Bruto domai proizvod u stalnim cenama

Obraun bruto domaeg proizvoda (BDP) u stalnim cenama izveden je po proizvodnom i

rashodnom pristupu. Opti metodoloki okvir obrauna zasniva se na principima i definicijama
Sistema nacionalnih rauna (System of National Accounts 1993 SNA 93) i Evropskog sistema rauna
(European System of Accounts 1995 ESA 95), kao i na meunarodnim standardima i preporukama za
obraune u stalnim cenama datim u priruniku Evrostata (Handbook on Price and Volume Measures
in National Accounts).
Za obraune u stalnim cenama primenjuje se metod obrauna u cenama prethodne godine, koji
podrazumeva da se za svaku godinu kao bazna uzima njena prethodna godina. Pojam bazna godina
znai da je to godina ije se vrednosti u tekuim cenama koriste kao ponderi za obraune u stalnim
cenama.
Ponderi za proizvodnu stranu BDP odreeni su ueem bruto dodate vrednosti, FISIM-a i poreza
i subvencija na proizvode u bruto domaem proizvodu. Ponderi za rashodnu stranu odreeni su
ueem izdataka za finalnu potronju, bruto investicije, izvoz i uvoz robe i usluga.
Obraun BDP u cenama prethodne godine podrazumeva da se svaka prethodna godina tretira kao
bazna i da se ponderi menjaju svake godine. Prema ovom metodu obrauna uporedive su samo dve
godine koje su iskazane u istim cenama. Serija vrednosnih podataka obraunatih u cenama prethodne
godine ne moe se koristiti za izraunavanje stopa realnog rasta, jer podaci po godinama nisu
uporedivi (svaka godina vrednovana je cenama prethodne godine). Da bi se dobila serija uporedivih
podataka za obraun stopa rasta, neophodno je da se primeni metod ulanavanja (chain-linking) kojim
se podaci svode na jednu, odabranu referentnu godinu. Referentna godina je godina koja se koristi za
prezentaciju vremenskih serija podataka u stalnim cenama. U seriji indeksnih brojeva to je godina
koja ima vrednost 100. Jedna od karakteristika metoda ulanavanja jeste ta to se promenom
referentne godine menjaju apsolutne vrednosti, ali stope rasta ostaju iste. Prema preporukama
Evrostata, u ovom trenutku kao referentna koristi se 2010. godina.
Usled konvertovanja ulananih mera obima u novani izraz, korienjem cena referentne godine,
javlja se problem neaditivnosti, poto se agregati ne mogu dobiti sumiranjem elemenata koji ih ine.
Aditivnost postoji iskljuivo u referentnoj godini i godini posle referentne, jer su elementi BDP-a u
tim godinama vrednovani istim cenama. Metod ulanavanja primenjuje se posebno na agregatne
vrednosti i posebno na komponente koje ih ine, zbog ega ulanane agregatne vrednosti nisu jednake
zbiru njihovih ulananih komponenti. Treba naglasiti da je neaditivnost iskljuivo matematike
prirode.
Obraun BDP-a u stalnim cenama izvodi se u dve faze:
1. obraun svake komponente u cenama prethodne godine korienjem odgovarajueg indikatora;
2. obraun ulananih mera obima sa referentnom 2010. godinom.
Osnovni izvori podataka korieni za obraune jesu raspoloivi podaci iz statistikog sistema, kao
i podaci iz administrativnih izvora:
I. Podaci iz statistikog sistema:

Indeksi cena:
- indeksi cena proizvoaa;
- indeksi potroakih cena;
- indeksi jedininih vrednosti izvoza i uvoza robe.
1

Indeksi fizikog obima:

- poljoprivredne proizvodnje;
- proizvodnje umskih sortimenata;
- industrijske proizvodnje;
- saobraajnih usluga i usluga telekomunikacija.
Vrednost prometa u trgovini na veliko i trgovini na malo;
Vrednost prometa u ugostiteljstvu;
Vrednost izvedenih graevinskih radova i asovi rada u graevinarstvu;
Vrednost izvoza i uvoza robe;
Broj noenja turista;
Broj zaposlenih i plate.

II. Podaci iz raspoloivih administrativnih izvora:

Stanje depozita i kredita komercijalnih banaka;

Premije osiguranja;
Izvoz i uvoz usluga;
Kretanje deviznih kurseva;
Porezi na proizvode, carine i subvencije;
Prihodi i rashodi budeta i fondova socijalnog osiguranja.

Obraun BDP-a u stalnim cenama u Republici Srbiji sa fiksnom baznom godinom po

proizvodnom metodu primenjivao se do 2010. godine. Za obraune su korieni ponderi iz bazne
2002. godine.
Slaba strana metoda obrauna sa fiksnom baznom godinom je ta to ponderi, udaljavanjem od
bazne godine, sve manje odraavaju realnu ekonomsku situaciju usled strukturnih promena u
ekonomiji. Promene u strukturi proizvodnje i potronje, zatim pojava novih proizvoda ili nestanak
starih proizvoda razlozi su zbog kojih je neophodno da se menja bazna godina. Meunarodna je
praksa da se bazna godina menja na svakih pet ili deset godina.
Od 2010. godine bruto domai proizvod obraunava se u cenama prethodne godine, na nivou
oblasti i sektora Klasifikaciji delatnosti (KD 2010).
U 2013. godini prvi put se objavljuju rezultati obrauna BDP-a u stalnim cenama po rashodnom
pristupu. Usaglaavanje obrauna izmeu proizvodne i rashodne strane u stalnim cenama izvreno je
preko stavke statistika razlika na rashodnoj strani BDP-a.
Rezultati obrauna BDP-a u stalnim cenama iskazuju se:

u cenama prethodne godine;

kao ulanane mere obima sa referentnom 2010. godinom, i

kao stope realnog rasta.

1. Bruto domai proizvod po proizvodnom pristupu
Bruto domai proizvod po proizvodnom pristupu predstavlja sumu bruto dodatih vrednosti
svih oblasti ekonomije, izraenu u stalnim cenama, umanjenu za usluge finansijskog posredovanja
indirektno merene (FISIM) i uveanu za poreze minus subvencije na proizvode (neto poreze) u
stalnim cenama.
Obraun BDP-a u stalnim cenama uraen je na nivou oblasti i sektora Klasifikacije delatnosti
(2010). Korien je metod ekstrapolacije bruto dodate vrednosti uz upotrebu jednostrukih autput i
input indikatora. Za nivo oblasti KD, obraun je izveden mnoenjem indikatora svake pojedine
oblasti, izraenog u formi lananog indeksa, sa bruto dodatom vrednou prethodne godine.
Za svaku delatnost korieni su odgovarajui indikatori:
2

1.1. Poljoprivreda, umarstvo i ribarstvo (sektor A)

Indikatori:

indeks fizikog obima poljoprivredne proizvodnje (neto);

indeks fizikog obima iskoriavanja uma;

indeks broja zaposlenih.

Indeks poljoprivredne proizvodnje (neto) koristi se za obraun bruto dodate vrednosti
poljoprivredne proizvodnje u stalnim cenama ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj godini.
Obraun za oblast umarstvo i sea drvea izvodi se ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u
baznoj godini indeksom fizikog obima iskoriavanja uma, oblasti Ribarstvo i akvakulture
ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj godini indeksom broja zaposlenih.
1.2. Rudarstvo (sektor B), Preraivaka industrija (sektor C), Snabdevanje elektrinom energijom,
gasom i parom (sektor D)
Indikator indeks fizikog obima industrijske proizvodnje.
Obraun se izvodi ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti na nivou oblasti u baznoj godini,
svrstanih u jedan od ova tri sektora Klasifikacije delatnosti, odgovarajuim indeksom fizikog obima
industrijske proizvodnje.
1.3. Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama (sektor E)
Indikator indeks broja zaposlenih.
Obraun se izvodi ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj godini, na nivou oblasti
Klasifikacije delatnosti, indeksom broja zaposlenih.
1.4. Graevinarstvo (sektor F)
Indikatori:

vrednost izvedenih graevinskih radova u tekuim cenama;

indeks izvrenih asova rada;

indeks cena proizvoaa elemenata i materijala za ugradnju u

graevinarstvu.
Obraun se izvodi ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj godini kompozitnim indeksom
izvedenim iz indeksa vrednosti graevinskih radova u stalnim cenama i indeksa izvrenih asova rada.
1.5. Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila (sektor G)
Indikatori:

vrednost prometa u trgovini motornim vozilima u tekuim cenama;

vrednost prometa u trgovini na veliko u tekuim cenama;

vrednost prometa u trgovini na malo u tekuim cenama;

indeks potroakih cena;

indeks cena proizvoaa industrijskih proizvoda;

indeks jedininih vrednosti uvoza.

Obraun se izvodi ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj godini indeksom vrednosti
prometa u stalnim cenama.

1.6. Saobraaj i skladitenje (sektor H)

Indikatori:

indeksi fizikog obima usluga u saobraaju;

indeksi broja zaposlenih.

Obraun se izvodi ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj godini na nivou oblasti
Klasifikacije delatnosti svrstanih u sektor H (osim oblasti 52 Skladitenje i pratee aktivnosti u
saobraaju) odgovarajuim indeksom fizikog obima usluga saobraaja.
Za oblast 52 obraun je izveden ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj godini indeksom
broja zaposlenih.
1.7. Usluge smetaja i ishrane (sektor I)
Indikatori:
vrednost prometa ugostiteljskih usluga u tekuim cenama;

indeks cena ugostiteljskih usluga;

indeks broja noenja turista.

Obraun za oblast Smetaj izveden je ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj godini
indeksom broja noenja turista.
Obraun za oblast Pripremanje i posluivanja hrane i pia izveden je ekstrapolacijom bruto dodate
vrednosti bazne godine indeksom vrednosti prometa u ugostiteljstvu u stalnim cenama.

1.8. Informisanje i komunikacije (sektor J)

Indikatori:
broj publikovanih knjiga, broura i serijskih publikacija;

broj posetilaca u bioskopima;

asovi emitovanja televizijskog i radijskog programa;

indeksi fizikog obima usluga u telekomunikacijama;

indeks broja zaposlenih.

Obraun se izvodi ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj godini na nivou oblasti
Klasifikacije delatnosti svrstanih u sektor J odgovarajuim indikatorom ili indeksom broja zaposlenih.
Za oblast 61 Telekomunikacije, obraun je izveden ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj
godini indeksom fizikog obima usluga u telekomunikacijama.

1.9. Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja (sektor K)

Indikatori:
stanja depozita i kredita kod komercijalnih banaka, u tekuim cenama;

podaci o premijama osiguranja, u tekuim cenama;

indeks potroakih cena;

indeks broja zaposlenih.

Obraun za oblast Finansijske usluge, osim osiguranja i penzionih fondova izveden je
ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj godini kompozitnim indeksom izvedenim iz indeksa
prosenih stanja depozita i kredita u stalnim cenama i indeksa broja zaposlenih.
Obraun za oblast Osiguranje izveden je ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj godini
indeksom vrednosti premija osiguranja u stalnim cenama.
Obraun za oblast Pomone delatnosti u finansijskim uslugama i osiguranju izveden je
ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj godini indeksom broja zaposlenih.

1.10. Poslovanje nekretninama (sektor L)

Indikatori:

indeks fizikog obima za imputiranu stambenu rentu;

indeks broja zaposlenih.

Obraun za deo sektora Poslovanje nekretninama izveden je ekstrapolacijom bruto dodate
vrednosti u baznoj godini indeksom fizikog obima imputirane rente.
Za ostatak sektora, obraun je izveden ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj godini
indeksom broja zaposlenih.
1.11. Strune, naune, inovacione i tehnike delatnosti (sektor M)
Indikatori:

indeks broja zaposlenih;

indeks broja naunih istraivaa;

indeks broja asova reklama i oglasa na radiju i TV;

indeks broja veterinara.

Obraun se izvodi ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj godini svih oblasti
Klasifikacije delatnosti svrstanih u sektor M odgovarajuim indikatorom ili indeksom broja
zaposlenih.
1.12. Administrativne i pomone uslune delatnosti (sektor N), Dravna uprava i obavezno socijalno
osiguranje (sektor O)
Indikator indeks broja zaposlenih.
Obraun se izvodi ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj godini na nivou oblasti
Klasifikacije delatnosti svrstanih u jedan od ova dva sektora odgovarajuim indeksom broja
zaposlenih.
1.13. Obrazovanje (sektor P)
Indikatori:

broj aka i studenata po nivoima obrazovanja;

rashodi korisnika budetskih sredstava.

Obraun se izvodi ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti sektora Obrazovanja u baznoj godini
odgovarajuim kompozitnim indeksom, koji je formiran na bazi ponderisanog proseka indikatora za
obrazovanje, gde se kao ponderi koriste podaci o visini rashoda za odgovarajui nivo obrazovanja.
1. 14. Zdravstvena i socijalna zatita (sektor Q)
Indikatori:

broj poseta u vanbolnikim zdravstvenim organizacijama;

broj bolesnikih dana;

vrste stomatolokih usluga;

broj lekara i medicinskog osoblja;

broj korisnika socijalne zatite;

rashodi korisnika budetskih sredstava.

Obraun se izvodi ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti na nivou oblasti Klasifikacije
delatnosti svrstanih u sektor Q u baznoj godini odgovarajuim kompozitnim indeksom, koji je
5

formiran na bazi ponderisanog proseka odgovarajuih indikatora za zdravstvo i socijalnu zatitu, gde
se kao ponderi koriste podaci o visini rashoda za odreene vidove zatite.
1.15. Umetnost, zabava i rekreacija (sektor R)
Indikatori:

broj posetilaca u pozoritima;

broj predstava;

broj posetilaca muzeja i arhiva;

broj knjiga datih na itanje;

indeks broja zaposlenih.

Obraun se izvodi ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj godini svih oblasti
Klasifikacije delatnosti svrstanih u sektor R odgovarajuim indikatorom ili indeksom broja
zaposlenih.
1.16. Ostale uslune delatnosti (sektor S), Delatnost domainstva kao poslodavca (sektor T)
Indikator indeks broja zaposlenih.
Obraun se izvodi ekstrapolacijom bruto dodate vrednosti u baznoj godini oblasti Klasifikacije
delatnosti svrstanih u jedan od ova dva sektora odgovarajuim indeksom broja zaposlenih.
1.17. Usluge finansijskog posredovanja indirektno merene FISIM
Indikatori i nain obrauna koji se koriste za obraun FISIM isti su kao i za delatnost Finansijske
usluge, osim osiguranja i penzionih fondova.
1.18. Porezi, carine i subvencije na proizvode
Podaci o porezima na proizvode dobijeni su ekstrapolacijom vrednosti poreza na proizvode u
baznoj godini indeksom bruto dodate vrednosti u stalnim cenama.
Obraun carina izveden je ekstrapolacijom vrednosti carina u baznoj godini indeksom vrednosti
prometa u trgovini na veliko u stalnim cenama.
Subvencije na proizvode dobijene su ekstrapolacijom vrednosti subvencija na proizvode u baznoj
godini kompozitnim indeksom, koji je dobijen kao ponderisan prosek indeksa fizikog obima
poljoprivredne proizvodnje i indeksa fizikog obima usluga u eleznikom i gradskom saobraaju.
Neto porezi dobijeni su kao suma poreza na proizvode i carina umanjena za subvencije na
proizvode.

2. Bruto domai proizvod po rashodnom pristupu

Bruto domai proizvod po rashodnom pristupu obraunava se kao suma izdataka za linu
potronju domainstava, linu potronju neprofitnih institucija koje pruaju usluge domainstvima
(NPID), kao i izdataka za individualnu i kolektivnu potronju drave i bruto investicije. Bruto
investicije predstavljaju sumu izdataka za bruto investicije u osnovne fondove, promene u vrednosti
zaliha i promene u dragocenostima.
6

Obrauni u stalnim cenama izvedeni su za sve kategorije upotrebe BDP-a:

Izdaci za finalnu potronju domainstava obraunati su na nivou klasa (etvorocifarski

nivo) Klasifikacije o linoj potronji po nameni (COICOP), za rezidente u inostranstvu i
nerezidente na teritoriji Republike Srbije;
Izdaci za finalnu potronju neprofitnih institucija koje pruaju usluge domainstvima na
nivou ukupnog agregata;
Izdaci za finalnu potronju drave obraunati su prema Klasifikaciji funkcija drave
(COFOG), sa podelom na individualnu i kolektivnu potronju;
Obraun bruto investicija u osnovne fondove izveden je po tehnikoj strukturi osnovnih
fondova;
Promene u dragocenostima, na nivou ukupnog agregata;
Promene u vrednosti zaliha, po kategorijama zaliha;
Obraun vrednosti izvoza i uvoza robe i usluga pojedinano.

2.1. Izdaci domainstava za finalnu potronju

Procene podataka line potronje u stalnim cenama prethodne godine izvode se na detaljnom
nivou Klasifikacije line potronje po nameni (COICOP), uglavnom primenom indeksa potroakih
cena (CPI), ali, u nekim sluajevima, primenom promene u fizikom obimu u odnosu na prolu
godinu. Serija se objavljuje na trocifarskom nivou (COICOP grupa), ali se obraun radi na detaljnijem
etvorocifarskom i petocifarskom nivou. U tabeli u nastavku dat je pregled indikatora koji se koriste.
Klasifikacija line potronje
01.1

Hrana

01.2

Bezalkoholna pia

02.1

Alkoholna pia

02.2

Duvan

03.1
03.2
04.1

Odea
Obua
Stvarna renta

04.2
04.3
04.4

Imputirana renta
Odravanje i popravka stanova
Snabdevanje vodom i druge usluge
vezane za stan
Elektrina energija, gas i druga
goriva
Nametaj, pokustvo, rezervni delovi
i popravke
Tekstilni proizvodi za domainstvo
Aparati za domainstvo
Staklarija, pribor za jelo i kune
potreptine

04.5
05.1
05.2
05.3
05.4

Indikatori
Indeks potroakih cena (CPI),
Indeks fizikog obima
Indeks potroakih cena (CPI),
Indeks fizikog obima
Indeks potroakih cena (CPI),
Indeks fizikog obima
Indeks potroakih cena (CPI),
Indeks fizikog obima
Indeks potroakih cena (CPI)
Indeks potroakih cena (CPI)
Indeks potroakih cena (CPI),
Indeks fizikog obima
Indeks fizikog obima
Indeks potroakih cena (CPI)
Indeks potroakih cena (CPI)
Indeks potroakih cena (CPI),
Indeks fizikog obima
Indeks potroakih cena (CPI)
Indeks potroakih cena (CPI)
Indeks potroakih cena (CPI)
Indeks potroakih cena (CPI)
7

Klasifikacija line potronje

Indikatori

05.5

Alati i razne potreptine za kuu i vrt

Indeks potroakih cena (CPI)

05.6

Indeks potroakih cena (CPI)

06.1
06.2

Dobra i usluge za rutinsko

odravanje stana
Medicinski ureaji, aparati i oprema
Nebolnike usluge

06.3
07.1

Bolnike usluge
Nabavka automobila

07.2

Trokovi korienja i odravanja

vozila
Transportne usluge

07.3
08.1
08.2
08.3
09.1
09.2
09.3
09.4
09.5
09.6
10.0
11.1
11.2
12.1
12.3
12.4
12.5
12.6
12.7

Indeks potroakih cena (CPI)

Indeks potroakih cena (CPI),
Indeks fizikog obima
Indeks fizikog obima
Indeks potroakih cena (CPI),
Indeks fizikog obima
Indeks potroakih cena (CPI),

Indeks fizikog obima,

Indeks potroakih cena (CPI)
Potanske usluge
Indeks potroakih cena (CPI)
Telefonska i telefaks oprema
Indeks potroakih cena (CPI)
Telefonske i telefaks usluge
Indeks potroakih cena (CPI),
Indeks fizikog obima
Audio-vizuelna, fotografska oprema i Indeks potroakih cena (CPI)
oprema za obradu podataka
Ostala vea trajna dobra za
Indeks potroakih cena (CPI)
rekreaciju i kulturu
Ostala oprema za rekreaciju, cvee i
Indeks potroakih cena (CPI)
kuni ljubimci
Rekreacione i kulturne usluge
Indeks potroakih cena (CPI),
Indeks fizikog obima
Novine, knjige i kancelarijski pribor Indeks potroakih cena (CPI)
Paket aranmani
Indeks potroakih cena (CPI),
Indeks fizikog obima
Obrazovanje
Indeks potroakih cena (CPI),
Indeks fizikog obima
Usluge ishrane
Indeks potroakih cena (CPI)
Usluge smetaja
Indeks potroakih cena (CPI)
Lina nega
Indeks potroakih cena (CPI)
Lini predmeti
Indeks potroakih cena (CPI)
Socijalna zatita
Indeks potroakih cena (CPI)
Osiguranje
Indeks potroakih cena (CPI)
Finansijske usluge
Indeks potroakih cena (CPI)
Ostale usluge
Indeks potroakih cena (CPI)
Rezidenti
CPI (EU ponderisani CPI )
Nerezidenti
Indeks potroakih cena (CPI)

Obraun line potronje domainstava u stalnim cenama izvodi se u dve faze:

1. Obraun svake kategorije u cenama prethodne (bazne) godine korienjem odgovarajueg
indikatora;
2. Obraun ulananih mera obima u cenama 2010. kao referentne godine, koja unutar serije
obezbeuje uporedivost.
8

2.2. Neprofitne institucije koje pruaju usluge domainstvima

Izdaci za finalnu potronju NPID, u stalnim cenama, obraunavaju se na nivou ukupnog agregata.
Podaci u tekuim cenama, dobijeni iz zavrnih rauna, deflacioniraju se korienjem ukupnog
indeksa potroakih cena.
2.3. Izdaci za finalnu potronju drave
Izdaci za finalnu potronju drave u tekuim cenama obraunavaju se na osnovu podataka
dobijenih iz:

Uprave za trezor;

Statistikog istraivanja Kompleksni godinji izvetaj za korisnike budetskih sredstava

(KGI-03).

U obraunu izdataka za finalnu potronju drave u tekuim cenama koristi se tzv. trokovni (input
cost) princip, odnosno finalna potronja drave jednaka je sumi izdataka:
Izdaci za finalnu potronju drave = Naknade zaposlenima + Meufazna potronja + Ostali porezi
na proizvodnju + Potronja osnovnih fondova + Socijalni transferi u naturi Trini autput
Obraun u stalnim cenama vri se po trokovnom principu, korienjem odgovarajuih indikatora.
Naknade zaposlenima
Obraun naknada zaposlenima u stalnim cenama vri se ekstrapolacijom vrednosti naknada
zaposlenima odgovarajuim indeksom broja zaposlenih.
Meufazna potronja
Meufazna potronja u stalnim cenama dobija se deflacioniranjem vrednosti u tekuim cenama.
Deflator je kompozitni indeks dobijen ponderisanjem odgovarajuih indeksa cena, pri emu se kao
ponderi koriste strukture trokova za obavljanje tekuih aktivnosti koje se preuzimaju iz godinjeg
finansijskog izvetaja korisnika budetskih sredstava.
Ostali porezi na proizvodnju
Ostali porezi na proizvodnju u stalnim cenama dobijaju se ekstrapolacijom tekuih vrednosti
odgovarajuim indeksom broja zaposlenih.
Potronja osnovnih fondova
Potronja osnovnih fondova u stalnim cenama dobija se deflacijom tekuih vrednosti
odgovarajuim implicitnim deflatorom bruto investicija u osnovne fondove.
Socijalni transferi u naturi
Socijalni transferi u naturi u tekuim cenama raspodeljeni su na zdravstvene usluge i usluge
socijalne zatite. Socijalni transferi u naturi u stalnim cenama obraunavaju se deflacioniranjem
tekuih vrednosti odgovarajuim indeksom potroakih cena.
Trini autput
Vrednost trinog autputa u stalnim cenama dobija se deflacioniranjem tekuih vrednosti
odgovarajuim indeksom potroakih cena.

2.4. Bruto investicije

Bruto investicije predstavljaju sumu izdataka za bruto investicije u osnovne fondove, promene
u vrednosti zaliha i promene u dragocenostima.
2.4.1. Bruto investicije u osnovne fondove
Podaci o bruto investicijama u osnovne fondove u stalnim cenama raspoloivi su po tehnikoj
strukturi investicija investicije u graevinske radove (zgrade i ostale graevine), investicije u
opremu (domaa i uvozna) i investicije u ostale osnovne fondove, na nivou sektora Klasifikacije
delatnosti.
Investicije u cenama prethodne godine u okviru svakog sektora KD dobijaju se deflacioniranjem
investicionih dobara posebno (za odreenu grupu kapitalnih proizvoda koristi se isti deflator u svim
delatnostima). Za potrebe obrauna investicija u stalnim cenama izraunavaju se odgovarajui
deflatori za svaki agregat.
Osnovni izvori podataka korieni za obraune su:
I.

II.

Iz statistikih istraivanja:
podaci dobijeni iz istraivanja Godinji izvetaj o investicijama u osnovne fondove
(INV-01),
podaci o kretanju cena indeksi cena proizvoaa industrijskih proizvoda za domae
trite, indeksi cena proizvoaa industrijskih proizvoda po nameni potronje proizvoda,
indeksi cena proizvoaa industrijskih proizvoda za specifine potrebe i indeksi cena
proizvoaa poljoprivrednih proizvoda; indeksi potroakih cena,
indeksi jedininih vrednosti uvoza opreme,
podaci o zaradama zaposlenih.
Administrativni i ostali izvori:
godinji finansijski izvetaji,
podaci o kretanju deviznih kurseva.

2.4.1.1. Investicije u graevinske radove

Investicije u graevinske radove u stalnim cenama obraunate su deflacioniranjem investicija u
tekuim cenama. Kako ukupni trokovi u graevinarstvu obuhvataju trokove graevinskog
materijala, energije, transporta, zarade zaposlenih, kao i mnoge druge izdatke, deflator za graevinske
radove Kompozitni indeks cena za graevinske radove, dobija se ponderisanjem odgovarajuih
indeksa cena proizvoaa industrijskih proizvoda za domae trite (elementa i materijala za
ugraivanje u graevinarstvu, energije, maina i opreme i motornih vozila i prikolica) i indeksa
prosenih bruto zarada u sektoru graevinarstva.
Na ovaj nain, sve komponente trokova (materijalni trokovi, potronja fiksnog kapitala i
naknade zaposlenih) uzete su u obzir imajui u vidu njihov udeo u ukupnim trokovima izgradnje.
Ponderi su obraunati na osnovu podataka iz godinjih finansijskih izvetaja graevinskih preduzea,
kao uea svakog elementa trokova u ukupnim trokovima preduzea.

10

2.4.1.2. Investicije u opremu

Za potrebe obrauna realnog rasta investicija u maine i opremu, kao deflatori koriste se sledea
dva kompozitna indeksa:

Kompozitni indeks cena za domau opremu,

Kompozitni indeks cena za uvoznu opremu.

Polazna osnova za njihovo izraunavanje su detaljni rezultati istraivanja na osnovu kojih

raspolaemo podacima o vrednostima investicija u domau i uvoznu opremu, dalje ralanjenim na 10
kategorija investicionih dobara (grupa proizvoda). Vrednosti u tekuim cenama svake od ovih grupa
proizvoda deflacioniraju se odgovarajuim indeksima cena (indeksi cena proizvoaa industrijskih
proizvoda za domau opremu i indeksi jedininih vrednosti uvoza opreme korigovani odnosom
prosenog godinjeg kursa dolara u tekuoj i prethodnoj godini) ponderisanim ueem te grupe
proizvoda u ukupnim investicijama u opremu na nivou sektora KD. Dobijeni kompozitni indeksi cena
razliiti su za svaki sektor KD, jer je struktura osnovnih fondova razliita po delatnostima.
2.4.1.3. Investicije u ostale osnovne fondove
Investicije u ostale osnovne fondove u stalnim cenama obraunate su deflacioniranjem investicija
u tekuim cenama. Deflator je kompozitni indeks dobijen ponderisanjem odgovarajuih indeksa cena
proizvoaa industrijske proizvodnje za domae trite, indeksa cena proizvoaa poljoprivrednih
proizvoda, indeksa potroakih cena i kompozitnog indeksa cena za graevinske radove.
Ponderi su dobijeni iz podataka Godinjeg istraivanja o investicijama u osnovne fondove, kao
uee svake grupe proizvoda (kultivisani bioloki resursi, mineralna istraivanja, raunarski
programi, zabava, knjievni i umetniki originali i ostali osnovni fondovi) u ukupnim investicijama u
ostale osnovne fondove, na nivou sektora KD.
Sumiranjem, na ovaj nain, obraunatih vrednosti investicija u graevinske radove, opremu i
ostale osnovne fondove dobija se vrednost bruto investicija u osnovne fondove u stalnim cenama.

2.4.2. Promene u zalihama

Glavni izvor podataka za obraun promene stanja zaliha u tekuim cenama jesu finansijski
izvetaji, izuzev zaliha u poljoprivredi, za koje se podaci preuzimaju iz statistike poljoprivrede.
Razlikuju se etiri vrste zaliha: zalihe materijala, zalihe nedovrene proizvodnje, zalihe gotovih
proizvoda i zalihe robe za dalju prodaju, koje se prate odvojeno na nivou oblasti Klasifikacije
delatnosti (2010).
Obraun promene stanja zaliha u tekuim cenama koji podrazumeva odvajanje tzv. vlasnikih
dobitaka/gubitaka (holding gains/losses) prvi put je uraen 2006. godine sa vraanjem serije do 2003.
Ovaj obraun zasniva se na FIFO principu knjigovodstvenog voenja zaliha.
Izbor deflatora koji se koriste za obraun vlasnikih dobitaka/gubitaka olakava izbor deflatora za
obraun promene stanja zaliha u stalnim cenama. Obraun promene stanja zaliha u stalnim cenama
vri se deflacioniranjem vrednosti u tekuim cenama (korigovanim za iznos vlasnikih
dobitaka/gubitaka) odgovarajuim indeksima cena, u zavisnosti od kategorije zaliha, tako da se za
zalihe materijala koristi indeks cena intermedijarnih proizvoda, za zalihe nedovrene proizvodnje i
11

gotovih proizvoda indeks cena proizvoaa industrijskih proizvoda, dok se za zalihe robe koristi
indeks potroakih cena.
Po svojoj prirodi, promena stanja zaliha moe imati razliit predznak, to onemoguava
iskazivanje stopa rasta i ulananih vrednosti za ovu kategoriju.

2.4.3. Promene u dragocenostima

Promene u dragocenostima u stalnim cenama obraunavaju se deflacioniranjem vrednosti u
tekuim cenama ukupnim indeksom potroakih cena, ime se dobijaju vrednosti u cenama prethodne
godine. S obzirom na to da ovaj agregat moe biti negativan ili jednak nuli, ovi podaci ne mogu se
ulanavati.
2.5. Izvoz i uvoz robe i usluga
Glavni izvor podataka o izvozu i uvozu robe u tekuim cenama je istraivanje Republikog
zavoda za statistiku (Zavod) o robnoj razmeni Republike Srbije sa inostranstvom. Za potrebe obrauna
u stalnim cenama podaci se preuzimaju na nivou odseka Standardne meunarodne trgovinske
klasifikacije (SITC, Rev. 4). Ukupni iznosi izvoza i uvoza robe u tekuim cenama, koji se ukljuuju u
obraune nacionalnih rauna, dobijaju se iz statistike platnog bilansa koju objavljuje Narodna banka
Srbije (NBS), a nakon CIF/FOB korekcije, kao i korekcije za obuhvat koje se vre na podacima
preuzetim od Zavoda.
Obraun vrednosti izvoza i uvoza robe u stalnim cenama vri se deflacioniranjem tekuih
vrednosti izvoza i uvoza robe odgovarajuim indeksima jedininih vrednosti Paeovog tipa, na nivou
odseka SITC. Indeksi jedininih vrednosti izraunavaju se na bazi vrednosti izvoza i uvoza robe
izraenih u dolarima, a zatim se za potrebe deflacioniranja izvoza i uvoza robe izraenih u dinarima
koriguju odnosom prosenog godinjeg kursa dolara u tekuoj i prethodnoj godini.
Podaci o izvozu i uvozu usluga u tekuim cenama dobijaju se iz statistike platnog bilansa NBS.
Za potrebe obrauna izvoza i uvoza usluga u stalnim cenama, ukupne usluge se grupiu u tri glavne
kategorije: transportne usluge, usluge turizma i ostale usluge.
Deflacija vrednosti izvoza usluga u tekuima cenama za svaku od tri pomenute kategorije usluga
vri se ukupnim indeksom potroakih cena. Deflacija vrednosti uvoza transportnih i ostalih usluga u
tekuim cenama vri se kompozitnim indeksom dobijenim ponderisanjem odgovarajuih indeksa
potroakih cena (korigovanih za promene deviznih kurseva) 10 najvanijih trgovinskih partnera od
kojih se ove usluge uvoze. Uvoz usluga turizma deflacionira se indikatorom dobijenim na bazi
podataka o kupovini rezidenata u inostranstvu.

12