UMETNOST RANIH CIVILIZACIJA I

e-SKRIPTA ZA STUDENTE 1. GODINE OSNOVNIH STUDIJA (prvi semestar)

Priredila dr A. Kuekovi

Velika je teta to je re civilizacija poprimila tako snano kvalitativno znaenje, jer

prve takozvane civilizovane kulture nisu neophodno i u svakom pogledu bile superiorne u
odnosu na kulture lovaca i zemljoradnika koje su im prethodile. Prelaz od faze
precivilizovanog ka fazi civilizovanog drutva zavisio je na prvom mestu o mogunosti
proizvodnje vikova, to je ustvari znailo da je populacija farmera proizvodila dovoljno
hrane za ire slojeve stanovnitva od kojih onda neki poinju da se bave drugim zanimanjima
koja nisu bila usmerena na proizvodnju hrane trgovinom, administracijom i, naravno,
ratom. Razvoj specijalizovanih zanata vodio je ka poboljanju poljoprivrednih metoda kao to
su vetako navodnjavanje, kontrola poplava, upotreba toka i pluga sve je to potpomoglo
nagli razvoj velikih urbanih zajednica i naposletku i prvih drava. Jasno stratifikovane
socijalne strukture pojavile su se gotovo jednovremeno sa administrativnim organizacijama
koje su zahtevale trajno beleenje, to je dovelo do izuma i razvoja pisma. Uvedeni su i novi
naini plaanja za robu i rad sistem trampe zamenjen je novanom ekonomijom koja je
olakala nakupljanje i manipulaciju bogatstvom. Ovaj proces odvijao se u svakoj od ranih
civilizacija sa neznatnim varijacijama, iako su one bile veoma udaljene jedne od drugih.
Razvile su se u velikim renim dolinama Tigrisa i Eufrata na Bliskom Istoku, u dolini Inda u
dananjem Pakistanu, Nila u Egiptu, ute reke i Jangcea u Kini.

Istorijske prekretnice:
Oko 4000 godina p.n.e.

- nastanak Sumerske civilizacije

Oko 3500 godina p.n.e.

- izum toka i pluga (Mesopotamija) i jedra (Egipat)

Oko 3200 godina p.n.e.

- ujedinjenje Donjeg i Gornjeg Egipta pod Narmerom

Oko 3000 godina p.n.e.

- u Mesopotamiji razvijeno klinasto pismo

Oko 2500 godina p.n.e.

- pripitomljavanje konja (centralna Azija)

Oko 2350 godina p.n.e.

- Akaani osvajaju Sumeriju

Oko 2300 godina p.n.e.

- Civilizacija u dolini Inda

Oko 2258 godina p.n.e.

- raspad Starog egipatskog carstva

Oko 2180 godina p.n.e.

- raspad Akaanskog kraljevstva

1

Oko 2134 godina p.n.e.

- u Egiptu poinje Srednje carstvo

Oko 2050 godina p.n.e.

- pojava Minojske civilizacije

Oko 2000 godina p.n.e.

- linearno A pismo se razvija na Kritu

Oko 1792 godina p.n.e.

- uspon Vavilonskog carstva

Oko 1670 godina p.n.e.

- Hiksosi iz Azije osvajaju Egipat

Oko 1600 godina p.n.e.

- Hetiti rue Vavilon. U Kini se pojavljuje drava ang.

Oko 1500 godina p.n.e.

perioda u Kini.

- Na Kritu i u Grkoj se razvija linearno B pismo. Poetak ang

Oko 1450. godina p.n.e.

- Krit osvajaju stanovnici grkog kopna

Oko 1300 godina p.n.e.

- Invazija na Grku sa severa (Dorani ili Dorci)

Oko 1200 godina p.n.e.

- poetak jevrejske religije (judaizma)

MESOPOTAMIJA
Bliski Istok, podruje koje zauzima velike delove Azije i ukljuuje dananje drave
Izrael, Jordan, Liban, Siriju, Tursku, Iran i Irak, bio je kolevka razvoja prvih civilizacija.
Ovde su cvetale neolitske kulture, posebno na pastoralnim visoravnima u okolini Sialka u
blizini modernog Teherana, kao i u Susi neto junije. Sudei prema sauvanoj grnariji,
dostignut je veoma veliki nivo tehnike vetine. Neki od sauvanih sudova su toliko tanki i
delikatni, ak finiji od bilo ega to e proizvesti njihovi neposredni nastavljai, a njihov
sistem slikane dekoracije ve nagovetava budue razvoje. Pehar iz Suse oslikan je hrabro i
sigurno shematizovanim, ali ipak ivotnim predstavama ivotinja u istim siluetama: friz
ptica sa veoma dugim vratovima na vrhu, traka sa psima koji tre i ispod fantastini kozorog
sa veoma dugim rogovima.

Oslikani pehar iz Suse, Iran, oko 5000-4000 godina p.n.e.

2

Ove ivotinje su ekspresivno udaljene od svojih prirodnih oblika, pri emu izduenje tela
pasa, na primer, moe oznaavati njihovu brzinu kretanja. Ovaj pehar pokazuje i izvanredan
oseaj za dizajn, sa zakrivljenim i ravnim linijama koje odraavaju oblik same posude i
integriu povrinsku dekoraciju sa formom. Ono to je najznaajnije, ptice i kozorog stoje na
jasnoj liniji tla, dok su psi prikazani kako tre po vrstoj povrini. Linije zemlje deo su
linijskog dekorativnog sistema koji na ovom peharu stvara jasna polja slike. Na ovaj nain
stvara se odnos u kome predstavljeni lik zauzima svoje definitivno mesto u prostoru, to je
bilo u snanom kontrastu sa tradicijom peinskog slikarstva. Ova invencija prethodila je
izumu pisma, ali ogromne mogunosti koje je ona otvarala predstavljakim umetnostima
nee, izgleda, biti prepoznate do neto kasnijeg perioda.

Sumer
Civilizacija koja se razvila oko 4000 godina p.n.e. nije nastala na visoravnima koje su
preferirale neolitske kulture Bliskog Istoka, ve u niskim ravnicama Mesopotamije (grki
termin koji znai zemlja meu rekama) koje su stvorene oko reka Tigris i Eufrat, ije su
vode novi naseljenici nauili da kontroliu. Oni su uspeli da prethodno neproduktivnu i
verovatno nenastanjenu ravnicu pretvore u ogromnu oazu, koja se esto nazivala zemljom
Plodnog polumeseca, koja se protezala na sever od movarnog ua dveju reka u vrhu
Persijskog zaliva.

Mapa Plodnog polumeseca

3

Doseljenici su ovu zemlju zvali Sumer. Odakle su doli ostaje nepoznato, njihov jezik
nije povezan ni sa jednim drugim poznatim jezikom. iveli su u naseljima od blatne opeke,
koja su postepeno rasla do veliine varoi i gradova, od kojih se zna za 11 ili vie oni
ukljuuju Uruk (biblijski Ereh i dananji grad Varka), Eridu, Ur, Larsu i skorije otkriven Tel
Habubu u regionu gornjeg toka Eufrata. Nezavisni i ponekad u ratu jedan sa drugim, ali ipak
delei jedan jezik i jednu kulturu, svi ovi gradovi verovali su u isti panteon bogova u kojima
su bile sjedinjene kreativne i destruktivne sile prirode. Svaki grad bio je pod zatitom jednog
od ovih bogova, ijoj je slubi bila posveena cela populacija. Bog se smatrao vlasnikom i
vladarem grada, a ljudski vladari njegovim zemaljskim slugama i svetenicima. Forma
vladavine koja je proizala iz takvog stanja ponekad je nazivana teokratskim socijalizmom,
a svakako je tano da u ovakvom ureenju postoje elementi drave socijalnog blagostanja.
Administracija je bila u rukama svetenika, koji su ponekad samostalno upravljali
stanovnitvom i rezervama hrane, orua i oruja. Oni su kontrolisali udruivanje rada za
javne poduhvate, kao to su veoma vani irigacioni ancevi ili prelivni kanali u sluaju
poplava. Oni su hranu i drugu robu rasporeivali zanatlijama i drugima koji nisu radili na
zemlji, a ito su skladitili za crne dane sua i gladi. U ovom kontekstu razvijen je prvi
numeriki sistem. Slino tome, slikovni znaci razvili su se u tipino klinasto pismo, tako
nazvano po uglatim oblicima slinim klinovima nekoliko stotina znakova koji su bili
utiskivani u glinene tablice uz pomo prilagoenog tranog tapia, to je predstavljalo i
najstariji oblik pisma na svetu. Klinasto pismo je od treeg do prvog milenijuma p.n.e.
koristilo nekoliko jezika na Bliskom Istoku sumerski, akadski, elamitski, hetitski i drugi.
Najraniji sauvani primeri potiu iz perioda koji nije raniji od 3000 godina p.n.e. i otkriveni
su u Tepe Jahji u jugoistonom Iranu, velikom i relativno kompleksnom urbanom centru.
Tepe Jahja je, zajedno sa jo nekim urbanim ili proto-urbanim lokalitetima na Bliskom
Istoku, postavio neka dosad jo nerazreena pitanja, na prvom mestu prihvaenog primata
Sumera. Da li je upravo Sumer bio kolevka civilizacije na ovom podruju? Ili, da li se
urbanizacija razvila istovremeno i nezavisno na irem podruju? U poslednjim decenijama
sakupljen je znatan broj dokaza za potvrdan odgovor na poslednje pitanje, odnosno veruje se
da su urbani centri treeg milenijuma p.n.e. od Mesopotamije do Doline Inda i od Persijskog
zaliva do Baluistana i Turkmenistana bili meusobno povezani i zavisni. Razvoj se nije irio
iz jednog svemonog generativnog centra. Slian se zakljuak moe doneti i iz istraivanja i
iskopavanja na jo jednom vanom mestu u Ebli (Tel Mardiku) u severnoj Siriji, iako je ona
kasnijeg datuma. Ovde je pronaeno vie od 15 000 glinenih tablica sa klinastim pismom
koje su datovane u period od oko 2400-2250 godina p.n.e. Severna Sirija je, kako je utvreno,
bila uspostavila nezavisnu kulturnu celinu u odnosu na Vavilon i Asiriju.

Ebla, Sirija, primeri tablica sa

klinastim pismom
Sumerani su, meutim, razvili i knjievnost, i to zavidnog nivoa, koja ukljuuje i Ep o
Gilgameu, koji i nakon 4000 godina uzbuuje itaoce. Ovaj ep predstavlja prvu veliku epsku
pesmu na svetu. Iako predatira Homeru za oko 1500 godina, njegovi junaci Gilgame, Enkidu
i Huvava pripadaju istom univerzumu kao bogovi i smrtnici iz Odiseje. Nita ni slino po
zamahu i kvalitetu Epa o Gilgameu nije se, bar koliko je zasad poznato, sauvalo u
vizuelnim umetnostima Sumerana. Radilo se prvenstveno o religioznoj umetnosti, a meu
najstarijim sauvanim artefaktima nalaze se i visoke vaze od alabastera, visoke oko metar, iz
hrama u Uruku. One datiraju iz tzv. protoliterarnog doba, odnosno poslednjih vekova
etvrtog milenijuma, kada je izumljeno pismo. Jedna od najlepih vaza ukraena je prizorima
novogodinjeg festivala. Na frizu na vrhu suda prikazan je ovek koji daje korpu eni, samoj
majci-boginji Inani ili njenoj svetenici, iza koje su nagomilani ostali darovi jo korpi, vaze
i ovan koji podupire dve obuene figure ili statuete mukarca i ene. U srednjem
dekorativnom registru vidi se procesija mukaraca koji nose jo poklona; oni su goli, jer to je
uobiajen nain prikazivanja ljudi koji prilaze bogovima. U najdonjem registru vidi se
povorka ovnova i ovaca, iznad friza palmovih grana i strukova jema.
5

Vaza iz Uruka, Irak, oko 3500-3000 godina p.n.e.

Vaza iz Uruka, crte fragmenta i rekonstruisana vaza.

Reljefni frizovi na vazi iz Uruka predstavljaju i najraniji poznati sluaj u kom je
vidljivo da je umetnik svesno istraivao definisano polje slike, unutar kog figure stoje na
6

vrstom tlu na povrini koja bi se mogla shvatiti kao reprezentacija prostora. Znaajno je da
je ovakav pomak u vizuelnom predstavljanju pratio razvoj pisma. Pravilnost smera u kom su
figure okrenute, razmaka meu njima i njihovog grupisanja je toliko oigledna da sasvim
odgovara ritmu rasporeda znakova klinastog pisma. Slino se moe rei i o sistemu paralelnih
frizova koji nadvisuju jedan drugi sistem e opstati u sledeih 5000 godina, pogotovo u
reprezentacijama sa narativnom intencijom. Na vazi iz Uruka sekvenca je hijeratski, a ne
hronoloki organizovana. Svaki friz predstavlja kontinualnu procesiju bez poetka i bez kraja,
to moda izraava bezvremeni znaaj rituala koji je oznaavao poetak godine i obnovu
ciklusa godinjih doba.
Majstorstvo u izradi reljefa posebno se manifestovalo na malim cilindrinim peatima
od tvrdog kamena koji su retko bili vei od 5 cm. Na njima su bili urezani apstraktni ili
figurativni motivi tako da kada bi se peat kotrljao preko voska ili vlane gline ostavljao bi
otisak u reljefu, esto kao znak vlasnitva.

Cilindrini peat od kamena lapis lazuli iz Ura (oko 2600 godina p.n.e) sa otiskom
napravljenim u moderno vreme
Pre kraja etvrtog milenijuma klesana je i slobodnostojea skulptura, iako su do danas
ouvani samo fragmenti. Meu najfinije spada glava ene u prirodnoj veliini pronaena u
Uruku. Na ovoj statui postignuta je izvanredna senzualnost, pogotovo u finim prelazima od
obraza ka nosu, gornjoj usni i vrstim senzualnim ustima. Duboki urez ispod ela je
verovatno prvobitno bio ispunjen obrvama od lapis lazulija, one duplje nekim drugim
obojenim materijalom, moda koljkama kao beonjaama i zenicama od obsidijana, dok je
glava verovatno imala i kosu od bakra ili zlata. Na pozadini glave postoje rupe od buenja
koje su verovatno bile namenjene privrivanju neke maske na lice statue, verovatno drvene
kultne figure.
Svetenici i drugi vernici koji su stajali pred kultnim figurama postaju i sami predmet
skulptoralne obrade. Nekoliko takvih statua pronaeno je u hramu Abua, boga biljaka i
vegetacije, u Tel Asmaru u Iraku, kao i neto kasnijih figurina u mestu Mari na Eufratu.
Grupa iz Tel Asmara vajana je od belog gipsa, osnosno vrste mekog, lako obradivog
mermera, to delimino moe objasniti cilindrinu ili koninu formu. Kosa i brada figura
bojena je crnim bitumenom, njihove velike buljee okrugle oi bile su ispunjene belim
7

koljkama i crnim krenjakom ili lapis lazulijem. Tel Asmar je bio malo mesto udaljeno od
glavnih sumerskih gradova i ove statue su umetniki inferiorne u odnosu na glavu iz Uruka,

enska glava iz Uruka, oko 3500-3000 godina p.n.e.(20,3 cm, mermer).

Statue iz Tel Asmara, Irak, oko 2750-2650 godina

p.n.e. (do 59 cm).
to ukazuje da su nastale u provincijskim radionicama. One ipak ukazuju da su u ovo vreme
mnoge od konvencija bliskoistone religiozne umetnosti, koja e se kasnije proiriti na
Evropu i Daleki Istok) ve bile prisutne. Sve figure gledaju pravo napred, stoje i klee u
strogim simetrinim pozama sa rukama sklopljenim tik ispod grudi. ini se da su razlike u
veliini kod ovakvih statua oznaavale razlike u rangu.
Prema sauvanim zapisima moe se zakljuiti da za Sumerane statua nije bila samo
predstava smatralo se da ona poseduje sopstveni ivot. Bog je bio prisutan u kultnom
objektu, kao to je smrtnik bio prisutan u statueti postavljenoj u venom inu divljenja pred
boanstvom. Ovaj primitivnio animistiki oseaj prisutan je i u nekim ranijim delima, od
kojih je svakako najupeatljivija mala statua od kristalastog krenjaka koja prikazuje
monstruozno ensko bie ije mono prenaglaeno telo i zastraujua glava i kande stoje
pred nama sa svom nerazumljivou zla i oveanskom nemoi pred takvom silom u
neprijateljskom univerzumu.

Tzv. Guenol Lavica, oko 3100-2900 godina p.n.e.(visina 8,9 cm)

9

Mnoga najlepa dela iz treeg milenijuma p.n.e. pronaena su na kraljevskom groblju

u Uru gde su sahranjivani sumerski kraljevi i kraljice u svoj finoi njihovog zlata i nakita,
zajedno sa svitom i dvoranima koji su ubijani kako bi ih pratili i sluili im i na drugom svetu.
U grobnicama su pronaeni i delovi nametaja za palate i hramove koji se odlikuju
izvanrednim i retko pronalaenim bogatstvom, elaboracijom detalja i perfekcijom izrade. Na
jednoj harfi izraena je zvuna kutija koja se zavrava izvanredno realistinom glavom bika
od lapis lazulija i drveta prekrivenog zlatnim listiima.

Glava bika iz Ura, oko 2685 p.n.e. (oko

43 cm)
Lapis lazuli je kamen intenzivno plave boje koji su veoma cenili Sumerani i uvozili su ga iz
njegovoj jedinog izvora, koji je bio udaljen nekih 3200 km, u severnom Afganistanu. Od
njega su izraeni bikovi rogovi, dlaka izmeu njih, kapci i zenice oiju i ljudska brada koja je
verovatno imala ulogu ritualnog ukrasa. Na povrini koja se nalazi ispod glave bika nalaze se
etiri scene jedna iznad druge izraene u intarziji od koljke. Njihova preciznost i jasnoa
ine tumaenje njihovih znaenja jo teim. One su istovremeno i prefinjene i naivne u toj
meri da mi danas ne moemo da ocenimo koliko su ozbiljno shvatane njihove predstave
ivotinja koje se pretvaraju da su ljudi, ili da li ilustruju mitove ili prie. Motiv oveka koji
grli dva bika sa ljudskim glavama u vrhu panela esto se pojavljuje na drevnom Bliskom
Istoku i ponekad se naziva Gilgame motivom, iako ovakva scena nigde nije eksplicitno
pomenuta u uvenom epu. udna uvrnuta poza oveka u sredini, u gornjem delu frontalna, a
dole ispod struka u profilu, u isto vreme pojavljuje se i u egipatskoj umetnosti.

Tzv. Gilgame motiv sa harfe na prethodnoj slici (visina

oko 5 cm).
10

Akadska umetnost
Prema poetku treeg milenijuma, ako ne i ranije na nekim mestima, svetenike kao
vladare sumerskih gradova zamenili su ratne voe, meutim, bez menjanja teokratskog
sistema vladavine. Vea promena dogodila se oko 2350 godine p.n.e. kada Akaani, koji su se
u ovo podruje ubacili sa severozapada i govorili su semitskim jezikom koji je bio sasvim
razliit od sumerskog, preuzimaju potpunu kontrolu. Njihov prvi kralj, Sargon, ujedinjuje sve
gradove u jedinstvenu dravu koja se prostirala preko severne Mesopotamije do Elama.
Njegov unuk Naramsin proirio je akadsku dravu na zapad i oko 2250 godine p.n.e. osvojio
je grad Eblu. Ekspanzionistika politika Akaana moe se dovesti u vezu sa novim
naglaskom koji je stavljen na linost kralja kao individue, vladara i osvajaa, a ne samo kao
podanika lokalnog boanstva. Poinje produkcija kraljevskih statua u prirodnoj veliini.
Sauvana bronzana glava sa statue nepoznatog akadskog vladara, sa upletenom kosom i
precizno ispletenom bradom, pokazuje da su njeni tvorci bili izuzetno veti u radu sa
metalom. Ova glava je istovremeno i naturalistina i hijeratina i predstavlja vladara sa
izuzetnim izrazom autoriteta, to je verovatno bilo jo izraajnije kada su u danas praznim
dupljama stajale oi od nekog dragog kamenja. Ova glava predstavlja sutinu akadskog
koncepta bogolikog vladara.

Glava akadskog vladara iz Ninive, Irak, oko 2300-2200

godina p.n.e (bronza, oko 30,50 cm)
Sam vladar Naramsin pojavljuje se na steli koja je napravljena u znak proslave
pobede nad iranskim pograninim plemenom. On je na reljefu prikazan gotovo dva puta vei
od svojih vojnika, kako su se ranije bogovi, koji su ovde prisutni samo kao simboli na nebu,
razlikovali od obinih smrtnika. Verovatno kako bi naglasio aktuelnost samog prikazanog
trenutka, vajar je napustio do tada tradicionalan sistem horizontalnih friznih naracija i celu je
scenu tretirao kao jedinstvenu dramatinu kompoziciju. Okruenje planinskih vrhova
naglaeno je penjuim pozama vojnika, drveem i koninim brdom, odnosno pejzaom i to
11

po prvi put u istoriji umetnosti. Naramsinova pozicija i gesta markiraju momenat pobede. Na
steli izvorno nije postojao nikakav natpis, a zapisi na brdacu su kasnije dodati, odnosno
znaenje scene izraeno je isto vizuelnim jezikom. Svaka linija kompozicije sugerie
vrhunac akcije, pri emu je ravnotea figurama Akaana koje se kreu navie na levoj strani
uspostavljena grupom figura poginulih ili umiruih saplemenika na desnoj strani. Naramsin
stoji na vrhu, u dramatskom vrhuncu kompozicije, povezan sa drugim figurama preko
njihovih gesta i pogleda, ali ipak od njih izolovan praznom povrinom kamene pozadine koja
ga okruuje. Nita ni slino ovoj steli nee biti pronaeno u bliskoistonoj umetnosti u
narednih 1500 godina.

Naramsinova pobednika stela, oko

2300-2200 p.n.e. (roze pear, visina oko 2,03 m).
Akadska vladavina je propala oko 2180. godine p.n.e. Preiveo je samo jedan grad
Laga (danas Al-Hiba u Iraku), oaza mira u kojoj su knjievnost i vizuelne umertnosti cvetale
pod ensi vladarem, Gudejom. Iako je on pratio akadsku tradiciju i podizao sopstvene statue u
12

prirodnoj veliini, one predstavljaju veoma drugaiji koncept vladavine. On je sebe

proklamovao vernim pastirom svog naroda, slugom Ningirsua, boga navodnjavanja i
plodnosti. Njegovo glatko izbrijano lice poseduje gotovo adolescentsku osetljivost i uvek je
prikazivan u pobonom i zamiljenom raspoloenju. Na jednoj statui on u svom krilu dri
arhitektonski plan, verovatno za hram i njegovu okolinu. Za statue ovog vladara
upotrebljavan je veoma tvrd kamen, izabran verovatno manje zbog svoje koloristike
vrednosti, a vie upravo zbog trajnosti, odnosno moi da zabelei nepromenjljivu postojanost
pobonosti ovog vladara.

Gudeja, akadski vladar, oko 2200 godina

p.n.e. (statua od diorita)

Izvori i dokumenti
Gudejin san
Gudeja je vladao gradom-dravom Lagade od otprilike 2144. do 2124. godine p.n.e.
U temeljima velikog hrama Ningirsua zakopao je znatan broj glinenih tablica sa tekstovima
ispisanim klinastim pismom, koji su svedoili o njegovim aktivnostima. Oni su otkriveni u
kasnom 19. veku i veoma su dragoceni jer ne predstavljaju samo beleenje prostih podataka,
to bi i samo po sebi bilo dovoljno zadivljujue, ve nas obavetavaju i o nekim aspektima
Gudejinih oseanja i raspoloenja, ak i snovima kada je kralj spavao u hramu. Ovi tekstovi

13

sadre isti poetski duh koji se moe iitati i iz Gudejinih skulptoralnih portreta. U jednom od
zapisa Bog Ningirsu daje mu instrukcije za gradnju hrama.
U snu se pojavio ovek, koji je bio ogroman poput neba, ogroman poput zemlje. U svom
gornjem delu on je bio bog, u krilima je bio ptica Imdugud, a u svom donjem delu on je bio
uragan. Na njegovoj levoj i desnoj strani uali su lavovi. On mi je naredio da sagradim
hram, ali ja ga nisam sasvim razumeo... I drugi junak je bio prisutan. Drao je savijene ruke
i drao je plou lapis lazulija u akama i na njemu je uspostavio osnovu hrama koji je trebalo
sagraditi. Preda me je stavio korito, ceremonijalno proieno, namestio mi je kalup za
opeke, slino proien i u njega namestio ciglu sudbine.
U drugom snu koji konano ubeuje Gudeju da mu je sueno da sagradi hram,
Ningirsu obeava da e dozvati vlani vetar koji e doneti spasonosnu kiu i da e tako
prosperitet doi istovremeno sa postavljanjem temelja hrama. U ovom snu bog govori:
Sva velika polja rodie za tebe. Nasipi i kanali rae za tebe. Tamo gde voda ne htede na
visine, za tebe e se uzdii.
Izrada prve opeke za hram bila je odgvornost kralja i Gudeja opisuje kako je uzeo
proien alat i kalup za ciglu sudbine i:
... izli vodu koja donosi sreu u okvir kalupa;
Dok je on to inio udaralo se u bubnjeve. Namazao je kalup medom, finim uljem, najfinijim
uljem. Uzdignuo je sveto korito, otiao do kalupa, Gudeja je sipao blato u kalup, svrio
propisane rituale, velianstveno stvarajui ciglu za hram.
Kada je novi hram dovren, bio je osveen i Gudeja opisuje kako je on otiao bogu u
hram i molio mu se:
Moj kralju, Ningirsu, boe koji ustavlja divlje vode poplave, boe ija je re nad svim, sine
Enlilov, junae, dao si mi zapoved i ja sam je istinito za tebe izvrio, o Ningirsu, sagradih za
tebe tvoj hram da u njega ue srean.
(Prema H.W. Saggs, The Greatness that was Babylon, London 1968; slobodan prevod A.
Kuekovi).

Zigurati
Hramovi su se gradili u Mesopotamiji jo od sredine etvrtog milenijuma p.n.e. ali su
to tada bile male strukture od blatne opeke i nisu bile namenjene javnim obredima, odnosno
njima nije prisustvovalo mnogo ljudi. Pristup tim mestima verovatno je bio ogranien tek na
nekoliko osoba svetenicima i njihovim poglavarima, ali su oni bili izdignuti na
platformama kako bi dobili na hijeratskom znaaju. Ove platforme brzo su se pretvorile u
stepenaste piramidalne strukture koje su se zvale zigurati, zamiljeni kao svete planine koje
su svetenike pribliavale bogovima, ako ne i u njihovu stvarnu sferu. Slino tome, Mojsije
14

se peo na planinu Sinaj kako bi od Gospoda primio tablice zakona. Za Sumerane koji su
iveli u ravnici, planine su imale viestruki znaaj i kao izvorite voda koje su tekle u doline,
pa su ih oni smatrali simbolom cele zemlje i ivotodajne sile vegetacije koja se deavala u
njihovom podnoju. Svoju majku-boginju zvali su Ninhursag Gospa od planine. Tako se
moe rei da su simbolika i imaginarijum vezani za planine, koje e kasnije Biblija rairiti po
celom zapadnom svetu, svoje poreklo imali u junoj Mesopotamiji. Prema Knjizi postanja,
Avram se rodio u Uru, gde i danas postoji delomino ouvan zigurat. Ova graevina
podignuta je nedugo nakon obnove Sumerske drave 2125. godine p.n.e. Osnova hrama je
izduena, sa uglovima orjentisanim prema severu, zapadu, istoku i jugu. Zidovi su iskoeni
prema unutra kako se diu u visinu, dok su njihove monotone neukraene povrine
ralanjene samo spoljnim podupiraima koji nemaju konstruktivnu niti noseu funkciju. Na
severoistonoj strani stepenite vodi uvis prema kapiji koja se nalazi preko 12 metara iznad
nivoa tla. Izvorno, graevina je imala jo dva nivoa, a na vrhu se nalazio hram.

Zigurat u Uru, Irak, oko 2100. godina

p.n.e.

Rekonstrukcija zigurata iz Ura.

15

Vavilon
Usponom Vavilona u ranom drugom milenijumu p.n.e. poinje nova etapa u istoriji
Mesopotamije. Pod vladarem koji se zvao Hamurabi i koji je vladao od 1792. do 1750.
godine p.n.e. Vavilon postaje prestonica carstva koje se prostiralo od Marija i Ninive do
Persijskog zaliva. Hamurabi ima veliki istorijski znaaj kao autor najstarijeg sauvanog
zakonika. Njegov proklamovani cilj bio je postizanje da pravda zavlada zemljom, da se
unite pokvareni i zli, da jaki ne ugnjetavaju slabe, iako je ustvari jedan od prvih zadataka
Hamurabijevog zakonika ipak bila zatita onih koji su imali novac da ga posuuju drugima,
odnosno za one koji nisu vraali novac na vreme i pod dogovorenim uslovima proisivane su
najstroe kazne. Zakonik je urezan na steli ispod reljefa na kom je prikazan Hamurabi kako
stoji pred bogom sunca na prestolu na vrhu svete planine ili zigurata savrena ilustracija
polu-boanskog statusa kralja svetenika kome bog, i sam u ljudskom obliju, predaje zakon.
Falusni oblik samog kamena, kao oigledan simbol muke dominacije, moda nije sluajnost.

Hamurabijeva stela iz Suse, Iran i detalj teksta zakonika, oko 1760. godine p.n.e. (bazalt,
visina 2, 24 m)
Carstvo kojim su vladali hamurabijevi naslednici polako je opadalo, a sam Vavilon
razorili su Hetiti iz Anatolije oko 1600. p.n.e. Carstvo je bilo napadnuto i sa drugih strana, a u
kasnom drugom milenijumu p.n.e. Naramsinova i Hamurabijeva stela odnete su u Susu,
prestonicu zemlje Elam, plodne poljoprivredne drave koja se prostirala severoistono od
16

Eufrata (dananji Kuzestan). Kompleksnost politikih i umetnikih odnosa Elama sa

gradovima Mesopotamije teko je razluiva. ini se da su ove civilizacije ile paralelnim
linijama razvoja. Znatno pre kraja etvrtog milenijuma Elamiti su razvili piktogramsko pismo
veoma slino sumerskom, ali su ga prilagodili sopstvenom jeziku. Kasnije, u Elamu su
pravljeni i cilindrini peati veoma slini sumerskim, iako sa razliitom tematikom. Meu
malobrojnim sauvanim elamskim delima monumentalne skulpture izdvaja se veoma uspela
glava izlivena od bakra koja veoma podsea na bronzanu glavu akadskog vladara.
Modelovanje lica ipak je znatno meke i osetljivije, a tretman brade i traka koje pridravaju
kosu znatno je iri.

Glava Elamita iz Azerbaijana, Iran, oko

2000. p.n.e. (bakar, 34, 4 cm)
ini se da je elamitska civilizacija svoj vrhunac doivela prema kraju drugog milenijuma.
Impresivna bronzana statua kraljice Napirasu iz Suse potie iz oko 1260. godine p.n.e.
Najupeatljiviji ostaci elamitske civilizacije otkriveni su u Haft Tepi, juno od Suse gde su
pronaene kraljevske grobnice sa izvanrednim svodovima od opeka iz oko 1500 do 1300
godina p.n.e. Zigurat u ogi Zanbil, u blizini Haft Tepe, vei je od ranijih mesopotamskih, a
razlikuje se i po drugim odlikama oplaen je zelenim i plavim opekama i imao je ak tri
hrama. Sagraen je oko 1250. p.n.e. i prvobitno je imao pet spratova. Elamitska drava
konano prestaje da postoji oko 640. godine p.n.e kada su je osvojili Asirci pod
Asurbanipalom.

17

Statua kraljice Napirasu iz Suse (bronza) i crte sa detaljima

ukrasa na haljini

Kraljevska grobnica u Haft Tepeu, oko

1500 1300 godina p.n.e.

18

Zigurat u oga Zanbilu, Iran, oko 1250. p.n.e.

UMETNOST EGIPTA

Predinastiko doba
Drevna egipatska civilizacija je, poput Sumera i civilizacije u dolini Inda, narasla u
dolini velike reke koja je obezbeivala stabilno navodnjavanje za poljoprivredu i transporni
put za ljude i robu drvo, kamen i, naravno, poljoprivredne proizvode. Pritisci koji su
pokrenuli drutvo od neolitskog naina ivota ka stvaranju organizovanih zajednica bili su
verovatno slini kao i na drugim mestima kontrola poplava i efikasno navodnjavanje.
Podsticaj koji su ove dve vetine dale razvoju organizovanih naselja bio je od presudnog
znaaja i u Egiptu kao i u Mesopotamiji. Ali, postojale su i vane razlike. Za razliku od
Sumera gde su se veliki gradovi razvili u meusobnom suparnitvu i esto meusobno
ratovali, drevni Egipat se razvio kao jedinstvena i iroko rasprostrta ruralna zajednica bez
lokalnih centara i pod kontrolom apsolutnog vladara. Ovo se verovatno dogodilo u najveoj
meri zbog prirodnih razloga. Kada su afrike pustinje poele da se formiraju u etvrtom
milenijumu p.n.e. dolina Nila je postajala sve zatienija tim prirodnim barijerama, a ljudske
zajednice su postajale sve vie vezane jedna za drugu i za jednu reku koja je davala ivot.
Kasnije, fokus jedinstva postaju vladari ili faraoni, kako se oni nazivaju u Bibliji. Reka Nil i
Sunce nalazili su se u centru verovanja starih Egipana. Nil, odnosno Nil u stanju poplave,
oboavan je kao bog Hapi, dok se sunce zvalo Ra (ili Re) koji je bio otac svih bogova, stalno
19

vidljiv u Egiptu, pozdravljan ujutru, njega su se svi bojali u podne, a svi su ga potovali u
sumrak kada je nestajao iza horizonta.

Mapa starog Egipta

Reka Nil, meutim, protie kroz dva geografski potpuno razliita podruja usku
dolinu sa ponekad veoma uskim i strmim liticama u gornjem toku, odnosno Gornjem
(junom) Egiptu i iroku aluvijalnu ravnicu koja se otvara prema irokoj delti u Donjem
(severnom) Egiptu. Zemljoradnja u podruju delte poinje da se razvija u petom milenijumu
p.n.e. gde je mulj koji je donosila reka stvarao veoma plodan teren. U Gornjem Egiptu
naselili su se nomadi sa juga i zapada i on je bio povezan sa saharskim neolitskim kulturama.
Ovo je moda i jedini region na svetu gde se moe pratiti neprekinuta linija razvoja od
umetnosti kamenog doba do slika i skulptura pismenih ljudi. ivotinje sline onima koje su
urezivane u stene u Mesaku u Libiji 8000-5000 godina p.n.e. mogu se nai na grnariji iz
Gornjeg Egipta iz predinastikog perioda (od 4000 3200 godina p.n.e.). ini se, meutim,
da je slikana grnarija znatno izgubila na kvalitetu pre kraja etvrtog milenijuma.
Najznaajniji sauvani sudovi predinastikog perioda napravljeni su od mermera i diorita i
ve otkrivaju veliku tehniku uznapredovalost u buenju, klesanju i poliranju tvrdog kamena
iako su jedine dostupne metalne alatke bile izraene od bakra. Bronza nije livena u Egiptu
sve do poetka drugog milenijuma. Za sahranjivanje sa mrtvima izraivane su male figurine
ena i mukaraca. One obino predstavljaju sluge i nagovetavaju veoma rano verovanje u
besmrtnost koja je unedogled produavala zadovoljstva smrtnog ivota i koja je, u svojoj
razvijenoj formi, obeavala srenu venost svakom dobrom oveku ovo verovanje nalazi se
u sutini znaenja velike veine sauvanih egipatskih umetnikih dela. Gotovo istovremeno
pojavljuju se i slike u grobnicama, na zidovima grobnice iz Hieraknopolisa i na lanenom
platnu koji je pronaeno u jednoj drugoj grobnici. Oba dela prikazuju ivot na Nilu vide se
nilski konj i brodovi sa kabinama na palubama i mnoga vesla kojima upravljaju tamnopute
figure. Ipak, po svojoj tematici i lokaciji (grobnice) ove slike sutinski se odvajaju od
praistorijske prolosti. Osnovni elementi staroegipatske kulture ve su se raali kada je
Narmer, prvi kralj prve dinastije, ujedinio Gornji i Donji Egipat oko 3200. p.n.e.
20

Zidna slika iz grobnice u Hieraknopolisu

Fragment slike na
lanu iz Gebeleina, oko 3500-3200 godina p.n.e.

Umetnost Starog carstva

Kralj Narmer prikazan je na votivnoj paleti od kriljca na kojoj se pojavljuju mnogi
karakteristini elementi po kojima emo prepoznavati egipatsku umetnost u narednih tri
hiljade godina. Na prednjoj strani, u centru kompozicije isprepleteni vratovi dva udovita
uokviruju udubljenje u koje je stavljana kozmetika boja upotrebljavana za bojenje oiju
kultne predstave u ritualu, verovatno prilikom proslave pobede. Stvorenja stoje na jasno i
nedvosmisleno oznaenoj liniji tla, sa koje e od tada figure staroegipatskih slika i reljefa
retko kada biti odvojene. To vie nisu razbacane figure koje plutaju u nedefinisanoj praznini,
21

kao na lanenom fragmentu iz Gebeleina, ali to vie nisu ni ravne, neartikulisane siluete. Iznad
ove scene pojavljuje se Narmer sa krunom crvene kobre Donjeg Egipta dok nadgleda mesto
na kom se pogubljuju zarobljenici koji su, obezglavljeni, prikazani na desnoj strani. U
donjem registru Narmerovu mo simbolizuje bik koji unitava zidine grada iznad oveka ija
napadna golotinja ukazuje na njegovu inferiornost. Na drugoj strani palete prikazan je
Narmer sa belom krunom Gornjeg Egipta, u pozi koja e postati tipina za buduu egipatsku
umetnost, sa desnom rukom podignutom u ritualnoj gesti smaknua zarobljenika. Veliina
oznaava znaaj i Narmer je tako vie od dva puta vei od sluge, koji nosi njegove sandale i
stoji na sopstvenoj odvojenoj liniji tla. Narmera takoe razlikujemo i po paljivo klesanoj
muskulaturi nogu, verovatno kao znaka njegove snage. Ptica na njegovoj desnoj strani je
jastreb, simbol boga neba Horusa, koji je takoe bio i bog Gornjeg Egipta, a koji na uzici dri
simbol Donjeg Egipta sa est glava papirusa. Svaki element kompozicije ima posebno
znaenje koje se moe odgonetnuti na osnovu njegove kasnije upotrebe.

Narmerova

paleta

iz

Hieraknopolisa, oko 3200. p.n.e. (kriljac, visina 63,5 cm)

Kompozicija organizovana u frizovima donekle podsea na neto raniju vazu iz
Uruka. Na Narmerovoj paleti, meutim, postoji odreena ambivalencija izmeu realistiki
koncipiranih figuralnih grupa (kralj i zarobljenici ili ovek koji bei ispod njih) i piktoralnih
simbola (ulazak i izlazak ljudi u procesiji koji nose barjake i amblemi Gornjeg i Donjeg
Egipta), ambivalencija tek delomino razreena umetnikovom sposobnou da ih umetniki
ujedini. Paletu je prema izvornoj zamisli trebalo itati kao injeninu izjavu o Narmerovoj
moi da savlada svoje neprijatelje. Ali, kao i mnoga druga dela egipatske umetnosti, ona je i
simbolina. Stare Egipane manje je interesovalo beleenje ovekovih ovozemaljskih
bavljenja u prolaznom svetu od vene stvarnosti, to je zahtevalo razvoj okultnog jezika
znakova i simbola.
Stela iz grobnice faraona Deta, poznatog kao Zmijski kralj, jednog od najranijih,
verovatno treeg, vladara prve dinastije, u potpunosti je simbolina. Njena jednostavna
22

kompozicija sastoji se od veoma jasno i britko klesanog sokola kao simbola boga Horusa koji
se inkarnirao u linosti kralja, zmije kao znaka kraljevog imena i fasade graevine, verovatno
kraljevske palate (re faraon izvorno je znaila velika kua ili palata).

Stela faraona Deta iz Abidosa, oko 3000.

p.n.e. (krenjak, visina 54,9 cm)
Otprilike u ovo vreme odvijala se i sistematizacija hijeroglifa, znakova koji su
Egipani koristili u svom slikovnom pismu. Oni su u prvo vreme upotrebljavani uglavnom za
zapise na kraljevskim spomenicima, a ne u administrativne svrhe, kao u Sumeru, gde su se
najranije forme pisma razvile iz raunovodstvenih potreba pri hramovima i slinih situacija.
Tek nakon sredine treeg milenijuma u Egiptu se razvija forma kurzivnog pisma koje je bilo
pogodnije za pisanje na papirusu od hijeroglifa. Njihova upotreba nastavljena je u
grobnicama, na spomenicima i u hramovima dok sama egipatska religija nije bila potisnuta u
4. veku nove ere.
Staroegipatska umetnost veoma je rano poela da ispoljava svoje bazine
karakteristike koje e ostati dominantne do kraja njenog razvoja samodovoljnost i
konzistentnost, konzervativizam i gotovo opsesivna briga o trajnosti i kontinuitetu, uporna
nefleksibilnost otporna na promene. U 4. veku p.n.e. Platon je opazio da u egipatskoj
umetnosti nije bilo promena 10 000 godina. Rekao je i da u Egiptu novine nisu bile po
zakonu. Ovo su, naravno, bila preterivanja, ali je takoe tano da ih je mogla izazvati samo
umetnost veoma odreenog i trajnog karaktera. Pored injenice da se egipatska umetnost ipak
menjala tokom vekova, ona je uvek zadravala onaj jasan ton i specifian stil koji su dovodili
do njenog trenutnog prepoznavanja. To je bila karakteristika kojom se nije mogla pohvaliti ni
jedna stara civilizacija, osim moda kineska.
23

Stavovi prema ivotu i smrti starih Egipana, koji jo nisu sasvim zadovoljavajue
objanjeni, odreivali su uslove pod kojima je nastajala njihova umetnost u vremenima
mnogo pre i mnogo kasnije od vremena piramida. Faraoni su smatrani pravim bogovima, a ne
njihovim namesnicima ili slugama na Zemlji, kao u Sumeru. Ipak, besmrtnost koju su oni,
kao i njihovi verni podanici eleli da postignu, zavisila je o to boljem ouvanju njihovih
mumifikovanih zemnih ostataka. Vetina balsamovanja tela i posebnog uvanja unutranjih
organa savladana je do sredine treeg milenijuma p.n.e. Tokom trajanja prve dinastije
zabeleen je sluaj jedne princeze koja je sahranjena sa svojim slugama koji su tom prilikom
svi bili pogubljeni kako bi je pratili u zagrobnom ivotu. Ovaj jezivi pogrebni obiaj bio je
poznat u mnogim kulturama. Ipak, ne znamo koliko je bio uobiajen u Egiptu ni do koje
mere, ako uopte, je potreba za vajanim i oslikanim figurama u grobnicama bila povezana sa
tim obiajem. Mnogo vanije za egipatsku funerarnu umetnost od prethodnog bilo je njihovo
shvatanje odnosa tela i duha. To shvatanje bilo je sasvim specifino egipatsko i razvilo se u
potpunosti u ranom dinastikom periodu. Uopteno i najjednostavnije reeno, Egipani su
verovali da postoje tri razliite, ali usko povezane, emanacije duha Ka, kao deo ivotne
snage univerzuma, pratila je telo u ivotu i smrti, iako su se njeni puni potencijali mogli
shvatiti tek nakon smrti, Akh je predstavljala efektivnu linost oveka i samu duu, koja je
naputala telo u trenutku smrti i uzdizala se na nebo, dok je Ba bila vie kao duh koji je
mogao da ulazi i izlazi iz mrtvog tela. Prisustvo ovih verovanja osea se ne samo u njihovoj
sepulhralnoj umetnosti, ve i u celokupnoj kulturi. Vizuelne umetnosti uglavnom su sluile
da obezbede odgovarajua prebivalita za ove duhovne emanacije statue su bile trajna tela
za Ka, ili neki njen deo koji je u statui mogao da prebiva zauvek; reljefi koji prikazuju
zadovoljstva ovozemaljskog ivota obezbeivali su njihovo produenje i u zagrobnoj sferi,
oni koji su opisivali istorijske dogaaje garantovali su venu slavu Egipta; ak i
predstavljanje religioznih obreda bilo je namenjeno osiguranju vene dobrobiti bogova.
Egipani kau da su njihove kue samo privremena prebivalita, a da su njihovi
grobovi njihove prave kue, napisao je grki istoriar Diodor Sikulus u prvom veku p.n.e. U
praistorijskom Egiptu razvila su se dva odvojena naina sahranjivanja. U delti Nila mrtvi su
sahranjivani u selima, ponekad ispod samih kua, dok su na jugu sahranjivani u grobove
iskopane u pustinji gde je suvi pesak konzervirao njihova tela. Potonjima je donoena hrana,
pie, odea i oruje. Nakon Narmerovog osvajanja Donjeg Egipta i ujedinjavanja dve oblasti,
na jugu se razvija ideja gradnje kua za mrtve. Brdo peska kojim je prethodno prekrivan grob
pokojnika zamenjeno je niskom pravougaonom strukturom oblika banka ili tezge koja se
danas naziva mastaba i bila je sagraena od blatne opeke. Uveavanjem egipatske moi i
bogatstva, veliina ovih mastaba, ali i struktura i kompleksnost prostorija pod njima se
uveavala. Naposletku, uvodi se upotreba kamena, meutim, ne za strukturne potrebe, ve za
pokrivanje podova i zidova i za izradu reljefa kao to je Detova stela, na primer.

Arhitektura Starog carstva

Stara tradicija i legenda pripisuju izum graenja u kamenu Imhotepu,
glavnom sveteniku u Heliopolisu, koji je kasnije potovan kao boanstvo. On nije samo
24

najraniji, ve i jedan od retkih imenom poznatih arhitekata starog Egipta. Imhotep je polumitska figura, ali u Sakari su sauvani znaajni ostaci grobnog kompleksa za koji se veruje da
ga je on sagradio za faraona Zosera, osnivaa tree dinastije (2780-2180. p.n.e) kojom
poinje period tzv. Starog carstva. Mnoge udnovatosti ovog kompleksa mogu se pripisati
nedostatku iskustva u radu sa kamenom, ali je on svakako postavio presedan za mnogo ta u
kasnijoj egipatskoj arhitekturi, na prvom mestu za stepenastu piramidu. ini se da se njena
forma razvila iz mastabe koja je uveana dodavanjem jedinica sve manje veliine do
dosezanja visine od oko 60 metara i formiranja, ustvari, zigurata bez dodavanja hrama na
vrhu. Njena svrha bila je obeleavanje i zatita podzemne grobnice koja se nalazila nekih 27
metara ispod zemlje.

Zoserova piramida u Sakari, Egipat, oko

2770. p.n.e.
Oko Zoserove piramide bile su podignute jednospratne graevine i dvorita zatiena
zidom od krenjaka visokim 9 metara koji je i konstruktivno i stilski imitirao Zoserovu
palatu. Ona je bila sagraena od uredno seenih tesanika koji su slagani kao da su opeke, a
spoljanjost je bila artikulisana niama, upravo onakvim kakve se vide na segmentu
graevine na Detovoj steli. U celom kompleksu kamen je upotrebljen kao zamena za manje
trajne materijale kameni stubovi u vidu snopova stabljika papirusa kakvi su upotrebljavani
pri konstrukciji privremenih primitivnih sklonita, polu-stubovi kao ogromne pojedinane
stabljike papirusa, koje su verovatno takoe imale simboliku vrednost. Postamenti i grede su

Zoserova Palata u Sakari (restaurisana)

briljivo rezani u kemenu i bojeni kako bi imitirali drvo. Najupeatljiviji detalji mogu se nai
u podzemnim odajama. U jednoj od njih postoje lana vrata uokvirena plavo-zelenim
ploicama koje su sloene tako da predstavljaju imitaciju savijene trane prostirke kakve se i
25

danas moe videti u upotrebi umesto zavesa na Bliskom Istoku. Ovo se moe uiniti kao
veoma prefinjena forma iluzionizma, ali ovakav ukras nije bio namenjen toj svrsi. Za nas
iluzionistika umetnost predstavlja varljivu sliku stvarne stvari, ali Egipanima je ona

Lana vrata, juna grobnica Zoserove grupe, podzemne

prostorije, Sakara, Egipat.
znaila upravo obrnuto. Za njih, obitavalite faraona Zosera bilo je stvarna stvar, kao
kraljevska palata ona je imitirala efemernu ovozemaljsku strukturu koja je bila podlona
zakonima promene i propadanja. Odnos ova dva entiteta grobnice i palate ivog faraona
podseala je na odnos duha i smrtnog tela. Vrata u ovim podzemnim prostorijama su od
tvrdog kamena, ali kroz njih je Ba mogla da proe bez problema. U jednom od dvorita
kompleksa u Sakari kapele posveene svakom od lokalnih bogova Egipta nisu nita vie do
fasade sa lanim vratima koje je smrtno oko moglo da vidi, ali kroz njih je mogao da proe
samo duh.
Lana vrata i stubovi u obliku snopova papirusa pojavljuju se tokom celog trajanja
egipatske arhitekture. Ali, izduena osnova i stepenast oblik Zoserove piramide postepeno su
modifikovani. Tri piramide sagraene za Seneferua, osnivaa etvrte dinastije (oko 26802565. p.n.e.) imale su priblino kvadratnu osnovu. Jedna od njih, u Dauru, pribliila se
klasinom idealu glatkih povrina koju su postigli njegovi naslednici Keops i Kefren, na
platou u Gizi, nedaleko od modernog grada Kaira. Oblik piramide izgleda da je proizaao iz
vanog kultnog objekta, poznatog kao benben, iz hrama boga Sunca u Heliopolisu. To je
ustvari bio kamen sa piramidalnim ili koninim vrhom i bio je pretea obeliska. Piramida
podsea i na efekat Sunca koje sija na Zemlju kroz rupu u oblacima verovalo se da se mrtvi
faraon uspinje na nebo upravo na zracima sunca.

26

Crvena piramida u
Dauru.

Keopsova piramida visoka je 137 metara i izgraena je na kvadratnoj osnovi ukupne

povrine 5,25 hektara. Pokriva dvaput veu povrinu od katedrale svetog Petra u Rimu, a
njeni uglovi su jednakostranini trouglovi. Preciznost kojom je isplanirana i izvedena je
zadivljujua njene strane su poravnate sa glavnim linijama kompasa sa preciznou od
jedne desetine stepena. Sever je, kako se ini, odreen tako to je osmotrena taka izlaska
zvezde na severnom horizontu, a potom izvrena bisekcija ugla izmeu te take izlaska, take
posmatranja i take zalaska zveze za horizont. Koliko se dosad moglo utvrditi, tehnika
gradnje piramide sastojala se u sledeem kameni blokovi koji su koriteni za izgradnju
unutranjeg dela piramide dizani su uvis uz pomo neke vrste rampi koje su rasle u visinu
kako je i piramida rasla. Ove rampe su postepeno unitavane, ali odozgo nadole kako je
povrina piramide u tom pravcu oblagana finije klesanim kamenom. Najvetiji kamenoresci
svakako su radili na obradi kamena kojim su obloene galerije koje vode do grobnih odaja u
unutranjosti piramide. Za dovlaenje kamena na gradilite sigurno je bila regrutovana
enormna radna snaga. Radilo se verovatno samo u periodu od kasnog jula do kasnog oktobra
svake godine kada je Nil plavio i kada je veina stanovnitva bila besposlena, jer se nije
moglo raditi na zemlji. Ovo je bio normalan period za gradnju. Plavljenje Nila takoe je
olakavalo i transport kamena brodovima iz Gornjeg Egipta. Za izgradnju Keopsove piramide
je, prema Herodotu grkom istoriaru iz petog veka p.n.e, bilo potrebno 20 godina; to je bio
relativno skroman troak u odnosu na ono to je piramida obezbeivala veno blagostanje
faraona o kome su, kako se verovalo, zavisili celokupna budunost i prosperitet zemlje.
Kasnije piramide bile su manje, ali su se, u drugom pogledu, od Keopsove razlikovale
samo po rasporedu unutranjih pasaa koji su vodili do odaja sa sarkofazima. Mnogi od njih
nisu vodili nikuda i bili su namenjeni obmanjivanju pljakaa. Svakoj se piramidi prilazilo
kroz funerarni prospekt koji je bio namenjen ceremonijama i ritualima, ali od tih struktura iz
doba Starog carstva veoma se malo sauvalo. Najznaajnija je svakako graevina poznata
27

kao Hram u dolini na poetku procesionalnog puta prema Kefrenovoj piramidi u Gizi to je
konstrukcija od masivnih monolitnih nosaa i greda klesanih i postavljenih sa savrenom
pravougaonom preciznou. U neposrednoj blizini breuljak ivog kamena koji je ostao
nakon vaenja kamena za piramide isklesan je u oblik Velike Sfinge, verovatno kao
presonifikacije faraona Kefrena kao boga sunca na zapadnom horizontu, dok uva kapije
sumraka.

Velika Sfinga i Kefrenova piramida u Gizi, oko 2650. p.n.e.

Presek Velike (Keopsove) piramide u Gizi

28

Plan kompleksa piramida u Gizi

Iako su se piramide Starog carstva pokazale kao najtrajnije grandiozne graevine
ljudske civilizacije uopte, one su, naalost, potpuno omaile u ostvarivanju svoje osnovne
namene zatite faraonskih mumija, statua i opreme mrtvih koje su pod njima bile zakopane.
Sve su odreda provaljene i opljakane. Ipak, neka su blaga preivela, kao ono iz duboko
zakopane grobnice kraljice Hetefere I, Keopsove majke. U njenoj grobnici pronaen je
pokretni paviljon na drvenim stupcima pokrivenim zlatnim listiima u kom su stajale dve
stolice sa rukohvatima, krevet, sedea zatvorena nosiljka i kovezi sa intarzijom od zlata i
slonovae prepuni nakita od tirkiza, lapis lazulija i karnelijana kombinovanog sa srebrom,
metalom koji je u starom Egiptu bio mnogo rei i vie cenjen od zlata. Nametaj se odlikuje
izvanrednom jednostavnou, skladom i savrenstvom zanatske izrade. Ovi komadi su
verovatno napravljeni upravo da bi bili sahranjeni sa kraljicom, ali veoma lie na nametaj
29

koji je upotrebljavan u svakodnevnom ivotu, o emu svedoe brojni prikazi na slikama i

reljefima. Tako tek posredno moemo zakljuivati o eleganciji i prefinjenosti palata iz ovog
doba, ali, na alost, od njih nije ostalo ni traga.

Pokretni

paviljon

nametaj

kraljice Hetefere I, oko 2650. p.n.e.

Izvori i dokumenti
Staroegipatski tekstovi piramida
Svrha i znaenje piramida osiguranje vene dobrobiti faraona ponekad je jasno naglaena
hijeroglifskim zapisima molitava i magijskih tekstova koji u potpunosti prekrivaju zidove i
svodove njihovih grobnih odaja duboko u unutranjosti piramida. Najraniji poznati od ovih
tekstova piramida nalazi se u Sakari u piramidi faraona Unasa, poslednjeg valadara iz pete
dinastije koji je umro oko 2345. godine p.n.e. Drugi tekstovi, vie od 600, nalaze se u
grobnicama faraona i kraljica iz este dinastije (oko 2345-2184. p.n.e.). Tokom trajanja
Srednjeg carstva (oko 2134 1787. p.n.e) slini tekstovi ispisivani su na unutranjim
stranama drvenih kovega kako faraona i lanova kraljevske dinastije, tako i plemia. Kasnije
se ovakvi tekstovi, u irem rasponu i sa varijacijama i dodacima, javljaju na svicima od
papirusa koji su kolektivno poznati kao Egipatska knjiga mrtvih.
Bazini sistem egipatskih hijeroglifa otkrio je 1822. an Fransoa ampolion prouavajui
tzv. Rozeta kamen, komad crnog bazalta na kom je ispisan dekret iz 196. godine nae ere i to
hijeroglifima, demotskim egipatskim pismom koje je bilo u upotrebi u Egiptu u drugom veku
nae ere i grkim alfabetom. Shvatio je da je u pitanju kombinacija dva tipa znakova
ideograma i fonograma. Ideogrami su ustaljene predstave objekata koji oznaavaju imenice i
za njih vezane glagole kao to su sunce, svetlost, izai, sijati, dok fonogrami oznaavaju
zvukove konsonanata. Tokom narednih decenija napravljeni su veliki pomaci u deifrovanju
hijeroglifa. Ali, tekstovi u piramidama koji su prvi put otkriveni 80-ih godina 19. veka
postavili su nove probleme jer su ivotinje predstavljene u nekim fonogramima bile
osakaene, tamo gde nisu mogle da budu izbegnute, kako bi se spreilo da se one
materijalizuju i napadnu tela mrtvih. Ne postoji mnogo jasnijih pokazatelja o verovanju starih
Egipana u magijske moi vizuelnih predstava, posebno onih koje su podseale na iva bia.

30

Verovalo se da su tekstovi molitava ispisani u piramidama bili mnogo efikasniji u

osiguravanju dobrobiti mrtvih od svih kamenih reljefa sa predstavama slugu, ivotinja i
gomila hrane na zidovima spoljnih odaja grobnica i grobnih hramova. Ti tekstovi su u
venost ponavljali sve molitve i himne koje su recitovane tokom pogrebnih ceremonija. Iako
su mnoge meusobno sline po sadraju, ne postoje dva identina teksta. Tipian tekst
vaskrsenja ukljuuje sledee reenice:
O telo kraljevo, ne propadaj, ne truli, ne imaj neprijatan miris. Tvoje stopalo nee biti
preteeno, tvoj korak nee biti prekoraen, ti nee koraati putem Ozirisove propadljivosti.
Dosei e nebo kao Orion, tvoja e dua biti mona kao Sotis, imaj mo imajui mo, budi
snaan, imajui snagu; neka tvoja dua stane meu bogove kao Horus koji obitava u Irvu (?).
Neka strah od tebe se ovaploti u srcima bogova kao Nt-kruna koja je na glavi faraona
Donjeg Egipta, kao Mizwt-kruna koja je na faraonu Gornjeg Egipta, kao perin na vrhu
glave ljudi Mntw-plemena. Uzee za ruku zvezde koje nikada ne nestaju, tvoje kosti nee
nestati, tvoje meso nee oboleti. O faraonu, tvoji lanovi nee biti daleko od tebe, jer ti si
jedan od bogova.
U jednom drugom tekstu iz piramida molitva se upuuje boginji tkanja koja se zvala Tait:
Pozdrav tebi, Tait, koja se nalazi nad usnom Velike Lagune, koja si pomirila boga sa
njegovim bratom! Postoji li ili ne? Da li e postojati ili ne? uvaj faraonovu glavu, neka
postane labava; prikupi faraonove kosti, neka one postanu labave, i postavi ljubav faraona u
telo svakog boga koji e ga videti.
(Prevod sa engleskog A. Kuekovi; izvorno u: R.O. Faulkner, The Ancient Egyptian
Pyramid Texts, Oxford 1969.)

Skulptura i slikarstvo u Starom carstvu

Pored same mumije, najvaniji objekat u grobnici bila je statua preminulog, njegovo
drugo ja u kom obitava pokojnikova Ka ili deo nje. Ve poetkom etvrte dinastije vajari su
stvarali statue sa realizmom koji nije imao premca u tadanjem svetu. Meu najubedljivije
spadaju svakako portreti princa Rahotepa (sina faraona Sneferua) i njegove ene Nofret na
kojima je ouvan i bojeni sloj u gotovo potpunoj izvornoj sveini. Njihova lica su toliko
portretski ubedljiva da se sumarno tretirane ake, ogromna stopala i debeli lanci gotovo
trenutno zanemaruju.

Rahotep i Nofret, iz Meduma, oko 2580. P.n.e (visina oko 1,2 m)

31

Neto kasnija skulptura tzv. Pisara (pismenost je bila rezervisana za svetenike i slubenike
vlasti) mnogo je neformalnija i oseajnije modelovana. Iako nije visoka ni punih 60 cm, ova
figura je jo realistinija od dve prethodne. Ovaj iluzionizam nije, naravno, bio postignut radi
ispoljavanja tehnike virtuoznosti umetnika on je bio upravo sredstvo otelovljavanja
ljudskog duha u kamenu ili drvetu.

Pisar iz Sakare, oko 2600. P.n.e. (bojeni krenjak, visina 53,3

cm).
Realistinost i tanost portretisanja su za egipatsku skulpturu bile veoma vane ukoliko je
ona pretendovala da ispuni svoju osnovnu funkciju obezbeivanja besmrtnosti lika i na
mnogima postoje zapisi da su vajane po ivom izgledu. One nisu imale nikakvu
obmanjujuu ulogu, kao ni urolana prostirka od kamena iz Zoserove grobnice. Jednom kada
su ovakve skulpture zatvorene u grobnice, smatralo se da ih oi smrtnika vie nikada nee
ugledati.
Ipak, nisu sve egipatske statue bile zatvarane u grobnice. Mnogima je bilo mesto u
hramovima gde su dobro plaeni svetenici sprovodili beskrajne obredne rituale za
preminulog faraona. Faraon Mikerin, predposlednji vladar etvrte dinastije, naruio je itavu
seriju statua, moda ak i 42 ukupno, za Hram u dolini na poetku procesionog puta do svoje
piramide u Gizi. U jednom sluaju, ustvari skulptoralnoj grupi, uz njega stoji kraljica
Kamerernebti. Dve figure kraljevskih suprunika su, za razliku od Rahotepa i njegove ene,
ukomponovane u jednu grupu ritmikim aranmanom formi, pri emu su jake vertikale
balansirane odmerenim horizontalama kraljevog pojasa i kraljiine leve ruke. Podseban
utisak jedinstva postignut je bliskim fizikim kontaktom dveju figura i nepobedivo
postojanim pogledom koji su oboje uperili u venost. Donji deo grupe je nedovren, ali se to
verovatno znatno manje uoavalo dok su figure nosile izvorni bojeni sloj koji se ouvao u
tragovima. Sve staroegipatske skulpture bile su bojene delimino ili u potpunosti. Obino je
tvrdi kamen od kog su klesane biran zbog trajnosti, a mnogo manje zbog odreene obojenosti
ili teksture. Tako je i grupa Mikerina sa njegovom enom prvobitno morala izgledati mnogo
drugaije. Ipak, njeno dananje monohromno stanje mnogo bolje otkriva rigidne okvire
konvencija koje su odreivale skulptoralni izraz od vremena Starog carstva pa nadalje.

32

Mikerin

njegova kraljica, iz Gize, oko 2600. p.n.e. (visina 1,42 m, sivi pear).
Sve egipatske statue su, bez razlike, klesane i postavljane tako da se posmatraju samo iz
jedne frontalne take. Raspon stavova i postura bio je strogo ogranien. Figure ili stoje sa
levom nogom izbaenom blago upolje ili sede sa strogo uspravljenim trupom faraoni i
kraljice na tronovima, dok su dvorski slubenici kao pisari ili lekari prikazivani kako sede sa
prekrtenim nogama (turski sed). Monumentalna puna skulptura bila je rezervisana samo za
lanove kraljevske porodice i dvorjane. Ova nefleksibilnost pripisivna je posebnostima same
vajarske prakse, a posebno upotrebi pravougaonih kamenih blokova za koje se smatralo da su
odredile kubinu rigidnost figura. Sasvim suprotno tvrenje, meutim, moe biti isto tako
33

tano da je ograniena koncepcija skuptoralne forme dovela do toga da je veina blokova u

kamenolomima seena u pravougaone forme na ijim su povrinama onda vajari crtali obrise
etiri, ali nikada vie od etiri, predviena aspekta budue skulpture frontal, dve bone
strane i pozadina. Potonje objanjenje ini se mnogo verovatnijim. Ipak, ta god da je
predstavljalo prvobitni izvor tradicija same vetine ili specifino oseanje za formu, nita
nije preputano sluaju u klesanju statue. Bone strane kamenog bloka oznaavane su dobro
izmerenom mreom linija koje su odreivale tanu veliinu svakog dela tela. Jedna statua
mogla je posluiti kao uvar duha samo ukoliko je bila izraena uz apsolutno potovanje
utvrenih konvencija.
Sline su konvencije bile prisutne i u slikarstvu i plitkom reljefu. To se vidi ve i na
izvanrednom drvenom reljefu Hesire, dvorskog dostojanstvenika faraona Zosera. Oseajno
tretirana glava pripada individui, a ne generalizovanom tipu, nain na koji leva ruka hvata
institucionalni tap teko da bi mogao biti prirodniji, dok su sa istom takvom preciznou i
oseanjem za prirodno rezana i kolena i butine figure. Ipak, celokupna poza je sasvim
neprirodna, ako ne i anatomski nemogua ramena okrenuta frontalno, glava i noge u
apsolutnom desnom profilu, a ini se kao da figura ima dva leva stopala, jer je desnom
stopalu vidljiva samo unutranja strana, ali bez malog prsta. Suknjica (kilt) takoe je prikazan
frontalno, dok se noge neposredno ispod otro okreu udesno.

Portretna ploa sa likom Hesire iz Sakare, oko 2770. p.n.e.

(drvo, visina 1,41 m).
Ova udna postura predstavlja zatitni znak staroegipatske umetnosti i najznaajniji
primer njene sutinski intelektualne i konceptualne, a ne isto vizuelne, prirode. Umetnici
starog Egipta eleli su da doaraju ne samo ono to su videli, ve i ono to su znali. Oni su
razlagali ljudsku figuru i prikazivali njene odreujue i posebne delove to su mogli
34

potpunije, veoma slino nainu na koji botaniari presuju biljke i privruju ih na

dvodimenzionalnu povrinu kako bi to bolje prikazali njihove osnovne delove. Zato ovakve
poze ne predstavljaju prostu konvenciju: one su veoma paljivo odabrane kako bi to
efikasnije u jednoj predstavi kombinovale sve istaknute odlike likova koji su, takorei, bili
rastavljani pa rekomponovani. Tako glava prikazuje punou oka kao i liniju ela, nosa i
brade, kao i guste kose zaeljane unazad. Aranman nogu, pri emu je ona koja je, najee
leva, udaljenija od posmatraa pruena u iskorak, bio je nain odreivanja pola figure, bilo da
je u pitanju ovek ili ivotinja, ali i prikazivanja punoe noge od kuka i butina nadole, to
svakako nije bilo mogue u frontalnom poloaju. Figuru ne treba itati kao da se kree bilo
udesno ili na levo, ve kao izlazeu iz pozadine prema posmatrau. Ova poza veoma brzo
postaje prihvaena kao ispravna u prikazivanju ljudske figure. ak i najmanja devijacija od
ove norme bila bi ekvivalentna pravopisnoj greci, dok bi vee odstupanje znailo radikalno
menjanje znaaja koje bi, na primer, pretvorilo visokog dvorskog dostojanstvenika u
zarobljenika ili seljaka, za koje su uvek u upotrebi bile manje striktne forme.
Standardna egipatska figuralna poza bila je usko povezana sa nita manje striktnim
kanonom telesnih proporcija. Kao i veina drugih kultura i stari Egipani su svoj sistem mera
duine zasnivali na delovima ljudskog tela njihova glavna merna jedinica, mali lakat,
odgovarala je duini ruke od lakta do vrha palca, to je odgovaralo duini od est aka ili 24
prsta. U prirodi, naravno, ove mere su razliite od osobe do osobe, ali su stari Egipani
zapazili da je njihov meusobni odnost gotovo nepromenjljiv. Tako je, na primer, stopalo bilo
jednako trima irinama ake. Iz tih osmatranja oni su razvili kanon koji je postavio
proporcijske odnose meu svim delovima tela. Kako bi osigurao proporcijsku tanost,
egipatski slikar ili vajar koji je rezao reljef, na zadatoj povrini iscrtavao je mreu kvadrata od
kojih je svaki bio velik koliko i stopalo figure koju je trebalo prikazati, a potom je telo delio
na jedinice (obino na 18) od dna stopala do linije kose na elu. Tako fiksirani broj jedinica
odreivao je duinu ruku i nogu, irinu ramena, razmak meu stopalima itd. Iz vremena
Starog carstva sauvani su tragovi nekoliko takvih mrea. Prostim menjanjem veliine
bazine jedinice, figure je bilo mogue proporcionalno uveati ili smanjiti bez odstupanja od
kanona. U staroegipatskoj umetnosti veliina je uvek bila indikator vanosti prikazane
linosti, a ne njihove udaljenosti od posmatraa. Sistem je ustvari bio u potpunosti
intelektualan i nije ostavljao nikakav prostor za prirodno kretanje udova, a kamoli za
skraenja ili perspektivu.

Primer kanona staroegipatske umetnosti

35

Vernost ovom kanonu i njegova pravilnost imali su umetnike rezultate koji moda
nisu bili i namerni. Hipnotiki arm egipatskih figura umnogome proizlazi upravo iz tog
oseanja kontrolisane ravnotee, mira i oficijelne monotonije. Sve te figure sveanih i
bezglasnih gesta, red za redom dugonogih mukaraca i vitkih ena koje prefinjeno stiskaju
strukove lotosa svojim dugim vitkim prstima, proizvode efekat ponavljajuih fraza u
poetskim bajanjima. Ipak, ovakvi komentari proizlaze potpuno iz utisaka savremenog oveka
i bili bi potpuno nevani u starom Egiptu gde su estetski utisak i zadovoljstvo ivih bili bez
ikakvog znaaja.
Kombinovanje vizuelnih predstava i hijeroglifa moda najbolje otkriva sutinsku
intelektualnu, a ne vizuelnu i senzornu osnovu staroegipatske umetnosti. Na Hesirinom
panelu hijeroglifi su postavljeni u gornjem segmentu, ali oni esto okruuju figuru i ukazuju
da je ono to mi danas moemo prepoznati kao pozadinu figure, za umetnika starog Egipta
bilo povrina na koju je on projektovao likove. Ponekad ak postoji veoma mala ili nikakva
veza izmeu znaenja rei i figurativnih grupa koje su im pridruene. Ove nedoslednosti
mogu delimino da poslue i kao objanjenje za suprotnost izvanredno naturalistiki
opaenih i prikazanih detalja i visokog stepena artificijelnosti njihovog kombinovanja.
Funkcija slika i reljefa u grobnicama bila je da pokojniku obezbede pratnju koja e trajati
veno i da utvrde status koji je on imao za ivota i koji je potpuno objanjen hijeroglifskim
zapisima. Obino je prikazivan pogrebni banket, ak i sa kuvarima (jedna grobnica u Gizi)
koji ga pripremaju u kuhinji. ene se pojavljuju samo kao supruge, erke, slukinje, jer
supruga je smatrana imovinom, plodonosnim poljem svoga gospodara kako je ponekad
nazivana. Kako su grobnice faraona i dvorskih dostojanstvenika postajale sve vee tako je
rasla i elaboracija slikarstva koje ih je ukraavalo, sa brojnim vizuelnim beleenjima
svakodnevnih aktivnosti porodice i slugu pokojnika. Za vreme vladavine pete dinastije (oko
2565-2420 p.n.e) proiruje se tematski krug. Scene ivota van palate postaju istaknutije, sa
prikazima pokojnika koji uiva u izletima brodom kroz bunove papirusa ili u lovu na ivici
pustinje. Takve su slike imale za cilj prizivanja ivotodajne snage boga sunca Ra za mrtve.
Ipak, njih je bilo znatno manje od prikaza sezonskih poslova na poljima, scena koje su
beleile ivot i aktivnosti na pokojnikovim imanjima i koji nam omoguuju izvanredan uvid
u svakodnevicu Egipta pre 4000 godina.

Reljef iz grobnice Mereruke, vezira faraona Tetija

sa predstavama slugu i porodice, Sakara, Egipat, oko 2400. p.n.e.

36

Slike u grobnici plemia Tija u Sakari u potpunosti doaravaju principe staroegipatskog

slikarstva. Vode Nila predstavljene su u vidu talasaste trake na dnu. Figure mukaraca koji
teraju ovce u gornjem registru odstupaju od standardne forme u cilju predstavljanja ivosti
pokreta, dok su figure koje su prikazane kako se staraju o krupnijoj stoci jo dalje od kanona i
gotovo da su naturalistiki prikazane kao i izvanredno ivotne predstave stoke. Izgleda da su
nivoi naturalizma direktno korespondirali nivoima drutvene lestvice.

Grobnica Tija u Sakari, Egipat, oko 2450. p.n.e.

(oslikani krenjak)

Srednje carstvo
Oko 2258. godine p.n.e. autoritet faraona se raspao i pojavile su se male feudalne
dravice, a Egipat je ostao razjedinjen sve do Mentuhotepa, vladara Tebe, koji je zaeo epohu
Srednjeg carstva oko 2134. p.n.e. Najznaajnija tekovina ovog meuperioda bila je takozvana
demokratizacija onoga sveta. U Starom carstvu samo je kralj bio predodreen da postane
bog i zagrobni ivot njegovih podanika zavisio je od njegove volje i milosti. Ovo boansko
pravo sada su prisvojili i lokalni vladari, koje se dalje irilo na sve one koji su sebi mogli da
priute odgovarajue rituale na sopstvenim sahranama i natpise urezane na sarkofazima sa
magijskim tekstovima koji su ranije upotrebljavani prilikom faraonskih apoteoza. Ovu
demokratizaciju pratio je i razvoj novih kultova, pogotovo kulta Ozirisa, kao i
preispitivanje starih verovanja. Razvijaju se moralna i polu-filozofska pitanja, ukljuujui i
pitanje samoubistva. Ipak, ovaj procvat intelektualne aktivnosti nije imao paralele u

37

vizuelnim umetnostima. Situacija je pre bila obrnuta, a tek tokom Srednjeg carstva raspoznaje
se odloena reakcija na ovakav razvoj misli, pogotovo u slikarstvu.

Golubica sa sarkofaga
Dekutinekhta iz Bereha, oko 2008-1836. p.n.e. (boja na kedrovom drvetu).
Osnovni slikarski principi u Srednjem carstvu ostaju isti, ali sada je boja
upotrebljavana mnogo slobodnije i meke. Dobar primer je slikani ukras spoljneg sarkofaga
Dekutinekhta iz Bereha. Ovde je dolo do pokuaja ostvarivanja raznih naturalistikih
efekata kao to je senenje. Raspon tema u slikarstvu je takoe proiren. Prikazuju se
istorijski dogaaji, kao to je Mentuhotepova pobeda nad Azijatima, pri emu je sekundarnim
figurama data vea panja. Stotine parova rvaa hvata se u meusobni kotac na zidovima
grobnica u Beni Hasanu, sa ponekim nagovetajem skraenja figura. Ruralne scene dobijaju
oseaj prozranosti i otvorenosti. Ispod jedne scene ribolova na Nilu hijeroglifima je
zapisano: Vonja amcem kroz estare papirusa, jata divljih ptica, movare i potoke,
zamahujui ravastim kopljem on probada trideset riba; kako li je samo divan dan lova na
nilskog konja. Ovaj tekst predstavlja veoma upeetaljivo svedoanstvo o ljubavi starih
Egipana prema ivotu, sadranoj u njihovoj nesavladivoj potrebi da se zadovoljstva ivota
produe i posle smrti to je sasvim dovoljno da se ospori svaka ocena o morbidnosti njihove

Rvai iz grobnice u Beni Hasanu, oko 2000 godina p.n.e.

umetnosti grobnica. Neka mi bude svee u senci javora, glasi jedna molitva, neka se
kupam u svom jezercu, neka moj duh ne bude zatvoren, da mogu da negujem svoje oranice
38

na poljima Jarua. Slino razvoju u slikarstvu i u skulpturi iz vremena Srednjeg carstva dolazi
ponekad do novog oseanja ivotnosti i oputenosti. Oko zagonetnih usana na glavi
nepoznate princeze gotovo da se moe nazreti osmeh, a njeni obrazi jo uvek bujaju
mladou. Ovaj izvanredni primer portretske skulpture Srednjeg carstva posebno je vredan
upravo zbog vetog komponovanja formalizma standardizovanog oblika obrva, oiju i kose
sa naturalistiki tretiranim mekim povrinama ostatka lica.

Glava nepoznate princeze, 1876-1842. p.n.e.

(zeleni hlorit, visina 38,9 cm)
Najgrandiozniju arhitekturu u Srednjem carstvu su, kao i u Starom, naravno, podizali
faraoni. Ipak, u Lahunu u Fajumu postoje ostaci celog jednog manjeg grada koji se zvao
Kahun i koji je bio sagraen radi smetaja radnika, umetnika i drugih zaposlenih na gradnji
piramide Sesostrisa II (1897-1878 p.n.e.). Ovo su najstariji ostaci gradske strukture u zemlji u
kojoj je veina stanovnitva ivela u poljoprivrednim selima du obala Nila. Razlog njenog
podizanja nije nita manje znaajan od jasne drutvene stratifikacije koju odaju temelji ovog
grada. Osnova grada imala je pravougaoni oblik, mnogo pravilniji od onih koji se sreu ranije
u dolini Inda i verovatno je bio posledica jednostavnog naina parcelizacije zemlje. Snaan
zid u pravcu sever-jug delio je grad na dva dela. U istonom delu nalazile su se kue viih
slubenika, od kojih su neke imale i po 50 soba i bile su sagraene du irokih ulica koje su
vodile do upravnikove palate sagraene na vetakoj platformi, u kojoj su verovatno odsedali
i kraljevski posetioci. Mnogo manji zapadni deo grada bio je zaguen blokovima dvosobnih
ili trosobnih kua za radnike koje su jedna drugoj bile okrenute leima.
ta se moe rei o tim radnicima? Oni nisu uestvovali u oficijelnim verskim
kultovima skoncentrisanim oko faraona. Religiozno-politiki sistem osudio ih je na teak rad
kako u ovom tako i u zagrobnom ivotu. esto se pojavljuju u slikarstvu grobnica i na
reljefima, ali i kao male slobodnostojee figurice nazivane abti (kasnije avabti ili uabti).
Njihova uloga u zagrobnom ivotu jasno je odreena u sauvanim hijeroglifskim zapisima.
Jedan od njih kae: Kada sam pozvan da obraujem zemlju onda vi abti dobro sluajte i

39

odgovorite Ovde sam!, dok u drugom stoji: Uzmite svoje motike, pijuke, jarmove i korpe
u ruke kao to svaki ovek ini za svog gospodara.

Plan grada Kahuna

Umetnici i zanatlije (nije postojala razlika meu njima) bili su ukljueni u ovu veliku
armiju slugu i kao takvi takoe se pojavljuju na zidovima grobnica. Veoma malo se zna o
njima kao o pojedincima. Izgleda da su arhitekti imali svojevrstan povlaeni poloaj kao
dvorski slubenici. Jedan pod imenom Nekhebu, koji je sluio faraonu iz pete dinastije,
navodi u svom epitafu:
Njegovo velianstvo pronae me kao prostog graditelja. Njegovo velianstvo dade mi
dunosti putujueg arhitekte, pa glavnog arhitekte, pa majstora vetine. Zatim je njegovo
velianstvo meni dodelilo slubu kraljevskog konstruktora i graditelja, kraljevskog ataea,
kraljevskog konstruktora i arhitekte... njegovo velianstvo uini sve ovo zato to sam
njegovom velianstvu tako jako bio po volji.
Ovaj jedinstveni uvid u funkcionisanje i strukturu graditeljske profesije naalost nita
nam ne kazuje o graevinama koje je Nekhebu konstruisao. Skulptor po imenu Iritsen, koji je
iveo za vreme vladavine Mentuhotepa, bio je manje skroman u natpisu na svojoj nadgrobnoj
40

steli, koji predstavlja daleko najstariju izjavu nekog umetnika u istoriji. Zapisao je: Ja sam
bio ovek vet u svojoj umetnosti i istaknut u svojoj uenosti. Znao sam da predstavim
oveka kako hoda i enu koju nose... ravnoteu ruke koja obara nilskog konja i pokrete
trkaa. Hvalio se svojom vetinom u radu u razliitim dragocenim materijalima. Ipak mu je
najvanije bilo njegovo tajanstveno poznavanje tajni boanskih rei, uputstava koja se tiu
festivalskih rituala i svake vrste magije. Iako ovo zvui veoma samosvesno, Iritsena ne treba
shvatiti kao samostalnog umetnika u bilo kom pogledu. Njegova tvrdnja da zna kako da
predstavi ljudsku figuru znai samo da je on dobro poznavao usvojene konvencije, ona
pravila koja su predstavljenom liku omoguavala da ispuni svoju ritualnu, magijsku ili
religioznu svrhu. U starom Egiptu je umetnost toliko vrsto bila povezana sa religioznopolitikom strukturom da je svaki put kada bi ta struktura bila u krizi dolo i do opadanja
nivoa umetnikog kvaliteta (prvi tzv. meuperiod i drugi, mnogo dui meuperiod od 17861570 p.n.e. posle raspada Srednjeg carstva). Snaga i otpornost konvencija i tradicija egipatske
umetnosti najbolje se vide iz injenice da su se one oporavljale i ponovo snaile nakon tih
perioda diskontinuiteta.

UMETNOST EGEJSKIH OBLASTI

U kasnom treem milenijumu p.n.e, otprilike u vreme kada je u Egiptu poinjalo
Srednje carstvo, a aksdska vladavina u Mesopotamiji propadala i otprilike dvesta do trista
godina nakon osnivanja gradova u dolini Inda, na ostrvu Kritu u Egejskom moru pomalja se
jo jedna civilizacija, oko 350 kilometara severositono od ua Nila. Ona je ostvarivala
kontakte sa Egiptom i Mesopotamijom (preko posrednika na Levantu), ali je ipak
predstavljala samostalan fenomen koji se znaajno razlikovao od drugih savremenih kultura.
One su bile uglavnom kulture koje su se razvile u plodnim renim dolinama, kao i ona koja
e se neto kasnije razviti u Kini. Ovo je, naprotiv, bila ostrvska kultura moreplovaca. Dok su
se druge civilizacije prostirale i za svoj opstanak i razvoj koristile velike teritorije, ovo je bilo
relativno maleno geografsko podruje, jer je ostrvo Krit dugo oko 240, a na najirem delu
dostie tek 56 km. Ipak, to je bilo ostrvo sa umerenom klimom, bez sua i poplava koje su
muile druge istovremene kulture. Bilo je vie nego samodovoljno u smislu poljoprivredne
proizvodnje, proizvodei ito, vino i velike koliine maslinovog ulja koje su i izvozili, a
verovatno su imali i sasvim dovoljno vune. Ostrvsko zemljite bilo je tada mnogo plodnije
nego danas. More je takoe predstavljalo viestruku prednost Kriana ono je predstavljalo
glavnu komunikaciju i trgovaki put za izvoz sirovina i predmeta, ali je i titilo ostrvo od
spoljnih invazija, ipak tek neto due od 500 godina (od oko 2050. do 1450. p.n.e.). Uticaj,
ako ne i prava mo minojske kritske kulture skorije je otkriven u severnom Egiptu, u Avarisu,
gde postoji palata sa tipino minojskim freskama na kojima su prikazani karakteristini
kostimi kritske kulture. O ovom lokalitetu se zna veoma malo, osim da su njegove graevine
bile unitene, verovatno zemljotresom, oko 1730 p.n.e, ali da su zatim brzo obnovljene.
Potom je usledila druga katastrofa poetkom 15. veka p.n.e, moda zbog vulkanske erupcije,
da bi ovaj deo Egipta potom osvojili Grci.

41

Mapa staroegejske oblasti

Minojski Krit
Poreklo minojske civilizacije, koja je svoje ime dobila po legendarnom kritskom
kralju Minosu, veoma je teko utvrditi, a njena je pojava bila isto onoliko iznenadna koliko i
njena propast i nestanak. Skorija iskopavanja iznela su na svetlost dana dokaze o postojanju
razvijene neolitske kulture koja je prerasla u kulturu bronzanog doba oko 3200. p.n.e. i
prostirala se i po drugim egejskim ostrvima, sve do istone obale Grke i na sever sve do
Troje na suprotnoj obali. ini se da je upravo ovakav razvoj obezbedio materijalnu osnovu za
nastanak civilizacije koja se razvila nezavisno od spoljnjeg uticaja na poljoprivredno
bogatom ostrvu Kritu.
Iako je egejska kultura treeg milenijuma p.n.e. koristila bronzana orua, njena
najznaajnila umetnika dela nastajala su u tehnikama koje je proizvelo neolitsko doba
statuete od tvrdog belog mermera klesane pomou otrica od obsidijana i polirane korundom
(veoma tvrd mineral abrazivnih svojstava). One potiu sa Kikladskih ostrva, gde su ovi
materijali dostupni u znaajnim koliinama. Figurine su imale raspon veliina od tek
nekoliko centimetara do prirodne visine oveka (veoma retko) i predstavljale su nage ljudske
figure, uglavnom enske. Ono to je najupeatljivije je izvaredna jednostavnost njihovih
shematizovanih formi. Pronaeno je tek nekoliko koje zaista podseaju na prirodne ljudske
forme tela i imaju naglaenije oseanje trodimenzionalnosti. Meutim, veina su ene sa
udnovatim titolikim licima i klinastim nosevima bez ikakvog facijalnog izraza, sa
majunim grudima pod kojima su vrsto presavijene ruke, sa snano urezanim pubinim
trouglovima i vrsto skupljenim nogama. Glave su zabaene unazad, a stopala ispruena tako
da se ini da su figure u leeem poloaju (ne mogu se izloiti u uspravnoj poziciji bez
dodatnog podupiraa). Ljudsko telo je gotovo transformisano u bazine geometrijske oblike
(trouglove, pravougaonike, ovale), ali je ovaj efekat sigurno bio drugaiji pre nego to je sa
figura nestao originalni bojeni sloj oi su bile naslikane, a figure su imale i razne slikane
ogrlice, narukvice i druge ornamente. One su uglavnom pronalaene u grobnicama, ali je
nemogue rei da li su sluile kao kultne figure ili kao pratioci mrtvih, kao boginje ili kao
konkubine. U svakom sluaju, kikladske enske figure predstavljaju veoma otar kontrast u

42

odnosu na mesnate predstave plodnosti ili majinstva koje su proizvodile druge praistorijske
kulture, ali i sa veinom umetnina koje su pronalaene u kritskim palatama.

Tipine kikladske enske figurice, oko 3000 godina p.n.e.

Fokus kritske civilizacije bila je palata, a ne hram (kao u Sumeru), grad (u dolini
Inda) ili grobnica (u Egiptu). Kriani nisu gradili velike hramove, religiozna svetilita
nalazila su se u svakodnevnim objektima ili su bila razbacana po ostrvu u peinama, pored
izvora ili na vrhovima brda. Gradovi su bili jednostavne neplanirane konglomeracije malih
prebivalita bez ikakvih fortifikacija kakve su okruivale naselja na Kikladima i u Troji (gde
je est gradova koji su sukcesivno graeni jedan nad drugim otprilike savremeno sa onima na
Kritu). Kriani su svoje mrtve sahranjivali kolektivno u komunalnim kosturnicama. Nekoliko
neto elaboriranijih grobnica, kao one u Knososu i Isopati za koje se smatra da su pripadale
vladajuoj porodici, jednostavne su i skromne u poreenju sa egipatskim. Ali, palate u
Knososu, Faistosu, od kojih je svaka pokrivala podruje od oko 1 do 1,5 hektara, te poneto
manje u mestima Maliji, Aja Trijadi i Zakrosu, po svom bogatstvu i raskoi sasvim su parirale
najlepim palatama starog sveta.

Plan palate u Knososu, Krit (oko 16001400. p.n.e)

43

Palata u Knososu, Krit (eksterijer sa

stubovima, restauracija)
Da li su ove palate pripadale razliitim vladarskim porodicama ili samo jednoj nije
poznato. Moda je ak dolo i do prelaza od konfederacije prineva ka jedinstvenoj
monarhiji. Sve ono to dosadanja arheoloka istraivanja mogu sa sigurnou da kau o
minojskom Kritu je da je tu postojala vrsto stratifikovana drutvena stuktura, da je
ekonomija bila zasnovana na procesu redistribucije (nije postojao novac), a sistem vladavine
je bio dovoljno efikasan da je omoguavao naseljima i pojedinanim graevinama da opstaju
bez fortifikacija. Palate su podizane uz najplodnija podruja, a njihova ogromna skladita
ukazuju da su one bile centri sakupljanja i redistribucije etiri glavna proizvoda vune, ita,
vina i maslinovog ulja. Maslinovo ulje je korieno za osvetljavanje, kuvanje, negu i ienje
tela, ali i kao osnova za mirise. U samo jednom skladitu u Knososu pronaeno je preko 400
ogromnih keramikih upova, verovatno za ulje, sa totalnim kapacitetom od nekih 100 000
litara. U kontekstu ovakvih ekonomskih odnosa, negde izmeu trampe i trgovine, razvilo se
minojsko pismo koje je prvenstveno sluilo za knjigovodstvene i raunske poslove ovakvih
palata. Na glinenim tablicama ispisivani su inventari roba. Pismo je nazvano linearno B
pismo, a jezik je predstavljao primitivnu formu grkog.
Palate su bile udnovato nepravilne, danas bi se takvi planovi nazivali neformalnim ili
otvorenim. Prostorije u njima su bile pravougaone, veoma razliitih veliina i grupisane
oko velikog poploanog centralnog dvorita. U prizemlju su se nalazile prodavnice, a nad
njima vei stanovi i terase sa kolonadama. Do centra svake palate moglo se doi iz razliitih
pravaca kroz raznolike prostorije i kroz hodnike pod otrim uglovima, koji su moda bili
osnov za mit o Minotauru i lavirintu. Komfor je bio veoma vaan faktor delovi palate bili
su otvoreni i usmereni prema pravcu duvanja osveavajueg vetra u letnjim mesecima, dok su
druge planirane tako da su mogle biti zatvarane zimi i zagrevane nekom vrstom grejalica.
Postojala su i kupatila i tolaeti sa drvenim seditima, a sistem odvoenja kinice i otpadnih
voda bio je izvanredno napredan.
Poput komfora, iteljima kritskih palata bilo je vano i njihovo ukraavanje. Fasade su
bile obojene ivim bojama, unutranja dvorita i prostorije poploani. Stubovi kolonada i
portika bili su drveni i obino su se suavali prema bazi. Zidovi su bili prevlaeni slojem
gipsa i bojeni crveno, plavo ili uto iznad donjih registara koji su bili izvedeni od gipsa. U
sobama od veeg znaaja nalazile su se figurativne freske i ponegde tuko reljefi. Naalost,
sauvani su samo fragmenti ovih slikanih dekoracija. Skorije su otkrivene znaajnije i bolje
44

ouvane povrine u Akrotiriju na Teri (Santorini) u junim Kikladima iz oko 1550. p.n.e,
minojskoj kulturnoj, ako ne i politikoj koloniji. ini se da su ove slike bile dekoracija
dnevnih soba u privatnim palatama (iako je na jednoj od njih prikazan svetenik) i ukljuuju i
ljudske figure u scenama iz svakodnevnog ivota dva mladia koji boksuju i ribara koji svoj
ulov nose na obalu. Oni su slikani istim bojama, sa tek ponekom indikacijom modelovanja.

Ribar iz Akrotirija, Tera (Santorini), oko 1550.

p.n.e. (visina oko 1,35 m)
Moda i ponajbolje svedoanstvo o stilu zidnih slika u palatama i kuama daje mali
sarkofag pronaen u Aji Trijadi na Kritu. Iako potie ve sa samog kraja minojskog perioda i
predstavlja sliku iz grobnice, ovde je odabran zbog svoje gotovo savrene ouvanosti. Na
svakoj strani nalazi se po jedna predstava, od kojih je ovde prikazana scena pogreba. Krajnje
desno vidi se mrtvi ovek kako stoji ispred svoje grobnice, dok je na drugom kraju ena,
moda njegova udovica, koja istae libacije u urnu postavljenu izmeu sva stuba iji vrhovi
su u obliku dvostrukih sekira simbol nepoznatog znaenja, koji se pojavio mnogo ranije, na
mesopotamskoj grnariji i stalno se ponavlja u minojskoj umetnosti. Kao i u egipatskoj i
mesopotamskoj umetnosti, sve figure stoje ravno sa oba stopala na jednoj liniji tla, dok su im
oi predstavljene frontalno.

Scena pogreba sa sarkofaga iz Aja

Trijade, krenjak, bojeni gipsani sloj, oko 1450-1400. p.n.e.

45

Tri oveka koji nose ponude u vidu ivotinja i amca u grobnicu predstavljeni su u
iskrivljenim egipatskim pozama. Meutim, likovi preminulog, sviraa lire i dveju ena
predstavljeni su u punom profilu. Postoje i druge znaajne razlike u odnosu na egipatsko
slikarstvo. Scena je uokvirena trakama koje jasno uokviruju piktoralno polje koje je
koncipirano kao plitka pozornica sa uvuenom pozadinom. Postoji jasna tenja da se uhvati
vizuelna pojava figura koje se kreu u definisanom prostoru, u emu se moe kriti i
objanjenje za neke udne nedoslednosti, posebno u odnosu ene koja izliva tenu rtvu, urne
i dvaju stubova. U poreenju sa egipatskim, ove figure su grubo crtane, ali ipak se odlikuju
mekoom i lakoom pokreta retkim u Egiptu pre Novog carstva.
Minojska umetnost je svoje najbolje artefakte dala na polju malih i obino dragocenih
objekata, verovatno proizvedenih u palatinskim radionicama. Kriani nisu posezali za
monumentalnim skulpturama, pa ak ni za onima u prirodnoj veliini, ukoliko se izuzmu neki
tuko reljefi kombinovani sa freskama u Knososu koji su predstavljali ljudske figure i bikove.
Naalost, od njih su ostali samo fragmenti i oni su ponekad veoma sumnjivo rekonstruisani. S
druge strane, izvanredne statuete Zmijskih boginja otkrivenih grudi sa zmijama u uzdignutim
rukama visoike su tek oko 30 cm, ponekad i manje. Dve najfinije koje su pronaene
nainjene su od svetlucave staklaste mase koja je dobijena zagrevanjem na vatri meavine
peska i gline pri emu je povrina postajala staklasta. Ova tehnika izumljena je u Egiptu ili
Mesopotamiji u etvrtom milenijumu p.n.e, a arheolozi su je pogreno nazvali fajans. Ipak,
na ostrvu Kea u Kikladskom arhipelagu pronaeni su fragmenti glinenih statua ove boginje u
prirodnoj veliini i ini se da su one bile veoma sline svojim minijaturnim pandanima. Sve
su pronaene zajedno u ostacima graevine koja je mogla biti hram, to bi bio jedini sluaj
otkria ove vrste graevine na egejskom podruju do sada.

Zmijska boginja, Knosos, oko 1600. p.n.e.

Pored statua Zmijske boginje, u minojskoj umetnosti moe se nai veoma mali broj
eksplicitno religioznih predstava. Ne postoje ni istorijske scene, ak ni jedan jedini portret
46

koji bi se mogao pripisati nekom vladaru. U ovom pogledu, minojska kultura se drastino
razlikuje od egipatske i mesopotamske. Njena tematika uglavnom se oslanjala na prirodni
svet. Mnoge motive davalo je more podvodne biljke lagano se ljuljaju, oktopodi pruaju
svoje pipke u dekorativnoj, a ne zastraujuoj shemi, a na malim zlatnim aama i velikim
keramikim vazama veselo se igraju delfini. Na zidovima palata reale su se predstave ptica,
zveri i biljaka. Na ostrvu Teri jedna prostorija tamonje minojske palate bila je u potpunosti
oslikana biljnim motivima bunovima cvea koji izrastaju iz udnovatih brdaaca i pticama
koje lete iznad njih. Ovo su najstariji isti pejzai u svetskoj istoriji umetnosti, sigurno
naslikani pre 1500. p.n.e. Neki sauvani fragmenti nagovetavaju da je slinih motiva bilo i u
palatama i vilama na samom Kritu. Zaista, cvee cveta na sve strane u minojskoj umetnosti,
na raznim posudama i upovima za skladitenje hrane na kojima je cvee obino
predstavljano u niskom reljefu, na malim komadima zlatnog nakita sa delikatno izraenim
malim insektima.

Prolena
freska iz Akrotirija, Tera (Santorini), oko 1550. p.n.e, visina oko 2,29 m.

Minojski privezak sa pelama, zlato, oko 1800-1700 p.n.e.

Najznaajnije ivotinje u minojskoj umetnosti bili su bikovi, predstavljani u svim
korienim medijima, urezani na peatima, modelovani u glini, izraeni od zlata ili srebra,
47

liveni u brozi, klesani u tvrdom kamenu, slikani na zidovima i na grnariji. Ritoni vaze iz
kojih su sipane libacije (tene rtve) za bogove ili za mrtve, esto su izraivani u obliku
bivoljih glava. Na jednoj takvoj glavi od steatita njuka i beonjae bika bili su izraeni od
sedefa, a oi od crvenog jaspisa i gorskog kristala. Ovi bikovi su oigledno imali neko
religiozno znaenje, ali koje tano ostaje misterija. Iako mnogo pitomiji od svojih
sumerskih prethodnika, verovatno nikada nisu smatrani reprezentacijama mranih
nadnaravnih sila. Moda su na neki nain bili povezani sa jahanjem i akrobacijama na
bikovima, obiajem koji su praktikovali mladi kao ritual ili kao sport, ili kao kombinaciju te
dve namene. Sauvane su moge predstave jahaa na bikovima. Fragmenti zidne slike u
Knososu

Mionojski riton u obliku bivolje glave, oko 1500 p.n.e.

visina glave 30,5 cm

Jahanje bika, freska iz palate u

Knososu.

48

predstavljaju bika koji se propinje dok mu devojka dri rogove. Jedan mladi na njegovim
leima izvodi kolut napred. U minojskom slikarstvu pojavljuju se i samostalne predstave
akrobata koje verovatno nisu imale nikakvo preneseno ili simbolino znaenje.
Jedno od moda najdragocenijih dela sauvanih iz itave minojske epohe, koje
najbolje svedoi o radosti i ivosti koju nosi umetnost te kulture, predstavlja mala kamena
vaza za libacije na kojoj je isklesana kontinualna procesija zemljoradnika koji nose kose i
vile. Oni glasno pevaju uz muziku koju stvara zveka u ruci starijeg oveka, koji isto tako
glasno peva.

Tzv. Vaza etelaca, detalj, iz Aja

Trijade, oko 1500. p.n.e /visina oko 12,7 cm)
Procesija na vazi mogla je predstavljati neki ritual, ali kako god bilo, ovo je svakako jedna od
najivotnijih scena koja na neposredan nain doarava i velia radost postojanja i fizikog
blagostanja. Mukarci irokih ramena i naglaenih pojaseva prikazani su u egipatskim
pozama slinim onim sa sarkofaga iz Aja Trijade, ali oni se meusobno dodiruju, nadvikuju i
guraju sve je prepuno pulsirajue i spontane ljudske vitalnosti. U drugom milenijumu teko
je pronai ovako istanan oseaj za treu dimenziju i pokret figura u prostoru.
Slini kvaliteti zapaaju se i na dvema malim zlatnim aama sa iskucanim reljefima i
predstavama scena hvatanja bivola. Snaga miia mladia koji vue ue vezano za zadnju
nogu bika veoma je vividno naglaena. Figura bika koji njuka kravu, koja je tu da bi mu
odvukla panju, skraena je sa dotad nevienom vetinom. Ove zlatne ae naene su u
mestu Vapio u blizini Sparte na Peloponezu. Rasprava o tome da li one potiu sa te lokacije
ili su, naprotiv, uvezene sa Krita, vodi se ve veoma dugo. Isti problem predstavljaju i drugi
radovi u metalu naeni na kopnu. Bronzani vrh bodea pronaen u Mikeni dekorisan je
scenom lova na lavove, dok se na drugom vidi leopard kako juri patke kroz biljke lotosa. Obe
scene predstavljaju egzotine teme veoma popularne u minojskom slikarstvu. Ipak, nita
slino nije naeno na samom Kritu, niti su tamo mrtvi sahranjivani sa mnogo dragocenih
predmeta sve do vremena invazija sa kopna oko 1450. do 1400. p.n.e.

49

Zlatna aa iz Vapija, oko 1500. p.n.e. (visina 8,9 cm)

Otrica bodea, Mikena,

oko 1600 1500. p.n.e. (bronza, zlato, srebro)

Umetnost Mikene i grkog kopna

Rana civilizacija na grkom kopnu uglavnom se naziva mikenskom, iako je ovo
donekle pogreno i arheolozi danas preferiraju naziv heladska (termin se takoe koristi i za
raniju praistorijsku kulturu). Ona je cvetala u nekoliko malih drava ili kraljevstava koja su
nikla preko celog Peloponeza od Mikene i oblinjeg Tirinsa na istoku do pilosa na jugozapadnoj obali, ukljuujui i Vapio, Orhomenos i Lernu. ini se da su sve ove zajednice bile
meusobno nezavisne, pa ak i zaraene. Ipak su delile zajedniko poreklo i jezik, rani oblik
grkog koji pripada takozvanoj indo-evropskoj grupi jezika, gradili su sline graevine i
pravili srodno oruje, kao i neke funerarne obiaje. Postoje indicije da je ova civilizacija
imala slian poetni razvoj kao i minojska na Kritu. I ovde se razvijao redistributivni sistem
ekonomije kako je napredovala upotreba bronze, kako su se razvijale odbrane gradova i
napredovale tehnike zemljoradnje. Heladski vladari su akumulirali robne vikove i tako
50

stvarali sredstva za gradnju palata i plaanje umetnika koji su radili sa skupocenim

materijalima kao to je bilo zlato iz Nubije u junom Egiptu, slonovaa iz Afrike ili Indije
koja je stizala preko Sirije i ilibar koji je dopreman ak sa baltikih obala.
Ipak, ova kopnena civilizacija po mnogoemu se razlikovala od minojske na Kritu.
Masivne fortifikacije i brojno i raznovrsno oruje ukazuju da se radilo o agresivnijoj vrsti
ljudi. Lokalne poglavice ili kraljevi prve polovine drugog milenijuma p.n.e. sahranjivani su u
uskim dubokim jamama, sa predmetima koji su bili raskoniji od bilo ega to je dosad
naeno u egejskoj sferi, a koji svakako ukazuju na stepen materijalnog bogatstva i moi.
Socijalna piramida, zabeleena linearnim B zapisima pronaenim u Pilosu, sastojala se od
poglavice ili kralja na vrhu, kom je ponekad asistirao voa nieg ranga, zatim plemstva
koje je bilo posednik zemlje u proto-feudalnom obliku, zatim su sledili zanatlije i
zemljoradnici, dok su na dnu bili robovi.
Veoma malo se zna o prvim graevinama u Mikeni koje bi bile savremene najstarijim
pronaenim grobnicama (od kojih najranije potiu ve iz oko 1850. p.n.e). Verovatno su
podizane od blatne opeke i drveta, a ne od kamena. Sauvani ostaci mikenske citadele i
samog grada potiu iz oko 1700. p.n.e. U sredini priblino trougaone osnove utvrenja sa
masivnim kamenim zidovima nalazila se palata udignuta na brdu. Uz samu unutranju ivicu
zida pronaeni su ostaci itnice, nekoliko kua i krug sa grobnicama. Ostatak populacije
iveo je van zidina u konglomeraciji kua razliitih veliina, jednostavno konstruisanih od
opeka suenih na suncu, sa ravnim krovovima i podovima od nabijene zemlje.

Plan mikenske citadele

Ni jedna od ovih kua nije do danas sauvana, ali iskopani fragmenti ukazuju na mogunost
da su neke od njih imale oslikane zidove. U vreme opsanosti ljudi su se verovatno povlaili u
citadelu. Slini sistem ivota oko utvrde (ranije ve razvijen u Troji) postojao je i u oblinjem
Tirnisu, sa varijacijama koje su proisticale iz prirode samog lokaliteta. Ove snano branjene i
izolovane citadele na vrhovima brda predstavljaju veliki kontrast nainu ivota u otvorenim
zranim palatama minojskog Krita, dok su s druge strane one veoma sline hetitskim
fortifikacijama pronaenim u Anatoliji.
Najupeatljiviji elemenat mikenske citadele svakako su njeni zidovi, graeni tako da
izgledaju, ali i da budu, neprobojni i neosvojivi. Sagraeni su od zemlje i lomljenog kamena i
51

sa spoljnih strana optoeni masivnim grubo tesanim blokovima kamena, kasnije nazvanim
kiklopski jer se inilo da ih je samo mitski jednooki din Kiklop mogao postaviti na njihovo
mesto. Glavna kapija u Mikeni konstruisana je od tri ogromna megalita takva struktura se
naziva triliton, kao u Stounhendu i podrazumeva dva bloka nosaa koji podupiru trei blok
u funkciji horizontalne grede. Horizontalni kameni blok je zaobljen sa gornje strane u cilju
boljeg rasporeivanja potisaka koje je stvarala superstruktura. Nad horizontalnim kamenim
blokom iznad glavnih vrata u Mikeni nalazi se kameni trougaoni zabat sa reljefom.

Lavlja kapija u Mikeni, oko 1500-1300. p.n.e.

reljef u krenjaku, visina oko 2,9 m
Ovaj reljef predstavlja i najznaajniji komad mikenske skulpture koji je ouvan do danas.
Njegovo tano znaenje je, meutim, nepoznato. Centralni stub bi mogao biti ili dinastiki ili
religiozni simbol, a iako su dve heraldiki postavljene skulpture sa svake strane stuba
tradicionalno tumaene kao lavovi, mogle su isto tako predstavljati i sfinge ili grifone sa
ljudskim ili ptijim glavama od bronze, bojenog kamena ili nekog drugog materijala. Glave
ovih dveju figura bile su zasebno privrene na ostatak reljefa.
U poreenju sa gigantskim proporcijama zidova, mikenke palate ine se male. U
svakoj se nalazila glavna prostorija megaron (pravougaona prostorija sa etiri stuba i
ognjitem u sredini). Na grkom ova re znai prosto velika soba, ali se danas tehniki
koristi za opis jedne specifine forme kvadratna ili longitudinalna prostorija sa centralnim
ognjitem i obino etiri stuba koji nose krov, s tim to su boni zidovi produeni unapred
ispred ulaznog fasadnog zida. Na taj nain dobijena je osnova portika koji obino ima i red
stubova. Ponekad je pozadi dodavan i drugi zid sa ulazom, sa jednim otvorom kao i prvi, ali
uvek unutar parametara istih bonih zidova. Neolitska prebivalita u severnoj Grkoj imala su
priblino ovakav oblik, ali se pravilan megaron najpre pojavljuje u Troji sredinom drugog
52

milenijuma. Na Kritu izgleda nije uopte bio u upotrebi sve do osvajanja ostrva od strane
kopnenih zajednica.

Osnova

mikenskog

megarona
Mikenska ili heladska kultura oslanjala se na kritska dostignua, kako na polju
vizuelnih umetnosti, tako i na polju razvoja linearnog B pisma. Ipak, negde je otila i korak
napred, pogotovo u gradnji specifinog oblika grobnica tzv. tolosa. Grobnice sa
zakrivljenim svodovima, odnosno lanim kupolama podizane su u severnoj Evropi jo u
petom milenijumu p.n.e. Ali ni oni, niti tolosi na Kritu ne mogu se meriti sa izvanrednom
geometrijskom preciznou i grandioznou vladarskih grobnica u Mikeni. Ovaj tip grobnice,
koji se sastojao od dugog hodnika koji je iskopan u unutranjost brda i zavren prostorijom u
obliku konice, postaje glavni tip vladarske grobnice u Mikeni od 16. veka p.n.e.

Ulaz u tzv. Atrejevu riznicu,

Mikena, oko 1300. p.n.e
Najpoznatija takva grobnica svakako je tzv. Atrejeva riznica ili Agamemnonova grobnica
u Mikeni.
53

Atrejeva riznica
u Mikeni, presek i osnova
Grobnici se prilazi kroz prolaz (tehniki naziv dromos) ozidan kamenim pravougaonicima.
Ulaz se blago suava prema vrhu sa masivnom gredom koja je teka oko 120 tona i
trougaonom niom iznad. Prvobitno je ova fasada grobnice bila dodatno ukraena
prislonjenim stubovima od zelenog krenjaka koji su se blago suavali prema bazi i bili
bogato ornamentalno dekorisani cik-cak trakama, perlastim, cevastim ukrasima i
minojskom spiralom. U zabatnom trouglu nalazili su se reljefi od raznobojnog kamena. Sama
grobna odaja danas je veoma stroga i deluje prazno, ali pronaeni bronzani klinovi ukazuju
na to da je i ona imala neki oblike aplikovane dekoracije. Veliki zasvoeni prostor izvanredan
je kao tehniko dostignue jer je svaki kamen veoma paljivo rezan i uklapan prema
preciznim proraunima koji su omoguavali prenoenje vertikalnog i bonog pritiska i pri
tom ostvarivali savreno glatku unutranju povrinu. Grobna odaja ima prenik od 14,5 m i
visinu od 13 m to je najvea kupolna odaja pre Panteona u Rimu oko hiljadu i po godina
kasnije. Ipak, grobnica je mnogo vie od tehnikog i konstruktivnog uspeha to je
arhitektonsko delo izvanrednog dostojanstva i plemenitosti. Mikensku civilizaciju i njena
dostignua ne treba smatrati, kao to je to ponekad sluaj, tek pukim nastavkom minojske
kulture. Da li je ona pri tom bila preludijum za klasinu grku kulturu - sasvim je drugo
pitanje.
Oko 1300. p.n.e. ekonomski sistem Mikene poeo je da se uruava. Poetni uzrok
mogla je biti klimatska promena koja je uticala na karakter i isplativost poljoprivredne
proizvodnje, ali pre kraja 13 veka p.n.e dolazi i do invazije naroda sa severa, koji kasnija
literatura naziva Doranima. Ovo je bio samo deo masovnih migracija i premetanja
stanovnitva koje je stvorilo veliki nered na istonom Mediteranu. To je vreme propasti
Hetita u Anatoliji, kao i velike pretnje Egiptu. Gradovi na Peloponezu su rueni i pljakani, a
njihove palate unitavane. Civilizacija je naglo potisnuta, a sa njom i pisana kultura. Ali,
ruevine velikih heladskih citeadela su se ouvale i postale inspiracija mitovima i legendama
koje su se do naeg vremena prenele kroz poeziju, najvee epove ikada napisane Homerova
54

Ilijada i Odiseja sastavljene u osmom i sedmom veku p.n.e, Pindarove Ode i neprevaziena
dostignua klasine antike drame u delima Eshila, Sofokla i Euripida iz petog veka p.n.e.

U kontekstu:
Homerovski svet
Kada je 1876. u Mikeni pronaena izvanredna plosnata posmrtna zlatna maska, njen
pronalaza Hajnrih liman javio je telegrafom grkom kralju: Danas sam pogledao u lice
Agamemnona! liman, bivi nemaki biznismen sa velikom strau prema Homeru, uverio
je samoga sebe da Ilijada i Odiseja imaju istorijske osnove. Sa epovima u rukama kao
vodiima, on je u mestu Hisarliku na anatolskoj obali Turske locirao ostatke grada koje je
identifikovao kao Troju. U potrazi za Agamemnonovom palatom, potom je poeo
iskopavanja u Mikeni u centralnoj Grkoj. Na oba lokaliteta pronaao je zlatne i bronzane
artefakte koje je potom vezivao za homerovske junake. Uz pomo profesionalnog arheologa
Vilhelma Drupfelda vodio je precizne beleke o stratigrafiji nalaza, slojevima materijalne
kulture koji su bili otkriveni iskopavanjima, ali e upravo oni na kraju potkopati njegove
homerike teorije. Danas je poznato da je takozvana Agamemnonova maska napravljena
oko 1500 godina p.n.e; grad za koji se verovalo da je Troja cvetao je u periodu od 2500-2000
godina p.n.e., a kasniji sloj koji je identifikovao Drupfeld uniten je oko 1275. p.n.e. Skoro
pola milenijuma grkog mranog doba proi e pre nego to e biti spevana Ilijada i
Odiseja, a one svakako nisu nastale mnogo pre 650. p.n.e.

Posmrtna maska iz Mikene, grobnica V, oko

1500. p.n.e. (zlato, visina oko 25,4 cm)
Kao i veina epova, Ilijada i Odiseja opisuju herojsko doba iz daleke prolosti, ali su
komponovani tako da se obraaju sluaocu svoga doba. Najvei deo ivota i obiaja opisanih
u ova dva epa karakteristino je upravo za vekove koji su neposredno prethodili njihovom
nastanku, iako postoje delovi koji su verovatno zasnovani na ranijoj eposkoj tradiciji ili
narodnim seanjima. Meutim, u njima opisani dragoceni artefakti i sjajno oruje teko da su
postojali u osiromaensoj Grkoj nakon dorske invazije. Agamemnonov oklop je tako
55

ukljuivao i prsnu plou na kojoj je bilo deset redova tamnog emajla, 12 od zlata i 10 od
kalaja i zmija od tamnog emajla koja se protezala sve do vrata. Jo lepi i komplikovanije
ukraen Ahilejev tit verovatno je vie plod pesnike slobode nego opservacije. Jedini
sauvani artefakt koji se moe povezati sa bilo im opisanim u ovim epovima je Nestorova
aa jednostavna, donekle izubijana zlatna aa naena u Mikeni, sa golubicama na
drkama kakve je imala i aa koja se pominje u Ilijadi.

Tzv. Nestorova aa iz Mikene koju

je pronaao H. liman.

Slikane dekoracije u Mikeni i Tirnisu ouvane su u fragmentima, ali pokazuju znaajnu

srodnost sa kritskim minojskim slikarstvom i mnogo bolje ouvanim slikama u Akrotiriju.
Poslednje potiu iz perioda izmeu 1570 i 1550 godine p.n.e. i daju nam jedinstven uvid u
ivot na istonom Mediteranu u to vreme. Jedan slikani friz prikazuje malu flotilu koja vesla
preko mora u kom se igraju delfini. Ovo bi moglo da predstavlja trgovaku ekspediciju, iako
je jedan od brodova tako luksuzno opremljen i ukraen da bi se lako moglo zakljuiti da se
radilo o nekoj ceremonijalnoj prilici, moda venanju.

56

Flotila, detalj friza, Akrotiri, Tera (Santorini) oko 1550. p.n.e (freska, visina 43,2 cm)
Ljudske figure su ovde male, ali se na drugim freskama pojavljuju gotovo u prirodnoj
veliini, kao to je figura ribara ili beraica afrana. Veoma se lako moe zamisliti da je
Nausikeja, kada ju je Odisej ugledao, izgledala veoma slino ovoj ostrvljanki sa Tere, a
brodovi koji su opisani u Ilijadi, posebno onih deset koje je poslao kritski kralj, mogli su
izgledati poput onih sa freske iz Akrotirija. Ali, ako je suditi po slikama, a drugih izvora
nemamo, ivot u Akrotiriju bio je veoma razliit od onog opisanog u Homerovim epovima.
One belee jedno mirno postojanje u zajednici trgovaca i ribara dalekoj od sveta homerovskih
herojskih miiavih ratnika i zavodnikih slobodoumnih ena.

Beraica afrana, Akrotiri, freska, oko 1550. p.n.e

57