Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac

Studijski program: informacione tehnologije

Predmet: poslovna ekonomika

SEMINARSKI RAD
tema:
Udruivanje preduzea

Studenti:

Profesor:

Bogojevski ore

Dr Miroslava Petrevska

4-25/2010
Sinia Pavi
4-90/2010
abac,oktobar 2012

Sadraj:
1.Uvod.................................................................................................................2
2.Preduzee.........................................................................................................2
3.Veliinapreduzea.............................................................................................3
3.1.Mala preduzea..............................................................................................3
3.2.Srednja preduzea..........................................................................................4
3.3.Velika preduzea............................................................................................5
4. Povezivanje malih i velikih preduzea..............................................................6
5. Udruivanje preduzea....................................................................................8
5.1.Strategija vertikalne integracije.....................................................................9
5.1.1.Nedostaci vertikalne integracije............................................................................10
5.2.Horizontalna integracija...........................................................................................11
5.2.1.Prednosti horizontalne integracije........................................................................11
5.2.2.Zamke horizontalne integracije.............................................................................11
5.3. Sloeni oblici organizacija........................................................................................12
6.Zakljuak.......................................................................................................................14
7.Literatura.......................................................................................................................15

1.Uvod
Od prve ljudske zajednice ljudi su se ujedinjavali da bi obavljali razliite aktivnosti.
Razlog tome je to su shvatili da je lake uraditi neki posao zajednikim snagama, a ne
pojedinano. Prvi oblici industrijske proizvodnje zasnivali su se na jedininoj
proizvodnji, da bi postepeno preli na serijsku, pa masovnu proizvodnju. Danas
preduzea pretstavljaju organizacije koje koriste menadersku koordinaciju za interno
funkcionicanje i trinu koordinaciju u odnosu na druga preduzea ili pravne i fizike
osobe. Danas postoje razliiti oblici preduzea i razliite forme udruivanja preduzea.
Svi oni imaju isti krajnji cilj a to je ostvarivanje dobiti, mada ni ostale ciljeve ne treba
zanemariti kao to su: rast, razvoj, doprinos drutvenoj zajednici, bezbednost zaposlenih,
itd.
Poslovanje preduzea kao ekonomskog bia aktuelno je u svakom vremenu, ekonomskom prostoru i
privrednom ambijentu. Istorijski gledano, preduzee je oduvek predstavljalo stoer privrede, njenih
ekonomskih aktivnosti i prosperiteta. U skladu sa karakteristikama, funkcijama, ulogom, i
efikasnou preduzea raspoznaju se kvalitativna obeleja privrede i njenog ambijenta, kao i
razliitih drutveno-ekonomskih sistema.
Privredno visoko razvijene zemlje postavljaju preduzee (u raznim oblicima) kao osnovni ekonomski
subjekt, umesto stvaranja i raspodele profita. Isto tako, ono predstavlja ekonomski i organizacioni oblik
ostvarivanja brojnih neekonomskih ciljeva i interesa. Stoga su u savremenoj teoriji i praksi preduzee,
njegovo funkcionisanje, metode poslovanja i organizacija predmet izuavanja brojnih ekonomskih, ali i
drugih naunih disciplina.

2. Preduzee
Preduzee je ekonomski subjekt u okviru kojeg se, u robnonovanoj privredi, obavlja
odreena privredna delatnost i aktivnosti. Kao oblik privredne aktivnosti i poslovanja
preduzee prirodno evoluira prostorno i vremenski, po formi i sadrini. Kontinuitet preduzea kao
oblika organizacije drutvenog rada i ekonomskih aktivnosti zasniva se na pretpostavci da se oblici
organizovanja rada u robnoj proizvodnji bitno ne razlikuju u razliitim drutvenim sistemima.
Drutvena i ekonomska obeleja preduzea evoluiraju sa transformacijom svojine i
razvojem tehnike osnove preduzea, odnosno podele rada. Razvoj komponenata
proizvodnje, tehnike osnove i podele rada ,kao i omasovljavanje proizvodnje i
automatizacija proizvodnje dovode do promena kvalitativnih obeleja preduzea. Na
poloaj i reprodukciju preduzea doprinose uticaj i mere ekonomske politike drave.
Ekonomski karakter preduzea proizilazi iz njegove materijalne baze koju ine kapital i ljudski rad, kao i
ekonomskih zakonitosti i principa na kojima se zasniva poslovanje i razvoj preduzea. Preduzee je
sloen ekonomski i organizacioni subjekt koji podrazumeva detaljnu unutranju podelu rada,
poslova i funkcija, a samim timi potrebu njihovog koordiniranja ka postavljenim ciljevima. Sa
aspekta ekonomike poslovanja preduzee je posmatramo kao osnovni
ekonomski organizovani oblik poslovanja i ekonomske aktivnosti ljudi, sa odreenim i
definisanim ciljevima. U tom smislu ono predstavlja oblik kolektivnog (zajednikog)
rada i aktivnosti, ekonomskii organizacioni subjekt u kome se ostvaruju reprodukcija i

funkcionisanje raznovrsnih delatnosti, procesa rada i meuljuskih odnosa .U razvoju

ekonomije ire posmatrano, preduzea predstavljaju nosioce i generatore ne samo razvoja
ekonomije, ve i drutva, odnosno civilizacije. Od poslovanja, rasta i razvoja preduzea
umnogome zavisi tempo privrednog i drutvenog razvoja svake zemlje, irih i uih
regiona.

3. Veliina preduzea
Znaajna odrednica ekonomije svakog preduzea je i njegova veliina. U ekonomici i
praksi preduzea koriste se razliiti kriterijumi i metode za rangiranje preduzea.
Rangiranje preduzea po veliini je znaajno sa stanovita ekonomskih mera drave u
voenju selektivne ekonomske politike i kontrole, kao i mera podsticaja razliitih vrsta
delatnosti i poslova u okviru preduzea. Veliina preduzea ima znaaj i sa
stanovita uticaja i dejstava trinih mehanizama. Kao kriterijum veliine preduzea
obino se uzimaju: broj zaposlenih, vrednost uloenog kapitala, obim proizvodnje i
prodaje i sl. Za efikasnost svake nacionalne privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji
uravnoteen odnos izmeu broja velikih, srednjih i malih preduzea. Preduzea razliite
veliine se svojim ulogama i karakteristikama meusobno dopunjavaju. Privreda u kojoj
postoji optimalna struktura preduzea razliite veliine, poseduje neophodnu fleksibilnost
i adaptibilnost to su bitne predpostavke njene uspenosti u uslovima turbulentnosti
okruenja. Velika preduzea su nosioci i glavni inioci tehnolokog razvoja i
ekonomskog rasta privrede. S druge strane, mala preduzea predstavljaju sinonim
preduzetnitva i njima se u savremenoj privredi poklanja posebna panja, iako nisu
strateki nosioci ekonomskog razvoja. Posebno izuavanje i praenje malih, srednjih i
velikih preduzea obezbeuje efikasno upravljanje njihovim poslovanjem, kao i stvaranje
odgovarajueg poslovnog i drutvenog ambijenta za njihovo poslovanje.

3.1.Mala preduzea
Mala preduzea (engl. small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim
oblastima i delatnostima. Shodno utvrenim ekonomskim parametrima, ova preduzea
imaju mali obim poslovanja, mali uloeni kapital i mali broj zaposlenih radnika. Ona se
strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzea i
obavljaju i poslove za koje nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za
vea preduzea. Preduzea male privrede poveavaju stepen i obim korienja novih
resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim trinim i
drugim uslovima.Tendencije razvoja malog biznisa danas imaju univerzalni, svetski
karakter. Broj malih preduzea u SAD devedesetih godina dostigao je broj od oko 20
miliona. Mali i krupni biznis se u savremenim uslovima sve vie dopunjuju, a sve manje
iskljuuju. Mala preduzea po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno
vlasnik i menader preduzea. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na
poslovanje i snosi rizik poslovanja svoga preduzea. Malo preduzee karakterie
relativno nizak stepen specijalizacije poslova , upravljakih i poslovnih funkcija. Poslovi
malog preduzea su,po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovita trita i zaposlenosti.

Broj zaposlenih u malom preduzeu varira od jedne oblasti do druge. Npr. u svetu se
smatra malim preduzeem ono koje zapoljava do 200 radnika u industriji, dok je npr. u
trgovini njegova veliina izraena godinjim prometom.U Velikoj Britaniji u mala
preduzea se ubrajaju sva industrijska preduzea do 200 zaposlenih, u Francuskoj od 650 zaposlenih, u Nemakoj do 50 zaposlenih. U Holandiji se preduzea do 10 zaposlenih
smatraju zanatskim, a mala preduzea su ona sa 11-49, odnosno 50-500 zaposlenih.
Najvei broj malih preduzea osniva se i posluje u oblasti maloprodaje, velikoprodaje i u
sektoru usluga. Danas oko jedne treine malih firmi posluje u sferi usluga, a oko jedne
etvrtine radi u trgovini na malo.U oblasti proizvodnje, to su uglavnom stanogradnja,
kooperacije sa srednjim i velikim preduzeima u oblastima proizvodnje koje zahtevaju
brza prilagoavanja ili su sezonskog karaktera (npr. modna odea i obua i sl.). Visok
stepen trine fleksibilnosti i niski fiksni trokovi predstavljaju znaajnu odrednicu i
komparativnu prednost malih preduzea. Ona su esto i izvor inovacija i kao takva
doprinose ubrzanijem razvoju privrede. U ovim preduzeima dolazi do izraaja
preduzetnika inicijativa, profitabilnost ulaganja kapitala, inovativnost i kreativnost.

3.2.Srednja preduzea
Preduzea srednje veliine imaju izmeu 100 i 300 zaposlenih. U Nemakoj se srednjim
preduzeem smatra ono koje zapoljava izmeu 51 i 500 radnika, a kao kriterijum se
koristi i visina godinjeg prihoda. Veliina preduzea se utvruje u zavisnosti od
primenjenih kriterijuma. Ako se kao kriterijum koristi samo broj zaposlenih, pri tome se
zanemaruje znaajan faktor kao to je veliina uloenog kapitala. Savremena tehnologija
i automatizacija radnih procesa mogu danas da obezbede proizvodnje visokog obima sa
malim brojem zaposlenih. Stoga je kriterijum veliine uslovna kategorija i ne predstavlja
istovremeno i indikator ekonomskog znaaja ili snage preduzea. Srednja preduzea se
nalaze na prelazu izmeu malih i velikih. Preduzea srednje veliine imaju odreene
slinosti i sa malim i velikim preduzeima. Prednosti srednjih preduzea u odnosu na
velika su u veoj fleksibilnosti i reagibilnosti na trine i tehnoloke promene, kao i bolje
i efikasnije korienje raspoloivih resursa. Ovo je naroito izraeno u granama u kojima
je brzina i sposobnost prilagoavanja bitan uslov efikasnosti poslovanja. Podela rada i
kooperacija su znaajno razvijene u ovim vrstama preduzea. Srednja preduzea
karakterie relativno visok stepen specijalizacije poslova i zaokruenost radnog i
tehnolokog procesa. Visok stepen specijalizacije poslovnih funkcija u preduzeu srednje
veliine dovodi do poveanja ukupne efikasnosti preduzea. Primena nauke i savremenih
dostignua tehnike i tehnologije kod ovih preduzea vea je nego kod malih preduzea,
ali i znatno manja nego kod velikih preduzea. Pitanje ekonomije obima ne postavlja se
tako snano kod malih i srednjih kao kod velikih preduzea jer ovu vrstu preduzea
karakteriu niski fiksni trokovi.

3.3.Velika preduzea
Velika preduzea raspolau velikim obimom kapitala i pokrivaju velika trita. Ove
pokazatelje prati i vei broj zaposlenih, po pravilu dislociranih na vie lokacija. Veliina
preduzea omoguuje mu uticaj na rezultatate poslovanja i tempo sopstvenog razvoja
to je jedno od osnovnih obeleja velikih preduzea. Veliina preduzea uslovljava i
ekonomiju obima. Obim i obuhvat poslova su veliki i raznovrsni, a proizvodnja ili promet
imaju masovni karakter. Stalno usavravanje i inoviranje tehnika i metoda upravljanja i
kontrole u velikim preduzeima utie na poveanje njihove efikasnosti. Ova preduzea
su, po pravilu, u mogunosti da raspolau najmodernijom opremom i da prednjae u
inovacijama. Veliko preduzee ima znaajan uticaj na trite i trina kretanja, to je
pokazatelj njegove trine moi. Pravilo je da veliko preduzee, zahvaljujui prednostima
ekonomije obima i efektima obima kapitala i trine moi, obezbeuje i vei obim
profita. Veliina preduzea moe pozitivno uticati na njegovu trajnost i stabilnost. Proces
dugoronog planiranja i razvoja u ovim preduzeima ima znaajno mesto. Zahvaljujui
svojoj finansijskoj moi, velika preduzea ulau i znaajna sredstva u nauno istraivake
i razvojne projekte, ime prednjae u odnosu na druga preduzea. S obzirom na iri
privredni znaaj velikih preduzea, drava je zainteresovana za njihovu sigurnost i
stabilnost poslovanja. Ova preduzea su nosioci odreenih oblasti proizvodnje, pa slue
kao okosnica razvoja itavog niza drugih preduzea.U okviru grupe velikih preduzea
posebno se istiu tzv.multinacionalna preduzea koja imaju lidersku poziciju na
meunarodnom tritu. Multinacionalna preduzea imaju centralizovano vlasnitvo
kapitala u matinoj kompaniji. Za razliku od ovih preduzea, transnacionalne kompanije
imaju centralizovano vlasnitvo kapitala u domicilnoj dravi i veoma decentralizovanu
organizacionu strukturu u veem broju drava u kojima se osnivaju preduzea koja
vlasniki pripadaju transnacionalnim kompanijama. Veliina, planovi i razvoj ovih
preduzea prevazilaze nacionalne okvire, a njihova konkurentna mo ima kljuni uticaj
na poslovne trendove i konkurentske standarde u najirim meunarodnim razmerama.
Multinacionalna i transnacionalna preduzea (kompanije) danas proizvode vie od
polovine ukupne savremene industrijske proizvodnje. Ona vre odluujui uticaj na
trina kretanja i razvojne pravce savremene industrije i tehnologije. Ova preduzea su
nosioci procesa globalizacije u svetskoj privredi i vre odluujui uticaj na njene tokove.
U velika preduzea spadaju i tzv.preduzea globalnog karaktera .Ova preduzea svoje
poslovanje i razvoj zasnivaju na potrebama tranje u svetskim, globalnim okvirima i
granicama, stavljajui u drugi plan nacionalne potrebe. Globalna preduzea svoju
koncepciju poslovanja i razvoja zasnivaju na slinosti odreenih segmenata tranje i
potreba u meunarodnim okvirima. Globalno preduzee, meutim, uvaava i lokalne
specifinosti i uslove poslovanja u uim regionalnim i nacionalnim okvirima. Savremeno
poslovanje prate sve sloeniji oblici organizacije, povezivanja i udruivanja kapitala i
resursa. U sloene oblike organizacije i udruivanja spadaju: koncerni, karteli, trustovi i
konglomerati. U okviru koncerna, kao sloenog preduzea, udruene kompanije
zadravaju svoju pravnu samostalnost. Neka preduzea u sastavu koncerna mogu imati
pravnu samostalnost u odnosima sa treim licima, bez posebnih prava u odnosu na
koncern. U okviru koncerna se obino stvara lanac filijala, odnosno preduzea koja
zavise od koncerna i koja su kontrolisana u pogledu voenja poslovne politike, finansija i
strategije razvoja. Preduzee koje je unelo svoj kapital u koncern ima pravo da uloeni

kapital vrati iz ostvarenog neto profita koncerna. Taj povraeni kapital se, po pravilu,
koristi za unapreenje poslovanja i novo investiranje.
K a r t e l e najee formiraju manja preduzea, kao odbrambeno sredstvo i
organizacioni mehanizam zatite od monopola i konkurencije velikih preduzea. Oni
koriste trine mehanizme uticaja na cene (karteli cena), vre podelu trita radi njegovog
kontrolisanja i jaanja pojedinanog uticaja (karteli podruja) ili pak, svoje ciljeve
ostvaruju balansiranjem ponude i tranje (karteli kvota proizvodnje).
Trustovi su sloeni oblici udruivanja, uglavnom sa karakteristikama koncerna. Oni su
najee prisutni u domenu udruivanja i koncentracije finansijskog kapitala. U okviru
trustova se vodi jedinstvena politika cena, ime se podstiu produktivniji proizvoai i
konkurentnost u okviru lanova trusta.
Konglomerati su sloeni oblici organizovanja preduzea formirani na osnovu
koncentracije kapitala i proizvodnje. Konglomerati objedinjuju razliite vrste delatnosti i
funkcije. Veliki konglomerati, koji objedinjuju razliite delatnosti, po pravilu imaju
monopolski poloaj.

4. Povezivanje malih i velikih preduzea

Razvoj podele rada i nauno tehniki progres dovode do stvaranja novih delatnosti i
privrednih grana, kao i sistema kooperativnih odnosa i veza izmeu malih, srednjih i
velikih preduzea. Procesi masovnog gutanja malih od strane velikih kompanija
usavremenim uslovima ne donose velikim preduzeima uvek oekivane ekonomske
koristi i efekte. U malim preduzeima ukljuenim u sastav velikih kompanija esto
znatno pada produktivnost rada i usporava tempo uvoenja nauno tehnikih
novina. Jedan od razloga za to je slabljenje njihove samostalnosti i motivacije, kao i
negativan uticaj centralne birokratizovane upravljake strukture. Koncentracija
proizvodnje u savremenim uslovima se vri na nain da velike kompanije odgovarajuim
sredstvima i metodama poslovno i trajnije vezuju za sebe pravno samostalna mala
specijalizovana preduzea. Rast proizvodne specijalizacije dovodi do oslobaanja velikih
kompanija sa masovnom proizvodnjom od proizvodnje proizvoda i delova u malim
serijama i neposrednog, direktnog opsluivanja potroaa. Zahvaljujui tim
procesima, dolazi do masovnije privredne integracije malih i velikih preduzea. Naroito
je veliki broj manjih, usko specijalizovanih i visoko mehanizovanih preduzea u
mainogradnji, gde je tehnoloka specijalizacija dovela do smanjivanja
relativne veliine proizvodnje pojedinih vrsta proizvoda, rast malih usko
specijalizovanih preduzea i irenja privredne kooperacije u novim oblicima. Velikim
kompanijama esto ne pogoduje organizovanje usko specijalizovane proizvodnje, koja
unosi suvie veliku raznovrsnost u njihov asortiman proizvodnje. Time se
komplikuju upravljaki procesi, a kadrovski i tehniki resursi razvlae na
reavanje brojnih i esto manje znaajnih poslova. Usled toga se deo proizvodnog
programa velikih kompanija poverava malim preduzeima, specijalizovanim za
proizvodnju jednog ili nekoliko proizvoda ili delova, koji se zatim komponuju i

isporuuju krajnjim potroaima. Osnovnu proizvodnju malih preduzea pri tome ine
delovi, sklopovi, poluproizvodi ili proizvodi pojedinih faza tehnolokog procesa, kao i
operacije na montai proizvoda. U takvoj podeli rada, proizvodi se najee sastoje
od standardnih delova ili unapred unificiranih sklopova i poluproizvoda, koji se
jednostavno montiraju. Na taj nain sistem vezivanja male za krupnu
proizvodnju postao je jedna od karakteristrika organizacione strukture
savremene industrije. U toj podeli rada, velika preduzea u kojima je koncentrisana
proizvodnja osnovnih vidova proizvoda i najvanije faze tehnolokih procesa, ostavljaju
znaajno mesto za delovanje i rad veeg broja malih preduzea, stupajui sa njima u
vrste i dugoronije poslovne veze. Mnoga mala preduzea se uvruju na onim
sektorima proizvodnje i trita gde ih krupne firme dre u ulozi zavisnih isporuilaca ili
izvoaa koji obavljaju svoju delatnost prema planovima velikih kompanija. Ona se
neposredno ili posredno ukljuuju u proizvodno prodajnu funkciju velikih kompanija,
tesno se za njih vezujui sistemom ugovora i drugim oblicima povezivanja. Meu
savremenim oblicima povezivanja velikih i malih preduzea, naroito u oblasti
proizvodnje, karakteristian je ugovorni sistem. On predstavlja dugoroni ugovorni odnos
izmeu velike kompanije koja proizvodi velike koliine proizvoda i mnotva manjih
preduzea koja rade na osnovu detaljne specijalizacije i specifikacije ili proizvode u
relativno malim serijama. Pri tome se ugovorom o isporuci precizno odreuju kvalitet
roba ili usluga, cena, rokovi i koliine isporuka. Danas koncerni postavljaju visoke
zahteve isporuiocima i esto vre detaljnu kontrolu njihovog rada pomou kompjutera u
ijim memorijama se uvaju brojni podaci i informacije.Ovo se naroito odnosi na
tehnoloki sloene proizvode ija organizacija proizvodnje i prodaje zahteva velike
urpavljake finansijske ili druge resurse kojima mala preduzea ne raspolau. Pri tome,
velika preduzea sa svojim ogromnim potencijalima pruaju malim
firmama:garancije u vidu kupovine velikog dela njihovih proizvoda, olakice
za nabavku i dostavu sirovina i materijala, korienje marke matine kompanije i dr. U
ugovorima se moe predvideti i pruanje pomoi u organizaciji upravljanja, obuci
zaposlenih, korienju rezultata naunih i trinih istraivanja i sl. Predmetna
specijalizacija i jednostavna organizacija omoguava malim preduzeima brzo
podeavanje opreme i usaglaavanje sopstvene proizvodnje potrebama velike kompanije
naruioca. Za razvijanje proizvodnje u takvim preduzeima potrebne su relativno male
investicije koje se brzo aktiviraju. Takvi ugovorni odnosi naroito su razvijeni u granama
masovne i montane proizvodnje (npr. automobili, elektronika, mainogradnja i dr).
Povezivanje velikih i malih preduzea odvija se i u oblasti usluga servisiranja
proizvodnje. Sve vie se poveava broj malih preduzea specijalizovanih za proizvodnju
rezervnih delova, specijalne opreme i alata. Mnoga velika preduzea se oslobaaju svojih
pomonih, uslunih pogona preputajui njihove funkcije usko specijalizovanim
malim preduzeima.Skoro svako veliko preduzee naroito u delatnostima
sa masovnom proizvodnjom u veoj ili manjoj meri se koristi uslugama specijalizovanih
preduzea za vrenje remonta i opsluivanje opreme. Mala specijalizovana preduzea
zakljuuju ugovore sa velikim kompanijama i za tekue opsluivanje i remont opreme.
Razvijanje sistema kooperacije velikih i malih preduzea uslovaljaju objektivni faktori i
uslovi naunog i tehnikog progresa. Pojava i primena novih tehnika i tehnologija, brzo
irenje nomenklature proizvoda,porast broja komponenti i sklopova koji ine savremene

tehnike ureajei opremu daju peat savremenoj proizvodnji. Ti procesi menjaju

sadraji karakter koncentracije i zahtevaju reorganizciju itavog sistema proizvodnje.
Razvoj specijalizacije i kooperacije ine malu privredu i mala preduzea sastavnim
delom krupne proizvodnje, ime se poveava i njihova uloga u poveanju efektivnosti
drutvene reprodukcije.

5. Udruivanje preduzea
Pod integracijom se podrazumevaju razliiti oblici povezivanja preduzea koji vode
njihovom veem jedinstvu. Tu se misli na razliite oblike povezivanja, od obine
poslovne saradnje do stvaranja raznih formi udruenja i zajednica sa stvaranjem ili bez
stvaranja novih privrednih subjekata, odnosno, stvaranjem raznih udruenja u kojima
udruena preduzea mogu i ne moraju izgubiti svoju pravno-ekonomsku zavisnost.
Preduzea se udruuju radi koncentracije kapitala, koordinacije i usklaenog obavljanja
odreenih zajednikih funkcija i ostvarivanja drugih interesa, odnosno sve u cilju
ostvarivanja to veeg profita.Udruivanjem, preduzea su u stanju da reavaju probleme
i postiu ciljeve koje inae ne bi mogli pojedinanim nastupanjem na tritu. Ovi
problemi se odnose pre svega, na sve vea finansijska sredstva i kapitalna ulaganja
neophodna za rentabilno poslovanje.U zavisnosti od delatnosti preduzea koja se
udruuju, razlikuju se tri forme integracija:

Vertikalne integracije
Horizontalne integracije
Konglomeratske integracije

Vertikalne integracije nastaju udruivanjem dva ili vie preduzea iji se procesi rada
nadovezuju jedan na drugi (reprodukcioni lanac). Ovde se radi o proizvodnom nizu koji
zapoinje proizvodnjom sirovina, nastavlja se preradom, proizvodnjom poluproizvoda, a
zatim finalizacijom gotovog proizvoda. Karakteristike ovakvog preduzea su zajednitvo
u smislu koordiniranog razvoja primarnih i preradnih kapaciteta, obezbeivanje trita,
finansijskih sredstava, itd. Dakle, ovde dolazi do kompletiranja proizvoda ili usluga.
Primer ovakve integracije je Ford koji u svom sastavu ima rudnike gvodja.Sa druge
strane, horizontalne integracije nastaju udruivanjem preduzea koja se bave istom
vrstom proizvodnje, s ciljem da se ostvare prednosti specijalizacije, kooperacije i
komplementarnosti proizvodnje i trita.
Horizontalne integracije najee vode monopolskoj poziciji na tritu za odreeni
proizvod ili uslugu. Ovakav oblik integracije treba da doprinese eliminisanju paralelnih
kapaciteta, otklanjanju uskih grla u proizvodnji i boljem korienju postojeih kapaciteta,
odnosno kao krajnji cilj, veu produktivnost i profit. Ovim se obezbedjuje prednost
ekonomije obima i ekonomije veliine.

Konglomeratski oblik integracije nastaje udruivanjem subjekata ija je delatnost

raznovrsna i najee nema veze jedna sa drugom. Konglomerat je sastavljen od
preduzea koja medjusobno ne konkuriu niti su komplementarna, ali su udruena radi
korienja prednosti veliine i kompenzacionih efekata. U ovakvom obliku koncentracije,
preduzea su zatiena od posledica kriznih udara i bankrotstva. Konglomerati
predstavljaju centre finansijske moi, to im omoguuje stvaranje tzv. nevidljivih barijera
za pristup drugima na svoje trite. Zbog toga su konglomerati, kao i horizontalne
integracije, kontrolisani od strane razliitih zakonskih propisa. Uzimajui u oblik
vremenski kriterijum, integracije mogu biti privremene ili neformalne i trajne ili
formalne. S obzirom na pravnu i ekonomsku samostalnost subjekata udruenja,
udruivanja mogu biti u vidu grupacija preduzea, gde preduzea zadravaju svoju
pravnu samostalnost a ekonomsku gube u potpunosti ili delimino, i fuzije preduzea,
gde makar jedno od udruenih preduzea gubi svoju pravnu i ekonomsku samostalnost.
Poseban oblik povezivanja preduzea ostvaruje se formiranjem tzv.grupacije
preduzea u formi holding drutava. Holding drutvo formira se tako to jedno
preduzee stie kontrolni paket akcija u drugom ili vie zavisnih preduzea. Na osnovu
posedovanja veinskog kapitala u kontrolisanim preduzeima, holding moe ostvariti
potpunu kontrolu i dominaciju nad upravljanjem zavisnim odnosno kontrolisanim
preduzeima. Shodno zakonskim propisima, holding obavlja delatnost upravljanja
zavisnim preduzeima. Kontrolisana preduzea zadravaju poslovnu samostalnost, dok se
upravljake funkcije koncentriu i prenose na matino preduzee. Povezana a privredna
drutva se mogu organizovati i kao koncern , u sluajevima kada kontrolno preduzee
ima za pretenu delatnost neku poslovnu delatnost, pored funkcije upravljanja zavisnim
preduzeima. Grupa drutava se formira u sluajevima kada kontrolno drutvopreduzee upravlja zavisnim drutvima i istovremeno obavlja neku poslovnu
delatnost.

5.1.Strategija vertikalne integracije

Strategija vertikalne intergracije proiruje podruje delovanja organizacije. To se moe
ostvariti na dva naina:
1. Proirenje delatnosti unazad (uzvodno) ka izvorima snadbevanja. To znai da
preduzee moe da izgradi pogon ili pripoji dotle samostalno preduzee za
proizvodnju sirovina ili odreenih komponenti i delova
2. Proirenje delatnosti unapred (nizvodno) ka krajnjim korisnicima finalnim
proizvodima. To znai da preduzee moe da izgradi ili pripoji odreeni broj
maloprodajnih objekata. Preduzee iri svoje aktivnosti ali ostaje u istoj
grani.Strategija vertikalne intergracije moe se odvijati unazad, unapred ili
istovremeno u oba smera. Ova strategija ima smisla ukoliko se integriu efektivni
dobavljai i efektivni prodajni objekti.
3. Prednosti ove strategije su:

Snienje trokova usled eliminisanja pojedinih faza

Poboljanjem koordinacija aktivnosti smanjuju se zalihe
Uteda na vremenu
Nedostaci strategije vertikalne intergracije su:
Poveanje optih trokova
Mogue su slabosti u organizovanju
Glavni problem u vertikalnom integrisanom preduzeu je sistem internih cena, koji treba
da funkcionie na trinim principima.

5.1.1.Nedostaci vertikalne integracije

Pored prednosti, vertikalna integracija poslovanja moe rezultirati i nekim nedostacima,
poput:

Oteano upravljanje i optimizacija kapaciteta distribucije i nabavke

Potencijalno vei trokovi zbog niske efikasnosti zbog nedostatka konkurencije
dobavljaa
Smanjena fleksibilnost zbog prethodnih uzvodnih ili nizvodnih investicija
Smanjena sposobnost razliitosti proizvoda ukoliko je potrebno uloiti mnogo
vlastitih sredstava
Razvoj novih osnovnih kompetencija moe ugroziti stare
Poveani trokovi administracije

10

5.2.Horizontalna integracija
Horizontalni rast moe se postii unutrasnjim razvojem ili spoljnom ekspanzijom, koju
ostvarujemo kupovinom ili spajanjem sa preduzeem koje nudi sline proizvode i usluge.
S vremenom, preduzee se moe razviti horizontalnim rastom u nepovezane industrije.
Donosimo vam primere horizontalne integracije:

Preduzee za distribuciju goriva kupuje rafinerije

Proizvoa masovnih automobila kupuje manufakturu za proizvodnju sportskih
automobila
Medijska kua poseduje radio, TV program, novine, web stranice, knjige i
asopise

5.2.1.Prednosti horizontalne integracije

Horizontalna integracija mogla bi vam doneti sledee prednosti:

Masovnu ekonomiju vea koliina prodatih proizvoda zbog na primer vee

geografske pokrivenosti
Ekonomija opsega postignuta je deljenjem resursa koji su zajedniki razliitim
proizvodima
Poveana snaga na tritu postignuta poveanjem nizvodnih korisnika kanala
prodaje
Redukovani trokovi internacionalne trgovine zbog preduzeca u razliitim
zemljama

Ponekad se dodatne beneficije dobijaju zbog percepcije korisnika na povezivanju

proizvoda. Na primer, sinergija moe biti postignuta koricenjem istog brenda za
promociju vie proizvoda.

5.2.2.Zamke horizontalne integracije

Horizontalno irenje kupovinom konkurencije poveae udeo preduzea na tritu, to
nakon odreene granice moe doneti ozbiljne anti trust probleme. Osim legalnih
zavrzlama, problemi mogu nastati i kod ostvarenja predvienih novanih beneficija.
Na primer, ukoliko proizvoa kupi softversku firmu, sinergija izmeu hardvera i
softvera moe, ali i ne mora doneti prednosti ekonomije opsega.
Napokon, ak i kada postoje beneficije horizontalne integracije, one se ne materijaliziraju
spontano, ve uz pomo definirane horizontalne strategije. Nju najee formulise
korporativni menadment.

11

5.3.Sloeni oblici organizacija

Meu ovim oblicima najznaajniji su:

holding kompanije,
konglomerati,
multinacionalna preduzea,
transnacionalne kompanije
koncerni,
karteli i
trustovi.

Konglomerati predstavljaju rezultat koncentracije kapitala i proizvodnje,

odnosno specifinu organizacionu formu koja u sebi sjedinjuje razliite privredne
aktivnosti. Konglomerat je nastao kao rezultat ekonomskih interesa, a on pokazuje
odreene prednosti o odnosu na druge organizacione oblike i konkurente, sa obzirom na
injenicu da se finansijski gubitci u jednim granama kompenzuju zaradama u drugim.
Stvaranje konglomerata dovodi do monopolizacije trita u odreenim tritima.
Negativne posledice se najee ogledaju kroz sporazum vie konglomerata o tzv.
trinim odnosno potroakim sferama, emu se nekad i zakonovodavstvo ne moe
suprostaviti.
Koncern je sloeno preduzee koje je registrovano u sudu kao pravno lice, u
ijem sastavu su pojedine kompanije, koje stupanjem u ovaj organizacioni oblik
zadravaju svoju pravnu samostalnost. Na osnovu odluke koncerna, neke kompanije u
sastavu koncerna mogu se registrovati kod suda kao pravna lica iskjuivo u odnosima sa
treim licima. Poslovanje koje vode kompanije koje su samostalne moe biti bez
posebnih prava u odnosu na koncern, te takve kompanije mogu imati podraune u
bankama. Svoju poslovnu politiku koncern ostvaruje kroz osnivanje filijala bilo ueem
u njima ili indirektno. Na taj nain se stvara lanac preduzea koja su objektivno zavisna i
kontrolisana. Koncern je obavezan da kompaniji koja je u koncern unela svoj kapital, isti
vrati iz ostvarenog neto profita. Vraeni kapital kompanija koristi iskljuivo u korist
unapreivnja poslovanja i investiranja. Koncernom upravlja jedinstvena skuptina,
upravni i nadzorni odbor korporacije. U koncernu na nivou kompanija nema organa
upravljanja.
Kartel zajedno sa trustom predstavlja u odreenom smislu oblik monopola. U
meunarodnim okvirima znaaj ovog oblika je znaajno opao, ali je on prisutan na
unutranjim tritima i regionalnim podrujima. Kartel vie slui kao odbrambeno
sredstvo manjih preduzea od konkurencije velikih organizacija. U prilagoavanju
uslovima koji vladaju na tritima, pojavili su se tri grupe kartela:
Karteli cena- sporazumi o cenama;
Karteli na odreenim geografskim podrujima- vre rasparavanje trita da bi
ostvarili sopstveno podruje delovanja;
12

Karteli kvota proizvodnje- koji balansiraju ponudom i tranjom i na taj nain ele
da ostvare eljene ciljeve i profite.
Trust je danas prisutan na terenu finansijskog kapitala, a prisutno je shvatanje
da nema razlika izmeu njega i koncerna.Trust moe da obustavi ili smanji proizvodnu
kvotu preduzeima sa neodgovarajuom tehniko-tehnolokom osnovom, a da povea
proizvodnju u visokoproduktivnim i ekonomski racionalnim lanicama. Trust ima iri
manevarski prostor u voenju sopstvene proizvodne politike, na osnovu ega moe da
vodi jedinstvenu politiku cena u kojoj se kompenzuju vii i nii trokovi pojedinih
preduzea. Poslednjih godina dolati do snane ekspanzije multinacionalnih preduzea,
koja se javljaju u mnogim zemljama kao dominantni trini i privredni subjekti. Kada
korporacija ima zavisne kompanije u stranim zemljama, tada se ona moe organizovati na
dva naina:
kao multinacionalna- ona ima celo vlasnitvo kapitala centralizovano u matinoj
kompaniji jedne drave, najee na mestu osnivanja korporacije, i
transnacionalna korporacija- ona ima centralno vlasnitvo kapitala u domicilnoj,
a decentralizovano vlasnitvo u vie drava gde postoje ili se osnivaju kompanije
koje pripadaju korporaciji. Poeljan odnos raspodele vlasnitva kapitala u TNK je
sledei:

51-75% matina kompanija;

25-49% nacionalne kompanije, od je ega minimum 10% u vlasnitvu
zaposlenih.

Uobiajeno da TNK ima firmu sa sadrajem u kome se istie delatnost i

intrenacionalnost, dok nacionalne kompanije u toj firmi dodaju naziv domicilne
zemlje.

13

6.Zakljuak

Iz ovde navedenog dolazimo do zakljucka da je preduzece bitan cinilac jednog

drutva i drave, njene stope razvoja i ekonomske jaine i stabilnosti. Udruivanjem
preduzea dolazi do kompletiranja proizvoda i usluga, i tee ka usavravanju tehnika
i metoda upravljanja koje utiu na poveanje njihove efikasnosti, a svima je cilj
ostvarivanje vee dobiti.

14

7.Literatura

Ekonomika poslovanja /Prof.dr Momilo ivkovi

15