04 - Radionica Aktivnosti I Tehnike Radioničarskog Rada

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae
Izdava: Kancelarija nemake agencije za tehniku saradnju - GTZ

Projekat: Transformacija sukoba i osnaivanje mladih (Youth empowerment and conflict prevention)
Za izdavaa: Birgit Stanzel, Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi
Autor teksta: Stanislava Vidovi
IV Radionica: Aktivnosti i tehnike radioniarskog rada (95 minuta)

CILJ:
Cilj ove radionice je da se uesnici upoznaju sa aktivnostima i tehnikama
radionoarskog rada.
PROCES se odvija kroz sledee korake:
upoznavanje uesnika sa oblicima aktivnosti koji se primenjuju u radionici,

upoznavanje uesnika sa tehnikama radioniarskog rada,
povezivanje prethodno odranih aktivnosti sa nainima rada u
radionicama.
MATERIJAL za rad:
papir i olovka za svakog uesnika,

flomasteri,
hamer papir za svaku grupu,
prilog ''Oblici aktivnosti'' za svakog uesnika,
prilog ''Tehnike radioniarskog rada'' za svakog uesnika,
prilog ''Katalog igara'' - za svakog uesnika.
UVODNA AKTIVNOST: KOJA SAM IVOTINJA (20')

Uesnici se podele u manje grupe, ali tako da u svakoj grupi bude izmeu etiri i
est uesnika. Svaki uesnik treba da zamisli koja bi ivotinja voleo da bude,
vodei pri tome rauna da se imena ivotinja u grupi ne ponavljaju.
Kada se svi u grupi upoznaju sa imenima ivotinja, poinje igra. Naime, neko od
uesnika treba da kae ''Bim bam bum'' i kada se uje bum, svi uesnici
treba istovremeno da pokau neki broj, koristei se prstima na obema rukama.
Kada se vidi ko je pokazao najvei broj, ostali uesnici moraju brzo da kau ime
ivotinje koju je ta osoba izabrala. Osoba koja poslednja kae ili koja ne moe da
se seti imena ivotinje dobija pet negativih poena. Igra je zavrena kada neko iz
grupe dostigne 30 poena.

CENTRALNA AKTIVNOST: TEHNIKE (75')

A (30') CRTANJE
Voditelj podeli uesnike u grupe, ali tako da u svakoj grupi bude najmanje osam
osoba. etiri uesnika ne uzimaju uee u igri, ve dobijaju uloge lanova irija
(tri osobe) i ulogu posmatraa.
Nakon toga voditelj da zadatak grupama: ''Svaka grupa predstavlja jednu kolu.
U vaoj grupi nalaze se profesori iz kole, ali i uenici. U sledeih nekoliko
minuta, u okviru svoje grupe odredite ko e uzeti ulogu nastavnika, a ko uenika.
Broj uenika i nastavnika u grupi treba da je isti. Vodite rauna, uloge se ne
mogu menjati tokom ove igre. Ono to se sada dogovorite ostaje do kraja.''
Nakon toga grupama se ostavi nekoliko minuta da se dogovore, a potom svaka
grupa predstavi kako su podeljene uloge i ko koju ulogu ima.
Potom voditelj nastavlja: ''Va zadatak je da napravite plakat na temu Deja
participacija u naoj sredini. Najbolji plakat dobija vrlo vrednu nagradu. Vi sada
treba sami da se dogovorite ko e da uestvuje u izradi plakata, pri emu u tome
mogu da uestvuju samo tri osobe. Uenici i nastavnici ne mogu da rade
zajedno. Znai, treba da se odluite izmeu nastavnika i uenika. Takoe, poster
mogu da predstavljaju samo tri osobe, i to ili nastavnici ili uenici kole. U svakoj
grupi nastavnici odluuju ko e uestvovati u izradi, a ko u prezentaciji postera.
Uenici samo sprovode donetu odluku.''
Nain na koji e se ocenjivati kvalitet rada je sledei:
Maksimalni broj poena
Uenici su pravili poster 2 poena
Nastavnici su pravili poster 5 poena
Uenici su predstavljali poster 3 poena
Nastavnici su predstavljali poster 2 poena
Originalnost postera 6 poena
Kvalitet izrade 6 poena
Nanoenje i izrada poteza 6 poena

Potom se grupe fiziki dele, tako da uesnici ne mogu jedni drugima da vide rad.
Nakon toga svakoj grupi se ostavlja oko 15 minuta za izradu postera. Osoba koja
je dobila ulogu posmatraa obilazi grupe i posmatra kako rade, kako su
podeljene uloge, da li se javljaju problemi u grupi i sl.
Nakon zavrene izrade postera svaka grupa predstavlja svoj rad i iri donosi
konanu odluku. Pri tome lanovi irija mogu da daju maksimalnu ocenu
(navedenu u tabeli), ali i minimalnu, koja za svaku stavku iznosi 1.
Nakon tvoga uesnici se vraaju u veliki krug i poinje diskusija.
Kako ste se odluili ko e da uestvuje u izradi postera?

Da li je na vau odluku uticala tabela sa brojem maksimalnih bodova?
Da li mislite da je vaa odluka bila dobra? Zato?
ta misli posmatra o tome kako su grupe radile? Da li je bilo konflikata u
grupama? Ako je bilo, kojih?
Da li je bitnije odluiti se za kvalitet postera i na osnovu toga izabrati
najbolje crtae (pri emu moemo da pogreimo, jer ne znamo koji e biti
kvalitet postera u drugim grupama) ili je bolje ii na sigurno dobijanje vie
poena, bez obzira na kvalitet rada (to takoe ne mora da znai uspeh)?
B (45') AKVARIJUM VAJANJE

Uesnici se podele u dve grupe.
Zatim se unutar grupe podele u parove. Svaki par odlui ko e biti osoba A
(vajar), a ko osoba B (glina). Osoba A treba da smisli neki karakteristian odnos
ili razgovor koji se deava u koli izmeu nastavnika i uenika. Na primer,
ispitivanje na asu, razgovor o opravdanim i neopravdanim izostancima,
razgovor o eksurziji, uenje novog gradiva i sl. Osoba A bira ukupno tri situacije
koje su po njenom miljenju tipine i mogu da oznae odnos izmeu nastavnika i
uenika.
! Napomena: Vajar moe da izabere situaciju koja se njemu lino desila i za koju
smatra da je interesantna. Bitno je samo da ta situacija opisuje gore zahtevani
odnos.
Nakon toga parovima se objasni da ne smeju meusobno da komuniciraju.
Osoba koja ima ulogu vajara treba da namesti ''glinu'' u poloaj koji moe da
predstavi tu situaciju, odnosno da opie oseanja jedne ili druge strane. Pri tome
osoba koja ima ulogu gline treba da se opusti i da dopusti da je osoba A izvaja.

Zatim osobe predstavljaju svoje radove u velikoj grupi. Zadatak osobe B, tj.
''gline'', jeste da pogodi o kojoj emociji je re i da proba da opie tu situaciju.
Uesnici mogu slobodno da komentariu opisane situacije i predstavljene
emocije koje govore o nekom tipinom odnosu u koli, sa stanovita samih
uesnika.
Dok prva grupa radi u parovima, a pre predstavljanja rezultata pred velikom
grupom, voditelj odlazi sa lanovima druge grupe i daje im instrukciju.
Njihov zadatak je da zamisle neku tipinu kolu (to moe da bude i njihova kola
ukoliko su svi uesnici iz iste kole). Nakon toga voditelj im predoava sledeu
situaciju: ''Zamislite da je vaa kola dobila sredstva za ureenje stare uionice,
koja bi sada mogla da postane klub. Namena kluba je da se okupljaju nastavnici,
na sekcijama i radionicama, ali i uenici kole koji u ovim prostorijama takoe
mogu da organizuju svoje aktivnosti. Agencija koja vam je dala sredstva zahteva
da joj vaa kola poalje nacrt te prostorije, odnosno kako bi ona izgledala, koji bi
nametaj bio u njoj, da li bi trebalo da se postavi dodatna oprema, koji biste
materijal koristili za preureenje prostorije i sl.
Podelite sada uloge izmeu sebe. Neko moe da bude nastavnik, neko uenik,
razredni stareina, direktor ili roditelj. Zamislite kako bi se ova situacija reila u
vaoj koli. Ko bi donosio konanu odluku? Da li bi se miljenje uenika uzelo u
obzir? Da li bi uenici bili zainteresovani da rade na ovom projektu sa
nastavnicima? Kada se dogovorite kako bi to izgledalo u vaoj koli, napravite
malu predstavu, koju ete odigrati pred ostalim uesnicima. Predstavu koja e
najbolje opisati tu situaciju.''
Kada osmisli scenario, a nakon predstavljanja rezultata prve grupe, druga grupa
glumi scenu koju je zamislila.
Nakon toga sledi razgovor u krugu o utiscima uesnika, nekom njihovom iskustvu
u slinim situacijama, njihovom miljenju o ueu uenika u kolskom ivotu i sl.
Potom voditelj deli uesnicima priloge ''Oblici aktivnosti'' i ''Tehnike
radioniarskog rada''. Objanjava svaku tehniku, uz navoenje primera koji su
upravo proli. Nakon toga navodi koji sve oblici radioniarskog rada postoje,
pozivajui se i na iskustvo koje su uesnici do sada imali u radionicama.
Potom najavljuje da e se u sledeoj radionici baviti mozgalicom.
Pre zavretka radionice voditelj deli uesnicima prilog ''Katalog igara'' koji treba
da proitaju i donesu na sledeu radionicu.

Materijal za rad za uesnike ''OBLICI AKTIVNOSTI''

oblici aktivnosti u radionici su:
simultana individualna aktivnost

rad u parovima
rad u malim grupama
grupna diskusija podvrsta brainstorming ili mozgalica
razgovor u krugu (svi po redu)
Materijal za rad za uesnike ''TEHNIKE RADIONIARSKOG RADA''

tehnike radioniarskog rada su:
crtanje, oblikovanje
voena fantazija
akvarijum
vajanje
igre

Materijal za rad za uesnike ''KATALOG IGARA''

Katalog sadri igre koje su poimence navedene u svakoj radionici i igre koje se
mogu koristiti nezavisno od ovog programa radionica. Svaka igra je oznaena
rednim brojem. U scenarijima radionica, pored naslova igre, naveden je u zagradi
i njen redni broj u katalogu.
Sve igre su svrstane prema mestu koje imaju u radionicama na dve
osnovne kategorije: uvodne igre i zavrne igre. Pored njih, postoji i grupa igara
koje su samostalne, odnosno, koje se mogu primeniti i na poetku i na kraju
radionice, ili potpuno nezavisno od ovog programa radionica. Te igre najee i
due traju od uvodnih i zavrnih igara.
Uz svaku igru naznaen je uzrast dece za koju je data igra najprimerenija.
Igre za mlade osnovce oznaene su znakom MO, igre za starije osnovce
oznaene su znakom SO, igre za srednjokolce oznaene su SR, a one igre koje
su prikladne za sve uzraste oznaene su znakom SU.
Pored naziva svake igre naznaeno je minimalno trajanje igre. Meutim,
ima igara koje mogu trajati i due, zavisno od interesovanja dece i raspoloivog
vremena. Isto tako, posle nekih odigranih igara mogue je organizovati i razgovor
s decom na temu koju je igra pokrenula, to onda produava njeno trajanje. To
se vidi iz opisa igre.
Igre koje su nezavisne od ovog programa uitelj ili nastavnik moe iskoristiti
u razliitim situacijama: kada eli da pojaa povezanost i saradnju meu decom
ili jednostavno da decu razgali i razveseli. Ove igre mogu se koristiti na asovima
razrednog stareine, na rekreativnoj nastavi, na asovima fiskulture, ponekad i
na redovnim asovima npr. u trenucima kad su uenici isuvie umorni ili
razdraljivi da bi pratili nastavu neka dinamina igra koja popravlja atmosferu i
aktivira uenike moe biti vrlo delotvorna novina.
Veina navedenih igara preuzeta je delom ili u potpunosti iz slinih
inostranih ili domaih programa, ili iz edukativnih prirunika. Preuzete igre
uglavnom su na neki nain prilagoene naim okolnostima i potrebama ovog
programa. Pored njih, postoji i jedan broj novih igara koje su smiljene prilikom
probne primene ''Uionice dobre volje''.
Izvori koje smo koristili prilikom pravljenja ovog kataloga igara navedeni su
u prilogu kataloga, pored svakog izvora u zagradi su brojevi koji oznaavaju
nazive igara koje su iz odreenog izvora preuzete.
U prilogu kataloga nalazi se i abecedni indeks igara koji moe pomoi u
traganju za odreenom igrom, posebno u sluaju igara koje voditelj eli da koristi
nezavisno od radionica.

UVODNE IGRE
Ova kategorija sadri igre predstavljanja i upoznavanja, neverbalne igre
zagrevanja i oputanja, igre koje podstiu samoafirmaciju i igre koje slue za
podelu uenika u male grupe. Sve one poveavaju svesnost o sebi i drugima, i o
odnosima sa drugima, tako da meusobno poverenje koje se gradi posredstvom
ovih igara doprinosi razvijanju pozitivne atmosfere i omoguava odvijanje
kooperativnih aktivnosti.
Osnovni zadatak igara predstavljanja i upoznavanja (kojima radionice uvek
poinju) jeste da se to uini na zanimljiv nain koji podstie motivisanost da se o
drugima sazna neto novo. Kada se uenici ve poznaju (npr. u odeljenjima), ove
igre e im pruiti mogunost da doive svoje drugove i drugarice na nov,
verovatno drugaiji nain nego ranije (igre pod brojem 1-14).
Igre zagrevanja i oputanja, kao i igre koje podstiu samoafirmaciju
omoguavaju uenicima da naprave prelaz sa prethodnih aktivnosti, (prethodnih
asova) na ono to e se raditi na radionicama, pomau da se izbriu trenutne
brige i preokupiranost drugim stvarima. Njihov je cilj da uenike uvedu u
relaksirano, oputeno stanje u kome e biti prijemiviji, nego inae za doivljaje
koje im nudi radionica (igre pod brojem 15-20, i 26-29)
Igre koje prevashodno slue podeli uenika u male grupe i parove imaju za
cilj da se izbegne da uvek isti uenici rade zajedno i omoguavaju da se grupe
naprave na lak, zabavan i nedirektivan nain. Ove igre istovremeno aktiviraju
uenike, to je naroito dobro ako slede posle duih verbalnih aktivnosti (igre pod
brojem 21-25).
1.KOD TEBE MI SE SVIA (10').
Svi sede u krugu, voditelj kae: Sada pokuajte da osobu sa desne strane
predstavite na pozitivan nain. Recite njeno ime i neto to vam se kod nje svia
ili na njoj samoj. Na primer: ''Ovo je Dragana, dopada mi se to to je vesela''. SU
2. IMENA (5').
Idemo u krug, svako treba brzo da kae svoje ime. SU
3. IMENA I PRIDEVI (5').
Hajde sada neka svako kae svoje ime ili nadimak i pridev koji poinje istim
slovom. Npr. cvrkutava Ceca, raspevana Rada, tufnasta Tinde itd. Idemo u krug.
SU
4. IMENA A-HA (10').
Svi sede u krugu i voditelj kae: Sada emo se malo igrati naim imenima. Evo
kako emo to raditi. Onaj ko poinje igru uinie sledee: desnom rukom se lupi
po levom ramenu i kae ''A'', zatim levom rukom po desnom ramenu i kae ''HA'',
pa desnom rukom po desnoj butini i kae svoje ime, a onda levom rukom po
levoj butini i kae ime onog koga hoe da pozove. na primer: A-HA, SneanaZoran. Zatim Zoran ponovi A-HA, kae svoje ime, pa ime onoga koga poziva, na
primer Zoran-Milan i tako redom. Bitno je da se u igri dri ritam i da se izvodi

relativno brzo, pri emu se neminovno prave greke, to treba shvatiti kao deo
igre, na zabavan nain. SU
5. INTERVJU I (20').
Podelite se u parove, tako da budete sa nekim koga dobro ne poznajete ili sa kim
se ne druite esto. Osoba A ima zadatak da u roku od 3 minuta sazna to vie
stvari o osobi B. Zatim ete zameniti uloge. Kada A i B obave intervju, vratiemo
se opet svi u krug, i svako e predstaviti svog para. Pritom e ustati, i stati iza
njega, a ono to bude govorio, rei e u prvom licu. SU
6. INTERVJU II (20').
Podelite se u parove, tako da budete sa nekim koga dobro ne poznajete ili sa kim
se ne druite esto. Osoba A ima zadatak da u roku od 5 minuta sazna to vie
neobinih stari o osobi B. Zatim zamene uloge.
Kada svi budu obavili intervju, vratiemo se ukrug i svako e rei ta je saznao
novo i neobino o svom paru. Voditelj moe pomoi uenicima tako to e
navesti neka pitanja koja mogu olakati voenje intervjua, kao na primer: Koji je
naudniji dogaaj koji ti se dogodio?, Koja je najneobinija osoba koju si
upoznao i zato? Najopasnija stvar u kojoj si uestvovao?, itd. SU
7. NADIMAK (15').
Sada e nam svako rei svoje ime, da li zna kako ga je dobio, da li ga voli ili ne i
zato. Ako imate nadimak, recite kako ste ga dobili, da li ga volite ili ne i zato.
Da li bi voleli da se zovete drugaije i kako? SU
8. PITAJ ME-PITAM TE (15').
Uenici se poreaju u dva koncentrina kruga. Svako ima svog para i okrenuti su
licem u lice. Voditelj kae: Sada imate priliku da od svog para saznate neto to
do sada niste znali o njemu. Moete ga pitati ta god hoete, a va par e vam
odgovoriti. Prvo e pitati oni koji stoje u unutranjem krugu. Potrudite se da na
pitanja odgovarate kratko i jasno i da ne proirujete temu.
Kada svaki par zavri sa pitanjem i odgovaranjem, krug se rotira udesno
za jedno mesto. Sada onaj iz spoljanjeg kruga pita onog iz unutranjeg. Ovaj
postupak se ponavlja jo dva puta, tako da svako bude u prilici da dvaput postavi
pitanje i da dvaput odgovara. Posle toga se svi vraaju u veliki krug.
Sledi rasprava iji je cilj da se sazna kakva su bila njihova iskustva kad su
bili u ulozi onoga koji postavlja pitanja i ulozi onoga koji odgovara na pitanja, i u
kojoj ulozi su se bolje oseali. Razgovor se vodi tako da se ukae na mogue
potekoe u zapoinjanju komunikacije i na razliitost koja se ogleda u tome da
je nekom lake da zapone komunikaciju i postavlja pitanje, a nekome da
odgovara na pitanja.
Treba izbei da se u diskusiji prepriavaju postavljena

pitanja i odgovori, jer naglasak nije na tome nego na oseanju koje
bi taj proces izazvao. Takodje treba podrati razliitosti iskustava,

uvaiti razloge zbog kojih je nekome neto lake a neto tee, jer je
to zaista individualno i uzdrati se od generalizacija. SO, SR
9. LEA UZ LEA (10').
Ustanite i proetaje po uionici razgledajui jedni druge. Trudite se da zapamtite
to vie detalja. Posle nekoliko minuta, na moj znak, staete uz osobu koja vam
je najblia, lea uz lea. Va zadatak je da naizmenino opiete jedan drugog na
osnovu onoga to ste zapamtili. Najpre osoba A opisuje osobu B koja ima pravo
samo da postavlja podpitanja, ali ne porie niti odobrava opaanje osobe A. Na
primer, A kae: ''Ima naoare'', a B pita: '' Sa plastinim ili metalnim ramom?''.
Kad misle da su opisali sve ega mogu da se sete, A i B zamene uloge, pa B
opisuje A, a A postavlja podpitanja. Tek tada, okrenuete se licem u lice i
proveriti svoja zapaanja. SU
10. PRAVLJENJE BEDEVA SA SLIICAMA (15').
Da bi smo lake pamtili imena napiite na ovim papiriima svoje ime, nadimak, ili
kako biste voleli da vas zovemo. Da bi bed lepe izgledao i imao neki va lini
peat, nacrtajte neto na njemu. To moe biti neki va znak, crte, ara bilo ta
to vam se svia, ili to vas predstavlja. Kada svi naprave bedeve, svako staje u
krug da objasni svoj simbol.
Voditelj moe da modifikuje ovu instrukciju zavisno od toga koliko
poznaje grupu i koliko se grupa meusobno poznaje. SU
11. PRAVLJENJE BEDEVA SA PORUKAMA LINE PRIRODE (15')
Sada emo pokuati da se upoznamo na nov nain, da saznamo jo neto o sebi
i drugima. Napiite na ovim papiriima svoje ime, nadimak, ili kako biste voleli da
vas ovde zovemo, kao i neto to biste voleli da grupa zna o vama: npr. neto
to dobro umete da radite, neto to je dobro ili lepo kod vas, a ljudi to ne znaju,
neto to do sada niste imali mogunosti da pokaete. Kada zavrite svako e
zakaiti svoj bed tako da ga ostali vide i prokomentariu ono to je napisano na
bedu. SO, SR
12. SLINOSTI I RAZLIKE (10').
Podelite se u parove. Izaberite nekoga iz odeljenja koga ne poznajete dovoljno ili
sa kim se do sada niste mnogo druili. Na papiru napiite tri stvari po kojima
mislite da ste razliiti od svog para i tri stvari za koje mislite da ste slini ili isti sa
svojim parom. Kada to uradite, razmenite sa parom ono to ste napisali,
uporedite i razgovarajte o onome do ega ste doli, da li se vai odgovori u
neemu razlikuju, ili su slini? Igra se moe nastaviti tako to se u velikom krugu
svaki par predstavi i kae svoje slinosti i razlike. SO, SR
13. ZNAM TA VOLIM (20').
Sada neka svako na papiru napie tri stvari koje jako voli. To moe biti bilo ta,
ono to volite da radite, u emu uivate, ono to vas oputa. Kada napiete
odgovore, pokuajte da naete bar jednog druga ili drugaricu iz odelenja koji ima

odgovore najslinije vama, a zatim zajedno sa njom ili njim potraite i treeg, koji
vam je po svojim sklonostima najblii. Slobodno se etajte i nadjite grupu svojih
istomiljenika. Igra se moe produiti, tako to se stvaraju etvorke ili grupe koje
nemaju definisan broj lanova. Kasnije se moe u velikom krugu razgovarati o
onome to volimo ili male grupe iznose ono to ih povezuje, to opet moe
posluiti za dalji rad. SO, SR
14. ZNAM TA VOLIM I TA NE VOLIM (20').
Napiite na papiru tri strvari koje veoma volite i tri stvari koje ne volite. Zatim se
slobodno etajte po uionici u potrazi za onom osobom koja ima iste ili sline
stvari koje voli i ne voli kao vi, ili to vei broj tih slinih elemenata (na primer,
dve iste stvari koje voli i dve iste stvari koje ne voli, dakle, ukupno 4 zajednika
elementa). Kada ste takvu osobu pronali, u paru traite drugi par koji ima ukus
slian vama. Tako ete formirati grupe od po 4 lana. SO, SR
15. RUKOVANJE (10').
Ovo je vrlo jednostavna igra u kojoj e va zadatak biti da se rukujete sa svakim
iz grupe, pri tom ne izgovarajui ni jednu re. Slobodno se kreite po celoj
uionici, i kad se sa nekim sretnete, zamislite da je to va izuzetno dragi prijatelj
ili prijateljica, koga niste skoro videli, i srdano mu stegnite ruku. Pazite, u ovoj
igri se ne govori! kad se svako sa svakim bude rukovao, vatite se na mesta u
krugu. Hajdemo sad! SU
16. GRIMASE (15').
Deca stoje u krugu. Predlaem da malo razmrdamo svoja lica. Svako od nas e
da napravi jednu smenu, bleskastu grimasu, da iskrivi i iskerebei lice, kako god
hoe. Ostali treba paljivo da gledaju i da ponove istu grimasu. Gledajte paljivo,
jer nije lako postii da grimasa bude potpuno ista. Kada onaj ko pokazuje
grimasu zavri, pljesnue rukama i to e biti znak za nas ostale da ponovimo
njegovu ili njenu grimasu. MO
17. IMITIRANJE (5')
Sada emo da hodamo u krug, ali na poseban nain. Imitiraemo hod onih koje
vam kaem:
kako hoda fudbaler koji se vraa sa utakmice

kako hoda robot
kako hoda pijanica
kako hoda dete od dve godine
kako hoda ena kada se vraa sa pijace
Voditelj moe traiti od dece jo neku ideju, ko bi se mogao imitirati.
MO

18. UDESNI POKLON (15').

Uenici stoje u krugu, voditelj kae: Sada emo igrati jednu igru u kojoj e svako
od vas moi da pokloni onome do sebe neto to zaeli. Uslov je samo da ime
poklona ne kae, ve da pokua da ga predstavi pantomimom. Ako elite, poklon
moete i upakovati. Onaj ko primi poklon zahvalie, a zatim e svoj poklon
predati sledeem do sebe. Pokloni se ne smeju ponavljati.
Voditelj ostavi nekoliko minuta uenicima da smisle poklon, a kada se zavri
krug sa davanjem poklona, u sledeem krugu svaki uesnik pokuava da pogodi
ta je dobio na poklon. SU
19. TALAS (5').
Svi uenici stoje u krugu,voditelj kae: Ova igra se zove talas. Evo kako se igra:
Ja u sada napraviti jedan pokret, na primer, mahnuu rukom. im ga budem
zavrila, onaj ko stoji sa moje desne strane ponovie ga. U trenutku kad ga bude
dovravao, sledei sa njegove desne strane e ga prihvatiti, ponoviti, zatim
sledei, i tako redom, dok mi se moj pokret ne vrati sa leve strane. Zatim e neko
drugi napraviti drugaiji pokret, koji e se takoe kao talas, lanano, prenositi od
jednog do drugog. Vano je da paljivo pratite kako biste pokret zapoeli istog
trenutka kada ga va prethodnik dovri. Budite koncentrisani i osetite energiju tog
pokreta koji krui, spremno ekajte svoj red da se talas ne bi prekinuo.
Igra se onoliko dugo koliko ima ideja za prenoenje pokreta. SO, SR
20. JA APATOM, A TI GLASNO... (10').
Sada e svako od nas da se priseti ta ga je obradovalo tokom protekle nedelje i
neka to bude neto to bi voleo da nama da podeli. To emo uiniti na jedan
neobian nain. Ja u rei ono to me je obradovalo, apatom, zatim u pozvati
nekog iz grupe da glasno ponovi to to sam ja rekla. Nakon toga on e rei
apatom ta je njega obadovalo i prozvati sledeeg da to kae glasno. I tako
redom, dok se svi ne izreamo. Neemo dva puta prozivati istu osobu. SU
21. TRAI ME-TRAIM TE (10').
Voditelj podeli decu tako da sednu u dva koncentrina kruga i kae: Sada neka
svi koji sede u unutranjem krugu pronau u svojim torbama i depovima neku
stvaricu, sitnicu koju e staviti u centar kruga (to moe biti kliker, klju, gumica
itd.). Zatim e oni koji sede u spoljanjem krugu, jedan po jedan uzimati po jedan
predmet iz centra kruga koji im se dopada. Kada su svi izabrali po jednu svar,
voditelj kae: Sada e vlasnik predmeta koji ste izabrali da bude va par. SU
22. ATOM (5').
Slobodno se kreite po celom prostoru, na nain koji vam odgovara - lagano ili
brzo, skakuui ili lenjo etajui. Ako viknem ''Atom 3'' zaustaviete se i uhvatiti
za ruke sa dve najblie osobe do sebe i tako napraviti trojku - to je Atom 3. Ako
viknem ATOM 5! napraviete grupu od 5 lanova, itd, zavisno od broja koji
izgovorim posle rei ATOM. Poeljno je da voditelj varira igru tako to izgovori
ATOM plus neki broj, pa zatim daje instrukciju da uesnici nastave etnju, i to se
ponavlja nekoliko puta, da bi zadnji broj bio onaj koji ini eljeni broj lanova

malih grupa. Igra je zanimljivija ako se izvodi uz muziku, tada voditelj

neoekivano zaustavlja traku i uzvikuje ifru za formiranje grupe. Kada se muzika
nastavi, ide etnja, sa prestankom muzike brzo se prave grupe. SU
23. POMEAJ SE (10')
Slobodno se kreite o uionici, na nain koji vam odgovara. Kad kaem ''Sad!'',
uhvatite se za ruku sa najbliom osobom do vas. Zatim ete, tako u parovima,
nastaviti etnju. Kad ponovo uzviknem ''Sad!'', prii ete najbliem paru do sebe i
tako formirati etvorke. Postupak se moe ponoviti jo jedanput, ako voditelj eli
da ima grupe od po estoro, itd. kao i u igri ''Atom 3!, poeljno je korienje
muzike kad treba prekinuti kretanje i napraviti parove. SU
24. GODINJA DOBA (5').
Na moj znak, podeliete se u 4 grupe, tako to e svaka grupa predstavljati jedno
godinje doba. Neka oni koji su se rodili u leto stanu ovde, roeni u jesen tamo, u
zimu onamo i u prolee ovamo. SU
25. JEDAN, DVA ILI TRI? (10').
Zamislite u sebi jedan broj - jedan, dva, ili ti. Reimo da je jedan od ta tri broja va
omiljeni broj. Jeste li zamislili? Dobro, imajte ga na umu. Sada u vam pokazati
kako moemo odgonetnuti da li je druga osoba zamislila isti broj kao mi, a da pri
tom ne govorimo. Otkriemo to rukovanjem. Evo kako. Ako sam zamislila broj
jedan, protreu ruku osobe sa kojom se rukujem jedanput, ako sam zamislila
broj dva dvaputa, i broj tri - tri puta. Ukoliko je druga osoba na istoj talasnoj duini
kao ja, medjusobni stisak naih ruku e istovremeno prestati. Ako nije, jedan od
nas dvoje e nastaviti da trese ruku onog drugog i nepodudarnost e biti
oigledna. Tek kada zavrite rukovanje imate pravo i verbalno da proverite da li
su vai omiljeni brojevi isti ili razliiti.
Ako su vam brojevi razliiti, nastavite dalje da traite osobu koja je zamislila
isti broj kao i vi. Kad svi to budu uradili, neka brojevi jedan stanu u ovaj oak,
brojevi dva kod table i brojevi tri kod vrata. Hajde da probamo. Najee se
deava da sve tri grupe imaju priblino isti broj lanova, ali ukoliko je voditelju
vano da broj lanova bude potpuno isti, bolje je da koristi neki drugi nain za
podelu u grupe. SO, SR
26. DA-NE (5').
Podeliemo se u parove i stati jedni naspram drugih. Svaki par e razgovarati
samo sa dve rei: DA i NE. Svako u paru e govoriti samo jednu re. Jedan e
uporno govoriti samo DA, a drugi samo NE. Svako treba da ubedi onog drugog u
svoje miljenje i da njegov par na kraju popusti. Iako moete govoriti samo jednu
re moete koristiti sva druga sredstva za ubeivanje, intonaciju, jainu glasa,
poloaje i pokrete tela. Kada kaem da stanete, par e promeniti uloge. Onaj ko
je govorio DA, sada e govoriti NE, a njegov par obrnuto.

Osim ovih rei (DA-NE), mogu se koristiti i rei HOUNEE, kao i rei MORA-NE MORAM. SU
27. NE VOLIM KADA MI NEKO (15').
Svi sede u krugu i voditelj kae: Sada emo svi u krug da kaemo neto to nam
obino smeta u komunikaciji sa drugima, neto to ne volimo da ujemo ili ne
volimo da nam neko uradi. Svako e reenicu zapoeti na sledei nain: Ne
volim kada mi neko... i nastaviti sa onim to mu najee smeta u komunikaciji
sa drugom osobom. Kada se ovaj krug zavri, onda redom svako kae kako
obino reaguje u situaciji koju je naveo. SU
28. OSOBINE KOJE CENIM KOD SEBE (25').
Voditelj podeli uesnicima flomastere i papire formata A4. Smestite se udobno,
opustite se, ako vam prija zatvorite oi i pokuajte da prepoznate kako se
trenutno oseate. Prepustite se toM doivljaju nekoliko minuta. Nakon 2-3 minuta
voditelj nastavlja sa instrukcijom. Sada pokuajte da to kako se oseate
prikaete crteom. Ne postoje unapred propisana pravila kako taj crte treba da
izgleda. Crte moe da predstavlja neku odredjenu situaciju, ili da bude
apstraktan. Takoe, moete da koristite onoliko boja koliko elite. Vano je samo
da crte otslikava vae oseanje. Nakon 5-10 minuta, zavisno od brzine crtanja
uesnika, voditelj nastavlja: Sada ete pored crtea ili na poledjini napisati pet
osobina koje posedujete i koje cenite kod sebe.
Uesnicima je po pravilu teko da napiu ono to cene kod

sebe, pa trae da se smanji broj osobina ili da umesto onoga to
cene kod sebe napiu ono to ne cene. Voditelj ne sme da
odustane od ovog zahteva i treba da ih ohrabri da to mogu da
izvedu.
Kada svi uesnici ispiu osobine, voditelj zatrai da formiraju parove i da
meusobno razmene crtee. Svako do vas ispred sebe ima crte svoga para.
Pogledajte ga i proitajte osobine koje su napisane. Pred ovih pet osobina koje je
va par napisao i koje on ceni kod sebe, dodaete tri nove osobine. To mogu da
budu osobine koje ste na dosadanjim radionicama uoili kod vaeg para, a koje
vam se kod njega dopadaju, ili vam crte vaeg para moe posluiti kao
inspiracija za pisanje osobina. Kada svi dopune liste novim osobinama voditelj im
kae: I dalje svako od vas isped sebe ima crte svoga para ali sada sa osam
osobina. Najpre e jedan iz para da se obrati onom drugom tako to e mu
proitati jednu po jednu osobinu, zapoinjui svaku reenicu sa ''Ti si...'', pa onda
doda osobinu. Npr. ''Ti si Milane veseo''. Kada jedan iita celu listu, onda to isto
uradi i drugi obraajui se onom prvom. SR

29. PORUKE (10').

Ja u da poaljem jednu lepu poruku nekom u krugu, ali ovaj put u uzeti
potara. Moj sused e biti prvi potar u ovoj igri. Ja u njemu da apnem lepu
poruku i kome treba da je nosi, on e otii do onoga kome je poruka namenjena,
apnue tu lepu poruku, a primalac poruke e da kae tu poruku naglas da svi
ujemo da li je ostala ista. Sada primalac postaje potar i u staje sa svoje stolice
na koju seda potar koji sada postaje poiljalac nove lepe poruke, i tako redom
dok svi ne prime lepu poruku.
Pravila ove igre treba dati deci vrlo jasno i precizno. I pored
toga mala deca esto ne uspeju sve da shvate odmah ve ih je
potrebno izvesno vreme pomagati i podseati na pravila ko kada
alje poruku, ko je kada potar a ko je poiljalac, ko ustaje, a ko
seda. MO
ZAVRNE IGRE
Osnovna funkcija svih zavrnih igara jeste da se uenici zabave, razvesele i
da im se omogui da napuste radionicu u dobrom raspoloenju, sa prijatnim
oseanjem da su neto zajedno radili. Ove igre pomau da se srede utisci
steeni tokom radionice i da se uenici opuste posle napornijih aktivnosti.
Osim toga, neke zavrne igre pre svega slue tome da se uzajamno
razmene afirmiue poruke i pogodne su za kraj ciklusa radionica, na kraju
polugoa, pred raspust i slino (igre pod brojem 36-42).
Posebnu vrstu zavrnih igara ine igre evaluacije, iji je cilj da viditelju daju
informaciju o tome kako su se uenicima pojedine radionice ili aktivnosti u
radionicama dopale, kako ih procenjuju. Vrlo je vano da se u ovim igrama
ubeleavanje procena odvija neformalno, bez naposrednog nadgledanja
voditelja, kako bi bila zagarantovana anonimnost ueninih procena. (igra pod
brojem 60-65).
30. DODIRIVANJE DLANOVA (5').
Odaberite sebi par i stanite jedan naspram drugog, ispruenih ruku u visini
ramena, dodirujui se dlanovima. Pomerajte ruke u mnogo razliitih pravaca,
trudei se da ne izgubite kontakt dlanovima. Na moj znak, posle par minuta,
ukljuite najblieg do sebe i tako u trojkama, ponovite igru.
Igra se moe produiti i u etvorkama, a voditelj zatim moe postaviti
sledea pitanja u krug: Da li ima razlike kada se igra u dvoje, troje ili etvoro? ta
je najprijatnije? ta najlake? SU

31. LJULJAKA (10').

Za ovu igru potrebne su nam grupe od osmoro. Sedmoro e rukama napraviti
''ljuljaku'', a osmi e lei na njihove ruke. Vano je da rukama podupremo vrat,
ramena, struk i kolena onog kog ljuljamo. Zatim ga lagano i neno pomeramo
napred-nazad. Svako moe da isproba kako to izgleda, redom kako se
dogovorite. Hajde da probamo, vodite rauna da se onaj kog ljuljamo osea
krajnje bezbedno. SR
32. HAJDE DA SE OPUSTIMO (10').
Evo naina na koji moemo pomoi jedni drugima da se osetimo oputenije,
lake, da smanjimo napetost i nervozu. Ustanite i okrenite se na desno. Napetost
najvie oseamo u ramenima i vratu. Pokuaemo da je smanjimo laganim
masiranjem vrata i gornjeg dela ramena. Svako e to uiniti sa osobom ispred
sebe.
Posle nekoliko minuta voditelj kae uenicima da se sada okrenu svi na
levo, tako da masiraju oni koji su prethodno bili masirani. SO, SR
33. STONOGA (10').
Svi emo da stanemo u krug, koji treba da bude to pravilniji. Okrenemo se na
levo tako da gledamo jedni drugima u potiljak i pribliimo to je vie mogue do
onoga ispred sebe ali tako da ne pokvarimo krug koji se na ovaj nain suava.
Zatim, na moj znak, lagano sedamo jedni drugima u krilo. Kada ovo uspe, kao
prava stonoga, krenemo levom pa desnom nogom laganim koracima napred.
SO, SR
34. VRBA (5').
Hajde da odigramo jednu nenu, vrlo nenu i vrlo prijatnu igru. Treba mi
dobrovoljac koji e da stane u krug. On e da bude vrba. Znate li ta je to vrba?
To je jedno drvo koje ima nene grane i listie i raste kraj vode. Poto je tako
nena, vrbu pomera i najmanji daak vetra na jednu pa na drugu stranu. Sada
emo svi da stavimo dlanove ispred sebe i da ih blago oslonimo na vrbu. Vrba e
da se pusti da je vetar nosi a vetar, to jest mi okolo, emo je neno, najnenije
ljuljati.
Uenik koji predstavlja vrbu treba da stoji stabilno, ali

elastino na stopalima. Znai da ne die noge i da opusti telo od
nonih lanaka nagore. Najbolje je da muri. Treba paziti da ostali
mogu da izdre teinu tela i da se ne desi da uenik koji je vrba
padne. SU
35. VOR (10').
Sada emo svi stati u krug i uhavatiti se vrsto za ruke. Lagano kreeno jedni
prema drugima, a zatim se upetljamo tako to se povlaimo jedni drugima ispod
ruku drai se i dalje vrsto za ruke. Kada se sasvim upetljamo, lagano kreemo

da se raspetljaavmo i vrlo je vano da jedni drugima ne isputamo ruke sve dok

se ne vratimo u poetni poloaj. SU
36. SKRIVENO BLAGO (15').
Voditelj uzima veliki papir, kai ga na zid i u vrhu napie ''Skriveno blago''. Zatim
kae: Sada u vas zamoliti da svako kae po jednu svoju pozitivnu osobinu koju
drugi retko primeuju. Ako neko ne moe da se seti takve skrivene osobine, neka
kae bilo koju svoju pozitivnu osobinu. Ja u sve to zabeleiti na ovom papiru koji
nosi naziv 'skriveno blago'. Poto se ispiu sve osobine, voditelj skree panju na
injenicu da smo esto skloni da svoje pozitivne osobne ne istiemo preterano, a
ipak nam je prijatno da ono to nas krasi vide i drugi, jer te svoje osobine
smatramo vrednim. SU
37. OGLEDALO (20')
Na celoj povrini papira nacrtajte ogledalo (moe biti bilo kog oblika, uramljeno ili
neuramljeno) i potpiite se u njemu. Onda svoj papir sa nacrtanim ogledalom
poaljite u krug. Na njemu e vam svi ostali napisati lepu poruku za kraj. Tako e
svako dobiti svoje ogledalo sa mnogo lepih poruka. SU
38. HARMONIKA (15').
Ovo je varijanta prethodne igre, samo to se poruke piu na papirima koji se
presaviju pre nego to se dodaju sledeem. Svako dobija ''harmoniku'' sa lepim
porukama i eljama. SU
39. BOMBARDOVANJE POHVALAMA (10').
Podelite se u grupe od po 6-8 i napravite krug. U sredini kruga e biti jedan
dobrovoljac. Zadatak onih koji ine krug je da radom, jedan po jedan dobrovoljcu
kau ta vole kod njega, ta im je privlano ili koje njegove osobine cene. Pri
tom, vano je da budete to konkretniji i iskreniji u svojim pohvalama. zadatak
onog ko prima pohvale je da duboko die, slua paljivo i nikako ne komentarie
ono to uje, ve samo da klimne glavom i kae ''Hvala'', ili ''Drago mi je to ti se
to svia''. Svako e proi kroz ulogu onoga ko prima pohvale.
Posle igre voditelj moe povesti razgovor o tome kako su se uenici oseali
dok su primali pohvale i koja je uloga bila laka, hvaliti ili biti pohvaljen. SO, SR
40. LEPA RE GVOZDENA VRATA OTVARA (10').
Uenici se podele na dve grupe. Jedna grupa treba da napravi krug, to je
tvrava. Ostali stanu unutar kruga. Zadatak uenika koji su u krugu jeste da
izau iz tvrave kroz vrata. Svaki lan kruga predstavlja jedna vrata. Kroz vrata
moe izai kada se osobi koja predstavlja vrata kae neto lepo o njoj. Ukoliko
ele, vrata mogu otvoriti prolaz ve nakon prve izjave, a mogu jo najvie dva
puta traiti da uju neto lepo o sebi. Kada se vrata otvore osoba koja ih
predstavlja, okrene se licem ka spoljanjosti kruga i kroz ova vrata nema vie
prolaska. Osobe koje izau iz tvrave formiraju sada novi krug i igra se nastavlja,
ali su sada uloge izmenjene. Igra je zavrena kada svi uenici prou kroz obe
uloge. SU

41. NEVIDLJIVI PRIJATELJ (10').

Voditelj zalepi svim uenicima na lea prazan papir (format A4), podeli
flomastere i kae: Imate priliku da svom drugu ili drugarici napiete neto lepo,
neto to cenite kod njega, neto to vam se svia, neto to do sada niste imali
priliku da mu kaete. Potrudite se da svi meusobno i dobijete i napiete poruke.
Nemojte se potpisivati. Povremeno moete zameniti flomastere da vaa poruka
ne bi bila prepoznata po boji flomastera.
Kada voditelj proceni da su uglavnom svi razmenili poruke, prekida igru:
Sada moeta odlepiti papire i proitati ta pie na njima. Neka vam to ostane kao
poklon i uspomena na ove radionice. SO, SR
42. OSTAVI PORUKU (10').
Podelite se u parove. Osoba A ima zadatak da osobi B na leima nacrta neki
simbol ili napite kratku poruku, koristei se svojim prstom kao sredstvom za
pisanje. Kad osoba A zavri ''pisanje'' poruke, osoba B je odgoneta. To se
ponavlja tri puta, a zatim A i B zamene uloge. Hajde da probamo. Voditelj moe
zadati i okvirnu temu poruke ili sugerisati da poruka bude pozitivna, ohrabrujua,
optimistina, i sl. SO, SR
43. ENERGIJA (20').
Voditelj podeli uenike u tri grupe i kae: Va zadatak je da u malim grupama
odredite zvuk i pokret koji najbolje izraava energiju, snagu vae grupe. ta god
da je to, za sada je jedino vano da svi u maloj grupi znaju kako da to urade, za
koji zvuk i pokret se opredeljuju. Imate 5 minuta da se dogovorite. Poto su se
grupe odluile za svoj znak, svaka grupa pokae ostalima dvema svoj izbor i
onda svi zajedno ponove taj zvuk i pokret da bi se video efekat kada svi uesnici
to rade. Voditelj zatim daje novu instrukciju: Dobro, sada smo videli kako je
svaka grupa pokazala svoju kombinaciju zvukova i pokreta kojom je predstavila
svoju grupnu energiju. Sledei zadatak je da se u svojim malim grupama
dogovorite koja bi kombinacija od prikazane tri bila najbolji pokazatelj energije
celog odelenja. Imate dva minuta.
Voditelj zatim proverava da li su se u svim malim grupama opredelili za
odredjenu kombinaciju, i nastavlja: Stanite svi u centar uionice i kad odbrojim
jedan, dva, tri! izvedite onu kombinaciju zvukova i pokreta koja po miljenju vae
male grupe predstavlja najbolji pokazatelj energije celog odelenja. Hajde da
probamo: jedan, dva, tri!
Bilo da sve tri grupe odaberu istu kombinaciju ili razliite (na primer, svako
svoju) efekat je podizanje grupne energije i opte atmosfere. SO, SR
44. VELIKI VETAR DUVA (10').
Pre poetka igre voditelj postavi stolice u krug i jednu stolicu izbaci. Voditelj
stane u sredinu kruga i obrati se uenicima: Kad kaem-veliki vetar duva za one
koji nose farmerke, treba da ustanu svi koji na sebi imaju to to se trai, u ovom
sluaju to su farmerke i da zamene mesta, odnosno, treba da se potrude da
zauzmu neku od slobodnijih stolica. Prilikom menjanja mesta jedino je dozvoljeno
sporo kretanje, i to hodanje tako to se stavlja noga ispred noge. Voditelj na

ovom mestu demonstrira nain kretanja i nastavlja sa saoptavanjem instrukcije:

Znai, ne smeju se praviti vei koraci, niti trati. Poto u krugu nedostaje jedna
stolica, uvek e neko ostati bez mesta. Tada onaj ko je ostao bez stolice
preuzima voenje igre i postavlja novi uslov. Svaki uenik smilja uslov na licu
mesta, vodei rauna o karakteristikama lanova grupe. Da ponemo '' Veliki
vetar duva za sve one koji nose... sat na ruci''. SO, SR
45. ZUM-KRIP (5').
Svi sede u krugu, voditelj kae: Zamislite da je ZUM zvuk koji stvaraju trkaka
kola. Ja u poeti. Kao da su jedna takva koal prola pored mene, rei u ZUM i
okrenuu glavu na levu stranu. Sada kola prolaze pored moga suseda s leve
strane. On e rei ZUM i okrenuti glavu na levu stranu. Tako redom svako e sa
jednim ZUM da otprati kola koja idu u levo dok neko ne kae KRIP. To znai da
su kola stala i da sada idu na drugu stranu. Sada emo prenositi ZUM na desno
dok opet neko ne kae KRIP, to znai da su kola opet stala i da sada idu opet
na levo. Nema pravila ko e i kada rei KRIP. To moe bilo ko iz kruga kada
poeli da promeni pravac kolima. Jedino ogranienje je da to moe svako uiniti
samo jednom. MO, SO
46. ZLATNA RIBICA (10').
Evo imamo jednu zlatnu ribicu. Kao i sve zlatna ribica e nam ispuniti elju od
uslovom da je pustimo. Neka svako zamisli jednu elju koju bi voleo da mu bude
ispunjena. Tu elju e izgovoriti kada ribica bude bila u njegovim rukama. Kada
kae svoju elju pustie ribicu tako to e je predati, to jest dobaciti nekom
drugom. Kada taj kae svoju elju, dobacie je nekom drugom i tako dok svako
od nas ne kae svoju elju. Trudite se pri tom da vam se elje ne ponavljaju. SR
47. DA LI SI TI PRUI? (5')
Ovu igru je zgodno igrati u mraku, a ako je to neizvodljivo, onda svi igrai treba
da mure, u poetnoj poziciji, svi igrai stoje u krugu leima okrenuti centru
kruga...
Zante li ta je to PRUI? PRUI je jedno udno, ali izuzetno simpatino
lankovito bie koje ezne za ljubavlju. Njegova nevolja je u tome to to ne moe
da saopti ljudima oko sebe, jer je nem i nepokretan. Meutim, dovoljno je da ga
dodirnete i da osetite svu aroliju ljubavi i prijateljstva i da postanete deo njega,
postanete PRUI. Zato ga vredi potraiti i dodirnuti. Sada svi murite. Koga
dotakne po ramenu, on e postati PRUI. To ete raditi na sledei nain: kada
dodirnete nekoga, pitajte ga: ''Da li st ti PRUI?'' Ako nije PRUI, taj koga ste pitali
rei e vam: ''Nisam , a da li si ti PRUI?'', odgovorite mu da niste i krenite dalje.
Traite dok ne dodirnete nekoga ko na pitanje: ''Da li si ti PRUI?'', uti. To je znak
da je on PRUI. Tada otvarate oi i hvatate se za ruku sa onim ko je PRUI. Tada i
vi postajete PRUI, ponaate se kao PRUI, kada neko naleti na vas i pita vas ''Da
li si ti PRUI?''. Lanac PRUI-a lagano raste, dok svi ne postanemo PRUI,
lankovito bie puno ljubavi. SO, SR

48. DRAGA, DA LI ME VOLI? (5').

Svi sede u krugu. Idemo u krug jedan po jedan. Svako od vas e da se obrati
svome susedu s leve strane, sa reima: ''Draga, da li me voli?'', njegov sused
treba da odgovori:''Da draga, volim te, ali nikako ne mogu da ti se nasmeim'',
naravno on to mora govoriti tako da se ne nasmeje.
Oni uenici koji se ipak nasmeju ispadaju iz igre. SO, SR
49. IMA LI MEMLE U VAIM MUTIKLAMA? (10').
Svi sede u krugu. Idemo u krug jedan po jedan, svako od vas e da se obrati
svom susedu sa leve strane sledeim reima: Ima li memlaeu vaim
mutiklama? Sused treba da odgovori: Ne, ali pitau svoga komiju, a zatim da
se okrene onome ko sedi sa njegove leve strane, i ponovi pitanje: Ima li memle u
vaim mutiklama? Pazite, pitanje i odgovor treba da izgovorite tako, da vam se
nikako ne vide zubi dok govorite, kao i da se ne nasmejete. Hajde da probamo.
SU
50. GLASANJE (5').
Radioniarska pravila su ispisana na tabli ili panou. Svaki uenik stavlja zvezdicu
pored onog pravila koje mu se najvie dopada. SO, SR
51. ZRACI UPOZNAVANJA (5').
Nacrtati na tablu ili pano sledei crte (slika 1): Svaki uenik izvlai strelicu od
sredine kruga ka napolje, koja oznaava koliko posle ove radionice poznaje
uenike u svom razredu. Svaki uenik crta svoju strelicu u drugom pravcu, kao
jedan od sunevih zraka. SU
52. TALAS RASPOLOENJA (5').

Na tabli ili veem papriu nacrta se jedna horizontalna linija. Na njoj se oznae
kljune take, koje predstavljaju aktivnosti na jednoj radionici i ispod svake take
se oznai koju aktivnost predstavlja. Vertikalno linija oznaava pozitivna
rasoloenja (gore) i negativna raspoloenja (dole), (slika 2). Svaki uenik oznai,
za svaku aktivnost ponaosob, koliko mu je bila prijatna odnosno neprijatna. Ova
evaluacija se moe vriti i tako to e svaki uenik dobiti svoj listi sa nacrtanim

grafikonom u koji e uneti svoje ocene, a njihovim spajanjem e se dobiti ''talas

raspoloenja''. SR, SO
53. KOLIKO ME JE DOTAKLO...(5')

Nacrtati na tabli ili panou sledei crte:
Svaki uenik savlja svoj znak (taku, zvezdicu) u onaj segment kruga koji
oznaava u kolikoj meri ga je ova radionica dotakla.
Ova evaluacija se moe koristiti i na mlaim osnovcima. U

tom sluaju uenicima treba rei da stave svoj znak na onaj deo
kruga koji oznaava u kojoj meri im se ova radionica dopala. SU

54. LINIJA DOPADANJA (5').

Na tabli ili velikom papiru nacrtati dugaku liniju. Jedan kraj te linije se obelei sa:
radionica mi se veoma dopala, a njen drugi kraj se obelei sa: radionica mi se
uopte nije dopala. Uenici treba da stave svoj znak na nekom mestu na toj liniji
koja najvie odgovara njihovom doivljaju radionice. SU
55. OCENITE NAS (5').
Danas imate priliku da vi nas ocenite. Na papiriima koje emo vam dati, napiite
ocenu od 1-5 u zavisnosti koliko vam se dopala ova radionica.
Nemojte se potpisivati. MO, SO
56. MAHNITE ILI ODMAHNITE (5').
Evo jo jedne prilike da pokaete kako vam se dananja radionica dopala. Ako
vam je danas bilo zanimljivo i lepo, mahnite mi obema rukama, kao da ste vrlo
obradovani. Ako vam je bilo dosadno, vi odmahnite jednom rukom.
Poto ova evaluacija voditelju ne daje materijalne

pokazatelje koje moe naknadno da analizira, potrebno je da u
momentu kada deca evaluiraju, diskretno i brzo prebroji pozitivne i
negativne utiske, kako bi stekao uvid u uspenost radionice. SU

57. META (5').

Na velikom papiru nacrta se krug podeljen na onoliko iseaka koliko je aktivnosti
koje se procenjuju, a svaki iseak je oznaen svojim imenom (Slika 3.). Uenik u
svaki iseak crta taku ili krsti, i to blie sreditu to mu se aktivnost vie
svidela, a dajle od centra ako mu se manje svidela. SU
58. KONFLIKTORAZMRSIVAOMETAR (5').
Svaki uesnik dobija list papira sa sledeim crteom ( Slika 4.). Svaki uenik na
svom listu ubeleava za sebe taku gde se nalazio na poetku ovog programa i
taku gde se nalazi sada, nakon ove radionice. Listovi ostaju kod uesnika. SO,
SR
59. SEMAFOR OSEANJA (5').
Na papirima koji se podele svim uenicima nacrtani su likovi koji prikazuju
razliita oseanja (Slika 5). Od uenika se trai da saopte kako su se na toj
radionici oseali, i to ko to e kruiti sva ona lica (oseanja) koja su kod njih
preovladavala tokom rada.


60. KAD UJEM... ZNAU (5').

Nacrtati na tabli ili panou sledei crte
Svaki uenik ubeleava svoju zvezdicu u odgovarajui segment obe

polovine kruga, kao pitanja postavljena na panou. SO, SR
61. KOME U DA KAEM (5').
Voditelj kae: Razmislite malo o tome gde i sa kim ete moi da upotrebite ove
Ja-poruke da biste bili sasluani: sa roditeljima, bratom, sestrom, nastavnicima,
drugovima u razredu, drugovima van kole... Sad svi u krug izaberite i kaite
jednu od ovih situacija za koju mislite da ete u njoj moi da izgovorite ja-poruku
da biste bili sasluani i jednu u kojoj mislit da to neete moi. SO, SR
62. DA NE ZABORAVIM NOVU IDEJU (5')
Nacrtati na tabli ili panou veliku sijalicu. U sijalicu svaki uesnik upisuje/ucrta svoj
znak/re/reenicu koja e ga podsetiti da kad se nae u sukobu obrati panju na
potrebe (i svoje i tue). SO, SR

63. U TUIM CIPELAMA (5')

Nacrtati na tabli ili panou sledei crte (slika 6). Svaki uenik ubeleava najvie
dva znaka plus u one cipele koje mu nije teko da zamisli da obuje (tj. kod onih
osoba u ije uloge mu nije teko da se uivi) i jedan minus u onu cipelu koju bi
mu bilo jako teko da obuje (tj. teko bi se uiveo u tu ulogu). SO, SR
64. KORISTOMETAR (5').

Na tabli ili velikom papiru nacrtati 3 duge horizontalne strele. Na njima e svaki
uenik ubeleiti taku koaj oznaava u kolikoj meri mu se ini da e u
svakodnevnim situacijama znati kako da reaguje:
kada osea da je odbaen

kada poinje da odbacuje nekog
kad primeti da neko drugi odbacuje nekog
Svaka od ovih stavki prikazana je jednom strelom. SO
65. VLADOBES (5').

Na tabli ili velikom papiru napisati jedan ispod drugog brojeve od 1 do 10. Svaki
broj oznaava koliinu vladobesa, a vladobes je simbolina, izmiljena jedinica
kojom oznaavamo snagu za ovladavanje besom. Na primer, ako procenite da
ete u nekoj buduoj svakodnevnoj situaciji moi vrlo dobro da ovladate besom,
onda izaberite vladobes 10. Ili, ako vam se u ini da je verovatnije da e vas bes

preplaviti, a vi pred njim ostati nemoni, izaberite manju koliinu vladobesa. Neka
svako od vas prie tabli i pored odabranog broja vladobesa, stavi svoj znak. SO
SAMOSTALNE IGRE
U ovoj kategoriji nalaze se igre koje su u radionicama koriene i kao
uvodne i kao zavrne, ili su sluile kao kontekst u okviru koga je graena
struktura pojedinih radionica.
U okviru samostalnih igara nalaze se neverbalne igre ija je osnovna
funkcija da opuste uesnike (igre pod brojem 66-72), motorike igre (73-74), igre
koje podstiu opaanje i doivljaj realnosti razliitim ulima (75-79), nekoliko
varijanti pantomime (80-85), igre koje podstiu verbalnu divergenciju (84-94), i na
kraju, igre koje podstiu decentraciju i aktivno sluanje (95-97)
66. OGLEDALO RUKU (5').
Izaberite sebi para i stanite jedan naspram dugog sa rukama podignutim u visini
ramena, isruenim ka paru, koji je zauzeo isti poloaj. Neka vam dlanovi budu
to blii, ali se ne dodirujte. Jedan u paru e biti voa i on e pomerati ruke u
raznim pravcima, ali uvek dlanovima okrenutim ka svom partneru. Partner e
pratiti ove pokrete svojim rukama, trudei se da bude to taniji u oponaanju,
kao u ogledalu. Na moj znak, posle nekoliko minuta, zameniete uloge. Ne
zaboravite da je ovo igra saradnje, a ne takmienja. SU
67. POVERENJE (20').
Uionica se pre igre razmesti tako da po sredini budu klupe i stolice, koje
predstavljaju prepreke. Voditelj kae: Podeliete se u parove, jedan u paru je
voditelj, drugi ima povez preko oiju ili muri. Voditelj ima zadatak da paljivo i
sigurno vodi svog para izmeu prepreka, pazei da se ovaj ne udari ili ne naleti
na neto. To se radi bez rei tako to svog para drite desnom rukom za levo
rame i vodite ga.
Posle nekoliko minuta, zameniete uloge i ponoviti igru. Posle igre, voditelj moe
postavljati pitanja o tome kako su se lanovi grupe oseali tokom igre, u kojoj
ulozi im je bilo lake ili prijatnije i zato. SU
68. ISPREPLETANE RUKE (15').
Voditelj podeli uenike na grupe od po petoro i kae: Dve ruke mogu da se
rukuju, etiri mogu da naprave stolicu u koju neko moe da sedne, est moe da
napravi krug, itd. Va zadatak je da smislite bar tri nova naina na koji se vaih
deset ruku moe uplesti, ukrstiti. Pri tome, neke mogu biti u figuri koju napravite,
a neke ostati slobodne, nije neophodno da svih deset uestvuju u toj neobinoj
kompoziciji. Jedino je bitno da svaki lan grupe da bar jednu svoju ruku. Prvo
eksperimentiite, isprobavajte razne naine ukrtanja, a onda izaberite tri koja
vam se najvie dopadaju. Smislite za njih imena, na ta vas podseaju, mogu li
biti simbol za neto?
Voditelj daje uenicima 15 minuta da osmisle svoje kompozicije, a onda svaka
grupa predstavlja ono to je osmislila i govori ime za svaku kompoziciju. SO, SR

69. NARAVI RE SVOJIM TELOM (15')

Deca oblikuju re ili reenicu tako to svako dete zauzimajui odgovarajui
poloaj tela oblikuje po jedno slovo. MO
70. ZAARANI ZAMAK (10').
Uenici stoje u krugu i dre se za ruke, trudei se da krug bude to vei. Voditelj
kae: Ova igra se zove ZAARANI ZAMAK. Svi uenici koji se dre za ruke
predstavljaju zidine zamka. Zidine imaju kapiju, to su dva uenika koji se na dre
za ruke i koji stoje na pola metra razdaljine. U krugu, to jest u zidinama zamka,
nalazi se zatvorenik. On ima vezane oi, a njegov zadatak je da nae kapiju.
Zatvorenik se kree po unutranjosti kruga, ali ne sme rukama da dodiruje ostale
uenike dok trai kapiju. Kako e onda pronai kapiju? Kree se pratei zvuk, jer
oni koji ine zidine zamka sve vreme proizvode razliite zvuke: zvide, pevaju,
hue kao vetar, itd. Samo ona dvojica koja su kapije zamka ute. Zatvorenik prati
zvuk, tamo gde se nita ne uje, tu su kapije, tu e on probati da nae put do
slobode. Kad nae kapiju, drugi uenik ga zamenjuje. Hajde da probamo! MO
71. NEVIDLJIVA LOPTA (15').
Voditelj podeli uenike u parove i kae: U ovoj igri aktivnost se odvija u parovima
bez korienja govora. Prvi lan u paru treba da zamisli neku igru sa loptom npr.
fudbal, tenis, odbojka, i sl. i da je zapone. Drugi lan para treba da prepozna tu
igru i da je prihvati. Posle nekog vremena, drugi lan para zapoinje novu igru,
takoe bez upotrebe rei, koju sada prvi prepoznaje i prihvata. Vano je da
tokom igre partneri sinhronizuju pokrete, kao da u igri zaista koriste loptu, a da
pri tom nita ne govore. Svaki uesnik treba da barem dva puta promeni igru sa
loptom.
Nakon igre sa uenicima se vodi razgovor o tome kako im se ova aktivnost
dopala, koje igre su isprobali, da li su imali tekoa prilikom sporazumevanja i
sinhronizovanja pokreta, kako su te tekoe prevazilazili. SU
72. LOVAC I ZVEARKA (10').
Ustanite i uhvatite se za ruke, tako da napravite to vei krug. Unutar kruga su
dva igraa koji igraju lovca i zvearku. Lovac treba da uhvati zvearku, ali posao
mu je otean - ne sme da gleda (ima povez preko oiju). Zvearka zvei (ima u
ruci zveku, konzervu sa pasuljem) i bei od lovca unutar kruga. Lovac pokuava
da je uhvati na osnovu zvuka koji prati, kada je uhvati, drugi par zapoinju igru.
MO
73. PRIKRIVENI DIRIGENT (10').
U ovoj igri svi mi predstavljamo orkestar, a jedan od nas, koga budemo odabrali,
bie dirigent. Dirigent pravi razliite pokrete rukama i glavom (eka se, brie
nos, pljeska, klima glavom, itd), a orkestar ga gleda i oponaa ono to on radi.
Detektiv e izai iz sobe dok se dogovorimo ko je dirigent. Posao detektiva nee
biti lak, jer dirigent menja pokrete, i to u trenutku kad ga detektiv ne gleda. Ni
orkestar mu nee mnogo pomoi, jer se trudi da neprimetno posmatra ponaanje
svog dirigenta. Detektiv ima pravo da tri puta pogaa ko je dirigent, ako ne

pogodi, zamenjuje ga drugi igra i igra se ponavlja.

Igra naroito postaje zabavna kada voditelj predloi da detektiv bude
dirigent, tako da orkestar oponaa pokrete detektiva. SU
74. ZMAJEVI (10').
Deca se podele u male grupe od po est do osam lanova i stoje u nizu, jedan
iza drugog tako da svako uhvati svoga prethodnika oko struka. Sada ste vi
zmajevi, mladi i razigrani. Kao svim mladuncima, npr. malim kuiima, omiljena
vam je zabava da lovite svoj rep. Znai glava zmaja, prvi u koloni, pokuae da
uhvati svoj rep, odnosno poslednjeg u koloni. Svi izmeu treba da se trude da to
spree, tako to e se kretati tamo-amo, uvrtati, ali nikako ne sme putati onog
ispred sebe. Kada glava uspe da uhvati rep, onda ide na kraj kolone i postaje
rep. Drugi u nizu e postati glava i sada e on pokuavati da uhvati poslednjeg.
MO, SO
75. GLAS (15') .
Deca sede u krugu, voditelj kae: Izabraemo jednog dobrovoljca koji e sesti
ovde, u sred kruga, i vezaemo mu oi. Ja u ii oko kruga, i koga dotaknem, taj
treba da se obrati onome u krugu, ali izmenjenim glasom. Moe da ga pozove po
imenu ili da mu kae neto drugo, ali tako da izmeni glas da ne bude odmah
prepoznatljiv. Zadatak onoga u krugu je da pogodi ko ga je zvao. Kada pogodi,
onaj iji je glas prepoznao ulazi u krug, vezujemo mu oi, pa sad on pogaa. MO
76. POGODITE TA JE... (ZVUCI) (15').
Ovde imam nekoliko boica u kojima se nalaze razne stvari. Ja u svaku boicu
protresti, a va zadatak e biti da na osnovu zvuka pogodite ta je u boici.
Za ovu igru voditelj u neprozirne boice moe staviti klikere, kamenie,
novie, dugmeta, vodu, pesak, pirina, itd. Posle pogaanja moe se
razgovarati o tome na ta nas podseaju razliiti zvuci, da li zvuci mogu biti
veseli ili tuni, da li je bilo teko ili lako pogoditi. MO
77. POGODI TA JE... (DODIRI) (15').
Ovde imam jednu vreu u kojoj se nalazi mnogo predmeta od razliitih materijala:
gume, drveta, metala, itd. Va zadatak je da stavite ruku u vreu, i ne gledajui,
na osnovu dodira, da pogodite od ega je predmet napravljen.
Varijanta ove igre izgleda tako to onaj ko stavlja ruku u vreu ne pogaa
materijal od koga je predmet napravljen, ve saoptava samo svoj doivljaj tog
materijala, a ostali pogaaju ta je u pitanju (na primer, za vatu: ''To je neto
mekano, neno, lagano...''). Kasnije se razgovor moe voditi o tome kakva
oseanja u nama budi dodirivanje razliitih materijala, koliko je svet dodira vaan
u doivljavanju realnosti, na ta nas neki kvaliteti koje opaamo dodirom
podseaju, itd. SU
78. POGODI TA JE... (NJUKANJE) (15').
Ovde imam nekoliko boica u kojima su neke stvari koje razliito miriu.
Zatvoriete oi, a ja u vam dati da pomiriete ono to je u boici, pa ete zatim

rei, na osnovu mirisa, ta je unutra. Hajde da probamo.

Voditelj prilazi svakom ponaosob i daje mu da pomirie boicu. Ukoliko je
broj uenika veliki, jednu boicu moe pomirisati vie uesnika. Kad se isprobaju
razliiti mirisi, moe se razgovarati o tome kakve asocijacije, misli i oseanja u
nama izazivaju pojedini mirisi, kako bi nam svet izgledao kad stvari ne bi imale
miris, koji su nai omiljeni mirisi, moemo li opisati neko mesto samo na osnovu
mirisa, ima li stvari koje ne miriu? SU
79. UKUS, DODIR, MIRIS (20').
Voditelj podeli uenike u tri priblino jednake grupe i kae: Va zadatak e biti da
pantomimom pokaete ostalima ta ste pomirisali, dodirnuli ili osetili ulom
ukusa. Svaka grupa e predstavljati po jedno od ova tri ula. Grupa A ulo
mirisa, grupa B ulo ukusa, i grupa C ulo dodira. Svaka grupa e se meusobno
dogovoriti ta e ostalima prikazati da je dodirnula, pomirisala ili probala, a ostali
e pogaati ta je to bilo. Pri tom imate pravo da pokaete po pet stvari koje
ostali pogaaju, trudite se da smislite to neobinije stvari, kao na primer
dodirnuti vruu peglu, ili lepljiv papir, ili pomirisati preni luk, ili jesti lubenicu.
Dakle pokazaete ne samo miris, ukus, ve i ta jedete, ta miriete ili ta
dodirujete. Imate 5 minuta da se dogovorite ta ete pokazati. SO, SR
80. TEMA (30').
Podeliete se u grupe od po estoro. Svaka grupa e dobiti jednu re, temu, koju
treba pantomimom da predstavi ostalim grupama, koje e pogaati ta je tema.
Temu moete razraditi i kao malu priu, ukoliko vam je tako jednostavnije da je
objasnite.
Teme: ekanje, traenje, posmatranja, zaljubljivanje, zadivljenost, izvinjenje,
pomirenje, nerazumevanje. SO, SR
81. RITMINA PANTOMIMA (15').
Voditelj odabere jednog uenika koji treba da pljeskajui rukama ili udarajui
rukom o sto stvara jednostavan ritam, kao metronom. Ostali uenici se podele u
parove i imaju sledei zadatak: osoba A pantomimom pokazuje jednostavnu,
svakodnevnu radnju, kao to je seenje hleba, pranje zuba, pijenje iz ae, a
osoba B pljeska rukama menjajui ritam, to osoba A treba da prati. SU
82. LANANA PANTOMIMA (15').
U ovoj igri pria se prenosi od jednog do drugog igraa neverbalno, pomou
pantomime. Od uenika zainteresovanih za ovu igru voditelj formira grupu
pantomimiara, a ostali uenici su publika. Prvi pantomimiar ostaje u prostoriji a
ostali pantomimiari izau van prostorije. Voditelj mu onda kae sledeu
instrukciju: Paljivo sluaj priu koju u ti ispriati. Tvoj zadatak je da zapamti i
da je to bolje prenese sledeem lanu tvoje grupe, ali koristei se iskljuivo
pantomimom. Zatim glasno proitati priu tako da je uju i pantomimiar i
publika.
Kada se prvom lanu ispria pria, poziva se drugi lan pantomimiar da
ue u prostoriju, i voditelj mu kae: Tvoj zadatak je da paljivo posmatra ta e

ti pantomimom pokazati prvi lan tvoje grupe. Pri tome nema pravo nita da
pita, ve se potrudi da ono to vidi to bolje zapamti, kako bi mogao
pantomimom da istu priu prenese sledeem lanu grupe.
Tako se igra nastavlja, a poslednji uesnik u igri ispria priu onako kako ju
je razumeo. SO, SR
83. GLUMAC PRED OGLEDALOM (10').
Podelite se u parove. Osoba A je ogledalo, osoba B glumac. Glumac se ogleda, i
pravi razliite pokrete, koristei ruke i lice, npr. mae trepavice, elja se, stavlja
ru, itd. Ogledalo se trudi da ga to bolje imitira. Posle dve minute, na moj znak
zameniete uloge. MO,SO
84. PAROVI U OGLEDALU (5').
Staete u dva reda, okrenuti jedni prema drugima. Jedan lan para e da
zauzme neku pozu, a ovaj drugi je njegovo ogledalo, i trudie se da zauzme istu
pozu. Posle izvesnog vrmena parovi zamenjuju uloge. SU
85. RECEPCIONER (15')
Grupa treba da sedne tako da formira oblik potkovice. Oni predstavljaju, svi
zajedno recepciju u hotelu, odnosno, recepcionera. Jedan lan grupe igra
hotelskog gosta, koji je neim nezadovoljan i dolazi da se ali na recepciji. Svoj
problem on izraava pantomimom, a recepcioner (odnosno svi ostali),
pokuavaju da postavljanjem pitanja otkriju ta gost eli da kae (moe se
zamisliti da gost ne zna ni jedan drugi jezik osim svog maternjeg, a dolazi iz
Tunguzije, tako da mora da se koristi pantomimom). Gost objanjava sve dok
nije preneo potpuno tano sadraj poruke, koju e dobiti ispisanu na papiru.
Kada je poruka shvaena, gost uzima neko mesto za recepcijom, a neko drugi
igra gosta.
Primeri za poruke nezadovoljnog gosta:
Traio sam sobu sa pogledom! Mislio sam da pogledom na more, a
ne na parking!
Moj mu je u zatvoru zato to je fotografisao statuu na glavnom
trgu. elim da pozovem moju ambasadu.
Moja ena lei sa glavoboljom. Imate li aspirin?
Nemojte misliti da sam luda, ali duh svake noi dolazi u moju sobu,
pri tom mi peva ''Tvoja mala ruica se smrzla...'' elim da promenim
sobu.
Jedan ovek sa crvenom bradom me je pratio na ulici. Ako pita za
mene, nemojte rei da ste me ikad videli.

Nisam oka sklopila zbog komaraca. Imate li sprej protiv insekata?

Doite! letei tanjir se sputa na parking!
Izgubila sam novanik jue u akvarijumu. Moete li da im
telefonirate i pitate da li je naen?
Moete li mi rei adresu Kluba konstruktora drvenih brodia u boci?
SO,SR
86. VELIKO-MALO (10')
Sedimo u krugu. Evo jedne zanimljive igre u kojoj se pojavljuju dve kljune rei:
VELIKO i MALO. Svako e u reenici koju kae koristiti ove dve rei i to na
sledei nain, na primer: ''Na velikom petlu je mali oblak''. Sledei e nastaviti:
''Na malom oblaku je velika tufna'', i tako redom, svako nastavlja tako to
ponavlja kraj reenice svoga prethodnika i dodaje neto novo.
Ako deca ele da nastave igru, moete je igrati reima

MOKRO-SUVO ili KRIVO-PRAVO. MO
87. TA BI BIO KAD BIO BIO... (15').
Sad emo igrati jednu novu i neobinu igru koja se zove ''ta bi bio kad bi bio...''
U njoj moete pokazati koliko ste pronicljivi i koliko dobro zakljuujete, kao i
koliko se dobro meusobno poznajete. Evo kako se igra: jedan od nas e biti
osoba X. Zatim se ''detektiv'' vraa i kree da u krug, svakom ponaosob postavlja
pitanje koje uvek poinje sa '' Da li ta osoba... ta bi bila?'' Detektiv postavlja
svakom uesniku drugaije pitanje i na osnovu odgovora koje dobija od svih
redom u krug, trudi se da zakljui ko je osoba X. Ima pravo da tri puta pogaa,
ako ne pogodi, onda se javlja novi ''detektiv'' i igra se ponavlja. ''Detektiv'' moe
pitati ta bi bila ta osoba da je ivotinja, drvo, kua, automobil, nametaj, boja,
muzika, itd, a ostali igrai treba da paze da njihovi odgovori ne asociraju isuvie
direktno na osobu X, jer e onda zadatak detektiva biti isuvie lak (naravno, ne
treba da se trude ni da mu daju jako daleke asocijacije, jer onda nee nikad
pogoditi). SO, SR
88. RAZLIITE NAMENE (20').
Podelite se u grupe od po petoro. Va zadatak je da napravite listu od 10 naina
na koje se arapa moe iskoristiti osim svoje uobiajene namene. Za to imate 10
minuta. Kad zavrite svaka grupa e objasniti drugima svoje tri najbolje ideje. SU
89. AMBLEMI (30').
Radiete u grupama od po petoro. Dobiete jednu re koja predstavlja amblem,
tj. znak nekog zamiljenog drutva, udruenja, pokreta, kluba. Treba da smislite
kako je dolo do toga da ba ta re postane simbol, tj. amblem, ta se njom
predstavlja, i kada se koristi, u kojim prilikama. Na kraju moete smisliti i moto

koji ide uz va amblem. Kad grupe smisle obrazloenje amblema, predstavljaju

ostalima do ega su doli. Rei-amblemi: svea, pero, olja, udica, knjiga,
arapa... SO, SR
90. TO MI MNOGO ZNAI (45')
Za ovu igru potrebno je da svaki uenik donese neku sitnicu, predmet koji mu
mnogo znai, za koji je emotivno vezan (na primer: fotografiju, kartu za bioskop,
razglednicu, itd)
U grupama od po etvoro, ispriaete jedni drugima istoriju svog dragog
predmeta, a onda ete na osnovu pojedinanih pria napraviti jednu zajedniku
za celu svoju grupu, koja e sadrati sve pomenute elemente, tako da e ta
zajednika pria sadrati sve prethodne, ali biti i sasvim nova. Za to imate 20
minuta. Kad zavrite, svaka grupa e ostalima predstaviti svoju priu.
Prie se mogu predstavljati pantomimom, dramatizovati, likovno uobliiti, ili
samo prepriati, zavisno od atmosfere i elja uesnika. SO, SR
91. STVARI NISU ONO TO IZGLEDA DA JESU (20').
Voditelj podeli odeljenje na grupe od po 6-7 lanova i kae: Va zadatak e biti
da smislite tri stvari za koje ova obina, kolska stolica moe posluiti, osim za
sedenje. Za to imate 10 minuta, a onda e svaka grupa izneti svoje predloge.
Neka bar jedan od tri predloga bude vrlo neobian, neto to e nas sve
iznenaditi. MO, SO
92. KAKO BI TO IZGLEDALO KAD BI... (15').
U ovoj igri moete pokazati koliko ste matoviti. Evo kako se igra: ja u vam
postavljati pitanja koja izgledaju na primer ovako: ''Kako bi to izgledalo kad bi
drvee hodalo?'', a onda redom u krug, svako da svoj odgovor koji treba da bude
to neobiniji i neverovatniji, kao to je uostalom i samo pitanje. Hajde da
probamo. Voditelj posle odredjenog broja pitanja koje sam postavlja, moe
uesnicima ponuditi mogunost da i oni postavljaju pitanja, a zatim se moe
povesti razgovor o tome koji su odgovori bili najudniji, najneobiniji, najsmeniji,
za koja je pitanja bilo najtee smisliti odgovor i zato, koje bi bile posledice
postavljenih situacija itd. Voditelj moe koristiti sledea pitanja (i naravno sam
smisliti mnoga druga): Kako bi to izgledalo kad bi leti umesto kie tekla limunada,
kad bi zimi mesto snega sitan eer padao, kad bi ljudi umesto da govore mogli
samo da pevaju, kad bi nebo bilo zeleno, i lie plavo, kad bi ljudi imali peraja,
kad bi ivotinje govorile, kad bi se ljudi smanjivali umesto to rastu, itd, itd... SU
93. KO SAM JA? (20')
U ovoj igri moe da uestvuje najvie 15 uesnika. Svaki uesnik dobija po jednu
cedulju na kojoj e napisati ime neke poznate linosti iz istorije, umetnosti, filma,
stripa, sporta... Onaj ko je napisao cedulju, lepi je selotejpom na elo osobe koja
sedi sa njegove leve strane. Tako svi dobijaju natpis sa imenom osobe koju treba
da otkriju. Odgonetanje se odvija tako to prvi u krugu poinje sa postavljanjem
pitanja na koja je mogue odgovarati samo sa DA ili NE i dokle god su odgovori

potvrdni on ima pravo da pita. im dobije odgovor NE, sledei u krugu poinje sa
pitanjima. Igra se nastavlja dok svi ne pogode ''ko su''. SO, SR
94. PRIAM TI PRIU (10').
Sada emo svi zajedno pokuati da napravimo jednu priu. Neko e zapoeti
priu, rei e jednu re i tu istu re zapisati na papiru koji u vam dati. Potom e
papir dati drugu do sebe. On e ponoviti prethodnu re i dodati novu koju e i
zapisati, i tako redom. Znai, svako e ponoviti sve to su rekli i pre njega i
smisliti nastavak, tj. jo jednu re. To na kraju treba da bude naa zajednika
pria. Pri tome treba da se trudite da pria bude to neobinija. SO, SR
95. SVE IMA BAR DVE STRANE (20').
Konfliktne situacije lake je reavati ako sagledamo svoje, ali i tue potrebe, ako
se bar za tren stavimo na mesto osobe sa kojom smo se sukobili. Evo jedne
vebe u kojoj to moemo isprobati. Zamislite blisku osobu sa kojom ste se
nedavno sukobili (roditelj, brat, sestra, drug ili drugarica...), oko ega ste se
sukobili, detalja sukoba. Zatim na papiru napiite kako je sukob izgledao vien
oima te druge osobe. Dakle, kako se ta osoba oseala, ta je doivela,
oekivala...Piite u prvom licu jednine, kao da ste ta druga osoba. Kad svi
napiu, voditelj pita: Kako vam sada izgleda sukob? Kako ste se oseali u
poloaju druge osobe? Da li ste neto novo saznali o sebi, drugoj osobi i vaim
odnosima? SO, SR
96. SLUAJ PALJIVO (20').
Ovu igru radiemo u grupama od po troje. Osoba A e ispriati neku anegdotu ili
zanimljivu priu iz svog ivota, u roku od nekoliko minuta. Osoba B paljivo
slua, hvatajui beleke. Osoba C e ponoviti ono to je osoba A ispriala, to je
tanije mogue, a na kraju e osoba B ispraviti ono to je eventualno pogreno
reeno ili to je isputeno. Zatim se menjaju, tako da svako proe kroz sva tri
zadatka. SO, SR
97 OGLEDALO MOJE KAI MI... (15').
Svi stoje u krugu, voditelj kae: U ovoj igri zadatak je da pantomimom i mimikom
pokaete kako izgledate kada ste ljuti. Jedan e stati u sredinu, nama okrenut
licem i poto malo razmisli i seti se neke situacije u kojoj je bio vrlo ljut, svoju
ljutnju e nam pokazati pokretom, izrazom lica i stavom tela. Mi ostali emo to
ponoviti, trudei se da verno preslikamo njegovo ponaanje, a on e imati priliku
da sebe na taj nain, vidi kao u ogledalu. Hajde da probamo.
Voditelj poziva dobrovoljce da pokau svoju ljutnju, to se igra onoliko dugo
koliko ima uenika koji ele da probaju, a zatim voditelj moe dati nova oseanja
koja treba prikazati: dosadu, uvreenost, veselje, bes, ljubomoru, itd. SU

04 - Radionica Aktivnosti I Tehnike Radioničarskog Rada

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

04 - Radionica Aktivnosti I Tehnike Radioničarskog Rada

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

Izdava: Kancelarija nemake agencije za tehniku saradnju - GTZ

IV Radionica: Aktivnosti i tehnike radioniarskog rada (95 minuta)

upoznavanje uesnika sa oblicima aktivnosti koji se primenjuju u radionici,

papir i olovka za svakog uesnika,

UVODNA AKTIVNOST: KOJA SAM IVOTINJA (20')

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

CENTRALNA AKTIVNOST: TEHNIKE (75')

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

Kako ste se odluili ko e da uestvuje u izradi postera?

B (45') AKVARIJUM VAJANJE

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

Materijal za rad za uesnike ''OBLICI AKTIVNOSTI''

simultana individualna aktivnost

Materijal za rad za uesnike ''TEHNIKE RADIONIARSKOG RADA''

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

Materijal za rad za uesnike ''KATALOG IGARA''

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

Treba izbei da se u diskusiji prepriavaju postavljena

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

kako hoda fudbaler koji se vraa sa utakmice

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

18. UDESNI POKLON (15').

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

malih grupa. Igra je zanimljivija ako se izvodi uz muziku, tada voditelj

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

Uesnicima je po pravilu teko da napiu ono to cene kod

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

29. PORUKE (10').

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

31. LJULJAKA (10').

Uenik koji predstavlja vrbu treba da stoji stabilno, ali

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

da se raspetljaavmo i vrlo je vano da jedni drugima ne isputamo ruke sve dok

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

41. NEVIDLJIVI PRIJATELJ (10').

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

ovom mestu demonstrira nain kretanja i nastavlja sa saoptavanjem instrukcije:

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

48. DRAGA, DA LI ME VOLI? (5').

52. TALAS RASPOLOENJA (5').

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

grafikonom u koji e uneti svoje ocene, a njihovim spajanjem e se dobiti ''talas

53. KOLIKO ME JE DOTAKLO...(5')

Ova evaluacija se moe koristiti i na mlaim osnovcima. U

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

54. LINIJA DOPADANJA (5').

Poto ova evaluacija voditelju ne daje materijalne

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

57. META (5').

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

60. KAD UJEM... ZNAU (5').

Svaki uenik ubeleava svoju zvezdicu u odgovarajui segment obe

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae

63. U TUIM CIPELAMA (5')

64. KORISTOMETAR (5').

kada osea da je odbaen

65. VLADOBES (5').

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae