proseno vreme plaanja:
Proseno vreme plaanja = (360 dana)/(Koeficijent obrta dobavljaa)
Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava predstavlja odnos izmeu ukupnih rashoda poslovanja preduzea i
proseno angaovanih obrtnih sredstava i kao takvo predstavlja efikasnost njihovog korienja. To se,
istovremeno, odraava na likvidnost i rentabilnost poslovanja.
Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava = (Ukupni rashodi)/(Prosena obrtna sredstva)
Koeficijent obrta fiksnih sredstava utvruje se kao odnos izmeu neto prihoda od realizacije i prosene nabavne
vrednosti fiksnih sredstava.
Koeficijent obrta fiksnih sredstava = (Neto prihod od realizacije )/(Prosena nabavna vrednost
fiksnih sredstava)
Niska vrednost ovog koeficijenta ukazuje na suvina ulaganja u fiksna sredstva kao i nepovoljnu strukturu
ulaganja koja se ogleda u prevelikim ulaganjima u graevinske objekte i druga neproizvodna sredstava.
Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava utvruje se deljenjem neto prihoda od realizacije s prosenom
vrednou ukupnih poslovnih sredstava prema sledeem obrascu:
Koeficijent obrta poslovnih sredstava = (Neto prihod od realizacije )/(Prosena ukupna poslovna
sredstva)
i predstavlja najoptiji pokazatelj poslovne efikasnosti, poto se ukupnim poslovnim sredstvima iskazuje ukupan
potencijal privreivanja.
Koeficijent obrta sopstvenih sredstava pokazuje efikasnost korienja sredstava koja potiu iz sopstvenih izvora i
utvruje se prema obrascu:
Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = (Neto prihod od realizacije )/(Prosena sopstvena
sredstva)

Pokazatelji finansijske strukture

Analiza finansijske strukture preduzea ima za cilj da sagleda odnos sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja
u ukupnim poslovnim sredstvima preduzea. Kao osnovni pokazatelji finansijske strukture koriste se uee
sopstvenih i pozajmljenih izvora u ukupnim izvorima finansiranja. Takoe, kao pokazatelj finansijske strukture
koristi se koeficijent pokria ukupnog duga.
Odnos pozajmljenih prema ukupnim i sopstvenim izvorima finansiranja dobija se stavljanjem u odnos
pozajmljenih sredstava sa ukupnim poslovnim sredstvima. Ovaj racio pokazuje uee pozajmljenih izvora u
ukupnim izvorima finansiranja preduzea.
Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja = (Pozajmljeni izvori )/(Ukupni izvori
sredstava)
Za sagledavanje finansijske strukture preduzea potrebno je utvrditi i odnos dugoronih dugova i sopstvenih
izvora finansiranja.
Koeficijent pokria fiksnih rashoda na ime kamate pokazuje optereenost poslovnog dobitka finansijskim
rashodima na ime kamate.
Koeficijent pokria kamate = (Poslovni dobitak )/(Rashodi na ime kamate)
Ne postoje jasni standardi kada je re o tome ta se moe smatrati zadovoljavajuim stepenom optereenosti
poslovnog dobitka rashodima na ime kamata, pa ova ocena zavisi od subjektivnog stava analitiara.
Prilikom utvrivanja koeficijenta pokria ukupnog duga moraju se uvaavati razlike u poreskom tretmanu rashoda
na ime kamate i izdataka na ime otplate glavnice duga. Obe veliine se moraju svesti na istu osnovu a to se
postie korekcijom otplata na deo poslovnog dobitka prema sledeem obrascu:

gde je p stopa poreza na dobitak.

Na osnovu visine ovog koeficijenta kreditori preduzea mogu proceniti visinu rizika.

Pokazatelji rentabilnosti
U analizi rentabilnosti koriste se dve grupe pokazatelja. Prvi su stope poslovnog i neto dobitka koji izraavaju
parcijalnu rentabilnost poslovanja a drugi su stope prinosa na ukupna poslovna i sopstvena sredstva i izraavaju
globalnu rentabilnost.
Stopa poslovnog i neto dobitka utvruje se racio analizom bilansa uspeha. Poslovni dobitak predstavlja
periodian prirast poslovnih sredstava korienih u njegovom sticanju, a stopa prinosa se utvruje kao odnos
izmeu poslovnog dobitka i proseno korienih poslovnih sredstava tj.
Stopa dobitka na ukupna poslovna sredstva = (Poslovni dobitak )/(Prosena poslovna sredstva)
Stopa prinosa na neto dobitak izraunava se prema obrascu:
Stopa neto dobitka = (Neto dobitak )/(Prosena poslovna sredstva)
O visini ostvarenih stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i sopstvena sredstva moe se suditi sa stanovita
visine ovih stopa ostvarenih u ranijim periodima ili na osnovu stopa koja su ostvarila druga konkurentska
preduzea.