Optika komutacija paketa

OPTIKA PAKETSKA KOMUTACIJA U JEZGRIMA MREA:

RAZVOJ
Internet saobraaj izuzetno brzo raste od poetka 90-tih. Prodavai rutera isporuuju vee i bre
Internet-Protokol (IP) rutere u jezgrima, bazirane na optikim interfejsima i elektronskim komutacionim
matricama da bi odrali ovaj ogroman razvoj saobraaja na bazi paketa. U budunosti je zamiljeno da IP
layer radi na vrhu procesa komutacije kola, i bude kamen temeljac multipleksa na bazi talasne duine
(WDM) i optike komutacije (OXC). Ipak, postoji i razvojni koncept o nadogradivosti elektronskih IP
rutera i njihovoj sposobnosti da pariraju rastuim prenosnim mogunostima WDM u optikim layer-ima.
Strepi se da e, u sledeih nekoliko godina, komutacione mogunosti rutera teko zai u opseg terabit u
sekundi koji je WDM penos uveliko dostigao. Ovo ukazuje na znaaj istraivanja OPS (Optical Packet
Switching/ Opticka paketska komutacija). U OPS, paketi se direktno komutiraju u optikom domenu kroz
OPS vorove/rutere sa bilo kog ulaznog na bilo koji izlazni port. Ovaj pristup mogao bi zaobii usko grlo
elektronske komutacije i obezbediti reenje optikih komutacija na bazi paketa koje prati prenosne
mogunosti OPS. Meutim, zahteva znatan broj tehnologija komponenti koje su jo uvek eksperimentalne u
istraivakim laboratorijama.

Proces komutacije u OPS moe biti u jednoj od dve glavne forme. Moe biti sinhron (sa
vremenskim ogranienjem) sa fiksnom duinom paketa ili asinhron (bez vremenskog ogranienja) sa
razliitim duinom paketa. Do sada, veina istraivakih napora usmerena je na pakete sa fiksnom duinom.

UVOENJE OPTIKIH KOMUTACIJA U MRENIM JEZGRIMA

Za poslednjh nekoliko godina, polje optikih komutacionih tehnologija imalo je izuzetan napredak.
Razvoj novih tehnologija obeava rasprostranjenost optikih komutacionih matrica u irokom opsegu (od
najmanjih, veliine jednog ili dva ulazna/izlazna porta do onih sa hiljadama portova). Optiki mikro-

Optika komutacija paketa

elektromehaniki sistemi (MEMS) i bubble jet, spadaju u novije tehnologije koje su se prvi put pojavile u
polju razvoja optikih komutacionih sistema. Ostale tehnologije ve postoje od ranije, vremenom se
razrauju i one se ponovo pojavljuju sa novim razvojima tehnikama kao to su teni kristali i termo-optika
komutacija. OXC i optiki dodaj/oduzmi multiplekseri (OADM) bazirani na ovim tehnologijama, sa itavim
spektrom osobina i veliina, danas izlaze na povrinu i oekuje se da, za nekoliko godina, dominiraju u
mrenim jezgrima. Ovaj razvoj vodie ka inteligentnim rekonfigurabilnim optikim layer-ima koji e
predstavljati server za korisnike kao to su asinhroni prenosni mod, sinhrona optika mrea/sinhrona
digitalna hijerarhija (SONET/SDH) i IP layer-i. U skorijoj budunosti oekuje se da e rastui udeo jezgara
mrea biti baziran na uglavnom dva layer-a, IP i optikom layer-u.

Trenutni razvoj na brojnim tehnolokim podrujima sugerie da e u bliskoj budunosti optiki

layer-i podravati veliki broj talasnih duina. Iz tog razloga bie uveravanja da e se malo brinuti o
frekvencijskoj efikasnosti i u saglasnosti sa tim bie malo motiva da se povea iskorienje pojedinanih
frekvencija. Kako god, ekonomisti e uvek zahtevati da mreni resursi budu to efikasnije iskorieni , a
optika komutacija na bazi komutacije kola nije optimalno efikasna sa stanovita irine propusnog opsega
za IP saobraaj. Ovo je motiv i logika osnova da danas razmatramo OPS kao mogue tehnoloko reenje za
dugoroni razvoj mrea.

OSNOVNI ELEMENTI OPS VORA

Generalni funkcionalni blok dijagram OPS jezgra vora prikazan je na slici 1. Sastoji se od para
multiplekser/demultiplekser, ulazni interfejs, komutaciono polje, izlazni interfejs i kontrolnu jedinicu.
Funkcija svakog elementa razlikuje se u zavisnosti od toga da li je primenjena sinhrona ili asinhrona
komutacija. U radu se uglavnom analizira sinhronizovana komutacija koja je i inae predmet istraivanja u
ovom polju u poslednje vreme.

Predvidjeno je da ulazni interfejs moe izvravati sledee funkcije:

- 3R regeneraciju dolazeeg digitalnog signala, u cilju vraanja prvobitnog kvaliteta signala pre
nakmadne obrade i komutacije
- Takozvana vonder/diter (wonder/jitter) ekstrakcija

Optika komutacija paketa

- Oznaavanje paketa identifikovali poetak i kraj svakog paketa, zaglavlje i korisna informacija
- Sinhronizacjia paketa i njihovo poravnanje sa vremenskim komutacionim slotovima
- Izdvajanje i prosleivanje zaglavlja (hedera) ka kontrolnoj jedinici gde moe biti obraen
- Konverzija dolazeih talasnih duina (frekvencija) paketa, ako je potrebno, u interne talasne
duine relevantne za internu upotrebu u komutacionoj strukturi.

Kontrolna jedinica obrauje informacije u zaglavlju- hederu (Header), i u skladu sa njim izdaje
sve neophodne komande za konfigurisanje komutacione strukture. Da bi tako uradila, konsultuje tabelu
prosleivanja koja se podrava u svakom voru. Ove tabele se radom konstantno auriraju podacima uz
pomo mrenog upravljakog sistema. Kontrolna jedinica takoe i heder aurira i osveava podacima (ili

Optika komutacija paketa

menja nalepnicu, etiketu) i prosleuje novi heder na izlazni interfejs. Novi heder, izmeu ostalog, ukazuje
na sledei vor u putanji paketa. Trenutno, elektronika je praktino orue za izvravanje kontrolnih funkcija
u skladu sa komandama kontrolne jedinice.

Izlazni interfejs moe izvraavati sledee funkcije:

-

Regeneracija-3R tj. ponovno vraanje kvaliteta signala posle oteenja izazvanih nesavrenou
komponenti i presluavanjem u komutacionom polju

Dodavanje novog hedera na odgovarajuu korisnu informaciju

Odreivanje granica paketa i resinhronizacija

Konverzija, ako je neophodno, internih talasnih duina u spoljne

Ekvalizacuja ili ujednaavanje izlazne snage (nivoi snage signala mogu varirati zbog razliitih
putanja i gubitaka nastalih prolaskom kroz komutaciono polje)

Na slici 2. Prikazan je opti format optikog paketa pokazujui kako moe biti spakovan u
vremenskom komutacionom slotu. Slian format korien je u Evropskom projektu KEOPS (Kljuevi za
optiku komutaciju paketa). "uvar opsega" je dodat da izjednai vremenska kolebanja. Korisna
informacija moe imati razliitu veliinu. Veliina hedera je optimizovana jer je poeljno da se prenosi to
vie neophodnih kontrolnih funkcija, ali ukupna duina ne sme biti previe velika. Heder se moe sastojati
od nekoliko polja, ukljuujui:
-

Uobliavanje i sinhronizacija bita

Oznaku izvora koja identifikuje adresu pristupnog vora

Oznaku odredita koja identifikuje adresu pristupnog vora

Polje tipa paketa da oznai vrstu saobraaja / prioritete

Broj sekvence paketa da se presloi podatak ako sekvence pristiu neporeane

Polje funkcionisanja, administriranja i odravanja (OAM)

Polje za korekciju greke hedera.

Gde nastaje greka? Greka moe nastati u kontrolnoj putanji ili putanji podataka. Ona u
kontrolnoj putanji je od posebnog znaaja jer moe dovesti do gubitka hedera ili prekomernog kanjenja,

Optika komutacija paketa

tako da korisna informacija prethodi njenom hederu. U oba sluaja, korisnu informaciju bi trebalo odloiti.
U svakom sluaju, dok god je kontrola elektronska, postoji veliki broj ustanovljenih tehnika za reavanje
problema. Veoma je vano propisno odabrati veliine bafera i efikasno upravljati njima.

Sa druge strane, do greke moe doi na putanji podataka kada se dva razliita paketa sa dva
razliita ulzna porta prosleuju na isti izlazni port u isto vreme. Dva paketa mogu se takoe boriti za put u
internoj komutaciji ili u mrei. Preporuuju se tri glavna metoda za reavanje problema. To su virtuelno
optiko baferovanje korienjem optikih linija za kanjenje (FDL), konverzija talasnih duina i skretanje u
rutiranju. Za optimizaciju dizajna i performansi sistema mogu se koristiti dve od ovih ili sve tri tehnike.
Predmet skretanja u rutiranju izlazi iz okvira ovog lana. Ukratko reeno: sudarajui paketi se skreu na
vei broj alternativnih putanja. U poreenju sa paketima veeg prioriteta, paketi sa niim prioritetom mogu
imati due putanje do odredita. Ovaj pristup ima dva glavna nedostatka. Prvo, skrenuti paketi mogu
prouzrokovati zakrenje, naroito u saobraaju sa velikim blokovim korisnih informacija. Obino se u
hederu preporuuje polje "vreme naputanja" da bi se izbeglo tumaranje paketa u nekom duem
vremenskom periodu. Drugo, paketi do svojih odredita mogu stizati bez redosleda. Zbog toga bi hederi
trebalo da nose informaciju o sekvenci.

NEKE MOGUE OPS TEHNOLOGIJE

3R REGENERACIJA

Optiki signali su podloni oteenjima prouzrokovanim slabljenjem, umom, rasipanjem, presluavanjem,

talasanjem i nelinearnim efektima. Ubrzavanje prenosa, broj frekvencijskih kanala po vlaknu i bitska brzina
po kanalu rastu, oteenja u prenosu postaju ozbiljna i dovode do znaajnih smanjenja amplituda,
razobliavanja impulsa i vremenskih pomeranja. esto se zahteva da se signalu vrati originalni oblik i oisti
od oteenja za dalji prenos i komutaciju. Kao to je gore naznaeno, ovaj postupak je poznat kao 3R
regeneracija. Optiko pojaavanje podie amplitudu signala ali ne koriguje iskrivljeni oblik signala.
Korekcija rasipanja moe izravnati irenje impulsa prouzrokovano hromatskim rasipanjem i na taj nain
smanjiti problem sa oblikom impulsa. Vremenska sinhronizacija obavlja se ekstrakcijom takta i

Optika komutacija paketa

sinhronizacijom na nivou paketa (za asinhrone mree sinhronizacijom na nivou bita). Za vremensku
korekciju signala, regenerator treba zna bitsku brzinu i format a kasnije da bude sposoban i fleksibilan za
datu bitsku brzinu.

Najrasprostranjeniji korieni metod za 3R regeneraciju ukljuuje optiko /elektrinu (O/E)

konverziju podataka. U ovom sluaju, regeneracija se izvrava elektrinim putem. Konkretno optika
regeneracija smatra se vanom tehnologijom za omoguavanje i pojednostavljenje primene OPS. Neke
funkcije regeneracije, kao to je vremenska korekcija, danas se ne moe lako izvriti kompletno optiki.
Zbog toga su pokuaji realizacije kompletno optike 3R regeneracije ogranieni. Na slici 3 je uproeni
funkcionalni blok dijagram kompletno optikog 3R regeneratora. Sastoji se od tri glavna bloka; pojaavaa,
sistemskog generatora takta i jedinice za detekciju praga. Takt je izdvojen iz pojaanog signala. Zatim se
kombinuje sa signalom i generiu se vremenski ponovo poravnati impulsi. Regenerisani signal se pojavljuje
na izlazu detektora.

Najvie truda na razvoju 3R regeneratora uloeno je na poluprovodnike optike pojaavae

(SOA) bazirane na Magh-Zender-ovim interferometrima. Oni nude veliku brzinu i malu energiju komutacije
a njihove proizvodne tehnike su dovoljno razraene da skoro nadmauju polarizaciono-neosetljivo
funkcionisanje. Drugi metod koristi koncept solition transmisije kombinovan sa sinhronizacijom u liniji
intenzitetsko/fazne modulacije i uskopojasnim optikim filtriranjem. Zbog razdvojenih vremenske korekcije
i korekcije oblika signala, ovaj metod ima mogunost za simultanu regeneraciju nekoliko WDM kanala.
Sistemski generator takta mora biti sposoban za veoma brzo sinhronizovanje sa ulaznim optikim signalom
i generisanje fleksibilnih reprodukcionih brzina. Uprkos svim korisnim istraivanjima , kompletno optika
3R regeneracija je jo uvek u eksperimentalnoj fazi i danas nije dostupna za komercijalnu upotrebu.

Optika komutacija paketa

UOBLIAVANJE PAKETA I SINHRONIZACIJA

U svojim diferenciranim putanjama, paketi stiu do OPS vorova sa razliitih polazita, kroz
razliita vlakna (razliitim putanjama) i sa razliitim talasnim duinama. Prirodno je da imaju razliita
propagacijska kanjenja zbog temperaturnih varijacija, hromatskih rasipanja i razliitih puteva. U dugakim
vlaknima efekat temperaturnih varijacija moe biti relativno mali. Varijacije kanjenja zbog grupnog
brzinskog rasipanja moe se kompenzovati tehnikama kompenzacije rasipanja. Meutim, varijacije zbog
putanja razliitim vlaknima moe biti veliko, i paketi e do OPS vorova stizati asinhrono. Jo jedan uzrok
vremenske razdeenosti je podrhtavanje (diter- jitter). Diter nastaje u komutacionoj strukturi. Ditere
akumulirane kroz prethodne vorove trebalo bi reiti na ulazu u OPS vor. Zbog svih ovih vremenskih
kolebanja formatu paketa trebalo bi dodeliti ograniavae (granine pojaseve) a svaki vor opremiti kolima
za sinhronizaciju i uobliavanje paketa.

Postoji je veliki broj ema kola za sinhronizaciju i uobliavanje, u odredjenom broju strunih
radova, pa je tako npr. Iz rada H. Chao -a, preuzet standardizovani mehanizam kontrole greke hedera
(HEC) za optiko ATM elijsko uobliavanje. Uobliavanje u ovom sluaju se izvrava elektronski,
koristei prednost inherentne cikline redudantne provere (CRC) kodne korelacije izmeu elije hedera
(prva 4 bita) i HEC bita (peti bit hedera). Drugi metodi elektronskog uobliavanja koriste dve razliite
kljune rei u hederu prema slobodnom izboru. Deo snage optikog signala je iskorien i konvertovan u
elektrini domen. Elektrini signal se tada primjenjuje za prepoznavanje dve kljune rei. Ako se detektuje
izmenjena sekvenca kljune rei sa odreenom brzinom, potrebno je korigovati pakete. Kada je izvreno
uobliavanje paketa sinhronizacija ulaznog signala moe se izvriti korienjem komutacionog seta FDL
sekvenci i elektronske kontrole. Izlazna sinhronizacija izvrava se pomou podeavajueg konvertera
talasnih duina i visoko rasipajueg vlakna. Talasna duina paketa se konvertuje tako da se njegovo
kanjenje kroz vlakno moe precizno podeavati. Istraivanje za unapreenje u poljima paketskog
uobliavanja i sinhronizacije se nastavlja.

Optika komutacija paketa

OBRADA ZAGLAVLJA- HEDERA PAKETA

Zaglavlje ili heder paketa sadri neophodne informacije za komutaciju i usmeravanje podataka
kroz OPS mreu. Dananji praktini pristup je O/E konverzija hedera i njegova elektronska obrada. U ove
svrhe koristi se mali deo optike snage ulaznog signala. Ranije tehnike obrade hedera koriste serijske hedere
sa manjom bitskom brzinom u odnosu na korisni deo informacije. Ovaj metod je laki za primjenu ali ima
malu brzinu obrade. Drugi metod

koristi multipleksiranje podnosioca (SCM). Heder koji se sa

podnosiocem multipleksira sa korisnom informacijom koja je u osnovnom opsegu, u spektru se smeta

iznad korisne informacije. Oni se zajedno smetaju u isti vremenski slot. Ovaj metod bre izdvaja heder i
ima veu brzinu procesiranja u odnosu na metod sa serijskim hederom. Ipak, poto bitska brzina raste,
odgovarajue radiofrekvencijske komponente moraju prihvatiti visoke frekvencije hedera, to ovom metodu
daje ogranienja.

Konkretna elektronska obrada hedera ograniena je na brzine od nekoliko desetina Gb/s. Zbog
toga je optika obrada hedera neophodna da bi se ispunila oekivanja od OPS danas i u budunosti.
Kompletno optika obrada hedera aktivno se istrauje od poetka 90-tih ali je jo uvek u osnovnom
nerazvijenom stadijumu. U ove svrhe mogui su zahtevi za optikim korelatorima. Oni su trenutno
zamiljeni kao grupa FDL-ova projektovana da ima oznaku u vremenskom domenu koja odgovara adresi
vora. Kada dolazei biti optikog hedera izjednae se sa oznakom, generiu se autokorelacioni impulsi.
Inae kros-korelacija generie impulse nieg nivoa. Koristei ulaznu detekciju na izlazu korelatora, adrese
se mogu razdvojiti. Ovaj metod je predlagan za samorutiranje u prstenastim mreama. Drugi korelacioni tip
obrade hedera baziran je na SOA u petlji sa ogledalo konfiguracijom. Heder informacija je implementirana
na znaajno nioj bitskoj brzini u odnosu na Manester kodovanu korisnu informaciju.
Drugi sadanji napredak je na polju izmene optikih labela. Paketska obrada izvrava se
korienjem niskofrekvencijskog odziva talasno duinske konverzije preko komutaciono-pojaavake
modulacije (XGM) u SOA-u, za zamenu originalnog SCM hedera istovremeno sa konverzijom talasne
duine sa korisnom informacijom. Zamena hedera sa novim hederom na originalnoj frekvenciji podnosioca
izvrava se optikom remodulacijom konvertovanog signala. Takoe je demonstrirana serijska izmena
optikih labela korienjem optikih ekskluzivno-ili kola konrolisanih sa SOA u Mihelson-ovoj
interferometar konfiguraciji.

Optika komutacija paketa

OPTIKO BAFEROVANJE

Poznavanje principa optikog baferovanja je neophodno u cilju razumevanja problema u OPS

mreama. Kao to se fotoni ne mogu prihvatati i smetati na isti nain kao i elektroni, istraivanjem se trai
nain za njihovo zadravanje za determinisan vremenski period. U stvari, ovo lii na ogranienu ili
virtuelnu formu baferovanja. Za ove svrhe obino se predlau FDL-ovi. Duina FDL-a odreuje vremenski
period za koji e paket biti zakanjen. Kao orue za baferovanje, FDL-ovi su nepodesni i glomazni.
Kombinovanjem grupe FDL-ova sa optikom komutacijom moe se formirati blok sa varijabilnim
vremenskim kanjenjem. Broj FDL je ogranien na najvie nekoliko desetina. Za smanjenje broja vlakana
mogu se koristiti recirkulirajui baferi. U ovom sluaju, kanjenje je rezultat duine kruga i broja kruenja.
Meutim, potrebno je ekstra optiko pojaavanje da bi se kompenzovali gubici zbog prekomernog kruenja.
Kao posledica takoe se javlja i nadograeni pojaani emisioni um. Predmet istraivanja je kolo
ponavljajueg vremenskog kanjenja koje koristi niz konvertora talasne duine i dve matrine talasovodne
reetke (AWG) u jednoj petlji. Vreme za koje e paket biti zakanjen definisano je njegovom inicijalnom
talasnom duinom, koja se konvertuje u specifinu talasnu duinu koja korespondira zahtevanom kanjenju.
U poreenju sa elektronskim baferima i njihovom ulogom u trenutnim paketskim mreama, FDL nude
ograniene smetajne mogunosti za OPS mree.
PROSTORNE OPTIKE KOMUTACIONE TEHNOLOGIJE

U OPS, komutaciona struktura treba da prosledi pakete sa bilo kojeg ulaznog na bilo koji izlazni port i to
paket po paket. Svakako, najneophodniji su brza rekonfiguracija i veoma velike brzine komutacije. Npr.,
paket duine 125 bajta (1Kb) u 10 Gb/s sistemu zauzima oko 100 ns za celokupan prolazak od ulaznog
porta ka komutacionoj strukturi. Takoe i meuvreme pristizanja izmeu uzastopnih paketa moglo biti
ekstremno kratko. Komutaciona struktura bi trebalo da zadri izvesnu konfiguraciju u toku komutacionog
vremenskog slota pre nego to se, prekonfiguriui se, prilagodi prateim paketima svrstanim u sledee
vremenske slotove. Vremena rekonfiguracije i komutiranja trebalo bi da budu reda ns. Danas veoma malo
optikih tehnologija ima brzinu komutacije ovog reda. Dva kandidata su SOA i elektrooptiki LiNbO3
komutatori. SOA ima vreme komutacije reda nekoliko ns i moe se integrisati u relativno irokom opsegu.

Optika komutacija paketa

Oni su u prednosti zbog mogunosti kompenzacije gubitka snage kao posledica njihovog inheretnog
pojaanja. Jedno od njihovih ogranienja je zbog dodavanja uma na signal. Elektro-optiki LiNbO3
komutatori

imaju vreme komutacije ispod ns. Zbog relativno visokih unutranjih gubitaka (oko 8

dB/jedinici) mogue ih je integrisati u srednje velikim tehnologijama. U SOA i elektrooptika LiNbO3

tehnologija imaju planarnu strukturu, koja ih ini polarizaciono osetljivim. Da bi se smanjila polarizaciona
zavisnost neophodan je paljiv dizajn. Pouzdanost i cena su takoe izuzetno vani za optike paketske
komutacione strukture.
KONVERZIJA TALASNE DUINE

Konverzija talasne duine je vano orue u reavanju sudara. Konvertori talasne duine mogu se zahtevati u
ulaznim i izlaznim interfejsima vora, kao delovi nekih baferskih sistema, kompletno optikih 3R
regeneratora i detektorima optikih hedera. Konverziju talasne duine mogue je izvriti O/E/O
konverzijom. Ipak, u OPS, poeljna je kompletno optika konverzija talasnih duina. Mnoga istraivanja u
ovom polju bazirana su na SOA, korienjem XGM ili XPM (cross-phase modulacija). U XGM emi, jak
ulazni signal je iskorien da zasiti pojaanje SOA vodei ka modulaciji kontinualnog talasnog (CW)
signala na novu zahtevanu talasnu duinu. Demonstrirana je konverzija do 100 Gb/s. Ova ema je veoma
jednostavna za primenu. Ipak, nedostaci su razobliavanje impulsa, slabljenje odnosa signal/um koja
ograniavaju mogunosti kaskadne veze WC-a. Za prevazilaenje ovih nedostataka, SOA se moe ugraditi
u svakoj grani interferometrijske konfiguracije. Sa XPM, na ovoj metodi bazira se opisana metoda talasne
konverzije do 40 Gb/s. Osim toga, zahteva se i tana SOA kontrola. Za kompaktni XPM konvertor talasne
duine, proizveden je SOA praen sa interferencijskom petljom za kanjenje i demonstrirana konverzija
talasne duine na 100 Gb/s.

Konverziju talasne duine takoe je mogue bazirati na tehnikama meanja talasa. Ovaj metod
obeava transparentnost formata i bitske brzine ali zahteva polarizacionu kontrolu. Iako je ostvaren veliki
napredak u kompletno optikoj konverziji, preostao je veliki broj tehnikih stvari ija se istraivanja
nastavljaju. Takoe su znaajni i pouzdanost i trokovi kompletno optike konverzije.

10

Optika komutacija paketa

BUDUE FOTONSKE MREE - KOMPONENTE KOMUTACIJE

TALASNIH DUINA
Do danas, optiki komutacioni sistemi sastojali su se uglavnom od taka-do-taka linkova
povezujui elektronsku komutacionu opremu sa kanalskim brzinama do 10Gb/s. Danas, meutim, da bi
se rutirali optiki signali kroz mree, optoelektronski transponderi koji se koriste sastoje se od
prijemnika, elektrine komutacione matrice i lasera koji retransmituje signale ka njihovim odreditima.
Iako ovi imaju koristi od omoguavanja elektrine regeneracije signala, brzine na kojima se moe
izvriti komutacija ograniene su elektronikom. Sa multipleksiranjem talasnih duina, nagomilane
transmisione brzine su porasle do terabita u sekundi, tako da upotreba praktinih optikih tehnika u
obradi i rutiranju informacija danas postaje od izuzetnog znaaja. Ovde, na primer, mogunost rutiranja
i direktnog regenerisanja razliitih talasnih duina u mrei, bez oteenja ostalih kanala, moe znaajno
poveati mrenu fleksibilnost i funkcionalnost.

Upotreba optikih komutiranja moe dalje biti potkrijepljena sa relacijama u optici, ne

mora biti implementirana samo u vremenskom domenu, ve i u spektralnom i prostornom domenu, i
moe se efikasno iskoristiti za omoguavanje rutiranja, multipleksiranja i, svakako, u komutiranju sa
vremenskim multipleksom.
Postoji nekoliko naina u kojima komutiranje ili konverzija talasnih duina moe biti
veoma efikasno. Prvi, konverzija talasnih duina moe se primeniti da se omogui prostorna komutacija.
Ovde se konvertor talasnih duina koristi u konjukciji sa pasivnim ruterom za selekciju talasnih duina,
tako da se signali konvertuju u set talasnih duina koji osigurava da ga pasivni ruteri talasnih duina
usmeravaju ka zahtevanom izlazu. Drugi, moe se izvriti baferovanje; ruter je dizajniran tako da grupu
talasnih duina usmerava na jedan izlaz, sa konvezijom talasnih duzina koja se koristi da simultano
konvertuje pakete podataka upuene ka istom odreditu na razliita talasne duine unutar grupe.

Trei, registracija talasnih duina verovatno e se dalje razvijati i postati izuzetno vana u
meusobnom povezivanju mrea sa vie talasnih duina. Ovde izuzetan znaaj ima konverzija talasnih

11

Optika komutacija paketa

duina, posebno u transponderima. Na kraju, verovatno e biti neophodna regenerativna funkcija u cilju
poveanja transmisionih rastojanja u prisustvu degradacinih signala. Oni mogu doi npr. od hromatske
disperzije, polarizacione disperzije, etvorotalasnog miksovanja i optikih pojaavaa uma. Do danas
sveoptika regeneracija kao i rutiranje nemaju komercijalnu primenu jer ekonomske beneficije idu na
ruku elektronici sa kanalskim brzinama od 2,5 Gb/s i 10Gb/s.
Do danas, opseg tehnika je proiren, sa posebnim uspehom postignutim korienjem
poluprovodniko-optikih pojaavaa. Postiguta je konverzija podataka i od preko 100 Gb/s i sa
opsegom podeavanja od preko 80 nm, mada korienjem nekoliko diskretnih ili integrisanih
komponenti unutar podsistema. Poveanjem mogunosti konvertora talasnih duina, sekundarne stvari,
kao to su robustnost, kontrola spremnosti, kompaktnost i jednostavnost postaju mnogo vaniji,
pogotovo to e mnoge primene konvertora talasnoh duina verovatno zahtevati znatan broj ureaja.

U ovom radu, zbog toga, opisujemo trenutne prednosti konvertora talasnih duina
korienjem integrisanih laserskih diodnih/poluprovodnikih optikih pojaavakih struktura (SOA) za
koje su pokazane kljune prednosti u odnosu na ostala reenja u kojima su oni jedan ip (interno
generiui odedinu talasnu duinu), i koji omoguavaju konverziju u irokopojasnom opsegu talasnih
duina i pojaavaku regenerativnu konverziju talasnih duina.

12

Optika komutacija paketa

TEHNIKE KONVERZIJE TALASNIH DUINA

Konvertori talasnih duina moraju imati nekoliko osobina da bi zadovoljavali rastue

brzine podataka: oni moraju funkcionisati na velikim brzinama i biti kaskadabilni. Ostali zahtevi
ukljuuju mali broj komponenti, malu potronju energije i male cene. Pored toga, u cilju rutiranja
talasnih duina izlazna talasna duina treba da bude precizno podesiva u irokom kontinualnom opsegu
talasnih duina.

Jednostavna konverzija talasnih duina postie se korienjem elektrooptikog konvertora

koji se sastoji od detektora, elektrinog regeneratora i lasera koji retransmituje dolazei signal na novoj
talasnoj duini. Alternativno, interesantne su sve optike tehnike u kojima se ulazni optiki signal
direktno konvertuje na drugu talasnu duinu. Opisano je nekoliko tipova kompletno optikih konvertora
talasnih duina.

13

Optika komutacija paketa

Za ultrabrze komunikacione primene postoji mnogo vei interes u postizanju konverzije

talasnih duina korienjem nelinearnih medija kao to su inteferometrijske kapije optikih vlakana i
nelinearne petlje ogledala. Iako su veoma uspene i mogu omoguiti visoke nivoe regeneracije i
oblikovanja impulsa, one normalno zahtevaju velike pikove optike snage da bi obezbedile dovoljnu
nelinearnu funkciju i otuda obino imaju ogranienja u aplikacijama sa kratkim impulsima.

Za sisteme koji koriste NRZ (bez povratka na nulu) kod na umerenim brzinama, postoji
stvaran interes za omoguavanje konverzije talasnih duina korienjem diodnih lasera kao nelinearnih
elemenata. Npr., konverzija talasnih duina moe se postii korienjem injekcionog zakljuavanja,
pojaavakim zasienjem i apsorbcijom sa zasienjem u laserima sa distribucionim Bragovim
reflektorom (DBR), i danas vie demonstriranim diodnim laserima sa brzinama i veim od 10 Gb/s. Ovi

14

Optika komutacija paketa

ureaji imaju prednosti to su jedan ip i mogu biti regenerativni, ali esto ili imaju ogranien propusni
opseg ili zahtevaju veliku optiku snagu za konverziju.

Poslednjih godina, meutim, veina demonstracija konverzije talasnih duina i regeneracije

zasniva se na optikoj modulaciji pojaanja ili refraktivnom indeksu u SOA. Koristei polarizaciono
nezavisne aktivne regione u SOA, polarizaciono nezavisna konverzija talasnih duina moe se
demonstrirati na 10 i 20 Gb/s. Da bi se realizovala konverzija talasnih duina do danas su, kao to je
prikazano na slici 1, u SOA koriena tri glavna fizika procesa: cross-gain modulacija, cross-phase
modulacija i miksovanje etiri talasne duine.

CROSS-GAIN MODULACIJA

Ova tehnika koje se naziva Cross-gain modulacija (XGM) koristi interakciju izmeu dva
optika signala kroz prenosni medijum. Ovde pojaanje u SOA ulazi u zasienje kako raste nivo optike
snage. Zbog toga je mogue modulisati pojaanje sa ulaznim signalom i invertovanjem kodirati ovu
pojaavku modulaciju na novu talasnu duinu proputajui kroz pojaava, mada sa inverzijom
podataka. U cross-gain modulaciji, kontinualni svetlosni talas se ubacuje u SOA. Signalni zrak nosei
informaciju na 1 prazni nosae i tako modulie pojaanje SOA. Ovo pranjenje nosaa takoe
prouzrokuje promenu refrakcionog indeksa. Ubaeni zrak na talasnoj duini 2 nailazi na modulisano
pojaanje i refrakcioni indeks; tako su injektirani amplituda i faza promenjeni ulaznim signalom. Jedan
od kljunih nedostataka ovog pristupa je slabljenje odnosa signal/um usled spontane pozadinske
emisije. Tipian nivo uma za SOA je 7-8 dB a nivo uma za proces konverzije je obino vei u odnosu
na unutranji nivo uma. Pored toga, kvalitet signala je dalje oslabljen amplitudskom iskrivljenou i
cvrkutanjem uzrokovanim modulacijom nosaa. Ipak, demonstrirano je da se moe realizovati veoma
brza konverzija talasnih duina sa brzinama do 100 Gb/s. Ova forma konverzije talasnih duina je jedan
od najjednostavnijih, danas dostupnih, mehanizama konverzije talasnih duina.

15

Optika komutacija paketa

CROSS-PHASE MODULACIJA

Druga tehnika, cross-phase modulacija (XPM), koristi promene refrakcionog indeksa u SOA
uzrokovane optikim signalom sa podacima. Optiki signali prolazei kroz SOA podvrgavaju se faznoj
modulaciji povezanoj sa modulacijom pojaanja. Da bi se obezbedila konverzija talasnih duina ovaj
efekat cross-phase modulacije moe se primenjivati u inerferometarskoj konfiguraciji. Naroito u MahZenderovom mehanizmu. SOA-e su u obema granama a elektrine struje se ubacuju u oba pojaavaa.
Ulazni optiki signal prolazi kroz jednu od grana i modulie fazu u toj grani. Interferometrijska priroda
ureaja konvertuje ovu faznu modulaciju u amplitudsku modulaciju probe signala na novoj talasnoj
duini. Interferometar moe funkcionisati u dva razliita moda: u neinvertujuem modu gde poveanje
snage signala uzrokuje poveanje probe snage i invertujui gde poveanje snage ulaznog signala
uzrokuje smanjenje probe snage. U poreenju sa cross-gain modulacijom upotreba interferometra
znaajno poveava kvalitet konvertovanog signala u pogledu cvrkutanja i slabljenja. U cilju postizanja
visoke operativne stabilnosti kao i kompaktnosti, Mah-Zender-ov interferometar (MZI) trebao bi biti
integrisan sa SOA koji se koristi za realizaciju konverzije talasnih duina. Na slian nain kao crossgain modulacija, interferometrijska cross-phase modulacija je postigla operativnost na velikim
brzinama. Postignuta je konverzija na brzini 100 Gb/s, a za demonstraciju konverzije talasnih duina na
168 Gb/s, koriena je diferencijalna kontrolna ema. Pored toga, demonstrirana je dalja operativnost,
kao to je dodaj-pusti multipleksiranje ortogonalnih vremenski multipleksiranih bitskih nizova, kao i
vremensko demultipleksiranje sa 160 na 10 Gb/s.

16

Optika komutacija paketa

SIMULTANA REGENERACIJA SIGNALA PRI PROTOKU 10 Gb/s I

KONVERZIJA TALASNIH DUINA CROSS-GAIN MODULACIJOM
Da bi realizovali kompletnu regeneraciju, tzv. 3R, signal je potrebno reoblikovati, ponovo
pojaati i sinhronizovati. Obino su specificirana dva glavna tipa regeneracije. 2R regeneracija izvrava
dve od gore navedenih funkcija dok 3R regeneracija izvrava sve tri funkcije. Iako se 3R regeneracija
signala moe realizovati sa DFB/SOA uvoenjem dodatnih tehnika ekstrakcije signala takta i
modulacije, verovatno je da e inherentne R regenerativne performanse biti veoma atraktivne i buduim
metropoliten optikim mrenim linkovima, kao to je prikazano na slici 3. U ovom primeru 10 Gb/s
signal sa podacima, na 1560 nm posle 50 km propagacije kroz standardno jednomodno optiko vlakno
ubaen je u DFB/SOA, gde je regenerisan i konvertovan na talasnu duinu od 1553.5 nm. Rezultat je2
dB poboljanje senzitivnosti za BER=10-9.

17

Optika komutacija paketa

2.6 POREENJE INTEGRISANIH DFB/SOA SA DFB KAO KONVERTUJUIM

REGENERATOROM TALASNIH DUINA SA TERIJSKOG GLEDITA

Do danas, integrisane DFB/SOA komponente prikazane su da obezbede izvrsne funkcije

konverzije talasnih duina i regeneracije. Ipak, detaljnije uporedne studije pre definisanja preciznih
merila performansi razliitih ureaja nisu izvrene. Na primer, simulacije su izvrene korienjem VPI
simulacionog softvera da bi se demonstrirale prednosti reenja sa integrisanim komponentama u
detaljnijoj komparativnoj proceni, integrisani laser/SOA ureaj modeliran je pretpostavljajui 800 m
dugaak DFB laser monolitski integrisan sa 500 m dugakim SOA. Performanse ove komponente
uporeene su sa performansama konverzije talasnih duina i regeneratora baziranog na pojedinanom
DFB laseru.
Poto je ulazna snaga na 10 Gb/s za

18

Optika komutacija paketa

oba ureaja varirala, simulaciono su izraunavani Q faktor i odnos priguenja i za

ulazni i za

konvertovani signal. Slika 4 prikazuje rezultate inicijalnih simulacija uporeujui DFB/SOA sa DFB.
Moe se primetiti da je za ulazne snage do 5.5 dBm, Q faktor konvertovanog izlaznog signala iz
DFB/SOA poboljan u odnosu na ulazni signal. Takoe se moe primetiti da je u itavom razmatranom
opsegu ulaznih snaga Q faktor konvertovanog izlaznog signala iz integrisanog DFB/SOA bolji u odnosu
na DFB laser. Takoe, dijagram oka prikazan na slici 4 demonstrira poboljanje DFB/SOA ureaja u
odnosu na DFB laser za ulaznu snagu od 5 dBm. Integrisanjem drugog SOA na ulazu mogao bi se
dodatno smanjiti ovaj nivo ulazne snage.

19

Optika komutacija paketa

2.8. PODESIVA KONVERZIJA TALASNIH

DUINA I RUTIRANJE

Prethodni odeljci predstavili su odline performanse prilikom konverzije talasnih duina i

regeneracije koje se mogu realizovati sa kompaktnim komponentama u kojima su SOA i DFB
integrisani u jedan ip. Takoe je mogue konstruisati kompletno optiki regenerativni prostorni
komutator za rutiranje talasnih duina, koji demonstrira fleksibilnost i funkcionalnost neophodnu u
buduim mreama. Ovo se moe postii kombinovanjem kompaktnih regeneratora sa podesivim
talasnim duinama sa pasivnom optikim komponentama za rutiranje kao to su matrine reetke za
usmeravanje talasa. Ovde je upotrebljena podesiva konverzija talasnih duina dolazeih podataka a
izlazna talasna duina se odabira saglasno hederu dolazeeg podatka. Izbor talasne duine u konverziji
talasnih duina zatim definie izlaznu putanju za pasivni ruter talasnih duina kao to je AWG i tako
obezbeuje da paket stigne do svoje zahtevane destinacije u regenerisanoj formi.

Podesiva konverzija talasnih duina i regeneracija signala sa velikom bitskom brzinom

moe se realizovati koristei poluprovodnike lasere sa podedesivom talasnom duinom (tj.
viesekcionalne DBR lasere).

U takvim laserima emisija talasne duine se kontrolie prednjim i

zadnjim Brag-ovim reflektorima ija se reflektovana talasna duina moe podeavati promenom struje
napajanja. Princip konverzije talasnih duina je konceptualno jednostavan. Laser je nameten iznad
praga i emituje na 0. Kada se svetlost ubaci u lasersku upljinu, ona e naterati laser da se prebaci na
drugu talasnu duinu, usled promene intenziteta nosaa i otud indeksa refrakcije u laserskoj upljini.
Tako, ako je pobuen sa logikom jedinicom , izlaz na 0 je uguen a ako je pobuen sa logikom
nulom izlaz na 0 e biti veliki. Laser ima irok opseg podeavanja od 40 nm sa izlaznom talasnom
duinom podeenom selekcijom struje pomeraja na jednu od etiri razliite sekcije. Zbog toga je
mogue realizovati konverziju talasnih duina sa bilo koje ulazne talasne duine na bilo koju izlaznu
talasnu duinu.

20

Optika komutacija paketa

Kombinovanjem takvog ureaja sa podesivom konverzijom talasnih duina sa pasivnim

filterom talasnih duina, kao to je matrini reetkasti ureaj za rutiranje talasa prikazan na slici 6,
mogue je realizovati regenerativnu funkciju brzog rutiranja talasnih duina. Na taj nain, smetanjem
takvih regenerativnih komponenti sa podesivim talasnim duinama na izlaz pasivnog rutirajueg
elementa, signal podataka sa bilo kog ulaznog kanala moe se rutirati na bilo koji izlazni kanal
konverzijom na odgovarajuu talasnu duinu a zatim prolaskom kroz pasivni ruter, kao to je prikazano
na slici 6. Ovde je podesivi laserski izvor postavljen na talasnu duinu od 1549.25 nm modullisan spolja
korienjem LiNbO3 Mah-Zender-ovog intenzitetskog modulatora sa NRZ podacima na 5 Gb/s. Ovaj
signal, koji je pojaan i isfiltriran da bi se smanjio spontani um, prolazi kroz 80 km dugako
monomodno vlakno tako da se mogu proceniti performanse komutiranja oslabljenog signala. Na kraju
linka podaci, sa degradiranim Q2 od 14.8 dB, povezani su na SG-DBR laser. Na izlazu lasera,
konvertovani signal sa Q2 od 17.4 dB i poboljanjem od 2.6 dB generie se na talasnoj duini od 1555.2
nm, definisanom postavljanjem dias struje pomeraja na etiri razliite sekcije. Izlazni signal se tada
prosleuje na ulaz 7 16x16 AWG-a. Konvertovana talasna duina definie ritiranje signala na izlaz broj
8. Promenom izlazne talasne duine konvertora sa podesivom talasnom duinom signal se moe rutirati
na razliite izlazne portove. Regenerativna funkcija ini ovaj pristup veoma atraktivnim reenjem u
zahtevima za optikim rutirajuim podsistemima.

21

Optika komutacija paketa

4. SPISAK AKRONIMA

TDM
O-CDMA
IP

Vremenski multipleks
Optiki kodni multipleks
Internet Protokol

WDM

Multipleks talasnih duina

OXC

Optika kros konekcija

OPS

Optika komutacija paketa

MEMS

Mikro-elektromehaniki sistemi

OADM

Optiki dodaj/pusti sistemi

ATM

Asinhroni transfer mod

SONET/SDH Sinhronizovana optika mrea / sinhronizovana digitalna hijerarhija

NMS
KEOPS

Mreni menadment sistem

Kljuevi za optiku komutaciju paketa

OAM

Polje funkcionisanja, administriranja i odravanja

FDL

Optike linije za kanjenje

O/E

Optiko elektronska konverzija

SOA

Poluprovodniki optiki pojaava

MZI

Mach-Zehnder-ov interferometar

HEC

Kontrola greke hedera

CRC

Ciklina provera redudanse

SCM

Multipleksiranje podnosioca

RF

Radio frekvencija

XGM

Cross-gain modulacija

AWG

Matrine talasovodne reetke

WC

Konvertori talasnih duina

XPM

Cross-phase modulacija

22

Optika komutacija paketa

CW

Kontinualni talas

OBS

Optika komutacija burstova

BHP

Burst heder paket

MPLS

Multiprotokolarno okarakterizovana komutacija

PLR

Odnos izgubljenih paketa

PPL

Verovatnoa gubitka paketa

TCP

Protokol kontrole transmisije

MPS

Maksimalna veliina korisne informacije

FTP

Protokol transfera dokumenata

MTU

Maksimalna jedinica transfera

DBR

Distribuirani Bragov reflektor

OTDM

Ortogonalni vremenski multipleks

FWM

etvorotalasni multipleks

DFB

Distributivna povratna sprega

MAI

Interferencija viestrukog pristupa

HFC

Hibridni optiko-koaksijalni

FEC

Napredna korekcija greke

HDTV

Visoko definisana televizija

ASE
EDFA

Pojaana spontana emisija

Erbijum dopirani optiki pojaava

23