Stari grb bosanski.

itao - sjednici filologiko-hi.ttorikoga razreda jugoslavenske < ikad em i je,

znanosti i umjetnosti dne 27. travnja 1889.
PRAVI LAN DR. F R . BAKI.

Budi mi dozvoljeno najprije dvie tri spomenuti povodu svojih

iztraivanja starom bosanskom grbu.
Odmah poslije zaposjednuta Bosne i Hercegovine nametnula se
je potreba, da se za ove pokrajine ustanove grb i zemaljske boje.
U tu svrhu zajednika vlada carevine pozva zemaljsku bosanskohercegovaku, da ju tom pitanju na temelju podataka, koje e
u zemlji sakupiti, izviesti. Kako se vidi, bosanska je vlada zatra
ila ponajprije mnienje domaih knjievnika, od kojih joj je pred
stojnik fojnickoga samostana o. Bonaventura Milii izvjetajem od
] i) lipnja 1879. god. priobio svoje mnienje starom bosanskom
grbu. Podjedno se je dopisom od 28. srpnja r. g. br. 11.804.
obratila na nau vladu, da dade izviditi, imade li u ovdjenjem
arkivii i muzeju kakovih izprava, na kojih bi se temelju moglo
prosuditi, kakova je oblika zemaljski grb Bosne i Hercegovine,
pak da ujedno zaite mnienje od mene i drugih, koji se naom
rovieu bave. Ovu astnu zadau priobi mi tadanji ban Ivan
Maurani dopisom od 9. kolovoza r. g. br. 2011/pr. te ujedno
priloi priposlano mu mnienje reenoga o. Miliia.
Primivi taj poziv dao Sam se odmah na posao. Miliieva radnja
nije me zadovoljila, jer je osnovana na rooslovju" u fojnikom
rukopisu, kojega vjerodostojnost i heraldika pouzdanost imala se
tek izpitati a ne unapreac prihvatiti. S toga naao sam se prinukanim potraiti izvore, koje heraldika naznauje za taj posao;
a od kojih naao sam pristupne: peate na lbtinah bosanskih vla
dalaca i pjeneze njihove. Iztraujui heraldike znakove na peatili
i novcih doao sam do ovoga resultata: a) da se na njih u starije
doba nalazi samo tit, razdieljen na poprieko a sa dva reda lie-

128

FR. HAK[,

rova; b) da se titu pridruuje kaciga s oklopom; napokon

c) da je poslije kacigu izmienila kruna, koja je i u tit postav
ljena, a lierovi ostali su na k r u n i ; pak da se ova posljednja pro
mjena dogodila, kada je Bosna pad Tvrdkom iz banovine preo
braena u kraljevinu. Sada su se i pojedine esti bogatije razvile ;
kaciga ili ljem dobiva svoj nakit, elenku ; ovdje i ondje pokazuje
se trag plastu, koji se s krune u naborih sputa.
Poto se je radilo tom, da se stari grb za porabu priudesi, iz
javio sam i tom svoje mnienje. Kod toga na ime rekoh
je jasno, da se ne smije ni jedan sastavni dio staroga bosanskoga
grba izostaviti ili preinaiti; te se mogu ovi dielovi samo umjet
niki ljepe i heraldiki prikladnije prikazati. Kako da se to uini,
pokuao sam slikom prikazati, i to jednom bez boja, kakova bi
se mogla uvesti na peatih s nadpisom na okolo; drugom pako u
bojah, gdje sam se p-sluio njekimi heraldikimi propisi, poto se
boje grba ne mogu razabrati niti na peatili niti na novcih.
Izvjetaj moj, koji sam predao banu Mauraniu, bijae njegovom
voljom tiskan u Narodnih Novinah" i preveden na njemaki u
Agram Zeitung-u". Da je odavle poslan bio u Sarajevo bosanskoj
vladi, razumieva se; ali dalnja sudbina njegova osta mi nepoznata
do novije dobe. Tek s.ida doznah, 1 da je moj izradak pos^u bio
iz Sarajeva u Be, te da ga je zajednika vlada na oitovanje pre
dala s jedne strane bekomu tajnomu dvorskomu i dravnomu
arkivu, s druge putem ugarske vlade kr. magjarokoj akademiji
znanosti, zemaljskomu arkivu i narodnomu muzeju u Peti.
I tako je moj izradak starom bosanskom grbu doao u jednoj
i drugoj polovini monarkije na znanstveno sito i reeto. Onim
zavodom pridruie se u tom pitanju jo sukromni knjievnici;
tako je dr. Ivan Bojnii svoje mnienje gibu, koje je i kod
kue u domaih listovih zastupao, poslao i magjarskomu drutvu
za arheologiju i antropologiju.
Reeni zavodi predali su moj izradak svojim strunikom, koji su
svoj sud pismeno obrazloili, a ta obrazloenja dospjela su konano
u ruke zajednike vlade, koja zaposjednutima zemljama upravlja.
Navesti u redom ove ocjene u koliko su na javnost doprle.
Obrazloeno mnienje dvorskoga i dravnoga arkiva u Beu, koje
je izradio poznati historik odsjeni savjetnik Fiedler, pristalo je
uz mene, da je naime stari grb bosanski tit s krunom; samo je
1

J. Asbth: Bosnien und die Hercegowina. Wien 1888. S. 447.

STAEI GRB BOSANSKI.

129

prigovorilo plastu, koji da se je valjda izvodio iz gotikoga pismena

T na njekih novcih Tvrdka i Tomaa izpod krune, a moebit
predloen u svrhu, da se u bosanski grb, koji bi imao tit s plavim
poljem, zlatnu krunu i grimizan hermelinov plat, narodne hrvatske
boje prihvate. Medju tim ovaj je prigovor posvema suvian ; jer i
po mojem mnienju glavne esti bosanskoga grba jesu tit s krunom;
ostale su nuzgredne esti, kojih moe biti govora, kada se radi
tom, kako tla se stari grb priudesi za porabu. Drago mi je, to
je moje iztraivanje potvrdio uglednik takav, kakav je Fiedler.
Obrazloeno mnienje kr. magjarske akademije znanosti, izradjeno po sada ve pokojnom heraldiku bar. Albertu Nyaryu, 1 raz
likuje se od moga i Fiedlerova, Ny;iry nalazi kroz 107 godina, za
kojih je Bosna bila kraljevinom, pet razliitih grbova prema raz
liitim dravopravnim i politikim poloajem zemlje i obiteljskim
odnoajem dotinih vladalaca; i to tit koso s desna na lievo presieen (bandelier), lierovi, tit unakrst (Kreuzwappen) razetvoren,
kruna s lierovi, tit koso prosieen s lavom i takav s rukom obo
ruanom maem. Ove razliite grbove bili bi uveli kraljevi iz dom?.
Kotromano vica i Krestia, za tim Hrvoja i Jura. Nyry pae umuje,
koliko je godina svaki pojedini u porabi bio, na i m e : tit koso
presieen 88, kruna lierova 52, ruka s maem 2025 godina.
Odavle izvodi, da je poraba grba s krunom odvie nestalna bila;
pak si odavle tumai, za to ga nisu ugarski kraljevi, kano reges
Bosnae", usvojili, ve su odabrali grb, koji je posljednjih 2025
godinah u porabi bio, na ime tit s rukom oboruanom maem.
Odavle preporua magjarska akademija, da se taj grb i sada uvede
za Bosnu, ili bolje, da se magjarska predaja sauva.
Do istoga zakljuka, ali na drugom osnovu, doje drugi magjarski historik, I. Thalloczy, koji je u ime magjarskoga zemalj
skoga arkiva obrazloeno mnienje sastavio. Drei da uz zamrene
onoaje sredovjene Bosne ne moe u obe govora biti njezinu
zemaljskom grbu, priznaje ipak, da je kruna s lierovi, koju on
dri za obiteljski grb Kotromania, trajnom porabom postala kon
ventionelnim grbom bosanskih kraljeva, pak da su ga i ugarski
kraljevi kano pokrovitelji i vrhovni gospodari Bosne za takova
priznavali. Nego ugarski su kraljevi poslije propasti bo anske kra
ljevine uveli iza X V I . vieka za Bosnu razliit grb od onoga prije
1463. godine, na ime crveno oklopljenu s oblaka iztiuu se maem
1

Ondje str. 448.

R. J . A. CI.

130

FR. RAKI,

oboruanu ruku u zlatnom polju; pak s toga ne vidi Tballoczy

razloga, za to se taj Ugarskom upotriebljeni grb nebi uveo za
zaposjednute zemlje.
J e da li je magjarski muzej podastro svoje mnienje grbu bo
sanskom, i kako je ono glasilo, nije mi poznato. Prema tomu za
jednika je vlada dobila u etiri spisa dva razliita mnienja: moje,
uz koje je pristao u bitnosti i c. tajni kuni dvorski i dravni
arkiv u Beu, te magjarske akademije i magjarskoga zemaljskoga
arkiva u Budim-Peti. Ono prvo mnienje osnovano je na heral
dikih izvorih; ovo drugo, drei da ne moe nai vrsta oslona
na heraldikih izvorih, prislonilo se je na kasniju ugarsku dravnu
tradiciju, te je tim postalo vie politike naravi.
Od sukromnih mnienja knjievnikih spomenuo sam ve jedno,
na ime dra. I. Bojniia, koji dri za bosanski grb tit nnakrst
s desna u dva polja presjeen, ili t. zv. bandelier (bandouliere)
s lierovi. A sada navesti u jo dva druga, na ime Stojana Novakovia i najnovije Ivana Asbotha, odsjenoga savjetnika u mini
starstvu dvora i spoljanjih djela, pisca cijela Bosnien und die
Herzegovina". Novakovi do due tvrdi, 1 da Bosna pre pada svoga
nije jo imala konano izradjenoga i stalnoga dravnoga grba" ;
ali priznaje da je Stefan Tvrdko zakraljivi se (o. g. 1376.) sklopio
uredan heraldiki g r b ; a taj je bio: na trouglastom pravilnom
titu otvorena kruna od krinova, vie krune ljem, na njem isto
onakova kruna i kano elenka nekakva jabuka; ili pako samo
kruna od krinova. Takav grb uz njeke promjene vee ili manje
rabi i nasljednikom Tvrdkovim. Asboth pristaje u pitanju grba uz
mene i dra. Fiedlera, te navadja i razloge, za to ne moe pri
hvatiti ono drugo mnienje. Nu glede grba za sadanjost ini po
sredujui predlog. Rado bi na ime, da se u grbu uzme obzir i na
Hercegovinu, kojoj da je bio grb, misli, prugast tit, i na tradiciju
ugarsku, pak tako sastavi kombinovani grb, na kojem bi u polju
prvoga reda bio historiki grb Bosne, na ime kruna s lierovi, u
polju drugoga reda grb Hercegovine, spomenute pruge, napokon
u srdcu tita habsburko-ugarski grb Rame, na ime maem obo
ruana ruka. Sto se boj tie, bosanska kruna dola bi na crveno
polje, plave hercegovinske pruge na srebrno polje, crveno oklopljena ruka na pozlaeno polje; boje dakle tita bile b i : crvena,
biela i uta.
1

Heraldiki obiaji a Srba. Godinjica N. Cupia. VI, 105.

STARI GRB BOSANSKI.

131

Evo ovako se je pitanje bosanskom grbu razvijalo od god.

1879. do danas. Pitanje je ponajprije svedeno na znanstveno po
prite. A tako je i trebalo. J a sam ga u prvom poetku smatrao
samo s toga gledita i tomn dao izraz; u svojem izradku. Ali
drugdje upleli su se i drugi obziri, politiko-narodne aspiracije.
Sve je to po svoj prilici uplivalo na visoke vladine krugove, da
je pitanje, premda se i znanost njem oitovala, ostalo, koliko mi
poznato, do danas za ivot nerieeno. Tek u najnovije doba prodrlo
je u javnost, da se rieenje bosanskom grbu pribliuje.
Ovo, pak i ta okolnost, to mi se dala prilika, da protivna
mnienja podvrgnem novomu izpitu, i to sam jednu vrst izvora,
nabaviv tone odlievke izvornih staro-bosanskih peata, poranoao,
prinuka me, da to pitanje poslije skoro deset godina iznovice pro
uim, i to opet izkljuivo sa znanstvenoga gledita. A poto
starom bosanskom grbu nije bilo do sada govora u naoj aka
demiji, koja je pozvana ve svojim zadatkom znanstvenim, da
njem progovori, obnaao sam ovu razpravu njoj na ocjenu predati.
I.
Pitanje, da li je Bosna kano banovina i kanje kano kraljevina
prije propasti, t. j . prije 1463 godine, imala svoj zemaljski g r b ;
iliti pitanje, da li su banovi i kraljevi bosanski kano takovi imali
grb to pitanje je izkljuivo historijsko, pak samo historija moe
na nj izviestno odgovoriti. S toga da se ovo pitanje na zadovolj
stvo kritike rieiti uzmogne, valja upotriebiti historijske izvore,
kojimi se slui heraldika t. j . ona grana obe poviesti, koja se
ponapose bavi pitanji grbovih. Tuj ne koriste nikakova nagadjanja, nasluivanja i nagovietanja. Ima se dakle izvoru
heraldike pristupiti. Glavni pako izvori heraldike j e s u : peati i
novci, spomenici, kano to nadgrobni, listine s opisi grba, a moebit
i nacrti, slike i grbovnici, izvorno oruje s grbom ili tit s grbovnimi slikami, suvremeni pisci, koji grbu razpravljaju.
Od ovih izvora za pitanje starom bosanskom grbu pristupni
su nam ovi: a) peati i novci, b) spomenici od kamena, i c) grbov
nici ; dakle tri dosta znamenita izvora.
Od ova tri izvora ovaj trei je najpristupniji i najrazumljiviji,
pak e se ga svaki i najradje prihvatiti. Ali da taj izvor bude
pouzdan, trieba da grbovi, koje takav zbornik prikazuje, imadu
bezprieporan historijski osnov. Inae je taj izvor mutan; takav
zbornik nee pitanja rieiti nego e ga zamutiti, te e dati povod

132

FK. RACKI,

zabluam i predrazaudam, koje se, kada se uvriee, teko dadu

izkorieniti.
A to se je upravo u naem pitanju dogodilo; s toga, da se prije
svega korov razisti i timu tre put nepomuenu iztraivanju, valja
progovoriti u kratko zbornicih s grbom bosanskim, i kakav se
u njih grb kauo grb Bosne prikazuje.
Grbovnici, t. j . zbornici s grbovi (Wappenbcher), spadaju ve
u heraldiku knjievnost, koja je tek kanje postala, kada su ve
prije kroz stoljea heroldi" svoju umiu praktiki obavljali. Po
znato je, da je postanak grbova tiesno skopan s razvitkom
srednjevienoga vitetva i njegovih osebnih uredaba, osobito pako
s vitekimi vojnikimi igrami (turniri), kod kojih su vitezovi svoje
grbove nosili (kano znakove, kojimi su svoju sposobnost za
megdan izkazivali.) Poznato je na dalje, da je za nadzor nad
grbovi postavljena bila uredba herolda (heraud, herald), koji su
bili glasnici plemstva, ovjerovljivali grbove, pazili na pravnu jim
porabu, ustanovljivali propise za izradjivanje grbova itd. Sve su
to heroldi dugo inili samo praktiki po predaji, koja se pae
drala tajnom. Nu postupice razvi se iz propisa i zakona sastav
ljanju i uporabi grbova posebna znanost, koja je i na knjievno
polje presadjena. Pravila su sastavljena grbovih i na papir po
stavljena. Ve Bertolo de Sasso Ferrato (131355.), vienik cara
Karla IV., sastavi djelo grbovih; a glavni obradjivaoci ove
struke nadjoe se medju Francezi i Englezi; gdje Clement Prinsault
(1415.) spada medju najstarije heraldike. Odavle su postali i
zbornici i sbirke grbova.
Imade njekoliko zbornika,
kojih se nalazi takodjer slika bo
sanskoga grba. Ove zbornike moemo podieliti u dvie skupine, na
ime: a) u strane, i b) u domae. Prvi su obeniti, sadravajui
grbove stranih drava, vladalaca, obitelji, pak uz nje i bosanski;
drugi bave se grbovi naih zemalja i njihovih vladalaca i plemia.
Prvi sastavljeni su u inostranstvu, drugi kod nas negdje na jugu.
Navesti u glavne zastupnike jedne i druge skupine, u koliko su
mi poznati i zasluuju, da se spomenu.
U prvu skupinu i d u : a) Kostniki Griineberki grbovnik od
god. 1485. b) sbirka grbova bavarskoga dravnoga arkiva u Monakovu, istoga vremena, na ime druge polovine X V . stoljea. Od
ovih starija sbirka c) Bodleianske knjinice u Oxfordu iz poetka
X V . vieka. Slieeemu vieku pripadaju: d) sbirka grbova u Kijevu
od god. 1500.; na dalje e) grbovnik Martina Schrotta od

STARI GKB BOSANSKI.

133

god. 1551.; pak f) grbovnik kunoga, dvorskoga i dravnoga arkiva

u Beu od god. 1585. Imade gdjeto grb bosanski i na pojedinih
nacrtih uinjenih u inostranstvu; tako Esterhazijeva galerija u
Buim-Peti uva nacrt bosanskoga grba po slavnom Albrechtu
Diireru god. 1515.
I tako u est navedenih zbornika i sbirka 1 sastavljenih u ino
stranstvu uz inostrane grbove nalazi se i bosanski. Ako je doba
postanka oxfordske sbirke tano naznaena, ona je jedina jo za
obstanka bosanske kraljevine sastavljena; doim bi sve ostale bile
postale tek poslije njezine propasti, i to grtmberki grbovnik za
22 godine kanje; ostali pako jo kasnije. Pa kako je bosanski
grb naznaen u oxfordskoj sbirci? Na dva polja (a, d) vidi se
zlatna kruna na crvenom, a na dva polja (b, c) srebrno srdce
(bit e tit) na plavom tlu. I grtmberki grbovnik, uz oxfordskoga
najstariji, imade za bosanski g r b : na crvenih poljih (a, d) srebrnu
lierovu krunu, a na srebrnih poljih (b, c) crvenoga konjanika sa
zlatnom krunom. I u treem po dobi najstarijem sborniku, na ime
u sbirci kijevskoj, od grtinberkoga grbovnika samo za 15 godina
mlajoj, prikazuje se kruna za bosanski grb. Nu ovdje primje
uje se dodatak, iz kojega bi se mogao drugi pojav u naem
pitanju donjekle protumaiti. U kijevskoj na ime sbirci uz krunu,
kano grb Bosne, prikazuje se ruka s maem kano grb Rame.
A tako se ruka oboruana maem prikazuje kano grb Rame u
monakovskoj sbirci i u Schrottovom grbovniku, te na Drerovu
nacrtu i riezu; na protiv u bekom grbovniku zlatna kruna na
plavom polju kano grb Bosne. Odavle bi sliedilo, da se je poelo
razlikovati grb Bosne i grb Rame t. j . grb pokrajine u porieju
Rame, desnoga pritoka Neretve na razmedju Bosne i Hercegovine.
Ovu su pokrajinu iznieli na dravno polje kraljevi ugarsko-hrvatski,
kada su na vrieme iz susjedne Hrvatske i Dalmacije svoju vlast
prenieli na blii kraj kod rieke Rame. Odavle poeo se kralj
Bela II, god. 1138. pisati Hungarie, Dalmatie, Chroatie, Rameque
rex" 2 ; te je Rama" uvrena u naslov ugarsko-hrvatskih kraljeva
i u njem ostala, bili oni ili nebili gospodari porieja ramskoga. I
hrvatski vojvoda Andrija pisao se god. 1198.: Dalmatie, Chroatie,
Rame, Chulmeque dux" s . Rama je po tom pokrajina razliita od
Bosne; ali s vremenom u Ugarskoj Rama i Bosna postae isto1
2
3

Asbth op. cit. p. 460.

Kukuljevi: Co. ipl. II. 3 1 .
Ibid. p. 199.

134

PB.

BAKI,

vietni geografski pojmovi, koji su se kadto tumaili sa Rama

seu Bozna Boznense regnum, quod et Ramam vocamus" itd. 1
Nego u samoj Bosni nije se to ugarsko nazivlje nikada priznavalo,
te niti je ban ili kralj bosanski u svoj naslov uzeo Ramu, niti je
porieje Rame inilo kakav sastavni dio, politiki ili upravni, ba
novine ili kraljevine bosanske, kakovimi su bili Bosna u uem
znaenju, na ime u porieju rieke Bosne, za tiem Soli, Usora, za
padne strane, dolnji kraji, Podrinje, Hum. S toga i grb Rame moe
se samo na ugarsko podrietlo svesti. Cim j e jednom Rama svoj grb
dobila, a Rama se u Ugarskoj mieala s Bosnom, dosta j e bilo koraknuti, da se taj skovani ramski grb prenese na Bosnu, i da bosanski
grb iztisne i u zaborav baci. U kijevskoj sbirci jo se skovani grb
Rame navodi uz bosanski; u monakovskoj ne ima vie bosanskoga ali
je ramski, a odanle imao je prei u Schrottov grbovnik i u Diirrerov
riez. Ne ima sumnje, d a j e tim putem grb ramski, t. j . maem oboru
ana ruka, preao u slubenu porabu Ugarske i kraljeva habsburke
dinastije ; jer doim su jo kraljevi Ferdinando I. i Ivan Zapolja upotriebljivali stari i pravi bosanski grb, na ime lierovu krunu, dolazi na
velikih grbovih njihovih nasljednika i na kraljevskih velikih peatih
kano bosanski grb oboruana maem ruka. I god. 1867. kod kru
nidbe, na jednoj od zastava, koje su noene, a prikazivale su grbove
pokrajina njekada ugarskih, bjee taj ramski grb, na ime maem
oboruana ruka, kano grb Ramae seu Bosniae", predstavljen. 2 T a
se je velika promjena na tetu historijske istine dogodila uplivom
monakovske sbirke i njemake heraldike. Ovaj se upliv oituje i
na nadgrobnom spomeniku cara Maksimiljana u Insbruku, gdje
je takodjer taj grb kano grb Ramae seu Bosniae uklesan. 3
Sto dakle crpimo iz sbornika prve skupine? Crpimo, da se u
starijih, a i u mladjih, koji su iz starijih potekli (kano to u
bekom), za bosanski grb prikazuje lierova k r u n a ; za tim, da se
za Ramu poeo navoditi poseban grb, koji se je pod uplivom
ugarskih dravo pravnih nazora stao prenaati na Bosnu, da njezin
grb najprije u njekih zbornicih, onda i u ugarskoj slubenoj porabi, posvema istisne. Ima li taj grb kakav oslon u poviesti u
obe, vidit emo kanje.
Zbornici druge skupine jesu sliedei: a) fojniki, kojega naslov
glasi: 1 .
1
2
3

V. Klaie: Poviest Bosne str. 47. 48.

Asbth op. cit. p. 461.
Ondje str. 460.

STARI GKB BOSANSKI.

135

no ,
. 1340." Iz pripisa bosanskoga
apost. vikara biskupa o. Grge iz Varea na fojnikom rukopisu
razabira se, da se je u tom samostanu ve prve godine naega
stoljea uvao, a za cielo i mnogo prije jer ga i Prudentius Narentinus (De regno Bosnae) god. 1781. spominje, uz opazku, da
ga je god. 1724. o. Marijan Lekui prepisao. Priepis fojnikoga
rukopisa imae u Zagrebu u Gajevoj knjinici, uinjen god. 1842.
po o. Pilipu Paaliu, za tim u Biogradu u sbirci rukopisa na
rodne biblioteke, uinjen po . dru. J . Safafiku god. 1845.
Prvi ga je obirno u javnosti opisao pokojni o. Fr. Juki god.
1842. u Danici ilirskoj br. 24. i u petanskom srpskom nar. listu"
br. 18., za tiem u ,,Bosanskom prijatelju" godine 1851. sv. II.
str. 7 8 - - 8 2 . tom heraldikom zborniku progovori takodjer
prof. Stanislav Mierzoszowski u Jahrbuch des heraldisch-genealo
gischen Vereines Adler" (Wien 1881. Bd. VIII., S. 33.) u Beu.
Na svakom listu imade po jedan g r b ; i to na prvom kombinovani
od jedanaest jugoslavenskih drava s dvoglavnim orlom srbskih
Nemania u sredini, srdcu; onda sliede na sliedeih listovih od
211 grbovi pojedinih zemalja na pose; na ime Makedonije,
Ilirije, Bosne, Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Bugarske, Srbije,
Rake, Primorja; za tim sliede g bovi vladajuih obitelji Kotromanovia, Nemania, Mrnjavia, Tvrtkovia, Grebljanovia, Bran
ko vica, Kastriotia, Crnojevia, Baoia, Kosaica, pak od 1. 23138
grbovi pojedinih plemia; a na 1. 140 opet kombinovani grb 1 . Sliedi b) zbornik Dubrovanina Korjenia-Neoria, : ada u Gajevoj
knjinici 2 , pisan irilicom i latinicom, a naslov mu glasi: Rodoslovie
navienih i svetih otaca i vlastitih biliegovi zemala i svitlitih
plemenja cesarstva ilirskoga, visakupi i naredno sastavi s ve
likom pomnom i opatju Stanisav Rubi, ban cimeria gospodina
cara tipana Stiepana Nemania, na slavu cesarskoga i kraljev
skoga velianstva i ostale gospode poglavica, bana, voevoda, u
pana, knezova, katunara, vitezova, vlastela i plemia svih zemala
ilirskieh, pod kim vlastitim vladaniem pribivaju razlike naredbe
cesarstva ilirskoga. Ovo se sloi i prepisa iz jednoga libra veomi
stara, koi se uadje medju starim knjigam librarie mostirovi Svete
gore, reda slavnoga i divnoga Bazilia. 1340." Pod latinskim na
slovom stoji pripis: Korieni. Neori. Confido in Domino, non
1
3

V. Godinjica VI, 7783.

Knjinica Gajeva. Zagreb. 1875. str. 203.

136

FK.

RAKI,

confundar in aeternum. Amen f. Corienicb, Neorich. An. D . 1595".

Rukopis je u etvrtini sa 168 listova. Imade i lat. prievod pod
naslovom: Libellus sanctorum patronorum" itd. u carskoj dvorskoj
knjinici u Beu (br. 7683) od Bonjaka Marka Skorojevia,
posveen sinu cara Ferdinanda I I I . nadvojvodi Ferdinandu Franji
(11654) 1 . U rodoslovju dolaze najprije slike svetih zatitnika:
sv. Jeronima, sv. Vasilije, sv. Bogorodice, pape Sixta (pater terrae
boznensis"); onda grb cara Stjepana, pak grbovi Macedonije, ciele
Ilirije, Bosne, Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Bugarske, Srbije,
Rae, Pomoranske i Kumanske, Mirka sina Stjepana kralja, Kotromania, Nemania, Mrnjavia, Tvrtkovia itd. uknpno 157
grbova i slika 2 . Sliedi c) zb rnik beogradski, koji je od beke
knjiare Geroldove god. 1878. nabavljen za narodnu biblioteku u
Beogradu (br. 683). Ima osim dva lista s registrom 152 lista
zauzeta slikami. Od grbova pripadaju 138 razliitim plemiem,
koji su u kazalu redom alfabetinim poredani, onda 10 zemaljskih
grbova i grb cara Stjepana i kralja Stjepana Uroa Nemania.
Zemaljski grbovi jesu: Macedonije, Ilirije, Bosne, Dalmacije,
Hrvatske, Slavonije, Bugarske, Srbije, Rae, Primorja, dakle
onako kano to u predjanjem zborniku Korjenievu, os m po
sljednjega grba. Ako se ovaj zbornik prispodobi s fojnikim, to
glede plemia ima fojniki kojih ne ima u beogradskom, a
beogradski kojih ne ima u fojnikom. Inae u obih ne samo je
jedna osnova nego je u glavnom i jedan red. Ima pae znakova,
da je u beogradskom spisak imena prepisivan sa irilice, kojom
su pisani fojniki i Korjeniev. Opet se nalaze medju Korjenievim
i beogradskim zbornikom naprama fojnikomu i zajednike slinosti
i zajednike razlikosti 3 . ova tri domaa heraldika zbornika
moe se pridruiti samo oblikom i obsegom od njih razliito
d) ", kojega se nacrt nalazi na drugoj strani slike,
prikazujui Isusa, kako se pokazuje, po staroj predaji, bosanskomu
kralju Stjepanu Tomau. T a slika se njekada uvala u franje
vakom samostanu u Sutjeski, odkle ju dobi bisknp J . J . Strossmajer, a od njega predje ujedno s cielom sbirkom umjetnina u
nau akademijsku galeriju, gdje se sada pod br. 17. uva. Sama
1

Arkiv za Jugoslav, poviest. I, 176.

V. Juki: Bosanski prijatelj II, 80. Klai: Obzor 1879. br. 207.
Jagi: Archiv fr slav. Philologie. . IV. S. 510. Novakovi; Go
dinjica VI, 84.
3
Obirni opis u Godinjici VI, 92104.
2

STARI

GRB

137

BOSANSKI.

slika je iz polovine X V . vieka; nu rodoslovje je kanje priliepljeno.

Pisano je na pergameni irilicom ; a sastavlja je na srednjem
dnu velikoga okvira ovako naznaen:
, turn

11(>11111[11

t e

11|1,

cnoasii
nocaHCKif u , ,
. ,\ Y.S.II. ." t. j .
1482. godine. Rodoslovje je okrueno okvirom, nad kojim na
vrku vidi se slika sv. Grgura pape, a dolje na dnu grb obitelji
Ohmuevia; doim su na svakoj strani po etiri grba (tita) , i
to s desna: Bosne, kraljevine Slovinske, plemena Koarica i
Dalmacije, s lieva: plemena Nemania, Srbije, Hrvatske i Primorja.
Unutar okvira je rodoslovje", dva grba, i to na vrhu izpod slike
sv. Grgura kombinovani grb ilirskih zemalja pod krunom, za tim
nie grb Ilira, starieh Bonjana" 1 .
Evo, ovo su za sada poznati domai zbornici starih grbova.
Poto je zadaa ove razprave, da se pronadje stari grb bosanski:
to emo samo za nj upitati ove domae zbornike, proputajui sve
ostale grbove. Kakav nam dakle bosanski grb prikazuju ovi zbor
nici? Fojniki zbornik: dva poput Andrijinoga krsta prekrtena
crna kljua zavrena crnakim! glavarai s crnom krunom na polju
zlatnom; u sredini kojega povrh prekrtenih kljueva ima manji
tit, u kojem se na crvenom polju nalazi srebrn polumjesec i
zviezda. Takav je bosanski grb takogjer u bekom prievodu, na
ime dva unakrst kljua ili brvna sa dva na kraju izreza, zuba,
a na svakom po crnaka glava, ondje pako, gdje se kljuevi kri
aju, zviezda i polumjesec 2 . A tako je i u beogradskom zborniku
i na njekada sutjeskom sada zagrebakom rodoslovju. Ovdje je
grb, kako spomenusmo, dva puta naslikan: jedan put na
pose u titu pod krunom s nadpisom ";
drugi put u velikom kombinovanom grbu. Na prvoj slici tit je
trouglast, u njem dva unakrst postavljena kljua s dvjema okrunje
nima glavama, a na razkru titi sa zviezdom i polumjesecom.
Takav je i u kombinovanom velikom grbu, gdje dolazi prvi na
gornjem polju.
1
Opis u Archivu IV, 339. Godinjici VI, 88. Predamnom osim
izvornika je fotografija.
2
Archiv IV, 511.

138

FR.

KAKI,

Dakle u sva etiri domaa rodoslovja grb j e bosanski jednak.

Nu red je svratiti panju jo na jedan grb u tih naih domaih
izvorib, na ime na grb zemlje, koja se u njih ", u
biogradskom Primoria", u bekom latinskom ak Pomorania"
zove. Grb ove zemlje prikazuje tit, a na njem maem oboru
ana ruka; jednak dakle grb, koji se u navedenih stranih zbornicih
prikazuje kano grb Ramae", pak se kanje i na Bosnu prenaa.
Poznato je, da se je jedan diel bosanske kraljevine zvao ".
Stjepan Tvrtko pisao se , u ", a to bijae kraj
du mora od Kurila preko Imotice do Dlisela, te je, bar jedno
vrieme, obuhvaao dvie upe: Konavlje i Draevicu. 1 Za ovaj dakle
dio Bosne prikazuju nai zbornici poseban grb, koj u onom kombinovanom dolazi na dnu izmedju dalmatinskoga i hrvatskoga grba.
I tim smo prilino izcrpili glede naega pitanja jedan izvor
heraldike, na ime grbovnike, zbornike i sbirke heraldike. A kakav
nam se tuj prikazuje grb bosanski? Ne jedan i suglasan, i to u
domaih sbornicih po vema razliit od onoga u stranih; jer doim
je ovdje, u stranih sbornicih, bosanskim grbom tit i na njem
lierova kruna, u starijih, u mlad jib pako maem oboruana ruka,
koja se negdje kano grb Rame predstavlja: ondje, u domaih
zbornicih, je bosanskim grbom tit i na njem dva unakrst kljua
s dvjema glavama okrunjenima ili neokrunjenima; grbom pako
Primorja onaj isti grb Rame. Slau se dakle u grbu Rame i Pri
morja, samo to se ne slau u nazivu pokrajine; ne slau se pako
u niem glede bosanskoga grba.
Taj nas dakle heraldiki izvor ostavlja u podpunoj zabuni i
smetnji. Ali moebit e nas iz ove zabune kritika izvesti? Komu
da damo prednost: domaim ili stranim grbovnikom ? Kazat e se
domaim. Ali odmah nam se namie pitanje: jesu li nai domai
heraldiki sbornici pouzdanja dostojni? Ta. kako nisu moglo
bi se rei u prvi mah kada su tako stari i od tako pouzdanih
ljudi! I'ojniki je sastavljen god. 1340. po popu Stanislavu Rubiu,
koji je bio starjeina herolda (ban cimerija, rex insigniorum) srbskoga
cara Stjepana Duana; a Korjeniev je iz istoga izvora g. 1595.
prepisan iz jednoga libra veoma stara" knjinice jednoga svetogorskoga manastira. Iz toga vrela potee i beogradski. Ima se tuj
dakle stari sbornik iz polovine X I V . stoljea, a jedan priepis od
1
V. Danii: Rjenik iz srp. starina a. v. . Klai: Poviest
Bosne str. 25.

STARI GRB BOSANSKI.

139

god. 1595., prievod pako iz polovine X V I I . vieka. Na dalje ima

se tuj nacrt grba od god. 1482., dakle niti 20 godina poslije pro
pasti Bosne. J u r taj nacrt stariji je za tri godine od najstarijega
stranoga sbornika, griinberkoga na ime grbovnika; koliko je sta
riji tek Rubiev!
Kada bi sve tako bilo, kako nam govore godine na rukopisih i
imena na zbornicih, onda ne bismo se ni aska kolebali, te bismo
dali domaim priednost; a pitanje grbu bilo bi rieeno. Nu tomu
nije t a k o ; a razlozi su sliedei: a) Rukopisi, u kojih su se sauvali
fojniki, Korjeniev i biogradski zbornici, ni pismom ni jezikom
ne odavaju, da ili sami ili u priepisih potiu iz polovine XIV.
vieka; ve i pismo i jezik sjea na dobu mnogo mlaju. A tako
i pismo i jezik zagrebakoga rooslovja pokazuje, da je mnogo
mladje od god. 1482. Ove tvrdnje ne treba dokazivati onomu,
koji se iole bavio bosanskimi i srbskimi pismenimi spomenici X I V .
i XV. stoljea. to je latinicom pisano, pisano je pravopisom, koji
je u zapadnom dielu naega naroda, napose u Dubrovniku, u porabi bio u X V I . i X V I I . stoljeu, n. p. Nemagnichi, Mergniavciti,
Brancovicti, Zarnoevichi itd. b) Popu Stanislavu Rubiu u vrieme
cara Stjepana Duana ne ima traga; a jo manje medju dravnici
i dvorskimi astnici one dobe banu cimerija". Dobro su nam po
znate slube u dravi i dvoru cara Stjepana; znamo za sevastokratora, logotheta, protovistiara itd.; ali nigdje ne ima spomena
banu cimerija". To bi bio predstojnik i glava herolda, koji bi
imao bio voditi nadzor nad grbovi dvora, drave, plemena, sa
stavljati heraldika pravila itd. A sve to predmnieva, da je u Srbiji
polovicom X V . vieka vitetvo i s njim skopana uredba herolda,
pak i sama heraldika tako bila razvijena, kako bud gdje na za
padu ; to nije ipak tako bilo. c) Tko samo povrno pregleda onu
mnoinu grbova u naih sbornicih, pak pojedine prispodobi s poznatimi historijskimi injenicami, ili ih omjeri istinitih grbovib,
koji su nam iz novaca i peata poznati: taj nee posumnjati ni
jedan as, da nai sbornici ne mogu tako stari biti. Ondje se na
prvom mjestu prikazuje velik kombinovani grb, smatran grbom
cara Stjepana Duana (insignia imperatoris Stephani) s grbovi
mnogih pokrajina. U fojnikom rukopisu, djelu tobo Stanislava
Rubia, u tom kombinovanom grbu je u sredini (srdcu) dvoglavi
orao nemanjiski, crn na bielom polju, s krunama nad obadvie
glave: a izpod njega, opet na sredini, na manjem titu bugarski
lav na utom polju i za tim idu redom dvie i dvie, odzgora nie,

140

F E . RAKT,

jedna desno, druga lievo, zemlje : Macedonija i Slavonija, Bosna i

Bugarska, Dalmacija i Srbija, Hrvatska i Raka, a na dnu, gdje
tit u iljak izlazi, Primorje. D a grb cara Stjepana nije mogao
takav biti, jasno je, ako se i povrno sastav grba u zbornicih
promotri, jer je protuhistoriean, oim navodi grbove zemalja, koje
nisu spadale u Duanovu srbsku dravu, kano to Bosne, Hrvatske,
Slavonije i Dalmacije. Jo jasnije biva, kada se uzme na um grb
cara Stjepana na njegovih novcih. N a Duanovih novcih ne vidi
se drugo osim kaciga (ljem) s elenkom i s razliitimi znakovi
na njoj. Ovaj je znak car stavljao na svoje novce kano znak svoga
vladalakoga gospodstva; ali nije bio jo dotjerao do ustanove pra
voga formalnoga grba 1 ; a nai zbornici podmiu mu formalni, velik,
kombinovani i po svih heraldikih pravilih sastavljeni g r b ! Na
peatih cara Stjepana ne ima grba, jer su prema bizantinskim
udeeni, na kojih takodjer ne ima g r b a ; ve na jednoj strani slika
sv. Stjepana prvomuenika, zatitnika Nemanjia, a na drugoj slika
vladaoeva. Jo jae udara u oi grb Ilirije naib zbornika, na
ime polumjesec i zviezda srebrna na crvenom polju, i tu ne treba
ni dokazivati, da zemlje, drave Ilirije, u srednjem vieku nije ni
bilo, pak s toga da grba Ilirije nije moglo ni biti.
Iz ovih i drugih razloga ja sam ve god. 1879. tvrdio 2 , da
spomenuti sbornici nisu stariji od druge polovine X V I . stoljea; a
da su u Dubrovniku od Dubrovana sastavljeni. Ovu sam tvrdnju
podkriepio sliedeimi razlozi: a) zemljini i dravni obseg, koji
grbovi u onih sbornicih obuh aaju, pokazuje dalek narodan i
politiki pogled kod sastavljaa, koji se je mogao u Dubrovniku
silom njegova trgovakoga i prometnoga saobrataja sa zemljami
balkanskoga poluotoka, osobito s Bosnom i Srbijom, stvoriti i
razviti. U Dubrovniku na dalje gojile su se poam od druge po
lovine X V I . vieka pod uplivom talijanskoga humanisma klasike
nauke, jezici latinski i grki, starodavna historija i arheologija, te
j e ime Ilirika za sve zapadne zemlje balkanske postalo obljubljeno,
to se Srbiji i Bosni, dok su samostalne bile, ne moe tvrditi.
Samo pod uplivom humanistike obrazovanosti moglo se pomiljati
na grb Ilirije, na grbove pojedinih zemalja, kano Macedonije, kojih
je ime iz davne prolosti uzkrslo; a pod uplivom katolicizma
na patronu Ilirika bogoroieu i sv. Jerolima u stoernikom odielu
itd. Za primjer, kako su klasiki nazori usvojili knjievnike kru1
2

Godinjica V I , 3439.
Archiv fr. slav. Philol. IV., 501510.

STARI GRB BOSANSKI.

141

gove dubrovake, dovoljno e biti sjetiti na Ljudevita Crievia,

poznatoga pod imenom Tuberona, koji piui ponajvie dogodjajih
svoje dobe a osvrui se i na starije, rado prenaa stare rimske
geografske pojmove na sredovjene odnoaje 1 . Ugarska j e njemu
Pannonia, Bosna regio Illyriei", Srbija Darania" i Triballia",
odavle Dardani ac Macedonum reguli", srbski knez Lazar, Dardanorum rex", Gjuragj Triballorum rex*, dielovi Hrvatske Liburnia, Japiia" itd. Naa se pae imena ili polatinuju ili na la
tinski kalup nabijaju ; tako Crieviu je Stjepan Tvrtko Stephanus
Duronius" od tvrd = durus", Kurjakovi Curiacus", Kosai
Cossacius" itd. Svim se ovim nazorom nalazi u naih heraldikih
zbornicih dosta jasan odsjev; tako ve u naslovu:

,
, , ", za tim
u spomenutih imenih njekih srbskih i bosanskih spomenika tudjih
pokrajina. A ni jedno mjesto naega primorja nebijae za sastav
ljanje heraldikih zbornika tako prikladno kano to Dubrovnik.
Ovdje se poela historija i arheologija gojiti i obradjivati, emu
osim spomenutoga Crievia budi svjedokom ljetopisac Nikola Ranjina i Eusebij Kaboga, sabirati i prouavati gradja za ivotopisje
i rodoslovja, to svjedoe radnje M. Dria, Bieloslava i Ivana
Tiburtina, A Guetia i L. Biia. Odavle pako do heraldikih
zbornika bijae samo jedan korak. A kada bi se radilo bilo i
obradjivanju heraldike na istinitom temelju, i za taj posao bio je
Dubrovnik najprikladniji, jer nigdje se drugdje nije imalo prilike
upoznati se s porodicami Bosne i Srbije, kano to ondje, gdje je
i obinska pismohrana sakrivala toliku gradju u pismih i peatih.
Nadalje b) ovo se mnienje potvrdjuje jezikom i pismom naih
zbornika, koji nas takodjer upuuje na Dubrovnik. U srbskih i
bosanskih spomenicih X I V . i XV. vieka badava e traiti izraz :
() , , i nain pi
sanja: , , , , prema
dubrovakomu: olgnim, Margnavii, gnim, gnega, Bosgnanin itd.
onda , , itd. ) Nije sluajno, to se za
grebako rooslovje pripisuje Dubrovaninu Petru Ohmueviu,
starinom Bonjaku, i to je Korieniev zbornik doao iz Dubrov-

1
Ludovici Tuberonis: Commentariorum e rebus suo tempore in
Panonia et fmitimis regionibus gestis libri XL Schwandtner: Script,
rer. hung. II 111. ss.

142

FR. RAKI,

nika, kojega da priepis potie iz stare knjige jednoga svetogorskoga

samostana. Tim se ipak ne misli tvrditi, da je ono prvo rodo
slovje sastavio Ohmuevi; a svakako ne god. 1482. iz navedenih
razloga. Pet godina kanje (1487.) iztie se ovo porodino ime u
ovjeku kninskoga hercega Vladislava Ivaniu Ohmueviu/ a da
li je ve tada njetko od ove obitelji u Dubrovniku stanovao, ne
bih znao dokazati. Dubrovaki dominikanac Simun Ohmuevi pri
pada tek koncu X V I . i poetku X V I I . stoljea. Tvrditi pako,
da j e taj Petar Ohmuevi sastavio i tobonji Rubiev ili fojniki
zbornik, 2 bila bi smjela i niim nedokazana predpostavka. I Korieni obitelj nalazila se poetkom X V . stoljea u Bosni, koje lan
imenom Bogin bijae ovjek vojvode Sandalja 3 ; ima li joj pako
kanje traga u Dubrovniku i u kakom j e prama njoj odnoaju stajao
Korjeni, koji je uz god. 1595. podpisan na Gajevom zborniku,
ne umijem kazati.
Sve ovo imajui pred oima ja sam jo prije deset godina za
kljuio, da je onaj veoma stari libar" svetogorskoga samostana,
iz kojega su tobo prepisani nai zbornici, puka izmiljotina; pak
da nae rodoslovje" nije mnogo prije godine 1593. sastavljeno u
Dubrovniku.
Uz ovu tvrdnju pristaje u bitnosti i za njekoliko godina kasniji
iztraivalac Stojan Novakovi 4 . Onim povodom, kada se za novu
kraljevinu Srbiju imao ustanoviti dravni grb. pak je u tom iztraivanju poao tragom starih srbskih pjeneza i peata, nije se
Novakovi mogao ukloniti i naim grbovnim zbornikom. I Nova
kovi se je uvjerio, da su ovi zbornici mnogo kanje postali u
Dubrovniku; da pop Stanislav Rubi ide u red izmiljenih vite
zova, a da Ohmuevievo rodoslovje spada u red onih tendencioznih
sastavaka, kojimi se nastojalo njeku porodicu izvoditi iz starih
plemikih obitelji. Ali Novakovi hoe da izvor rodoslovjem tanije
naznai, te jih stavlja u tiesnu svezu s dubrovakim historikom
M. Orbiniem, kojega djelo II regno dei Slavi" razglobivi, pak
sravnivi u njem arma di Stefano Nemagna, re et imperatore di
Rassia", onda arma di Vukasino re di Serbia" itd., dolazi najprije
1

Mikloi: Monumenta serbica p. 537.

Obzor 1879. br. 207.
3
Puci: Spomenici srbski IL, 97, 114.
4
U esto napomenutoj godinjici upievoj VI., 1 140. . zbornicih
razpravlja gl.' VIII. (str. 104125).
2

143

STAKI GEB BOSANSKI.

do zakljuka, da se ili M. Orbini sluio grbovima zbornika, i

to bi onda izazvalo pretpostavku, du su zbornici pre M. Orbinijeva
dela postali; ili da je zbornicima izvor u delu Orbinijevu." Novakovi usvaja ovu drugu alternativu, da je na ime M. Orbini
i po idejama i po nacrtama pravi autor i poetnik grbovima, koje
smo u zbornicima razgledali." Neuputajuei se u ocjenu ovoga
drugoga mnienja, za nas je dovoljno iztaknuti, da po jednoj i
drugoj alternativi koljevka j e zbornikom Dubrovnik, a doba poroda
konac X V I . vieka, poto je Orbinijeva poviest ve god. 1601. u
Pesarn svjetlo ugledala. Ako je tomu tako, onda godina 1595. na
Gajevom rukopisu mogla bi istinita biti; onda biva jasnije, kako
je i Skorojeviev prievod u prvoj polovini X V I I . stoljea postanuo.
Dubrovaki zbornici sluili su za temelj svim ostalim, koji su
kanje izradjeni kod nas. Naega Pavla Vitezovia Stemmatographia
sive armorum illyricorum elineatio, descriptio et restitutio" i
Stemmatografia illyriciana", to no su sto god. poslije Orbinieve
historije izale u Beu i Zagrebu (1701), nisu drugo nego od M.
Orbinijevih grbova nainjen, u njekoliko raziren i heraldikim!
objasnjenji umnoen zbornik 1 . Ritteru su ilirske zemlje bile slovjenske; s toga uzima u svoju stematografiju ne samo grbove
Ilirika nego i ostalih slovjenskih zemalja, zapadnih i sjevernih,
pae i onih, koje su njekada po shvaanju tadanje historiografije
naseljene bile slovjenskim puanstvom. Odavle uzeti su grbovi i
slovenskih i ekih i poljskih i ruskih zemalja, pak i Austrije i
Rumunjske i Grke itd. S toga se na Vitezovi ima u grboslovju
smatrati prostim nastavljaem Dubrovana. On je ipak gdjeto
uveo promjenu, koja mu se inila opravdana; tako mjesto Primorja
i primorske kraljevine dubrovakih rodoslovlja" uvede Ramu"
ugarskih historika; pak grb Primorja, na ime maem oboruanu
ruku, prenese u ugarskom smislu na Ramu". Tako je na dalje
grb Kosaica u zbornicih, a grb vojvode sv. Save kod Orbinia,
dopitao Hercegovini; a za Chulmiu", Hum, premda su to sve jedna
zemlja, skovao drugi, na ime u titu ruka s maem, a uz nju
zviezda i polumjesec. Ritterova Stematografia" stekla si onda
takav ugled, da ju je Hristofor Zefarovi preveo na slavenosrbski
jezik" i god. 1741. izdao u Beu pod naslovom: .. .
30.(||

Oftlfailli

ILVUifHYOCKIIVb,

|)

IhinOl.ll,

l'lTTCfMMII. li'

, , ero (>;,;|||<) 1

Ondje str. 12G.

144

PR.

RACKI,

." Taj prievod je posveen srbskomu

patrijarhu Arseni ju IV.
Sve ove heraldike radnje imale su vei upliv nego li bi se u
prvi as i mislilo. One su prije svega knjievno polje zaokupile,
te se vie nije pazilo na starije i jedino istinite izvore heraldike,
ve su grbovi u tih radnjah naslikani i opisani uzeti a priori za
istinite. U Hrvatskoj za doba ilirsko Vitezovi bio je uglednik u
tom pogledu bez prigovora, a obljubljen tim vie, to je njegova
stematografija zadovoljavala narodno-knjievnim a donjekle i poli
tikim nazorom i tenjam onoga vremena. Kada se Ilirija i poje
dine joj esti htjela heraldiki prikazati, dosta je bilo kopirati
Vitezovievu stematografiju i nepitajui, kako je sastavljena. Tako
je njegova Stematografija" po srbskom izdanju postala jedini
rukovodja za sve heraldike poslove i potrebe u Srba. Kada se u
poetku ovoga vieka odpoeo rat za oslobodjenje Srbije, uzimani
su na peate, na vojne zastave obnovljenog dravnog ivota s podpunom vjerom Zefarovievi grbovi. Za Rittera, Orbinija, njihove
izvore, njihov nain rada i njihovu kritinost nije ve niko ni
pitao" 1 . Na Karagjorgjevievu peatu vide se tri g r b a : Srbije,
Bosne i Nemanjia vjerno po Vitezovi Zefaroviu; na peatu
srbskoga praviteljstvujuago sovjeta" od 1804. g. vide se opet
po Vitezovi-Zefaroviu grbovi Srbije i Trivalije. Na jednoj zastavi
Mutapovoj, kojoj se veli, da je poslana bila iz Rusije, opet po
Vitezovi-Zefaroviu grbovi Srbije (krst s ocilima) i Trivalije (glava
divljeg vepra sa strielom u elu) a nad njima grb Rame ili Pri
morja. Kada je knez Milo Srbiju podpuno kano dravu uredjivati
poeo, postao je krst s ocilima, koji se u svih naih domaih
zbornicih navodi kano grb Srbije, pravim dravnim grbom kne
evine. Pa ipak taj grb ne ima upravo nikakova historijskoga
temelja: te su Srbi posvema mudro uradili, to su povodom onim,
kada je kneevina preobraena u kraljevinu (1882), prejanju po
grjeku izpravili, znanosti pitanje grbu propustili i po njezinu
rieenju novi grb ustanovili.
Tako bi valjalo uraditi i glede bosanskoga grba. Kada bi se
bosanski grb ustanovio po zbornicih, onda bi jedino samovolja
odluiti imala, jer taj grb nije u svih jednolik: u stranih je drugi
a u domaih opet drugi. U ni jednom stranom zborniku ne pri
kazuju se za bosanski grb dva unakrst poloena kljua s glavama,
1

Ondje str. 133.

STARI GRB BOSANSKI.

145

to domai zbornici proglasuju jednoduno za grb bosanski.

S druge strane nisu ni strani sloni, jer doim jedni smatraju
lierovu krunu bosanskim grbom, drugi prikazuju ruku maem
oboruanu; pa doim je jednim to grb Rame, drugim je grb Bosne,
a domaim je uviek grb Primorja.
A kako to? Odkle ovaj pojav? J e r grbovnici, zbornici i sbirke
grbova, rooslovja s grbovi plod su vjetake radnje, koja vriedi
toliko, koliko je kritika. Ovaj izvor heraldiki vriedi za znanost
toliko, koliko stoji u suglasju s neposrednimi i izravnimi izvori.
Grb u grbovniku, zborniku nije istinit samo za to, jer je u grbov
niku, zborniku; ve j e istinit, ako je neposrednim, izravnim izvorom
potvrdjen. Ako ovo naelo vriedi u obe, nesumnjivo je u naem
sluaju, gdje ne ima grbovnika i zbornika sastavljenoga u naih
junih stranah prije turskoga zaposjednua i gdje medju domaimi
i stranimi zbornici ne ima suglasja.
S toga valja izpitati one druge izvore heraldike, na to sada
prelazim.
II.
Pjenezi i pecati imaju medju heraldikim! izvori tu prednost, to
sadravaju ime vlastnika, te se doba njihova tono ustanoviti moe.
Poelo se pako na pjeneze i na peate udarati grbove, od kada
su ovi u javnom ivotu u obe zavladali.
J a u se na obje vrsti izvora uzporedice obzirati, jer se u
mnogom popunjuju.
Nastariji bosanski novac je od bana Stjepana, porodicom Kotromania, osnovaca domae vladalake kue, koja je Bosnom u
raznih granah poam od konca X I I I . stoljea do njezine propasti
upravljala. S banom Stjepanom zapoe u vladanju Bosne njeka
stabilnost, koje pod njegovani predastnici iz razliitih porodica i
postavljenim! pod razliitimi nutarnjimi i vanjskimi uplivi nije bilo.
Pod treim vladaocem ove kue ; na ime pod banom Tvrdkom,
Bosna je oko god. 1376/7. iz banovine preobraena u kraljevinu,
kojoj preobrazbi dalo je ne malen povod razpadanje do malo prije
jake susjedne Srbije te ie novi bosanski kralj usvojio naslov
CfthRAKMb * !If>HM0f>io". Od svih nasljednika Tvrdkovih, po imence od sina mu Tvrdka Tvrdkovia, za tim od
Stjepana Tomaevia sauvalo se novaca; samo od Stjepana
Dabie i Sjepana Ostojia ni je za sada nadjen ni jedan komad,
jer za njihova kratkoga vladanja nije po svoj prilici ni kovan.
R. J. A. 01.

10

146

FR.

RAKI,

to se peata tie, oni su u Bosni za ovjerovljenje javnih izprava rabljeni u razliitih oblicih, kano to i u drugih dravah
dobe. U vladalakib izpravah spominje se :
(), 0(>11, lat. sigillum minus, zatim i ;
pak , , .., napokon i
1. to znae ovi nazivi, to je dovoljno poznato sva
komu, koji se je fragistikom iole bavio. Od peata na izpravah,
koje su banovi i kraljevi bosanski izdali, meni su za sada poznati:
peat bana Ninoslava na listini god. 1249; za tim peati bana
Tvrdka na Iistinah god. 1356, 1357, 1367. i Tvrdka kano kralja
na Iistinah od god. 1382. 1388. i 1388/9.; na dalje kralja
Stjepana Dabie na listini g.)d. 1392., kralja Stjepana Ostoje na
Iistinah god. 1400. 1409., kralja Stjepana Ostojia na listini
god 1419.; kralja Stjepana Tvrdka Tvrdkovia na Iistinah
god. 1405. 1421. 1433. napokon kralja Stjepana Tomaa na listini
god. 1446. Odavle se vidi, kako peati popunjuju novce, jer ?e je
sauvao peat Stjepana D.ibic, doim ne ima od njega ni jednoga
novca. Obzirom na dobu ima peat stariji od bosanskoga novca,
na ime na listini bana Ninoslava, kada Bosna jo nije imala svoga
vlastitoga kovanoga novca. Ostali peati jesu iz XIV. i XV. vicka.
i to od vladalaca, od kojih imade i novaca.
Poslije ovih obenitih primjetaba tom heraldikom izvoru
priedjimo, da vidimo, to se odanle moe crpsti za pitanje grbu
bosanskom.
Najstariji bosanski peat bana Ninoslava Mateja jest
KIICBYS" njegovoj listini izdanoj Dubrovniku u oujku 1249. go
dine, od koje se matica uva sada u knjinici srpskoga uenoga
drutva u Beogradu te je ujedno s peatom obielodanjena 3 . Nap's
na peatu u obrubu glasi: ()() . tiiiiiociuita". U
sred polja vidi se slika dviju vitezova, konjanika, susretajuih
se jedan s drugim, ili moebit juriuih jedan na drugoga. Nad
njima u gornjem polju ima njeto nalik na tit: ali taj se je dio
peata tako otetio, d i se odanle ne da nita zakljuiti. Peat
Mateja Ninoslava po glavnoj slici spidati e u red t. zv. vitekih
peata (Reiter, llittorsiegel). koji su na zapadu poarn od X I I . v.
1
V. Danii: Rjenik iz srp. starina pod ; g'dje se dotina
mjesta iz izprava navode.
2
Glasnik VI, 176. sprieda snimak listino i peata. Mikloie: Monu
menta serbica p. 324 bez peata. Asboth op. cit. p. 454. fotogr.
snimak.

STARI GKB BOSANSKI.

147

dosta obljubljeni bili. Vojvode na ime i grofovi, koji su obino

bili vrhovni zapovjednici vojske u povjerenoj jim pokrajini, rado
su se na peatili dali prikazati u cieluj svojoj slici i u sjaju svoga
oruja na leteih konjih, drei kadto u desnici ma a u lievici
zastavu. Takovi se znakovi opaaju i kod konjanika Ninoslava
peata. Ali na tom peatu ne ima stanovita traga grbu.
Niti na novcih utemeljitelja nove dinastije u Bosni bana Stjepana
Kotromana 1 ne ima traga bud kakovu heraldikomu znaku; na
njih se samo s jedne strane prikazuje slika spasitelja, s druge
bana uz nad pis banus ili Stefamis banus. A te dvie slike prikazuju
se takodjer na etiriju vrsti novcih njegova nasljednika bana
Stjepana Kotromania ; koji se je pisao:
! () ", te je jo polovicom XIV. sto
ljea ovdje vladao. Na velikoj veini njegovih novaca ne ima ni
jednoga heraldikoga znaka 2 . Tek na jednoj vrsti, u kojoj je na
priedku pri irana slika spasitelja, pcmaljaju se na zadkn heraldiki
znakovi mjesto predjanje slike banove. Vidi se na ime na dnu
ljem ili kaciga, nad njom na vrku daica titnica (Schirmbrett)
s ruom (perjanicom) kano elenkom na visu. ljem je kabliast
(Kbelhelm) s jednim zjalom u desnom odielku. Daica titnica je
uglasta. Na tih daicah, koje spadaju na nakit ljema, obino su
se ponavljale slike izraene na titu, ili se pae na nje prenio cieli
tit. Na naoj daici vidi se samo sredinom niz biserja. Okolo tih
znakova ita se na rubu nadpis : Stefanus banus Bosne" 3 tako,
da ne moe biti sumnje, da je taj novac bosanskoga bana Stjepana.
Nu pita se: je da li ti znakovi jesu g r b ? Na ovo pitanje odgo
vara nam heraldika, po kojoj se pod grbom razumjevaju slike
izvedene po stanovitih naelih i pravilib, a koje pojedine osobe ili
drube upotrebljuju kriepou posebnoga prava kano svoje po
sebne i stalne znakove. U prvo starije doba, od XI. do X I I I . sto
ljea, grb je predstavljao samo tit sa svojom slikom; u drugo
mladje doba, od X I I I . do XV. vieka, nadodje jo ljem sa svojim
nakitom. Sada je ljem postao tako vanom esti grba kano i tit;
pak za to dolazi gdjeto, n. p. na peatili, i samcat kano g r b ; a
kod vitekih megdana (turnira) morao se pridonieti, da se po
njem izpita sposobnost za vitetvo i za junake bojne igre. Od
sada su glavne esti grba: tit, ljem i nakit na ljemu. Na bana
1
2
3

Ljubi: Opis jugoslavenskih novaca str. 185 - 7. Tab XVI. 1 3.

Ibid. p. 191. Tab. XVI, 6 - 1 1 .
Ibid. p. 192. Tab. XVI, 12.

148

PR. EAKI,

Stjepana novcu prikazuje se ljem i nakit bez tita; te se moe

smatrati prvim poetkom bosanskoga grba, bar u toliko, u koliko
ga je nosio bosanski vladalac i unio na novac, znamen vlaalake
vlasti. ta se samoga nacrta tie, sasvim je prost i jednostavnimi
crtami prikazan, kano to je i kov novca sasvim primitivan. Nije
bez znaenja ni to, to je ljem na novcu bana Stjepana one iste
forme, koja se vidi na srbskih n o v c h Stjepana Duana 1 , suvre
menika banu Stjepanu; samo to je onje daica titnica a i
elenka njeto umjetnije nacrtana.
Nu kano to ni na ljemu srbskom, tako ni na bosanskom ne
nalazimo nikakovih posebnih heraldikih znakova. ljem j e po
obliku poput kablice, kakav je u X I V . stoljeu zavladao, izmienivi stariji X I I I . stoljea po obliku nalik na lonac. Samo na
daici titnici imade, kako spomenuh, ni? biserja; a inae ona je
prikazivala onu isto sliku, koja je na titu bila. J e da li je takova
niz biserja bila na titu bana Stjepana, ne moe se odluiti, poto
ondje tita ne ima.
Nu to se moe odanle izvoditi? da su bosanski Kotromanii
tek polovicom XIV. stoljea jedva zametnuli grb, koji se sastojao
iz ljema i nakita bez osebujnih heraldikih figura; sastojao se je
dakle iz obenitoga sastavnoga diela grba bez posebne oznake.
Tomu se ne treba uditi; grb je unesen u Bosnu, kano i u Srbiju,
iz vana, unesen je u prvobitnom obliku; pak dok se je na zapadu
ve razvio bio i njekom umotvorinom postao, ondje se tek pola
gano udomaivao, a na njegov razvitak imalo je tek vrieme dje
lovati.
To se opaa ve na grbu Stjepanova nasljednika i bratia mu
Tvrdka, i to odkada se zakralji. Novci njegovi, koje je kano ban
dao kovati, jesu bez grba, imajui, poput stariji bana Stjepana,
na prednjoj strani sliku spasitelja, a na zadnjoj vladaoevu s nadpisom Tverteo bani Bosne" 2 . Velika je i u tom postala promjena,
kada se u Mileevu na grobu sv. Save dade sugubim viencem"
za kralja vjenati. Od tada opaa se na njegovih novcih podpim
grb sastojei se iz tri glavne esti, na ime iz tita, ljema i nakita 3 .
tit je pravilan trouglast sa rtom na dnu. U titu je lierova kruna
gore otvorena, a izpod nje pisme T t. j . poetno pisme vladaoeva
imena T(vertko); nad titom ljem s irezom za oi, a nad njim
1
2
3

V. tabl. VI, 22. 24. VII, 3 6.

Ibid. p. 1 9 4 - 5 . Tab. XVI., 13, 14.
Ibid. p. 1958. Tab. XVI. nv. 15, 16, 17.

STARI GRB BOSANSKI.

149

jednaka lierova kruna kano u titu, iz njezine pako sredine iztie

se elenka. U grbu dakle kralja Tvrdka vidi se tit, kojega ne
ima na novcih bana Stjepana; vidi se na dalje ljem, kano na
novcili bana Stjepana; ali doim se ovdje ljem zavruje daicom
titnicom, zavruje se na novcih kralja Stjepana krunom, iz koje
se uzpinje elenka, kano to se na Stjepanovih novcih uzpinje iz
daice titnice. Na dalje visi po ljemu od traga nakit (cimier).
Ali jo je jedno znaajno na titu Tvrdkova grba, a to je kruna.
Poznato je, da tit je ono polje, koje grbovnu sliku nosi; s t o g a
heraldiki tit je tit slikom providjen, u pravom smislu riei
grbom. Za to je i mogao sam tit sa svojom grbovnom slikom
biti pravim grbom, po kojem se je vitez razlikovao od viteza.
Slike su na titu postajale razliitim nainom: ili na ime jedno
stavnom diobom tita u raznolika, pravilnimi crtami ograniena
polja, ili crtanjem na titu obenitih likova uzetih iz naravi ili iz
ljudske umjee. Ovi se likovi diele u tri razreda: u naravni, kada
prikazuju predmete iz ivinstva, bilinstva i rustva i nebeska tjelesa; u izmiljeni, na ime grdesije i fantastike ivotinje, i u
umjetniki, kamo spadaju svi predmeti umjetnosti, obrta i rukotvorstva. Iz ovoga treega razreda prenaaju se na tit eiri, kape,
maevni pojasi, krune i obrui od kruna, koje gjeto zavruju
liem lierovim ili djetelinskim.
Prema tomu j e kruna u titu Tvrdkovu heraldiki lik, kano to
je u drugih lav, leopard, orao, koza, pjetao, zmija, riba itd. iz ivotinjstva, ili lipa, Her, djetelina iz bilinstva; mjesec, sunce, zviezda
iz nebesnih visina; zmaj, dvoglavi orao, orolav (Greif), harpia itd.
od fantastike zvjeradi, na dalje kula, dvor, zvonik, lovaki rog,
no, ocilj, klju, zastava itd. od rukotvorina, obrtnina, umjetnina
itd. Ona kruna nad ljemom imade drugo heraldiko znaenje,
premda je likom jednaka onoj u titu. U grbu na ime obiaje se
vidljivim nainom izraziti ast i dostojanstvo vlastnika grba; ili
krunom, vojvodskim eirom itd. postavljenim mjesto ljema nad
titom, ili pako drugimi poastnimi znakovi, kano tapom, deko
racijom, oko ili za titom. Prema tomu izrazuje se drutveni po
loaj vlastnika grba znakom heraldikim nad titom ili za titom
ili oko tita; a ne u titu. Ona dakle druga kruna nad ljemom
znamenuje kraljevsko dostojanstvo bosanskoga Stjepana Tvrdka;
doim kruna u titu je heraldiki lik, i nita drugo. 1 ta se
1

Takovim je i u grbu Galicije i vedske.

150

FR.

RAKI,

spoljanjega oblika krune na TVrdkovih noveih tie, nije moebit

sluajno, to se u obliku podudara s krunom, kojom se na srbskih
noveih prikazuje okrunjen car Uro 1 -, ta poslije smrti ovoga po
sljednjega Nemanjia smatrae se upravo Tvrdko zakonitim mu
nasljednikom.
I na priedku uveo je kralj Stjepan u novcu promjenu u tom,
to je mjesto slike spasitelja uveo sliku zatitnika sv. Grgura sa
takom, koja se zavruje zviezdom, a gdje to se uza zatitnika
vidi i lierov eviet. Od sada dolazi sv. Grgur, mjesto predjanjega
spasitelja; na svih noveih bosanskih vladalaca; samo na onih, koje
su kovali za Kotor, zamjenjuje sv. Grgura zatitnika Bosne, ko
torski gradski zatitnik sv. Trifun 2 . Ali znaajno je, da na tih
noveih kotorskih prikazuje se na zadku lierova kruna 3 uz napis
na okolo: Chatarensi(s).
Na noveih TVrdkovih ne ima drugoga grba osim opisanoga, na
im% tit s krunom, ljem a na njem kruna i elenka. Nu s ovim
grbom ne podudara se grb na TVrdkovih peatih, od kojih su za
sada poznata tri iz dobe njegova banovanja, a etiri iz dobe nje
gova kraljevanja. Od prvih, na ime banskih, dva vise listinah
god. 1356. i 1367., koje se uvaju u bekom dvorskom i dravnom
arkivu*, jedan pako listini god. 1357. u sbirci petanskoga na
rodnoga muzeja 5 . Od onoga god. 1367. dao sam si uiniti toan
odljevak u sadri, te po njem priobujem vjeran snimak. Svi su
ovi peati sutinom jednaki; jesu na ime t. zv. viteki (ReiterRittersiegel). Prikazuje se konjanik na leteem (bjeeem) konju;
na glavi mu ljem s elenkom, u desnici zastava a na njoj krst,
ljevica kano i jedan dio trupa oklopom zatiena je pokrivena
titom, koji kano da vratu visi. tit je trouglast, a irokom
koso poprienom prugom u va jednaka polja podieljen; nu na
ovih poljih ne vidi ni kakav lik, bud lierovi, bud biserje; bar
se takav lik nije na onih peatih vidljivo sauvao. Na peatu g. 1367.
ita se oko slike iz nutra irilicom: & , a izvana
f S I G I L L U M T V E R T K I BA(ni) T O T I B O S N E . Glede peata
iz dobe kraljevanja Tvrdkova (13761391.) valja najprije primietiti,
1

Ibid. tabl. X., 1116.

Tabl. XVI., 1824.
3
Ibid. nr. 1821.
4
Peat listine god. 1367. priobi Khne: Bltter fr Mnz-Siegelund Wappenkunde. (Bd. IV. Tb. XL., Nr. 5). Opis u Archivu fr
Slav. Philologie IV., 498.
5
Prioben u: Archeologiai ertesit. XII., 283.
2

STARI GRB BOSANSKI.

151

da se ona dva na listinah od god. 1382. u bekom dvorskom

arkivu ne mogu uzeti u obzir, poto su tako oteena, da je grb
nevidljiv postao, a tako i trei u mletakom arkivu na listini go
dine 1383. 1 Ostaje etvrti u dubrovakom arkivu na listini g. 1388.,
to ga M. Pui opisuje 2 ovako: kaciga i tit, a na titu nabero
ps i tri lijera pod paom a tri nad paom; okolo slova: Regis
Rasie Stcpani Tve(r)tchonis". Po ovom dakle opisu bio bi i na
peatu Tvrdka kralja onakav tit, kakav je na konjaniku peata
Tvrdka bana a tim dopunjkom, da su oko pasa na jednom i
drugom polju po tri liera. Osim toga na peatu god. 1388. sa
titom je i kaciga ili ljem t. j . drugi sastavni dio podpunoga
grba, koji na onih drugih peatili je popunjen ljemom na glavi
konjanika. 3
Sta sliedi odavle? Da nam novci i peati Tvrdkovi prikazuju
dva g r b a : jedan, na peatili, sastojei se iz tita paom kosirnice u dva polja podieljena, bez lierova ili sa ti i liera na
svakom polju, te iz ljema; drugi, na novcih iz dobe kraljevanja,
sastojei se iz jednakoga tita s likom krune, na nepodieljenom
polju, iz ljema i krune nad njim te elenke. Iz dobe banovanja
Tvrdkova ne ima novca s grbom; s toga je grb na peatili dobom
svakako stariji. Taj stariji grb je pridran i na peatili dobe kra
ljevanja; doim j e na novcih te dobe promienjen. Ne treba zabo
raviti ni toga, da je grb na peatili i po heraldikih naelih jedno
stavniji, jer postavi jednostavnom diobom tita pomou pruge,
pojasa. To je obiljeje vee starine; doim uvrteire umjetnoga
lika u tit, na ime krune, smatra se dalnjim korakom u razvitku
grba.
J a bi dakle taj prividni nesklad u grbovih na peatili i novcih
Tvrdkovih tako u suglasje doveo, da tit-bandelier prikazuje stariji
grb, moebit obiteljski Kotromania, a tit s krunom te ljem
s krunom i elenkom mladji, podpuniji, usavreniji, uveden Tvrdkom
prigodom svoga zakraljenja.
Od nasljednika Tvrdkovih poznati su nam novci kralja Stjepana
Ostoje, Stjepana Tvrdka Tvrdkovia, Stepana Tomaa i Stjepana
Tomaevia, koji su Bosnom vladali od god. 13981463. Nu
1

Asbotb op. cit. p. 451.

. IL, 32.
3
Na peat tobo kralja Tvrdka u naem muzeju i otisnut Ljubicom
str. 183 Opba" ne osvrem se, jer je oevidno, i to dosta ne
spretno, patvoren.
2

152

PR. RAKI,

novci kralja Sjepana Ostoje ne mogu se ovdje u obzir uzeti, jer

se tiu Kotora te su bez grba, pak kano to i kotorski novci
Tvrdkovi imadu na priednjoj strani sliku kotorskoga zatitnika
sv. Trifuna, a na zadnjoj lik kralja na priestolju pod krunom i
sa ezlom 1 Novaca Ostoje za Bosnu ne ima, bar nisu obielodanjeni.
Od kralja Stjepana Tvrdka Tvrdkovia sauvala se jedna jedina
vrsta novaca; pak na njih na zadku uz nadpis D N I T T (Tvrdko
Tvrdka) R E G I S B O S N E grb i to tit desno nagnut, a u njem
kruna sa slovom T izpod nje. Nad titom je kaciga s krunom i
elenkom te platem. Kaciga ili ljem j e t. zv. boda-ljem (Stechhelm) s irezom za oi. 3 Od kralja Stjepana Tomaa sauvalo
se je sedam vrsti novaca; nu doim se na dvie vrsti 3 vidja na
zadku samo kruna s monogramom S (ili S upleteno u T ) ; imade
pravi grb na ostalih vrstih. I to na novcih dviju vrsti 4 tako zvani
bandelier-tit, na ime koso razdvojen tit, sa tri liera na svakoj
strani du prosjeka; a na novcih ostalih vrsti 5 tit s krunom u
njegovu polju i monogramom T , nad titom pako ljem s krunom
i platem. Napokon na novcih posljednjega bosanskoga kralja
Stjepana Tomaevia c , kojih su se dvie vrsti sauvale, nalazi se
izkljuivo ovaj drugi grb, na ime tit s krunom, nad njim ljem
s krunom, elenkom i platem; nigdje ne ima tita koso presjeena
s lierovi, ili t. zv. bandeliera.
Da vidimo sada, kakav se grb prikazuje na peatili bosanskih
kraljeva posije Stjepana Tvrdka.
Tvrdkova nasljednika Stjepana Dabie, (13918.) kojega nije
ni jedan novac poznat, sauva se peat visei na listini od 17. jula
1392. u dvorskom arkivu bekom 7 . Na peatu je grb podpun,
sastojei na ime iz tita i ljema. tit j e trouglast, dolje zartan,
pojasom presjeen po sriei na koso (bandelier), sa tri liera
(kano kruglice na oteenom vosku) na polju svake esti. ljem
imade na vrhu krinovu krunu, s koje visi plat postrance, nad
1

Ljubi: Opis str. 2013, tab. XVI. br. 21 24. Asboth. p. 64.
Ljubi: Opis str. 204. tabl. XVII., br. 12.
Ibid. tab. XVII., br. 35.
* Ibid. br. 6, 7.
6
Ibid. nr. 8, 9, 10, 12. Pod br. 12 je zajedniki novac Stjepana
Tomaa i despota Gjurgja, tako da je na priedku kruna s mono
gramom i napisom Tomaa a na zadku lav espotov s nadpisom
.
6
Ibid. p. 210211 tabl. XVII., 12 16.
7
Mikloi: Monum. serb. p. 222.
2
3

STARI ORB BOSANSKI.

153

krunom elenka 1 . Od peata kralja Stjepana Ostoje (13981404.

14081418.), koji su se sauvali uz njegove listine od 8. decembra
god. 1400 2 i od 4. decembra 1409. god. 3 , ne moemo se toliko
osvrnuti na ovaj drugi, poto se na njem tit otetio, te se pri
mjeuje jasno samo nakit ljema. Na peatu uz onu prvu listinu
je na zadku vitez na konju drei lievom rukom ramenu tit a
u titu krinov diadem 4 ; na priedku pako, na kojem prikazuje se
kralj s krunom na glavi i s krinovim ezlom u ruci sjedei na
priestolju, nose po strani po jedan andjeo tit jednak onomu, koji
dri vitez. Na pokrivau konja vidi se takodjer tit; nu ne vidi
se ve, to je na njegovu polju bilo. Ovomu grbu na peatu
Stjepana Ostoje listine god. 1409. jednak je grb na peatu listine
Stjepana Ostojia (14181421) od 4. decembra god. 1419., 5
na ime tit na lievoj ruci konjanika okrunjena, a u titu na
dolnjoj esti diadem sa tri krina ili liera. Ovakav se grb vidi i na
priedku peata 6 . Poto se je na ovom peatu sauvao grb mnogo
ie, te se u toj slici posvema razgovietno vidi, ne moe biti
sumnje, da je u titu na peatu Stjepana Ostoje (god. 1400.)
krinasti diadem, koji je ovdje vie oteen, pak s toga manje
izrazit. Grb na peatili listina kralja Stjepana Tvrdka Tvrdkovia ( 1 4 0 4 - 1 4 0 8 . 142143.) od 20. juna 1405. i 18. augusta
1421. 7 takodjer je podpun, sastojei se na ime iz tita i ljema
s krunom, elenkom i platem; nu tit j e koso priesieen u dva
polja, ali bez svake slike t. j . ne vidi se ni Her, ni diadem ili
kruna. Dobrotom o. Fermendina dobio sam latinsku listinu toga
kralja, pisanu dne 1. travnja 1433. godine franjevcu o. Jakovu,
1
Obielodani ga Kobne: Blatter fr Mtinz-Siegel- und Wappenkunde.
VI, 69. Taf. XI, . 4,
a
U ugarskom dravnom arkivu u Buim-Peti. Asbth. Bosnien.
S. 66. 451. Archiv IV, 498.
3
Mikloi: Monum. serb. p. 274. Archiv IV, 499.
4
U Archivu IV, 498- kae se Schild, welcher durch einen Grtel,
lngs dem drei Lilien stehen, in zwei Felder getheilt wird". Taj tit
nije nikako, kano to svi drugi na bosanskih novcih i peatili, koso
presieen, nego horizontalnom crtom razieljen tit. Pojas je slian
iaemii, gore nakienu krmom; slika dakle u titu nije nikako onakova kano bandelieru, ve nalinija kruni drugih bosanskih peata.
5
U dvorskom arkivu bekom. Mikloi: Monum. serb. p. 2914.
Archiv IV, 500.
6
Polje tita viseega na konju uzdi i pokrivau je crtami izpresieeno.
7
Ondje p. 258. i 316. Takodjer u dvorskom bekom arkivu.

154

FR. RAKI,

;a kojoj je peat utisnut. Sastoji se takodjer iz tita i ljema

s pripadci, kano na prvanjih peatili toga kralja; nu to je u
titu, sada se vie ne moe razgovietno razabrati. Sauvao se je
medju tim jedan peat kralja Stjepana Tvrdka Tvrdkovia na
listini kralja Stjepana Tomaa o god. 1444. dne 3. juna, 1 koji je
vanjskim oblikom slian predjanjim, a na okolo nadpis: domini
Tvertconis dei gracia regis Bosne". N a tom se peatu prikazuje
u obrubu nakienom tit nagnut, lj^m okrunjen s elenkom i platem; u titu pako kruna. Napokon jedini poznati peat spome
nutoga Stjepana Tomaa Ostojia (1444 61.), visei na listini
njegovoj od 22. augusta 1446. god. 2 , prikazuje tit lievom ramenu
okrunjenoga na konju viteza, upravo kano na peatu Stjepana
Ostojia od god. 1419., kojemu je s jedne i s druge strane po
svema jednak i po veliini i po slogu. Slika u titu, poto je
izlizana ; ne razabira se jasno; nu kano da se mogu opaziti tragovi
krinovoj diademi kao na titu spomenutoga Ostojieva peata.
Ovo su grbovi na novcih i peatili bosanskih vladalaca X I V . i
NV. vieka sve do propasti Bosne. Na novac Nikole Ilokoga,
prije hrvatskoga bana, kojega je kralj Matija, zavladavi jednim
dielom Bosne, postavio (1471.) za njezina kralja, ne moemo se
osvrnuti, jer "je Nikola kraljem Bosne bio vie po naslovu nego
li po vlasti, i jer je vladanje njegovo bilo efemerno. Na novcu
jedine vrsti 3 pie se Nicolaus R(ex) Bosne". Grb mu je na kocke
izpresiecan tit. Sin njegov Lovro, mavanski ban, pisao se uz
dux Sirmie" takodjer dux regni Bosne"; nu bijae to prazan
naslov, kano i njegova otca.
l'ridrav si znanstven izvod iz dojakonjega opisa grba na
novcih i peatili za zakljuak ovoga razpitivanja prelazim na druge
spomenike, na kojih se grb bosanski nalazi. To su kameni s is
klesanim na njih grbom.
U sjevero-zapadnom dielu grada Jajca u Bosni, na vrhuncu
brda, sauvali su se ostanci zgrade, koja i po predaji i po svojoj
gradnji ima se za izvjestno smatrati kraljevskim dvorom bosanskim,
kralja Stjepana Tomaevia: { .|,
,.* Nutarnji prostor dvora predstavlja
1

Matica u ugarskom komorskom arkivu. Asbotli. Bosnien. S. 76.

Matica sada u knjinici nae akadamije. Arkiv za Jugoslav, poviest. II, 3 9 - 4 0 .
3
Ljubi:Opis str. 2123. Tab. XVII. br. 17. 18.
* Listine god. 1461. kod Mikloia: . serb. p. 486, 488.
2

STARI GRB BOSANSKI.

155

nepravilan etverokut; na okolo diu se zidine s krnnitem, a na

etiri ugla kule. U zidine umetnuli stupovi s glavicami kano i
druge klesarske radnje, pak itav slog potvrdjuje, da je taj
kraljevski dvor grajen u slogu slinih talijanskih gradjevina
X I V X V . vieka. Nad ulaznim vratima u poluluku uklesan je
grb, na lievo na ime nagnut tit trokutan, dole zartan, a u titu
kruna sa ljemom, nad njim na ljemu kruna s elenkom perja
nicom, izpod krune previja se plat, koji pada na ljem i tit te
od njih lepri. 1 Odavle se vidi, da je na dvoru u Jajcu uklesan
u kamen onaj isti grb, kakav smo nali na veem dielu novaca i
peata bosanskih kraljeva; razlikuje se samo poloajem, doim je
na ime na novcih i peatili tit, a tim i ostali dielovi grba, nagnut
na desno, na onom je kamenu nagnut na lievo, to u ostalom nije
od nikakove vanosti.
Drugi kameni spomenik s grbom je grobni spomenik bosanske
kraljice Katarine u Rimu u crkvi ara coeli". Pokle su Turci ljeti
god. 1463. Bosnu zaposjeli smaknuvi posljednjega kralja Stjepana
Tomaevia, njegova maeha, druga ena otca mu kralja Sjepana
Tomaa a ker humskoga hercega Stjepana Kosae, imenom Ka
tarina, utee preko Dubrovnika u Rim, gdje proboravi ostali dio
svoga ivota sve do smrti svoje dne 25. listopada 1478. god. tek
u 54. godini, te bjee u pomenutoj franjevakoj crkvi sahranjena,
i to u raci pod presbiterijem. Na podu, izpod kojega je tielo Ka
tarine poivalo, bjee postavljena nagrobna ploa. Na toj je ploi
izklesana kraljica u dugoj haljini, ogrnuta dugakim platem, izpod
kojega izlaze obje ruke sklopljene na prsima nad knjigom; glava,
pokrita peom, nosea krunu krinovu, poiva na jastuku, a s obje
joj strane po jedan grb. 2 Ova ploa bjee g. 1590., kada se je presbiterij popravljao, ujedno s nadgrobnom ploom kardinala Ljudevita
Alibreta, odanle dignuta i uzidana u blinji stup broda. Tom pri
likom nesta i ploe s napisom irilskim i latinicom, koja je leala
1
M. Hoernes : Altertlitimer der Hercegovina und der sdlichen Tlieile
Bosniens. Wien 1882. S. 126. Asboth: ^Bosnien. S. 407.
2
U rukopisu kasanatske biblioteke u Kimu : Memoria della vcnuta
ella Caterina regina di Bosnia (cod. misc. E. III., 13) ovako se opi
suje kip na ploi: L' habito reale, e la corona di lei si comprene
esser d' oro e con ornamenti di gemme distinta . . . d' alcvmi raggi e
di gigli gioiellati adorna; gioie anche a questa regina scenono dal
capo. Ha perle d' intorno al collo e la parte superiore delle veste,
che increspa al petto; et il cingolo, che dal seno al basso si distende, tutto e di perle e di gioie splendaroente ornato . . ,"

156

PR

RAKI,

tik nadgrobne ploe a nadpisom latinskim, koji se uslied toga jedini

sauvao. 1 Nu kako se preko stotine godina prolazilo u presbiterij
preko ove ploe, nije udo, to se je dosta izlizala. Kip kraljice
i lat. nadpis ipak su dosta razgovietni; ne tako grbovi. Grb na
desnoj strani, kako ga stariji snimci prikazuju, sastoji se iz tita izre
zanoga po strani i nad njim krune. tit je podieljen dvjema crtama,
koje se u sredini sieku, u etiri polja, od kojih na 1. i 4. prikazuje
se po jedna kruna a na 2. i 3. po jedan vitez na konju, maui
koplje desnom rukom. Osim toga u sredini velikoga tita prikazuje
se mali tit, a u njem ruka maem oboruana. Grb na lievoj strani
prikazuje tit takodjer izrezan po strani a nad njim vienac. tit
je na etiri kosa pojasa koso presieen; a u sredini titi s kriem
u njegovu polju. Takove nam grbove prikazuju, kako rekob,
1

Latinski nadpis glasi:

D. O. M.
1 . R E G I N A ., B O S N E N S I
S T E P H A N I DVCIS S A N C T I SAB. S O R O R I
E T G E N E R E H E L E N E , E T DOMO P R I N C I P I S
S T E P H A N I T H O J O E R E G I S B O S N i E
V X O R I QVANTVM V I X I T ANNORVM L 1 I I I ,
E T OBDORMIVIT ROMiE ANNO DOMINI
MCCCC, L X X V I I I D I E X X V O T E O B R I S (sic)
MONVMENTVM I P S I V S SCRIPTTS POS1TV

Hrvatsko-srbski nadpis bio bi ovako glasio:

(>111111 l i ( t \ A ! l l | l l

\(|1' <j>
(i)

(>(> IIII II liijliC

1|()

poenu (
Hill II . II . . .
II 11(||111<; j ;
. V80II . . . II . .
II ,1111 III, .
(Gr. P a l a t i n o : Libro, nel quale si insegna a scriver ogni sorte lettera.
Roma 1550. Compendio del gran volume dell' arte del bene e leggiaramente scrivere tutte le sorte di lettere e caratteri. Venezia 1 5 8 8 .
Odavle prepisali Lambecius, Bombardi, M. Orbini, Bobori, evapovi,
Pejaevi, Katanci, napokon Mikloi: Mon. s e r b . p . 5 1 9 ) . U novije
doba izdali su plou: V. de Caix de S. A y m o u r : L e s pays Sud-Slaves.
Paris 1 8 8 3 . p . 7 4 . A s b o t h : Bosnien p . 9 1 . Nu u njih imade u lat.
nadpisu pogreaka, koje su od Lambecia p r e u z e l i : tako u 4 redku
E mj. E T , r. 6 broj L I I I . mj. LII1I. (kano u cir. nadpisu), u r. 8
OBRIS mj. O T E O B R I S .

STABI GRB BOSANSKI.

157

snimci u starijih i po njih i u novijih izdanjih. Nu dana^ kako

sam se svojima oima mogao osvjedoiti, ne razabira se sve ovako.
Grb na ime na lievoj strani sav je tako izlizan i oteen, da se
samo tit razabira, ne vide se vie ni pojasi ni titi. Grb na desnoj
strani bolje je sauvan; vidi se naime kruna nad titom i za tiem
obje krune u titu ( 1 , 4); nu od vitezova razabira se onaj pod 3,
doim onaj pod 2 sav je izlizan; a onomu titiu u sredini s rukom
dreom ma ne ima ni traga, kano da ga nije nikada ni bilo.
Takovi su grbovi, kako je vidimo danas, ne od juer nego od god.
1590., jer od te dobe, kada je nadgrobna ploa s poda svetita
prenesena u brod i tuj u visini stupa uzidana, nije vie oteena
niti ovjejom nogom izlizana. Ovakova je nadgrobna ploa, klesarija na njoj, slike i nadpis, ve tri stotine godina. Odkle su dakle
snimci, na kojih se prikazuju grbovi sasvim neoteeni?
Sto se danas na grbu desnom vidi, prikazuje se i na drugih
grbovih bosanskih vladalaca, koji su naslikam na pjenezih i peatih
njihovih i na dvoru u Jajcu; na ime kruna, ondje dva puta ukle
sana. Vitezi vide se na peatih, nu oni nisu ovdje sastavni dio grba,
nego tit, koj obino dri vitez na lievom ramenu. Takav se tit
ne opaa na rimskoj nadgrobnoj ploi. Kruna je upravo onakova,
kakova je i na drugih grbovih, na ime sa tri krina na vrku.
Ovaj grb je ve stari opisalac spomenika smatrao za grb bosanski,
doim je onaj drugi na lievo pripisao Humu ili vojvodini sv. Save. 1
Istina je, da su se i otac Katarine ., VVMCKII H
!if)ni.io|ic.iiii KG14HSH |> ", i njegovi sinovi
Vlatko i Vladislav i ovoga sin Bala pisali
X6(ki|6rh " ; 2 pak da su izprave svoje peatom svojim
peatili; nu da bi hercegovina sv. Save", koja je bila sastavni
dio Bosne, imala poseban grb, nije mi poznato. Nije li ono bio
grb obitelji Kosaica ? I zbilja, u grbovnicih i u rodoslovjih, imenito
u t. zv. Ohmuevievom rodoslovju iza slike pod br. 17 nae akad.
galerije prikazuje se kano grb plemena Kosaica" (i )
tit trima kosima pojasima poprieno podieljen. Grdjeto je na titu
kruna, a gdjeto jo nad krunom lav (?) drei zastavu, a na njoj
kri sa dvie popriene grede. U rodoslovju Korieni-Neorievu od
1595. godine prikazuje se kano grb i Kotromanovia i Kosaica:
1
U rukopisu navedenom : ,,L' arme a mano destra del regno i
Bosna, quella alia sinistra dell' arciducato di Saba."
2
Mikloi: Monum. serb. p. 441, 457, 460, 466, 485 itd. Pui:
. II str. 115.

158

FR.

KAKI,

tit u tri polja podieljen, za heraldiku sliku lav, kruna i lav drei
ezlo. - Onaj desni grb, koji bi imao prikazati grb Bosne, slian
je na rimskoj ploi bosanskomu grbu po grilnberkom zborniku,
u kojem je bosanskim grbom tit u etiri odiela razdieljen, od
kojih 1. i 4. predstavlja krunu a 2. i 3. konjanika, viteza, sa
zlatnom krunom. Ne ima ipak u titu maem oboruane ruke, koju
zbornici prikazuju kano grb Rame ili Primorja. Ova shodnost
izmedju ploe i grbovnika ne radja li sumnju: ili da one oboruane
ruke nije bilo na ploi, te da j e od izdavatelja njezinih umetnuta
po grbovnicih ? ili da je sama ploa kanje postavljena, kada je
grbu bosanskom zavladala ona tradicija, koja je u potonjih
zbornicih nala svoj izraz? to je moglo biti i njekoliko godina
poslije smrti kraljice Katarine. T a spomenuti griinberki zbornik
sastavljen je samo 7 godina kanje. Svakako je desni grb na ploi
kombinovan i umjetno sastavljen grb, kakovu na suvremenih he
raldikih sp<>menicih ne ima traga; a ne treba zaboraviti, da j e
ona ploi izklesana u Rimu u doba renaissance.
Drim za shodno nepreutjeti nadgrobna spomenika Nikole
Ilokoga u franjevakoj crkvi u I l o k u / premda ne polaem vanost'
na bosansko Nikolino kraljevanje, kano to sam kod opisa njegova
novca bosanskoga jurve primietio. Nu i taj spomenik potvrdjuje
moje iztiaivanje. Prikazuje se na ime na krasnom od crvenoga
mramora izradjenom spomeniku Nikola u oklopu, stojei na lavu,
s jabukom i ezlom (kraljevska vlast) u ruci S jedne i s druge
strane, bokovih i noguh, vide se po dva grba, od kojih onaj
gornji na lievom boku je tit a u njem kruna sa tri liera. To je
grb Bosne. Na grobnom spomeniku Nikolina sina Lovre, kojem
nadpis kae: filius olim serenissimi domini Nicolai regis Bozne".
uklesana su takodjer etiri grba, sa svake strane kipa po dva od
kojih gornji desni prikazuje tit s krunom a u njem tri krune
jedna nad drugom. Taj grb imao bi takodjer prikazati grb Bosne,
poto se je Lovro pisao Dux Bozne" (1518); premda se u bo
sanskom grbu prikazuje samo jedna kruna
I tiem izerpismo suvremene heraldike izvore glede bosanskoga
grba. A do kakova se posljedka dolazi? Da se na novcih i peatih
bosanskih vladalaca od Tvrdka pa do Stjepana Tomaa prikazuje
kano g r b : ili tit koso presieen s lierovi (ili bez lierova) du
1

Opisa ga i snimak mu priobi dr. L. Thalczy u Archeologiai

Ertesit*. Sv. IX. (Uj folyam) 1889. p. 18. Viestnik hrv. arheolog.
drutva. XI., 63.

STARI GRB BOSANSKI.

159

pojasa na oba polja ili tit s krunom u polju, a kano podpuni

grb jo nad titom ljem s krunom i elenkom (perjanicom) te
odanle po ljemu viseim nakitom, platem. Prevladjuje ipak ovaj
drugi grb, na ime tit s krunom, jer doim se onaj prvi, na ime
tit s lierovi, nalazi samo na dvie vrsti novaca Stjepana Tomaa,
nalazi se ovaj drugi, tit s krunom, na svih orfalih vrstih novaca
Stjepana Tomaa, te na svih novcih bez iznimke kralja Stjepana
Tvrdka, Stjepana Tvrdka Tvrdkovia i Stjepana Tomaevia. Tako
prevladjuje ovaj drugi grb i na peatili, jer prvi se nalazi samo
na peatili Stjepana Tvrdka i Dabie, drugi pako (tit s krunom)
na svili peatili Stjepana Ostoje, Stjepana Ostojia, Stjepana
Tvrdka Tvrdkovia i Stjepana Tomaa. Na dalje na kamenih
suvremenih spomenicih ne ima nigdje grba s lierovi ve samo grb
s krun'im. Uza to ne smije se ni to prezrieti, da grb s litrom
obino je nepodpun, doim grb s krunom je podpun.
Ako se dakle u obzir uzme i vei broj heraldikih spomenika
i vrieme, koje prikazuju: tada se u pitanju priednosti izmeju
ova oba grba priednost ima dosuditi grbu podpunu sastvjeu se iz
tita s lierovom krunom i ljema s krunom, elenkom i nakitom.
Ovaj grb je posljednji razvoj u bosanskom grbovlju. Ovaj grb
preao je takodjer u starije, a i u mladje iz starijih potekle grbov
nike, tako u oxfordski i grimberki te u zbirku kijevsku; a to
ti zbornici podupiru one suvremene izvore heraldike osobito je
vano, jer su po dobi blizki novcem, peatom i kamenim spome
nikom.
Ako se op ia na heraldikih spomenicih njeko kolebanje, izmedju
jednostavnoga grba, sastojeega se iz tita s lierovi, i razvijenijega,
STstojeega se iz tita s krunom i ljema s krunim, elenkom i
nakitom: ne treba se uditi, kada se dri pivd oima s j e d n e
strane nemiran razvoj obenitih dravnih odnoaja u Bosni X I I I .
do X V . stoljea, kojim bijae i vladalaka kua obuhvaena, s druge
ona okolnost, da to druge sa zapada u Bosnu prenesene
uredbe, tako ni cva tiua se grba nije se mogla ondje ustaliti.
S toga i oni, razmjerno nepodpuni, izvori i spomenici heraldiki
svjedoe do^ta jasno, da je i u Bosni pitanje grbu prolazilo
razliite m'ene. Na peatu bana Ninoslava od g. 1249. kano i na
novcih osnovaca vladalake obitelji Kotromania ne ima jo traga
grbu. Nu ve prema treoj, etvrtoj desetini XIV. vicka pomalja
se grb na novcih bana Stjepana, i to nepodpun i nerazvijen. Glavna
est grba, na ime tit, je izostavljena, te samo izraen ljem i to

160

PR. BAKI,

kabliast, kano to i drugdje obian u X I I I . i X I V . vieku, sa zjalom

na prednjoj strani. Za nakit slui ljemu etverokutna daica
titnica (Schirmbrett) biserjem u sredini izkiena. Inae su titaice
obino koluti ili uglaste (navadno esto - uglaste) izrezane
daice, na kojih dolazi ili slika
tita ili cieli tit Nad daicom
vidi se elenka u obliku rue.
U prileeem snimku prikazuje
se grb bana Stjepana, kano
to se vidi na novcih, samo
znatno vei, da mu se pojedine
esti jae iztaknu.
N a grbovih nasljednika bana
Stjepana poam od Tvrdka opa
aju se ve njihove esti i sa
vrenije i podpunije, prema na
prednijem razvoju njihovu na
zapadu i u susjednih Bosni
zemljah. tit je jasno izraen,
malen, u obliku skoro ravnostranoga trokuta, na stranicah njeto
izvinut, ili tako zvani trokutni tit. Obino je nagnut na desno,
samo na kamenu u Jajcu na lievo, nu i u ravnu poloaju,
premda riedko. U titu ve je heraldika slika, ili nastala dio
bom tita poprienom crtom, ili tomu uz poprienicu krinovi
cvietci, ili bez poprieue kose crte u polju tita kruna. Prva vrst
slika, koja postaje diobom tita putem crta, bijae najjednostavnija
i najstarija. Svaka est tako porazdieljena polja bijae obino
drugom bojom razlikovana. tit bijae presjeen ili jednom crtom ili
dvjema, trima itd. crtama, i to u raznom smjeru. Tim su nastale
crtaste slike. Bosanski tit, u koliko je dieljen crtom, bijae samo
jednom, i to poprieno kosom cd gornjega desnoga kraja prama
lievoj ili otranoj strani tita, presjeen. Ljiljan, krin, koji dolazi
njekoliko puta u titu bosanskoga grba, i to obino po tri na
svakoj strani du crte, veoma je star ures, te u iztoku dolazi ve
u X I . stoljeu kano ukras oiela; a odavle j e po svoj prilici
uao pod imenom fleur de lis u francesku (odavle ime Francica"),
onda u njemaku heraldiku. Sastoji se iz tri lista, od kojih je srednji
gore i dolje otro zartan; oba lista po strani gore su savijena
i vise, dolje u vis savijeaa; sva tri pako vezom skopana. Ugarski

STAKI GEB BOSANSKI.

161

kraljevi anuvinske porodice (134295.) imali su takodjer u grbu

liljan. 1 Nije li odavle liljan preao i u grb bosanskoga bana ob
zirom na vrhovnu vlast ugarskoga kralja, koju je tada priznavao?
Nu iza krunitbe Tvrdka za kralja Bosne, im je ona vrhovna
vlast pravno prestala, prevladjuje u titu bosanskoga grba kruna
a liljan zauzima podredjeno mjesto, naime kano ukrasa ili kano
zavretak k r u n e , to se vidi i na i florentinskoj
(toskanskoj) kruni. eka kruna imade na obruu etiri velika
ljiljana.
Ni bosanski grb nije u svojem razvitku ostao kod sama tita.
Opaa se ipak ova razlikost, da tit ili samo crtom poprieno razdieljen ili liljani ukraen dolazi osamljen; izuzima se grb na peatu
Stjepana Tvrdka Tvrdkovia od 1405. i 1421. godine Tuj j e
takav tit u savezu s drugimi dielovi. I u bosanskom na ime grbu
dolazi kanje redovito nad titom ljem s nakitom, a to uviek uz
tit s krunom. I drugdje je tit u starije doba (XII. vieku) jedini
sastavljao g r b ; nu rano mu se pridrui ljem s ostalimi heraldikimi ukrasi. ljem postade tako vanom esti grba, da kadto dolazi,
na pr. na peeatih, i bez tita, kao to i na spomenutom pjenezu
bosanskoga bana Stjepana. Osobito su ga upotrebljavale u svojih
grbovih obitelji vitezova i plemia, jer je vitez nosio ljem za obranu
glave, a na turnire ga donio, da dokae svoju sposobnost za ju
naki megdan. Od etiri vrsti heraldikih ljemova dolaze na
grbovih bosanskih vladalaca dvie, koje smo ve spomenuli, dolaze
na ime: kabljiasti i boljivi, doim ne dolazi onaj na zaponac,
koji se tek oko 1420. god. u obe javlja, a ni od svih najstariji
lonasti X I I I . stoljea. Kabliasti (Kbelhelm), sastojei se iz etiri
skupa skovane ploe i jedne s gora zakljune, dolazi samo na
novcu bana Stjepana. Stariji oblik je malen, gore ravan, samo
glavu pokrivajui; kasniji oblik, kano to na naem ljemu, velik
je, do ramena dopirui, na vrku presvojen. Izmedju gornjega
i dolnjega diela sprieda vidi se luknja etverouglasta za gledanje.
Na svih ostalih bosanskih grbovih ljem je u gornjoj esti okruglast
prilagodjen glavi, u dolnjoj pako esti priljubljen vratu, a izmedju
obiju luknja, riez, bez zaponca. Dolnja est imade u sredini sprieda
otrac, a gore iztie se tako, da u presjeku izlazi u rt. Dopire na
prsi i hrbat, gdje se privee. Ovakav ljem pristaje na trouglaste
1
Na dukatih kralja Ljudevita I., koji je prvi poeo kovati zlatne
novce u ugarskoj, vide se na priedku sv. Ivan krstitelj, a na zadku
liljan. Liljan bijae slika na grbu francezke vladalaeke koe.
R. j . A. .
11

162

FR. RAKI,

titove. Iza X I I I . vieka dolazi ljem s nakitom, koji u svojih

najotmenijih oblicih prikazuje ili rogove, ili kreljute, ili daice,
ili eire ili pera i zastave, ili ljudske i ivotinjske slike. Na ljemu
na novcu bana Stjepana dolazi, kako smo vidjeli, daica s per
janicom. Na svih ostalih grbovih daicu zamjenjuje kruna s per
janicom. Ovdje posreduje kruna izmedju ljema i nakita (Helmsschmuck, Helmkleinod, franc, cimier, lat apex, cimeria), elenke,
te nije u strogom smislu znak kraljevske vlasti, jer takovim bila
bi kruna postavljena na tit mjesto ljema ili u ili oko tita. Per
janica je dakle cimier ljema na bosan kom grbu, i to pera sabrana
u kitu, kukmu, koja izlazi u vis iz krune. S kabliastim ljemom
doli su u XIV. stoljeu u navadu i plastici, t. j . iroka na ljemu
razastrta krpa, koja kano mali plat visi po njem, ili raznoliko
izrezuckana u kovraste ostrike. Ovaj drugi oblik plastica vise
ega izpod krune po ljemu vidi se na bosanskom grbu. Ipod
krune sa ljema vise ostriei, gdjeto na kraju s resami. Ovi ostrici
prikazuju se od polovine X V . vieka kano listasto izrezane vrpce,
pak prelaze u zubaste kovrice, koje e3to zaokruuju u raznolikih
zavojih s lepreimi roglji savkolik tit. Njeto takova opaa se
na grbu Stjepana Tomaa.
Iz ovoga kratkoga opisa biva dosta jasno, da je grb vladalaki u
Bosni teajem stotine i vie godina, na ime od polovine XIV. do druge
polovine XV. vieka preao kano i drugdje razliite miene u svojem
razvoju. Da se to zorno im podpunije prikae, prilaemo ovdje
vjerne nu znatno poveane snimke, grba sa pjeneza i peata Stjepana
Tvrdka, Stjepana Tvrdka Tvrdkovia, Stjepana Ostojia i Stjepana
Tomaa, pak s kamena na kraljevskom dvoru u Jajcu i nadgrobne
ploe kraljice Katarine u Rimu i to tako, dae najprije navodi grb
sastojei se iz samoga tita koso poprieno razdieljenoga (bandelier),
onda grb sastojei se iz takova tita, nu popunjen ljemom i na
kitom njegovim; napokon grb iz tita s krunom, pak popunjen
ljemom i nakitom 1 . Najkasniji razvitak grba prikazuje grb na
njekojih vrstih novaca kralja Stjepana Tomaa. Cjelokupan peat
kralja Stjepana Ostojia od god. 1419. ovamo dodue ne spada,
nego samo grb na priedku i zadku, nu postavlja se ovdje ne samo
zanimivosti radi nego i za to, to su mu slini i drugi visei peati
bosanskih kraljeva, imenito Stjepana Ostoje od g. 1400. i Stjepana
Tomaa od god. 1446.
1
Glede provedbe snimaka ima se opaziti, da bi tit u grbu Stjepana
Tvrdka Tvrdkovia i vojvode Hrvoja imao na desno nagnut stajati.

STARI GKB BOSANSKI.

Grb na pjenezih kr. Stjepana Toma

Grb na peatu kr. Stjepana T.

Tvrdkovia (1446).

163

Grb na peatu kr. Stjepana

T. Tvrdkovia 1405, 142.1.

Grb na kraljevskom dvoru u Jajcu.

164

FR.

RAKI,

Peat kralja Stjepana

Neumjestno ini nam se pitanje: da li je taj grb bio samo po

rodini vladalake kue Kotromania ili ujedno drave bosanske;
i nije li ova imala poseban od vladalake porodice razliit grb]?
Neumjestno j e za to, jer se podmiu onoj dobi potonji dravopravni odnosaji, koji ne odgovaraju javnomu stanju Bosne X I V .
i X V . stoljea. Bosanski vladaoci i kovali su novce i peatili javne
izprave kano predstavnici dravne vrhovne vlasti, pak ovu j e iz
raavao i onaj grb, koji je postavljen na novcu i peatu. A ne
ima traga, da bi banovina ili kraljevina bosanska imala poseban
znak za izraz svojega suvereniteta. Grb vladaoca Bosne bijae
ujelno grbom zemlje, kojom je on vladao.

STAKI ORB 30SANSKI.

165

Ostojia godine 1419.

Iz ovoga razlaganja moglo se razabrati, da je heraldikim su
vremenim spomenikom posvema nepoznat grb, koji se u poznijih
domaih rodoslovjih prikazuje grb Bosne, na ime dva unakrst
postavljena kljua sa ili bez okrunjenih glava na kraju gornjem,
i gdjeto u sredini izmedju oba kljua ili iznad prosieka kruna,
kano to u t. zv. Ohmuevievu rodoslovju Poto je pako taj
izvor, kako vidismo, veoma mutan, te su rodoslovja postala mnogo
poslije propasti Bosne, pak su ili izmiljena ili skovana: to
jim se ne moe dati priednost pred suvremenim! autentinim! heraldikimi spomenici. 8 toga grbu bosanskom, koji dolazi u
onih domaih spomenicih, grbu na ime prikazujuem tit i u njem

166

F. RAKI,

Grb na pjenezih kr. Stjepana Tomaa.

dva kljua
govoriti.

unakrst poloena,

ne moe se u znanosti

ozbiljno

A je li opravdaniji grb prikazujui tit i u njem maem obo

ruanu r u k u ?
Spomenuto je, da u grbovnicih i zbornicih ovaj se grb pripisuje
ili Rami ili Primorju, a ne Bosni, te gdje se navode i grb Bosne
i grb Rame, tuj se u starijih prvim prikazuje tit s krunom,
drugim tit s oboruanom rukom. Ovaj drugi dolazi tek u X V I .
vieku. Jedini stariji spomenik (ako j e na njem bio taj grb ve u
poetku i ako polazi iz dobe, kako se misli), koji navodi taj grb,
na ime tit i u njem ruka s maem, bio bi nadgrobna ploa kra
ljice Katarine; ali i tuj je pravi grb bosanski na glavnom mjestu.
U obranu t. zv. ramskoga grba ne moe se pae navesti ni starija
tradicija ugarska. Nametnuti Bosni kralj Nikola iloki ne priznaje
toga grba, ve si prisvaja grb po-iljedujega kralja bosanskoga i nje
govih predastnika, na ime tit s krunom. Kralj Matija Korvin,
koji si je svojatao pravo na Bosnu i za nju se odmah poslije
smaknua Stjepana Tomaevia borio, upotrebljuje na svojem pe
atu uz grb Ugarske i grbove ostalih zemalja i grb Bosne ona
kav, kakav smo nali na novcih i pjenezih Kotromania t. j . tit

STARI ORB BOSANSKI.

167

Grbovi na nadgrobnoj ploi kraljice Katarine.

s krunom 1 . Takav se grb prikazuje i na peatih Matijina nasljed

nika Vladislava I I . 2 Tek doba habsburgovsko odstupi od ove sta
rije i jedino izpravne tradicije pod uplivom umjetno stvorene
njemake heraldike, kano to je ve natuknuto.
Taj dakle t. zv. ramski ili primorski grb, prenesen kanje na
Bosnu, ne moe pozvati u svoju obranu istinite suvremene heral
dike spomenike
Ovi znadu taj ramski i primorski p;ib samo na novcih velikoga
vojvode bosanskoga Hrvoja. Taj ugledan u ono doba mu bio je
ujedno (1, (" Bosne t. j . bosanske krajine, ili pre
djela izmedju Une i Vrbasa, te i preko ove rieke sve do Usore,
koju je ast obnaao ve njegov djed Hrvatin. Kano susjed
Hrvatske uplivao je i na njezine dogojaje, te je po kralju Ladislavu postavljen bio za njegova namjestnika u Dalmaciji i Hrvat
skoj (14021403). Kano takav bio je Hrvoje od konca god. 1403,
1
Tako na grbu viseem listini g. 1488., u subotu pred sv. Sebastijanom izdanoj Gjuri Golenu iz Sutjeske, koja se uva u knjinic*
nae akademije. U sredini peata je grb Ugarske, okolo njega jo
est grbova, o kojih onaj na lievu prvi: tit s krunom.
2
V, peat na listini, izdanoj na dan sv. Fabijana i Sebastijana
1493. brai Andriji, Gasi i Mihajlu o Lomnice, u akad. knjiniei.
Grb bosanski kano na Matijinoj.

168

PR. RAKI,

pak do ljeta god. 1413. ujedno ?ce(>i|rh, 1 "; a kano

takav kovao je novce.'2 To se potvrdjuje tim, to na tih novcih
dolazi na priedku lik zatitnika nadbiskupije i grada Spljeta
sv. Dujma s nadpisom S. D O I M V S S P A L E T I i to se na zaku
pie moneta Charvoi dueis Spaleti". Nije dakle Hrvoje kovao
novaca kano veliki vojvoda bosanski ili kano knez dolnjih kraj",
jer u Bosni nije imao toga prava nitko osim vladaoca, ni herceg
sv. Save", nego kano vojvoda spljetski. U isto j e doba poela
mletaka republika, im je od spomenutoga kralja Ladislava za
dobila dalmatinsko primorje, kovati za Dalmaciju poseban novac
t. zv. Tornese i Dalmazia, kojega je najstariji komad poznat od

Grb na pjenezih vojvode Hrvoja.

god. 1410, dakle Hrvojine

dobe 3 . I Spljet je pod mle
takom vlasti prema koncu
stoljea (1491.) dobio svoj
novac, t. zv. bagattino, kano
to ibenik, Zadar, Trogir i
Hvar. Prema tomu Hrvojev
novac niti ne spada medju
bosanske. Nu nas zanima grb
na zadku. Taj grb nije na
svih novcih posvema jednak.
Na svih izraen je trokutasti
lievo nagnut tit. Taj tit je,
izuzam dvie vrsti novaca,
dvjema kosima prugama poprieno podieljen u tri polja,

a na njih srednjem tri liljana,

na svakom pako pokrajnom po jedan liljan. Podpun grb osim
tita imade nad njim i ljem s izrezom za oi, pak i cimier. Pla
stic lepri na ljemu upravo kano na grbovih bosanskih kraljeva,
na njihovih novcih i peeatih. Nad ljemom die se ruka drea kod
balaka britak ravan irok ma; a spojena je sa ljemom preko
omota 1 . Ovaj snimak prikazuje taj podpun Hrvojev grb.
1
V. Bulletino di Arebeologia e Storia dalmata. XII. 189. XIII,
16. 3132. 4448. 6364. Prvi put se spominje kano spljetski
uka" 4. novembra 1403, a posljednji put 3. juna 1413.
2
Opis Jugoslav, novaca str. 214217. tab. XVII, br. 1927.
3
Paovan-Cecchetti: Sommario della Numografia veneziaua. P. 77.
Na priedku je grb obitelji Contarina, na zaku sv. Marko. Nadpis:
Moneta Dalmatie.
1
V. Opis tab. XVII, br. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27.

169

STARI GRB BOSANSKI.

Heraldika dakle slika u titu Hrvojeva grba jesu liljani, krinovi,

kano u grbovih bosanskih vladalaca jedne (starije) vrsti, s tom
ipak razlikom, da je tit na Hrvojevu grbu podieljen kroz dvie,
a u grbovih bosanskih vladalaca kroz jednu prugu; za tiem da ovi
imadu krinove du one jedne pruge, docim u Hrvojevu titu jesu
krinovi u tri reda s jedne i s druge strane pruga, na njekih novcib
krmovi su posuti i izvan grba. Nepodpun Hrvojev grb 1 sastoji se
iz samoga tita, bez ljema i nakita. Tada krinove zamjenjuje
kano heraldika slika lav ravno stojei a pred njim spomenuti
ljem s rukom oboruanom maem na vrku. Nu na ni jednom
Hrvojevorn grbu ne vidi se sam tit jedino s rukom dreom ma ;
ve u tom sluaju t. j . kada se druga est grba (ljem i elenka)
prenosi u tit, uviek je heraldika figura lav, a s njim i ruka
s maem (geharnischter Arm).
Odavle bi sliedilo, da grb t. zv. Kame i Primorja i grb Hrvoja,
gdje i nije podpun nisu heraldiki istovietni, ako i jesu si donjekle srodni. Nu takove srodnosti znade nam navesti heraldika
mnogo primjera i kod grbova razliitih porodica, drutava i
zemalja.
Sto je dakle zakljuak ovoga potankoga iztraivanja?
Zakljuak je sliedei: a) Dva unakrst poloena brvna (kljua) u titu
s glavama na gornjih okrajcih, sa ili bez krune u prosieku ili nad
njim, kakav nam grb bosanski prikazuju domai zbornici, nije grb
vladalaca bosanskih; a tako nije njihovim grbom niti tit s rukom
dreom ma, kakav je za bosanski grb prihvatila tradicija ugarska
poslije X V I . v eka. Ni jedan ni drugi grb ne nalazi podpore u
istinitih suvremenih heraldikih spomenicih bosanskih Na dalje
b) Jedini i pravi grb vladalaca bosanskih, koji sliedi iz tih spo
menika, jest tit ili prugom koso presieen s dva reda krinova
du pruge, ili s krunom krinovom na sred polja; a podpun jo
sa ljemom i nakitom, koje spaja krinova kruna. Ovaj drugi je
brojniji na heraldikih spomenicih i predstavlja dalnju mienu u
razvoju vladalakoga grba Kotromanieve porod . toga imalo
bi se, obzirom na historiki kontinuitet, na taj grb nadovezati,
kada se radi uzpostavi grba, kojega je poviest, kano i same
zemlje, prekinuta kroz etiri stotine godina.
1

Ondje br. 1920.

. J . A. 01.

11a

Adverbi na ski, ske, ke, ce, ice u Kajkavaca.

Predao u sjednici filologicko-Jiistorikoga razreda jugoslavenske
znanosti i umjetnosti dne 29. listopada 1889.

akademije

PRAVI LAN M . VALAVBC.

Sadrina:
1. Uvod. 2. -ice nije sing, instr. oslabom od -ica
stegnuto od -iceja, jer nema recimo part, praes. act. oblika bera
od koga bi oslabom nastalo bery ili bere. 3. dobre x,aX<; bene je,
kako to jezik shvata, svakako loc. sing-, i to vala da od enskijeh
osnova na a, tako i adverbi na bsky hrv. ski, ali ne preko -am.
4. sing, gen. ryby due nije plur. , jer hrv. gen. due, a pl.
acc. due. 5. ipoteza: sing. gen. - i -e je od dva u jedno spojena
sufiksa jam i s. 6. - -e od jams ams moglo je sauvati to lokal
noga znaena uz svoju novu slubu genetiva. 7. -ski -ske objea
se na part, praes. act. 8. neka razlika u znaenu izmeu -ski i
-ske. 9. norski po norski, norsko po norsko. 10. -ke -ce -ice srodno
sa -ski postalo sufiksima naina. 11. -ske -ce -ice mlaa jezina
tvorba nastala prema -ski kad gen. ribe za ryby. 12. primjeri
adveraba na ce ice. 13. na kakovu se osnovu dodaje ce ice. 14.
zavretak sing, instr. im om postao nastavkom naina, na koji
moe stupiti jo i ce ice: imce imice ome omice; na pred istr.
na om 15. n a, rede p o, pred -om kod adjektiva.
1. Adverbe na ke ce ice smatra M'kloi za genetive sing, enskijeh osnova na a Gleda li se na oblik, to e imati Mikloi
pravo. Dr. Mareti, koji je u Radu X C V I X X V posakupio sve
adverbe ove vrste koliko ih ima u Vukovu rjeniku, ne moe pri
stati uz Mikloia, jer nigdje ne vidi u slavenskijem jezicima gdje
bi genetiv sluio za izricane naina, pa razlae kako misli on
postanu ove jezine osobine hrvatskosrpskoga i slovenskoga jezika,
i poziva da jo tko progovori tome. Evo mu odziva jedno da
se vidi to toga ima kajkavtina, drugo da kaem kako sam si ja
ovu stvar tumaio.

ABVBRBI NA ski,

ske,

ke,

ce, ice u KAJKAVACA.

171

2. Po Mikloiu lautlehre 44, 300 i drugdje a na kraju rijei

moe slabiti na i n, pr. u part, praes. act bery i bere od
bera. Prema tomu sam neko vrijeme mislio da je -ice sing, instr.
od stsl. -iceja icea -ica, kako je sing, instr. ryba dua stegnut
oblik od ryboja dueja, i to osobito s toga to u ostalijem indoevropskijem jezicima kao u lat gr. litav. itd. instrumental dolazi
za izricane naina. Stara sloventina ima adverbe od brojnikijeh
supstantiva s nastavkom ica u instr. iceja, n. pr. etvericeja ev.
mar. luk. 19 8 ate esmrb kogo &\, vzvrata etvoriceja. Tako u istom kodeksu jo vbtoriceja mat. 26 42 mark. 14
30 72 ion. 3 4, 9 24, treticeja mat. 26 44, semiceja mat. 18 22,
si^okraticeja luk 8 18, sTitoriceja mat. 19 29, nrbnoiceja mat.
17 5 mark. 9 22. Slino je u kajkavtini duplicum: Job podie se
iz gnoja ter se nadela duplicum vsega imetka kaj ga je prvo ladal.
Simuni prod. 165. Nuzgredice napominem da u istom mar. ko
deksu uz -iceja dolazi i oblik -ici n. p. ion. 21 17 glagola emu
tretiici: Simone Ijudin, ljubii li me? Petri, ree emu
tretiici: ljubii li m e ? mark. 14 41 i pride tretiici i glagola imi.
Tako ima i Antun Dalmatin u hrvatskom prijevodu svetoga pisma
rije etverici luk. 19 8 ako sam to koga vhinil, vraam etverici.
Ovo mjesto navodi Danii u akademijskom rjeniku i dodaje medu
zaporcima: (etverice). Ali sve da -a slabi na - i -e ; oblik -ici
ne moe biti oslabom od -ica. Zavretak part, praes. act. sing,
nom. mase. tematskijeh glagola je -ont-s, ali -onts ne daje -a, to
daje samo - kako kae plur. acc. vlbky od vl r bkons, a -onts i
-ons je isto; bery j e dakle od *bheronts. Samo za mono dri
Brugmann da je sing, nom mase. part, praes. act. graen bez s
te se je pred n produilo : -on(t) kao u grtini od epspovx,
pa je onda -on postalo - kao u kamy od kamon gr. ax.;xtov. On
grundz. I 87 veli: part, bery 'ferens' kann ebenso gut dem
griech. (psptov gleichgesetzt werden, als dem aus *bheront-s entstan
denem ai. b h a r a n " ; ali na strani 399 k a e : wahrscheinlich gingen
vezy 'vehens' spej 'eilend' aus indg. -ont-s hervor". Ali kad svi
indoevropski jezici sing. nom. mase, part, prave sa s do jedine
grtine, koja samo u osnovama s tematskim vokalom nema s :
aX'Xcov aXwv, veoma je vjerojatno da ni sloventina nije otstupila
od ostalijeh jezika. Inae ne znam ima li stsl. ikoju rije koja bi
se doimala na indev. -n osim sufiksa -mon, pa mi se dakle sve
vidi da u sloventini niti kamy ne e biti prema kamon <xx.jxwv,
nego da je od kamons, to j e : nastavak je -mon primio u nomina-

172

. VA!LAVEC,

tivu 's od ostalijeh mukijeh nomina te od -mons posta muns mun

m = my, pa je kamy, to je kamons gen. kamene nalik na slovo(s)
gen. slovese. Niti lit. aknra nije prema <x,[j<wv nego prema akmo
stind. ama. Tako mi se vidi da je i kore mogue samo od koren-s,
ako j e nastavak -en, ne -en. Grkomu -wv mogao je neko ipak
odgovarati stsl. -an na nos govoren (sravni -cov- = -an-: opxv-iwv-; = : sel-jan-e). Takav'-an moglo bi biti glagolsko slovo ( , koje
dolazi u zografskom i marijinskom jevaneliju u sing. nora. mase.
(neutr.) part, praes. act. n. pr. u nestfi == nesan od nesn gr.
cpspwv (sravni staroruski moga, st. eki moba, st. polski klad 0). To
je dakako malo vjerojatno osobito kad se pomisli da niti zogr.
niti mar. ev. nije prosto bugarizama, da je dakle valada jedan i drugi
kodeks prijepis nainen u Bugarskoj, gdje j e za iracijonalni vokal
stvoren valada i poseban znak, onaj rep pred , te fi glasi po
Jagiu (zogr. X X I V mar. 417) kao kratko muklo a, po Leskienu
(hridb. 70) nalik na . Nu kad je u zogr. i mar. kodeksu za
onaj iracijonalni vokal, koji je nastao, kad je nazalima nestalo
vlastitoga glasa, stvoren poseban znak, mislio bi ovjek, da e taj
znak u nima dolaziti ne samo samcato u participu praes., nego,
ako ne u svima, to barem u nekojim drugim rijeima u kojim
Bugari govore bud muklo bud . Za to nema n. pr. u mar.
nikada pisano recimo r c ka kad raka dolazi do 86 p u t a ? Puki
sluaj to nee biti, a zato stvarati neto za neto a ne upotreblivati je za ono emu je stvoreno? Uz - dolazi u participu kasto
-a u glagolskijem spomenicima mar. pslt. sin. euchol : sai, grjedai,
ivai, stregai. Vjerojatno je da je i to bugari/.am, i Jagi i Leskien
imae pravo da vala itati bud si grjedai . . bud s'bi grjedT>i . .
Wiedemann mnije da je a, iz ostalijeh padea dolo u nominativ.
Ali moglo bi se pomisliti i to, da su si ono fi i a bili glasom ne
kako slini, pa se a pisalo s nedostatka posebnoga pismena za
nosno -an, za koje su si zogr. i mar. stvorili dodue posebni znak,
ali se u mar. izmaklo od stare navade a za t do dva puta: sai
ion. 6 46 i ivai 6 57. U z bery (eventualno ber ( za beran i
bera) ima i oblik bere, koji se ita i u glagolskijem spomenicima:
gredei, sei cloz I, ivei euch. Ali taj oblik u pravoj staroj sloventini dolazi u tako neznatnom broju da iezava prama obliku bery,
pa je ovjeku muno vjerovati da je bere starije od bery i da ga
je napokon ovo posve istisnulo iz jezika. Opet ima Leskien (Archiv
I V 149 i handb. 70) pravo da je bere naineno analogijom onijeh
veraba koji imaju izvorno e u nominativu, to je tim vjerojatnije.

ADVERBI NA ski,

sJc6r ,

, U KAJKAVACA.

173

jer u ostalijem padeima dolazi samo a nikada e: samo berata,

beratu . . ; nikada bereta beretu . . Branei svoju tvrdnu da
od a postaje oslabom veli Mikloi I 155: der regel dasz y fr
( an' nur dann eintrete, wenn hinter diesem t an' ursprnglich noch
ein consonant s stand, Schmidt 1, 177, steht das neutrum plety
entgegen". Ali tu se oevidno uzima oblik mukoga roda i za
neutrum po analogiji participa na -e -je, gdje je isti oblik za oba
roda: bije TU-TOJV i TUTCTOV, jer bijont bi kao neutrum vajada dalo
bije kao poljom daje polje, a bije se je moglo tim lake upotrebiti
i za neutrum, to je zavretak e je po glasu veoma nalik na je
u rijeima srednega roda: pitije itd. Vala pamtiti da ima i u part,
praet. act. jedan oblik za mase. i neutr.: hvalb. Nema dakle
oblika bera od koga bi oslabom postalo bery ili bere. Sam Mi
kloi veli wortbild. 9 5 : ob part, praes. act. auf a im asl. wirklich
bestehen, ist nicht mit Sicherheit festzustellen, da sie in massge
benden quellen fehlen".
3. Lokal slui za izricane naina: stsl. dobre bene kajk.
na kraace Pergoi = na krafrbce, na same Krajaevi, ugrsl. na
kraci, na rejci = , na mali itd. Jezik taj oblik shvaa bez
nijedne umne za sing. loc. Oblik dobre moe biti prema nominativu
obrb, dobro i dobra. Mikloiu synt. 162 14 je prema dobro, ja
sam drao i uzimam da je prema dobra zato jer je zavretak lo
kala vie prema enskomu rodu: rabe meste", veli Mikloi,
befremden wegen des im auslaute, wofr man i erwartet".
'Warum der loc. sing, vlce" (vrgl. griech. o'ix.oi) - nicht -i hatte,
ist unermittelt', pritvruje Mikloiu Brugmann I 82 anm. s. Kako
mi je dobre bilo loc. fem., tako mi adverbi na - hrv. -ski nijesu bili plur. instr., nego sing. loc. fem. od nominativa -bska hrv.
-ska. Mikloi wortbildg. 4 pie: ich halte den gen. auf e und
fr einen alten durch am gebildeten sing. loc. ai. gat-j-am, daher
dua aus duam duaam, ryba aus rybm rybaam". Ali od -am na
kraju rijei biva samo a ne niti e: sing. . fem. samo ryba
dua od ryba-m duhj-nx, sing, instr. fem. samo ryboja dueja ili
stegnuto ryba dua od ryba-jam duhja-jm; 1. sing, praes. samo
bera od bhera-m, genetivu na -a nema traga u starim slovenskijem spomenicima, premda ima ogroman broj genetiva na - i -e.
U sinajskom psaltiru po Greitlerovu prijepisu i izdanu ima dodue
u psalmu 49 14 prividan genetiv na -a: porbri bogu rbtva h v a l a
'JGOV ) i>u<jtav tv EG sto? i 106 22 porbratrb emu rbtva
h v a l a fl-'jfjsTco'jocv i^uTiav a.ivrrsco?. Psaltir Mihanoviev

174

. VA^AVBC,

bugarske recenzije valaa iz X I I I vijeka ima na oba ta mjesta

dativ hvale, simonovski psaltir ruske recenzije pisan ne poslije
1280. godine, ima na prvom mjestu hvale, a na drugom gen. hvaly ;
hrvatski glagolski brevijari kao pazmanski, Kukuleviev, oba novlanska imaju gen. hvali, psaltiri irilski srpske i ruske recenzije
imaju hvalbi, hvalenija ili hvale. Ali se u sinajski psaltir toga iz
dana na ova dva mjesta nije smjeti pouzdati, jer mjesto hvala vala
svakako itati adjektiv h v a l f c n a , jer tako i zbila dolazi u psi
115 18: tebe pobrja rbtva h v a b n a ioi - ikxitocv a i v e i s f o ? .
Sravni i psi. 49 13 rbtva h v a k n a a prolavit^b me O-ucrtz
bockati [. Tako i u psi. 4 6: ^ rbtva p r a v b d a ,
QWav iz 7. t < d v , , nije rije pravbda genetiv nominativu pravbda,
nego j e akuzativ adjektivu pravbdbn r b: p r a v b d b n a , , kako je i
psi. 50 21: toga blagovolii rbtva p r a v b d a , sSo/.r,cri;
&UOTV S t a z o a u v / j c opako bud napisano (moda skraeno) bud.
prepisano pravbda. za pravbdbna. Bez umne je pisarska grijeka
i psi. 7 I : izbavi i gospods izdraki>i vsh r vrag'b emu, i z d r a k a
i Savlov r y.7.1 ex. ^sspoc SaouX. Vidi i Mikl. I 86 2 a). Nema
dakle sing, gen, ryba. dua, od ega bi oslabom postalo ryby
due.
4. J. Schmidt u Kuhn. Zeitsch: X X V I 337 veli da se moe
pomisliti da su padei sing, gen plur. nom. i acc. neko u jezino
pradoba jednako glasili i-ankas kao u litavtini rankos; plur. acc.
ranks (osnove na -a da ni jesu imale nikada n u tom padeu)
ostavio je svoj nastavak pa se ugledao u mase.: vlbky od vkbkons,
i od nega primio n : rankons, pa su za tim ovaj oblik prihvatili i
plur. nom. i sing, gen., kad su i prije bili jednaki. Sto se kae
za vala dakako i za due. Bio bi dakle sing. gen. r y b y
d u e upravo plur. acc, to je ve prije Schleicher formi. 236
nasluivao, ali kasnije u comp, zabacio. Premda s neke strane
(glede n u pl. acc.) godi to Schmidtovo tumaene, ipak nije tako
silno te bi se moralo rei: ovako je i drukije biti nikako ne moe.
Da gen. ryby due moe biti pl acc. ryby due, tomu se oblik
stare ne vie ive sloventine ne upire, ali se tim jae protivi
hrvatsko srpski jezik. U nem je zavretak sing. gen. -e dug: due
(due), a u pl. . je -e k r a t k o : due. Vokal u slogu na kraju
rijei rado postaje dug stegom iliti kontrakcijom dvaju vokala u
jedno. Tako je recimo u gleda 'speetat' krajne a dugo: gleda
(gleda) jer je stegnuto od gleda -je(t); tako je a u imperfektovu
nastavku jah ah dugo: -jh j h ah h, jer j e ovaj nastavak upravo

ADVBRBi NA ski, ske, ke, ce, ice u KAJKAVACA.

175

imperfekat korijenu e s : indev. esom mjesto esm, jer je od augmenta e i od e u es sliveno ili stegnuto, stind. asam od aasam
po bharam; od esom biva stsl. jalib hrv. jh h : berijh
stsl. bereelrb od neke osnove na : bhere: bhereeehom bherehom,
a hrv. pleth od osnove bez onoga plet; tako je dugo u dbbro
^P'/ICTOV jer od dobro-je; tako je n sing, instr. fem. zavretak
-om dug: -om: ribom (ribom) jer za ribov ribou riboju stsl. ryboja, itd. U ope biva zadni slog dug ako je nastao izvorno od
dva sloga kojijeh se prvi zavruje suglasnim a nije pred nim polu
glasno bilo, osobito ako u drugom slogu ima ili je imalo koje su
glasno n. pr hvale hvale 'laudant' jer od hvalent-, ali nesoe jer
od nesoent, pletu plotu jdectunt' jer od pletont-, ali pletijahu
pletijahu jer od pletijahont, plamen plamen jer od plamen-b(s), ali
pleme jer od piemen; jtrs lotos zimus jer od jutrom-sb letom-sb
zimm-sb, ali danas noas veeras jesenas jer od dbnbm-si. noti.m-si>
veerbm-s jesenbm-sb itd. Tako je i -e u pl. acc kratko, jer nije
nastalo nikakvom stegom: due ; jer od duhjans duhjons duens.
Prema tomu bie valada i -e (-e) u sing. gen. nastalo stegom od
dva vokala, od dva sloga. U ostalom sudi Brugmarm Schmidtovu uzimanu, d a j e u indoevropskom prajeziku iz skupine: dugi
vokal-j- nazal-f- s iezlo n I 190 ovako: als eine zu beachtende
mgliehkeit scheint mir diese hypothese der erwhnung wert. Doch
fehlt ihr zu zeit noch festere begrndung". Brugmann dakle jo
dri da je u plur. acc. enskijeh osnova na a zavretak -ans, ali
da se je u sloventini skratilo ans na ans odkle ons itd., jer str.
466 kae: Krzung vor und nas.-f-geruschlaut . . . entsprechend
kann auch ksl. raky, welches zunchst aus ronkons herzuleiten
ist, weiter auf lteres ronkns zurckgefhrt werden". Prema tomu
j e i to, da su u sloventini jednako glasili sing, gen., plur. nom.
i acc. samo mogunost koja dodue vrijedi da se spomene, ali dovolno dokazana nije, pae ista mogunost iezava pred hrv. dugim
e u g e n , ako i prizna da j e pl. acc. fem. graen analogijom
po mase. Vidi i I I 401 anm. 1 i 459 anm. 3. to je u adverbima
na ke ce ice e dugo, to je odvratilo i Maretia od pomilaiia na
plur. acc. Kad j e dakle sve jo ipoteza, uinio sam i j a ipotezu,
i da joj imam sam prigovarati, kaem ju ipak. Discimus
errando, saepe et peccasse iuvabit.

176

. VA^AVEC,

5. Ako1 je a ja uzimam da je sing. gen. mukijeh i srednijeh

osnova na ( ; ), recimo odruivi se od litavtine, posegnuo ne
znam zato za tuim nastavkom, ali nastavkom istoga broja, za
sing. abl. stind. -ad, mislio sam da se je valada i sing. fem. s istoga
uzroka i povoda odrekao vlastitoga si nastavka kao i gen. mase.
i posegnuo za tuim sufiksom takoer istoga broja, ali ne istoga
padea kao m a s e , da se razlikuje i oblikom od mase. kao se i
drugdje razlikuju oblici po rodu. To mi se vidjelo naravnije nego
da se je ugledao u pade drugoga broja, u plur. acc. s toga to
je sluajno mogao nim jednako glasiti, dok se nije sam presvukao
uzajmivi n od mase, i tu odjeu ogrnuo i sing, genetivu i plur.
nominativu, da budu opet sva trojica jednakolini. Zato sam drao
da je Mikloi ipak mogao pravo imati kad j e lautlehre 301 pisao
da mu se vidi da je staroindski lokal enskijeh osnova na pri
kladan da bude temelem za tumaene genetiva. Na tom sam temelu dale gradio umujui: kad je imao stid. nastavak -ad preuzeti
slubu genetiva, genetivni se nastavak valada nije na prosto za
bacio, nego se dodao novomu nastavku kao s: -ads: raba od rab
-ad-s. Tako sam drao da je nastavak lokalu jam primio takodjer
s: - j a m - s , im se razlikuje od nastavka -jam u sing, instr. fem.:
ryby od ryba-jm-s rybaams rybams skraeno rybams odakle rybans rybons rybuns rybun ryb, a due od duhj-jms, duhjaams
duhjms duhjans dubjons duhjens uen. Ne stoji ba vrsto Mikloiev prigovor T 4 : der annhme einer reihe Jans Jons Jens
Jen je widerstreitet bijati, wofr man bijes ti erwarten wrde nach
goreti hvaleti". on-f-conson. osobito u nezadnem slogu biva a
svuda, i iza j , zato 3. pl. bijafrb laat r b, pa dakle mora biti i bi
jati, a u goreti hvaleti nema nikakva on. Ali bije lae bnje,
jer jonts jents u zadnem slogu rijei. Da se a j a preko aa
moe stegnuti na a, to kae recimo glagolah'b ( loquebar' od gla1
Brugmann umna da je sing. gen. vfeka stind. ablativ vfkad.
I 524 veli: minder sicher ist es dasz der gen. sg. lit. viJko aksl.
vluka <des wolfes' dem abl. ai. vrkad lat. lup(d) entspreche". 109
u opasci: ai. ma d tv-d asma-d lassen rermuten dasz im abl. sg.
-ad und -d in hnlicher weise neben einander lagen wie im gen.
sing, -es -os und -s: lit. vilko und slav. vluka, deren ausgang
wegen des lit. auf eine grundform mit a zurckzufhren ist,
knnen zu lat. -d und griech -o nur in indirecter beziehung
stehen: sie sind ein problem wie idg. jug. I I 103 gnzlicher
schwund des suffikses ist anzunehmen, f a l l s der urbalt. slav. gen.
(abl.) mlqad ein suffix ad enthlt.

ADVERBi NA ski, ske, ke, , ice u KAJKAVACA.

177

gola -]' glagolaah, moda i l a t e l b u psi. sin. 9 29 presedifrb

v latelih ^ , od lajateb laatelb, psi. pogod. vrb
laatelelrb; v z d a h u psi. sin. 68 5 ftrbe ne vshytaah togda
vzah (tako vala itati u Geitlera opako prepisano vzvah r )
prema o yip7va"(ov TOTS irsTivvuov exolvebam, od vzdajah vzdaalrb, u psi. mili. 1 vzdaah, u hrv. glag. brevijarima vLzdaelu- ;
v r b s t a l i r b sin. 118 62: polunoti vbstah r b ispoveati sje tebe
asaovuzTiov esysip6|j//)v (surgebam) ),!{ GOI mib. 1 i
simon. pslt. vsth, a hrv. glag. vstaehi>; i s t a l a u simon. pslt.
118 139: istala me jestb alostb tvoja "^ ;xs '^; . od
istajala, mih. 1 isttiala; i s t a v b u hrv. glag. kuk. pslm. 57 9 od
istajav-b ; n a p a a TCOT^COV U psi. mih. 1 103 13 od napajaje
napaaj, s i n . napaeje,; tako moe biti i danije datelb vaja od dajanije dajatelb vajaja, sravni eki kti lati od kajati lajati. Nu
ova slivana ne stoje ba vrsto, nekoja e biti nastala pisarskom
grijekom, a nekoja su problematina. Ako li je stega a od aja u
naem sluaju malo vjerojatna, moe se prema sing, instr. ryba
dua stegnuto od ryboja dueja to je ryba-jam duhja-jam pomisliti
i sing. loe. rybas dues od rybojons uejons, to jest ryba-jam-s
duhja-jm-s, te od tako dobivenoga rybas to je rybons postaje
preko rybuns rybun rybu pravilno ryby, a dues to je duens
pravilno due, hrv. ribe due. Ali sing, instr. ryba dua je opet
kamo neobiniji oblik od oblika ryboja dueja, prema emu bi gen.
imao glasiti ryboje dueje, emu nema traga. Za nevolu se po
stanak genetiva na i e ipak moe protumaiti na moju, kad se
ne moe ili nee da pristane uz drugo koje tumaene te se uzima
da -a ne slabi na - i -e, niti da je sing. gen. ryby due upravo
plur. akuzativ.
6. Ovako graen genetiv, mislio sam, mogao je neto svojega
staroga znaefia sauvati uz novu svoju slubu, pa mi je bio
adverab na - ono gdje se sauvalo lokalno znaene za slubu
naina. U tom smislu ne bi bila ba velika grijeka to Mikloi
veli da gen. dolazi za oznaku naina. to se u hrvatskom jeziku
pa dakle i u kajkavtini nije -ski posve promijenilo na -ske, nego
je i ostalo -ski, tomu mislim da je uzrok to to se za ovu pro
mjenu kod adveraba nije osjeala nikakva, ili barem ne tolika
potreba, kolika kod nomina s osnovom na a s tvrdim suglasnim
pred a tada, kada se je slovo u glasu izjednailo sa slovom i te
bi bio glasio sing. gen. kao i dat. i loe. recimo ribi.
R.

J.

A.

12

178

. VA^AVEC,

7. Nastavak bsk'b hrv. s i objea se obino na supstantive,

rede na adjektive. U adverbalnom obliku ski, ske dolazi objeen
i na part, praes. act. J a imam od naroda i iz knige ovo zabileeno:
b e e k i currendo: Niti beeki ga ni mogel dostigniti. (Bezavina.) Presee obodva i zesee je na drobne komade i privee ko
bili na rep, i restepel je kon 'se bejeki falaek od falaeka.
(Moje prip. 116.)
e p e k i hockend: Nai se deki takaj epeki sajneju. (Sutinsko.)
g a s e k i restinguendo: Gaseki hiu se je zete ( r r jako) opekel. (Sutinsko.)
g r i j e k i corpus calefaciens: Grijeki pri pei sedi ded. (Su
tinsko.)
h a n d r a j u k i parum acurate agendo: Ti si velik handravee,
'se dela handrajuki. (Sutinsko.)
h o d e k i eundo: Dve vure dobre hodeki dojde v Petrovu
goru (Sutinsko.)
j e d e k i edendo: Bog nas uvli takvega loveka: niti jedeki
ni miren (Bezavina.)
k l e e k i kniend: Nekoje posle moramo kleeki elati. (Be
zavina.) Kleeki ga je molil da bi mu oprostil. (S. J a n a kraj
Jaske.) Ve su ta deca dola pred oltar boga molit kleeki. (Moje
prip. 17.)
k r a d e k i furando: Te se je kradeki obogatil. (Bezavina.)
l e t e k i volando: S. Pavel zemlu i morje, Greciju i skupa
Barbariju i skoro vse pod nebom orsage kakti leteki je pi'etekel.
Zagrebec I I 47.
l e e k i cubano: Kad sem doel i'iemu, nael sem ga leeki. (S. Jana.)
l u p a j U k i verberando: Deka lupajuki si je bi potrl. (Su
tinsko.)
p a s u k i pascendo: Krava ide omov pasuki. (Bezavina.)
p e v a j u k i canendo: Na sused ela sako delo pevajuki.
(Bezavina.)
p i j u k i bibendo: Stric mae pijuki z rukuj. (Bezavina.)
p u e k i tabak rauchend: Pucki je vujne ( = vani) stal. (Su
tinsko.)
s e d e k i sedendo: je sedeki, a ne s t o j e k i ali l e e k i .
(Sutinsko.) I podignul se je gore sedeki, koji je mrtev bil. Za
grebec 5a 312.

ADVBRBi NA ski, ske, ke, ce, ice u KAJKAVACA.

179

s k r i v a ] u k i se occultando: skrivajuki se je odal ( = tim to

se skrivao. Sutinsko.)
s k r i v e k i occulte, tecte, clam: Vkrade puko i ide skriveki
v umo. (Moje prip. 91.) On j e hranil tu vticu skriveki. 214.
s l e p e k i coece Habdeli lex. inconsulte Belostenec. Ne sem
znal i slepeki naglavce sem iel. Habdeli ad. 322. Ne dvojim
da su vnogi zmeg vas videli kauklare . . deset nitih konca slepeki
ez luk niu malahne iglice prevlei. Zagrebec 5b 20. Neboge ene,
velim da ste si vnoge i vnoge same krive da ste od vaeh muev
natezane, muene i mrcvarjene, kajti se slepeki enite. IVa 107.
Toga naj nigdor ne govori da bi to vraja zduha bila, nego tvoja
zloesta pamet, kajti si se slepeki enil. IVa 118, Izak hotei
se oeniti toga on ni kakgoder slepeki vuinil. IVa 119. (Moda
od: slepec.)
s r a m e k i com turpi verecundia: Naj ni srameki elati.
(Sutinsko.)
s t o j e k i stand : pie lepe stojeki, neg ti sedeki. (Bezavina.) Stojeki je zaspal. (S. Jana.)
m i r e k i connivendo: Do tam ni dalko, ja mireki tam dojdem. (Zagreb.)
Uz -ki dolazi i -ke prema gen. ribe Ima krajeva gdje se go
vori jedno uz drugo :
b i j e k e verberando : aa ga pota bijeke. (Bezavina.)
l e e k e cubano: Ne jej leeke. (Bezavina.)
s k r i v a j u k e se abdendo: Skrivajuke se je odal. (Bezavina)
iz knige :
l e e k e cubando, s e d e k e sedendo, s t o j e k e stando: Ve
krat vudri vu loveka, itka ga mentuje, ali mu tela nikaj ne na
kodi, nego ga ostavi na mestu onak kod ga naj de na stojeke,
sedeke ali leeke Zagrebec 5a 44.
m u e k e tacite, clam: Jahel Siaru po mueke je skonala.
vagel I 33- m u e c k i : Jugovi (za se mueki:) dobro ufane!
Mikloui grab. 143.
s e d e k e sedendo: Mladenec, tebe velim: stani gore! I poignul
se je na sedeke koji je mrtev bil. Zagrebec 5a 147.
s p e dormiendo : Nesrena dekli na speke v vrat mu me
zaepila. Habdeli ad. 663. Poslali su nemu onu enu zapovedavi ne da mu na speke odree lasi. Zagrebec IVa 138.
s t o j e k e : Boj peiki ali na stojeke, stataria, bellum pedestre.
Habdeli lex. kod boj.

180

. VA^AVEC,

Glede n a i p o pred -ke pamti n a pred samim participom:

Rekoh vam a prisnih prividom n a s p e i, i pisah a vidih razlino n a b e i. Barakovi vila. Kad j a vidih Dragu stei prvom,
drugom i do trete, pak u hladu n a l e e i , ustrpih se do devete.
Barakovi draga (str. 360).
Silom prijedloga n a polo se i dale te bijeli Kran ci govore:
n a s p e k e m govori; n a g r e d o k e m spi. Pa ak: Brez reka (ili) rekega nese kobel vodi. Mikloi I I I 162.
8- U Ludbregu medu Varadinom i Koprivnicom jeli jo
gdje drugdje, ne znam ima neka razlika u znaenu izmeu
oblika -ski i -ske: Nosi se po gospbcki, po grofovski, po meterski,
po muki itd. znai: er trgt sich wie ein herr, wie ein graf, wie
ein handwerker, wie ein bauer usw., a : Nosi se po gospocke, po
grofovske, po meterske, po muke itd. znai: er trgt sich wie
es herren, grafen, handwerkern, bauern sich zu tragen zukommt.
9. Sam je nastavak -ski dovolan da se nim izree nain, pa
tako u govoru i u knizi dolazi. Na primjer: Prvi vas je pustenik
kot goste l o v e k i dral. Habdeli ad. 725. Eva je g o s p o c k i
postavlena bila vu paradium. imuni pro. 226. Nekoji tak
s v i n s k i kuhaju, da j e odurno videti, joe mene vuivati. Skvorc
309. Ti li si on koga iz device rogenoga n o r s k i povedaju? Gaparoti I I 133 Samono ivn, s i r o m a k i se hrane, zloesto se
opraviaju. Kovai 54. J a nemu hou p r i j a t e l s k i odgovoriti.
Lalangue med. 374. I s t i n s k i eleti bi bilo da polodelec sam
svoje galete prodati bi mogel. Mitterpacher mor. 51 Pozvani gosti
nesu hoteli dojti, nego v s a k o j a k i spriavali su se. Horvat prod.
I I I 38. vnoga deca vre za to nepokorna postala jesu, kajti
nihovi starei ne ni tak o i n s k i pokarali krvolono z nimi
baratali jesu. 104. Znate se kri napravla? ne li iz dveh
drev: jedno je gore pretegneno, a drugo p o p r e k i vreno. Simuni prod. 433. Ovari znaju ovcam komce vunu spukati i
t i na svoju hasen obrnuti. Paul ov. 38 On poi, no vasi j e
s tite kose postalo puno noov, kos no srpov, keri so sen pa tan
stali, gor no p o p r e k i . Nar. prip. iz Stajera u programu gim
nazije varadinske 1874/ str. 6. Mislim da jednako z nami bi ivel
k l o t e r s k i . Vraan ber. 16. Ima hvalu povsuda da je tak pogibelno betenoga tak v i t e k i pomogel. Mikloui diog. 60. Nahaja
se rv neki komu dijaki seta ali pilus govore, s l o v e n s k i se
zvati more etina ali dlaka. Habdeli ad. 617. Quid leviusfumo?
flamen . . h o r v t s k i : kaj je nestaliieega i gingaveega od sape?

ADVBRBi NA ski, ske, , , ice KAJKAVACA.

181

veter. Gaparoti I I I 666. Ako se zloesto vrai, gnilou se

zadobi, koja d i j a k i zove se gangraena, n e m k i brandt. Lalangue med. 95. anda govoril je bog kada tebe med srakare
je nagovarjal, je li g r k i , f r a n c u s k i , m a g a r s k i ali more biti
h o r v a t s k i ? Vraan ber. 26. itd. itd. Ali je jezik gdjekad
osjeao nekakav nedostatak oznake pa dodaje sprijeda rije p o ,
rede n a , na primjer: Kaj tima da se bog p o d e t i n s k i , p o
n o r s k i grozi onem ki k u n u ? Mulih hrana 488. Ah dragi, to ne
p o k r a n s k i . 489. Po noi na osla sede i p o t a o k i itek (iv)eti zane. Gaparoti I I 598. Ni se on dostojno p o v a r a i
dral, nego p o m u k i i n e l o v e k i odgovoril: ne morem dojti.
Matakovi I I 43. Purgar . . ne bi mogel p o s i r o m a k i sebe
opravlati . . . Koji ivu ivlene svoje p o p r o s j a k i zdravaju.
107. Grenik mora sebe obtuiti a ne ispriavati . . niti opinskem
nainom ovak reci: vnogo sem vgreil; niti ovak p o b e d a k o :
mogel sem reci zlu re niti ovak p o k r i v o v e r s k i : mora lovek
greiti", niti ovak po b a b i n s k i : klenem, kunem, preklinam. Mulih
a p . 1038. Jedno malo je i to p o c i g a n s k i Mikloui diog. 38.
Da ti mencaj! dve sto forinti za tak malo delo, to je ve
p o k a v a l e r s k i . 39. Ovoga bi j a moral samo jeden put pod
moje vezikatore dobiti, bi ga hotel vre p o n a k i zmehketati 80.
Pusti si za petnajstemi leti jen put ipak p o b r a t i n s k i ruku
stisnuti Lovreni rod. 55. Prodekujuega panolskem jezikom
vnogi narodi ze vsema nikaj ne znajui p o p a n o l s k i vendar
vsi i sledni razumeli jesu. Gaparoti I I 199. J a jesem od vseh
|udi zavrena p o d i j a k i zvana paupertas, a p o h o r v a t s k i
krepost siromatva I I I 586. 7. Lion p o n e m k i , Lugdun p o
h o r v a t s k i zove se. 660. Grkem imenom anargyrii, p o h o r
v a t s k i prez penez i srebra ozvani jesu. 910. Suec lepo ime
nije . . . ali se p d j a i Mars vre lepe zove, to pak po s 1d a k i harc vojska pove. Gregur kap. h o r v . 11. Tako u
Bijelostijenevu rjeniku: po fletarski infabre, po gospodski amplifiee, po haharski tyrannice, po krivoverski haeretice, po meterski
fabriliter, graphice, po muki inciviliter, po susedski vicine, po
svinski suatim, po tatski furtim, po enski effeminate, po dijaki
latine, po grki graece, po turski tur cice itd. U kranskoj sloventini: p o n e m k i je tajfel, po r a n s k i hudi; kako t' bo
pomagal, ki sam nima ni! Nar. pjes. itd. itd. Mikloi synt. 159.
12 veli: unrichtig po laki po nemki po slovenski. J a ne bih
kazao ba unrichtig, jer p o nije ovdje prijedlog, nego je dodano

182

. VA^AVKC,

vee tonosti radi. Za n a imam taj par samo jedan primjer:

Preista devica Marija bila je pisarica, vara Mesina svedoi,
ar je tem varacem onda gda je s. Pavel apostol onde Kristua
prodekuval, jedan list n a i d o v s k i pisala. Skvorc 114. Sravni
nemaki auf russisch, zu deutsch. Pored lokala -ski dolazi i
a k u z a t i v - s k o : Potrebno je da lovek pokornik vse svoje grehe
i s t i n s k o pove. Simuni prod. 315. Koteri zvreno i n e b e s k o
jesu iveli Graparoti I 265. Vsa ova (pojedena) na zrak po zrigavaim je obraal vrag, kotera druga eludac n a t u r a l s k o skuhati
ne bi bil moguen, I 170. Morate greneh i b e t i n s k o kakti
kon i osel ivueh prez razuma ludih pajdatvo beati. IV 9 1 .
Srdite se bedasto i n r s proti nerazumnem i nemem stvaram.
Matakovi I I 91. ujte, je li i s t i n s k o govorim. 119 itd. I tuj
se poelo sprijeda dodavati p o : idov p o k r a n s k o se je podpunoma prekriil. Habdeli ad. 576. Kajti sem p o b e t i n s k o
ivel, za to po smrti kip betinski nositi moram. 605. Semiramis
p o k r a l e v s k o opravlena na kralevski stolec sede. 632. Zakaj
takvoga stanovnika tak p o m u k o iz cirkve negove tirate? 634.
ene se meg sobum po m u k o meaju foeminae instar virorum
congrediuntur. 676. Stanovito p o n o r s k o je inilo drevje, si
je jedno zebralo bilo za krala trne. Skvorc 12. Ova bogu ogrutna
ena zapovedala je vnoinu popovskoga reda p o t o l v a j s k o vumoriti. 211. Sostari cipelie napravie p o p a n o l s k o . Simuni
prod. 50. Joe se ive ve p o i v i n s k o neg p o k r a n s k o .
Zagrebec 5 a 331. Tako u Habdelievu rjeniku: po dvoransko
aulice, po mladiniko iuveniliter, po muko rustiee, po ensko effe
minate feminee, po korotansko carinthiace, po rimsko romane,
romano more, po vugersko hungarice, po idovsko iudaice hebraice,
itd. U Bijelostijenevu rjeniku: po varako urbanatim, po peiko
pedianter, po prijatelsko amieabiliter amice, po vojniko pugilice,
po obinsko universaliter, po viteko herculee, po naravsko naturaliter, po kurvarsko meretrice, po petlarsko mendiciter, po polsko
rusticatim, po maahinsko novercaliter, po stransko, po zvansko
exotice itd. U kraiiskoj sloventini: P o o e t o v s k o je b i k ta
od boga. Ravnikar zgodbe 2 8. P o t u r s k o se obnaajo. Koritko
nar. pjes. I I 38 itd. itd. Uz prijedlog z a : Niti je razmisliti
hotel, je li ono, kaj elei j e pograbiti, z a i s t i n s k o dobil bude.
Vrani I I 8.
10. Drao sam da nastavak - nije no modificiran nastavak
- -, komu su opet modifikacije -kjb n. p. nicb od ni -kjb,

ADVBBBi NA ski, ske, ke, ce, ice u KAJKAVACA.

183

-bkjb -ikjb. Feminin im glasi -ka -, - - -ica. Kako se ovi

sufiksi upotrebfuju za tvorene razliitijeh nomina, tako sam drao
da im sing. loc. fem. slui na tvorene odveraba naina. Od nomi
nativa -ka - - - -ica glasi sing. loc. stsl. - -, -
- -ice, a od -bska glasi -bsky, hrvatski i slovenski: -ki i ke,
-ce -ice, -ski i -ske. -ski -ske -ke i -ce -ice su mi blirii roaci i
drao sam da su s vremenom postali jeziku sufiksi naina te se
dodaju na razliite osnove. J a popreki, popreke i poprekce drim
za sestre: prva je najstarija, druga je sredna, a trea je najmlaa,
Muno mi je pomisliti, da treba rastaviti -ske od -ski recimo beeke
od beeki, hrv. zagonake od zagonaki itd.
11. Nastavak -i.sky dolazi u svijem slavenskijem jezicima, prem da
je vjerojatno da ga je slaventina primila od nemtine, a -ske -ce
-ice ima samo hrvatskosrpski i slovenski jezik, dakle je to mlaa
jezina tvorba valaa prema -ski, koja se mogla onda poeti raz
vijati, kad se je sing. gen. enskijeh nomina na a s tvrdim suglas
nim pred nim poeo pomjerati s genetivom enskijeh rijei na a
s mekim suglasnim pred nim, kad se dakle poimalo govoriti ribe
za ryby po primjeru due, to je takoer mlaa tvorba i dolazi
takoer samo u srpsko-hrvatskom i slovenskom jeziku, jer svuda
drugdje ryby, kad je dakle glasa nestalo izjednaivi se s gla
som i.
12. Adverbi na ce ice, a osobito na c e , govore se kod kajka
vaca, i kod mua i kod inteligencije, dosta esto a i kiiiga ima ih
prilian broj. Opei s narodom, i prostim i inteligentnim, i lista
jui knige bileio sam kadkad ovake vrste adverbe i koliko ih
imam jo zabileenijeh, evo ih ovdje, i to najprije one iz kiiige
da se vidi da imaju i neku povijest i kako se upotrebluju.
H o t c e , h o t o m c e sua ipsius sponte, volenter, voluntarie, consulto, data opera, de industria, ex industria Belostenec kod suamet;
hote i drugdje: N e h o t c e ne hotomce praeter voluntatem, asu,
non voluntarie, fortuito. Belostenec. H o t o n e e, h o t e n c e , h o
t o m c e . h o t o m c e : Ki si isto i devino telo tvoje z disci
plinarni; z otrem drotom i boduemi picami pak z ostrugami na
tuliko h o t o m c e trapil i muil da je gusto krat krv nega tekla.
Sidi 45. S. Mariliu i ve rugeh jesu nihove klue h o t o m c e
ali vii morje hitili, kotere su potlam udno po ribah nazad dobili.
Skvorc 171. Doal je vrag ter mu je kolo potrl. Rekel j e : ti peklenski duh, taki mi na mesto ovoga kola si potrl slui.
Vrag je taki kolom postal. Onda bi bil kui dobro vuini! da bi

184

M. VAI^VEG,

bil h o t o m c e ez naj veke blato iel, onda bi bil mogel reci:

vrag je vzel to kolo. 295. Obeem na dale da se h o t o m c e i po
malovreduosti vu ne nigdar ve ne u dobrovolno povrnuti. Ma
nuale conf. 94. Vsa je raji imal izproena nego h o t o m c e podana
Gaparoti IV 65. Nigdar h o t o m c e niti mali greh vuiniti. IV
147. Veliku milou budu imeli koji se h o t o m c e tvoje naj svetei slubi podloe. Kovai 111. Natura nerada hoe vumreti, ne
da se teiti niti obladati niti h o t o m c e vkoriti 199. Za malu tvoju
volu koju sada h o t o m c e zapua, bude imal vsigdar volu tvoju
vu nebu 188. sem ja samoga sebe za grehe tvoje bogu oteu
h o t o m c e alduval, tak mora i ti samoga sebe meni dobrovolno
alduvati 242. Nikaj ne elem meni zauvati neg mene i vsa moja
h o t o m c e i naj raji tebe na aldov daruvati 266. Kakvo strailo
mora biti on koji proti starejem svojem ne velim mrzel biti, nego
na alost i rastunost ne vekrat h o t o m c e zna dopelati! Vrani
I I 137. H o t o n e e : Ovi nesu si sami zavdali hote te manenije ku trpe, oni se pak h o t o n e e i znaju vu im meu. Habdeli
ad. 872. Ne vslia ne Marija takovoga grenika koteri vu nu vufajui ve grei nego onoga koteri po krhkoe loveanske vu greh
zapade n e h o t o n e e . Simuni mar. 55. I za to se mozi biti ludi
ne hte uvati malih grehov, nego sami h o t o n e e vu ne zapadaju.
Simuni p r o d . 75. Vi velite: ne vpelaj nas vu skuavane, a sami
pak h o t o n e e pajdaite se z onemi kompanijami, Zagrebec I 296.
Zivete vu takoveh prilikah kade ni mogue biti prez tentacije,
pae vnogi si h o t o n e e telovne vrage dre vu hiah I 296. Duan
si izpriati da ga on ni h o t o n e e vinil 53. Za kaj ne bi vredno
vust odpreti srde se, hrupe, kunu da vse grmi, kako da bi druine naglast h o t o n e e ono vuinilo bilo kaj mu s e j e pripetilo
vuiniti. I 380. Pie kuliko g. bog odurjava one grenike koji
se ludo i nespametno h o t o n e e sami povraaju na prve grehe
IV 49. Interese soldate kakti slepe ini h o t o n e e naproti smrti
teci 5 a 482. Gdo je on kojemu kada teda neiste misli vu glavu
ne dojdu? koje ako pak vu srce pusti, vu nih h o t o n e e zadri,
naslauje i privoli, vu kolike smrtne grehe nega zape]uju ? 5 b 250.
Odgovarjam h o t o n e e vsem stvaram i vsakomu dugovanu toga
sveta. Manuale conf. 232. Zuhko j e g. boga stvoritela i zviralie
vsega dobra ostaviti ter se neistomu duhu neprijatelu i poetniku
vsega zla po grehu h o t o n e e povdati. Mulih fer. 30. Zakaj putuju vu nekoju vekivenost za segurneji put ne pita i ako ti
gdo poveda ne mara, nego h o t o n e e i znadu po zle navade

ADVBRBI NA ski,

sice, Ice, , ice u KAJKAVACA.

185

ide vu tugu i alost vekivetm? 55 Grei z milenem ki znadu

i h o t o n c e vu kojem vere kotrigu dvoji. Mulih ap. 708. More se
od vezati on ki se zadrava vu bliiie greha prilike koju more ter
ne he ostaviti, dapae ako se h o t o n c e vu nu postavla 1076.
istoga srca zovu se oni ki se od vsakoga smrtnoga greha marlivo
uvaju ter su gotovi prvo vumreti nego se samo vu jednoga znadu
i h o t o n c e pustiti 1533. Gree hini tovarui ki h o t o n c e zrok
dadu da se dete ne zanosi 83 i. Koliko zlo je se po grehu h o t o n c e
tulikomu svojemu i bojemu neprijatelu vragu obrnuti. Mulih
hran. 446. Joe gore manenije jesu putniki sveta ovoga koji
h o t o n c e zadravaju se vu nasladnosti sveta ovoga. Gaparoti
I I I 32. Milou gubite boansku i tak sami sebe naglavce ter
h o t o n c e na dno pekla prepadate. vagel I 98. Nit se kada vu
takveh milenih pozelenili h o t o n c e naslaujemo. Matakovi I
472. Boga zbantuje koji prez vsakoga poslov zroka i spriavana
iliti h o t o n c e ne e pozivane prijeti. I I 44. Negda i negda vu
betegu jedan, dva ali tri dapae i vie puti navadna je krv h ot o n c e iz nosa van cm*eti. Lalangue med. 113. Ako betenik ho
t o n c e za koju jest/vinu bi prosil, more se nemu dati 51. Ne bantujmo nikoga h o t o n c e . Horvat pro. 1 9 1 . Mi beimo h o t o n c e
pajdatva s pobonemi. III 10. Mi suprot stavlamo se h o t o n c e
negovem boanskem miloam. I I I 11. To ravno tuliko je kuliko
h o t o n c e vu smrtnu pogibel sebe stavjati. Mitterpacher mor. 43.
Ono kaj h o t o n c e ne je vineno kriv a biti ne more. Jandri 10.
Vu ov ogen pelaju vnogi starei detcu svoju ako prem n e h o t o n c e .
Mikloui grab. 133. Jo i vezda neprijatelov vere svete najti je,
koji veru svetu zatreti hoeju i h o t o n c e ieju. Vraan 2 64. J e
proti naravi i vsoj pravici, sebe h o t o n c e vu takov stali postaviti
da . . se dgi ober diigov napravo. Kristjanovi blag. 1 296.
t e n : Veni kteri su zvreno zriarie vole i zapovedi boje
imeli, zapovedi nitar mene i boje i naturalske ali su h o t e n c e
zamudili ali za nitar metali, strano odgovarjati budu morali. Habeli mar. 84. Zalostna je bila dua Kristueva ga je premilavala
da i po tak teke smrti velika vnoina ludi bude kterem smrt ona
nitar hasnila ne bude zaradi grehov v ktereh h o t e n c e pogine,
mar. 53. Ali komu ga milo more biti, da si je sam kriv i ho
t e n c e . a. 832. Ako ene kaj proti vole vae ine ali vuine pripetce ali h o t e n c e , opomenete jih lubleno. Zagrebec IVa 104.
I s t e k c e refuse. Belostenec.
I z l e v c e refuse. Belostenec.

186

. VA^AVBC,

I z m e n * alternate, alternating alterne, alternis vicibus, mutatis

vicibus, per vices, mutando vices, Belostenec, i kod vicissatim.
Z m e n c e alternating alterne, alternis vicibus, vicissim, invicem,
zmence gostim mutito, zmence skup govoremo per vices loquamur,
invicem, Belostenec. p r e m e n c e alternatim, mutatis vicibus,
alternis vicibus, mutando vices, periodice Habdeli lex. i Belostenec,
i kod vicissatim. n a z m e n c e Belostenec. I z m e n c e i
i z m e n c e : Robinzon oredil je da i z m e n c e vu takah dugovaiia
odvaali i straili budu: jeden pred pldan, drugi po pldan. Vrani
I I 206. Osupnenost, strah i vesele ladala su i z m e n e vezda
s srdcem Robinzonovem I I 274. Negve tri ceri pak su ile v tri
svete da tam moriju. Ar je pak pet svetov, za to ideju vu ona
dva druga i z m e n c e . Moje prip. 242. z m e n c e : Ako lovek
ne videvi boga i ne videvi da ga bog vidi tak se pred bogom
sramuje kakti da bi z m e n c e on boga i bog nega videl, to je
naj vitekeje vu sramovanu kranskem. Re 75. p r e m e n c e :
Jeleni kada hote ez kakovu veliku vodu pluju prejti, naj jaki
zmeg nih najprvoga se postavi, ostali pako jeleni vsi ti po
nore jeden za drugem postavlaju se vu plov ali tak da jeden na
drugoga svoje mehke noge postavlaju, sam prvi ne na viak dri,
na hrbtu pako svojem drugoga jelena za sobum plujuega nosi,
koji kada se vtrudi i opeavati poina onda se obrne i najzad se
postavi breme svojeh rogov na hrbet onoga pred nim jelena po
stavi, i tako vsi p r e m e n c e ine jeden drugoga pomau i lahkote. Zagrebec 5a 235. tomu odlueil je bil takaj dva redov
nika koji su pred tem istem oltarom vu dne i vu noi p r e m e n c e
a neprestance srebrnem kadilnakom temjan matere boje alduvali.
Milovec 2 1 . Gde z ivum obilno zdenec vodum zvira i p r e m e n c e
eju vgasuje i tira. Jurjevi 30. Ganki vsi grme s pevanem i
tanci p r e m e n c e idu med igranem. 35. Morje zae se burkati i
voda p r e m e n c e z vetri vojuvati 56. Sveti Ignatius budu vre
biskupom vu duhu jen krat vzet ul je korue nebeske p r e m e n c e ,
to je to jednoga za drugem hvalu presvetomu trojstvu prepevajue.
Gaparoti I 504. Dobro bude negda po travnikih negda po spa
eni zern]i p r e m e n c e pasti. Paul ove. 10. J e li vsa ova zmirom
trpiju ali pak p r e m e n c e na ae dohagaju? Lalangue med. 274.
Zdeni, drhtavica i vruina p r e m e n c e na ivot dohaga 172. Pepel
presejan na rangleku zvruaj meaju i med eanaim pridebelimi
na boleu stran p r e m e n c e devaj: zub uhne. Mikloui izb. 129.

ADVERBi NA ski, she, he, , ice u KAJKAVACA.

187

I z n e v a r c e z n e v a r c e inopinanter, kod: naglo 2. znevarce,

iznenada repente, de repente, improvise, repentine, ex inopinato,
inopinate, non opinato, praeter omnem opinionem, praeter expectationem, subito, znevarce dohajam intervenio, Belostenec. Z
n e v a r c e : se je Andronicus nadejal vnoi je Isacius v Cari
grad doel i luctvo vu oruje zbuil, na Andronika z n e v a r c e
navalil i v ruke dobil ivoga. Habdeli ad. 168. Povedala je bila
jenkrat svomu spovedniku jedna bogabojea ista enska glava,
da je listor jenkrat z n e v a r c e jednoga loveka vu obraz pogle
dala. ii 48 Vu eke enile vumrl je jeden imana oficer ki
poklam bi bil vu eirkvu zanesen i onde bi bili za nega dijaki i
drugi poboni ludi molili akaju doklam bi se bila negva rodbina
doma pokopu spravila, ali kaj se je pripetilo? kajti su se kesno
spravlali, ne hotel tak dngo akati, neg je z n e v a r c e iz 1
skoil i domom pretekel. Skvorc 37. To videvi nekoj plemenit
lovek ki je ramno onda poleg jednoga voeana konanika stal,
z n e v a r c e zmeknul je reenomu konaniku iz noniee deglin 43.
V Holandske zemle ribii negda z n e v a r c e vlove ribu ka se
zove morska divojka 4. Augutin opazil je knigu s. pisma, k u j e
zdignul i z n e v a r c e odprl 121. Jesu vnogi ki se vufaju dugo
iveti. kodlivo vufane! Z n e v a r c e ojde smrt te im vrat
vtrgne 144. Joef je jedno z n e v a r c e v komoru gde je Putifarova ena leala, po nekoje ugovane bil zael. 166. Kada naglo
podplate vre nabite na dreveh imeneh obrezavaju, zaide im no
z n e v a r c e . kajti ne paze vii oglavine 223. Mars bog vojske je
jednomu loveku na jeden mah glavu osekel. To je bilo al Ju
piteru bogu sunca. Za to zapovedal je Jupiter Vulkanu bogu ogna
da mu glavu telu prilepi i zvrai ga. Vulkanus hotevi tomu
loveku hitro pomoi z n e v a r c e zdignul je tu glavu i priloil
ju telu ali nerazumno z obrazom na hrbet 258. J e veliku ne
sreu s pukenem prahom imel, ar mu je z n e v a r c e iskrica v
katulu praha opala te mu je na jeden krat obodve oi zegal.
287. Ovo ivleiie ne drugo nego vmiraiie i izegnane iz nebeske
domovine, za koju smo stvorjeni, gde hlepei na blago zovu se od
nega ter z n e v a r c e kada ne timaju Mulih fer. 32. Bojim se za
one ki vezda dobra dela i pokoru initi odvlae, ar z n e v a r c e
dojde vreme gda budu eleli viniti ono kaj su bili nakanili, ali
ne budu mogli. 37. Cavaju se od najmenega maloga greha vu
kojega, ako se z n e v a r c e pripeti opasti, taki se oiste. Mulih ap.
1553. Da bi vu varau nekoji lovek ze vsema ob pamet dojdui

188

. VA^AVEC,

z n e v a r e e vsakoga proti sebe dohajuega kruto z golem meem

ranil, luctvo proti nemu podigne se, Gaparoti I I I . 662. ena jedino
prase imajua za svoju potrebou doel je z n e v a r e e vuk i
prase ono odnesel. I 542. Poslu hahara koji nesreni devojki z n e
v a r e e popadeni glavu odsee. IV 34 T a k sumle si da bog na
vrednost nihovo glede ne tak otro ali pak z n e v a r e e (impro
vise) ne katiguje. Matakovi I 439. Nut z n e v a r e e puena voa
po otajnih lebih ves temel hie iz dvora v hipu do zemle zrui.
509. Gda bi bil na bratvi, util je z n e v a r e e sebi prihajati ne
kakvu zimu. I I 516. Kada si lovek prst pobije ali koju drugu
stran tela z n e v a r e e na kamen ali na trek stue, onda ona
stran taki rlena postane, natee, boli. Lalangue med. 93. Z n e v a r e e ,
veli gospon, sudec dojde, i na loveka tak ga najde priprav
noga ali nepripravnoga po svojem hitrom i nenaejanom doestku
navali. Matijevi Ia 26. Pretrgne reci Potenovi i z n e v a r e e
nuter stupi. Jandrie 63. Zna kakva radost mora biti onomu koji
vu nesrei z n e v a r e e pouti polehicu. Mikloui diog. 95. Imamo
mi presveto ovo ime ve krat vu vustah naeh, ali vu kakveh
prilikah ? ne li onda kada . . se z n e v a r e e prestraimo? Kristijanovi blag. 1 97.
J e d i n c e continuo: Sveti Bernard je bogactva, asti, vesela i
nasladnosti na poste i traplene tela preobrnul ter vendar vse j ed i n c e na ostrou suda bojega premilavaju iz glubine srca zdihaval je govorei: jaih meni tunomu! Fuek 126.
n t i n e continenter: Ovakve strahovite ine n t i n je
inil do skradne vure. Fuek 85. Sv. Augutin vu velikom strahu
je ivel, uhko plakal i k o n t i n c e milo zdihaval ovak kriei:
jaih meni tunomu! 124. Kad bi na koncu itka svoga tri dni
pred smrtjum v miru k o n t i n c e vu nebo gledel da bi zvun
sebe bil, opitan beh od vuenikov svojeh, kade se nahaja 152.
Bogatu toga pet|ara biju, potaju, od sebe tiraju nikak ne se
mogel osloboditi, nego k o n t i n c e vse bole i bole je prosil, da bi
konemar jeden falatec kruha dal 159. Kada je on odiel, gospa
svoga sina nega ez dan k o n t i n c e vu naruaju nose vu
vse svoje vesele i nasladnost postavila je 173. Imala sem otca
kruto pobonoga, tihoga i mirovnoga, koji j e tak ivel da malo
gda vigen je bil od ludi ovoga sela, k o n t i n c e skoro na polu
delal 314. Ovak vsakojaki greena delniki jeden drugoga k o n
t i n c e preklina vu peklu 300. Veli sin: ne li ti moja molitva kaj
pomogla i druga dobra dela koja sem za te ova vsa leta inil ?

ADVERBi NA ski, ske, ke, , u KAJKAVACA.

189

odgovori otec : nikaj zevsema i to zbog toga kajti si vu tom vre

menu k o n t i n c e vu smrtnom grehu bil 266.
K o r a k c e gradatim, pedepressim, idene korakce gradatio Belostenec
r i e n r i (kri) u Belostenca kod transversa, trans
verse; k r i c e ili na kri dreati transversum currere, kod transversus. N a k r i c e poloenimi rukami moliti, manus supinas ad
coelum tendere, kod supinus. Detetorodica mora prilino leati, ne
n a k r i c e postavlaju noge. Lalangue pup. 136. Dete more zlo
estu postavu imati, kada lei n a k r i c e 171. Pokla kad vusta
vutrobe zadosta odpreju se, mora se postaviti rodea na postelu
n a k r i c e 175. N a k r i k e , n a s u k r i k e , kod decussatim.
N a b o k c e ex latere: Nut poglejte: ovde vse ovak dole hoteli
su broditi, kajti pako veter nim na pol naproti i napol n a b
puhal je, tak proti voli svojoj bili su hieni tamo gde vidite Ame
riku. Vrani I 33.
N a d a l e k c e longe. Belostenec.
N a g l a v c e praeceps: Gda se koteromu pripeti naglum smrtjum
vumreti ter ga smrt vu kakovom smrtnom grehu zastigue, id om
ga na dno pekla n a g l a v c e pole prez nijedne dvojne. Krajaevi 226. Laurentius Laurentianus v neku eterriu se je na
g l a v c e hitil, gde je duu spustil. Habdeli mar. 74. Clovek bogat
timaju da je blago kterem laa velike precembe, nevolnem za
konom napuhnen n a g l a v c e v gizdost prepada 115. Telovna lepota Absaloma, vseh lepeh mladencev poglavnika, v odurnu gizdost
naj vee n a g l a v c e je prehitila 167. Neka se jako v pamet go
spoda vzemu i uvaju ne listor takoveh ludi nego i sami sebe, da
odvie vnogo prilizavcem ne veruju, du svojih ne gube, i na vekiveno skvarjene ne hitaju n a g l a v c e 347. Vse to prokleto proklinane nitar mu ne hasni, nego ga peklenski vekiveni hahari
v peklensku vekivenu eterhu stranem tropotom n a g l a v c e
prekopitie 314. Onda ejno luctvo kakti n a g l a v c e potokom
je teklo, ad. 131. Kral zapoveda da je iz visoke jako peine n a
g l a v c e hite. 201. T a k i su svine vse skoro n a g l a v c e v svinak
ile 205. Ov je konec vseh oneh ki v takvu neistou tak batrivo
n a g l a v c e opadaju 599. Prefektuicu z visokoga turna vinil je
n a g l a v c e hititi 705. Bil bi i on n a g l a v c e s konem svojim
v gluboku dragu prepal 729. Ne ine druga srditi ludi, ki kakti
n a g l a v c e ine kaj ine 998. Zdigrm se proti greniku vsi pe
klenski eregi i ob tom hode da ga v muke vekovene n a g l a v c e

190

M. V^AVEC,

prehite 1137. Nazopet ga zanese na cirkveni turen te mu ree da

bi se n a g l a v c e dole vrgel. Simuni p r o p 9. Hoteli su idovi
sina bojega iz gore n a g l a v c e doli vrei 102. Odpravil je sina
na smrt, koji na jednem lepem konu jaui proti one glubine, bu
dui blizu, podbode kona i nim vkup n a g l a v c e vu nu je
prepal. Zagrebec I 231. Lukrecija raji se je ez visoki obluk one
komore n a g l a v c e dole hitila neg cesarovomu poelenu privolila
5a 40. Doel je na jednu grabu, koju ne vzemi v pamet popiknul
se je n a g l a v c e vu nu IVa 37. Iz brvi opal je vu vodu na
g l a v c e IVa 156. Hitil se je sam iz barke n a g l a v c e vu morje
IVa 310. Pred kojem peklenskem zrelom kleala su ona dva z velikem strahom i pogibiljum prepasti n a g l a v c e vu onu jamu IVa
316. Dobra pelda tulike neizbrojene od greneh putov odvraa, po
kojeh v s e n a g l a v c e vu pekel putuju I 298. Zna da blini tvoj
vse n a g l a v c e tee na skvarjene i smrt vekovenu, a h ! smiluj
se nad liim. 5a 147. Na naj skradnem vremenu buduemu skazal
se je sveti Hieronim nega batrive, na kojega doestek taki vsa
vnoina vragov n a g l a v c e je pobegla. Fuek 85. Kau grabu i
jame skopane vu koje ludi n a g l a v c e hitaju se. Gaparoti I 958.
Drugi vsi Saraceni n a g l a v c e pobegnu I I I 249. Vuini
napraviti premehko kolo z otremi meci naperjeno, zvrhu kojega
s. muenika iz visokoga i strmoga brega s peinami napunenoga
n a g l a v c e hititi zapove. I I I 282. Tak sami sebe n a g l a v c e ter
hotonce na dno pekla prepadate. Svagel I 98. Med bukum, praskum, vikum, v ruanu, tulenu i zavijanu n a g l a v c e prez reda
vu glubirm pei vraje prokleti propadu. Matakovi I 25. Viekrat
skoro da reem n a g l a v c e ovomu sakramentu pristupluje se.
186. Ne mogu tu muku smrada i traplena tak dugo trpeti zdvojen
zani n a g l a v c e hitil se je v vodu 236. Grueja namileiia
neistoe ine da n a g l a v c e padate vu lubav neistu 470. Po
ruila se je na zemju vsa pelda i kip ne na zadev kakve peine n ag l a v c e rutane, nego na zderku kamena jednoga 506. Ni li bog
radi jednoga samo greba n a g l a v c e izhitil iz neba milione angelov ? 549. Ni li veliko negvo zruavane, ako n a g l a v c e iz
visine ali vu vodu opade? 577. Zakaj vi n a g l a v c e ne hitite se
iz visine turna? I I 513. On vendar ne bude tak nezdueu, da
n a g l a v c e sebe bi dal skup zdati. I prele glave i n a g l a v c e !
Lovreni rod. 55. Kake tri v steklo vu vino n a g l a v c e deni
da se vtope. Mikloui izb. 156.

ADVBRBi NA ski, she, he, , ice u KAJKAVACA.

191

N a m e e casu zufllig: Na znane daju kmetom i teakom,

ki se na ovom svete teko hrane, da oni nesu na sreu i n am e vu on svoj teaki ali kmecki stali doli, nego da je ne
gospon bog hote vu on onakov stali obral i postavu. Petreti
290b. Iz jedne kosti loveanske, aku koju gde n a m nael
je, znal si je napraviti dleto. Vrani.
N a p e t e fortuito, casu, fortuna, Habdeli lex. iznenade fortuito, casu, fortuna, incidenter, occasionaliter Belostenec. N ap e t : Nesrenak znovi be raiien, ali vnogo straneje nego
prvo, poke dobe jedvaj n a p e t e (ar su mu se oi zameglele
bile i videti ne mogel) van ez prag izie. Habdeli mar. 266
Kraja vze kretu i zane kot druga deca erkati, ter nut, ki
nigdar ne znal pisati, n a p e t c e lepo kot naj boli pisec napisa
ove reci: ego sum fur. Habdeli ad. 144. Pukeni prah n a p e t c e
zagan kruto velik kvar naini, a. Ako i popade koga, ne zna
gdo je, nego negda ne pogodi, negda n a p e t c e pogodi, ad. 693.
Biskup pravo posveen vsakoga tomu druga vrednoga i prili
noga more pravo i dobro rediti, nego samo sebi podlonoga, to je
to onoga ki se vu negve biskupije ali narodil ter ne n a p e t c e ,
nego onde stojei. Mulih ap. 1191. Kaj Robinzon ove n a p e t c e
znael je, to je vre z davna vu Europi znano bilo. Vrani 1 252.
P r i p e t c e : Nekoj gospon imenom Donatus kruto bogat da bi
p r i p e t c e svetomu telu doel i svojum levum rukum zevsema
vsehnenum lesa se doteknul, mestu zdravu je poutil. Gaparoti
I I I 107. Med ludmi mesta onoga vuiiieno bilo je p r i p e t c e
ludomorstvo I 168. Ne timajmo da vnogi p r i p e t c e z betegi
obtreni jesu I 176. Simeon s stareemi svojemi vu cirkvu je iel.
Ovde ul je p r i p e t c e reci one s. evangeliuma: blaeni koji se
aloste I 181. Kada bi Hilari jeden put sveto pismo p r i p e t c e
bil ital. s prave vere svetlostjum postal je rasveen I 233. Di
vo jcica ez visoke stupalnice iliti tenge p r i p e t c e opadi glavu
si je raskolila I 273. Dojdui jeden krat v cirkvu ali p r i p e t c e
ali pak iz pobonosti, zagledal je nega plebanu one cirkve. Matakovi I I 46. Obuvan je od smrtne pogibeli vu koju prez preufana, nego p r i p e t c e sebe postavil i nalekel bi bil I I 513. Nisu
vae reci nedostojne koje bi pripeene i prek vole bile ali iz viist
vaeh p r i p e t c e izele I 258. Kada bi Jezu na putu bil da vu
smrtnoj pogibeli postavjenu ker Jairua pohodi, dola je p r i
p e t c e ena koja dvanajst let trpela je krvnoga otoka. Matijevic
2b 230. Vezda Robinzon ves zamilen i z brzemi koraki po dvo-

192

. VAl^AVEC,

riu svojem se sprehjati dugo vremena kaj bi poel ne znajui

p r i p e t c e nekak padeju mu oi na stenu peine negove. Vrani
I 146. Ako mi p r i p e t c e kaj zloestoga od naega blinega zeznali budemo, nijednu re od toga drugomu ne povemo. Horvat
pod I I I 161. Zakaj mi obraz na od nih obraamo, kada oni p r i
p e t c e z n a m i zestaju se? I V 154. Vse druge oblasti i vrednosti
loveanske koje jeden pred drugem ima, razluuju nas na ovem
svetu z vekinum lestor p r i p e t c e . Kristjanovi blag. 1 189.
N a s a m e: preskoiti nasamce transilire uno pede. Belostenec
kod preskakujem.
N a s 1 e p slepeki, coece. Habdeli lex.
N a 1 en profil: Zeuksi ( = slikari) hotei pokriti slepo
oko svoga Antigona krala malali su ga n a a 1 polovicu to
je to obraza, da ni bilo videti gde mu je oko mankalo. Zagrebec
I 356.
N e p r e s t a n c e , neprestanoma inhaesitanter, indesinenter, incessanter, assidue, continue, sine intermissione, absque intermissa,
noctes et dies, diu noctuque, continuo, iugiter, perenniter, perpetuo,
kod sempiterno i statim, Belostenec; p r e s t a n c e pausatim Belo
stenec. n e s t a n e e, n e v s t a n c e .
N e p r e s t a n c e : Opazil je dva mia kteri su n e p r e s t a n c e
drevo ono pri korenu podgrizali. Habdeli mar. 37. Narcissus doeti jen krat zdencu nekteromu, vu koterom obliaj svoj kakti
v zrcalu opazivi tak ga je oblubil, da od zdenca ve oditi ne
mogel, n e p r e s t a n c e vodeni on kip svoj premilavaju ves s e j e
onde izsehnul 167. Kaj bi bilo da bi takova petdeset let ali sto
ali jezero trpel n e p r e s t a n c e ? 323. Vu keh (lampaeh) je na
potene d. Marije vu dne i vu noi n e p r e s t a n c e ogen gorel
497. Bila je neka slubenica boja lepoga jako oblija, nu zalubil
je bil jedan mladenec tak srdno da n e p r e s t a n c e skoro za num
je hodil, ad. 526. elo leto n e p r e s t a n c e na onom istom inestu
su skakali 568. Oi moje plaui se n e p r e s t a n c e vsu srca mo
jega jakost jesu otrgale 529. Huji neg z Etne ogni se van bluju,
vu nih se mi vsegdar n e p r e s t a n c e gemo. Jurjevi 20. Spoda
stoji ladja s kamena glavita i godinu vu se n e p r e s t a n c e hita
169. Sprosi mi duha svete molitve, da iz stare hudobe na zvren
itek gore stavi n e p r e s t a n c e itka vekivenoga nasladuju vu
telu ove smrti ivem. Sidie 56. Zviaval je poganinski narod i do
zvezd podigal krale perzijanske, koteri obraajui se n e p r e s t a n c e
bili su sunce vsegdar vu znamenu onoga orsaga vu pohaganu or-

ADVERBI NA Ski, ,

, , U KAJKAVACA

193

sagov i varasev i s pregledanem svojem vnoga zla od nih odvra

ali. Simuni mar. 33. vi lubiteli marijanski! ako hoete spo
znati jakost ovoga prezmonoga imena, ne n e p r e s t a n c e na
jeziku imajte 79. J a bi vrli norc bil ki bi si toga truda zavdaval
da bi ja one kotae n e p r e s t a n c e moral obraati- Simuni p r o d .
68. More go dan i no n e p r e s t a n c e moliti. Zagrebec I 253.
Bil je doel na jednu otariju kade je nael gudce ili hegedue
dan i no n e p r e s t a n c e vu gusle igraj ue. Zagrebec 5a 47 Ni
zadosta da to stopram negda bude inil, nego je to potrebno n ep r e s t a n c e vsaki den initi 5a 88. Od kojega n e p r e s t a n c e
tuliko dobro, darov i milo priimle 5b 48. Vu jednom brunenom
volu zaprte krenike jesu pekli, kuhali i frigali, budui pod onem
volom velik ogen n e p r e s t a n c e kurjen 5a 89. Da se od nas
nave boga poznati, i nega n e p r e s t a n c e diiti. Skvorc 105.
Daj, zmoni boe, da elo leto n e p r e s t a n c e tancaju (da, omnipotens deus, ut sine intermissione integro anno saltent) 221. Tja
na koncu kralevstva Aragonije je jeden kloter svete trojice, vit
koterom je jeden lonec, iz koga n e p r e s t a n c e ole tee 272.
Poglej me n e p r e s t a n c e ova i ona teina mui. Manuale
conf. 207. Daj nam da okuplena tvojega sade n e p r e s t a n c e
utimo. Mulih fer. 17. Vui me zla i pogibelna nagnena vsegdar
obladati koja su me na duha gizdavoga nasleduvai'ie n e p r e s t a n c e
vlekla 48. To mi od nega dobete da morem negve i vae navuke. .
n e p r e s t a n c e nasleduvati 133. Hodi meni, dragi i lubleni sinko
moj, da bude n e p r e s t a n c e z menum vesela nebeskoga vekoma
vival. Fuek 88. Vu tuliko pokore i svetosti nabagajui se n e
p r e s t a n c e na strahotu suda bojega mislei ves od straha se je
tresel 125. Zapove vragom da ju imaju taki vu muke peklenske
opelati, kade sama prez tela do obinskoga suda, poklam pak i
s telom zakupa na veke n e p r e s t a n c e naj se mui 142. Kad bi
bil doel do bogatua nega n e p r e s t a n c e je za almutvo prosil
158. J a bi rad neprijatelu mojemu iz srca oprostiti, da bi mi jen
krat mir bil, ali mi n e p r e s t a n c e vnoge krivice i suprotivine
ini 269. Vu kojega (pekel) idu due prez pokore vu smrtnom
grehu vumirajue, kade n e p r e s t a n c e prez kraja i konca na
veke strano velike muke trpele budu 282. Crv nihovo srce i konscienciju vekivenem zakonom n e p r e s t a n c e grize 283. Kaj bude,
odurne i strane vrage n e p r e s t a n c e gledati? 284. Tak n e p r e
s t a n c e jeden drugoga je preklinal 299. Najveku muku trpel j e
od jednoga osebujnoga vraga, koji ga je n e p r e s t a n c e strano
R. J. A. CI.

13

194

. VA^AVEC,

jako s svojemi rogmi drukal 301. Mati moja . . reliva na tuliko

da bi vu vsakom kotrigu svojem jezik imala, n e p r e s t a n c e
z rugemi se karala 314. Tvoja miloa naj vsigdr i prehaga i
sledi ter dobrem delam n e p r e s t a n c e nstojnoga vini. Kovai
207. Po odvezavanu vu koici videlo se j e okolu dvadeset velikeh
kruto ogrutneh stenic, kotere gnezdo ondi sebe napravile jesu bile
i prez dvojnbe imona n e p r e s t a n c e jako grizle i muile jesu.
Graparoti I 187. Od sunenoga zahoda do ishoda na" miru ruke
svoje vu nebo podignene je dral i ovak n e p r e s t a n c e je molil
192. Spredenu tebi vunu nazad za plau povrnem i n e p r e s t a n c e
tebe delnika molitvih mojeh imala budem I I I 177. Vu ovi puini
nastanim se pokoru za grebe n e p r e s t a n c e delaju 255. Druge
fele grehi jesu koji poklam se zvre n e p r e s t a n c e vu svojeh
vuinkeh trpe. Re 195. Pazite dobra mati dan i no n e p r e
s t a n c e na dte. Matakovi I 453. Z ovum mukom ovak ine
n e p r e s t a n c e trapil i muil se budem 274. Z naem narogehem
z nami takaj rogen je hahar, koji n e p r e s t a n c e grize i ogrizava
ivlene.. Vreme nae n e p r e s t a n c e grize ivlene 418. Joe
tomu naj te zvrenee ter n e p r e s t a n c e hvale vsi svetci. Mulih
hran. 23. Ada i ti n e p r e s t a n c e strai, da te tuliki neprijateli
ne vkane 463. Na vseh vrueh neba strankah stojeeh med obranemi kolobari ne navadna zima biti ; nego na mesto zime zna po
dva meseca n e p r e s t a n c e degevina vlevati. Vrani I 122. Na
pravi] u vu jednom drevu luknu, vtekneju drugo nuter i vrtiju med
rukami tak brzo i n e p r e s t a n c e , oklam goreti zanu 127. Pone
svojem oekom po gornem kamenu jako i n e p r e s t a n c e lupati
129. Vse ovo vreme posluval je n e p r e s t a n c e pri unarije svoje
I I 17. Obova delali su vsaki den od ranoga jutra do mraka n ep r e s t a n c e 93. Bila je lepa no: z jedne strani pol meseca na
nebu, a z druge strani v aleini oblaina, iz koje se n e p r e
s t a n c e je blisikalo 115. Mislim da bi do drugoga neva n e p r e
s t a n c e govoru bil 156. Petek nigdar joe tak vesel ne bil
denes: n e p r e s t a n c e popevai je, skakal, smijal se 245. Nagovarjal je ne n e p r e s t a n c e . Matijevi l a 194. Vojujte i poslujte
n e p r e s t a n c e . Horvat I I I 181 i ee. Dete ovak stisneno n e
p r e s t a n c e krici, oklam se opusti povoj. Lalangue pup. 15, Mleka
poli se podoji deni kuhat, n e p r e s t a n c e "meaj 8 ali 10
vur. Mikloui izb. 133. Pri dobroj i vnogoj hrane kukci vrlo hitro
rasteju i oklam ne dozrele, n e p r e s t a n c e zeru. Mitterpacher
mor. 29. Prelep je vinograd dua m a , i srea nejna ako vu ruke

ADVBEBi NA ski, she, , , ice u KAJKAVACA.

195

dobroga gospodara dospe, koji na nu zmir misli i nu verno n e

p r e s t a n c e obdelva. Kristjanovi blag. 1, 135. J e jeden verni
prijatel, koji nas na dobro n e p r e s t a n c e nagovrja 294. N e
s t a n c e : Lecke vraje, koteremi on nas vse n e s t a n c e lovi.
Krajaeevi 20. Potrebno je vsegdar moliti sine intermissione vse
n e s t a n c e 25. Ako je on vse n e s t a n c e boga molil, im bole
mi jesmo duni moliti 3 1 . Zna da se tvoji duhovni glavni neprijateli vse n e s t a n c e okolu tebe vrte 32. Kaj morem, gospone,
drugo initi za moje grebe, nego je ponizno pred tobum valuvati
ter se za ne alostiti, plakati ter od tvoje miloe vse n e s t a n c e
proenja prositi 71. Mesni alov je napravlen da bi mi naega
stvoritela boga vsaki den daruvali i potuvali tem aldovom
kakti jednum osebunum slubum za negova vsakdenna z nami
dobroinenja i vnoge dare duhovne i telovne, kotere mi od nega
vsaku uru i hip vse n e s t a n c e prijemlemo 107. Nego si obrh
toga hotel da bi se onoga jednoga zaov6|noga aldova spomenek
vse n e s t a n c e nam pred oima vrtel 125. Kaj morem drugo i
niti za grehe moje nego . . od tebe miloe i proenja vse n es t a n c e prositi 128. Prosimo vas da i od nas imate spomenek
pred onem agnecem nebeskem, pred kim vezda vse n e s t a n c e
aleluja ter amen popevate 153. Ki vezda za tobum vse n e s t a n c e
bodei tebe onum popevkum den i noe hvali i dii 163. Telo moje
kakti jeden domai neprijatel vse n e s t a n c e harcuje proti mene
167. Cloveku je kruto teko svoju pamet na vuzde tak drati, da
bi ona vse n e s t a n c e pazila na reci kotere iz vust izhagaju 181.
Spomeni se ti ne bude teko vu peklenskom ogne na vse
veke den i no vse n e s t a n c e postiti 259. Spomeni se da na vse
vke vekivene prez kraja i konca vse n e s t a n c e ovde bude
moral i z duom i s telom goreti vu veplenom ogne 327. Ne daj
tvoje obine pomenavati, nego ju vse n e s t a n c e brani i povekavaj 379. Druga je muka kteru na vsem svojem telu i due ne
s t a n c e na vse veke trpeli budu Habdeli mar. 3. Gizdost noriju
i druge hudobe i grehe n e s t a n c e nasleduje 76. Otec moj du
hovni, kaj sem inei? ne morem ve premagati tuliko neisteh
misli, ktere n e s t a n c e pamet moju svojum neistoum pune 254.
Ki je drugi put ladje na morju, ka se od morskeh slapov n es t a n c e zible i obraa z velikum pogibelnostjum, nego mladenikoga itka nestalnost? 278. Ar me strah vigena mrtveca obhaja i
pred oi moje n e s t a n c e dohaja. Jurjevi 6. Ovde naj se suze
n e s t a n c e zlevaju 132. S. Perenc Ksaveri, ki si n e s t a n c e boga

196

. VA^AVEC,

molil . . zagi v mene lubav hie boje. idi 63. N e u s t a n c e :

Pripetilo se je jenkrat da je v ne hiu oboruen priel i samu
v komorice zavrnul; ne mogui dale nesramnoga ogna tajiti, kem
mu je srdce n e u s t a n c e gorelo, povea ivojke po kaj je doel.
Habdeli mar. 264. Teko mu je bilo da mislena svojega zgovoriti
rcmi zadovolno ne mogel, j e n e u s t a n c e imel do ne dike i
hvale 562.
N i c i c e pronus, niice leei. Belostenec kod pronus.
N i t c e filatim. Belostenec.
N o g u m c e (grijekom tamparskom: nogumca) n o c e , pedatim. Belostenec.
N o c e pedetentim, gradatim, noce hoditi pedes inceere, noce
ili na nogah putovati pedibus ire, peragrare passibus, metiri pedibus. Belostenec (kod noga).
O b o r u i c e ambabus manibus, utraque manu. Belostenec (u
Varadinu: bercke siple kokoam kuruzu).
O d s t u p e e . Belostenec kod recessim.
O p i k c e senkrecht: Drugi dan vu nede]u okolo devete vure,
da bi se sveti mei paili, Nalda vu lozi leeega zamrtvoga
zapaze i zdignenoga doma nose. Polek mlake pako velike iduem
vrag, koji bil je volara zavjel, zmekne telo obsegene i vu onu
gluboku grabu o p i k c e na glavu hiti. Gaparoti I 661. Vuini
donesti jednu veliku banu z vodum napunenu, vu koju zvezanimi
rukami i nogarai s. devicu o p i k c e na glavu zapove porinuti
I I I 105.
s v poloen, arrectarius. Belostenec.
O i p c e villicatim. Bolostenec.
O t e m c e raptim. Belostenec.
P e i c e pedes Habdeli lex pedibus, ped'anter, peice iti pedes,
pedibus ire, pedianter proficisci. Belostenec. Jesi li ije setve ali
strni tlail po nih hodei i puta inei p e i c e ali drugae?
Krajaevi 211. Kardinal Fr. Foletus iz vatikana hodil j e p e i c e
vsaku sobotu do cirkve s. Marije maior imenuvane. Milovec 21.
Leta 1657 je vu Slovenskom orsagu preminula gospocka ki i
ena, koja nekuliko krat za svojega ivota p e i c e i bosemi no
garai ila 72 mil zemle do cirkve b- . Marije vu s. Cei vu Stajeru 22. Kona za malo prodavi raji je p e i c e hodil i sam na
sebe trhe nosi! nego da bi ga za ubogu hranu lehkotil. Hab
deli ad. 505. Absolon vojsku je podignul proti Davidu otcu svo
jemu, da je p e i c e tulik kral iz Jeruzalema beati moral 544.

ADVERBI NA ,

she,

; ice

V KAJKAVACA.

197

Da bi koj mogel p e i c e teci gore ez dan sto mil, joe pred

etiri jezermi let ne bi doletel do neba zvezd. Simuni p r o d . 234.
Koju mofm s penezi kojigoder boce imeti, mora pojti vu Be
p e i c e . Zagrebee I 584. Kotlarske metrije hasen ves svet zna
te najmre oni najve ki neradi p e i c e hode Skvorc 290. Ne
mogui ve p e i c e boiti na osleku jau vu florentinsko drane
iti dokona. Gaparoti I I I 546. Beteniki od betega vstajui moraju
se sim tam ali p e i c e sprehagati ali na koleh sprevaati. Lalangue med. 78. Kuliko putov ide iz Zagreba vu Varadin ? Nejde
ni jeden, neg putnik po viih mora iti v p e i c e ali druga. Hina
kniica 227. Koj tak ne jae, on p e i c e bodi. Mikloui diog.
10. Ne bum p e i c e bodil. Moje prip. 165.
P l e c e p l e c e , suphms, resupinus; plece polaem resupino,
plece na tleh leim (kod supinus), plece lee supine: na brbet
koga ili plece poloiti supinare in tergum aliquem ; plece ili znaga
leane, supinitas. Belostenec.
P s 1 e d subsequendo: Samo vu tom stoji razluka vu nahranenu ludstva vu puini i vu naem hrnenu, da se je ono na
jenkrat i vu meguenu oka dogodilo, a nae pako p o s l e d c c i
jedno za drugom pripea se. Kristjanovi blag. I. 200.
t e p vage. Belostenec.
P o v r a t c e haesitanter. Belostenec,
P r e k c e , p o p r e k c e , p r e k o m c e , penitus, plane. P r e k c e :
Zane misliti: bi li onak od vina i od sna omamlen navadno islo
zmoliti, nitar meiie s tekem jezikom vse p r e k c e nekak bole
zbrboee nego moli. Gaparoti , 477. P o p r e k c e : grede ali
trami p o p r e k c e postavjeni, transtra. Habdeli lex. P r e
k o m c e : 11 val i 1 bi vn ogo dreneb voanov, da bi ih vre zdavno
na zveliitel ne bil hvalil, te nairnre onoga kapitana vll Kai'ernaumu, komu su liegvi soldati tak pokorni bili, da su p r e k o m c e
i'iegvu zapoved obvravali Skvorc 39. Duhovna kniga je jedno
zrcalo, v kom se lovek vnutre p r e k o m c e videti more 127. Bog
bi dal da bi vu tebi p r e k o m c e ne spal napredek krepostih.
Kovai 30- Da ova retko utimo, sami smo krivi, kajti skruene
srdca ne iemo, niti luda i zvunska p r e k o m c e odhitimo 39.
Potrebno je da si p r e k o m c e oplenen i i isto proti bogu srdce
ima, ako hoe poinuti i videti slasten je gospodin 72. Znaj
da stari neprijatel p r e k o m c e se trsi elu tvoju vu dobrom paiti 101. Onda niti ostala navadna tvoja dobra dela p r e k o m c e
ne zapusti 103. Koteri nerad i ne hte svojemu poglavaru se

198

VAl^AVBC,

podloi, znamene je da telo negovo joe mu ne p r e k o m po

korno 116. Ne slae se ne z mojemi posluiteli, ar ovi jesu najvredneji, najpoglaviteji, najvitekeji, a ovo poznane p r e k o m c e
lagodno. Re 12. Vekrat jesem bil nakanil od toga p r e k o m c e
muati 190. Vigte sada g r e h , na kojega p r e k o m c e ne paze
d vorjaniki 194.
P r e k o r u p c e , absolute, Habdeli lex. prekorubce, absolute,
prorsus. Belostenec. P r e k o r u p c e : Vuini ada gosponova molitva
od boga prositi absolute, sine conditione p r e k o r u b c e , prez ni
jednoga razloga. Krajaevi 39. Da mi proti grehom srdce vuge,
hotenje narene, da se za ne pravdeno poalujem i splaem, i da
je p r e k o r u b c e odvrem 78. Tretji del priprave pred prieanjem stoje vu ovom, da se spomene vu ime i vu kakov zrok
hoe pristupiti bojemu stolu, te se zmisli i nameni da ne pod
niij sram ali strah, ne za kakvu svecku hvalu ali diku, nego
p r e k o r u b c e vu ono ime vu je ov . sakrament sam gosp.
Kristu napravu 291. Zapoveg, gospone, angelu ki nas raa da
stegne ruku te srani vu nonice svoje krvavu sablu, da zevsema
ne poginemo i zemla ne opuste. Ako li si ipak p r e k o r u b c e
dokonal da nas ovem tvojem biem hoe zbrisati iz lica zemle,
budi tvoja sveta vola 40 i manuale conf 238. Vsaki greh mora
katigan biti, ali od loveka pokornika ali od boga fntnika,
p r e k o r u b c e ali se ti sam katiguje ali te bog katiguje (iniquitas omnis puniatur necesse est aut ab ipso homine poenitente
aut a deo vindicante p r o r s u s aut puni aut punit) 313. Nego
su im potrebne visoko vuene i veliko mudre prodeke, kotereh
oni ali kruto malo ali p r e k o r u b c e nikaj ne razmeju. Petreti u predgovoru. Ki ne znaju oneh nuvukov koteri su im na
duno zveliene p r e k o r u b c e potrebni 305 (opako za 295). Videl
bu da ju v potrebnem vremenu spoznati hoe pomonicu. Ako
li ti pak p r e k o r u b c e skrati svoj sveti razgovor, znaj d a j e vola
boja, da se s takvemi neistemi tentacijami bori. Habdeli mar.
190. Hoe da bi ne bil bog zmoen ali pravien ali da bi bil prez
pameti. Nemila zevsema i p r e k o r u b c e odurna hudoba! ad 13.
Rekal je bog p r e k o r u b c e A d a m u : rnorte morieris. 97. Ni onda
ne smrtni greh, ako i je veliko dugovaiie, da nesi p r e k o r u b c e
namenil, nego te je srditost i naglost kakti pretekla. 1024. Ov
broj vojem nainom poznati moremo, naimre absolute, to je to
p r e k o r u b c e , i comparative to jest s prispodobum; ako se razme
absolute, to je to ze vsema i p r e k o r u p c e tak. Zagrebec IVa 326.

ADVBRBi NA ski,

ske, kef , u KAJKAVACA.

199

Kaj se bude moglo odvzeti jednomu Aristidu, koji mogu bogat biti
ni hotel p r e k o r u b c e na svetu nikaj imeti? IVb 38. Ne velim
da bi on p r e k o r u b c e pravo govoril IVb 58. Koteri od lubavi
Jezueve vugan naj gori vsaki as pred preodienim sakramentumom tela bojega i neka vu gorue lubavi negove p r e k o r u b c e
vtone. idi 69. Ako pak nisi p r e k o r u p c e nakanil mu niti elei
hotonce nakoditi, onda ima znati da ni smrtni greh. Zagrebec I
372. Zvun s. matere cirkve nigdor p r e k o r u p c e zvelieiti se ne
more. 5a 18. Drugi veer dojde na stan jednomu zloestomu
loveku, koj je ne komaj z velikum tekoum pod krov pustil i
nikaj p r e k o r u b c e ne im dal. Fuek 154. Odurna dugovana
pripoveda, kaj nam p r e k o r u b c e veruvati ne mogue 179. J e n krat doel je bil svetomu Makaru krivoverec, koteri na sudni
dan budue tela gorestajene p r e k o r u b c e veruvati ni hotel Gaparoti I 170. Otec opita malika svojega, bi li podal ker svoju
kreniku i odgovor od bolvana prime da p r e k o r u b c e to vuiniti ne srne. I I 95. Nahajaju se takove nature ludi koteri p r e k o
r u b c e maku trpeti ne mogu I 960. Zapoved poda da duniki
nun nikaj p r e k o r u b c e platiti nemaju I I I 567. Mater vu Va
lenciju ne pustil dojti, ar da bi vu Valenciju dola, druge enske
glave bi na pohagale, kaj p r e k o r u p c e trpeti ni hotel I I I 856.
Na otarijah prebivati p r e k o r u p c e ne pustil sveenike. IV 288.
Da se Robinzon prei tak p r e k o r u b c e ne bi bil veselil, tak se
vezda ne bi tak prekoredno alostil. Vrani I I 298.
P v i c e , s p r v i c e , s p r v i n c e , s p r v i m c e primitus. P r
v i c e : Vu jutrnom vremene ga s postele stane pazi dobro da ti
p r v i c e tvojega miljenja ali govorenja hudi duh ne prevzeme.
Krajaevi 52. S p r v i c e : Juda b i l j e s p r v i c e dober i
tak svet, da je vrage mogel izgaiiati, pred smrtjum postal je nevernik. Krajaevi 3. Cakal je Hell pri vratah cirkvenih vojuvaiia,
kotero onda se je inilo med eregi izraelsk(em)i i filisteanskemi.
Kada mu je s p r v i c e bilo povedano da ereg izraelski je pobit
i dva sini negovi vubiti, nikaj mene ni se za to zburkal. Re 135.
S p r v i n c e : Lot s prvince ini polag sugena bojega, ide
s angjelom, ali sejdom na putu dojde mu pak druga misel. imuni pod. 225. Jeden poboen krenik beteen budu videl j e vraga
vu spodobe jedne opice, kojega s p r v i n c e jako se je prestrail,
za tem kada je sebi doel, pita g a : gdo si? Puek 287. Koju
milou vinil mu je g. bog pokazavi nemu muke peklenske, vu
kojeh s p r v i n c e nikoga ne pozna!, ali ez malo vreme vidi iz jedne

200

. VA^AVEC,

strane gorue jame podigati se svoga otea i brata vse ognene.

298. Cem bole se od vsakotere stvrih radosti odmekne, tem teneje i moguneje radosti vu meni najde. Ali s p r v i n e prez
nekakove turobnosti i truda borena ovem ne zajde. Kovai
115. Nekoji s p r v i n c e vse alduju, ali potlam ga je skuna
trapi, svojem se po vraaju 164. Spodobni smo drevu sirovomu
na ogen postavlenomu, koje s p r v i n c e gori, ali zadni voda
nega tee i pogasne. Gaparoti I I I 500. Vu Lovaniumu varoa
klotru opatica nekoja imenom Beatrix s p r v i n c e pobona i bogabojea, potlam pako lena i vu pobonosti gingava ast uvarice
cirkveneb dugovan prime 717. S p r v i n c e anda sveta Barbara
bila j e mati alosti ; ali po ne postala je mati vesela i radosti.
vagel I 38. S p r v i n c e mora se janecem naj mahneja hrana
dati. Paul ov. 22. Vsakojaki je potrebno za ostale ovce pri
zdravju obdrati, koje z betenemi s p r v i n c e meale se jesu . . .
vu svoje tale zapreti. 53. Od betega gore stajui kakti goder isti
beteniki s p r v i n c e naj po malo jedu. Lalangue med. 76. Ako
se taki s p r v i n c e pomogne, stanovito malo bode potrebno 22.
Ovo dugovane s p r v i n c e meni se je teko videlo. 12. Vsa bol
s p r v i n c e po glave, potlam pak po drugeh tela strankah je dohagala. 160. Dojde nekaj tvrdoga tak da mu se je skoro lopata
pretrgnula. Stimal je s p r v i n c e da je kamen, ali se je
osupnul, kad je grudu videl i poznal da je samo suho zlato. Vrani I 157. Kaj divji koji su vu Amerike nemaju brade? Nemaju.
S p r v i n c e skoro vsi za istinu drali jesu da mukem glavam
vu Amerike od narave brade ne rastu. I I 78. Znam da mi se
s p r v i n c e teko videlo bude ove zagovore obdravati. 88. Zakaj mi
nesu taki s p r v i n c e povedali? Jandri 5 1 . Mala j e bila s p r
v i n c e pomenka Davida krala. Kristjanovi blag. 1 131. Nut na kaj
tulike i tak svete i pametne ludi jeden samo mali s p r v i n c e
pogled je napelal. 132. Ovak naj veki zrok grenoga einena j e
jedan pogled, koji s p r v i n c e grehu ni bil skoro spodoben. 133.
S p r v i m c e : Naj i to bu da nekoteri sami su se henkarom
dali vu ruke, pokle nitar mane nim ni bilo mogue odstupiti ali
pobei. S p r v i m c e bili su slobodni, potlam pak bili su pritrucani. Re 217
R a z l e v c e refuse. Belostenec.
S k o k c e saltim, assultim, subsultim, exultim, saltuatim: skokce
pisati saltim scribere; kod saltuatim: skokce: saltuatim scribere
skokce pisati sad od ovoga sad od onoga; kod saltim: skokce, na

ADVERBI NA sM, ske, , , U KAJKAVACA.

201

skoke, skono, poskono, po tancuki nain; preskoiti z skokce

transilire iunctis pedibus kod poskakujem. Belostenec. P r e
s k o k c e , p r e s k a k c e , transiliendo, praetereundo. S k o k c e :
Morate s pametju pretresti vsa leta preestna koja iveli jeste ne
velim razloito (istincte) pretresti, nego samo s k o k c e iliti skupno
(cursim sive generatim) razmilavati. Matakovi I 290. P r es k o k c e : Redi moraju se redom vzeti, ar ki bi se p r e s k o k c e
redil. tak bi bil od onoga reda zadran. Mulih ap. 1194. Da bi
bil v redu p r e s k o k c e vzetom sluil, tak bi potrebna ipenzacija
od s. otca pape 1195. To udo izpiuje z nekoterimi nadogodi, koje
sudim da ne moramo p r e s k o k c e povedati, nego v pamet dobro
vzeti. Matakovi I 150 Recete da vam hasni po svetkeh delati i
po nedelah posluvati, p r e s k o k c e svetu mau posluati. 512. Kajti
vnogo skrbim se da ov navuk dobro, v pamet primete, ne sudim
nit zadovolen jesem da bi vam nega samo p r e s k o k c e oituvati
dosta bilo. 609. Nut dve osebujne stranke, od kojeh vre p r e
s k o k c e prei govorili jesmo. Kristjanovi. na. 201. P r e
s k a k c e : z redom pak, ne p r e s k a k c e te kniicu koju za tene
zebere. Kovai u predgovoru III.
S k r i v c e ; s k r o v c e oeculte, abscondite, clam Habdeli lex.
skrovce tacite, velate, clam, clanculum, clandestine, clandestino
Belostenec. S k r i v : Vuini! si ti, ali vuinila, smrdei
lovek, i spunil si neistou tvoju s k r i v e e , ja pak hou tvoj greh
ozvestiti na sunenom vigeiiu. Habdeli mar. 248. Pred bogom
smrde oni ki proti svoje regule i zagovoru, na koga su prisegli,
s k r i v c e proti voli i znanu svojeli glavarov ali pri sebe ali pri
drugeh zadravaju, ali peneze ali drugo kako cene vredno dugovane. Habdeli ad. 412. tampari ni pri tom ne poinu, neg jote
te knige za se privrgu, s k r i v c e proadu prei neg te jezero
kompozitoru zrae. Skvorc 129. S k r o v c e : kajti se je bojala
za svoj dober glas i da bi dijaka iz kole ne iztirali, za to
s k r o v c e po svoje naj vernee slubenice ete na krst plebanuu je poslala. Fuek 46. Ako se on i popikne kade, kaj ti zna
kakvu pokoru on s k r o v c e ini. 186. Drugi greb bil je, kaj sem
s k r o v c e z mojemi pajdai vu lukom dranu ribe lovil. 164.
Pravi negvi roditeli jesu sudili, da on nigdar galgam ali henkarskomu meu ne vujde i kajti bi to bilo na velik pot vsoj familije,
za to s k r o v c e jesu ga vuinili vloviti i sucu dopelati 3 4 7 . . ovak
vu okornosti i srditosti obstojeega jesu vtopili i ez kratko vreme
mrtvoga iz vode vzeli i s k r o v c e zakopali. 348.

202

. VAI^AVBG,

S t r a n c e a latere: Ako prem sunce vu vremenu zimskom razrauje zrak lepe i svetle dneve ini, vendar prez sada, cvetja i
kinea svoga gola i pusta vidi se vsa zemla, i zakaj to? Ne z dru
goga zroka nego kajti toplina sunca je od zemle oddaleila se, ar
sunce s t r a n c e i kakti samo prehajaju gledf i sveti na zemlu.
Matakovi I. 424. N a s t r a n c e ad partem Habdeli lex. Pri oneh ;
kojem vutroba n a s t r a n lei, odpiraju se vusta vutrobe samo
vu zadnem tednu. Lalangue pup. 4 1 . Na stran drugu od pupkorezne babe nosea n a s t r a n c e mora leci. 64. Naj zezveda postavu
deteta, je li glava negova velika ili mala, je li se ravno ali nas t r a n c e pokazuje 73. Durina (sam sobum n a s t r a n c e ) ei arka
strela da bi vse skupce! Lovreni 23. ua (na s t r a n c e ) : ove
se dve jako rade imaju. 80. P o s t r a n c e : Ov dobiek hotel
sem p o s t r a n c e nadomestiti. Mikloui diog. 89.
S o m e subreptitie, komce lezem subrepo, komce priplazujui
guer subrepens lacerta, komce prenapraviti i testament subrepere sub tabulas, kod subrepo, subreptitie; komce se smejati gaudere in sinu, kod sinus; komce iz strane nekaj initi clanculum
partem aliquid facere, kod clanculo, clanculum Belostenec. Meg
tem toga je se, pije se, plee se, spi se k o m c e , dale govoriti ne
smem. Habdeli ad. 836. Ovomu grehu tatbine podvreni jesu stari
i mladi gospockoga i kmeckoga pokolena ludi, ar nekoji k o m c e
kod tati, nekoji silum kod tolvaji luko grabe. Zagrebec Vb 209.
Ne lestor iz srdca nemu je tuliku pregreku oprostila, nego tulikaj
k o m c e poale nemu po sluge svojem nekuliko penez. Gaparoti
IV 266. Drugo ga je zbantuvala gree suprot negovi boanski
mudrosti, kajti dola je od hrbta i k o m c e timajua da ju
Kristu ne bu videl. . dola je od brbta i k o m c e ravno da
bi zdravje vkrasti hotela. Re 234. Naaman z gubum vudren od
Elizeua proroka zvraen sluga negov akaju od Naamana gospona
dar kakov nikaj dobil ni. Za gosponom odhajajuem k o m c e
naproti doel i nemu z lajum prilizil se. Matakovi I 58. Izmael
spazil bil je mater svoju krivem bogom k o m c e naklanati se.
I 611. Ovari i slugi nihovi znaju ovcam k o m c e vunu spukati.
Paul ov. 38. Nekoji od betega gore stajui k o m c e jesu si ku
povali kaj su jeli. Lalangue med. 75. Da neprijatelj nas ne spazi,
hoemo okol ovoga brega po ovoj gustoj lozi pojti, za tem po
onem gustom i debelom grmovju tak blizu nih k o m c e se dovlei najblie burno mogli. Vrani I I 227. Vu potreboah ne
zapuaj ne (ene), neg daj joj kaj potrebuje da ne bude zroka

ADVBRBi NA ski,

ske, ke, ce, ice u KAJKAVACA.

203

imala k o m c e vzimati ali drugam nositi. Hina kniica 59. Stric

nikaj od toga ne mora znati, oni dojdeju k o m c e . . Kaj ja moram
vse k o m c e delati: k o m c e sem jednomu stricu pobegnula a
drugomu pak k o m c e bi se morala vrinuti. Lovreni rod. 62.
Voga razredi erege, pomeju k o m c e podkapati varaa. Kristjanovi blag I 132. Polag toga dolazi: k o m a k o m a j k o m a :
T a k o da je nim kupee ali oura neke svoje dalko ili blizu bu
due imjenje za to nih imjenje dal, kotero su nitar men je k u o m a
odali. Pergoi 26a. Vode k u o m a neki po eternah tamo vine
teci kamo goder bote. 31b. Gda prosti ludje k u o m a i oivesto
silnimi rukami drugoga loveka lozu poseku 93b. Ako bi se neki
lovek nadejal po tom toga jedno cijelo leto i jeden dijen ako hoe
k o m a ili oivesto more reci 83b. Ne li veke Adama zavusnuti,
nemu k o m a rebro van jemati, z mesom mesto napuniti ter onda
iz rebra Evu napraviti i reci fiat lux. imuni mar, 11. Naj po
slua . . najprvo je neveruo sluga sfalil gosponu Juda jalni i
nestalni budui apostolom, gda je svoga lutein boga k o m a prodal
idovom. Cantuale 208. Od tud itek k o m a j moj ie v alosti,
da bi mu tim bre smrt prispela v kosti. Jurjevi 92. Ali sem je
k o m a j kakti niter mual 27. List je iz dvora ti poslan k o m a j
oinskoga: k o m a j , ar tak otca virostuju oi, da jili skoro nikak
ni vkaniti moi 144. David je negda za mladosti Saulu k o m a
odrezal falat plaa. imuni prod. 310. Katige vredna je tatbina,
to je to k o m a kaj vzeti i odnesti. Zagrebec Vb 210. Onda je
ila sama mati pak ju je poela nagovarjati n a k o m a j i na
poklem na glas da ga naj zeme. Nar. prip. iz Zamladisca. flma
i glagol komeli Gaparoti II 569, I I I 242. Lalangue med. 77
komea zimlica ; ima i adj, komen Pergoi 9a 30b 52a 83b 93b).
T i e, t i m i e immediate Belostenec. T i : Vue da
mali grehi po prijemanu presvetoga tela Kristuevoga vu oltarskom
akramentumu se immediate ex opere operato, to jest t i po
istom samom prijemanu izbriuje se po inih prave i zagane lubavi.
Matakovi I 188.
T r b u c e : lezem trbuce erpo Habdeli lex. N a t r b u c e
pronus in ventrem. Belostenec P o t r b u c e prouus: Vezda doli
su prvomu, koji p o t r b u c e leal je. Vrani I I 281.
T r o p c e iti za kern effuse sequi. Belostenec.
U d i 1 rect, ordine: Ako si osem krat po sedem novac komu
dal ter ti ne more taki u pamet pri ti uli to ini osem krat
sedem, poglej prvi ove tabule red dole idui i gde najde ovak

204

. VALAVEC,

napisano 8, znaj da je to osem, za tem poglej prvi red udile idu

i gde najde ovak napisano 7, znaj da je to sedem. Po tom toga
gledi po onom redu dole idu i po onom redu gde je bilo 8
u d i 1 idu te gde se stanu kakti na vuglu ova dva reda, onde
najde kuliko ini osem krat sedem, reki 56 pedeset i est. Tem
istem trudom najde do sto kakov goder broj bude hotel imati,
reki devet krat tri na devetom redu u d i l e e idu i u tretjem redu
doli idu. Habdeli lex. na zadiioj strani.
Zdrkce
Belostenec.

velitatim: zdrkavaju,

zdrkee poleg naredbe harca.

( Z n a n c i [slika radi mj. z n a n c e ? ] : Prostete, Rimlanci, vaega

sem vrazil glavara ja z n a n c i . Jurjevi 73.).
Takav adverab m o e biti i
e t v e r i c e od etver auf allen vieren per manus et genua,
quadrupes u ovim primjerima: Zaedi ada v svoju puinu i pilu
n a e t v e r i c e kot nemo govedo ne tuliko hoditi kuliko je pla
ziti poel. Habdeli mar. 489. Dvorani namerili su se na Ivana
n a e t v e r i c e bodeega 480. Pogleda Ivana n a e t v e r i c e hodeega 493. koji 20 let s prignenum glavum crne zemle n a
e t v e r i c e je hodil. Zagrebec I 357. Ono teko breme 40 let je
povlail po zemle n a e t v e r i c e kod nemo ivine hode. 5a 145.
Onda je nekuliko sto svojeh dobreh junakov oblekel vu koe, sam
pak oblekel se je vu pastirsku opravu i onak vojvoda meg pastiri
a junaki meg ivinum n a e t v e r i c e sreno su poli proti varau II 591. Jezu dolazi n a e t v e r i c e svojem svitam. Gaparoti I 94, Dovlee se vse p o e t v e r i c e do nega. Vrani I 257.
Da ga divji tak lehko ne spaze, iel je vse p o e t v e r i c e med
grmjem plaze. I I 52. Quadrupedatim po etverice plaze, quadru
pedo n a e t v e r i c e hoim, quadrupedans na etireli nogah ili p o
e t v e r i c e hodei. Belostenec. U svim ovim primjerima na i po
etverice moe biti sing. loc. supstantiva etverica, kako i zbila
dolazi: ov po etverici plazu ojde. Gaparoti I I I 80. na etve
ricu pokleknuvsi. pokleknuti Habdeli ad. 168. 245. p a k : Ako sem
koga v em vkanil, etvericum povraam. Petreti 132.
a b i c e : Ovo je ona misel koja ini sladkc vse grenkoe, vngodne vse tekoe, povolne vse nevole, v u a b i c e pak vse nasladnosti i vesela telovna. Zagrebec I 283. Hoe spoznati da ti
budu v u a b i c e vse telovne nasladnosti I 284 (zar = zabyt'bce?). Ali: rodbinu v u a b i c u postavi. Gap. IV 166.

ADVERBI NA shi,

ske,

ke,

ce, ice u KAJKAVACA.

205

Nijesu to svi adverbi ove vrsti koji dolaze u kajkavskoj kiiizi,

niti svi koje narod govori. Mnoge sam uo u Varadinu i okolici
mu, naroito u Ludbregu od prijatela Manka Kolaja lijenika, kod
koga preko 25 godina godimice sprovodim po koji desetak dana.
Nijesu to ni sve rijei koje sam uo, jer mnoge nijesam zabileio
uzdajui se u pamet drei da me ne e iznevjeriti. U Ludbregu,
a i drugdje, imaju svi adverbi na ce naglas na zadnem slogu, na
: , ali ne one na ice. Akcenat je tuj nastao od dugoga sloga.
Evo adverbi koje imam dobrotom od Kolaja:
a s m 6 zeitweilig: Jedno vreme je neprekidno iel, ali posle
pet vur hoda je do Zagreba i asomce posedaval t o n absichtlich: hotonce vineno ludomorstvo.
a s c e im trabe: husari su v Ludbreg kasce dojahali.
K r a d o m c e heimlich, verstohlenerweise: iz drutva je kradomee
odiel.
M a h m a h o m e m a m c e sogleich: da mi mamce odide po
ibice vu tacun! Sravni mahom: Ga je iel dimo, neje vie nael
one vode niti one jame niti one otarije, neg je mahom doel dimo.
Prip. 210.
N a g l a v c e kopfber: Opal je s krova naglavce i vumrl na
mestu.
N a z r e d c e (valada: nazrce) rckwrtsgehend: Kad je stari pograbil batinu, niti se nisu imali vremena obrnuti nek su vse na
zredce iz hie beali.
s o v e aufrecht: Medved ga je osovce napal.
P o h o s c e durestbernd: Vidla ga je dekla da je po komori
pohosce hodil, a za tim v jutro mi je falelo lonec mae. (Husiti
znai hoditi kuda kao da to trai: kaj husi po moji koruzi'? uo
sam u Varadinu.)
P o i m e n c e namentlich: Zabranuje se kartaiie, poimence pak
ferblane.
P o k a s c e mit dem finger zeigend: Neprijatel ga nije poznal a
Lopez ga je Eskobedu pokasce izal (pokazati).
P o p e t c e zufllig: Profesor ga je pital, a on je popetce dobro
odgovoru.
P s im sprunge: Maek mia poskokce lovi.
P o s m e h c e ironisch lchelnd: Na vulici ga nismo nikad hoteli
pozdraviti, nego smo ga samo posmehce gledali. Samo ga je preko
ple posmehce gledal.

206

. VA^AVBC,

P o s t r a n c e auf Seitenwegen: Opkolili su je tandari postrance

idui.
P o e p auf die finger klopfend: a be , nuder babu poepce.
P o k o m c e geheim: On je doel pokomce v hiu i vkral
je vuru.
P r e k o m c e ber und ber, durchaus: P r e k i prekomce je to
dete zloesto.
P r i p e t c e zufllig: Pripetce sem ga na vulici zestal.
R e d om nach der reihe: Vse su reomce vu Aradu obesili.
S k r i h geheim: On to vse skrihomce dela.
S t r a h o m furchtsam: Svoje suce je strahomce brojil.
T i h o m e still: Sova leti tihomce. Dok je ov lagal, on ga
je tihomce poslual.
V u g l a v c e ins gesicht: Negova dela mu je elu jednu vuru
vuglavce spoital.
Z a g r a p c e (grabiti) im gallopp: Kom* bee zagrapce.
mu je vu Pregradi pozlilo, oiel je zagrapce vu Zagreb.
Z a s t o p c e auf schritt und tritt: tandari su zastopce za nim
hodili dok su ga prijeli.
Z n e v a r c e unverhofft: Samo se je na jenkrat znevarce pred
inm stvoril. Napal ga je znevarce.
Drugdje uo:
D o s t i k c e = dostiui: Dostikce g a j e esal ( = tukao) vse do
doma U urevcu.
Grap im gallopp: Kon ide grapce (i zagrapce). U Zagrebu.
H r p c e auf dem rcken (liegend): Kad smo se kupali, plul sem
( = plivao sam) hrpce. TT urevcu.
L a k c e = polagano: Smo se lakce z brega spustili U Prozorju.
L a k o m c d = kao k k o m i c a : On pije lakomce. U Prozorju.
N a z u p c e auf das antlitz: Opal je nazupce (zubi). U Nova
cima kraj Bistre uo dr. Haramustek.
N i z b r c e bergab: Ili smo nizbrce. U Krievcima.
P a s pascendo: Krava ide pasce dale. U urevcu.
P i k c e = popikajui se titubans: T a k se je napil kaj je celim
putem iel pikce. U Mraclinu = koso: Kota kad sem ga hitil
lete! je pikce. U urevcu.
R u k c e brllend: Krava se ipka ( = skae) rukce (rukati). U
urevcu.
S k o k c e saliendo: Skokce je za nim beal. U sv. Ani kraj
Jaske.

DVBEBI NA ski,

she,

he,

ce, ice u KAJKAVACA.

207

S k r i v c e geheim: Veli m u : za pedeset forinti metni ti ovomu

kaj tu strai ovo zlato skrivce vu patronta, U Varadinu.
13. Nastavak -ce - i c e dodaje se na raznolike osnove, kako je
vidjeti naprijed iz navedenijeh primjera. Mimolazim ono to je na
prvi pogled jasno kao raahce, prekee, hotce, izmence itd i napominem samo nekolicinu. I s p r v dolazi samo sobom kao adverab:
Mladice suprot zimskomu mrazu ne potrebno uvati, ar zdravea
i jaka revja zrasteju, ako i s p r v od mladosti otromu i zemlenu
zraku privuiju se. Mitterpacher mor. 12. Uz to ima i is p r v a
s p r v a . Na jedno ili na drugo bez krajnega a dodaje se i : i c e :
i z p r v i s p r v i e e . Primjer vidi naprijed. Ima dodue i supstantiv prvica, ali je nainen oevidno za latinsku rije primitiae:
Zapovedal je da luctvo prvicu sada zemelskoga alduje. Milovee 19.
Pored isprv, isprva govori se takoer: i z p r v i n e s p r v i n e :
Ali ovo pokazane naj se s p r v i n e samo med tobum i nim saraem vini. Horvat prod. I l l 97. Za toniju se oznaku dodaje i
na to nastavak -ce po odpadu krajnega e te glasi: s p r v i n c e .
Primjeri su naprijed. Tako je iz n o v i c e nastalo od iznova. Jezik
je mogao imati ili zbila ima: iznevare iznevara od rijei var n. pr.
u varovati kao ima recimo iznenade od nad u nada, nenad, nenaden, nadejati se: Nae ajke zdravale su se zvrhu vode dokle
goder i z n e n a d e na jedno nam isto neznano megmorje doneseni
smo bili. Vrani I I 249. akti od strele vudreni prestraili su se,
kad bi je Robinzon i z n e n a d e zapital bil 279. Od onoga var ima
hrvatina nastavkom k e : z n e v a r k e i z n e v a r k e : Ali ga smrti
skok znevarke zatravi Barakovi vila X I I 20 (str. 169). Eto je
pak sritih u klancu sriom mom, iznevarke uhitih stafi na mistu
tom. Zorani planine 18, a kajkavtina nastavkom ce: i z n e v a r c e
z n e v a r c e . Primjere vidi sprijeda. Tako je h o t e n c e part,
praet. pass. *hoteirb-ce, dakle upravo gewollter weise, a h o t o n c e
je prema hotomce kao egiptonski: bei vu egiptonski orsag. Gaparoti I 45, prema egiptomski: egiptomski orssig, Belostenec, kao
farizeonski. Habdeli ad. 687 prema farizeomski 688, kao balzamon, Milovee 32, 69 prema balzamom, Vrani II 199 itd.
Kako je -ski samo sobom dovolno za oznaku naina, tako je do
statno i samo - -ice: komee peice itd. Ali kako se pred -ski,
tako se i pred -ce -ice vee tonosti i potanega opredijelena radi
mee prijedlog n a i p o : strance, nastrance, postrance itd.
14. Kako grtini, latintini, litavtini itd. za izricane naina slui
n s t r u m e n t a l , tako rabi i sloventini i to od supstantiva i adjek-

208

. VALAVEC,

tiva obino u singularu, na primjer u kajkavtini: Prestrai se i

gosponu vse r e d o m poveda. Habdeli ad. 21. Vu megmorju Sardona raste jedna trava. Nu kada lovek popije ali poje, tak pamet
zgubi ter se mora do teh dob smejati r a z g o t o m , doklam dua
nega zie. imuni pro. 209. Smrt s kosum vse h a m e t o m
kud je hodila je podkosevala. Zagrebec I 229. N a glas Jozue
sunce e p o m je stalo. Gaparoti I I I 943 (uz kakti : Ne
onda udo, ako je kakti stal. Vrani I 227). Tak jaki ga
je pot posipal, da je vse u r k o m nega dole curel (?). Golubica
ne nahajajui mesta istoga nazad je m a h o m vu arku doletela.
Gaparoti I I I 32- Od kuda t e k o m krv je curela 728. Zapazi biu
svoju od stranoga potresa na dvoje i r o m razpuenu IV 106.
Potrebuju d a e iste mladice a s k o m zalevaju. Mitterpacher mor.
12. Da se listje dobro zauva. naj se dene vu zemlenu posudu,
t i h o m priklopi, dobro pokrije 37. Ako koze milostivne jesu bu
due, onda zimlica s m prestane Lalangue med. 159. Ves
svoj dug p o d p u n o m naplatiti. Matakovic I I 195. Suprot molom
mora v s e k u n t o m drat nekuliko kafre oposre oprave. Hina
kni. 196. Gospon je sakoga bogea s b u d i m od hie opravil.
Moje prip. 83 ( M a l i m ne izdae duh moj od veselja. Barakovi
vila.) itd. itd. Sam se instr. priinio kad i kad odvie slabom oz
nakom naina, s toga se je i na n poelo objeati ce ice: m ah m e e itd. n g u m e pedatim. Belostenec, s p r v i m Re.
217. Ovo se i m c e ili i m i c e poelo smatrati nastavkom naina te
se dodaje i na druge osnove, ne samo na nominalne. Ovaj je nain
osobito zavolela hrvatina tokavska i akavska: hotimce hotimice,
od verbalne osnove hote po odpadu krajnega glasa , itd. Kao
sufikas naina smatra jezik osobito instrumentalni zavretak m
te se kao im dodaje i na druge osnove ne lih na nominalne n. pr.
i o m confestim, Belostenec, od id u idem: Gda ga smrt vu ka
kovom smrtnom grehu zastigne, i o m ga na dno pekla naglavce
pole. Krajaevi 226. Smrt je stanovita, koteru i d m nasleduje
teek sud boji. Petreti 2 8 3 b ; odatle v s e j d o m s e j d o m od vse
idom, Belostenec kod statim extemplo i drugdje n. pr.: su
Adam i Eva pregreili, s e j d o m fecerunt ibi perizomafa. imuni
prod. 124. Postavi ruku s. device zvrhu glave svoje i po oih nu
potegne i s e j d o m zdrava postane. Gaparoti I V 150. Templum
sveti idem s tovarui v s e j d o m videti Jurjevi 74. Ne mora
v s e j d o m vsega na zlo obraati kad kaj vidi ali uje. Hina
kniica 58 itd. Vie puta dolazi -om s dodanim a : -oma n. pr.

ADVKRBi NA ski, ske, ke, ce, ice u KAJKAVACA.

209

Bog nu pomore v jutro o s v i t o m a ovjih]<ist ' 6 ; ;

7upo)i xpwi (psi. 45 ) Milovec 56. Kjuar na mene falate meso od
se dobe davaj na kuhinu, vina po maiie slugam i druine, petla
rom nikaj, mogu se oni vode napiti, ako bi gdo stranski doel i
nemu kruto p i t m a (parcissime). Habeli ad. 844. Muzi
se oene timaju da su robinu kupili, ali kravu ali bedoviju v hiu
dopelali, tak n e m i l o m a enami barau, da bi i na telo i na
itek nihov oblast imali 115. Taki zapove s. apostola eleznemi
ibami n e m i l o m a pretepati. Gaparoti I I I 558. I on je malo
potlam vu neistom itku budui n e d o v e d o m a poginul. Sidi
36. Ervnnis mene z udarci n e s t a n o m a raa Jurjevi 27. Po
boni kreniki zanu procesije initi i n e s t a n o m a moliti za od
vraane tulike nesree. Gaparoti I I 235. Za preobrnene tvrdokorneh grenikov boga je n e p r e s t a n o m a prosil I I I 656. Morje
k o n t i n o m a se burka i neprestance pogibelnosti je puno. Simuni
prod. 299. Druga lastovitnost srca je da se v s e k o n t i n o m a
gible. Zagrebec I 459. Budi vesel, ali p o d p u n o m a naj ti duno
spoznane poteno ostane. Simuni prod. 105. P o d p u n o m a volu
moju negve prileplam. Gaparoti I I I 865. Ova se istina ne samo
vu denenem s. Tomau z oima vidi, nego i vnogeh drugeh mestali
o i t o m a se spoznava. Zagrebec I I 571. Velika muka bila je ona,
s kojum luctvo Sicilije je muilo ive ludi, kada je je zavavalo
vu rasparane konske i volovske trbuhe, vu kojeh p a r om a (spr
lich) hraneni s kruhom postajali su hrana rvov 5a 89. Istina je
da j a p a r o m a ivem 5a 198. Najte jednu stranku vaega sta
lia z jednum strankum stalia blinega vaega prispodablati ter
diete obodva c e i m a jednoga proti drugomu. Kristjanovi na.
178 itd. Opet se i ovo kad i kad vidjelo nedostatno, pa se
dodaje jo ce: mahomce, tihomce, hotomce, skrihomce, u tokavtini ice: jatomice itd., ili se mee s prijeda n a , p o , n pr. Zakaj
joe n a m i r o m naa dua tulikem slaboam j e podana, zakaj
ostaje nae srce joe n a m i r o m tak jako vremenitomu pri
vezano? Horvat p r o d . I l l 5. Video je jako veliko strailo koje
je n a m i r o m govorilo: nj naj. Moje prip. 147. Potenovi n a s i l o m vesel, alost se vendar na licu vidi. Mikloui 104. Po
trsju se braci n a i r o m raziu. Gregur kapucin h o r . 11. Natura
vse mrtulivo potrebuje potrebna i ne v asu, nego p o r e d o m .
Simuni p r o d . 8 itd.
15. S prijedlogom n a i p o je poeo jezik zavretak om kod
adjektiva shvatati za s i n g . l o c . : na blizom = blizu. Ovaj je
R. . A. ci.
14

210

. VAI^AVEC,

adverbalni nain poprimila kajkavtina i bujno razvila, pa je vri

jedno da se iz kiiige navede za potvrdu nekoliko primjera.
N a b l i z o m : Kamen fengites j e loveku, koji ga je vu rukah
pred oima svojemi dral, bole neg nijedno naj istee zrcalo vsa
koja su se za hrbtom, ako ravno i n a d a l e k o m inila, tak dobro
kako da se n a b l i z o m pred oima inila, je kazal. Zagrebec
Va 299 Za tem nim se moraju tale zoseb odrediti ter takve koje
n a b l i z o m naj bole pae imale budu. Paul ov. 35. Po keh dob
on niti papera niti pera niti tinte za pisati ne imel, zebral si je
etiri n a b l i z o m stojea dreva. Vrani I 97. Morve nemaju n a
b l i z o m pri ciglenicali prisagenc biti. Mitterpacher m o r . 18.
N a b r z o m : Povedala je da boja mati svoje pobone sluge
n a b r z o m oslobaga iz muke purgatoriumske. Milovec 344. Da
se sramuju i jako zmute vsi suprotivniki moji, da se obrnu i jako
n a b r z o m sramuju (pslm. 6 13) Milovec 450. Pomae da se milostivni n a b r z o m oslobe svoje muke. 510. Jaj mene, sem se
n a b r z o m pozabil. Jurjevi 141. Dopelae n a b r z o m spovednika. Simuni m a r . 89. Mnogi n a b r z o m na siromatvo dojdu.
Simuni p r o d . 329. J e ez no naglum smrtjum vumrl i taki n a
b r z o m skazal s e j e svojemu spovedniku. Fuek 214. Za oslo
boditi se po smrti n a b r z o m muk purgatoriumskek jako je hasnovito vu bratovinu kapulersku podati se. 234. Ako vu purgatorium dojde se taki ali n a b r z o m oslobodi 250. Beovnik vse
je vuinu1 mu je zapovedal konanik, i n a b r z o m bil je za
nesen pred vrata peklenska 306. Ne budi nam dosta samo ove
dneve opominana ksaverijanska n a b r z o m preteti. Mulih f e r .
u predgovoru. Kojega jako betenoga s. Ksaveriju je n a b r z o m
zvrail 6. Suprot svoje velike dunosti magistratui gree, ako duhovnem pastirom potrebne pomoi suprot oivestnem grenikom ne
dadu, ki bi mogli vnoge grehe isto n a b r z o m ispleti. Mulih ap.
824. Gree sini, ako zadnu volu svojeh n a b r z o m ne is puna vaj u
853. Kaj smo rekui od blaga najdenoga? Jesmo ovo: mora se
marlivo i n a b r z o m ispitavati za gospodara 868. Negda tri krivi
svedoki jesu prisegli da Narcissus biskup jeruzalemski je vu sta
novitom grehu krivac, i prvi svedok je rekel: ako ne tak, naj me
ogeii zege, drugi: naj me veliki beteg popade, treti: naj oslepem,
i tak se je vsem trem n a b r z o m pripetilo 875. Taki su zadovolni samo iz navade svoje grehe n a b r z o m valuvati 1070. Dvem
varaom puntane je n a b r z o m pozabil i ne vu milost prijel. Gaparoti I I I 171. Lepoga porodi sina, kojega kako sama okrsti n a

ADVEEBi NA ski, ske, , ce, ice u KAJKAVACA.

211

b r z o m zadavlenoga pod postelom pokopa IV 32. Povete mi kigoder teli jeste itek presvetleh cesarov i naj sveteeh oteev pap,
n a b r z o m ast i diku svoju s rnum zemlum, s prahom i
pepelom premenili jesu I V 114. Znal je dobro da jestvina dobro
pokrita n a b r z o m dobroga maha i teka ne more pogubiti IV
164. Jete ada, pite, vreme dok imate, ar vura goejna n a b r z o m
ohaga. Cantuale 273. Pomisli da ova dobra koja ti na tuliko pretimava, n a b r z o m pogubiti ima. Re 33. Dojdu n a b r z o m
zestajana prilike. Matakovi I I 13. Cakajmo nega i morebiti n a
b r z o m nam pokae se. 22. Znati mora da za te pripravlen je
strani sud i naplati vrlo n a b r z o m s katigum koju zasluil
jesi 30. Ako lalivo je negovo sprieavanie, naj zna da n a b r z o m
v staliu sirot i v broju vbogeli bude 117. Po zlu bude prelo n a
b r z o m ono nae gotovo noveno kaj smo dobili vu vnogeh letah
s potom i trudom 313. Oh da bi bili ovi timali tak n a b r z o m
sebe mrtve, drugi nain za isto svoga ivlena bi bili poprijeli 322.
Vi bojite se smrti, kajti je jedina sama i kajti morate ali n a
b r z o m ali kesno dojti num na borene 483. Prosim vas, n a
b r z o m dajte odgovor I I 501. Ranica sama od sebe zaceliti hoe.
Kada se pak pripeti da beteg tak n a b r z m ne prestane, narava
se sama pomagati ne bude mogla. Paul ov. 66. Poajui se vu
igru n a b r z o m zlo vu binom gospodarstvu pouti kvar. Hina
kniica 7. Lepota n a b r z o m prejde 57. Ova gniloa spoznava se
onda dohagati, kada znamena vuigaria prez vsakoga zroka n a
b r z o m prestaneju. Lalangue m e d . 95. Cutlivost bli doklam se
(zverja) koleju n a b r z o m mine. Vrani I 120. Ovem dvem boritelom opostavili su se drugi i ovak n a b r z o m morali su se
razdruiti I I 234. Ne pustete nega dugo pomo prositi, nego pomozete mu n a b r z o m tak vam initi je mogue. Matijevi
l a 16 2. Jedno elei je da bi ovomu nevolnomu n a b r z o m pomo
priskrbeti mogel. Horvat prod. I 191. Taki bi se morala zvezati
nora, druga dete n a b r z o m bi preminulo. Lalangue pup. 107.
Preve n a b r z o m vineni takvi ini pogibelne betege zrokuvali
jesu. 155. Poklamkam oni n a b r z o m navadnu ranu mesu posluhnuli su, ves den vie nikaj dobra ne viniju IV 50. Kukci vu
krelutne metepule premeniju se ter ve prez vsake hrane n a b r
z o m jajeca zlegavaju, Mitterpaher m o r . 5. Kaj su nakanili, naj
viniju n a b r z o m . Jandri 66. To je teko n a b r z o m dokon
ati 74.

212

. VAJ^AVKC,

N a d a l e k o m , n a d a l k o m : Lenost je dvojvrsta, najmre telovna i duhovna, koje si nesu n a d a l e k o m , nego su kakti rogakine skoro vsigdar skupa. Mulih ap. 1436. Ako prem potok jeden
od drugoga n a d a l e k o m dosta bi bil, nitar mane kaj se hiti
vu jednoga, plavati v drugom vidi se. Matakovi I 609. Gora
Vesuvius ishita prekoredno ogna i goruega vuglena, n a d a l e
k o m orsag i leea mesta zatere i sege. I 627. Okolo Ivana
drevo na pol refa n a d a l om gluboko obgraba se. Mikloui
i z b 113. Jesem i budem, to je jako n a d a l k o m . Jandri 79.
N a d e b e l o m : Oni obodva dober as drali su se drevja tak
vrsto da jih slapi morski nikak odnesti nesu mogli, ako prem bi
ve krat laket n a d e b e l o m zvrhu nih bili padali. Vrani I I
201. ivoga vapna s svojum vodum zmeaj i n a d e b e l o m gore
meci 4 noi. Mikloui izb. 138.
N a d u g o m : Olail je n a d u g o m ispunene zagovora. Zagrebec 02 80. Dojde vu palau udno, veliko i strahovito vu loveanskom kipu strailo, kojemu iz oili crnih rival se je ogei'i, jezik
n a d u g o m van istcgiien. Puek 273. Oveh dveh Makarov itek
n a d u g o m popisal je Palladius. Graparoti I 180 i ee.
N a f l e t n o m geschwind: Onda su se 'si skupa veselili, ali peneze sn potroili n a f l e t n o m . Moje prip. 208.
N a f r i k o m : Veseli budete, ali pazete da se n a f r i k o m
dostojno i pretimano napijete pak odskoete. imuni p r o d . 104
Pripeene ovo taki razglasi se, cirkva n a f r i k o m zbog tulikoga
uda podigne se. Gaparoti I I 351. Od velikoga pijanstva elejui
se odvuiti naj se trsi vsaki dan svojega pilia meru nekuliko
pomenati, ne pak na jeden put ze vsem ega ostaviti, druga n a
f r i k o m bi mogel obeteati. Lalangue m e d . 46. Nadoj ti more
strahovita griza, pete, vruci bleki, koja n a f r i k o m smrt zavdati moreju. 50. Onda vsa znamena betega n a f r i k o m prejdti.
53. Za to potrebno je n a f r i k o m drugu protimbu iskati 364.
N a g o l o m : Zabjaka skuhaj, vlj v dreveni muar, gord n a
g o l o m sdi, dokle se rashladi. Mikloui i z b . 139.
N a g u s t o m : More se negda nekaj stranskoga te neprilinoga
reci, ali vendar ne mora se to num n a g u s t o m niti dugo vkanuju initi. Hina kniiea 60.
N a h i t r o m : Poklam vraga pred oima nesta, n a h i t r o m
otide starac opatu. Habdeli mar 263. Onda plemenitoga imena
starec zane preraiiavati dobe starosti, sedeli lasi i plemenitoga
svojega stalia vrednost i velikou, n a h i t r o m ree da raji hoe

ADVKRBi NA ski, ske, ke, ce, ice u KAJKAVACA.

213

vmreti 342. Poslae ada v Be n a h i t r o m Keglevi Simona ad.

187. Zdignuvi mrtvo telo domom zanesohu i n a h i t r o m les mu
nainivi vu nega postavie. ad. 570. Vrata olem pokroplena taki
su se vugala tak da se pogasiti mogla nesu, nego i ona i ki su
vara branili vsi su n a h i t r o m pogoreli 619. Takav je alec
onoga gospona sluga oil ki je vu velikom nekom goenu svojega
gospodara la z drugom svojum lajum meterski i n a h i t r o m
sprial 860. Nekoj plemeniti mladenec po smrti roditelov pri blagu
i bogactvu ostavlen obilnom po hman pajdatvu vsa zapravi n a
h i t r o m . Gaparoti I I I 720. Ona imajui od kud iveti poda se
vu neistoe, vekrat zanosi, ali n a h i t r o m obnosi mue da nigdor
ne zna. Zagrebec I 352. Svoju hotnicu odpraviti obeal j e da hoe,
ali tak n a h i t r o m da toga ne more vuiniti. IVa 119. J a jesem
se zalubil v jednu dovicu i vzel sem ju n a h i t r o m . Lovreni
r o d . 80. Idem i taki nazad dojdem, to bude n a h i t r o m .
Jandri 73. Kaj videi gospodar n a h i t r o m rasposlal je sluge.
Vraan I I 2 1 .
N a h l a d n o m : Postil je on n a h l a d n o m , mi n a t o p l o m .
imuni p r o d 111.
N a k r a t k o m : N a k r a t k o m ali spametno i na to odgovori
koldu. Habdeli m a r . 56. Da ne ree da ti prodetvo ovde
piem, n a k r a t k o m govorim 89. Kaj da legle vini nakanu
sem ti dvoje ovdi vesele n a k r a t k o m na prvo postaviti 28.
Moyses tunu tu historiju n a k r a t k o m ovak spisava: 94. Vnoge
fele toga greha, zroke, kvare i katige n a k r a t k o m spisati
hoeu. Habdeli a . 524. Evangeliomski rasipnik je brzo vse
svoje oinstvo potroil, jako n a k r a t k o m spisuje s. Luka.
593. Piem lista n a k r a t k o m maloga. Jurjevi 152. Kada se
v noi zbudi, privuci se sreno ter n a k r a t k o m moliti.
idi 58 i Mulih fer. 40. Da je to istina, hou n a k r a t k o m
pokazati. imuni p r o d . 90. Da prez slagana vole loveje z volum bojum zla vnogo dobiva se, n a k r a t k o m pokaem 221.
Z vami n a k r a t k o m dokanam govorjene moje, Zagrebec TVa
27. Za vigenum ako prem n a k r a t k o m i kakti vu senei skrovnostjum presvetoga trojstva ovo na prvo dohaja druga ne mene
udnovita skrovnost. Gaparoti I I 115. Ovo obeane vnogi poteniki sveteh devic istinsko spoznali jesu, zmed kojeh tri n a k r a t
k o m poglejmo IV 197. Jedan prokleti tak je ves kloter z jednem samo dehnenem zasmradil, da od vojnbe v klotru do jednoga
n a k r a t k o m pomrli bi bili. Matakovi I 237. N a k r a t k o m

214

. VA^AVEC,

povem vam tuliko kuliko vam bude za dosti I 167. Vu pismu bila
je prona ova, da bi dobro marlivo i n a k r a t k o m pripravu se
smrti I I 5 1 . Kaj anda mu je jo falelo ? Da vam n a k r a t k o m
povem: vnogo, isto vnogo. Vran I 242. Vu prietku ove kniice vrlo n a k r a t k o m povedal sem, da svilni kukci etiri krat
koicu sleku. Mitterpacher m o r , 29. Za to n a k r a t k o m videti
hoemo, kaj za jedni ludi pisci ovi bili jesu. Vraan I I 49. Poslubnem, nego n a k r a t k o m dokonaj. Vraan ber. 23. Ti si
isto n a k r a t k o m obskrblen. Mikloui diog. 92.
Na

malom:

Nikoga n a m a l o m ne dri. Hina kniica 8.

N a n a g l o m : Izebrahu Mateja Keglevia, Gapara Alapja,

kem priloivi osem sto, ke su n a n a g l o m spraviti mogli, konakikov i zapovedahu da proti Stubice etuju. Habdeli ad. 188.
Bog tak n a n a g l o m smrt pole da ne prepusti vremena po
kore. imuni p r o d . 24. Nuto ada li ponizni Mardoheus tak n a
n a g l o m podie se na preimane. 165. Oh da bi znali i veruvali
ludi da superveniet r e p e n t i n o ilia dies lioe n a n a g l o m
dojti takovo vreme. Zagrebec I 458. Nut uda! n a n a g l o m
poel je nesrenak kriati: pomagajte. IVa 5'). Ne more li se pri
petiti, da i vas n a n a g l o m jeden katar zaui.? IVb 4 1 . Po
smrti iskazal se je oivesto rimski papa Benedik osmi kapuanskomu
biskupu sedei na jednom crnom koiiu, da bi hotel n a n a
g l o m odjahati. Gaparoti I I I 265. Ov vudarec bil je, da n a
n a g l o m i nepripravno bi bil videl jedinu sebi lublenu sestru
vumreti. Matakovi I 434. Negda i negda pod porodom rodea n a
n a g l o m vumre. Lalangue: pup. 262. Jeli nam je gdo za to
poruk, da mi n a n a g l o m ne budemo vumrli ? Horvat p r o d .
I I I 56.
N a o d p r t o m : koji svojega blinega n a o d p r t o m opani,
on je vreden ogna peklenskoga. Horvat p r o d . I l l 80. Finees zapazil je jedno jednoga idova vu hiu jedne neiste ene madi
janitaske vlesti ter n a o d p r t o m num svoja telovna poelena
spunavati 89.
N a o t a j n o m : Ki alostili glas gda bi bili kralevski posli razumeli, kot drevcni postali jesu i lestor n a o t a j n o m kralu smrt
obznanili. Habdeli ad. 148. Mora se paziti da bludei n a o t a j n o m ,
ne pako pred rugemi pokaraju se. Horvat p r o d . I l l 105.
N a p r o s t r a n o m : Odkud oivesto vidi se da n a
n o m mora biti povijane deteta. Lalangue pup. 116.

prostra

ADVBRBi

, she, he, ce, ice u KAJKAVACA.

215

N a p u n o m : Zvun toga stalia n a p u n o m mogu bogu sluiti.

Habdeli ad. 66 Obee da gdogoder bude nega kaj vu crkve po
bono i dostojno molil, hoe vse kaj prosil bude n a p u n o m izprositi Zagrebec IVb 58. Zevsema, n a p u n o m i vsakojaki
mene izruam i preporuam vu volu boansku totaliter, pleue et
absolute ne commendo. Manuale eonf. 233. Zivel je n a p u n o m
ov s. Makar let devedeset. Gaparoti I 172. Ali na ovom svetu
s pokorami, ali na drugom vu purgatoriumu duge nae moramo
n a p u n o m naplatiti. Matakovi I 557. Dunik ni duon sebe
prodati, je vendar duen na kuliko je mogue n a p u n o m , zvreno
i pripravno povrnuti. I I 201. Velianstvo tvoje ostavi meni moju
staru halu i dvanajst Juliuev, vse drugo za te vzemi i ti vse
tvoje n a p u n o m bude imal. 212. Vmreti ne elejem doklam
n a p u n o m zaovoline ne dam. Stefan kap. vol. 5.
N a r e d k o m : Za tem (seme) deni plitvo i n a r e k o m vu
istu truglicu. Mitterbacher mor. 28.
N a s a m o m : Bil je neki mlaenec, kteri kruto jako je bil divojku jednu zalubil i marlivo prilike je iskal bi rmin n a
s a m o m govoriti mogel. Habdeli m a r . 264. Zvuna se lepo i po
teno dri a n a s a m o m Joefe tenta. Habdeli a d . 582. Ako
ravno neke kvare oznanismo vonue praznosti i lotrije, ne ie n a
s a m o m ove na dale timam ne bude kodilo na prvo dati 59.
Iskala je priliku bi nim n a s a m o m mogla govoriti. 781.
Ako zagrel pred tobum brat tvoj, pojdi pelaj ga na stran ter n a
s a m o m da nigdor ne bude ul, pokaraj ga bratinskem nainom.
Zagrebec 4a 144. Vsaki dan ali tjeden vzemi si asa da se n a
s a m o m spomene: da bi mi vezda vumreti, kaj bi bilo ? Mulih
fer. 33. A to se vu halabuke med kupicami ne more dobro zvedeti
ni pravo zebrati, nego n a s a m m 47. Tuliki dari obilno svedoe
da bi se radi n a s a m o m spommati. Jandri 47. Tekelin iz
hie van ide n a s a m o m s Hugonom. Vraan ber. 18. Grospon
vam dopusti i vi se taki n a s a m o m s trgovcem pogodite. Mikloui. diog. 25.
N a s e g u r n o m : Takvoga na tuliko vputim da i vu druge takaj
najmene tekoe n a s e g u r n o m meni bude pisal. Lalangue
med. 15.
N a s k o r o m : Kaj si bogu slobodnem zagovorom obeal, n a
s k o r o m spuni. Petreti 222. Ona svoje verne i pobone sluge
nektere ze vsema, nektere n a s s k o r o m od purgartoriuma oslobaga. Milovec 333. V eternu neku se je hitil, da bi tak luem

216

. VAl^AVEC,

pokazal kolika je svetost negova; ali da bi ga duhovni nekteri

ludi kriecega n a s k o r o m zvlekli ne bili, i svetost i telo bil bi
zakopal v eterni. Habdeli m a r . 6. Ne kipu se ponizno naklanaj
i n a s k o r o m ne pomo spoznati hoe. 263. Bog nad tobum se
bude fantil ter more biti n a s k o r o m . 285. Potlam zahvalni vnogo
nesu bili, pae su se iz tvoje gospocke darelivosti n a s k o r o m
zabili. 471. Spomeni se da ti je preminuti ter morebiti n a s k o
rom. ad. 92. Otide opat bojei se da boja katiga n a s k o r o m
na tak neisteh jezikov ludi opade . . sudcu otajni i neisti kotrigi n a s k o r o m zegriie. a d . 547. ini, neboga, ini kaj ini,
dobro ti se n a s k o r o m plati kaj sada dela. 613. To uvi ne
spovednik pone govoriti, da toga ne vini, ar hoe gospodin bog
n a s k o r o m katigu na nu poslati. Simuni prod. 298. Poel je
govoriti od muk peklenskeh, koje ju n a s k o r o m ekaju. Zagrebec 5a 307. Koju pobonost da bi mi marliveje obsluavali, sta
novito Ksaveriua mogunoga pri bogu prokuratora n a s k o r o m
bi spoznali. Mulih fer. 7. Vsa svetska nut ginu! dojdu pak
n a s k o r o m ona koja ti niti na pamet nesu dola. 32. Vu vsakom
poslu za nebo dobika ii, a vsi drugi dobiki jesu nestalni i hote
te n a s k o r o m ostaviti. 55. Jen krat ne prelepe zlate lasi videe
druge ivojke nu povsud hvaliti zbog lepote zanu govore da
povolnoga n a s k o r o m dobi zarunika. Gaparoti I I 240. To je
glasoviti on vimeni griz; zaceliti vendar n a s k o r o m hoe. Paul
ov. 72. Ovak anda vozili su se vse vuz prudie ufajui se da n a
s k o r o m negdi dokona. Vrani I I 133. Drugi, kojega n a s k o
r o m klt pojdu, lei zvezan na zemle. 229. Kada stebelce rasti
pone, znamene je da mladica n a s k o r o m cvetje vun bude puala. Lalangue m e d . 276. J a odhagam. N a s k o r o m doidem i ja
za tobum. Vraan ber. 22. Mi smo dve prijatelice i budemo n a
s k o r o m rogakine. Jandri 78. Lubomirovi ima mene rad i n a
s k o r o m bude moj zarunik. 78. Mi ju (istinu) jo pretimavamo,
ali n a s k o r o m bude nam i istini konec. Mikloui grab. 113.
N a s k o r o m na sin Tonek enil se bude- Lovreni rod. 58.
T a k je bil negda jeden otec, ov je imel tri sine, ali je n a s k o
r o m vumrl. Moje prip. 207.
N a s k r o v n o m : Kojemu dva krat trsil se je vrag za v dati
smrt jeden krat na vode, hotejui nemu prevrnuti ladjicu, drugi
krat na loze, hoteju vu nega n a s k r o v n o m pustiti vnoge
strele. Matakovi I 517.

ADVERBI NA ski,

ske, , , 1 U KAJKAVACA.

217

N a s u h o m : I tako odstupi nazad on od svojega nakanena

i one ostanu n a s u h o m niti takove prilike ve ne dobe. Zagrebec
I 349. Soli nekuliko samo od sebe pogine i potroiti se zna; po
trebno anda bude n a s u h o m drati. Paul ov. 19.
N a i r o k o m : Viel si je videti stranoga velikoga pozoja ki
je proti nemu vusta n a i r o k o m razijal hotei ga poreti. Habdeli m a r . 267. Moje namenene ne ovde nu meg vuske knig oveh
kraje stiskati, ku oni n a i r o k o m spisavaju. ad 32. Druga hi
storija spelava se iz kralevskeh drugeh knig, gde se n a i r o k o m
grehi i katige Davida krala spisavaju. Habdeli a d 540. Nasip
i stenograju tak n a i r o k o m prerezali su iroka vrata su
bila. Vrani I I 211.
N a t e n k o m : Tobija ni zemlakov i rodbine vse zezval (na
goeiie), nego one ki su doma n a t e n k o m bili. Habdeli a d .
842. Mladice se postavi)u zvrhu pei tak vendar da zvrhu jednoga
vilahna n a t e n k o m naj se rasprestreju. Lalangue m e d . 282.
N a t e s n o m : Zahvalim ti, moj sluga, da si me tak zlehkotil,
ar sem jako n a t e s n o m bil. Habdeli a d . 862. Zveliene moje
n a t e s n o m je bilo, ali miloa . . . naeh patronov nadospe. 1177.
Ako n a preveo t e s n o m skupa bi leale ovce, jako bi beteguvale.
Paul ov. 20.
N a t i h o m : Ovo ujui Arijani n a t i h o m Makare vuinili su
dozvati. Gaparoti I, 167. Porui glas n a t i h o m biskupu 197.
Da zmutna med luctvom ne bude, n a t i h o m po noi iz varaa
odidu. I I 205. Pristupi kraju Egidius i nemu n a t i h o m reenu
pove pogreku. I I I 656. Vsa ova videl je stanoviti gospon; odide
n a t i h o m iz crkve. I I I 721. Kajti Sare ova igra i norija ne bi
se dopadala, n a t i h o m rekla muu naj pretira iz hie enu Agar.
Matakovie I 611. Vie puti koze ves svoj posel tak n a t i h o m
opraviju da betenik niti misli za postel. Lalangue m e d . 163. Postavete si vsaki veer jednu vuru, vu kojoj drane sprevogenoga
dneva n a t i h o m razmilavati bute mogli. Vrani I I 16.
N a t o p l o m : Ako gospodin ree: kon je osel, osel je oroslan,
oroslan je muha, muha je pistranga etc., prilizavec n a t o p l o m
taki potvrdi: tak je, gospodine, Habdeli ad. 179. Maka pol ake
postavi poleg ogiia doklam bude kipelo, potlam taki odmekni i
n a t o p l o m beteniku daj popiti. Lalangue m e d . 338.
N a u f a n o m : Pomenki n a u f a n om. Habdeli a d . 564. Zael
je jae n a u f a n o m riurn se pajdaiti 588 Ree kraj da slo
bodno i n a u f a n o m zaprosi kaj eli imati. 632. eptane mue

218

M. VA^AVKC,

i n a u f a n o m dober luki glas priipava. 724. Dopusti mi neku.

liko reci s tobom n a u f a n o m govoriti. Simuni mar. 32. Da bi
ti bil pozvan na jeden gospocki obed ; ter bi ti se povedalo da
jedna jestvina zrneg oneh koje na stoj dojdu, stanovito j e eme
rom zaiiiena, bi li ti n a u f a n o m sve one jestvine jel? Simuni
prod. 29. Ako gdo kakovu dvojmbu bi imel, naj se n a u f a n o m
meni vtee. Lalangue m e d . 15. Zbog toga zroka n a u f a n o m
vteem se gosponom plebanuem. 14.
N a v e l i k o m : V noi opade sneg na gorice ekvilinske tak
n a v e l i k o m je hotela majka boja veliku sebe cirkvu imati.
Simuni mar. 59.
N a v i s o k o m : Bogatstvo je kolo kotero se obraa ter loveka
n a v i s o k o m postavlenoga obara i potere. Simuni p r o d . 417.
Niti ruke n a v i s o k o m postavlene zatrugene nazad doli ni spustil. Gaparoti I 192.
P o g u s t o m : Mi smo oni mladenci koji smo tak p o g u s t o m
se spovedali . . . mi smo one tak pobone gospe, koje smo tak p o
g u s t o m se spovedale. Zagrebec I 363. Ako elimo izvieni vu
nebo biti, potreba da se ovde na zemle spoznamo gdo smo i kaj
smo, p o g u s t o m svaki sam sebe ispitivaju: t u q u i s e s V IVa 32.
P o k r a n s k o m : Moram decu p o k r a n s k o m odhraniti
Horvat p r o d . I l l 18.
P o m a l o m : Sveti Ambrosius mediolanski biskup mnogo let ne
neg jen krat na dan i ono p o m a l o m jel. Habdeli mar. 252.
Takav sen sam p o m a l o m dojde. Habdeli a d . 52. J e poel vse
p o m a l o m bogatiti. Simuni mar. 80. Idem ja nazad vu varo
moj, gde z malum plaum zaovolnei budem ter p o m a l o m
novece na stran postavlajui veke bogatstvo spravim. Gaparoti
I 179. Ovdi ostani, ima kruha i vodice i sem ja s tem ivel
tak se i ti hrani p o m a l o m . I I 176. Kad eludec fiega opomene
onda potrebno je nemu dati p o m a l o m vie puti Lalangue m e d .
53. Kada prestane odtok meseni, cecki p o m a l o m buhteju. pup.
34. Hasne i tropicu toplu na trbuh metati i p o m a l o m piti. Mikloui izb. 139.
P o p r i j a t e l s k o m : Zveliitel prijel j e nega p o p r i j a t e } s m. Horvat p r o d . I l l 14.
P o s v e t e n o m : Z netrplivnostjum ovoga jedinoga dneva vu
tjednu doakuvali su se, vu kojem sluba boja p o s v e t e n o m
obsluavala s e j e . Horvat p r o d . IV. 52. Ovde posluhnuli su po
bono od biskupa p o s v e t e n o m sluenu mesu. IV 53.

ADVBRBi NA ski, ske, , , KAJKAVACA.

219

I n a ovakov -om se kadkad objeaa: Potrebno bude one ovice,

koje tenku i gustu vunu nimaju, ali n a p u n o m a zrasle nisu, od
reda odluiti. Faul ov. 31. Koterim je po m a l o m a bog dal
ivota jakost. imunie mar. 91. N a t i h o m a . Lovreni r o d .
80. Puntane je n a b r z o m a pozabil. Graparoti I I I 171. itd.
tokavtina ima takoer tako ali kud i kamo opitnije od kajkavtine n. pr.: Iz ove enile sva vlaga n a b r z o m izlapi. Jablanci 18. Vidi b r z u akad. rjeniku.

Izvori.
B e l o s t e n e c Ivan. lex. Gazophylaeium. 174().
C a i i t u a 1 e. Crkvene pjesme.
F u e k Stefan. Historije od poslednih dugovan. 1735.
G a s p a r o t t i Hilarion. Cvet sveteh. 4 toma 175261.
G r e g o r kapucin, h o r . Horvatska od Kristuevoga narodjenja
vitia 1800.
H a b d e l i Juraj, a d. Prvi otca naega Adama greh. 1 6 7 4 .
m a r . Zrcalo mariansko 1662. r j e . Dictionar 1670.
H i n a k n i i c a 1797.
H o r v a t Josip. p r o d . Kratka prodetva. 8 toma 17961803.
J a n d r i Matija. Lubomirovi, igrokaz, izdao Mikloui u jedno
s djelom: Matja grabancija dijak, ponaineao po T. Brezovakom
( g r a b . ) 1821.
J u r j e v i e Gab rij el. Listi heroov. 1675.
K o v a i Frano. Tomaa od Kempisa knige etiri. 1760.
K r a j a e v i Mikula. Molitvene kniice. 1540.
r i s t i j a n v i e Ignac. b l a g . Blagoreja 2 toma. 1830. n a .
Nain vsigdar zadovoljnomu biti. 1826.
L a l a n g u e Ivan. m e d . Vratva ladanska, 1776. p u p . Kratek navuk od metrije pupkorezne. 1777.
L o v r e n i Jahob. rod. Rodbinstvo, igrokaz. 1828.
M a n u a l e c o n f e s s a. r i o r i u m i liti runa kniica spovednikov.
1725.
M a t a k o v i Boltiar. Sermones morales Dva toma 1770.
M a t i j e v i Josip. Raztolnaene evangeliumov. l a 1776. itd.
M i k l o u i Toma. i z b . Izbor dugovan 1821. g r a b . vidi
Jandria. d i o g . Diogenes, igrokaz. 1823.
M i l o v e c Boltiar. Dvoj duni kin. 1661.
M i t t e r p a c h e r Ludvik. m o r . Navuk morveh vurednosti. 1823.
M u l i b Juraj. a p . Posel apostolski. 1742. f e r . Pobonost
svetomu Ferencu Ksav. 1739. h r a n . Nebeska hrana. 1779.
tampana a napisana napisana 1748.
P a u l . Venceslava Ivana Paul razgovor i navek od . . . o v a e
i . . . od d u h a n a . 1771.
P e t r e t i Peter. Sveti evangeliomi. 1651.

220

. VA^AVBC,

R e Juraj. Pet kamenov pree Davidove. 1764.

S i d i Simon Juda. Plamen pobonosti proti s. Ferencu Ks.
1695.
S i m u n i Mihal. mar. Sluba marialska. 1697. p r o d . Pro
dike svetenev. 1697.
S k v o r c Stefan. (Kniga bez naslovnoga lista u kojoj ima govor
staliima poami od duhovnika do petlara. 1724. (?)
S t e f a n kapucin. Zadna vola. 1723.
S v a gel Fortunat. Opus selectum concionum. 3 toma 1761.
V r a a n Josip. Razlagane s. evangeliumov. 1823.
V r a n i Antun. Mlaji Robinzon. 2 toma 1796. ber. Sv.
Bernard, igrokaz. 181534.
Z a g r e b e c Stefan. Pabulum spirituaJe. 5 toma. 171534.

Odgovor na recensije g. prof. dr. V. Jagia.

U svome Archiv-u" X I L 602 dd., 609 dd., iskazao mi je
gosp. V. Jagi east, te je ocijenio moje dvije radne, koje su proave godine ugledale svijet, na ime 1. Istorija hrv. pravopisa,
2. Kosovski junaci i dogaaji. On je i do jako u svome asopisu
obznaiiivao ili bar spominao neke moje radne s veom ili s manom
pohvalom, pa kako sam mu za te sudove zahvalan, tako mu budi
hvala i na reeensijama pomenute dvije radne, premda sam ovaj put
gore proao no do sad. Pravomu radniku na naunom polu ima
biti milo, da mu radne ocjenuje pripoznati strunak, pa bile ocjene
povoljne ili nepovoljne. Za to ovaj moj odgovor nikako ne potjee
iz zaslijeplenosti u slabe moje sile, ve mi je samo namjera poka
zati, gdje i g. Jagi govori krivo; jer ako to iznesem na vidjelo,
tijem u pokazati, da su pomenute moje radlie bole, nego li bi se
moglo komu initi sudei ih po negovijem ocjenama.
Vrlo potovani izdava Archiv-a" veli mojoj knizi hrv.
pravopis, da u noj nije dovolno istaknuto nastojane starijeh pi
saca, kako e sve hrv. glasove bileiti lat. slovima. Ovaj prigovor
nikako nije opravdan, jer je to nastojane istaknuto u velikoj pot
punosti u drugom dijelu moje kiiige. Dale mi zamjerava recensent,
to nijesam gdjegod u svojoj knizi izloio, to je sve u starom
hrv. pravopisu skrojeno po uzoru latinske, talijanske, nemake i
magarske grafike. J a sam drao, pa i sada drim, da e moju
kiiigu uzimati u ruke samo onakvi itateli. koji dobro poznaju
iatinsku grafiku starijih tampanih kniga a i talijanska da im je
dosta poznata, dakle da nije prijeko nuno itatelima ono spomiiiati, emu se mogu sami domisliti. U ostalom, ako tko dri, da
je ovo nedostatak, prosto mu bilo, jer je mogue, da se ja ovdje
doista varam. Da sam piui svoje djelo drao za potrebno nazna
ivati utjecaj latinske i talijanske grafike, ne bih nikako za to
inio posebnoga poglavla, ve bih iza svakoga slova u drugom
dijelu kiiige dodao bileicu: to je slovo odavde, to odande, kako
sam uinio na str. 352. pri glasu e. Sto se tie nemake grafike,
ne nije trebalo spominati g Jagiu, jer joj u onijeh pisaca, koji
su upotrebleni u mom djelu, nema traga magarskoj grafici
mislim da je dosta reeno na 3tr. 107, gdje je pokazano, koja je
slova P. Petreti (g. 1651.) uzeo od Magar, i to je dosta ne
samo za Petretia, ve i za sve druge p'see, koji su to od Magara uzeli, jer drugijeh mag. znakova, nego li ih ima Petreti, ne

222

. MARETI,

nalazi se u pisaca, to sam ih upotrebio. Lijepo se ita prigovor

prof. Jagia, da bi moja kniga imala biti takoer vjerno rukovod
stvo za staru hrv. bibliografiju, osim toga, da bi joj vrlo lijepo
dolikovali izvodi iz predgovora (i pogovora smijem dodati) razlinijeb kiiiga, za tijem, da bi trebalo obazirati se i na tehniku
stranu starijeh kniga Ako j a zahtev poradi rukovodstva za
bibliografiju dobro shvaam, onda on s drugijem rijeima znai,
da bi moja kniga morala biti debela bar 50 tabaka, kao da nije
dosta i 26, koliko ih doista ima. Nije mi ugodno bilo, kad sam
vidio, kako mi pod perom kniga raste, jer sam drao na umu
rijei pametnoga G r k a : [jiya iBXiov jviya ., ali kad sam ve
naumio pisati istoriju hrv. pravopisa, nijesam mogao udariti natrag
pa skratiti svoju knigu tako, da izdam na svijet samo drugi liezin
dio, koji ini jezgru itavoga djela. Tako bi istina izilo samo 5
tabaka od prilike, ali tko bi onda meni vjerovao ili bole: bio
duan vjerovati, da je sve ono istinito, to je u tom drugom dijelu ?
Ovako mi mora svaki itatel vjerovati, jer se sam svuda moe
uvjeiriti istini, ako ga j e vola mene kontrolirati. U ostalom, prof.
Jagl nigdje ne veli, da je prvi dio moje knige nepotreban, samo
misi, da je u nemu premalo ivota. Ali j a veoma sumnam, da bi
50 tabaka uinilo moju knigu ivlom nego li 26. Moda e mi se
rei, da bi moja kiiiga mogla biti takoer rukovodstvo za biblio
grafiju pa opet kraa nego li jest. Ovo je fizika nemogunost,
koja bi se samo tako mogla ukloniti, kad bi osnova mojega djela
bila stegnuta samo na staru hrv grafiku ne dirajui ni malo u
pravopis u tjenem smislu (t j . u fonetiku i etimologiju). Iz neko
liko mjesta recensije g. Jagia ja razabiram, da bi on na mom
mjestu doista bio i pisao samo istoriju hrv. grafike. Ali s tijem
se nazorom ja nikako ne mogu sprijateliti, jer drim, da je istorija
pravopisa u tjenem smislu stvar isto toliko vana koliko i istorija
grafike. Sto se tie izvoda iz predgovora i pogovora, pa tehnike
strane starijeh kniga, tom g. Jagi tako govori, kao da tomu
nema ni traga u mojoj kriizi. Svaki se itatel moe uvjeriti, da j a
i to dvoje uzimam u obzir, ali dakako samo onoliko, koliko stoji
u savezu s grafikom i pravopisom u tjenem smislu. U tom dakle
nije prigovor g. Jagia takoer posve opravdan.
G. recensent mi veli, da je moja tendencija bila pokazati, kako
u staroj hrv knievnosti pretee fonetiki pravopis. T a tvrdna ni
malo ne pogaa istine, a g. Jagi ne bi je niim mogao potvrditi.
Mislim, da sam s najveom objektivnou i u prvom i u drugom
dijelu izlagao i fonetiku i etimologiju. Dale nije g. Jagiu po voli
moj (u ostalom posve kratki) predgovor, jer kae, da u nemu
govorim samo fonetikoiu i etimologikom pisanu. To je samo
njegov subjektivni nazor, a ja sam drao, da je upravo nuno u
onakvoj knizi u kratko razloiti sutinu jednoga i drugoga sistema
ne samo poradi sadanih prilika hrv. knievnosti, ve jo vie
poradi drugoga dijela, gdje se nalazi prijegled slova. Tamo se

ODGOVOR NA RECENSrjE.

223

moe nai dosta mjesta, koja stoje u tijesnom savezu s mojim

predgovorom.
Krivdu mi je uinio g. recensent velei, da Anievijem slovima
chl-chn ne kaem, da su potekla iz povoena za bosanskom
irilicom; j a ga molim, da pogleda X I I . stranu predgovora, pa e
vidjeti, da nema pravo, kad mi to prebacuje. Nije bilo potrebno
prof. Jagiu govoriti slovima ff za glasove sz kao kakvoj
novoj stvari, za koju bi nevjet itatel negove recensije mogao
pomisliti, da je ja nijesam opazio Tko dobro razgleda moju knigu,
vidjee, da se i to u noj nalazi n. pr. pri oriu, Rosi, Markoviu.
ao mi je, to me g. Jagi prekorava poradi slova ff za glas s.
Da je palivije proitao moju knigu, ne bi toga za cijelo napisao
(kao ni drugoga gdjekojeg prigovora). Evo u emu stoji stvar: ja
na str. 362. velim, da se ff = s nalazi samo u jednoga pisca, i to
veoma rijetko, a recensent mi daje lekciju, da se to nalazi i u
drugijeh pisaca, pa meu inima navodi Ivanievia, kojega sam i
j a upotrebio u svojoj knizi. Nevjet e itatel negove recensije
pomisliti: kakav mi je to pisac istorije krv. pravopisa, koji moe
takve pogrjeke initi! Ali pisac je istorije pravopisa u ovoj stvari
posve nevin, a negov mu recensent krivo ini, i to evo k a k o : Da
koji pisac pie ff za glas s, to se samo onda moe rei, ako je
posve iskluena mogunost, da je pisac tijem slovima hotio nazna
iti kratkou vokala, to pred nima stoji. Kada n. pr. Ivanisevic
pie podnofftti", tu je on znakovima ff hotio naznaiti, da je
vokal kratak, a to se sigurno vidi iz onoga, to ja govorim u
svojoj knizi udvajanu slova u istoga Ivanievia. Prigovor dakle
prof. Jagia iste je tako malo opravdan kao kad bi mi tko iao
prebaciti, za to nijesam n. pr. na stranama 348 i 351. rekao
da se glasovi a, d bilee esto takoer znakovima aa, dd, dok
se u starijeh pisaca mnogo puta nalazi n. pr. daar" ( = dar),
vodda" ( = voda) i t. d. U ovijem i slinijem primjerima slova
aa, dd znae kvantitetu, a grafika se i kvantiteta u mojoj knizi
ne mijeaju, jer se ne smiju mijeati. Ni u tom nema pravo re
censent, kad veli, da kod nekijeh pisaca ne kaem dosta tono,
kako bilee glasove 6 l g. Kada ja n. pr. za Kaica kaem,
da glas 6 pie znakovima chi, ceh, tu se iz samijeh primjera vidi,
kada je jedno, kada li drugo, jer su primjeri tako izabrani, da
itatel moe sam sebi stvoriti istinit zakluak. Bandulaviu
velim, da glas g pie obino znakom </, a kasto samo da upotreblava gh te navodim primjere: ghdi, slughe, poghibili, drughe,
mnoghi; tu mislim da opet nije nita ravo reeno, jer sami
primjeri pokazuju, da to kasto" biva samo ispred konsonanta i
ispred vokala ei. S tijem se moe isporediti i ono, to velim na
str. znaku gh = g.
Nikako ne mogu dokuiti, za to je moja transkripcija ondje,
gdje kod pojedinijeh pisaca razlazem pravopis u tjenem smislu,
za tijem akcente i udvajane slova, zasluila prijekor iz pera g. Jagia:
wenig Liebe fr die alte Ueberlieferung und zu wenig geschieht-

224

. MARETIC.

lichen Sinn". U grafikom dijelu razloena je kod svakoga pisca

potpuno negova grafika, koja ne stoji u savezu ni s bileenem
akcenata ni kvantitete ni s pravopisom u tjenem smislu; za to
sam po svom tvrdom uvjerenu mogao najmirnije due raditi, kako
sam radio. Meni se sve ini ; da bi vei dio itatela moje knige u
tom povladio meni nego li prof. Jagiu, ali ako i ne bi, to je
stvar tako neznatna, da nikako nije zasluila onoga prijekora iz
negova pera.
J a svoje knige ni po to ne drim savrenom (i ne dao mi Bog
misliti, da ja mogu isto savreno napisati), ali u reeensiji g. Jagia
naao sam posve malo istaknuti jeli pravijeh nedostataka, kakvi su
n. pr. prigovori: za to ni jesam upotrebio ili neto mane Kajka
vaca ili neto vie Dalmatinaca i Dubrovana, za to nijesam
upotrebio Vriiianina, za to kod Mikale nijesam izrijekom spomenuo,
otkle je negovo z. Veoma mi je milo, to recensent ni jednom
rijecom ne odaje umne u pouzdanost knige. Mislim, da joj
je ovo tolika pohvala, premda nije izreena, da pretee sve pri
govore prof. Jagia, jer ako je materijal moje knige pouzdan,
onda je ona pored svijeh nedostataka (i pravijeh i samo milenijeh)
posao tako uinen, da ga nikomu vie ne e trebati iz nova poinati. Moi e se, istina, ovdje ondje to potpuniti, ali resultati
e u glavnom ostati isti, koji su izloeni u mojem drugom dijelu.
Sa strane pouzdanosti neka pretresa moju knigu tko hoe, ja se
nikoga ne bojim, jer mi u tom ne e moi nitko zabaviti Za to
drim, da se nijesam uzalud muio preko dvije godine te da sam
svojim djelom ipak togod koristio nauci.
Mnogo u biti krai s odgovorom na recensiju mojih kosovskih
junaka i dogaaja". Upravo me je ujelo ono mjesto, gdje recensent
veli, da je u mene Einbildung", da sam svojom raspravom odgonenuo velike tajne narodne nae epike, pa me poredi s Veselovskim, ali tako, da ja od toga poreena ne dobivam nita to bi
mi sluilo na ast. Toga prijekora nijesam od g. Jagia niim
zasluio. On se protivi mojemu dokazivanu, da se naa narodna
epika razvila istom u XV. vijeku, a ostalo, to se nalazi u mojoj
radni, odobrava g. Jagi. J a sam svoju reenu misao utvrdio
inenicama, kakvima sam znao, a recensent mi veli, da se ne moe
im Ernst* navesti za potvrdu mojoj misli ta inenica, to ima
samo jedan pravi istoriki dogaaj iz pretkosovskoga vremena,
koji je opjevan u narodnoj epici do danas poznatoj. Moram oito
vati g. Jagiu, da je pomenuta inenica sa svijem onijem, to je
s liom u savezu, meni im Ernst" dotle mnogo vrijedna, dok je
tko ne obori drugom jaom inenicom, a ne samo pustijem rijeima
Ocjena prof. Jagia ne donosi nikakve ihenice, ve samo onako
bez dokaza osuuje moju misao. Proitavi do kraja negovu ocjenu
sjetih se i nehotice rijei iz Grete-ova F a u s t a : Mit Worten lsst
sich trefflich streiten, mit Worten ein System bereiten, an W o r t e
lsst sich trefflich glauben". Sjetio sam se i jo njeesa proitavi
tu ocjenu. J a na ime dokazujem: budui da nema (osim jednoga

225

ODGOVOB NA EHCENSIJS.

izuzetka) istorikijeh pjesama iz pretkosovskoga vremena, dakle

ih nije ni bilo; a g. j a g i odvraa m i : ako ih danas nema, ali ih
je za cijelo negda bilo. Kada je prof. Pavi u svojoj poslanici
Gospodinu S. Novakoviu a i V. Jagiu" god. 1878. argumentirao,
da su negda Hrvati imali junaki jeh pjesama pravijem hrratskijem junacima, premda ih danas nemaju, prof, j e Jagi na to
odgovorio u svome Archiv-u" IV. str. 210 dd., da dotle ne moe
pristajati uz to mnijene, dok mu tko ne otkrije koju takvu pjesmu.
Evo danas mene g. Jagi pobija onom argumentacijom, koju je
pred nekoliko godina osuivao, kad je drugi rekao! U to ga
je protivurjeje doveo za cijelo nestadak hienica, pa se pomae
golijem rijeima.
U Z a g r e b u , 6. Lipna 1890.

T. Mareti.

15