Marksizam

i ljudske
potrebe

Latinska Amerika
Protiv
imperijalizma

.'-A..~Jt..~

Bolzani
Kritika
orgarnzacye
rada

bfoj
novembar

SADRAJ

MARKSIZAM U SVETU, a
sopis prevoda iz strane periodike i knjiga
Ureivaki

U ovom broju

IvlARKSIZAM I
LJUDSKE POTREBE

odbor

dr Miroslav Peujli, dr Najdan Pai, dr Miladin Kora,

Vojo

Arif Tanovi
LJUDSKE POTREBE

Raki,

Zvonko Damjanovi, Trpe Jakovlevski, Vjekoslav Mikecin, dr Zoran Vidakovi, Milan Kuan, David
Atlagi, Milo Nikoli

Glavni i odgovorni urednik

Milo Nikoli
Redakcija
David Atlagi, Petre Georgi
evski, Ukin Hoti, Ivan Hvala, dr Miroslav Peujli, Ivan
Salei, dr Vanja Sutli, dr
Arif

Tanovi

Lektor
Marija

Vukovi

Oprema i telmiko
Vladana Cvetanovli

III

ureenje

Francis Godard
O POJMU POTREBE U
KONCEPTU KLASNE
PP-AKSE

33

Jean-Pierre Termil
PROIZVODNJA POTREBA I POTREBE PROIZVODNJE

62

J eal1-Pierre Te1Tail
POTREBE, POTRONJA
I ZATAJIVANJE PROIZVODNIH ODNOSA

79

J. F. de Reymol1d
POTREBE I IRACIONALNOST KAPITALIZMA
. . . . . . 147

NIP "Komunist", Izcentar "Komunist",

Trg Marksa i Engelsa 11,
11000 Beograd. Tel.
335-061/786

RADNIKA

PRAKSA

Paolo Bolzani
KRITIKA
ORGANIZACIJE RADA. 165

Za izdavaa
Glavni i odgovorni urednik
David Atlagi

tampa: tamparsko preduzee "Budunost", umadijska 12 / Novi Sad, 1975.

Agnes Heller
"SISTEM POTREBA" I
DRUTVO "UDRUENIH PROIZVOAA"

Edmond Preteceille
DRUTVENE POTREBE
I SOCIJALIZACIJA PO104
TRONJE

Izdava:
davaki

asopis izlazi meseno. Cena

pojedinom primerku 25 dinara. Dvobroj 40 dinara. Godinja pretplata 250 din. za inostranstvo USA dol. 20.
iro raun: 60801-601-3385.

XI

RADNIKA

ASOPIS PREVODA IZ

STRANE PERIODIKE I
KNJIGA

GODINA II 1975.
BROJ 11.

POLITIKA

TEMA

LATINSKA AMERIKA U
BORBI PROTIV IMPERIJALIZMA, ZA NACIONALNU NEZAVISNOST,
DEMOKRATIJU, DOBROBIT NARODA, MIR I
SOCIJALIZAM . . . . 205

PRIKAZI
KRITIKA GRAANSKIH
DRUTVENIH NAUKA:
Wolfgang Lefevre: O historijskom karakteru i
historijslmj funkciji metoda buroaske sociologije.
Klaus-lill'gen
Bntder: Kritika graan
ske psihoLogije.
Alvin
W. Gouldner: Za sociologiju: obnova i kritika
u savremenoj sociologiji.
- Angelo Barraca, Arcangela Rossi: Objektivni
i ideoloid aspekti nauke. - Mario Della Valle
Simoni: Genetika epistemologija i marksizam. - V. Afanasjev, D.

Nikolov: Izmene u gnoseDlogiji bur:roaske politike ekonomije. - Praf.

dr tefan Heretik: Teorijske osnove savremene
graanske ekionomije
. 255

U OVOM BROJU

MARKS I MARKSIZAM:
lean-Marie Vincent: Fetiizam i drutvo. Bruno Accarino: Biljeke o antagonizmu i proizvodnji kiDd Krahla. Ernst Bloch: Karl Marx.
Henrik olnaj: Politika
ekonomija i drutveni
progres. - Richard Lichtman: Marksova teorija ideologije. Roger Garaudy: Aktuelnost
Marksovog miljenja .
284

Glavna tema ovog broja Marksizam i ljudske potrebe nije tako est predmet marksistikih rasprava. To
je jedan od razloga to se u shvatanju ljudskih potreba
unutar marksizma sreu graanske koncepcije. Re je,
uglavnom o uticajima koji ili potrebe odvajaju sasvim
od proizvodnje tumaei ih u stvari idealistiki, ili ih
svode na ekonomsku kategoriju koja je izgubila svaki
kritiki smisao. To je, moda, razlog to su u veini priloga koje objavljujemo autori dosta prostora posvetili
kritici graanskih shvatanja ljudskih potreba.
Uvodnik za ovu temu napisao je Azif Tanovi.
Prvi prilog u okviru glavne teme je tekst poznatog
maarskog filozofa, Lukaeve uenice Agnes Heller,
"Sistem potreba" i drutvo "udruenih proizvoaa".
U stvari to je jedno poglavlje iz njene knjige Teorija
potreba kod Marxa koja je prevedena na vie jezika.
Na poetku poglavlja iz ove knjige to ga ovde objavljujemo Agnes Heller pie:
"Apsurdno je na bazi aktuelne strukture potreba
ocjenjivati sistem potreba koje Marx predvia za drutvo "udruenih proizvoaa". Bez koncepcije restauracije, jednostavno je nepojmljivo tvrditi da rad, pa ak
j viak vrijednosti, postaju ivotna potreba. Za Marxa
je kompletna restauracija sistema potreba u komunizmu
conditio sine qua non svega to se tie budueg drutva.
Ve u "Ekonomsko-filozofskim manuskriptima" iz 1844.
itamo da e ak "osjeaji" "drutvenog" ovjeka biti
drugaiji od onih aktualnih; u "Grundrisse", u osvrtu
na razvitak bogatstva ljudskog ivota u slobodnom vreIII

menu, Marx pie: "Slobod;no ~ijeme.:.- koj.e je ?ilo

vrijeme besposlenosti kao 1 vrIjeme VlS~ a~tlvno~tl transformiralo je na naravno, svog posJedmka u Jedan
nov razliit subjekt." Marxu se ini "prirodnom" radika~a restauracija potreba, sposobnosti i osjeaja. Meu
tim, kako i "drutvo udruenih proizvoaa" predstavlja
cjelinu, "drutvenu formaciju" kao i sVc:ko drugo dr::tvo, reciprono se zasniva mehanizam njegove funkclJe
i radikalno nova struktura potreba. Novi sistem potreba
razumljiv je, dakle, samo u funkciji novog "drutvenog
tijela", kao to je funkcioniranje cjeline nove d~~ven<:!
"formacije" razumljivo samo u odnosu na l1-0VI SIstem
potreba.
Drutvo "udruenih proizvoaa" je, dakle, takv~
drutvo u kojem se zadovoljavaju radikalne potrebe 1
stvara se nova struktura potreba: to je drutvo u kojem se ostvaruje i nadmauje i filozofija i radikalna
teorija.
Sledei prilog je lanak Francis Godarda, O pojmu
potrebe u konceptu klasne pra~s.e: U prvom d~lu autor
eksplicira uz odgovarajue kntIcke opservaCIje nek?Hko osnovnih graanskih te~rij~ po~reba. Namef.U S~?J~
analize u ovom delu autor Je IzrazIO na sledecI naClll.
"U prvom sluaju nastojat v emo razjas.n~ti metafi~
zike pretpostavke koje mu sluze kao temelj 1 pokazatI
da je sociologija koja ~e. vsl~i pojm~m potreb~ v~o~va
dobro povezana, metafIzIcki goV?reCl, s vn;targl~c:hstIc
kom misli. Pokazaemo na kakVOJ besadrzaJnostl l kakvim teoretskim zabludama poiva pojam potrebe."
U drugom delu lanka autor razmatra to znai
pojam potrebe u okviru marksistike teorije. to se
tie tog razmatranja, autor istie:
"Prouavamo li pojam potrebe u marksistikoj Inisli, promatrat emo ga kao simptom izvjesn~ provble~a
i predloit emo eksplikativne elemente kOJI sluz~ rjeavanju tih problema. S obzirom na to da Marx mkada
ne daje tonu definiciju tog pojma i s obzirom na to
da ga upotrebljava u najraznovrsnijim znaenjima, ini
nam se razumljivim promatrati ovaj pojam kao znak
teoretskih tekoa, nego nastojati zasnovati teoriju uzimajui doslovce odlomke njegovih djela u kojima je
rije o potrebama".
. .
Prvi prilog Jean-Pierre Teraila nOSI naslov Ptozzvoduja potreba i potrebe proizvodnje. Autor zapoinje la
nak sledeom konstatacijom: "Nauno materijalistiko
razmatranje jednog tako jedinstvenog pojma kao to je

IV

pojam "ljudskih potreba" nailazi na odreene tekoe.

U praktinom govoru, kao i u onom "naunom", potrebe
proizilaze iz subjekta (individue ili drutvene grupe)
kao iz svog. zadnjeg izvorita. No, materijalistiki pristup, koji ne polazi "od oveka Ci njegovih potreba, P. T.) ve od ekonomski datog - drutvenog perioda:'
(Marx), iz prve odbacuje subjektivistikiidealizam koji biu individue pripisuje potrebu kao atribut sutine.
Re je o tome da se treba uvati bilo koje vrste .sociologizma koji se, pod izgovorom prizn~nja istorijskog
i drutvenog karaktera potreba, zadovoljava, kako je to
rekao Altiser, time da "ljudskoj prirodi dodeljuje atribute ,konkretne' istorinosti". Supstituisati individualnog subjekta kolektivnim subjektom nita ne menja u
sutini stvari, jer to nije dovoljno da bi se modifikovalo
ono to je bitno: razdvojenost i suprotstavljenost ekonomskog i drutvenog - proizvodnja i potreba: Proizvodnja se prema potrebama pojavljuje kao jednostavni instrument njihovog - zadovoljavanja. No, "instrumentalizacija" proizvodnje se neminovno javlja kao zatajivanje drutvenih odnosa koje proizvodnja stvara, a koji
precizno karakteriu "ekonomski dat drutveni period".
Poto se tako ogradio od idealistikog pristupa
problemu potreba, autor izlae svoje polazno stanovite.
"Preko globalne logike naina proizvodnje - razvoja proizvodnih snaga, prirode i evolucije proizvodnih
odnosa - moe se, znai, shvatiti razvoj individue i
njegovih potreba. Dati nain proizvodnje determinie
glavne tipove individualiteta. Meutim, u svakom stadiju razvoja tog naina proizvodnje, u svakom stadiju
razvoja protivrenosti proizvodnih snaga i proizvodnih
odnosa, ovi opti tipovi (podrazumevajui pod optim
tipovima klase i delove klasa u okviru opredeljenja koje
im "odreuje" nain proizvodnje) su fiksirani, utvreni
kao pojedinani konkretni oblici.
Oblici .individualnog postojanja i potreba evoluiraju sa modifikacijama odnosa proizvodnje. S druge strane, glavne elemente tih transformacija treba meusob
no razluiti i odrediti njihovu konfiguraciju, ako hoe
mo da vrimo solidnu konkretnu studiju o konkretnim
drutvenim potrebama. U svakom sluaju, a stvar je
itaoca da o tome sudi, ovaj na tekst je zasnovan na
optoj bazi napred navedenih principa".
Drugi prilog Jean-Pierre Terrail nosi naslov Potrebe,
potronja i zatajivanje odnosa proizvodnje. Autor svoja
shvatanja problema iznosi kroz kritiku odgovarajuih
graanskih shvatanja. U prvom poglavlju on kritikuje

ona shvatanja u graanskoj ekonomiji i sociologiji koja

polaze .od toga "da se potreba moe nai u zaetku ljudske akcije" ("potreba je shvaena kao nedostatak, nemanje ... i kao takva ona je uzrok individualne akcije
kao i drutvene prakse"), shvatanja koja inae stoje u
osnovi koncepcije o potmakom drutvu. U drugoj
glavi Terrail polazi od odgovarajuih stavova Marxa
i Lenjina i pokazuje kako pokuaji pojedinih ekonomista (Vairaso, Pareto) da delimino uvedu u problematiku potrebu logike drutvene proizvodnje ne dovede
do pravih reenja upravo t.o tu logiku nisu dosledno
sproveli svojim razmiljanjima.
Na poetku drugog dela svoje studije Terrail pie:
"Jedan od najznaajnijih pokuaja sociologa da izbegnu elementarni supstancijalizam potreba, predstavlja ono to bismo mogli nazvati "diferencijalistikom"
strujom. Potreba na koju se sve ostale mogu .odnositi
nije sada vie potreba da se repro dukuj u, u njihovom
prirodnom .obliku pojedinci ili strukture, ve neophodnost da se simbolino izrazi mesto pojedinaca u sklopu
drutva: drutveni poloaj, klasna pripadnost, itd. U
tom sluaju potronja postaje proizvodnja, u najboljem
sluaju reprodukcija razlika. Namera diferencijalistike
sociologije da iznosi sasvim odvojeno miljenje o potroakim ponaanjima, pretpostavljajui u najboljem
sluaju da postoje proizvodni odnosi, treba po naem
miljenju da se preispita."
Kao predstavnike .ove diferenciajlne st.ruje Terrail
kritiki analizira T. Veblena i E. Gobloa, zatim M. Halbwachsa i P. Burdien-a (koji su se posebno bavili potrebama radniJ6ke klase) i konano J. Bodriarda.
Sledei prilog je studija Edmonda Pcreteceille, Drutvene potrebe i socijalizacija potronje. Ova temeljna
studija problema potreba, takoe odbacuje apstraktno-humanistiku, idealistiku psiho-sociologiju potreba.
Autor je problem obradio u sledeih pet poglavlja: Objektivni karakter potreba i njihova drutvena determinacija. Objektivne determinacije i subjektivni oblici potreba. Istorijski razvoj potreba. Potronja. Socijalizacija
potronje.
Sledei prilog je lanak J. F. De Reymonda Potrebe
i iracionalnost kapitalizma. Citiramo jedan karakteristian pasus iz .ovog lanka:
"Tada se vidi koliko je ta racionalnost protivrena,
poto ne odgovara stvarnom ivotu: ona vodi troenju
i rasipanju radne snage; ona racionalno organizuje razaranje; ne troi dobra kako bi zadovoljila potrebe za
zdravljem koje stvara; .ona siluje ljupkost (B. de JouVI

venel) ivota nepotrebnim hijerarhijskim odnosima; .ona

ravo organizuje i uva .okolinu; ona zaista razvijara~
cionalnu borbu protiv ivota, nadrepresiju potreba, to
jest nepotrebnu represiju drutvenog ivota. Ta bolesna
svrhovnost povezana je sa injenicom da su individualne potrebe pnioritetnije od kolektivnih, one koje se plaaju od onih koje se ne plaaju. ToO nema ni smisla, ni
znaenja: budunost je .podreena sadanjosti iu tome
se izraava jedan mentalitet koji nije u stanju da zacrta
krupne planove razvoja, a jo manje da omogui sreu.
Sistem ne uspeva da se odbrani od sopstvene strukturalne kratkovidosti u organizovanju budunosti i predvianju svog budueg razvoja. Kao i apstraktnom duhu,
nedostaje mu otvorenost prema podruju svesnog, nedostaje mu sinoptika vizija kojom se istovremeno obuhvataju sredstva i ciljevi, pa i oni udaljeni.
Manipulacija potrebama je savremeni oblik otuenja
poto primorava potinjene klase da prihvate nain ivota i, to je jo tee pmzreti, sisteme vrednosti vladajuih klasa. Re je o "pokornom proletarijatu", kako to
kae Chombart de Lauwe, proletarijatu lienom sopstvenog naina miljenja, ivota i .oseanja".
U rubrici Radnika praksa objavljujemo prilog Paolo Bolzania Radnika kritika organizacije rada. Na samom poetku lanka Bolzani pie:
"Borba radnike klase zadnjih godina otkrila je
probleme koji obuhvataju ne samo osobenost sukoba
u fabrici, nego i odnos izmeu modela ,organizacije rada u fabrici i opte organizacije drutva, otvarajui time
nove politike i organizacione pr.ostore. Iz toga proizilazi da je nain na koji se u diskusiji postavlja sukob
oko problema kapitalistike organizacije rada odluu
jui za radniki pokret, ne samo kao stav prema znaaju i perspektivama borbe u fabrici, nego i u funkciji
strategijskih problema drutvenog preobraaja".
Prilazei pitanju radnikih borbi u fabrici i posebno
praktinoj kritici kapitalistike organizacije rada upravo sa stanovta strategije drutvenog preobraaja autor
otkriva dve mogunosti ukljuivanja ovih pitanja u strategiju: prva, da se radnika borba u fabrici politizira
i uini jednim od osnovnih podruja borbe za drutveni preobraaj i drugo, da se ta borba koristi uglavnom
samo u institucionalnim, meupartijskim pregovorima
oko fmmiranja koalicione vlade. Bolzani se izjanjava
za prvu a kritikuje drugu mogunost. Sa takvom orijentacijom on kritiki analizira odnos radnikih borbi u

vu

fabrici i strategije i taktike radnikih partija u posleratnom ivotu Italije, od 1945. do 1973. godine.
.
U okviru rubrike Politika tema objavljujemo rezoluciju "Latinska Amerika u borbi protiv imperijalizma,
za nacionalnu nezavisnost, demokratiju, dobrobit naroda, mir i socijalizam", koja je usvojena na Konferenciji
komunistikih partija Latinske Amerike, odranoj juna
1975. godine na Karibima.

VIII

marksizam
1 ljudske
potrebe

Mir

Tanovi

LJUDSKE POTREBE

U ovom broju asopisa suoeni smo sa temom koja

je na samom izvoru Marxove misli i koja prati njegovu
cjelokupno djelo, ali koja nije u literaturi posle Marxa
tako pomno i produbljeno obraena, kao to je to sluaj sa nekim drugim teorijskim problemima koji su li
marksizmu veoma uspjeno razvijeni. Zanimljivo je napomenuti da ni tzv. humanistika orijentacija u marksizmu nije posvetila dunu panju problemima potreba.
Dogodilo se, tako, da se teorijom potreba bave preteno ekonomisti koJi, mada polaze od Marxa, svojim parcijalnim pristupom u sutini ostaju na nivou struktu~
ralne analize savremenog drutva.
Buroaska drutvena nauka, polazei najee od
individualno-psiholokog stanovita, podrazumijeva da
pojam potreba izraava izvjesni nedostatak, pa se smat~
ra potrebom ono to se eli. Zastupa se, dakle, pozicija
subjektivizma potreba. Meutim, manjkavost ove pozicije je evidentna u osnovi same injenice da su potrebe
istovremeno objektivne, drutveno-uslovljene odreenim
nainom ivota, da su, dakle, determinisane stepenom
razvitka proizvodnih snaga drutva i drutvenim odnosima. Zapravo, potrebe su subjektivno-objektivnog karaktera. S druge strane, ljudske potrebe se najee reduciraju iskljuivo na potrebe savremenog ovjeka, tre~
tiraj ui ih kao nepromjenljive i vjene. Meutim, za
ovjeka oi ljudsku drutvenu praksu prije bi se moglo
rei da su potrebe istorijski uslovljene i na taj nain
uvijek nedovrene, vjeno otvorene, nikad potpuno i

XI

konano zadovoljene. Jer, ve u zadovoljavanju je~.ih

p'otreba mi.ziru se druge i formiraj~_ nove, raznovrsnIJe,
da bi zatim bile zadovoljene i preva::Clene.
Uz prezentirini izbor radova, koji !e~atski k~m
pleksnije razmatraju ovaj problem, po~usac~I?o u Vld~
napomena ukazati na neke osnovne dimenzIje marksIstike koncepcije ljudskih potreba:
1. Kao bie prakse, produktivne i svrhovite djelatnosti, ovjek je istovremeno bie potreba. Ta jednostavna istina da ovjek ne bi mogao ljudski biti kada ne
bi bio i bie potreba i mogunosti njihovog zadovoljenja, nije ipak isklJuila mnoge interpretativne kontraverze. Jedna od njih ogleda se u pitanju (i analognom
odgovoru): da li su ljudske potrebe uroene i jednom
za svagda date kao konstantne komponente nepromjenljive ljudske prirode, ili su pak, obratno, sve ljudske
potrebe nastale s drutvenim razvojem ovjeka i konstantno su promjenljive. Metafiziki suprotstavljena teza
i antiteza ne pruaju mogunost teorijskog arbitriranja.
Samo sintetiki pogled otvara perspektivu koja moe
objasniti sutinu ovjeka i njegovih potreba.
Moe se rei da i biljke i ivotinie imaju svoje "potrebe", koje, ako ih ne bi zadovoljile, ne bi mogle ni
opstati. Ali, ve na prvi pogled izgleda jasno da vegetativne i instinktivne potrebe ne spadaju u red svjesne,
svrsishodne, slobodne i produktivne djelatnosti, koja
je jedino svojstvena ovjeku. "U nainu ivotne djelatnosti 'lei cjelokupan karakter vrste, njen rodni karakter, a slobodna, svjesna djelatnost je ovjekov rodni
karakter." (Rani radovi, str. 251.) Nain djelatnosti ivotinja je "pod vlau neposredne fizike potrebe", instinktivno i slijepo podreen nunosti datih uslova. Zapravo "ivotinja oblikuje samo po mjeri i potrebi vrste
kojoj ona pripada, dok ovjek znade proizvoditi prema
mjeri svake vrste i znade svagdje dati predmetnu inherentnu mjeru; zato ovjek oblikuie i prema zakonima
ljepote". (Rani radovi, str. 251-252.) Liudska sviesna
ivotna djelatnost, raznovrsno usmjerena i u sutini univerzalna, razlikuje se od svake druge djelatnosti, jer
svaku drugu moe da reprodukuje, te da i svoju vlastitu djelatnost, htijenje i volju moe da predstavi kao
svoju potrebu, a i potrebu kao predmet svoje volje. Sve
su to bitne distinkcije, od kojih se mora poi ako se
hoe teorijska perspektiva u razmatranom pitanju o
karakteru ljudskih potreba.
Po Marxu, ovjek nije puko prirodno bie, nego
ljudsko prirodno bie, ovjekovi predmeti nisu puki

XII

- neposredno dati prirodni predmeti, kao to' nI covjekovo osjetilo nije neposredno prirodno, nego je osobeno ljudsko. ovjek se prema prirodi odnosi prakti
no, produktivno, svrhovito, prerauje prirodu, humanizuje predmetni svijet prema svojim potrebama i formira
nove ljudske potrebe. Ljudska osjetilnost nastaje i razvija se u procesu oovjeenja prirode. "Stvaranje pet
osjetila jeste posao cjelokupne dosadanje svjetske historije. Osjetilo koje je obuzeto grubom praktinom potrebom ima samo ogranieni smisao. Za izgladnjela o
vjeka ne postoji ljudski oblik hrane, nego samo njeno
apstraktno postojanje kao hrana; (. .. ) dakle, opredmeenje ovjekova bia kako u teorijskom tako i u praktinom pogledu bilo je potrebno kako za to da ovje
kovo osjetilo uini ljudskim, tako i da stvori ljudsko
osjetilo koje odgovara cjelokupnom bogatstvu ljudskog
i prirodnog bia." (Rani radovi, str. 281-282.)
2. Ako se ljudska osjetilnost razvija kao i ljudske
potrebe, odnosno ljudski smisao i mogunost zadovolj.e~
nja potreba na ljudski nain, da li su potrebe (sve Ih
bar neke) konstantne, takve da odgovaraju ljudskoj prirodi? To je pitanje ve ranije postavljeno i djelimin?
je na njega odgovoreno. Naime, iz Marxovi~ mis~~ prOl~
zlazi stav o ljudskom karakteru potreba l o nJihOVOJ
razvoj nosti, irenju horizonta potreba i carstva predmetnog svijeta. Potrebe su ontoloko-antropolo.Id k~~
stituens ovjeka kao bia prakse. Meutim, OVJek nIJe
konano dovreno bie, nego je otvoren razvoju i svim
novim ~ogunostima koje sam uspostavlja. Kreirajui
ljudski svijet putem preoblikovanja fizike prirode, razvojem ljudskih sutinskih snaga, irenjem umnog i emocionalnog kosmosa, ovjek obogauje i svijet pot~eba.
Marx je u tom smislu pisao: "Vidimo kako na mjesto
nacionalno-ekonomskog bogatstva i bijede stupa bogat
ovjek i bogata ovjekova potreba. Bogat ovjek je istovremeno ovjek kome je potreban totalitet ovjekovog
ispoljavanja ivota. ovjek u kome njegovo vlastito ostvarenje postoji kao unutranja nunost, kao l1uda~ Ne
samo ovjekovo bogatstvo, nego i njegovo siromatvo
dobiva - pod pretpostavkom socijalizma - podjednako
Ljudsko, te stoga drutveno znaenje. Ono je pasivna veza
koja ini da ovjek osjeti kao potrebu najvee bogatstvo, drugog ovjeka". (Rani radovi, str. 284-285.)
Tako Marx u svojoj viziji zacrtava perspektivu bogatstva ljudskih potreba. Meutim, u istorijskom mediju
gdje ovjek kao ljudski rod jedino egzistira ("Historija
je prava prirodna historija ovjeka"), za razliku od dru-

XIII

gih ivih vrsta, dakle, u jednom ontolokom smislu,

ovjek proizvodi novi svijet, drukiji od puke prirode.
To je itavo bogatstvo ljudskog predmetnog svijeta, materijalnih i nematerijalnih objekata, svijet drutvenih
institucija i duhovnih dobara, predmete umjetnosti i
relacije istine i dobrote, uitka i strasti. "ovjek prisvaja
svoje svestrano bie na svestran nain, dakle kao totalan ovjek. Svaki od njihovih ljudskih odnosa prema
svijetu, gledanje, osjeanje, miljenje, opaanje, htijenje, rad, ljubav, ukratko svi organi njegove individualnosti kao organi koji postoje neposredno u svom obliku
kao drutveni organi, u svom su predm.etnom odnoenju
ili u svom odnoenju prema predmetu prisvajanje pred-meta: prisvajanje ovjekove zbiljnosti, njeno odnoenje
prema predmetu jest potvrivanje ovjekove zbiljnosti;
ona je zato tako mnogostrana, kao to su mnogostrana
odreenja ovjekova bia i djelatnosti; ovjekova djelatnost i ovjekovo trpljenje, jer je trpljenje shvaeno
ljudski, samouitak ovjeka." (Rani radovi, str. 279.)
Naveli smo ovih nekoliko izvoda iz Marxovih Ranih
radova - koji se inae esto citiraju da bi se protumaila Marxova filozofija ovjeka, istorije i drutva zato to oni impliciraju i marksistiko shvatanje potreba. Meutim, naglaavanje filozofsko-antropoloke pozicije u ovom kontekstu bilo je potrebno i stoga da bi
se na toj osnovi sagledale i druge dimenzije razmatra.nog fenomena.
3. U istorijskoj praksi otuenog svijeta ljudske potrebe se ne mogu realizovati na potpuno ljudski nain.
Otuivanje rada, proizvoda rada i drutvenih odnosa
dovodi i do 'Otuenja ljudskosti potreba. ovjek svoje
sutinske potrebe zadovoljava samo parcijalno, ili ih
doivljava u izokrenutom vidu. Potrebu za radom doivljava kao nevolju, potrebu za drugim ovjekom i za
zajednicom najee svodi na uu grupu, porodicu, klasu, naciju... Drutvo je pocijepano na klase eksploatisanih i eksploatatora, pa su i drutvene potrebe poprimile klasni karakter. Dok se radnik-proizv'Oa bori
da zadovolji elementarne potrebe za odranje ivota, a
time i reprodukciju svoje radne snage, na ijoj zloupotrebi vlasnik kapitala stvara profit, dotle buruj moe
da, ostajui i sam u otuenju, brine i o potrebama luksuza i o rafiniranosti potreba. Tako, "radnik postaje
utoliko jeftinija roba, ukoliko stvara vie robe. Povea
njem vrijednosti svijeta stvari, raste obezvreivanje o
vjekova svijeta u upravnom srazmjeru. Rad ne proizvodi
samo robe; on proizv'Odi sebe sama i radnika kao robu,
i to u razmjeru u kojem uope proizvodi robe". (Rani

XIV

radovi, str. 245-246.) Proizvod rada. se suprotstavlja

kao tue bie, sila nezavisna od njega.
Ostvarenje rada kao opredmeenje ispostavlja se kao
obestvarenje radnika, kao njegovo ropstvo, prisvajanje
kao otuenje. Radnik se u radu ne potvruje nego
upropatava fiziki d duhovno, osiromauje svoje potrebe i svoje vrijednosti. "Stoga se radnik osjea kod sebe
tek izvan rada, a u radu se osjea izvan sebe. Kod kue
je kad ne radi, a kad radi nije kod kue. Stoga njegov
rad nije dobrovoljan, nego prisilan, prisilan rad. Stoga
on nije zadovoljenje jedne potrebe, nego je samo sredstvo da zadovolji potrebe izvan njega." (Rani radovi,
str. 249.) Rad kao prva ivotna potreba, kao aktivnost
ljudskog bia postao je, dakle, sredstvo za odranje
egzistencije u otuenju. Tako je i sa svim drugim
potrebama, koje postaju sredstvo u ljudskoj drami
predist'Orije.
Otueni karakter potreba kao posljedica otuenja
rada i ljudskih odnosa iskazan je takoe u analizi fetikog karaktera robe, u svoenju upotrebnih vrijednosti
na razmjensku vrijednost, u mjerenju rada prema drutveno-potrebnom vremenu i trinoj cijeni, u novcu
kao optem mjerilu svih vrijednosti, u dravi kao surogatu drutvenosti, u moralnom, politikom i religioznom
otuenju, i u svim ideolokim oblicima svijesti.
.
4. Marksistiku analizu drutva "udruenih proizc
voaa", Agnes Heller filozofski zasniva na koncepciji
"sistema potreba". Ona polazi od pretpostavke da svakoj drutvenoj formaciji odgovara odreeni sistem potreba, naime, da su proizvodnja, proizvodni odnosi, drutveni odnosi i sistem potreba reciprono postavljeni
u datoj drutvenoj. formaciji, te da karakteristini sistem potreba jednog drutva ne moe posluiti kao
standard za kritiku sistema. potreba nekog drugog drutva. Takoe, iz potreba klasnog drutva ne moe se
izvesti sistem potreba besklasnog drutva udruenih
proizvoaa. Postavlja se pitanje kako je onda mogua
radikalna drutvena promjena? Odgovor je dat: ukla$nom drutvu baziranom na podjeli rada podijeljen je
i sistem potreba. Izrabljivane klase. postaju s vremenOJ)1
svjesne te podjele i suprotnosti, to vodi drutvenoj
akciji koja mijenja drutvene odnose, sistem potreba i
sistem raspodjele. Ali, sve dok se srrijenjuju klase na
vlasti, ne nestaje ni podjele potreba. Jedino radnika
klasa nw..Ilo prevazilazi, dokida klasno drutvo i sebe
kao klasu. Zato u postojeem kapitalistikom drutVu
ona ne moe zadovoljiti svoje bitne potrebe. To je mogue samo u radikalno drugaijim drutvenim odnosiproizvoau

rXV

ma, gdje "dakle, iskljuivo radikalne potrebe donose

kompletnu restauraciju sistema potreba", stvara se nova
struktura potreba, materijalnih i nematerijalnih, veza~
nih za "carstvo nunosti" ,i za "carstvo slobode". Agnes
Heller smatra takoe da Marx i Engels ne produbljuju
pitanje naina prelaska u drutvo udruenih proizvoaa nego se ograniavaju na poredbe prema "idealnim
tipovima". "Kako mi analiziramo Marxovu teoriju potreba", kae ona, "moemo operirati samo s tim ,idealnim tipovima'. Prisiljeni smo iskljuiti problem koji
je za nas danas toliko vaan kao i problem prelaska i
odustati od analiziranja njegova modela ili; tanije, njegovih modela."
.
ini nam se da je upravo u tome jedan od nedostataka ovog pristupa, koji je i jedna od teorijskih osnova savremenog novoljeviarskog radikalizma,i apstraktnog humanizma. Jer, "prelaz" nije samo put ili sredstvo nego i nain ostvarenja cilja, tj. slobodnog udruivanja ljudi kao proizvoaa, a nia faza komunizma, ma
koliko bila optereena protivrjenostima kapitalizma. i
ma koliko dugo trajala, ipak je bitni uslov stvaranja
vlastite osnove komunizma za njegovu viu fazu. "Svakome prema radu" kao princip raspodjele i zadovoljavanja potreba u nioj fazi komunizma nei:wstavan je
uvjet za stvaranje uslova kada moe vaiti princip. ,;svakome prema potrebama". Kakve e biti te potrebe mi
ne moemo u svoj konkretnosti znati. J edino moemo
pretpostaviti da e biti istinski ljudske, autentine. Prelazni period je vaan i zato sene bi konano odvajala
via od nie faze komunizma, da se ne bi zaboravilo
na viu kao krajnji cilj, niti se nia uzela zaokrueno
ili izolovano s tendencijom da se i ovjekovjei. Jer,
mada je cilj kriterij za sredstva, u sredstvima se provjerava i njihovo dijalektiko jedinstvo je neophodno
u svim fazama ljudske revolucionarne djelatnosti.
Ovom primjedbom ne mislimo osporiti potrebu i
mogunost .analize sistema potreba u komunizmu. Naprotiv, u tom pogledu rad Hellerove ima nesumnjivu
teorijsku vrijednost, posebno u odnosu na suptilne analize rada, proizvodnje i slobodnog vremena, drutvenog
bogatstva i ljudskih potreba. Jer, drutvene ljudske potrebe konstituiu vrijednosti i ciljeve, koji slue kao
kriteriji za procjenjivanje praktine djelatnosti koja,
pak, u sebi oivotvoruje ciljeve i ideale. Drutveni ideal
slui kao orijentacija za drutvenu akciju, pa je i stoga
njegovo razjanjavanje zahtjev teorije i prakse. No, kao
to teorija neivi samo od pretpostavki i vizija, tako ni

XVI

novo drutvo ne nastaje ex nihilo, nego iz utrobe starog, razrjeavanjem i prevazilaenjem njegovih unutranjih protivrjenosti, oslobaajui sputane proizvodne
snage, prije svega onu drutvenu klasu koja je u stanju da ponese daljnji drutveni progres. Na prelazu iz
kapitalizma u socijalizam to je, naravno, radnika klasa, koja je nosilac i novih, viih ljudskih potreba, shvaenih u najirem smislu rijei. Zato je i analiza drutvenog poloaja i potreba radnike klase od' primarnog
teorijskog znaaja. Inspirisana djelima klasika marksizma neka istraivanja se uspjeno suprotstavljaju savremenoj graanskoj ideologiji "zatajivanja" klasnih razlika, prikrivanja sutine eksploatacije u tzv. potroa
kom drutvu savremenog kapitalizma.
5. Savremene buroaske teorije potreba po pravilu
zaobilaze drutveni i klasni karakter potreba, tretirajui
ih u duhu individualizma i psihokulturalizrna, kako nam
to pokazuje u svojoj raspravi Francfs Godard, koji uzgred primjeuje da pojam potrebe Marx najee upotrebljava kad se postavlja problem vrijednosti radne
snage. Vrijednost radne snage odreena je, naime, vrijednou sredstava neophodnih za reprodukciju radne
snage, koja se iskazuje u nadnici. Ona ima drutveni
karakter u odreenom nainu proizvodnje, u kapitalistikom produkcionom i drutvenom odnosu. Ali inje
nicu da je radna snaga roba i da je radnika klasa eksploatisana, buroaska sociologija eli prekriti ideolokim velom individualnih potreba u "drutvu .izobilja".
U otporu toj mistifikaciji Godard bi i pojam potrebe
rado zamijenio pojmom "klasne drutvene prakse". Meutim, time se ni sadrinski ni teorijski nitane dobija.
On, inae, ne sagledava dovoljno mjesto koncepta potreba u istorijskom materijalizmu i u marksistiki pojmljenom humanizmu. U konkretnim uslovima ideoloke
borbe, meutim, nesumnjiva je teta odrei se fundamentalnih koncepata ili odbaciti iljillOvu upotrebu samo
zato to ih protivnici zloupotrebljavaju.
6. I meu marksistima ostaje otvoreno pitanje kako prii problemu potreba. Zatim, da li se taj pojam
moe definisati. lak Pjer Teraj nas uvodi u dileme mogueg materijalistikog razrjeavanja tog problema. S
jedne strane, u praktinom saobraaju meu ljudima
pretpostavlja se da su potrebe subjektivnog karaktera,
da im je izvor individua ili grupa. Tako postupa i graanska nauka. Sociologizam razdvaja i suprotstavlja
ekonomsko i drutveno, proizv'Odnju i potrebe. Zapravo,
proizvodnja se svodi na puki instrument zadovoljavanja
potreba, ime se mistifikuju drutveni odnosi koje ona

XVII

'"

~.
,

determinie a time i drutveno-klasni karakter potreba.

Ali ostati ~a jednostranoj determinaciji i ne sagledati
dij~lektiku odnosa proizvodnje, potronje i potreba, naravno, na primarnoj ulozi proizvodnje, ne izgleda da je
konsekventno marksistiki. Ta bi pozicija sugerisala,
nasuprot subjektivizmu potreba, izvjesni objektivizam,
svodei subjekt potrebe i potronje na refleks prirodne
nunosti proizvodnje, tj. ekonomski datog drutvenog
perioda.
Prema Marxu, proizvodnja je zaista polazna taka,
ali nije jedini djelatni faktor. On e ak kazati na poetku Uvoda u kritiku politike ekonomije: "Naravno,
polaznu taku ine individue koje proizvode u .drutvu
pa stoga drutveno odreena proizvodnja individua."
Proizvodnja daje predmete koji odgovaraju potrebama:
kao to dostavlja materijal potrebi, tako formira potrebu za materijalnom, putem spoznaje i doivljaja predmeta. "Umjetniki predmet - kao i svaki proizvod stvara publiku koja ima smisla za umjetnost i koja
umije da uiva u lijepom." Na istom mjestu Marx e
rei: Bez potrebe nema proizvodnje; potronja repro dukuje potrebu. Nepotrebno je navoditi sve izvode koji
pokazuju Marxovo shvatanje potronje kao momenta
proizvodnje i u tome kontekstu odnosa raspodjele; razmjene i potreba.
Meutim, potrebno je imati u vidu i drugu dimenziju problema, naime da istinski ljudske potrebe u
kapitalizmu ni na koji nain ne mogu da odreuju karakter proizvodnje i potronje, jer je u prirodi kapitala
da vodi rauna samo o sticanju profita, a ne o zadovoljavanju ljudskih autentinih potreba. Kapital proizvodi samo one potrebe koje stimuliu potronju i proizvodnju vika vrijednosti. To ne znai - nego, naprotiv, pretpostavlja - da e u drutvu udruenih proizvodaa ljudske potrebe determinisati karakter proizvodnje
i potronje. U klasnom drutvu, meutim, nunost odreuje potrebu: izmjena naina proizvodnje i klasna
borba dovode do novih potreba. Pri tome znaajnu ulogu igra klasna svijest. Dakle, subjektivni momenat neizostavan je u razmatranju i razumijevanju sutine ljudskih potreba. Klasna i ideoloka borba su sve prisutnije determinante proizvodnje potreba i potreba proizvodnje. Osnovne antagonistike klase savremenog drutva oevidno se ponaaju na razliit i suprotan nain.
Fundamentalna potreba za profitom i fundamentalna
potreba za njegovim ukidanjem, za dokidanjem eksploatacije i klasnih razlika, ne mogu se razrijeiti u okviru

XVIII

postojeih drutvenih odnosa. Aktivna borba za odra-

nje ili promjenu status quo-a ogleda se i u prononsiranju odreenog "sistema potreba". U igri su svi mehanizmi dravnih i drutvenih institucija, obrazovanja i
reklame - subjektivne snage i objektivni procesi.
7. Istiui drutveni i klasni karakter potreba neki
ma~~sis~i su. skloni odbacivanju svake mogue klasifikaCIJe ljudskih potreba, recimo, na primarne i sekundarne, odno?no elementarne i razvijene, nie i vie, potrebe baze I potrebe nadgradnje, egzistencijalne i kulturne potrebe. Mada su sve to razni termini za sutinsld
istu r~!~ciju i ma~a se sadrinski ta relacija iskazuje
~ga~~Je u sva~<;>J v~tve~?j. formaciji, ne izgleda
uYJerlJlYo ~atvontI <;>CI p.red cllJenicom ivota, da jedno
~lce naJpnJe mora ImatI hranu i krov da bi se odralo
I reprodukovalo, da bi zatim mislilo i na druae vie
p.o~rebe. Ali, .!~to je tako injenica da se ne moe ,gOVOn.i! o ~v. VISIm potrebama gdje nisu zadovoljene tzv.
mze, tj. elementarne potrebe ovjeka. Evidentno je i
to da .svako <;>dreen? drutvo ima i svoj redosljed potr~?a I na tOJ osnOVI IZVedenu i hijerarhiju vrijednosti.
~IJe p?tr~bno op~ir~ije dokazivati da su vladajue ideJe -:- Ideje vladaJuce klase, kao ni to da u podijeljenostI .p~treba na osnovi p<;>djele rad dominiraju potrebe
v~~daJuce kla~e. S~ob SIstema potreba ne iskljuuje
nJ~ovu koegzIstencIJu, odnosno preovlaujuu dominaCIJU u drutvenoj svijesti jednog koncepta i sistema
potreba.
Takoe je neubj edlj ivo, bar meu marksistima ne
praviti. raz~kli 'izme~ moguih autentinih ljudskih' potreba I omh stvorenih grubom nudom ili vjetakom
reklamom, dakle potreba formiranih u otuenom svijetu. vT~ diskus ita j~, vana i za kritiku potreba tzv. "potrosacko~ drustva , u kome sistem informisanja, propc:gande ~ reklru;ne, kao i razni oblici obrazovanja, ideoloska aktIvnost I stvaranje opte drutvene klime usmjeravaju ovjeka na trku za pukim sredstvima materijalne potronje, kada se ukus formira za jeftinu robu i za
jeftinu zabavu, za uivanjima koja ne izviru iz dubine
ljudske prirode, niti zahtjeva za njenim humanim uzdizanjem. Pogledajmo koliko je i danas aktuelna sljedea Marxova misao:
"Svaki ovjek spekulira s tim da drugome stvori
novu potrebu, da bi ga prisilio na novu rtvu, da bi ga
stavio u novu zavisnost, te da bi ga zaveo na novi nain
uivanja, a time na ekonomsku propast. Svatko pokuava da nad drugim stvori tuu sutinsku snagu, da bi

XIX

tome zadovoljio svoju vlastitu, sebinu potrebu. Sto~

ga s masom predmeta raste carstvo tuih. bia kojima
je ovjek podjarmljen, a svaki novi proizvod je nova
potencija uzajamnog varanja i uzajamnog' pljakanja..
ovjek postaje utoliko siromaniji kao ovjek, on treba
utoliko vie novca da bi se domogao neprijateljskog
bia, a mo njegova novca pada upravo u obrnutom raz"
mjeru od same proizvodnje, tj. njegove potrebe rastu
kako se poveava mo novca. Stoga je potreba za novcem istinska potreba koju proizvodi nacionalnaekono~
mija i jedina potreba koju .ona proizvodi." (Rani radovi,
str. 288.)
U kontekstu ireg razmatranja teko je .odriva i
teza da se ne mogu razlikovati individualne i drutvene
potrebe. Mada su potrebe bitno drutvenog karaktera,
ne moe se ignorisati ljudska individualnost u sferi
ukusa, u sferi preferiranja jednih u odnosu na druge
potrebe, ak i u moguem odbacivanju datog "sistema
potreba" i afirmisanja novog, vieg ihumanijeg. Kako
bi inae moglo doi do ljudske pobune protiv postojeeg stanja neljudskih odnosa. Individualnost, mada je
odreena drutvenom zajednicom, ne moe se na nju
svesti, u njoj utopiti. Drutvo je utoliko razvijemje ukoliko su linosti originalnije, samosvjesnije u svojoj drutvenosti. Distinkcija autentinih ineautentinih (otue
nih) potreba, znaajna je i za savremenu diskusiju o
"kvalitetu ivota", to je zapravo pogrena oznaka za
standard ivljenja, odnosno, ti se pojmovi brkaju sa
odreenim ideolokim predznacima kojima je svrha zamagljivanje klasne strukture savremenog drutva, sve
veih zahtjeva za stvarillm kvalitetom ivota, koji ostaje
u pozadiill modernog standarda razvijenog kapitalizma.
Moe se s pravom postaviti i. pitanje ta su autentine potrebe ovjeka kao ovjeka, kao bia roda. Za
odgovor na to pitanje nuno je rasvijetliti Marxovu koncepciju sutine ovjeka kao bia drutvene .prakse. U
toj perspektivi se razotkrivaju ljudske stvaralake mogunosti i ljudske potrebe. Sjetimo se u ovoj prilici
Marxove kritike Bentama i svoenja ljudske prirode
na onakvu kakva se ispoljava u buroaskom drutvu i
njegove primjedbe. da treba tek izuiti ta je ljudska
priroda, pa tek onda sagledati kako se ona ispoljava
u kapitalizmu, a to implicira da se u drukijim drutvenim .odnosima, onakvim kakvi bi bili adekvatni prirodnoj ljudskoj sutim, ispoljava drukije. Otud i. zahtjev za ukidanje drutvenih odnosa u kojima je ovjek
unieno bie.
.'
II

xx

.Jasna teorijska.~ svijest-~t5 autentinim:: ljudskim .po:

trebama za soCijaHstibldrutva je valla::j. kad se radi
o drutv.enom planinlnjii proizvodnje L potronje. Time
pretpostavljamo da odreeni tip drutva: odreuje i vr.:
stu potreba. Tome doprinosi d stepen ekoriomsk:Qg-T;:tZ~
vitka i sistem.drutveno"kulturnih vrijeclr].osti.S~ruktu~
rapotreba . e biti' odreeria';drutv~nom;-situacijom' i
svjesnom usmjerenou VD deih .drutvenih snaga. Time
e' biti odreen L DdnDS:: materija4iih : i nematerijamih
potreba. U drutvu koje ima viziju slobodne as6cija~
cije, potrebe nee biti svedene na ekonomske nego e
imati karakter cjelovit.og ispoljavanja ljudske linosti
u samoupravljanju proizvodnjom i samoupravnom odluivanju u drutvenom i politikom ivotu. U takvom
drutvu treba da budu zadovoljene potrebe za socijalnom sigurnou, za zdravstvenim osiguranjem, za obrazovanjem i za ljudskom solidarnou, za umjetnikim
uitkom i uopte za stvaralakom aktivnosti.
8. U sklopu mnogih pitanja to ih sugerie tema
ljudskih potreba izgleda nezaobilazna relacija: potrebe
- vrijednosti. Kao to i drugi autori zapaaju, ovi pojmovi esto se pogreno identifikuju, kao tD se ova relacija izokree tako kao da su potrebe determimsane
vrijednostima. Takoe se potrebe osamostaljuju u odnosu na proizvodnju, a vrijednosti u odnosu na potrebe,
to su sve neodrive pozicije, bar sa stanovita marksistike interpretacije. Vrijednosti su relacionog karaktera - izraz potreba i sposobnost doivljavanja. Drukije reeno, neki je .objekt materijalni ili nematerijalni - vrijedan ukoliko ima takva svojstva da zadovoljava ili da moe zadovoljiti neku ljudsku potrebu. Kao
to smo sugerisali, te potrebe mogu biti generike i konkretno-istorijske, ali i bioloke, egzistencijalne, ekonomske, kulturne, moralne, umjetnike itd. Subjekt potrebe
i vrijednosti je individua (da preci21iramo, drutvena individua) ili drutvena grupa (porodica, nacija, klasa,
rasa itd.).
Svako drutvo ima svoj osnovni sistem .vrijednosti
koji izraava fundamentalne potrebe tog drutva u razvoju. U tom smislu se socijalistiko drutvo razlikuje
od kapitalistikog, ali se i pojedina socijalistika drutva meusobno razlikuju po tome koje su im osnovne
vrijednosti. Po tome lako razlikujemo dravni socijalizam od socijalistikog samoupravljanja, kakvo se izgrauje u naoj zemlji.
Na kraju, diskusija o potrebama i mogunost konstituisanja teorije potreba, koja je aktuelizirana krizom

XXI

kapitalistikog sistema, moe biti opravdana i kontroverzama u razvoju i meusobnim odnosima raznih socijalistikih zemalja i socijalistikih pokreta. Jer, u karakteru potreba ogleda se i cjelovita .orijentacija drutva, njegov sistem vrijednosti i ideala, a tose neposredno reperkutuje na savremenu revolucionarnu praksu
mijenjanja klasnog u besklasno drutv.o, na karakter
"prelaza",u kome se ve nazire smisao i sutina novog
koje nastaje - socijalizma i zajednice "udruenih proizvoaa". .

XXII

Agnes Heller
"SISTEM POTREBA" I DRUTVO
"UDRUENIH PROIZVOAA"

Marksistika

analiza drutva "udruenih proizvoa

filozofski je zasnovana na koncepciji sistema potreba. Gledamo li s filozofskog stanovita, konkretne
potrebe ne mogu biti analizirane pojedinano, jer ne
postoje ni izolirane potrebe ni izolirani tipovi potreba;
svako drutvo ima svoj vlastiti karakteristini sistem
potreba koji ni na kakav nain ne moe biti mjerodavan da kritizira sistem potreba nekog drugog drutva.
"Da li se cjelokuphi sistem potreba temelji na miljenju
ili na itavoj organizaciji proizvodnje? Najee se potrebe raaju direktno iz proizvodnje ili iz stanja stvari
koje se bazira na proizvodnji."l Podsjeam ovdje ukratko na marksistiki opis sistema potreba kakav se razvija iz kapitalizma (o tome sam ve govorila u drugom
poglavlju). Struktura potreba svodi se na potrebu imanja, i ta potreba podreuje sebi itav sistem. Sve se
to oituje u lanova vladajue klase kao potreba kvantitativnog poveanja potreba jednog te istog tipa i predmeta njihova zadovoljenja, dok se u radnike klase oi
tuje kao svoenje na iskljuivo ivotne potrebe, tj. na
"prirodne potrebe", te na njillOvo zadovoljavanje. Kvalitativne potrebe su kvantificirane, postaju od potrebe-svrhe potreba-nunost i obratno. Kako se potrebe heterogene kvalitete ne mogu razvijati, ljudska zadovoljstva ostaju "gruba" i "brutalna", a neke se od njihovih potreba "fiksiraju". U meuljudskim odnosima prevladavaju odnosi interesa.
a"

Marx: Bijeda filozofije, cit., str. 38.

1 Marksizam

II

svetu 11

;I
. ;l.:.

Proizvodnja, proizvodni odnosi, drutveni odnosi i

sistem potreba, kao to znamo, razliiti su trenuci, ali
reciprono postavljeni iz jedne te iste drutvene formacije. Struktura potreba je organska struktura nedjeljiva
od ukupne drutvene formacije; struktura potreba kapitalistikog drutva pripada, dakle, jedino i isldjuivo
takvoj strukturi, iz koje se ne moe razviti vana uloga
u kritici bilo kojeg drutva openito, a najmanje kritika
drutva "udruenih proizvoaa". To je drutvo u stvari
opozicija ne samo kapitalistikom drutvu, nego i svakom do sada postojeem graanskom drutvu; to je
prvo drutvo koje nije otueno, to je "carstvo slobode".
Meutim, ako je sistem potreba speCifinost jedne
odreene drutvene formacije, kako to da onda upravo
te subjektivne snage rue to dato drutvo? Svako drutvo (graansko) je klasno drutvo, bazirano na podjeli
rada u kojem je "podijeljen" takoer i sistem potreba.
Eksploatirana klasa ne pretendira uglavnom ni na to
drugo, nego na najpovoljnije zadovoljenje svoj ill potreba. Meutim, i same izrabljivane klase postaju svjesne
(u raznim povijesnim uvjetima) postojee suprotnosti
izmeu svojih sistema potreba i onih vladajue klase.
Oni, dakle, ele eliminirati sve ono to spreava zadovoljenje njihovih potreba, te generalizirati vlastiti sistem
potreba tj. prilagoditi ih vlastitoj koristi; samo po sebi,
neki su momenti isti kao kod vladajue klase. Tako se
dolazi ili do ruenja drutvenog poretka ili do kompletnog propCl!danja proizvodnih snaga. U prvom sluaju
stvara se jedna nova vladajua klasa (stvaranje buroaske drave klasian je primjer), a u drugom, drutvo
ne moe funkcionirati. (Kao to proizlazi iz citiranog
pasusa iz "Grundrisse", Marx tumai pad rimskog carstva upravo u ovom drugom smislu.)
Potrebe koje prelaze sadanjost nisu zato radikalne
potrebe. U stvari potrebe ne prelaze cjelinu, ve samo
"podjelu" sistema potreba. Potreba roba da bude slobodan ovjek nije nita novo, jer drutvo koje ga ini
robom drutvo je slobodnih ljudi. Takoer nije novost
potreba buroaskog drutva da zauzme politiku vlast,
to jednostavno izraava zahtjev za zadovoljenje potreba
koje su drugi ve zadovoljili. Radikalne potrebe radnike !dase u kapitalizmu su zbog toga po definicijama
razliite. Po prirodi su one takve da nikada ne mogu
biti zadovoljene u danom drutvu. niti od buroazije,
niti od proletarijata. (Bie buroazije isto je tako otueno kao i bie proletarijata.)
Dakle, iskljuivo radikalne potrebe donose kompletnu restauraciju sistema potreba; u to Marx uope ne
2

sumnja. Kapitalistiki sistem potreba pripada kapitaliz~

mu; uza sve to "isto" je upravo ono drutvo koie raz
vija proizvodne snage toliko da nadilazi podjelu rada
i koje moe stvarati i stvara potrebe koje pripadaju
njenom biu ali ne i njenom sistemu potreba. I zato,
zacijelo, samo radikalne potrebe mogu uiniti da ljudi,
da bi ih zadovoljili, ostvaruju drutvenu formaciju radikalno razliitu od prethodnih, kojih e se sistem potreba - radikalno nov - razlikovati od prolih.
Apsurdno je na bazi aktualne strukture potreba
ocjenjivati sistem potreba koje I\tlarx predvia za drutvo "udruenih proizvoaa". Bez koncepcije restauracije jednostavno je nepojmljivo tvrditi da rad, pa ak i
viak vrijednosti, postaju ivotna potreba. Za Marxa
je kompletna restauracija sistema potreba u komunizmu
conditio sine qua non svega to se tie budueg drutva. Ve u "Ekonomsko-filozofskim manuskriptima" iz
1844. itamo da e ak "osjeaji" "drutvenog" ovjeka
biti drugaiji od onih aktualnih; u "Grundrisse", u osvrtu na razvitak bogatstva ljudskog ivota u sLobodnom
vremenu, Marx pie: "Slobodno vrijeme - koje je bilo
vrijeme besposlenosti kao i vrijeme viih aktivnosti transformiralo je, naravno, svog posjednika u jedan nov,
razliit subjekt."2 Marxu se ini "prirodnom" radikalna
restauracija potreba, sposobnosti i osjeaja. Meutim,
kako i "drutvo udruenih proizvoaa" predstavlja cjelinu - "drutvenu formaciju" kao i svako drugo drutvo, reciprono se zasniva mehanizam njegove funkcije
i radikalno nova struktura potreba. Novi sistem potreba
razumljiv je, dakle, samo u funkciji novog "drutvenog
tijela", kao to je funkcioniranje cjeline nove drutvene "formacije" razumljivo samo u odnosu na novi sistem
potreba.
Drutvo "udruenih proizvoaa" je, dalde, takvo
drutvo u kojem se zadovoljavaju radikalne potrebe i
stvara se nova struktura potreba: to je drutvo II kojem
se ostvaruje i nadmauje i filozofija i radikalna teorifa. a
. Sistem potreba II komunizmu moramo promatrati s
dva razliita stanovita tj. prema materijalnim i nemater{jalnim potrebama, te prema njihovim odnosima unutar
Marx: Kritika politike ekonomije cit. svezak II, str. 410.
Dakako, ne podrazumijeva se nadvlaivanje filozofije tout
court, nego radikalne filozofije, koja mora prodrijeti meu mase kako bi postala materijalna snaga.
2

iste strukture potreba.4 Pod materijalnim potrebama podrazumijevamo potrebe za ije zadovoljenje je prijeko
potrebna kontinuirana proizvodnja i reprodukcija predmeta i sredstava (koji se koriste >ll potronji i produktivnoj potronji). Nematerijalne prirode su, meutim,
one. potreb.e za ije zadovoljenje nisu potrebni predmeti
prOIzvedem organskom razmjenom s prirodom, ili ope
nit~ "pr?izvodi". ~azlikovanje ovih dvaju aspekata nije
:prOIz~<?IJno, budu':I da se temelji na bitnoj razlici koju
Je UOClO Marx: Djelokrug proizvodnje prema Marxu u
stvari je polje koje e zauvijek ostati "carstvo nunosti";
na .ovome. se te~~lji ,!c.ar~tvo slobode" to podreuje
prOIzvodnjU vlastltlm CIlJevIma. Potrebe koje je mogue
zadovoljiti samo putem institucija (pozivamo se na drutveno i zajedniko zadovoljenje potreba) djelomino
su materijalne prirode, jer apsorbiraju materijalna sredstva, a djelomino ne, jer ih zadovoljava ljudska aktivnost (Marx kao primjer navodi kole i bolnice). Takoer
po~~eba za ) avnim institucijama jednim je dijelom matenJalne pnrode (npr. stambena izgradnja), a djelomino
~e (p~anje usluga nematerijalne prirode). Za Marxa
Je to :pnrodno: b.arem za "drugu fazu" komunizma, jer
pre~taJe postOjatI suprotnost izmeu proizvodnog i neproIZVOdnOg rada, koju je stvorio kapitalizam, a vie
nema ni razmjene ni vrijednosti razmjene, jer se radna
snaga ne pojavljuje kao roba itd. Kategorija "drutveno
potrel;>llog radnog vremena" moe se protumaiti samo
s ..obzlron; na materijalni proces proizvodnje. (KoncepcIJa "drustveno potrebnog radnog vremena" ne moe se
pri1?ijeniti ni na kakvu. "slobodnu" aktivnost, lijeniku
aktIvnost, nastavu, plamranje, niti na umjetnike i znanstvene akti,?ost~? Daka,~o,' sve to ne vrijedi za "prvu
fazu komun!zma , budu~I da se podjela vri na temelju
r~~a, zbog ceg.a ~e. "drustveno potrebno radno vrijeme"
oc~to mora mJentI u svakoj radnoj aktivnosti. Za ovu
t<?~ku Marx ne daj~y?t~ka obrazloenja, nego se ogramcav~ s~mo .n~ mIsijenje, da u toj fazi razliiti ljudi
m0:r:.aJu ~atI I~ta prav~ - sistem prava buroaskog
drustva. Ml samI, meutIm, nikako ne moemo zamisliti
ovaj mehanizam bez odnosa roba - novac. U Manifestu
komu;nstike partije" pod deset poznatih toaka (potrebne mjere za utemeljivanje komunizma) ne ini se nika ~?bro znam da ove .dvije ,skupine nisu "iste". Da bi se

zadovoljl~a po~reba ~a umjetnocu, potrebna je na neki nain

ta~oer l prOIZVO~ja: )~ue se moraju graditi,. knjige tiskati.
Ah..potrebu za ~je~Eloscu .kao takvu ne zadovoljava ni kua ni
knjIga neg,:. umje~mcko . djelo koje kaci objektivizacija ne pri-

pada podrucJu prOIzvodnJe.

kav pokt;taj u prevladavanju r.obne proizvodnje, nego

se govon samo o "mjerama koje ekonomski izgledaju
nedovoljne i neopravdane, ali koje tokom kretanja prerastaju same sebe, istiu se i neizbjene su kao sredstva
koja revolucioniraju cjelokupan nain proizvodnje."5 Po
miljenju Marxa i Engelsa ovaj je prelaz neminovan, oni
ne uzimaju >ll obzir efektivrui problem. Analogno tome,
nije jasno da li ostvarenje prve faze komunizma podnosi
takoer nadilaenje robne proizvodnje ili e to moda
biti karakteristino za drugu fazu; tako i Marx i Engels
ne produbljuju nain prelaska nego se ograniavaju
samo na poredbe prema "idealnim tipovima". Kako mi
analiziramo Marxovu teoriju potreba, moemo operirati
samo s tim "idealnim tipovima". Prisiljeni smo iskljuiti
problem koji je za nas danas toliko vaan kao i problem
prelaska i odustati od analiziranja njegova modela ili tonije njegovih modela. (Ovaj prelazak moe naravno
zahtijevati ak i stoljea.) Potrebno je jo jedno ogranienje: 6 obzirom da analiziramo Marxovu teoriju o potrebi, promatrat emo model drutva "udruenih proizvoaa" samo s tog stanovita, ostavljajui po strani
druge aspekte, ma koliko oni bili vani.
Da bismo mogli analizirati odnose potreba s mate.
rijalnom proizvodnjom i s njenim proizvodima, moramo
razmotriti koja je po Marxovu miljenju uloga "drutva
udruenih proizvoaa" u materijalnoj proizvodnji. Moramo ispitati slijedee vidove:
a) Da li se proizvodnja razvija? b) U kojoj mjeri
razvoj proizvodnje predstavlja porast "drutvenog bogatstva"? c) Postoji li podjela rada? d) Da li postoji ili
ne potreban rad i viak rada? e) Kakve su proporcije u
proizvodnji doba,ra svakodnevne potronje s jedne strane, i sredstava za proizvodnju neophodnih dobara za
"zadovoljenje drutvenih potreba", s druge?
A) Marxov je odgovor na prvo pitanje neopozivo
potvrdan. Budue drutvo je takoer drutvo materijalnog bogatstva, koje tei k rastu. Ovu misao susreemo
u svim Marxovim djelima, a mi emo citirati samo jedan
primjer. U treem svesku knjige "Teorije o viku vrijednosti", on opisuje dvije alternative za poveanje raspoloivog vremena (disposable time). Jedan put bi bio
proizvodnja veeg bogatstva u polovini aktualnog radnog
vremena .kod srednje uloenog rada; druga mogunost
Marx-Engels: Manifest komunistike partije, str. 88.
Marx: Teorije o viku vrijednosti, cit. svezak III, str.
276-277.
5

donosi smanjenje radnog vremena na polovinu i to na

takav nain da ova polovina bude usmjerena na zadov,olj~nje aktualnih "potrebnih potreba". Marx smatra teorijskom grekom pomanjkanje jasnoe ovih dviju alternativa, pa se izriito izjanjava u korist one prve. U budunosti temelj razvoja proizvodnje bit e jedino izuze~an proporcionalan rast fiksnog kapitala, a to je mogue
Jer ~ p?ve~je p~oizvodnje biti neovisno o valorizaciji.
Povecanje dijela fiksnog kapitala po nedostiivom niveliranju u kapitalizmu, garancija je injenice da materi
ja~a proizvodnja zahtijeva uvijek manje ivog rada.
Jedino e na taj nain biti mogue neprekidno smanjenje
~adnog. vr,;;mena uz ~~mstantno odravanje porasta proI~vodnJe, st? ne znacI prevlast mrtvog rada nad ivim
(Jer nema ~kak~og odnosa kapitala); naprotiv, ivi rad
nadvladat ce onaj mr-tvi.
I~eja beskonanog progresa materijalne proizvodnje
ned:V0Jbeno karakterizira Marxovu misao; njegove ideje
o ["ltmu poveanja proizvodnje vie su puta kontradiktorne. S jedne strane, on predmijeva da e kapitalizam
doi do toke prestanka razvoja proizvodnih snaga (osob~to. to se tie poveanja fiksnog kapitala) zbog ega
.~>l ntam materijalne proizvodnje drutva "udruenih proIZVoaa" morao biti to bri barem s obzirom na
situaciju kasnog kapitalizma.) Zato je s druge strane
.p oyeanj e . ~itma m,aterijalne proizvodnje, o emu em~
JOSy 9,0VO~~tI~ o~r~eno pot~ebama "udruenih proizvo~~ca kOJI cey ~ItI sve manje usmjereni na dobra mater:I:Ja1ne potrosnje - paralelno s rastuim bogatstvom.
Ovime se postavlja jedna nova struktura potreba od
odlune vanosti. U novoj strukturi potreba Marx u
stvari operira s jednom vrstom "modela zasienja": dobra ~aterijalne potronje (koja slue nepos!I"ednoj po!ro~np) mo.rala bi imati og;ranieniju ulogu u strukturi
rndIvIdualnih potreba, u svakom sluaju postoji njihova
tende;nca smanjivanja. Druge potrebe, a ne samo proizv?ooJa, trebale bi ograniiti ove pot'rebe jer ih proizvod~Ja n~ 'premouje, nego ih na njih usmjerava. Na temelJU CItIranog modela tl stvari je nezamislivo da izvor
novih" mate~ja~ potreba ~"proizy"Od novih tipova potreba ~ pI10IzlaZI IZ same prOIzvodnJe. Sve bi ovo moralo
doyestI .~o smanjenja ri~m~ ~oveanja proizvodnje naJkasillJe nakon stjecanja IZVjeSnog stupnja bogatstva.
Marx vjeruje da ve prepoznaje ovo "mijenjanje
strukture" radikalnih potreba suvremenog proletarijata,
kao to istie u zapaanjima na teze ideologa proletarijata Galianija. Znamo da je osnovna Galianijeva teza
"pravo bogatstv,o je ovjek." Marx opravdavajui do6

daje: "itav objektivni svijet, svijet dobara" preplavljen

je ovdje kao jednostavan trenutak (...) drutvenom proizvodnjom ovjeka."7
B) Doli smo tako do drugog problema, tj. u kojoj
mjeri razvoj proizvodnje predstavlja porast "drutvenog
bogatstva" .
O tom se pitanju mogu izdvojiti dva razliita problema (iako se u razlaganju prezentiraju gotovo uvijek
zajedno.) 1. U kojoj se mjeri rad moe smatrati izvorom
materijalnog bogatstva i 2. U kojoj se mjeri proizvodnja
- i materijalno bogatstvo koje se u njoj ostvaruje moe smatrati jedinim izvorom bogatstva uope.
1. Na prvo pitanje Marx daje gotovo razliite odgovore o kojima emo raspravljati naknadno; za sada se
uglavnom podrazumijeva da su za Marxa dva gore spomenuta pitanja u potpunosti razluiva. To je prije svega
zato, jer je izvor upotrebnih vrijednosti (bogatstvo upotrebnih vrijednosti je u stvari materijalno bogatstvo jedino i pravo) rad plus priroda, a ne samo rad.
Smatrati da je izvor materijalnog bogatstva jedino
rad, Iniljenje je upravo buroaskog drutva, gdje dominira protivurjenost iznleu upotrebne vrijednosti i vrijednosti razmjene utemeljena u robnoj proizvodnji. (U
djelu "Teorije o viku vrijednosti" Marx osuuje neke
kritiare Ricarda to ostaju unutar sistema o kategorijama graanskog drutva, jer smatraju rad jedinim izvorom bogatstva, ak i onda kad iz toga izvlae zakljuke
protivne onima Ricarda.) 8 Jo je vanija injenica da
Ma!I"X ima koncepcijU o radu prema onoj u "drutvu
u&uenih proizvoaa" gdje dovreni rad u proizvodnji
postaje minimalan i gotovo prestaje postojati. Gotovo
je apsurdno gledati u radu izvor bogatstva (materijalnog) i mjer1ti ga na temelju radnog vremena. U odvijanju tog stava Marx prihvaa - istina s nekim rezervama
- izlaganje autora o brouri "Source and ,remedy", ali
to ne znai da to nije i njegov vlastiti stav. elim zato
potOI11:ati da je to jedan od Marxovih stavova to pokazuju i njegove izjave "rad je izvor materijalnog bogatstva" i "proizvodnja je izvor materijalnog bogatstva" da
su razliite i j'asno odijeljene.
U tu svrhu elim citirati "Grundrisse": Nije vie rad
onaj koji je ukljuen u proces proizvodnje, nego je to
mnogo vie ovjek koji se postavlja u odnos proizvodnog
7 Ibid, svezak III, str. 289.
Radikalnu analizu ovog problema moemo, meutim, nai
u dijelu Kritika gotskog programa.

procesa kao nadglednik i regulator (...) Radnik nije vie

taj koji ukljuuje izmijenjeni prirodni objekrt: kao po-.
srednika izmeu objekta i samog sebe, nego je radnik
taj koji je ukljuen u prirodni proces, kojeg oh transformira u jedan indus;trijski p'l:'oces kao posrednik izmeu
samog sebe i anorganske prirode kojom je zavladao.)
On se postavlja uz proizvodni proces umjesto da tu
bude glavni posrednik. U toj transforunaciji nije ni svakidanji rad kojeg vri sam ovjek, niti vrijeme koje on
radi, nego prisvajanje njegove ope produktivnosti, njegovo razumijevanje prirode te dominacija nad njom
putem njegove egzistencije drutvenog !tijela - jednom
rijeju, razvoj drutvene individue je taj veliki stup proc
izvodnje i bogatstva. (...) im je rad u svakidanjoj
foruni prestao biti veliki izvor bogatstva, radno vrijeme
prestaje i mora prestati biti njegovo mjerilo i zato vrijednost razmjene mora prestati biti mjerilo za upotrebnu
vrijednost."9
.
Ne osvrimo se na injenicu to Marx identifidra
vrijednost i vrijednost razmjene, pojmove koje meutim
rigorozno razlikuje u "Kapitalu", gdje operira s jednom
drugom koncepcijom o radu (gdje se kao glavno mjerilo
uzima radno vrijeme.)
Analizirajmo ovaj pasus samo s naeg stCl'jalita.
"Drutvo udruenih proizvoaa" pojavljuje se kao drutvo gdje rad obavljaju strojevi, gdje kompletno prevladava "fiksni kapital" i u kojem se - barem u procesu
materijalne proizvodnje - radna snaga upotrebljava samo kao "nadglednik i regulator." Moderno reeno Marx
pretpostavlja kompletnu automatizaciju. Na taj nain
izuzetno raste vanost jednog odreenog tipa rada, nau
nog rada ili kao to on kae "opeg rada". Znanstveni
rad nije zato odmah proizvodni rad, ve je to aktivnost
opeg intelel<:,ta koji se prije svega sastoj.i u planiranju,
projektiranju, konstruiranju itd. Njemu se ne moe
pripisati koncepcija "drutveno potrebnog radnog vremena." Ukratko, materijalno se bogatstvo stie iz proizvodnje ali ne vie iz proizvodnog rada u doslovnom
smislu termina: To determinira prevlast intelektualnog
rada nad takozvanim "fizikim" radom.
2. Drugo ie pitanje da li je samo .proizvodnja izvOtr
bogatstva drutva. Marx odgovara uvijek i na svakom
mjestu neopozivo ne. Materijalno bogatstvo koje se
ostvaruje s proizvodnjom - nije i ne moe biti drugo
osim pretpostavke drutvenog bogatstva. Pravo drutve9

401.

Marx: Kritika

politike

ekonomije, cit. svezak II, str.

no bogatstvo ostvaruje se kroz slobodnu manifestaciju

drutvenih individua, kroz njihovu aktivnost i njihov
kvalitativno sloeni sistem potreba. Istinsko bogatstvo
ovjeka i drutva ne stvara se II !Tadnom, nego u slobodnom vremenu. Upravo se zato drutveno bogatstvo "udruenih proizvoaa" ne mjeri radnim, ve sloboclnim VIremenom. Ne bih se htjela ovdje pozvati na ;poznate pasuse iz djela "Grundrisse", nego na trei dio knjige "Teorije o viku vrijednosti": "Radno vrijeme (labour), ak
ako je razmjena vrijednosti i ukinuta, ostaje uvijek bitni
stvaralac bogatstva i mjerilo tTokova koje zahtijeva proizvodnja. Ali slobodno vrijeme, vrijeme kojim raspolaemo je isto tako bogatstvo, bilo kad je rije o uivan1u
proizvoda ili o slobo.dnoj aktivnosti - koja kao i rad
nije odreena vanjskom prisilom koju treba ispuniti i
ije je ispunjenje prirodna potreba ili drutveni zadatak,
kako ve elinlo rei."lO
Oba tOMO razliita rjeenja pretpostavljaju izmjenu
strukture potreba u takvu stirukturu koja bi stimulirala
kod individue potrebu za veim slobodnim vremenom
(i ujedno "slobodnom aktivnou"), bolje ,reeno za daljnjim porastom proizvodnje dobara i materijalnih bogatstava (u stvari ne postoji takva proizvodna granica koja
se ne bi mogla prijei - na tetu slobodnog vremena.)
U oba sluaja ponovno nailazimo na uvjerljivu tvrdnju
da u "drutvu udruenih proizvoaa postoje druge
potrebe (kvalitativno razliite) koje postavljaju granicu
potrebama."ll
C) Nadalje, odnos izmeu materij,alne proizvodnje i
stru.kture potreba u drutvu "udruenih proizvoaa" takoer je fumkcija postojanja ili barem podjela rada i .
kad postoji, prirodna funkcija.
1. Nema sumnje da e prestati drutvena podjela
rada a s njom i drutvena podjela na izrabljivae i izrabljivane, jednom rijeju klasna struktuTa. Ovdje prestaje
takoer "podjela" sistema potreba u odnosu na zauzeto
mjesto u drutvenoj podjeli rada. Jedinka joj vie nije
podlona. A ukoliko e i postojati podjela rada (u jednom drugom smislu rijei) pojedinci e moi slobodno
izabrati slubu kojom e se baviti i moi e uvijek obnavljati svoj izbor. Teorijski bi .tako trebalo biti i u kapitalizmu ali de facto to nikada nije bilo; drutvena podla

Marx: Teorije o viku vrijednosti. Ovaj pasus predstav-

ve razliku izmeu vrijednosti razmjene i vrijednosti.

II Vratiemo se jo na pitanje o ulozi "opeg rada" prema
ovim modelima kao istom problemu potrebe slobodnog vre-

lja

mena.

jela .rada podreuje sebi ovjeka, koji u praksi nikada

nije mogao izabrati nijedan drugi posao osim onoga koji
je morao dovriti. Neprestano "mijenjanje" posla u kapitalilirnu nije posljedica .slobodnog izbora ili "potrebe
razvoja" radnika, nego je ono podinjeno potrebama valorizacije kapitala. Pretpostavljajui, meutim, da u drutvu "uclTuenih proizvoaa" mora postojati podjela
mda, izbor i mijenjanje posla ovisit e samo o "potrebama razvoja" radnika.
2. Podjela izmeu manualnog i intelektualnog rada
sigurno e biti nadvladana. Marx je imao razliita miljenja o nainu tog procesa. Jedan smo ve spominjali:
proizvodnja i rad se dijele; ovjek "se postavlja uz bok
procesa proizvodnje", svaka radna aktivnost (takoer i
ona drutveno potrebna) postaje Tad intelektualnog t:iJpa.
Druga MaTXova pretpostavka je bitno razliita: na temelju nje (kako emo jo vidjeti) svaki se tip proizvodnog
rada reducira na jednostavan rad. Zato se i tu radno
vrijeme roma smanjiti, kako bi ljudski ivot do maksimuma bio preokupiran i intelektualnim aktivnostima.
Intelektualna aktivnost je meutim takoer barem djelomino rad (zahtijeva napor i zaokuplja mozak, ivce,
snagu, miie - osobito prve dvije). U oba sluaja tipovi rada briu suprotnost izmeu work i labour koja kulminira u kapitalizmu i karakteristika je klasnog drutvaY
Dok u radu koji se vri u "drutveno potrebnom
radnom wemenu" work upravlja labour (sjetimo se posljednje reenice iz citiranog pasusa iz "Teorije o viku
vrijednosti": rad e uvijek biti potinjen vanjskim cnjevima, ali nasuprot onome to se dogaa u kapitalizmu
- ljudi e ga slijediti kao "drutveni zadatak") ova
razlika nestat e definitivno u radu kao "slobodnoj aktivnosti": wOl'k postaje "isti" labour. Meutim, ako e
ipak postojati manualni rad i "labour" (ova dva pojma
nisu nikada identina, a pojam labour prisutan je u obe
koncepcije) slijedit e ih svi ljudi i tako e svaki ovjek
ilrnaJti vremena - u jednakom trajanju - za "slobodnu
aktivnost". U suglasnosti s prvom koncepcijom sama priroda laboura prouzroit e nestanak razlika ilirneu manualnog i intelektualnog rada, dok jedno ne pogaa drugo. Za pojedinane indiV<idue Marxova misao je dosljedna
i neopoziva: svaki e ovjek sudjelovati u interakciji
izmeu prirode i drutva (drugim rijeima: dok postoji
12 to se tie razlike (i .kontrapozicije) izmeu work i labour, treba vidjeti poglavlje o radu u mojoj knjizi ,A mindennapi elet" (Svakodnevni ivot).

10

izvrit e se i fiziki rad, a zatim e se "regulirati" funkcioniranje fiksnog kapitala i baviti se visoko razvijenim
i isto intelektualnim radom. To, upravo to je jezgro
jednostavne tvrdnje mladog Marxa, prema kojemu e
ovjek u komunizmu biti ribar, lovac, kritiar; nee biti
slikara, nego e jednostavno biti ljudi koji e izmeu
ostalog i slika,ti. Dakle, prema Marxovfu:n predvianjima,
zall.sta nee biti radnika specijaliziranih u "isto intelektualnoj" ili "isto manualnoj" aktivnosti. Meutim, to ne
is,kljuuje da u proizvodnom radu, tj. u "kontroli" proizvodnje nee biti nikakve specifine intelektualne aktivnosti. Znai "jedino" da specijalizirana aktivnost koja
nastaje u proizvodnji ne "upuuje" intelektualne manifestacije ovjeka za vrijeme njegova "slobodnog vremena",
da ne odreuje izabrane forme za ostvarenje izvan sebe
samoga, ne izraava princip negacije individualne mogu
nosti izbora posebne forme zanimanja u slobodnom vremenu, nego samo dunost sudjelovanja u zajednikom
radu (labour), u izvrenju drutveno potrebnog rada ili
u regulaciji ili kontroli u proizvodnji. injenica to Marx
ne govori da li se u slobodnom vremenu mora i proizvoditi, stvara znatne teorijske probleme. U stvari, koncepcija "mjerenja potreba" koje emo jo tretirati, doputa
da samo materijalna potronja (svakidanja i produktivna .potronja) a ne "slobodna aktivnost" zahtijeva materijalnu potronju, to objanjava lakou kojom se prema
Marxu mogu mjeriti materijalne potrebe i izraunati
srednja."
3. Dosadanje ispitivanje prevladavanja raznih formi
podjele rada ne objanjava .svladavanje svakog tipa podjele rada. Marx neopozivo tv,rdi da e u "drutvu udruenih proizvoaa" biti samo tehnika podjela rada. Tako itamo u "Kapitalu" da e sveukupna drutvena proizvodnja funkcionirati kao jedna jedina tvornica, u kojoj
e drutvena podjela rada odgovarati onoj tehnikoj iz
tvornice. U treem dijelu knjige "Teorije o viku vrijednosti" on istie konkretno pitanje, da li koncentracija
kapitala i neprestani rast fiksnog kapitala, za to je
potrebna tehruika podjela rada, istodobno stvaraju potrebu proizvodnih kapitalistikih odnosa i drutvene
podjele rada. O tom pitanju Marx polemizira s onim
teoretiarima koji povezuju specijalizaciju dosljednu
centralizaciji s odnosima u kapitalistikoj proizvodnji
" ... podjela rada ne bi bila isto tako mogua, ako bi
sredstva za proizvodnju pripadala udruenim radnicima,
a nj/ihov bi odnos prema radnicima bio jednak onome
koji postoji u prorodi, tj. radnici bi se odnosili prema

11

sredstvima za proizvodnju kao prema vl!'lstit~ proi2;,:~;

dima, kao prema elementima svoje :vlastite a~tt~nosti.
Ono to ele postii graanskI ekOnOll1stI s tom
identifiikacijom jest: " .. opra:vdati .tak:o~~r tehno~oki,
specifinu chutv~nu formu, tJ .. kap:Italllistlcku fOT>l:r:;u, u
kojoj se odnos lZIDeu rada l uVjeta rada nrurusava,
taJko da nisu radnici oni koji postavljaju uvjete ve
uvjeti postavljaju radnike ... "14
to znai prisustvo tehnike .podjele rada za rad
ovjeka, kako ono moe garantirati unirverzaIDost ovje
ka i da li je u njoj mogua :individualna specijalizaoija,
pitanja .su na koja je Marx dosljeooo odgovorio samo
u "Kapitalu" (kontradiktorna rjeenja poJavljuju se samo u formi aforizma). Izjavom da e suvremeni ovjek
Mti i ribar, lovac, pastor, kritiar, Marx je predo6io
Uil1iverzalnost gotskog modela, pa ak kad i ne tvrdi da
ovjek mom bm vjeni diletant; on to vie smatra da
se ovjek moe istaknuti u vie aktivnosti radikalno raz1iitih kvaliteta. U Kapitalu meutim Marx tvrdi da e
svaki rad biti sveden na jednostavan rad koji se lako
ui i izvrava. Perspektiva univerzalnosti ne :zmai ovdje,
barem to se tie radnog procesa, da se ovjek moe
istmcati na raznim poljima, nego da samo moe "Inijenjati" posao i to bez neke posebne speoifine kvalifikacije. U djelu "Grundrisse" ovjekova aktivnost koja
se "postavlja uz bok proizvodnog pmcesa" vjerojatno
je kompletna i zahtijeva kvalifikaciju: Man meutim
ne produbljuje ovu koncepciju i vano je da je nije priInijenio u analizi odnosa izmeu proizv;odnog rada i materijalnih potreba. Dakako, da struktum potreba zasnovana u modelu "Grundrisse" ne moe biti identina onoj
iz "Kapitala", ali poto ovdje analizilTam samo Marxove
esplicite stavove, pristupit u ovom problemu drei se
argumenata u "Kapitalu".
D) Vanost kategorija "potrebnog rada" i "vika rada" u drutvu "udruenih proizvoaa" i nadalje tumaenje kategorije "drutveno potrebnog rada" odreeno
ovise o injenici prema kojoj Man identificira vrijednost i vrijednost razmjene ili ih razlikuje. Do djela "Kritika politike ekonomije" on ih je openito identificirao,
ali kasnije se izdvajaju dva pojma o vrijeooosti. Prvi
uva prethodno znaenje; vrijednost se ostvaruje iskljuivo u odnosL.'Ila razmjene. ls Prema drugom tumaenju
to je jedna od drutvenih kategorija (barem u racionalnoj ekonomiji). Zalcon vrijednosti je opi ekonomski za13
14

IS

12

Ibid, knjiga III, str. 296.

Ibid, knjiga III, str. 299.
Marx: Kapital, cit. knjiga I (1), str. 74.

kon koji, kao to smo vidjeli, moe pronai adekvatnu

potvrdu upravo u "drutvu udruenih proizvoaa". (Podsjeam na alI'gumente iz prve knjige "Kapitala" u kojoj
Marx pokazuje da "simbolina forma robe ne moe
proim6i ni iz .upotrebne vriiednosti ni iz vrijednosti).16
U vezi s ovim pitanjem znaajan je takoer i pasus iz
djela "Kritika gotskog programa" (1875) gdje govon
kako i kada moe biti ostvarena razdioba prema potrebama: ovdje potVITuje expressis vel-bis, da vrijednost
egzist:iJra samo u prvoj fazi komunizma tj. kad se dobra
jo ne mogu dijeliti prema potrebama. Gdje postoji vrijednost, razdioba se dogaa u funkciji rada. Prvu fazu
komunizma karakterizira dakle jo jednakost razmjene:
obavlja se razmjena jednakog rada za jednaki rad. Rad
se mora mjeriti jo na bazi radnog vremena (kvantitativno i kvalitativno se izmjenjuje jednako radno vrijeme). "Unutar kolektivnog drutva koje se temelji na
zajednikoj svoj:ini nad sredstvima za proizvodnju, proizvoai ne vre razmjenu svojih proizvoda; jo i manje
- rad pretvoren u proizvode pojavljuje se ovdje k a o
v r li j e d n o s t ovih proizvoda."17 Ovo bi se rasuivanje
moglo razloiti i rei da vrijednost prestaje postojati
jedino u prvom. smislu koncepcije, ali ovo je u propivurjenosti s injenicom, gdje po Marxu u drugoj fazI komunizma rad postaje ivotna potreba. Suoavamo se ponovno s idejama iz djela "Grundrisse". U knjizi "Kritika
gotskog programa" kao i u "Grundrisse" Marx zaortava
"drutvo blagostanja" gdje rad postaje ivotna potreba.
Opaa se neslaganje s obzirom na djelo "Teorije o vi.ku
vrijednosti", gdje se meutim, u usporedbi s "KapItalom" rad pojavljuje u najboljem broju sluajeva kao
"drutveni zadatak", neto kompletno razliito od "ivotne potrebe". U "Kapitalu" i "Teoriji o viku vrijednosti"
proizvodnja za potrebe nije u vezi s radom kao ivotnom
potrebom ve s radom kao "drutvenim zadatkom": iz
toga proizlazi neIninovna teorija o "istoj nadmonosti"
zakona vrijednosti.
Premda "Kritika gotskog programa" ne sadri nikakvih aluzija u tom sInislu, Marx je vjerojatno piui
ovo djelo imao u vidu model slian onom u "Grundrisse". U stvari, ako je teko razumjeti da jednostavan
nekvalificirani mehaniki rad postaje "ivotna potreba",
lake je predoiti kontrolni kvalificirani rad kao stvarnu
ivotnu potrebu ovjeka "koji se stavlja uz bok proizvodnog procesa". Utoliko vie ako Inislimo da Marx ne
16
17

Ibid, knjiga I, str. 85.

Marx: Kritika gotskog programa, cit. str. 960.

13

navodi nikada transformaciju rada u ivotnu potrebu

tamo gdje govori o redukciji rada na jednostavan rad,
ali potcrtava da rad ostaje uvijek carstvo potreba, a da
carstvo slobode "poinje" izvan ovoga (u slobodnom vremenu).
Vratimo se ponovno na kategorije o "potrebnom
radu", "wku rada" i "drutveno potrebnom radu". Po
nimo s djelom "Grundrisse".
Potrebno radno vrijem.e za proizvodnju ima veoma
vanu ulogu a posebice ako smatramo da se ono mora
u sve veoj mjeri smanjivati. Ono se ne moe ravnati
po mjeri, jer e svaki rad biii kvalitativno razliit (takoer obzirom i na pojedince), ali ne i kvantitativno.
(Ne usporeuje se ideja o smanjenju s "jednostavnim
radom"). "Ekonomija vremena - klju je po kojem se
napokon rjeava svaka ekonomija. Kako drutvo mora
rasporediti svoje vrijeme i planirati ga, da bi moglo
slijediti proizvodnju adekvatnu svojim ukupnim potrebama. Ekonomija vremena i planirana raspodjela radnog vremena u raznim okvirima proizvodnje ostaje,
dakle, prvi zakon ekonomije na bazi drutvene proizvodnje. To je zakon koji vrijedi i na jednoj jo mnogo
vioj razini. Ipak, to se bitno razlikuje od mjerenja vrijednosti razmjene (radom ili produkti rada) kroz radno
vrijeme. Radovi pojedinanih individua ne samo da se
kvantitativno razlikuju u istom radnom okviru i u raznih vrsta rada nego i kvalitativno. to znai samo kvantitativna razlika predmeta? Njihovu kvalitativnu identinost. Dakle, kvantitativno mjerenje radova pretpostavlja njihovu jednakost porijekla, identinost njihove kvalitete. "18
Nije sluajno to se ne daje zamaha redukoiji na
"jednostavan rad". Budui da se radovi dijele u jednostavne i kompleksne, ovo je djelovanje u stvari proizalo
iz trita. Kao to je poznato, u "Kapitalu" ne susreemo
analogne probleme: mjerenje pomou radnog vremena
mogue je ak i bez trita, jer svaki rad je jednostavan
rad. Alw se meutim, kao to se moe i vidjeti iz "Grundrisse" a takoer i iz "Kritike gotskog programa" zamiljen rad za budunost kvalitativno razlikuje ne samo u
raznim granama industrije, nego takoer i za pojedince,
onda "drutveno potrebno radno vrijeme" ne moe vie
sluiti kao mjerilo. Htjela bih dati jedan osobito izrazit
primjer: kako se moe fiksirati drutveno potrebno radno vrijeme na podruju znanosti, kako se mogu na toj
18

14

Marx: Kritika

politike

ekonomije.

bazi usporeivati tipovi znanstvene aktivnosti, kvalitativno toliko razliiti ?19

U citiranom pasusu materijalna proizVodnja II budunosti ini se Marxu potpuno racionalizirana, ali istodobno ne daje se nikakav kriterij ili mjerilo ove racionalizacije, koje je nosilac jedino general intellect tj. sposobnost da se racionaH.zira drutvo "udruenih proizvoaa". (Suvino je ponovno naglasiti da se upravo u ovoj
koncepciji rad smatra ivotnom potrebom.)
U djelu "Grundrisse" jedina je koncepcija o potrebnom radu, ona o drutveno potrebnom radu. Podjela
jednostavnog rada na potreban rad i viak rada zajedno
prestaje u kapitalizmu, gdje vie i nema smisla dijeliti
ostatak vremena u kojem ovjek radi da bi zadovoljtio
svoje "nune potrebe", jer i taj preostali dio vremena
drutvena individua upotrebljava za sebe, a ne za valorizaciju kapitala. (Budui da svaki proizvod zadovoljava
na posredan ili neposredan nain potrebe drutvene individue takoer sa stanovita pojedinca, rad se ne dijeli
vie u .potreban i u wak rada). "Kako je malo ovo pitanje razumio Proudhon vidi se iz njegovog aksioma po
kojem svaki rad donosi surplus. To to on nijee za
kapital, to postaje prirodna kvaliteta rada. Istie se i
njenica da potrebno radno vrijeme neophodno za produenje apsolutnih potreba, doputa slobodno vrijeme (...)
i zato je mogue stvoriti viak proizvoda samo ako se
izvrava viak rada. Cilj je, ukinuti sam odnos; tako da
se sam viak proizvoda prezentira kao potreban proizvod."20
Stie se dojam da Marx ve u djelu "Grundrisse"
razlikuje prvu fazu komunizma od druge, iako ne tako
izriito kao u"Kritici gotskog programa". Iz ovog se djela
vidi jasno i neopozivo da se u prvoj fazi komunizma
moe realno razlikovati potreban rad i viak rada: iz
takozvanog ukupnog prihoda od rada, drutvo odbija
potrebno radno vrijeme za investicije u sredstva za proizvodnju, kao i radno vrijeme za proizvodnju odreenu
za "zadovoljenje zajednikih potreba" koje je potrebno
u primjeni za drutvene ciljeve. U obliku "plae" radnik
prima onoliko koliko mu je dovoljno za njegove line
potrebe! u t? je ukljuen) njegov potreban rad. ovjek
u stvarI radi prema SVOJlID sposobnos,tima, ali rad za
njega nije jo postao ivotna potreba i jo ne postoji
v 19 U Kapi!al~ se t~koer vg!~vna uloga prip~suje znanosti u
drustvu "udruzenih prOlzvoaca . Zato se ne daje dovoljno znaenje "red~ciji (svoenju) na jednostavan rad". Mnogo su
konzekventruje argumentacije o tom pitanju u djelu Grundrisse
20 Ibid, svezak II, str. 279-280.
.

15

pravo drutveno bogatstvo, zbog ega treba razlikov3Jm

potreban rad (pa ak ako je i istina da je svaki svreni
rad u posljednoj analizi potreban rad - drutveno potreban). Tako se svaki put u "Grundrisse" u odnosu na
budue dJ:;utvo, pojavljuje pozitivan akcenat (taj se
akcenat odnosi uvijek i samo na budue drutvo) na
koncepciji o "plai" i tako se nalazimo pred perspektivom koju Marx smatra neposrednom mogunou. Ipak,
Marx pie: " ... njegova (kapitala) historijska funkcija
je dovrena kad (...) su potrebe toliko razvijene, kad
viak rada od onog potrebnog postaje sam opa potreba
tj. izbija iz s3Jffiih indiwdualnih potreba, (. ..) od3Jkle
prestaje rad u kojem ovjek radi ono, to moe pustiti
da rade stvari. umjesto njega."21 Ovdje Marx isputa anaLizu prve faze komunizma, ali to je izuzetak. Bez sumnje,
Marx u s;tv3Jri pretpostavlja prisutnost "plae" i zato je
ovdje razlika izmeu nunog rada i vika rada sa stanovita pojedinca funkcioniranje zakona vrijednosti; Man
smatra da u dalekoj budunosti a sa stanovita individue, nee biti razlike izmeu nunog rada i vika rada
i da e takoer zakon vrijednosti izgubiti svoju odreenu funkciju: "tim je rad u svojoj neposrednoj formi
prestao biti velikim izvorom bogatstva, radno vrijeme
prestaje i mora prestati biti njegovo mjerilo, a vrijednost razmjene22 onda prestaje biti mjerilo upotrebne
vrijednosti (. ..). Ovime se proizvodnja, bazirana na razmjeni vrijednosti, uzdrmala, a proces neposredne materijalne proizvodnje gubi oblik bijede i antagonizma.23
Nastupa slobodan razvoj individualnosti, dakle, smanjenje radnog vremena nije potrebno za stvaranje vika
rada, ve je openito potrebno smanjenje drutvenog
rada do minimuma, emu odgov3Jra stvaranje i dalji
umjetnikIi., nauni razvoj itd. pojedinaca, zahvaljujui
slobodnom vremenu i sredstvima stvorenim za sve
nj ih. "24
Kad su jedanput vrijednost i vrijednost razmjene,
odijeljeni postaje u marksistikoj ekspoziciji dominantna
ona koncepcija koja (vjerojatno) u "Grundrisse" i "Kritici gotskog programa" karakterizira samo prvu fazu komunizma: mora se mjeriti racionalnost rada s drutveno
potrebnim radnim vremenom. Tako se dolazi do mogu
nosti da se racionalno odijeli potreban rad i viak rada
Ibid, svezak I, str. 317.
Kao to smo rekli, kategorije vrijednosti i vrijednostj
razmjene rusu diferencirane.
23 Drugi primjer rjeenja antinomjje (suprotnosti dvaju zakona).
24 Ibid, sveza!k II, str. 401-402.
21

22

16

u samom ~rutvenom "udruenih proizvoaa", iako ne

na ba radikalan nain. U "Teoriji o viku vrijednosti"
M~ pie: .',Pretposta~ljamo zato da ne postoji kapital,
ah da radnIk sam sebI prisvaja od svog vika rada od
vika vrijednosti kojeg je on stvorio na viku vrijednosti kO.Jeg j~ potroio. IyIoglo .bi se rei samo za ovaj
rad da Je ZaIsta produktivan tl. da stvara nove vrijednosti".25 U prvoj knjizi "Kapita"la"26 taj je problem pod:o~no razm~t:'an. Prije nego to emo citirati pasus,
zehm naglaSIti da Marx ostavlja otvorenim takoer i
?ruge ~lt~rna~ve kOj: su vezane s izmjenom naina proIZvodnJe I podjele duzne komunizmu. S naeg stanovita
veoma j,e za~mlji:vo na/?ilasiti da on prije svega govori
o mogucnostI razlikovanja potrebnog rada i vika rada.
"Zamislimo konano (. ..) jedno udruenje slobodnih
~judivkoji r~d~ s~ z:ajednikim sredstvima za proizvodnju
I tr9se svoJe mdivIdualne radne snage kao jednu jedinu
drustyer:u ~a~u snagu v (. ..) Kompletna proizvodnja
u~enJa Je Jedna drustvena proizvodnja; Jedan dio
SlUZ:I kao sredstvo za proizvodnju. Ostaje drutven. Me~
utIm, vdrugi se dio troi kao sredstvo postojanja lano
va drustva. Dakle, mora se rasporediti meu njih. Vrsta
ovakve raspodjele mijenjat e se mijenjajui posebnu
vrstu samog drutvenog organizma proizvodnje i odgovarajyeg historijskog nivoa razvoja proizvoaa. S3JffiO
da bl s~ odrala paralel~ s rob.nom proizvodnjom, pretpostavlJamo da Je sudjelovanje svakog proizvoaa u
osnovrnm sredstvima, odreeno njegovim radnim vreme:z.0m~ U tom 1;>i. sluaju radno vrijeme igralo dvoJaku ulogu. Njegova raspodjela, izvrena drutveno
pre~a planu, regulira tonu proporciju razliitih
radnih ~cijc: s razliitim potrebama. S druge strane,
radJ;lo vrlJc:me 1st.odobno slui kao mjerilo individualnog
sU.~JelovanJa pr?IZvo~au zajednikom radu, a djelolll1cno takoer I u zajednikoj proizvodnji individualne
p0t:0nj~. Dru~.tveni odnosi ljudi s njihovim radom i
:prOIZvodima njihova rada ostaju veoma jednostavni i
Jasni, bilo u proizvodnji ili u raspodjeli."27
Nema sumnje: ova koncepcija, barem to se tie
druge funkcije mjerenja radnog vremena, savreno odcrovara o;:;om !ll?delu koji je u djelu "Kritika gotskog p~o
grama definiran kao prva faza komunizma. akoji jo
u sebi nosi "znakove" kapitalistikog drutv~ .
~g?j, a jo~ ~e u treoj knjizi "Kapitala", to
se tIce covJeka pOJedmca; proizvoaa-pojedinca, nema

.ll
;!5

26

z7

Marx: Teo:rije o -y?ku vrijednosti, cit. svezak I, str. 270.

Marx.: KapItal, knjIga I, str. 92-93. .
Ibid, knjiga I (1), str. 92. .

2 Marksizam u svetu 11

17

pr';l

li ll!

nikakve <razlike izmeu potrebnog rada i vika rada iraz1ika inae postoji s obzirom na kompletni drutveni
proizvod, nema je u drutvu "udruenih proizvoaa" koje se smatra jednim jedinim gigantskim (pojedincem)
individuom. Karakteristika kapitalistikog drutva nije u
stvari viak rada, ve samo njegova transformacija u
kapital: "Ma to se dogodilo u .obliku transformacije profita u kapital, znai jednostavno da nije radnik; ve
kapitalista, onaj koji raspolae ovim vik.om irada."2B U
istom djelu itamo: "Samo tada kad drutvo efikasno
vri kontrolu nad proizvodnjom i unaprijed je regulira,
samo tada ona stvara vezu izmeu drutvenog iradnog
vremena posveenog proizvodnji odreenog artikla i stvaranja drutvene potrebe koju takav a!I'tikal mora zadovoli.iti".z9 Tj.: kao prvo "udrueni proizvoai" mjere
raspoloivo radno vrijeme koje .ovisi o broju stanovnitva, ili jo bolje o koliini raspoloivih radnih sati
(bolje je ako je ,ta koliina mala: to su proizvodne snage :razvijenije, toliko se manje radnih sati fiksira u proizvodne svrhe). Ovo radno vrijeme se zatim "ponovo
dijeli" meu razne proizvodne okvire na slijedei nain:
a) mjeri se potrebno drutveno radno vrijeme u svakom
vidu proizvodnje; b) utvruje se koliko je tog radnog
vremena potrebno utroiti da bi se zadovoljile neposredne materijalne potrebe stanovnitva (tj. za sebe same) i to je potreban rad, a koliko ostaje na raspolaganju za druge svrhe (npr. za razvoj sredstava za proizvodnju) to.je onda viak rada. Podvlaim, da se ta koncepoija bazira neopozivo na l'edukciji na fednostavan
rad, a pod pretpostavkom da e radovi dod-jjeljeni svakom pojedincu - pretpostavljajui isti nivo produktivnosti - biti izvreni u jednakom vremenu i u suglasnosti s dunou. U sluaju (uzevi u obzir "Grundrisse")
jednog sloenog rada ova vrsta racionalnosti mogla bi
se protumaiti jedino ako se odvojeno rauna vrijednost jednog radnog sata svakog pojedinca, a to je apsurdno bez prisustva trita. (Valja se podsjetiti da upravo zbog toga u djelu "Grundrisse" otpada mjerenje
kroz radno vrijeme.) Ponavljam: mjerenje prema radnom vremenu i razlikovati izmeu potrebnog rada i
vika rada (bez strukture trita) bazira se bitno na
injenici da se itavo drutvo smatra jednom jedinstvenom individuom.
Treba jo vidjeti koji e se problemi - gotovo
nerjeivi - jo pojaviti u odnosu izmeu proizvodnje
i potrebe.
" Ibid, knjiga III (3), str. 264.
29 Ibid, knjiga III (1), str. 235.

18

E) Marx nesumnjivo predoava drutvo "udruenih

kao ono u kojem se, za mjerenje bogatstva, ne upotrebljava proporcija izmeu potrebnog :rada i vika rada, ve izmeu necessary time-a idisposable
mme-a - izmeu "potrebnog" i ".raspoloivog" vremena.
Nije ovdje vano da li Marx raz1ikuje ili ne potrebni
rad i viak rada. Dakako, ;razv.oj proizvodnih snaga, potrebna je pretpostavka za poveanje raspoloivog vremena; pravo bogatstvo ovjeka ostvaruje se, dakle, u
slobodnim aktivnostima :raspoloivog vremena.
Ideja je jasna i dosljedna. Problemi se javljaju onda, kad analiziramo odnose izmeu raspoloivog vremena i proizvodnje ili potronje.
Dis.posable time je vrijeme potronje, a ne rada,
tj., s jedne strane, vrijeme uivanja to proizlazi iz
upotrebe materijalnih dobaira, a, s druge, vrijeme posvaeno intelektualnim slobodnim aktivnostima koje, zahtijevaju6i ve proizvedena sredstva, pripadaju upravo
podruju potronje (mogl.o bi se nazvati "stvaralake
potronje"). Tu ne uZ1imamo u obzir sasvim intelektualne potrebe koje se zadovoljavaju za vrijeme disposable time.
Postavlja se problem da lise one aktivnosti koje
Marx uokviruje u potronju, jer su to neophodni uvjeti
i prijeko potrebni momenti u proizvodnji, moraju razvijati za vrijeme potrebn.og vremena ili onog raspoloivog: to je sluaj "drutvenog zadovoljavanja potreba"
(npr. nastava) ili upravljanje proizvodnjom.
ini se prirodnim da se ispunjavaju za vrijeme
necessary time-a. Ovakva je interpretacija koncepcije izloene u djelu "Grundrisse": budui da ne postoji prethodni tip rada, kontrola proizvodnje donosi vrstu ak-
tivnosti kvalitativno razliitu, a kako potrebni rad nije
mjeren kroz radno vrijeme, svaka aktivnost koja ima
neku ulogu u proizvodnji, sas-tavni je dio necessary time-a. Ako se pak pozovemo na treu knjigu "Kapitala",
rjeenje nije tako jednostavn.o. U stvari, prema ovoj
zadnjoj koncepciji necessar.y time se sastoji u izvrenju
jednostavnog rada.
Za Marxa se poduka ili upravljanje proizvodnjom
ne moe smatrati jednostavnim !Tadom, a niti mogu
pripadati sistemu "promjene" jednostavnih radova. Moe
se dakle pretpostaviti da e se pojedinci posvetiti takvim
zaIlli.manjima upravljanja ili kontrole, koji su izvan njihovog potrebnog rada, te da e se ba u tome manifestirati njihova "slobodna aktivnost". U tome bi sluaju
drutveno potreban rad bio sastavni dio "disposable time-a" i ne bi mogao biti ukljuen u drutveno potreproizvoaa"

19

1
bno radno vrijeme. Moemo sigurno predoiti mijenjanje
radova unutar necessary time-a, ali u tom se sluaju ne
bi radilo o razmjeni izmeu jednostavnih radova, ve
izmeu jednostavnih i sloenih radova. Gdje ovje.k ~o
e razvijati potrebnu sposobnost za rad u upravlJanJu?
Jo u necessary time-u, i tako teorija o "jednostavnom
radu" def,initivno rui podatak da u "mjenjaju" rada upravljanje privremeno pripada svima: svatko bi
morao ovladati sposobnou da izvrava procese sloenog rada i tako bi se dolo do znatnog smanjenja dijela
"necessary time-a", koje j~ namij.enj.eno s.t.va~no produktivnom radu. Ukoliko bl pak ljudI razvIjah tu sposobnost za vrijeme disponsable time-a, vratili bismo ~e
provom problemu - kontradikciji. U stvari, sasvim Je
svejedno da li ljudi u vrijeme svog slobodnog vremena
vre jedriostavne poslove ili se pripremaju za one sl?ene: jedan dio slobodnog v:remena je u svakom slucaju
,drutveno potreban" i ne mjeri se u "drutveno potre,bnom radnom vremenu" .
Ako promatramo funkciju prirodnih znanosti, problem postaje ozbiljniji. Prema Marxu, pri~odna je znanost najjaa proizvodna snaga, znanstvem rad Je ,,op:
eniti rad". Ukoliko formacija potrebna za znanstvem
rad i njeo-ovo izvrenje pripadaju necessary time-u (kako
bi obin; bilo) ostvaruje se specijalizacija, koja je ko~
tradiktorna koncepciji "Kapitala", ne samo u. tom sJ?~
slu to se razliiti ljudi specijaliziraju u razmm okV1nma znanosti, ve i u smislu to se izvjesni ljudi specijaliziraju u znanos~ima (je~!J.i .izvr.~avaju s~o~eni rad, drugi onaj jednostavnI). SpeCIjalIzaCIja u kOJO) svatko o,:la~
dava jednim odreenim okvirom prirodnIh znanostI l
pretvara ih u jednostavan rad, drastino bi inae smanjila vrijeme odreeno za neposrednu proizvodnju. Ukoliko je meutim formacija na podrujU prirodnih znanosti dio podruja slobodnih aktivnosti disposable time,
onda ponovno nije mogue mjerenje u drutveno potrebnom slobodnom vremenu. Osobno mogu predoiti u
daljnoj budunosti model "svaki strunjak na svom podrujU", ali samo uz upotrebu disposable time-a i s jednom odreenom formom vrijednosti koja se kompletno
razlikuje od one u treoj knjizi "Kapitala".
Sada moemo raspravljati o interakciji izmeu proizvodnje i strukture potreba u drutvu "udruenih proizvoaa" .
Ve je reeno da se Marx s obznrom na "drutvo
udruenih proizvoaa" poziva na radikalno novu strukturu potreba. Primarna uloga pripada tu generalizaciji
v

20

potrebe rada, i kao to smo ve vidjeli, potrebe vika

rada.
Ve je reeno da se Marx s obzirom -na "drutvo
no postajanje ivotnom potrebom nemaju isto znaenje.
U .kapitalizmu je rad teret, jer a) izv;ravaju ga ljudi
pod prinudom izvana i otuen je, b) njegova konkretna
priroda ne prua ovjeku nikakvu mogunost samoostvarenja: "Bez sumnje on (Adam Smith) ima pravo
kad tvrdi da se, u historijskim oblicima rada kao
to je ropski rad, podaniki rad i plaeni rad, rad
preds!tavlja uvijek kao neto odbojno, uvijek kao prinudni vanjski rad, nasuprot emu se nerad predstavlja
kao "sloboda" i "srea". Radi se o dvije stvari: -o autitetinom radu, i u vezi s tim o radu koji si jo nije stvorio uvjete, subjekfi,vne i objektivne (...) kako bi rad
postao privlaan rad, samoostvarenje pojedinca, to ne
znai u stvari da bi on bio ista razonoda (zabava), (...)
prema koncepciji (...) Fourier-a".3o Marx se npr. odnosi
prema skladanju muzike kao prema jednom sasvim intelektualnom radu.
U djelu "Grundrisse" zadovoljena su oba uvjeta:
otuenje je nadvladano i rad postaje travail attractif.
Kako u proizvodnji materijalnih dobara prestaje rad u
tradicionalnom smislu, svaki rad postaje u biti intelektualni, postaje podruje samoostvarivanja ljudske
linosti. Ovim on postaje odreditelj (ako ak ne i
vie nego odreditelj) ivotne potrebe ovjeka i UZJima dominantnu ulogu i u strukturi potreba. Po toj
koncepcij~ nikada ne bi moglo iskrsnuti pitanje "zato"
ljudi rade.
U "Kapitalu" je, meutim, zadovoljen samo jedan
uvjet: prestaje (pod svakim vidom) otuenje rada, ali
rad ne postaje travail attractif. U takvoj perspektivi rad
u "drutvu udruenih proizvoaa" nije slobodno zanimanje. "S obzirom na to carstvo slobode poinje samo
tamo, gdje prestaje rad odreen potrebom i vanjskim
ailjem. Sloboda se na tom podruju moe sastojati samo
u tome da drutveni ovjek, tj. udrueni proizvoai
reguliraju racionalno tu organsku razmjenu splirodom,
stavljaju je pod zajedniku kontrolu, a ne da ona poput
slijepe snage vlada njima; da oni obavljaju svoj zadatak
s milinimalnim troenjem energije u uvjetima koji su adekvatni njihovoj ljudskoj prirodi i dostojni sebe. Meu
tim, to uvrrjek ostaje carstvo nunosti. Odavde poinje
razvoj ljudskih sposobnosti, koje je konano samo po
sebi pravo carstvo slobode, ali koje ipak moe cvjetati'
30

Marx: Kritika

politike

ekonomije, svezak III, str. 278.

21

.gamo na bazi tog carstva nunosti. Osnovni uvjet svega

ovoga je skraenje radnog dana".31
Ovdje su potrebne tri napomene. Prije svega: kako
prema drugom izlaganju u "Kapitalu" sa.mo s~obodno
vrijeme predstavlja prostor slobodne aIDtIVnostI, Marx
pripisuje ekonomiji vremena, skraenju potrebnog radnog vremena i racionalizaciji proizvodnje jo veu vanost nego u "Grundrisse". Druco: budui da rad nije
bio travarll attraotif, moe se postavhi pitanje zato i
za koga su ljudi radili. Na treem mjestu bih eljela
naglasiti, da se s tog stanovita program ini takoer
utopijskim, a to je realistinije imeseno nego u "Grun~
risse" : smatram nezamislivim slian jaz izmeu radnih
a.kltivnosti i aktivnosti u slobodnom vremenu. Lijepa zamisao u "Grundrisse" o jednoj aktivnoj individui u
slobodnom vremenu, koja ponovno ulazi u proizvodnju
kao drugi ovjek, gubi svaku vanosti: u stva;ri "nema
potrebe" da proizvodnju vre "drugi" ljudi, bogatiji.
Rasprava bi nas mogla udaljiti o~ na~eg pr:,avog. ar:
gumenta, vratimo se dakle drugom p1tanJu: zasto ljudI
rade? Pretpostavljajui aktualnu strukturu potreba
moemo odgovoriti jedino pribjegavajui opem primoravanju na rad. Meutim, "prinuda na rad" karakterizira za Marxa samo prelazno vrijeme (kratku fazu diktature proletarijata), dok u drutvu ,iud:menih proizvoaa" samo priroda moe primorati ljude da neto rade,
ovek ne prisiljava oveka (za Marxa su gospoda i sluge refleksne determina~ije; nen:a gospods~v~ ~ez .roboya
i obratno). U prvoj faZI komumzma (u kOJOJ ljudi sudJeluju u proizvodnji prema svom radu) na1azimo, dakako,
jo jedan oblik naslijeene prin~de iz ka:pitallizma:. d~
bi mogli ivjeti, ljudi moraju raditi. MeutIm, kad ljudi
participiraju u dobrima prema svojim potrebama, a radno vrijeme pojedinca nije razdjeljeno u potrebno radno
vrijeme i viak rada propada, takoer i taj oblik prinude. Onda zato ljudi rade? Nesumnjivo, da Marx u
"Kapitalu" postavlja radikahl.O novu strukturu potreba,
koja preobraava ljude u druge, u ljude za koje je "drutveni zadatak" vanjska ali i unutarnja motivacija; i
s tog stanovita e se podudarati potreba i dUllost.32
Jedino u "Kapitalu" nalazimo povezanu koncepciju
interakcije i2lrneu materijaLnih potreba i proizvodnje:
"Samo onda kad drutvo efikasno kontrolira proizvodnju, regulirajuoi je unaprijed, samo tada ona stvara vezu
izmeu mjerenja vremena drutvenog rada posveenog
Marx: Kapital, knjiga III (3), str. 231.
Slian model mogu zamisliti samo u drutvu koje je skup
zajednica.
11

31

22

p'Doizv0cU;tji o~een6g artikla i stva;ranja drutvene potrebe kOJU. taj artikl mora. zadovoljiti".33 Nadalje: "Na
drugom mjestu, nakon to se odbacio kapitalistiki na~ proizV:0d;nje, uvajui meutim drutvenu proizvodnJu, nasItavlja vladati determinacija vrijednosti u tom
smislu, to. regulacija radnog vremena i podjela drutvenog rada l!ZIDeu raznih proizvodnih grupa i konano
pr?r~f~ na ~oji s!,: odnosi, postaju vaniji nego ikada
prlje ... I d~IJe ,,~Isak rada openito, uzet kao viak
rada ~]erenJa datih potreba, mora uvijek nastaViiti da
postOJI: (...). Odre~na koliina vika rada potrebna je
kao ~sI!?'ran]e protIV nesrea, za potrebno i progresivno
povecan].e p;ro~es~ reprodukcije koje odgovara razvoju
potreb~ l pnrasta]u stanov.nitva, to se s kapi.talistikog
stanOVIta naziva akumulacijom".35
Kakav je, dakle, prema ovoj perspektivi odnos izmeu m~terijalni? potreba i proizvodnje?
. P~s~~. pro~v<?cli u proporciji prema potrebama
e~,a]UCI ,,~!uca)nost" tri~ta: moe se izbjei "ra~1p~]e maten~a~ dobara l proizvodnih kapaciteta,
~~o. Je. karaktenstH::-no za kapitalizam, a posljedica je
Oli~v~rnce da se prOIzvodnja i potrebe susreu jedino na
trzIstu. Kako se postie sklad izmeu proizvodnje i
potre?a? ,,~drueni proizvoai", kako sam ve i naglasi1<;-, I!lJen;t ce: a) potrebe, b) raspoloiva radno vrijeme i
fiksITat ce c) drustveno potrrebno radno vrijeme za svaku
~1Jivnost. Zatim e dijeliti Ci ponovno e razdijeliti) proIzvodne sn~ge meu razne okvire proizvodnje, vodei
svakako racuna takoer o proizv,odnji koja nije odmah
korisn~ za. zadovoljenje potreba (irenje proizvodnje,
~on~o~I OS'Igura;nja i - ovdje nisu citirani, ali se po]avl]u]u. drugmn pasusima - javne investicije, to e
zadovol] Itl potrebe samo u jednom odreenom razdoblju).
v

.u:

. K,akve su to. pot~ebe ~coje se moraju mjeriti i za

kOJe ce se moratI
prOIzvodIti? To su one prave" drub
stvene potre e koje se identificiraju s "nunim potreba:Illa" .
Kako s~ decide mogu mjeriti "prave", "drutvene"
potrebe? Uznna se da su individualne potrebe usmjerene na neposrednu potronju kvalitativno i kvantitativno go~ovo jednake, zbog ega ih je veoma lako zapaziti:
pomoou random samples ne moe se fiksirati kvaliteta
v

"

11

IJJ

Ibid, knjiga Ili (1), str. 235.

" Ibid, knjiga III (3), str. 266.
33 Ibid;>. knjiga III (3), .str. 230. Citirala sam ve brojne pas~t? u kOJIma se raspravlja o tom problemu; neu ih ponavlJatI.
33

23

i kvantitet. Do tu je sve u redu: ali ~ovje~. iz kom1lIiii.stikog drutva, prema Marxu, mora lIDatI Iznad s"yeg~
karakteristiku, da e njegove potrebe, pyromatra?e m~I.
vidmiJno, biti razliLte, bilo sa s!anOV1S~ kvahtet~. il~
kvantiteta od po'trebadrugih lju~. Uk~liko. OV9 vrIjedI
i za materijalne potrebe, mjerenja po tIpU izloze~om l!
"Kapitalu" jednostavno su apsur.dna. yak ako b.l se l
pronaao postupak. - 'pa makar l. ~lozen :- za nJ~govo
se ostvarenje moe IDl~? ustvrdIt'!. da b: ta~v~ Jedna
"proizvodnja za potrc:be d~)Vela do .',:rasIpanJa m~te
djalnih dobara i prOizvodnIh snaga l to mnogo veceg
od onog k<oje je donijela ili moe donijeti proizvodnja
robe (regulacija trita). U odnosu na bve i druge pokazatelje, moglo bi se smatrati da Marx ne primjenjuje
individualizaciju potreba na podruje onih potreba koje
su usmjerene na materijalna dobra; postale bi iridividualne (i kvalitetno razliite) ali samo' one nekvantificirane potrebe dok one ostale (prave materijalne potrebe) to ne bi bile. To bi dovelo do jedne individualne,
iznad svega homogene i gotovo jednake predodbe pod pretpostavkom da Marx misli, kako materijalne potrebe imaju odluujuu ulogu u strukturi potreba poje
dinaca. U stvari Marx mis1i upravo obratno i zato za
pojedlince drutva "udruenill proizvoaa" materijalne
potrebe zauzimaju u strukturi potreba podreenu ulogu.
Tako bi dakle bio mogu razvoj sistema individualnih
potreba, usprkos njihovoj kvalitativnoj i kvantitativnoj
"jednakosti".
Ova je koncepcija bazirana na relativno statikim
potrebama, kojih se razvoj, barem to se tie materijalnih potreba, odvija dosta polako; takva koncepcija
ne vodi rauna o injenici da, kao to smo rekli, isto
kvalitativne potrebe (eo ipso individuali) zahtijevaju materijalnu proizvodnju s daljnim tekoama za ,,,isticanje".
Bez sumnje, tu prevladava jedna vrsta egalitarizma,
barem u dananjem smislu rijei. To je vano naglasiti,
jer egalitarizam. nema ogorenijeg neprijatelja od samog
Marxa. On dri da se koncepcija jednakosti primjenjuje
na proizvodnju robe, to je u stvari ostvarena "jednakost". Jednakost i nejednakost su determinacije refleksivnog tipa: gdje ima jednakosti ima i nejednakosti i
obratno. "Jednakost" kao naredba i zahtjev, ostaje uvijek u horizontu buroaskog drutva: ona se ne obazire
na jedinstvenost pojedinca i kvantifici:ra kvalitativno raz- .
Hito. U drutvu koje unapreuje bogatstvo individualnosti - u komunistikom drutvu - ne ostvaruje se "jednakost": jednakost i nejednakost. u svojoj refleksivnoj
determinaciji postaju irelevantne i liene smisla. Da bi..:

24

,l

smo pokazali kako je ta ideja stalno prisurtn!1 u Marxovim mislima cmram dva pasusa: jedan iz ranih radova"
a drugi iz kasnijeg rada. U "Svetoj obitelji" Marx pie:
"Proudhon nije uspio dati toj misli adekvatnu razradu ..
Prikazivanje "jednakog posjeda" je elmnoms!k:o-poHtiki
izTaz i zato jo otuen izraz, koji proizlazi iz injenice
to je predmet kao bie za ovjeka, kao objektivno bie
ovjeka, a istodobno postojanje ovjeka za drugog o
vjeka, njegov hUI11.ani odnos s drugim ovjekom, drutveni odnos ovjeka prema ovjeku".36 Ideja o "jednakom posjedu" je ideja realnog cilja tj. nadvladavanje
otuenih odnosa. Marx u djelu "Kritika gotskog programa" ne napada koncepciju o jednakom posjedu, nego
onu jednakog prava (jednako pravo, kao to znamo nastavit e svoje postojanje u prvoj fazi komunizma, koje
e u tom pogledu - hiti jo buroasko drutvo):
"Ovo jednako pravo (...) je zato zbog svog sadraja
pravo nejednakosti, kao i svako pravo".37 Ova jednakost
je "apstrakcija" jer vodi rauna o ovjeku samo kao
radniku. Meutim, se ona istodobno ne obazire na efek.:
tivne potrebe pojedinih individua, jer odgovara njihovim
jednakim djelovima drutvenog bogatstva za jednakJi.
rad. Raspodjela prema potrebama, nasuprot onoj prema
radu, nadvladava i ovu jednakost i nejednak.osL 3S
Kao to znamo, prema djelu "Kritika gotskog programa", u drugoj fazi komunizma ne ,postoji nikakva
vrijednost, a takoer ni rad nije reduciran na jednostavni rad: Marx istovremeno pretpostavlja neobino bogatstvo dobara. Upravo zbog toga nema mjesta onome,
to smo nazva1Ii "egalitarni" Viid komunizma. Tako nije
u "Kapitalu" gdje smo se, s obzirom na materijalna
dobra suoili s jednim "modelom zasien:os,ti". Meu
tian, za Marxa taj "egalitarizam" nije nikako identian
jednakosti proizvodnje robe (posjedovanja i prava): radi
se prije o relativnoj jednakosti efektivnih potreba s obzirom na materijalna dobra. Kao to znamo, njima ine
granicu druge individualne potrebe. Mi ne moemo predstaviti drutveno ureenje u kojem e potrebe za materijalnim dobrima biti zasiene na jedan relativno jednostavan i homogen nain i gdje e se individualnost potreba razvijati iskljuivo s obzirom na nematerijalne
potrebe. Danas tu koncepciju nazivamo "egalitarnos:t".
Ne elimo ovim sumnjat,i da Marx to nije imao u vidu
i da on taj model nije dovodio u vezu s "jednakou",
36

37
lS

Marx, Engels, Sveta obitelj, cit., str. 51.

Marx: Kritika gotskog programa, cit., str. 961.
Ibid, str. 961.

25,

ve

skompletrnm ponovniin strukturiranjem sistema

potreba.'
.
Koliko je Marx raunao na ponovno strukturiranje
sistema potreba, jasno se vidi iz dviju opaski iz "Grundrisse" (u zrelosti je Marx smatrao takvo ponovno sltruk
turiranje conditio sine qua non: o tom pitanju nema
razlike izmeu "Kapitala" i "Grundrisse"). O radnicima
u kapita:lizmu on pie: "Zbog prekomjernog iscrpljivanja
njihovih snaga, oni su dovedeni do navika izvan svih
navrni i defekata u miljenju i refleksiJama. Ne moe
se onda imati drugo nego fizika, intelektua!1na ili moralna skretanja ak i najgorih vrsta ... ".39 Pomanjkanje
normi proizlazi iz injenice daseu radnika ne moe
razvijati nikakva sposobnost fizikih, intelektualnih i
moralnih amusernents. U "drutvu udruenih proizvoa
a" u kojem se meutim podrava ta sposobnost (kvalitetne potrebe) prestaje takoer "pomanjkanje norme"
U jednom drugom pasusu Marx izlae ovaj problem i
povezuje ga s drutvenom cje1ii:lOm; ukoliko je drutvo
dostiglo izvjestan stupanj bogatstva (materijalnog) onda:
" ... drutvo moe ekati jedan veliki dio ve proizvedenog bogatstva bilo za neposredno uivanje, bilo u proizvodnji namijen.jenoj za neposredno u~ivanje ... ".40
Ponavljamo jo jednom da se Marx, s obZIrom na materijalne potrebe, slui modelom koji se pmbliava onom
modelu "zasienja", barem u analizi budueg perioda,
pa sve do asa postizanja jednog odreenog stupnja
materijalnog bogatstva.
Po toj se toki postavlja slijedee pitanje: tko
raspolae raspodjelom proizvodnog ~apac~~eta? .Tko o.dluuje koliko je ,:vremena potrebno ,~~eka~I" prOlzvodnJ.u
dobara koja sluze neposrednom "UZlVanjU ? Marxov Je.
odgo;vor - svatko (upravo zbog toga govori o "udruenim pojedincima"). Meutim, kako time raspolaga~? ~a
ovo pitanje Marx ne daje odgovo~; je~ mu se to P!!anJe
nije ni nametnulo. Za nas meutIm, I za nase vTIJeme,
ono je postalo moda od odlune vanosti. Razrada relativnih modela centralno je pitanje suvremenog marksizma.H
Dakako, nije sluajno da Marx ne postavlja ni pitanje "kako. se mora raspolagati". Ve smo rekli da
e u buduem drutvu za njega kategorija interesa biliti
irelevantna, nee postojati dakle interesi grupa, niti kon7
trasti interesa. Jedini zajedniki interes svakog lana
dnttva, osim zadovoljenja nunih potreba (koje e,
v

Marx: Kritika politike ekonomije cit. svezak II, str. 413.

Ibid, svezak II, str. 403.
" Barem bi trebalo biti tako.

lO

kao to smo vidjeli, igrati podreenu ulogu u strukturi

potreba), bit e skraenje radnog vremena, mogue jedino putem maksimalne racionalizacije, to je zajednika"
tenja svih ljudi. Dakle, ak i nain raspolaganja potpuno je indiferentan. Ako se odluke donose putem refe"
renduma ili putem predstavnika (koji se izmijenjuju)
svaki pojedinac izraava potrebe svih ostalih pojedinaca
i drukije ne moe biti. Takoer i u tom pogledu, "drutveni" ovjek ljudski rod i pojedinac predsta;vljaju ostvareno jedinstvo. Svaki pojedinac predstavlja rod, a rod.
se obrazuje u svakom pojedincu. Potrebe "drutvenih"
ljudi odreuju proizvodnju, a to znani da s tim raspolae sam. ljudski rod.
Da bismo se hegel ov ski izrazili, u marksistikom
drutvu "udruenih proizvoaa" podruje "objektivnog
duha" klasnih drutava prenijeto je u sferu "apsolutnog
duha", jer dakako nisu "analogne vrste za sebe' samo
one aktivnosti i objektivizacije koje su ve postojale u
klasnim drutvima (takoer u otuenoj formi) kao to
su umjetnost ili filozofija. Analogne vrste za 'sebe postaju takoer moral i ljudski odnosi. Da nastavimo s
hegelovskom analogijom "svjetski duh" nee se priznati
samo u umjetnosti i filozofiji ve li bilo kojem ljudskom odnosu i zato e svaka individua biti predstavnik
vrste za sebe koja postaje svjesna i stvarna, te priznaje
u svakom drugom ovjeku isti karakter, kojim e se
kao takav staviti s njim u vezu. Sve to je lijepo izneseno u "Svetoj obitelji", gdje Marx govori o buduem
moralu: "Ve je Platon smatrao da .zakon mora biZi
jednostran i ne s111.ije se obazirati na individualnost. Kad
budu wdjedili ljudski odnosi, u stvari nee vie postojati
kazne osim. osude samoga sebe, Nee se pretendirati da
se uvjeri neko da vanjska sila, koju drugi izvravaju nad
samim njim, bude sila koju je on vrio nad samim sobom. On e meutim, u drugim ljudima nai prirodne
otkupitelje kazne kojom je kaznio sam sebe tj. odnos e
se upravo obrnuui"Y U jednom eksperimentu Kant predoava "idealno drutvo" takvim, gdje ljudi sklapaju
ugovor o napretku po kategorinoni imperativu. Sa stanovita njegove filozofije, to je u stvari kontra~ik:cija: u
s1uaju "ugovora" moral se mijenja u zakon. Po miljenju Marxa, meutim, isti model - barem s filozofskog
stanovita - izgleda bez ikakve kontradikcije. Ukoliko
svaki pojedinac predstavlja slinosti samog sebe, svaka

40

26

42

Marx, Engels: Sveta obitelj.

27.

se njegova potreba (ovdje je to moralna potreba)

tretirati na ovoj razini: on sebe moe kazniti kad njegova osobenost kri tu podudarnost. Konflikt izmeu morala i zakona nadvladat e se s nestajanjem opDzicije,
bia opozicije mDrala i zakDnitDsti (za Marxa se tD nalazi samo u klasnom drutvu, u otuivanju).
Nesltajanje zakDnitDSti i svih institucija ne Dbuhv~a
jednostavno nestajanje Dbjektivizacija. Naprotiv. Jedino
u kDmunizmu (u pozitivnDm prevladavanju privatnDg
vlasnitva) pDstavlja se individualni pDsjed u pravim terminima. Podsjetimo se: pDtrebe su uvijek usmjerene
predmetima. Iskljuujui samO' podrujeprDizvDdnje, koja je u sebi i za sebe, ove su objektivllizacije sve za sebe.
Budui da vie ne moemo govoriti D materijalnim potrebama, ve samO' o potrebama "koje su izvan njih",
svaka objektivizacija pripada carstvu "apsDlutnog duha". Sve su nematerijalne potrebe, dakle, usmjerene
"apsolutnom duhu", njegovim Dbj ektivizaoij ama, predmetima i njihovom izvrenju.
Upravo ZbDg toga u "drutvu udruenih prDizvDa
a" pDtreba "slobodnog vremena", "vremena za odmor"
igra tako vanu ulogu unutar sistema potrebaY Nadalje, meu aktivnostima u slDbDdnom vremenu, ona
umjetnika aktivnost igra odluujuu ulogu, kao to re:rultira iz najkreativnijeg Marxovog dDba. Umjetnika
aktivnost kDja se raa i DdnDsi na Dbjektivnosti "za
sebe", ve u okviru klasnog drutva, najjednostavniji je
i Dsvjetljavajui primjer onDga tO' Marxa interesira:
pDtreba O'bjektiv.izacije za sebe koja se poistovjeuje je
prava ljudska potreba lanDva "drutva udruenih proizvoaa" .
Potrebe objektivizacije (ili predmeta) za sebe, isto
su kvalitativne pDtrebe, koje se ne mogu kvantificirati;
nadalje, Dne su uvijek potreba-cilj. Pozivamo se na formulaciju iz tree knjige "Kapitala": Dsim proizvodnje
" ... rpoilnje razvDj ljudskih sposDbnosti, to je svrha
samom sebi, pravo carstvo slobode".44 U aktivnostima
usmjerenim objektivizacijama za sebe razvija se pravo
bogatstvo ovjeka, univerzalnDst i sposobnost, tO' zadDvDljava kvalitativno razliite pDtrebe i koje se kD43 "Vrijeme za odmor" nije ba sinonim za "slobodno vrijeme". Ovo posljednje se moe u stvari tumaiti u negativnom
smislu (slobodan od posla - besposlen.) Za Marxa je meutim
slobodno vrijeme "vrijeme za odmor" neprotivurjeivo pozitivna
kategorija koja oznaava vrijeme utroeno za ljudske aktivnosti
slobodne aktivnosti.
.... Marx: Kapital, cit. knjiga III (3), str. 232.

28

liinski

ne mogu Dpisati: "Wealth is dispDsable time and

nothing more":5
Predmet pDtreba za sebe, kaD to snio ve rekli,
nije samo jedna objektivizacija, ve takDer drugi o
vjek. PodsjetimO' se: "EkonDmskD-filDzofski manuskripti
iz 1844: u ljudskim odnosima drutveni ovjek ostvaruje uvijek nove kvalitete, kDje se postavljaju kaD cilj,
bDgat Dvjek je Dvjek bogat humanim odnosima. Tu
proizlazi i drugO' pitanje: da li je pDtreba ovjeka u
isto dDba i potreba zajednice?
Pitanje je znaajno ne samO' za sistem potreba, ve
za ukupni drutveni model. Vidjeli smo da u marksistikoj viziji "drutva udruenih proizvoaa" nema mjesta za "objektivni duh", za sistem institucija, pa da li
to moda znai da nema mjesta ni za ljudsku integraciju?
Za Marxa zajednica (pa i ona najmanja) ima vrijednost i znaajna je jedino kad se manifestira kao
neposredna forma poistovjeivanja same po sebi, kada
je objektivizacija ope podudarnosti. Ne postoji nikakav interes, ni kontrast interesa: zajednica kao i pojedinac moe biti samo posredni izraz takve podudarnosti.
Kod mladog Marxa zajednica i potreba zajednice
pojavljuju se nesumnjivo kao vodei motivi. Podsjetimo
se njegovih razmatranja o ujedinjenju radnika komunisIta: "Time prisvajaju zajedno novu potrebu, potrebu
drutva i to to je izgledalo sredstvo postalo je cilj".46
U istom djelu kae: " ... to se tie zajednike aktivnosti i zajednikog uivanja koje nalazi svoje oitovanje i
svoju neposrednu potvrdu u realnom drutvu s drugim
ljudima, uslijedit e svuda ovaj neposredni izraz drutvenosti, bazirane na sutini sadraja primjereno njenoj prirodi".47 Ili: "Isto tako osjeaji i nain njihovog
primanja od drugih ljudi, postali su moje vlastito prisvajanje. Osim ovih posrednih organa stvaraju se i
drutveni organi u formi drutva: npr. aktivnDst koju
ja razvijam neposredno u drutvu s drugima itd. postala je organ ivotne manifestacije i jedan nain da se
prisvoji ljudski ivot".48 "Univerzalna svijest", razmiljanje, filozofija, teorija i miljenje, moraju se ukorijeniti u zajedniko bie, a ne da se "penetriraju meu
4S Citat iz pamfleta "Source and Remedy", po Marxu Teorije o viku vrijednosti, cit. svezak III, str. 276-277.
46 Marx:
Ekonomsko filozofski manuskripti, iz 1844. cit.,
str. 137.
47 Ibid, str. 114.
48 Ibid, str. 117.

29

mase" samo u drugom vremenu. "Moja univerzalna svijest nije drugo nego teorijska forma onoga, ija je
stvarna zajednica drutveno bJe i ivua forma, dok
je do dana dananjega univerzalna svijest apstrakcija
realnog ivota i kao takva zauzima neprijateljski stav
prema ivotu".49 I zato sam mogla re6i prije da po Marxu
u komurnzmu nee prestati svaka filozofija, ve samo
ona koja suprotstavlja osobenost onome to je slino
opoj podudarnosti, bit fenomena (l'essenza) tj. ona filozofija koja se bazira na onim vrijednostima koje se
i .ostvaruju. ini se da e prestati prije drutvena znanost. U stvari nee biti nikakvog fetiizma; u drutvu e
se bit i fenomen izjednaiti, zbog ega e drutvena
znanost, koja postoji radi kontrasta izmeu bia i fenomena za Marxa biti stvarno suvina.
Ideja o zajednici i drutvenoj potrebi opravdano
centralna u ranijim djeLima, prelazi u drugi plan u kasnijim djelima. Iz toga se mogu izvui razni mG~vi ..Jedan od najvanijih je kritika s obzirom na zajednicu
prirodnog drutva i njegovu "ogranienost". U svakom
sluaju, tamo gdje Marx govori o zajednici - takoer
i u ranijim djelima - uvijek misli na neto drugo nego
to su "prirodne zajednic~". On poima b~d~u zaje~icu
kao zajednicu slobodno lzabranu od pOJedmaca kOJI se
ujedinjuju, kao odnose "msto drutvene", kao posljedicu zaostalosti prirodnih ogranienja. Posveujui se
sve intenzivnije analizi kapitalistikog razvoja kao otu.enog razvoja, Marx daje najveu emfazu pozitivnom
potezu, koji je proizveo kapitalizam, meu inim! rjee
nju problema zajednice. Imamo razloga da mislImo takoer na jedan drugi faktor, tj. to se prisustvo zajednice u buduem drutvu Marxu ini toliko obinim., da
on ne vidi potrebu da se o . tome posebno raspravlja.
Veoma esto govori o buduem drutvu kao "drutvu
lanova drutva"! Nadalje, kad predoavanju "zajednice"
i "potreba zajednice" zaista prelaze u drugi plan, u nekim pasusima gdje o nttima govori pojavljuj~. se ~~~
kao "prirodne" perspektIve. Tako npr. u trecoJ knJIZI
"Kapitala": analizirajui koji e u sadanjosti b~~~ zaeci budunosti, govori o tvornicama u kooperaolJII po
Owenu: "Tvornice zadruge samih radnika, unutar st~e
forme, prvi su znak prijeloma stare forme ( ... ) KapIta~
listika akcionarska poduzea smatraju se u usporedb!
s tvornicama-zadrugama kao prolazne forme naina ka
pitalismke proizvodnje prema udruenoj proizvodnji s
jednom razlikom, to je u prvima antagonizam elimini49

30

Ibid, str. 114.

ran na negativan nacm,. a u drugim na pozitivan".5o

1881. u nacrtu pisma Veri Zasuli, Marx se izraava na
jo openittijJ neproturjean nain. Ruska seljaka zajecl:1nica j , ' " nalazi kapitalizam u krizji koja e zavriti
jedimo njegovim eliminiranjem i povratkom modernog
drutva "arhainom" tipu zajednikog vlasrntva, forma
u kojoj e - kao to je rekao jedan ameriki autoy51
(...) novi sistem kojem tei moderno drutvo ,biti preporod' (a revival) u vioj formi (in a superior form)
jednog. drutveno arhainog tipa".Sl (Ne trebamo se
plaiti ternIilla "arhaian".) Nadalje, raspravljajui o tokama u kojima e se budue zajednice razlikovati od
onih stvarno arhainih, prlje svega on stavlja akcenat
na injenicu da se prve ne baziraju na krvnim vezama.
Ova se koncepcija zato ne razlikuje ni po emu od
stava koji je Engels zauzeo u lanku iz 1845.53 gdje se
oduevljeno poziva na vjerske zajednice u Sjedinjenim
Dravama i prorie skoranji dolazak ove forme. Marxa
mori rjeenje ovih postojeih zajednica, jer II njima
prepoznaje i cijeni zaetke formi odnosa (ili integracije)
koja je predodreena da u komunizmu postane univerzalna.
Dakle, svakidanji ivot ovjeka u buduem drutvu, za Marxa nije konstruiran unutar proizvodnog rada, taj rad zauzima jedno podreeno mjesto. Meutim,
centar organizacije predstavljat e one aktivnosti i ljudski odnosi koji su ope podudarnosti za sebe. Potrebe
koje su na njih usmjerene (kvalitativne potrebe-cilj) bit
e primarne potrebe ovjeka, stvorit e njegovu jedinstvenu individualnost i ograniit e potrebe materijalnih
dobara. Na takav se nain stvara "duboka" linost bogata potrebama.
Marx je smatrao ovu izmjenu strukture potreba
"prirodnom" i "obinom" potcjenjivajui na taj nain
konflikte. Naglasila bih zbog toga da, kako se na promjenu bia gleda kao na odreujui faktor nalazimo
u toj promjeni mnoge osvjetljavajue momente. Meu
tim, ako bismo u njenom "istom" modelu uzalud traili konflikte i aktuelne probleme prijelaza - toliko
vane za nas - ona ipak ne gubi svoje presudno
znaenje.

5. Marx: Kapital, cit. knjiga III (2), str. 126-127.

Aluzija na L. H. Morgana.
Marx: Pismo Veri Zasu1i Marx, Engels, Lenjin, O predkapitalistikom drutvu, cit., str. 257.
sl Engels: Beschreibung der in neuer Zeit entstandenen und
noch bestehenden kommunistischen Ansiedlungen, in Marx,
Engels, Werke, Dietz Verlag, Berlin 1970 svezak II, str. 521-522.
51

52

31

Engels je ponosno govorio o razvoju socijalizma od

utopije do znanosti. Danas se ne moe negirati da ova
znanost ne sadri utopijske elemente. Ipak; kao to
je rekao Ernst Bloch, postoje produktivne i neproduktivne utopije. Ono to je u Marxovim idejama o "drutvu udruenih proizvoaa" i o sistemu potreba udruenih pojedinaca s raznih aspekata utopijsko, s obzirom
na nae danas i nae mogunosti akcije, nije zbog toga
manje plodno: postavlja se norma pomou koje moemo
mjeriti realnost naih ideja i njihove vrijednosti, pomou koje moemo odrediti granicu naih akcija: ona izraava najljepu aspiraciju ljudske zrelosti, aspiraciju
koja pripada naem biu.

Francis Godard
O POJMU POTREBE U KONCEPTU
KLASNE PRAKSE

(biljeke za diskusijur

(Agnes Heller, La teoria del bisogni

in Marx, Feltrinelli Editore, Milano)
Prevela Anita Zenko

elimo li dokuiti pojam potrebe nai emo se zbunjeni pred njegovom polisemijom i mnogostrukim upotrebama ko jima je izloen.
Taj pojam koji 'se namee svom oiglednou zdravog razuma, izgleda na prvi pogled kao da stvara sklad
oko sebe, jer ga u svoJim analizama upotrebljava marksistika misao jednako kao i nemarksistika, pa ak i
otvoreno antimarksistika misao.
Eto prve vee zamke. U stvari, premda se u historijskom materijalizmu taj pojam javlja kao pomono
sredstvo koje slui da se zaokrui neki loe rijeen
teoretski problem, on je temeljni pojam vulgarne ekonomije i klasine ekonomije kao i socioloke misli koja
je prati.
Na pristup pojmu potrebe trebalo bi dakle biti
drugaiji prema tome da li ga smjetamo u polje nemarksistike misli ili u polje marksistike misli. U prvom sluaju nastojat emo razjasniti metafizike pretpostavke koje mu slue kao temelj i pokazati da je sociologija koja se slui pojmom potrebe veoma dobro
povezana, metafiziki govorei, s marginalistikom misli. Pokazat emo na kakvoj besadrajnosti i kakvim
teoretskim zabludama poiva pojam potrebe.
lOva napomena nije stilska odredba (kao to je to danas
u modi), ve tono odreuje status ovog teksta. Ovaj tekst je
autor priredio bez prethodne diskusije i zato ga treba promatrati kao dopunu raspravi koja je ve u toku (a koju je autor,
ako tako moemo rei, pokrenuo).

32

3 Marksizam

II

svetu 11

33

Prouavamo li pojam potrebe u marksistikoj misli,

promatrat emo ga kao simptom izvjesnih problema i
predloit emo eksplikativne elemente koji slue rjeavanju tih problema. S obzirom na to da Marx nikada
ne daje tonu definiciju tog pojma i s obzirom na to
da ga upotrebljava u najraznovrsnijirrn znaenjima, ini
nam se razumnijim promatrati ovaj pojam kao znak
teoretskih tekoa, nego nastojati zasnovati teoriju uzimajui doslovce odlomke njegovih djela u kojima je
rije o potrebama. 2

Potreba i teoretski predm.et

Smatramo da teorija potrebe, jednako kao i teorija
elje, nalazi svoje osnove u psihoanalitikoj teoriji. Meutim, povezivanje jedne takve teorije sa sociologijom
vrlo je sloen problem.
To povezivanje u prvom redu znai razlinost, specifinost svakog teoretskog predmeta; povezuju se razliiti teoretski predmeti, to povezivanje nije fuzija (lili
konfuzija).
Interdisciplinarnosti bez osnove, koje se - pod
izgovorom da pronalaze bogatstvo stvarnosti - gube u
stvarnim predmetima (u smislu konkretnog-stvarnog,
empirijskog), treba zamijeniti povezivanjem strukturiranih teoretskih predmeta, ali mi jo nismo stigli do toga.
U vezi s tim mislimo da teorija potrebe ne moe
nai svoje osnove u marksistikoj sociologiji, ali se ipak
mogu otkriti problemi koje sadri pojam potrebe, odrediti njihovo teoretsko mjesto, i zatim pojmu potrebe
dodijeliti mjesto u marksistikoj drUtvenoj teoriji.

*
**
Sociolozima, ekonomistima i politiarima nemarksistima koji upotrebljavaju pojam potrebe, zajedniko
je to da ga ne smjetaju u jasno odreeno konceptualno
polje i da ga stoga nikad ne definiraju i ne mogu ga
nikada definirati kao teoretski predmet.
Pojam potrebe, zbog toga to nije teoretski definiran, klizi, kao to je i prirodno, s jednog predmeta na
drUgi.
2 Solange Mercier-Josa objavljuje u nastavku svog lanka
,,0 pojmu potrebe kod Hegela" (Sur la notion de besoin chez
Hegel) (La Pensee, br. 162, travanj 1972) analizu pojma potrebe
kod Marxa; poduhvat bi bio mnogo zanimljiviji da je delikatniji.

34

Nain funkcioniranja koji mu dodeljuje P.-H. Chombart de Lauwe plilino je znaajan u tom pogledu. On
potrebu definira na slijedei nain: "Potreba je, po mom
miljenju, stanje nekog organizma, osobe, drutvene gn.I7
pe, ili mehanikog (kibernetikog) sistema koji nastoji
ponovo uspostaviti ravnoteu poremeenu nekim nedostatkom. Odnos izmeu subjekta, objekta i sredine moe
se prouavati u tom okvirU.3 Napomenimo odmah da
potrebi polazi za rukom taj mukotrpni posao formalnog
prilagoavanja mehanizma funkcioniranja nekog organizma, osobe, drUtvene grUpe iIi kibernetikog sistema.
P.-H. Chombart de Lauwe proiruje zatim, na neopravdan nain, polje upotrebe svog pojma, utoliko to
upotrebljava par "potreba-tenja" kao princip opeg objanjenja. Par pojmova (potreba-dunost i potreba-te.
nja) bi prema njemu imao kapitalnu ulogu u drUtvenoj
promjeni. "Ustalivi se, ove potrebe oslobaaju nove tenje i proces se neperstano ponavlja omoguujui drutvu
da napreduje i da se obnavlja."4
Ali. P.-H. Chombarat de Lauwe ide jo dalje: iz svoje
teorije potreba i tenjii on pogreno izvlai eksplikativne
principe za teoriju grada, planiranja, revolucije, internacionalne politike situacije. Autor se, na primjer, slui
pojmom potreba-tenja da bi definirao politiku tipologiju: "Razmatraju li se tenje osoba i grUpa u odlukama, vlast je demokratskog tipa. Ukoliko se tenje ne
mogu izraziti ili ih sistematski koi vlast koja na taj
nain odrava privilegije jedne klase ili kaste, tada se
radi o drutvu apsolutistikog tipa".5
Napredna teorija potreba obuhvaa mit o maksimalnoj komunikaciji "od podnoja do vrha" i "od vrha do
podnoja" kao eksplikativnom pI1incipu "demokratskog
tnpa ureenja."
Meutim, ono to nam izgleda kao pomjeranje predmeta kod Chombar de Lauwea je takoer i brkanje predmeta; u vezi s odlomkom "Tenja-potreba; Dunosttenja" on kae: "da bi razumjeli taj drutveni proces
(pocrtao F. G.) namee se kao prvo analiza ekonomskih,
3 P. H. Chombart de Lauwe:
"Usklaenosti i nesuglasice"
o postanku potreba (Conergences et controverses sur la genese
des besoins), Cahiers Internationaux de Sociologie, Pariz, 1970,
svezo XVLVIII.
4 P.-H. Chomart de Lauwe: "Dinaminosti tenji i promjena institucija" (Dynamiques des aspirations et changements des
institutions), Cahiers internationam( de Sociologie, Pariz, 1968,
svezo XVIV.
5 P.:H. <:;hombart de Lauwe: "Za sociologiju tenji" (Pour
une soclOlogIe des aspirations) kol. Meditations izd. Denoel
'
,
,
Pariz, 1971.

35

tehnikih, demografskih procesa, meutim, s druge strane, neophodno je i psiholoko prouavanje veza izmeu
razliitih mentalnih procesa osvjetavanja, prikazivanja,
revalorizacije, mitizacije".6
P.-H. Chombart de Lauwe vidi sociologiju tamo gdje
mi vidimo ekonomsku ili politiku psihologiju. To je
osnovno pitanje, jer on izlae jednu od konstanti svih
teorija potrebe, odnosno direktni prijelaz s ekonomske
analize na psiholoku.
To je dakle pojam za koji ne nalazimo ispravne teoretske definicije, ali koji stvara zakonitosti u svim podrujima, koji nastoji odgovoriti na teQretske probleme
umjesto naunih pojmova. To je pojam koji nam omoguuje da utedimo socioloku analizu (u tom je sluaju
potrebno dati definiciju sociologije koja iskljuuje drutvene odnose, drutvene klase ... ukratko koja iskljuuje samu sociologiju). Taj pojam govori jezikom koji
upuuje na odreenu metafiziku? gramatiku koju moramo objelodaniti.
Morat emo dakle rasvijetliti pretpostavke koje su
u osnovi pojma potrebe, zatim razraditi svaku od toaka
uzetih u obzir razmatrajui neke naine upotrebe tog
pojma. Na koncu emo naznaiti praktini pravilnik i
politiko-administrativnu upotrebu tog pravilnika.

., Ta s.e ~va postulata nadopunjuju i neodvojivi su, a

njihovo Jedrnstvo pretpostavlja itavu jednu idealistiku
emI?iriku koncepci~u svijeta. Da bi ljudska-bit bila ope
svoJstvo, potrebno Je da postoje konkretni subjekti kao
apsolutne datosti: to implioira empirizam subjekta. Da
bl te empiristike individue bili ljudi, potrebno je da
svaka od v~jih nosi u sebi cjelokupnu ljudsku bit, ako
ne drugacIJe barem u pravilu: to implicira idealizam
biti. Empirizam subjekta implicira dakle idealizam biti
i obrnuto.
. Taj se odnos moe obrnuti u sebi "suprotno": empinzam koncepta - idealizam subjekta".8
Althusserovo izlaganje i esta teza o Feuerbachu
zasnivaju kritiku:

Problematika potrebe i njeni postulati

Psihokulturalizam pojma potrebe

Citirat emo podrobno Louisa Althussera koji govori

o podruju metafizike vrste jezgre na koju se oslanja
problematika potrebe: "Ta problematika (ljudske priro
de) navela je Marxa kad se susreo s njom, da napie
dopunske postulate koje je definirao u estoj tezi o
Feuerbachu:

Koncepcija izolirane slobodne individue oboruane

po~re~ama i I?Ji?ol?l?m motivacijama, zbir kojih oblikUJe Javno, ~IsIJenJ.e l odobrava sve istraivake procedur~,. upu~uJe na Jednu od najplodnijih ideologija _
teonJa kOJe postoje u kapitalistikom drutvenom uree~t~: dru.tveni atOlnizam. Ta ideologija poiva mi kategonJI sU~Jekta, "sastavnoj kategoriji svih ideologija"9.
~;;tpOmenlIr,;o usput da je ta vladajua teoretska ideologIJe:. u savrsenom .skl~~u s vladajuom praktinom ideolOgiJom, odnosno mdlVldualizmom.
9~ ~oji upo!rebljavaju pojam potrebe su uvijek
zatocemCI svog psiholoko-empirijskog porijekla, i kada
~aze u ~et~jnu e:na1iz;t, prinueni su upotrebljavati izlike da bl pnkazah drustveno prema psiholokom' oni se
u t~o~ ~ituaciji p~zivaju na odreenu kolektivn~ psiholOgIJU, ili na prosjenu psihologiju statistikih grupa

1. Postoji opa ljudska bit.

II. Ta je bit svojstvo - uzeto izdvojeno koji su njeni stvarni subjekti.

-----

individua

6 P.-H. Chombart de Lauwe: "Problematika i program internacionalnog istraivanja" (Problematique et programme d'une
recherche internationnale), Aspirations et transformations sociales, izd. Anthropos, Pariz, 1970.
7 Kad prenosimo neki pojam iz jednog teorijskog podruja
u drugo, taj pojam (ak i kad je nauno definiranu svom podruju, ovdje psihoanalizi) prestaje funkcionirati kao pojam.
Opasnost je u tome to je taj uvezeni pojam obdaren odree
nom teorijskom zakonitou zahvaljujui kojoj moemo povje
rovati da govori jezikom teorijskog podruja kojem pripada
dok on govori sasvim drugaijim jezikom.

36

psihologizma teorija potreba, koje prihvaaju kao

d.opunu k~l1uralistiku koncepciju potrebe (emp-rIzam subjekta).
bitnog, apsolutnog pozivanja na ljudsku slobodu
(~aaju~i se na ~snov:ne potrebe) u sferi potro n1 e , sfen neodlucnosti, nasuprot sfere proizvodnJe, sfere ugovora (idealizam subjekta).
a.;n!ropo!ogizma potrebe koji se poziva na metafiziku ljudske prirode (idealizam biti).

s Louis Althusser: Pour Marx, izd. Maspero, kol. Theories,

Pariz, 1969, st. 234.
9 St. 7.

37

koja se osniva na zbroju individualnih ukusa i naklonosti. Ili se pak pozivaju na kulturaliZaIll, odreujui "primarne potrebe" ili "duboke porive" u koje bi se "kultura" umijeala i redom psiholokih mehanizama nametnula podrutvovljenje potrebe (koje bi odgovaralo ulogama i pravilima kojih se mora pridravati individua).
To nas u biti dovodi do odreenja kulture u drutvenom kontekstu. Dovoljno je primarne potrebe smjestiti u odreeni "povijesni ili kulturni" kontekst da bi
ih smatra1d osloboenim drutvenih odreenja,ln to bi
znailo da prva potreba uvijek postojd pod slojevima
razraenijih sekundarnih potrebaY
Time bi sami sebe osudili na to da nikad ne shvatimo dinamiku drutvenih odnosa, ve samo statinost
podrutvovljenja. Poto se ustanovilo da su se potrebe,
ukusi ili tenje mijenjali prema drutvenom sloju, ljudi
se pozivaju na razlike u nainu ivota, kulturi. Ali, to
su te ivotne navike, odakle one? Potisnuti problem ne
znai i rijedti ga. Dakle, problemi koji su postavljeni
definicijom o ivotnim navikama pokrivaju probleme
koje postavlja: pojam potrebe.
U osnovi svega toga lei tenja pojma potrebe da
doe na mjesto pojma drutvenih odnosa. Nakon to je
to uinjeno vraa se ideologiji koju raa sama proizvodnja. Jean Lojkine vrlo dohero pokazuje, polazei od
analiza "Kapitala", da definicija kapitalistikih drutvenih odnosa, kao odnosa meu slobodnim i jednakim indiv~duama dolazi od "izjednaenja odnosa kapital-rad s
odnosom meu jednakima ..... Poto trgovaki odnosi
povezuju samo individue, ideje, stvarni odnosi koji postoje izmeu tog i tog radnika i tog i tog kapitaliste,
javljaju se kao sloboda izbora partnera u ugovoru".u
Taj nain rasuivanja koji se primjenjuje na sferu
opticaja, naliju proizvodnje, moe se vrlo dobro primijeniti na tu istu sferu kao naliju potronje, i tu emo
sada naii na potrebu. Jednako kao to se u ugovoru
koji vee stvarne .mogunosti odnosa inmeu radnika i
gazde javlja sloboda izbora partnera, u inu kupovanja
lanak Michel Plona o drutvenoj psihologiji koji e
u jednom od slijedeih brojeva asopisa "La Nouvelle
Critique".
II Ukoliko je najpotpuniji izraz tog psihokulturaIizma potrebe, bez ikakve sumnje, par potreba-tenja u obliku u Ikojem
se javlja kod P.-H. Chombart de Lauwea; prvi, najii tekst
koji je osnova psihokulturalizma je, moda, tekst B. Malinovskog: "Nauna teorija kulture" (Une theorie scientifique de la
culture), izd. Maspero, Pariz, .1968. (origin. izd. 1944).
12 Jean Loj kine: "Za marksistiku teoriju ideologija" (Pour
la theorie marxiste des ideologies), Cahiers du Centre d'Etudes
et de Recherches Marxistes, br. 69, Pariz, 1969.
10

izai

38

predmeta za potronju stvarna mogunost odnosa izmeu tog i tog radnika i te i te robe javlja se kao sloboda
izhOTa proizvoda u odnosu na potrebu. U ovom posljednjem sluaju, pojam potrebe prikriva sam fenomenoloki
odnos izmeu individue i druge individue, ovdje konkretno illdividue potroaa i individue prodavaa, da bi ga
sveo na jednostavan odnos izmeu individue i predmeta.
Pr-i tome ne izmie promjenama koje donosi fetiizacija
robe. Meutim, u sluaju individualne potronje, upravo
karakter neodreenosti novca pred upotrebnom vrijednosti ostavlja slobodu ili potrebu da se zamijene determinanti. To e biti druga toka nae analize.

Potreba i sloboda u sferi potronje

Za marginalristiku ekonomiju osnovni momenat je
potiJ:'eba individue izjednaena s individualnim sklonostima. To je poetak lanca koji obiljeava in kupovanja
na t,ritu potroakih dobara, kao bitne osnove marcinalistike teorijske izgradnje.
t:>
. ~ij~ nimalo vano upitati jesu li te potrebe, te motrv.acIJe rz.raz slobo~~g izbora,.ljudske prirode, dubokih
p~!holos~ih pobud~ Ih nekog SIstema potreba. Sa stanovls~a kOJe nas zall'lma najznaajnije je ustanoviti da se
:poJIIll?m p'otreb~ ekonomski liberalizam zamjenjuje drus,tvelllm lIberalizmom. Treba omoguitd da se iskau
unurtarnje sklo~osti. Ljudi se pozivaju na egoizam, prirodne sklonostI, slohodu svakO!! ovJeka. NevidlJ'iva ruk a." P?treb e .odra~a drutvenu ~"
harmoniju, odnosno promJenlp.vost l savrsenu drutvenu konkurenciju.
Am~riki. ekonomist i sociolog Gallbraith elio je
pokazatI da Je "opi uinak prodajnog ina da kupcu
o~uzme m,? odluiyru;.),a da bi j~ prenio tamo gdje se
njome moze upraVljatI .n Gallbralth ovdje rezimira. dobro pozn~1Ju tezu o uzastopnom radu kod kojeg se prva
potreba, lako upravljana, uvijek nalazi na kraju uzastop14
no~. rada. ~rem~ Gallbraithu industrijski sistem je taj
kOJI uzrokuje tfrJ poremeaj: kontrola potronje javlja
se ~ao rezult~t nastojanja da se uvijek proda to vie
prOIzvoda. Ah, taj se poremeaj javlja u trenutku kad
v

I~ J. F .. Gall~raith: (,Nova industrijska Drava" (Le nouvel

Etat mdustnel), IZd. Gallimard, Pariz, 1967, str. 212.
. "Da ne ~az~o u ?~taIj~ analize, ~!1ti~.o .se djelu J. Baud~Illarda, ukoJe~ Je krItIka ~~. koncepCIJa, ClTIl nam se, postupIla .opravd~o Jasno POkazuJUCI kako ove koncepcije u stvari
cuvaju zahtJev o slobodnom subjektu. La Societe de consom
mations, S. G. P. P., 1970, str. 112.

39

tehnostruktura mora kontrolirati potranju, jer kao to

kae Gallbraith:
.
"Koncepcija potroaa koji troi svoju plau na nain da do maksimuma ostvaruje zadovoljstva kojih je
osnovni povod u njima samima i u njihovoj okolici,
vrijedi samo za prvo doba ekonomskog razvoja".15
Proizvodnja tada nije nuno uvjetovala potranju.
Treba li iz toga zakljuiti da je liberalna ekonomija bilo
doba u kojem se autentina potreba jo uvijek izraavala?
Kod Gallbraitha, kao i kod Marcusea nalazimo tu
temu protivurjenosti izmeu zahtjeva za maksimalnim
uinkom sistema i autentine potrebe: "U takvom drutvu, proizvodni aparat nastoji postati totalitaran u tom
smislu da odreuje ...... individualne tenje i potrebe".
"Moemo razlikovati istinske i lane potrebe ...". "Danas
je tehnoloka stvarnost osvojila taj privatni prostor i
suzila ga. "16
Kod Marcusea represija zamjenjuje efikasnost sistema, ali upravljana, usaena potreba ostaje. Za to je odgovoran odreeni ekonomski stroj koji uvijek trai maksimum efikasnosti ili represivni sistem koji usauje kontrolu. Na svaki nain uspostavlja se jednosmjerna veza
izmeu tehnolokog ili industrijskog sistema i pokorene
individue. 17
Na kraju jednog od najpoznatijih djela Vance Paka.I'da18 ,nalazimo jednu vrst herojsko-kominog priznanja
koje osvjetljava neke od fobija amerike misli i koje bi
mogli saeti na slijedei nain: "Ja, ja subjekt, elim sam
i potpuno slobodno odrediti koje su moje potrebe".
Pojam potrebe je doista drutvena inkarnacija metafizikeslobode. Ta metafizika nalazi se, prema jednoj
vrlo preciznoj podjeli rada, u samom srcu empirike
analize. Ekonometrija se slui pojmom potrebe koje joj
daje socijalna psihometrija. Taj pojam je vorno pitanje
koje daje suvislost polju koje odreuje ekonometrija.
Teoretsko-ideoloki prostor koji je plod te veze, ne
nalazi svoj, moda najjasniji izraz u analizama porodi
nih budeta. Te analize ine bitnu osnovu teorije mikroodlunosti potraivaa na tritu potroakih dobara.
J. P. Gallbraith, ibid. 222.
Herbert Marcuse: "ovjek jedne dimenzije" (L'Homme
unidimensionel), izd. Minuit, Pariz, 1964, str. 21-35.
17 Treba naglasiti da je svim drutvenim ideologijama, ideologijama tehnikog drutva, masovnog drutva ili potroakog
drutva zajedniko da postavljaju "sistem" nasuprot individui ili
15

15

ovjeku.

18 V. Packard:
"Potajno uvjerenje" (La persuasion clande
stine), izd. Colmann-Levy, Pariz, 1958.

40

Ekonomisti i sociolozi koji su prouavali porodinu e

liju u toj perspektivi, promatrali su je kao mjesto kupovn?!?i odlUivanja i promatrali su je jedino u toj dime~IjJ.. Dvije osnovne varijable ine: jedna nezavisna
vaTIjabla - dohodak upotpunjen (uglavnom) veliinom
porodice i drutveno-profesionalnom kategorijom glave
porodice;. i jedna zavisna va'rijabla - potronja, kupovina osobnih predmeta.
Kad su varijable ovako postavljene, potreba slui
da "objasni" a posteriori, statistiku vezu, uzronu povezanos.t dvaju tipova varijabli.19 Slijedimo li taj korak,
dolazlllo do zakljuka da, ukoliko jedna porodica koja
raspol.ae tolikim i tolikim dohotkom kupi taj i taj tip
oso~~h I?redmeta i to u tolikom i tolikom omjeru, to
znaCI da je ta porodica trebala upravo te predmete. Ako
sada uspostavimo zakonitosti u statistikim vezama tih
varijabli, vidjet emo da svaka porodica tolike i tolike
veliine koja raspolae tolikim i tolikim dohotkom ima
taj i taj mp potreba. U takvim uvjetima, odnos "potroaa" prema trgovakom kapitalu je uvijek kvantitativan
odnos izmeu cijene i dohotka na koji utiu potrebe.
Iz svega toga proizlazi da je upravo veza izmeu dohotka
i razmjenske vrijednosti odluujua: briu se sva klasna
obiljeja da ne bi pomislili da odreenoj ljestvici dohod.aka odgovar~ ?,dreena potreba; tako neizbjeno dolaz~~. do zakljUyKa ~a su potrebe u recipronoj vezi s
vehcmom dohoaaka l da su one jednake za sve drutvene
slojeve, ali na razliitim nivoima.
Ekonometrijske analize mogu biti izvor vrlo zanimljivih informacija o kup ovanj u 20, ali nakon to je to provedeno ponovo se dovodi u pitanje injenica da se slu~imo pojmom potrebe da bismo stvorili teoriju te tehnik~, da bismo stvorili sociologiju od te sooiografije, da
bIsmo od tog deskriptivnog sredstva nainili eksplikativI1'i princip.21
v

l'

Ta upot:eba 'poj.I?a potr:ebe kao eksplikativnog-principa

?-rustven~ uzr:ocnostl lllJe osobma samo porodine ekonometri-

Je, nalazlIIlo Je dosta esto u sociolokim ili socio-ekonomskim

tel~~tovim!'l:' P.ol~ei od konstatacije o uzronoj povezanosti
dVIJU varIjabli Ih fenomena, objanjavamo je privlanou potrebe.
'0 Kvantitativni podaci dobiveni u statistikim uredima II
nmogim evropo zemljama, pruaju vrlo korisne upute za prouavanje Jdasnih praksi u 19. stoljeu.
21 To je, ini nam se, greka u koju pada Maurice Halbwachs u. delu "Radnika klasa i nivoi ivota" (La classe ouvriere
et les lllveaux de la vie), Recherches sur la hierarchie des be~oin~ dans les societe industrielles contemporaines, izd. Gordon
l Breaus, London-Pariz-New York, 1972.
v'

Posebno mje~to)e n.amijenjeno. M. Halbwachsukoji je,

Cllll se, doveo najdalje pSllo-ku1turalizam potrebe i dao izvje-

41

Meutim shema analize izvedena iz te tehnike utje-

cala je na ,:teorijske sheme" koje ?ainjavaju ~?jam.

potrebe. Velike tipologije po~reb~ kOJe su sve varIJa;nte
dihotomije: potrebne kupoV1ne l .nepo~rebne ~upovllle,
ili dihotomije: djelovanje zbog bnge, dJe1o.,:anJe po sl~
bodnom izboru - upuuju u stvari na teorIje o n~slom~
vosti i elastinosti potronje i tipologije elastlnostI,
ukratko marginalistiku teoriju potro;nje.2? 'v
Postojale bi dakle krute potrebe l elastIcne yotre~e
(upravo kod ovih posljednjih ~upo~a ;neodlucnost J~
najvea). To su "potrebe-duznostl
l
"potrebe-t~z.
nje"23; "primarne potrebE:" i "di~erencirane2~'25Potrebe ';
egmstencijalne potrebe" l "razvoJne potrebe "lackage-Riesmannov standard" i Katonin "neograniem .dohodak". Ideoloka osnova je uvijek jednaka, postoje potrebe koje ovjek slobodno izabire prema .svop1 :UCUSU,
svojoj ljestvici vrijednosti .. , i potrebe kOJe covJek ne
izabire slobodno.
..
Ovdje moemo povui paralelu ~eu tih tipologIja
koje se upotrebljavaju za budet-vrI)eme ~a .koJ~: s obzirom na izvanredno vrijeme, nalazImo diStinkcIJe: potrebno vrijeme (s~,obodno. vrij~me, ~li za koj~ ,,:;liscretionnary in come postaje "dIscretlOnnary. tIme ..~ao
to istie Marie-Fran<;;oise Lanfanf6 u veZI s teorIjom
o slobodnom vremenu i posebice u vezi s metodom b~
det-yrijeme, teori~a ~lo?vo~og v~.~me~a se, ~ stv~n,
zaSll1va na nemarQJ.ilahstIckoJ teOrIJ'I mlMoodlucnostl, a
prouavanje upot;ebe ~lobodnog vremena se uvijek odnosi na potrebe osobe. zl
stan broj elemenata za rjeenje problema, posebice analizom
radnikih klasnih praksi.
Trebat e se detaljnije vratiti tom autoru koji je u sredi~u
teorije o porodinoj soci<?n:etrij}, i koji istovremeno predstavlja
docraaj u odnosu na tradicIOnahe analize.
:=> 22 Odnosi se na poznate zakone Ernesta Engela (druga pol.
19. st.).
d L
23 Podjela koju je postavio P.-H. Chombart
e auw~.
24 Podjela koju je P,?stavio ~d~l'l:s. He~e~us u s,,:om c~a~ku:
Diferencijalne potrebe l modelI CIVIlizacIJe (Besoms dIfe.rentiels et modeles de civilisations). Aspirations et transformatIOns
sociales, izd. Anthropos, Pariz, 1971.
. .
25 Milos Kaleb: "Interesi i tenje" (Interets et aspIratIOns),
"
Aspirations et transformations sociales.
26 Marie-Francoise
Lanfant: "Teorije slobodnog vremena
(Les theories du loisirs), P. U. F., 1972..
.
27 U svom djelu "Le travail en mIettes", G .. Fr:e~ann p~ed
lae zanimljivu teoriju slo!:?odnog vrem.~na, pozIvaJucI se na Jednu samu po sebi razumljIVU koncepcIJu pot~e?e. Pre~a ovom
autoru slobodno vrijeme bilo bi nagonsko, hbIdnO vrI~~me nasuprot' radnom vremenu (vrijeme yotiskiva;nja frustraCIJa). Sve
ono to rad s jedne strane suzbIJa, nalazImo, s druge strane
u obliku potrebe.

42

Sfera potronje je,

zike slobode.

ihi

se, omiljeno mjesto metafi-

Antropologizam pojma potrebe: Potreba i teorija akcije

Milo Kaleb iZdenad Strimska nam predlau jedan
drugi nain funkcioniranja pot'rebe.28
Z. Strimska eli, polazei od pojma potrebe i tenje,
ponovo dovesti u pitanje opu teoriju akcije. U stvari,
autor samo do kraja razvija logine posljedice do koj!i.h
dovode neke upotrebe pojma potrebe. Tamo gdje su se
drugi skanjivali (s punim pravom), Strimska je odluio
do .kraja preuzeti odgovornost. Kaikav je dakle spektar
potreba?
P,okuajmo prikazati Strimskin tekst.
Definicije: Tenje se javljaju kao manifestacije "autentinih ovjekovih potreba". Dakle, izmeu dvaju pojmova ne postoje esencijalne, ve egzistencijalne razlike.
"Pojam potrebe oznaava u svom elementarnom znae
nju: (a) objektivno postojee stanje, odnos izmeu sistema i sredine, ili odnos izmeu njegovih sastavnih dijelova."
Postulat: "Pojam potrebe je ... osnovni i ak poet
ni na nivou razgradnje i izgradnje pojmovnog aparata"
(iz jedne ope teorije djelovanja).
Teorem: "To negativno stanje (objektivno postojee
stanje spomenuto u definicij!i) je takoer uvjet i ak
izvor djelovanja usmjerenog ka svom prevanilaenju,
pojam potrebe izraava skup uzroka koji usmjereno djeluju; zapravo (c) pojam oznauje stvarna objektivna sredstva koja omoguuju da se prevazie postojea negativnost.
KOl-elat: Koncept cilja pozitivno izraava ono to
pojam potrebe izraava negativno".
Zakljuak: "Djelovanje je odreeno potrebom koju
treba zadovoljiti."
Tako promatrana potreba funkciornra kao "izvor
djelovanja", tako je sasvim apstraktno odreena poetna
pomo, prvi moment, prvi grijeh. Na poetku je postojao
nedostatak i odgovor na taj nedostatak.
Napomenimo da je potreba definirana kao injeni
no stanje nerada, kao izvor drutvenih kretanja ujedi18 Milos Kaleb:
"Interets et aspirations", iZdenad Strimska: "Aspirations et orientations de valeurs" (Tenje i odrei
vanje vrijednosti), Aspirations et transformations sociales, izd.
Anthropos, Pariz, 1970, (Ivlilos Kaleb iZdenad Strimska bili su
1970, svaki za sebe, direktor i pomonik).

43

nJuJe dvije bitno razliite definicije: stanje i izvor djev ,

. dnom
lovanja.
Nakon to je odredio pokretaca, pomoc u. Je
.
ravcu, zatim regulirao principe ~oji v~de dJelovanJ.~
ka njegovu cilju, v~~rimsk~ postavlJ~ trecI elemer;,t kOJI
bismo mogli oznacIti termmom "d::ustve~e tego.be l' vk'h
Mi ovdje ne kanimo provestI ~ali~u. ~'plStO os l
pretpostavki koje sainjavaju iskaz l. defim?l~u pon:~b~,
jer bi tada trebalo provesti analizu svili "veLikih teorIJa,
koje !Od Webera do Parsonsa preko Pareta (a da nev~a
boravimo velike klasike Hobbesa, Hume~, Lockea) cme
klasinu sociologiju akcije i dr~tv~no~. slst.e~a, a u osnovi im je misao da je J?oguc~ Iz~acI J?llll~alne a~
straktne i formalne prinCIpe svih ljudskIh dJe~atnosti.
Meutim nas ovdje zanima kako po Z:. Stnmsk0!D
funkcionira pojam potrebe. Po njemu, akcIJa ne pro~
lazi iz odnosa meu klasama, .ve. iz. jedne unutarnje,
usmjerene svrenosti iji je P.rvI pr~clp uprc:vo 'potre~a
i iji je horizont sistem vr:Je~os!~. Z. Str:msJ.ca ta. o
provodi metafiziku i funkclOnahstI~~m ~ahzu funkc"bniranja sistema, analizu koj~ se sluz:. naCIDom . ~potre ~
organskih modela da bi opIsala pOrIjeklo akcIJe, k.ao l
nainom upotrebe kiberneti~kih modela da bl opIsala
regulativne principe djelovanja.
....
Ovdje konano nalazimo jo jedan PTIDClP ,!coJIn?- s~
slue sve teorije potrebe, odnosno da se "drustvem SIstem" javlja odgovarajui na nedostatk~, potrebe, poput
ivog organizma koji odgovara na svoJe potr~b~ .. Organistiko gledanje iskljuuje drutvenu ~ontra~kcIJu }ltoldko to stanje oskudice i stanj~, nep~:)lzv~d~Je o~nacava
istovremeno "drutveni pokret, nacm rJesavanJa kontradikcija.
.
d f' ...
U tome se sastoji itava dvosmlsle~os~ e .J.?lCilJe.
Moe se, na koncu, pretpostavit~. da postoJev~It~a?IJe ~lk
kade, meutim, potreb.a je uyIJek .,,::a ~eClm l UVIJ~ _
istovremeno oznaava l pozeljno rJ~senJ~, sred~tvo rJe
enja blokade, to je stanje svrenostl. To Je stanje k~raf
koji potreba uvijek prel~i, .a k?ji nema ~ra~o ,PrIJecI,
'ednako kao ni njen kontmUlram alter. ego: teznJa.
J
Postoji itav svijet izmeu oskudIce l prelaska na
djelo.
v

*
**
Pojam potrebe nije dakle odnio pobjedu na polj~
teoretske bitke. Njegov teoretski hum~izam !D0gao bl
se katkada uiniti simpatinim kad ne bl pokrIvao sumnjivi tehnokratski "humanizam."

Administrativni organi dravnog aparata (na primjer

socijalno osiguranje), koji polaze od ideje da potrebe
postoje izvan drutvenih odnosa i klasne borbe, postavljaju sebi kao svjesni cilj zadovoljenje potrebe naroda.
Meutim, taj je plan samo ideoloka sistematizacija i
racionalizacija po kojoj inovnici ive bojei se istovremeno svoje prakse, jer administrativni organi dravnog
aparata fun.kcioniraju sasvim razliito od odgovora na
"potrebe" koje izraavaju individue.
Najrairenija ilUZija je sigurno pedagoka iluzija,
prema kojoj bi bilo dovoljno da planifikator razumije
potrebe ljudi i njihov sistem vrijednosti i da se zbog
toga administracija "debirokratizira" da bi izbjegla
"smetnje" u komunikaciji potreba. U toj bi perspektivi
bilo sasvim dovoljno da administracija bolje funkcionira
na nain da potreba savreno krui i da se proiri od
individue do instanci koje imaju mo odluivanja.
. Ad~inistrativni organi dravnog aparata upotrebljavaJu pOjam potrebe na drugaiji nain, jo uvijek s
"teorijom" pragova. Princip je jednostavan: dovoljno je
prona~i ~aunog jamca da bi se odredio minimalni prag,
na prImjer za stanovanje je dovoljan povrinski prag
ispod kojeg ivot individue mora pokazivati patoloke
znakove. Meutim, nema li taj "humanizam" koji bi trebao posluiti da se utvrde minimalni uvjeti drutvenog
ivota u svom principu humanizam SMIG, drugim rijeima pokrOviteljski humanizam? Taj lani humanizam
ozbiljno obmanjuje, jer nas navodi na misao da prouavanje tih pragova ima naunu vrijednost, i posebice
jer eli da povjerujemo da li pragovi mogu biti mjerodavni u klasnoj borbi odreujui u svakom trenutku
to jedna drutvena grupa nauno smije oekivati. Uostalom te pragove, kao to smo pokazali u jednom djelu
o urbanoj obnovi Pariza, a koji se odnose na zelene
povrine i jaslice - vladajua buruazije ni iz daleka
ne potuje. Stvarni pragovi se odreuju jedino li klasnoj
borbi ili njenom iskristaliziranom izrazu u instituciji kao
to je Gradsko vijee. Zelene povrine, dodjeljivanje stanova, zajednika opskrba - vie su rezultat klasnog odnosa nego slubenog priznavanja potrebe.

Marksizam i problem potrebe

Rekli smo na poetku ovog teksta da Marx ponekad
upotrebljava pojam potrebe da bi izbjegao neke teoretske potekoe.

44
45

u perspektivi, uglavnom utvrenoj u "Rukopisima

iz 1844", pojam potrebe kao i pojam otuenja upuuje
na humanistike teze: ovjek je oteen ukoliko nisu
ostvarene njegove osnovne potrebe; potreba je dakle
uzeta u dijalektikom odnosu vrijednosti i upotrebne
vrijednosti, ona predstavlja upotrebnu vrijednost nasuprot vrijednosti, konkretno nasuprot apstraktnosti novca, posebno nasuprot opem. elimo li otkriti probleme
pred koje nas stavlja upotreba pojma potrebe u suvremenoj marksistikoj misli, potrebno je da izvan tog nejasnog i ideali.stikog naina razmatranja postavimo bitni
problem odnosa izmeu pojma potrebe i pojma proizvodne snage, ili jo bolje, problema povezanosti proizvodnih
snaga i proizvodnih drutvenih odnosa u vezi s pojmom
potrebe. Zbog toga je potrebno da prouimo tekstove
marksistikih ekonomista koji su razvili najjau i najstrou ekonomsku analizu na tragu Marxovih radova:
istraivai koji ine ekipu okupljenu oko asopisa "Ekonomija i politika". Nae bi primjedbe mogle pridonijeti
produbljivanju rasprave o tom pitanju.

ta. se desilo on se ponaa kao slobodan i'l

.
se IZ svega sam izvui".
III ac l mora

29

Potreba i radna s1zaga

Marx upotrebljava pojam potrebe najee kad se

postavlja problem vrijednosti radne snage. Neke Marxove
tvrdnje u vezi sa sferom cirkulacije osvjetljavaju tu potekou; on kae u vezi s klasnim ekonomistima da se
proizvodnja ini zatvorenomu prirodnim zakonima dok
je "u raspodjeli, naprotiv, ljudima omogueno da sasvim
svojevoljno djeluju".3Q
Sfera cirkulaoije proizvoda ... je u zbilji pravi raj
prirodnih prava ovjeka i graanina ... To je podruje
koje snabdjeva obinog pristalicu slobodne trgovine potrebama, idejama ...
U "Neobjavljenom poglavlju Kapitala", Marx istie
da slobodni radnik prima sredstva za ivot u novcu za
razliku od roba, ali bi se on obmanjivao kad bi vjerovao da je cilj njegova rada apstraktno novano bogatstvo. Neto dalje, meutim, Marx tvrdi u vezi s plae
nim radnikom u sferi cirkulacije, naliju potronje: "Ma
29 Vicli odlomak: "Nepotrebni pojam" (Une notion inutile)
u lanku Alain Touraine: "Otuenje, od ideologije do analize"
(L'Alienation, de l'ideologie it l'analise), Sociologie du travail,
travanj 1967, izd. Seuil.
30 "Uvod u kritiku politike ekonomije", izd. Sociales, str.
152.

T~ ~ ~loboda d~le finkcionira1a u prostoru neodreenbostI oJeg ostavlja nadnica pred vrijednostima
tre e sredstava za ivot?
upo-

. t'v Te tVbFje k~je izgledaju kontradiktorne izvrsno

~S ICU p.ro em kOJI se nalazi u osnovi odreivanja vri-

JednostI radne sn~ge. K~ko tono Marx iznosi to pitanje?

Ma.r~ razotk~Iva da ~e nadnica cijena radne snage da
! o~a ?VlS'l o konjunktUrI trita rada (ponude i pot~a
nje) l odndn0sa snaga: me~utim, tu cijenu ,odreuje vrijednost ra e . ~nage (ona Je razmjenska vrijednost u odnOJu na vrIJednost). Treba dakle odrediti vrijednost te
ra ne sn~~e, o~~ odgovara, kae Marx, vrijednosti sredstava za ~:,ot Ih sredstava za potronju neophodn:h
,reprodukCIJU radne snage.
i
za
Poslui;no li se pojmom potrebe da bi rijeili ro~lem, 03ra~amo se u stvari tautolOgiji: ono to trebirno
le ono sto Je neop~0c!no, va ono to je neophodno je ono
stc? treba:no... Ah, lZrecemo li tu tautoloku tvrdn'u
p~llloranb srne o zal?juiti da nadnica pridonosi zadovol3e~
nJ~ potre.a nadnIce su p~nekad iznad, a ponekad is od
vr:Jet:0~~I rka~e snage, ah u prosjeku su odreene fam
VrIJe, oscu' Oja odgo:,~ra sredstvima za ivot lm'a su
1otr~bna ~a TE:produkclju radne snage), Takoer ~limo
S ~CUVa1l1 pOjam potrebe, moramo - kao to' to ine
. aurent l H. Nolleau - razlikovati drutvene otre~e neo~ho~ne za obnavljanje vrijednosti radne snige" i
roge ru?tvene potrebe. }\tJ:eutim, to ipak ne rjeava
problem, . Jer ne znamo CIme su odreene neo hodne
kot::eb1 ..1 C?dakle . proizlaze dopunske potrebe.
do
-=:aJa Sv IJecLimo,.mlsao - kao to to Marx ponekad ini3I
lok~og~em? rev~I da s~ strogo neophodne potrebe psiho. .anlce ZIvota, l u tom sluaju drutvene ot b
pokrIvajU Sve ostalo. Dopustimo li da samo neoP h rlr e
f.ktrebe:: sadr~~ "P?,:ijesni i moralni element", kakooraz~
lOdvatI ,;povIJeSll1. l moralni element" kao neoph dn
sre stvo l dopuns1ci element?
o o

Ako

se ri~N;:i:e;~voriti okpOjml! potrebe, znailo bi izloiti

s O
. Jesnog ~, retanja ka psiho-kulturalizmu i'e
:nr~Icke:: .konJene vidjeli maloprije. Jednako ~e
' o IZ ~zem.o rIZIku da potcijenimo ulogu klasne borbe
~e odre~v~Ju vrijednosti radnike klase (klasna borba
ne o Vlja samo na razini odreivanja cijene radne

tik

31

'

. dn

potrebe"~ Je nl;go:0l~dje1~a n!J~~fE[~t<!-cldru'ja poj.ma

potrebe.

,,neopJ;t,odne
ge mterpretaCl]e te

46

47

snage), jer ako razvoj proizvodnih sna!?!a utvr~uje mipJmalne granice vrijednosti radne snage, Iznad tih granIca
"stvar" se svodi na pitanje odnosa snaga boraca.
Pojam potrebe nalazi se u sredivtu. ~~l~ze iskoritavanja, upotrebljava se da se pokusa YlJesItI proble~
vrijednosti radne ~na~e, ali i p~?blc:m .tvo. ga. postavlja
odnos iskol1itavanJa l klasne SVIJesti. MIsljenja smo da
ta njegova upotreba jo uvijek izaziva delikatna pitanja.
Jednako kao to Marksistiki prilog politikoj ekonomiji" jasno istie d~ se ne mogu uspostaviti mehani
ke veze izmeu "sv.ijesti o posljedicama iskoritavanja,
svijesti o uzrocima iskoritavanja i uloge drave u odravanju prevazienih proizvo~ odn.osa32 , mi m?e~o
rei da se ne mogu uspostaVItI ,:eze Iz~eu .posIJe~Ic~
iskoritavanja svijesti o posljedIcama Iskonstavanja l
"potrebe" za ~ekom odreenom stvari. Moemo tvrditi
da vee iskoritavanje direktno ut:ie na ra~nu sn~~:
javlja se psihiki umor i nervoza, tJes~oba, ~h ta pSIhICka ili fizika stanja nisu sama po sehl dovoljna za odreivanje drutvenih potreba, pa ak ni za stvaranje potreba, veza nije neposredna. Dopustimo li suprotno, odn?~
no dopustimo li ima:r;tentnost dn:tve~~ potr~b~..osk~dlc:,
ova posljednja SVOdI se na svoJ naJS'IrOmaSTIlJI psihofIzioloki izraz: homeostatiki.
Tako dolazimo do uspostavljanja direktnog odnosa
radne snage, psihofizioloke potrebe i kl~:ne svijest~,
mimoilazei drutvene odnose; postupak VIse nema TIlkakvog smisla ukoliko intenzitet rada stvara umor; umo~
moe stvoriti psihofizioloku potrebu za odmorom, ah
nita vie. Od toga do zakljuka da psihofizioloka potreba stvara "potrebu smanjenja satnic~:' "tiin~. uv.domu", "organizacije prostora i p~ijeyoza , pOStOjI Clt.~V
jedan svijet kojeg, po naem misIJenjU, potreba ne SmIje
zaobii.

Marx naglaava da "nivo ivotnih potreba moe porasti ili opasti", da je granica "iscrpljenosti ivotne s.n~
ge" vrlo rastegljiva. Lucien Seve, sa svoje strane, obJa~
njava sloenost veze koja ~ostoji izmeu ~?trebe-!llC?~l
vacije i drutvenih odnosa, l po tko zna kOJI put, Istice
"izuzetnu popustljivost prema nezadovoljenju ~oju pokazuju ljudske potrebe" on jednako tako govon ~ ~ar~k
teru koji nije mehanika prinudna sklonost ka JacanjU,
zabrani, modulaciji podrutvovljenja ljudske potrebe"33.
32
Dravni monopolistiki kapitalizam", "Marksistiki prilog polItikOj ekonomiji", izd. Sociales, Pariz, 1969.
II Lucien
Seve: Marksizam i teorija personalnosti (Marxisme et la theorie de la personalite), izd. Sociales, Pariz 1969.

48

Te tvrdnje zabranjuju uspostavljanje svake neposrednosti u odnosu izmeu psihofizioloke potrebe i drutvenog ina ili drutvene svijesti.
.
Pos'tavimo li problem odnosa izmeu "potrebe" i
klasne svijesUi, ne moemo govoriti ni o "ve postojeim
potrebama" koje pdmjeujemo na nejasan nain i koje
postoje u latentnom stanju. Koje su te ",prikrivene potrebe", te "ve postojee potrebe" koje bi kao takve
dopirale u sv.ijest? U stvari, postaviti te prikrivene potrebe, :mailo bi iznova. postaviti prikrivenu klasnu psi~ofi~ologiju koja bi bila poput "predsoblja" klasne sviJesti.
Potpuno osiromaenje, iscrpljenost radne snage, nisu
sami po sebi dovoljni za stvaranje drutvene potrebe.
Kao to smo ve rekli, drutvena potreba javlja se kao
nalije nekog nedostatka, kao pozitiv nekog negativa.34
, Stupanj iskoritavanja odreuje troenje radne snage, ali
: jedino ako uz touvedemo i ideoloke i politike drutve,ne odnose i funkcioniranje dominacija/integracija, moi'
emo obuhvatiti ono to prikriva pojam potrebe.
Klasne organizacije ne raaju potrebe, ili ne objelodanjuju prikrivene potrebe, ali jasno izraavaju zahtjeve
koje odreuju sredstva za potronju s obzirom na razvoj
proizvodnih snaga, oblike i posljedice iskoritavanja,
odnose poliUikih snaga, stanje klasne svijesti.
Ukoliko problem postavljen pojmom potrebe upuuje na neke aspekte povezanosti drutvenih odnosa i
proizvodnih snaga, moramo, nakon to smo prouili pitanje radne snage, prouiti. pitanje sredstava za potronju.

l
I

Potreba i sredstva za potronju

Konstatacije koje se u potpunosti zasnivaju na ne-

naunom karakteru teza o potroakom drutvu, o "buruaziranju" radnike klase ne dozvoljavaju nam da prouimo ideoloke posljedice oblika potronje, ili drutve-

ne odnose koji se stvaraju u procesu raspodjele-potronje. Postoji zapravo razlika izmeu propovjedanja povratka umjerenosti i postavljanja problema, na primjer,
ideoloki sukob oblika potronje koji se odraava na
nain ivota i ideoloke drutvene odnose.
.
U "Marksistikom prilogu politikoj ekonomiji/35 reeno je da "potrebe rastu samo kvantitativno i kvalita34

Umoru odgovara pojam odmora, strahu potreba za si-

_,.
Ibid. str. 315.

gurnou.
35

4 Marksizam u svetu 11

49:

tivno", i njihov oblik se mijenja. Njihovo zadovoljenje

nastoji se ostvariti u "kolektivnim oblicima".
Ali, to istiemo samo zato da bismo odmah dodali
da se ,mehaniki" ne mogu suprotstaviti "individualni
oblici i 'kolektivni oblici potronje". to se nas tie, miljenja smo da je kolektivna potronja doista obiljeena
klasnim odnosima datog drutvenog ureenja, da ona
ne izmie zakonitostima naina proizvodnje, ali treba
naglasiti da je ona istovremeno sastavili. dio ideolokih
drutvenih odnosa. Oblici potronje naroito odluno
utiu na strukturu porodice (ekonomska elija i ideoloki
aparat). Serge Laurent36 se dva puta pri~liava problemu,
ali se svaki put na pola puta zaustavlja. Tako nam on
kae ... "Dravni monopolistiki kapitalizam nastoji nametnuti model potronje koji potencira elju za privatnim prisvajanjem drutvenog proizvoda i doprinosi osamljenosti i individualizaciji potroaa koji tako lake
podnose vladavinu kapitala". Autor bi mogao, polazei
od toga analizirati odnos izmeu ekonomskog i ideolokog u potronji, meutim, on tu zanimljivu kons!ata~iju
skree na medicinska razmatranja o neurozama l pSIholokim neuravnoteenostima koje su rezultat te situacije.
Openito govorei iznenauje injenica da kod drutvenih odnosa stvorenih u procesu potronje i posebice
u porodinom aparatu (osnovna jedinica za reprodukciju
radne snage) izgleda kao da se negira ono to se priznaje
kod reprodukcije kvalifikacije radne snage u sklopu kolskog aparata, odnosno teoretski znaaj sadraja, i ideoloki oblici obrazovnog djelovanja. Oko porodinog aparata kao i oko kolskog aparata odvija se snana ideoloka klasna borba, a u sreditu te borbe je predmet
potrebe. Kao to kae Louis Althusser "Dravni ideoloki
aparati (mogli bi) biti ne samo ulog, ve i mjesto klasne
borbe, i vrlo esto estoki oblici klasne borbe".37
U tim uvjetima i pretpostavljajui da su novi
obLici kolektivne potronje koji se javljaju u odreenom kapitalistikom drutvenom ureenju uvijek
obiljeeni zakoIliitostima kapitalistikog naina proizvodnje (i posebno protivurjenostima naina proizvodnje
sredstava za potronju) omalovaavanje politiko-ideo
lokih pojava moe imati dvije posljedice, bilo da se
smatra da drutvene odnose, klasnu borbu koja se raa
oko procesa potronje i koja se moe iskristalizirati u
nekom graanskom aparatu, uvijek obiljeava vladajua
ideologija, a to dovodi do zanemarivanja - na tom ni
3S

3;

50

Serge Laurent, ibid. str. 30.

Louis Althusser; ibid., La Pensee, str. 15.

vou - sukoba ideoloke borbe koju vode vladajue klase38 ; bilo da se smatra da su oblici potronje koje namee vladajua klasa ideoloki neutralni, ili se u tome
wdi samo razvoj proizvodnih snaga to dovodi do zanemarivanja integracione snage i efikasnosti vladajue ideologije na razini procesa potronje. U vezi s tim reeno
je u "Marksistikom prilogu politikoj ekonomiji" da
"treba naglasiti da, ulwliko ta pojava u intermonopolistikoj konkurenciji dobiva iracionalne obldke, brza integracija u potrebe za novim proizvodima nema nieg
nepriTodnog. Upotreba tih novih proizvoda na koncu nije
drugo doli oblik i posljedica sve vee vladavine nad prirodom.39 Smatrati da su proizvodi, takvi kakvi postoje,
takvi kakvi se javljaju u svojim konkretnim oblicima,
unutar kapitalistikog drutvenog UTeenja - posljedica
sve vee vladawne nad prirodom, i da integracija u potrebe za tim novim proizvodima nema nieg neprirodnog, ini nam se, osobno, vrlo opasno.
Prema tome, to je razvoj sredstava za potronju
kao objektivni napredak proizvodnje vei, vee su i potrebe. Sve vea potranja sredstava za potronju i potreba vri pritisak na proizvodne odnose.
To miljenje nalazi svoj princip u Marxovu miljenju koje se odnosi na sredstva za proizvodnju. Mislimo
da se problem postavlja razliito kad su u pitanju sTedstva za potronju koja ideoloki i politiki nisu neutralna, suprotno onom na to nas upuuje utiHtaristika i
pragmatska koncepcija predmeta.40
Kao to je rekao Antoine Casanova u intervjuu to
ga je vodio s P.-H. Chombart de Lauweom41 : "Dravni
monopolistikIi. kapitalizam nastoji nametnuti model potronje koji potencira elju za privatnim prisvajanjem
drutvenog proizvoda i dopDinosi osamljenosti i indhnidualizaciji pot:maa koji taiko lake podnose vladavinu
kapitala."
U tim uvjetima stvaranje individualizirajuih, diferencirajuih, razmetljivih potreba "za novim predmetima", nema zasigurno nieg neprirodnog i odgovara isto
tako dinamici ideolokih drutvenih odnosa. U drutve33 Suprotno onome to misle Baudelot i Establet, koji vide
samo razvoj logike vladajue klase, i, koji iskljuuju klasnu
borbu na ideolokoj razini u kolskom aparatu. Baudelot i Establet, nakon to su razluili razvoj proizvodnih snaga (stjecanje
nekog znanja, stjecanje kvalifikacije) i ideoloke drutvene od
nose, uvaavaju samo drugi termin i prikazuju ga apstraktno.
" Ibid., str. 347.
<o Jednostavni ili sloeni predmeti.
41 Ve citirani intervju objavljen u "Nouvelle Crltique".

51

nim odnosima potronje i raspodjele, vladajua ideologija "spontano" osvaja, oblikuje nain ivota i praktine
ideologije.
Upravo smo postavili izvjestan broj problema koje
ne namjeravamo ovdje rijeavati. Jednostavno elimo
predloiti nekoliko teza koje podstiu raspravu.

o pojmu potrebe

u konceptima klasnih praksi

o drutvenom ureenju i o klasnoj borbi

Zbog toga to se ne moe jasno razlikovati poloaj

klase od situacije klase, upotreba pojma: potrebe mijea
ili mehaniki spaja dva izraza. Meutim, odredimo odmah to podrazumijevamo pod poloajem klase, a to
pod situacijom klase.
Situacija klase upuuje na objektivna ekonomska
odreenja jedne klase, ali pri tom treba naglasiti da situacija klase ima direktne ideoloke posljedice (koje su
dio situacije klase).
.
Nain na koji individua zamilja svoj odnos prema
uvjetima egzistencije, u stvari njegova spontana ideologija je direktno "potaknuta" objektivnim klasnim uvjetima i vladajuom ideologijom, i dio je situacije klase.
O poloaju klase moe se govoriti jedino ako se klasa izraava kao klasa posredstvom klasnog aparata, drutvenog pokreta. O poloaju klase se, dakle, moe definitivno govoriti jedino ako se klasna borba promatra u
odreenoj politiko-ideolokoj konjunkturi.
Mislimo da je pogodnije sauvati pojam sistema potreba za poloaj klase, i zamijeniti klasini pojam potrebe pojmom drutvene klasne prakse koja upuuje na
situaciju klase.' .

Dravni aparat predstavlja sistem potreba, "drutvene prednosti", - to je predmet drutvene politike. On
se uvijek nalazi izmeu dvaju zahtjeva od kojih je jedan
odravanje visokih profitnih stopa, a drugi odranje poLitike vladavine. Dravni aparat ispituje potencijalne
drutvene pokrete, pukotine vladajueg sistema:'3, ali on
takoer mora zadovoljiti osnovne zahtjeve monopola, a
ti su maksimalno ubrzanje opticaj a kapitala, i sprea
vanje sniavanja profitne stope. Industrijski kapital proizvodi sredstva za potronju koja odgovaraju tim osnovnim zahtjevima. Dravni aparat mora proizvesti i upravljati sredstvima za potronju koja ne zadovoljavaju te
zahtjeve i koja ne odgovaraju kriterijima rentabilnosti
(npr. kolektivna opskrba), ali k()ja moraju zadovoljiti
zahtjeve proizvodnje, radne klase i osobito politike vladavine rukovodee klase. Uz odnos snaga koji ga suprotstavlja vladaju1m klasama, dravni aparat mora ponekad popustiti pred sistemom potreba vladajuih klasa,
ali to poputanje je "uvijek izvedeno s velikom pomoi
kapitala". Razvoj sredstava za potronju je, dakle, obiljeen proizvodnim odnosima i kapitalistikom potronjom; treba proizvesti predmete koji odgovaraju postizavanju velikih profita i koji se mogu proizvesti u velikom broju jedinica44 Vladajua klasa mora nametnuti
sistem potreba (koje donosi odreeni nain -ivota) koji
odgovara - a posteriori - tim sredstvima za potronju.
Vladajua klasa putem svojih politikih ili sindikalnih organizacija proizalih iz razliitih drutvenih pokreta (stanara, potroaa) stvaraju svoj kontra-sistem
potreba. Taj sistem potreba ukazuje na izvjesno. stanje
radne snage, ali to stanje ne kazuje nita o zahtjevima
koje treba iskazati, odnosno o drutvenim potrebama
ije se zadovoljenje smatra opravdanim; naznauje odreeno mjesto, mjesto jednog iahtjeva i nita we. Prijeko
potrebne drutvene potrebe se raaju u klasnoj borbi,

Sist(!m potrebe
U "Marksistikom prilogu politikoj ekonomiji" i
tamo da radnika borba pretpostavlja razmiljanje, osvjetavanje radnika i to osobito u okvirima klase, o po-'
trebama koje treba zadovoljiti, jer ideja postaje uistinu
stvarna tak kad je mase usvoje".42 Mislimo da uistinu,
za nevladajue klase, drutvena potreba postoji jedino
ako je preuzima i ako je izvrava drutveni pokret, politiki pokret. Za vladajue klase drutvena potreba ne
postoji izvan dravnog aparata, planifikatirnih i instanci.
42

52

Ibid., str. 348.

"Drutveni odnosi" godinje obraeni u SAD, uz pomo

baterije drutvenih pokazatelja, je moda najuspjeniji
pokuaj uinjen II tom pravcu.
44 Najznaajnije bi bilo da se tono odredi priroda veze
koja spaja kapitalistiki nain proizvodnje sredstava za potronju, nain ivota i ideologije klasa. lanak Jean Lojkinea: "Doprinos teoriji kapitalistike urbanizacije" (Contributions a une
theorie de l'urbanisation kapitaliste) Cahiers internatonaux de
Sociologie, sv. LlI, 1972; djelo Manuela Castellsa: "Gradsko pitanje" (La question urbaine) izd.F.Maspero, Pariz 1972; i djelo
Edmonda Preteceille: "Proizvodnja velikih cjelina" - .Pokuaj
analize determinanti gradske okolice", Cahiers du Centre de
Sociologie urbaine, 1972 - to su, ini se, osnovni tekstovi. za
prouavanje tog problema.
43

itave

53

one su kristalizacija odnosa snaga koja se transformira

u normu, u pravo kada se borbe vladajuih klasa svre.
Sistem potreba dio je sistema zahtjeva koji obiljeavaju upo:trebne vrijednosti, sredstva za potronju (zahtjevi za veu nadnicu, te zahtjevi u vezi s radnim vremenom ne obiljeavaju sredstva za potronju). Dakle
taj sistem potreba tei "izvjesnoj drutvenoj povezanos1Ji45, ta je povezanost poistovjeena s onom koja proizlazi iz zahtjeva kapitalistikih proizvodnih odnosa (proEitna stopa i poveano iskoritavanje) osobito na ekonomskom planu, ali i na ideolokom planu.

Koncept klasne drutvene prakse

Koncept bi morao omoguiti da zamijenimo nejasne
pojmove iz svakodnevnog ivota, i da izbjegnemo obraanje psiliolokim ili kulturalistikim analizama. Odredit
emo samo teoretsku okosnicu.
Ako u sferi proizvodnje razlikujemo procese proiz~
vodnje, proizvodne odnose i konkretni proces rada, mislimo da je mogue u sferi potronje razlikovati proces
potronje, potroake odnose i konkretni proces potro~
nje. Koncept klasne prakse upuuje na konkretni proces
potronje. Taj je proces sam po sebi direk,tno odreen
drutvenim odnosima u potronji i raspodjeli, s jedne
strane, i konkretnim procesom rada, s druge. Moramo.
zapravo, razlikovati klasne prakse svojstvene svakoj klasi, sloju i drrutvenim kategorijama.
Ali, uzmimo stvari jednu po jednu i razmotrimo najprije drutvene odnose u potronji i raspodjeli.
Ako, kao to tvrdi Philippe Herzog: "U teoriji proizvodnog ciklusa kapitala (poetak II knjlige "Kapitala")
nalazimo da ekonomska mo kapitalizma utemeljena na
koncentraciji proizvedenog kapitala i na iskoritavanju,
- jaa u metamorfozi kapital-novac u kapital~proiz
vod, u kapital~robu i iznova u kapital~novac (svaka
ta metamorfoza je skup drutvenih odnosa i radne djeo
latnosti) "46; treba zamisliti proces potronje ujedno kao
trenutak, kao ciklus reprodukcije kapitala iji se pokretaki i odreujui moment nalazi na razini proizvodnog
45 U vezi s tim vidjeti lanak Jean-Claude Duforea i Patrice
Grevet: Demokratska drutvena politika (La politique sociale
democratique), Economie Politique, br. 218, rujan 1972.
" Philippe Hercog: Ekonomska politika i planiranje u kapitalistikom ureenju (La politique economique et planification
en regime capitaliste), izd. Sociales. Pariz 1971.

54

procesa, i kao posebni moment reprodukcije kapitala u

kojem se javljaju specifini drutveni procesi. Treba
znai zamisliti proces istovremeno u njegovoj jedinstve.
nosti i u specifinosti tih posebnih momenata. To nas
navoc:1i da zamislimo "ekonomsko" kao skup procesa
reprodukoije kapitala u kojem je moment proizvodnje
strukt~a1no odluujui i odreujui moment to nas
navoc:1i, takoer, da izbjegnemo svoenje ekonomije na
proizvodni oblik kapitala.
Trgovaki oblik kapitala odgovara momentu ostvarivanja vika vrijednosti, moment koji je sine qua non
reprodukcije kapitala. "Trgovac" se javlja na toj razini
kao "personifikacija kapitala".
Prijeko je potrebno prisjetiti se tih nekoliko toaka
nakon reakcionarne tvrdnje E. Balibara, koja nijee
svaku ekonomsku nezavu.snost koja se odllosi na proces
cirkulacije47; nakon tvrdnju samog F. Engelsa koji u
"Stambeno pitanje" kao da mjestimino svodi sve to
se dc;>gaa u sferi cirkulacije - na nebitno, na fenomen,
po.~ lzgovc;>ro~ da St; .ono tc;> je znaajno - proizvodnja
vrIJednosti, V1ska vrIjednostI - ve desilo drugdje. Sve
to se dogaa izvan sfere proizvodnje postalo bi lupeki
posao" ili "borba siromaha za komad kolaa"48."
Nakon to smo to rekli moramo uzeti u obzir da se
svaka drutvena klasa nalazi na razini procesa raspodjele
nasuprot:
- proizvodnom kapitalu (nominalna nadnica)
- nekim granama dravnog aparata (indirektna nadnica kojom se politiki upravlja)
na razini procesa potronje nasuprot:
-

kapitalu openito, i trgovakom kapitalu posebno

~~kim gran.am~ dravnog aparata (npr. vijeima
ill stambemm Javnim slubama)

"Vidj!'!ti p~kaz .E. Ba.libar:'7 u poglavlju pod naslovom:

"O osnovmm pOJmOVIma historIJsko cr materijalizma" u Lire

'
"
le Capital", izd. Maspero, kol. Theorie, Pariz, 1966.
"Engel~~v~ tvrdnje u Sta.mbeno pitanje ("La question
du.logement ) Izd. SOCIales, ParIZ, 1957, objanjava kontekst u
kOJem. su date. Engels .pie seriju vruih lanaka kao odgm'or
prIstas~a Prou~~na.I mal~graanskim reformistima koji t\T~e ~a ~e. se pobolJsa?Jem uYJeta stanovanja izlijeiti bijeda, l'a
ce . m~vIdua~o l?osJedovanJe. kue osloboditi radnika, da j ~
najVeCI neprIjatelj klase vlasnik nekretnina ... F. Encrels mora~ak~e, na niiho:,o mjesto staviti izvjestan broj problema. Me:
utIm, kao sto Je ponekad sluaj u borbi protiv reformista on
prihvaa mehanistiko dranje.
'

55_

osnovnom vlasnitvu (pravno vlasnitvo nekog sredstva

posebne potronje).4Q
.
Iz tih odnosa treba izvui dvije stvari bitne za na
predmet.
Kao prvo, proces iskoritavanja prelazi jednim jedinim pokretom sferu proizvodnje i sferu ci:rkulacije, ali
upravo dravni aparat najznaajnije organizira taj proces
u sferi cirkulacije.so
'
Drugo, jedino trgovaka potronja, odnosno potronja koja omoguuje ostvarenje Vika vrijednosti i koja
omoguuje trgovcu da ostvari profit (trgovaki profit)
zanima trgovca. Trgovaku potronju moemo defiinirati
na nain na koji definiramo proizvodni rad, kao definiCiju kompletirat emo (u zagradama) slijedeu Marxovu
tvrdnju. "Pojam proizvodnog rada (i trgovake potronje) ne obuhvaa samo odnos izmeu djelatnosti i korisnog uinka, izmeu proizvoaa i proizvoda (izmeu
potroaa i proizvoda), ve i, i to naroito, drutveni
odnos koji od rada ini neposredni instrument vrednovanja kapitala (koji od potronje stvara neposredni instrument ostvarenja kapitala)".5!
Taj drutveni odnos odreuje konkretni oblik predmeta kapita1istike potronje52 , tim drutvenim odnosom
predmet gubi svoju instrumentalnu neutralnost i postaje
drutvena egzistencija; slob6dno vrijeme gubi svoju apstraktnost trajanja i dobiva drutveni sadraj. Nikad se
dakle ne moe uspostaviti neposredni odnos individue
prema upotrebnoj vrijednosti (kao to to ini pojam potrebe), odnos je uvijek posredovan drutvenim odnosima
potronje. Povoljan korak zapoinje uspostavljanjem odnosa izmeu drutvene klase i trgovakog kapitala u
procesu razdiobe sredstava za potronju.
'9 Moramo podcrtati neto vrlo znaajno: odnosi klasa, slojeva, kategorija ili klasnih frakcija prema kapitalu, dravnom
aparatu, zemljinom vlasnitvu, u procesu raspodjele i potronje
nije jednak; drugim rijeima, svaka klasa (sloj, 'itd.) u procesu
rasl?odjele i potronje uspostavlja specifine odnose sa spomenutIm mstancama.
50 Pog;lavlje o iskoritavanju u "Marksistikom 'prilogu politikoi ekonomiji" gdie je izvanredno objanjeno kako Drava
indirektnim upravljanjem nadnicama, na koncu smanjuje vrijeme u kojem radnik radi za sebe u procesu proizvodnje.
Sl Karl Marx: "Kapital", knj. l, izd. Sociales, str. 184.
,
,52 ak i -kad dravni aparat sudjeluje u procesu potronje
inyestirajui devalorizirani kapital, u proizvodnju odreenih sredstava, za potronju, njegova je osnovna tenja uvijek da se ukljUi! m'ciksiniumsredstava za potronju u prodajni krug (to je
politika rentabilizacije i racionalizacije javne opskrbe).

56

Djelovanje klase u konkretnom procesu potronje je

kako smo rekli, konkretnim procesom
rada.
'
Mjesto u podjeli rada (npr. manuelni rad i intelektualni rad), oblici o~g~nizaoije rada, razliite podjele
radnog vremena, radm mtenzitet, i konkretni oblici upotrebe radne snage - odreuju tako na svoj nain klasne
prakse u konkretnom procesu potronje.
Michel Verret53 wlo tono istie da radnik iz tvornice ne donosi samo svo ju nadnrl.cu. On oci~tle takoer do~o?~ novosti, ~skustva, kategorije miljenja"; on takoer
Istice da "st~iktna podjela rada - strogost funkcija i
~?ga - Svojstvena radnikom radu, utjee na organizaCIJU porodice. Organizaoija rada u eljezarama npr. moe
vrlo .~uboko obiljeavati ivot jedne porodice ili nekog
radnickog grada. U stvari, sve vei radni intenzitet ima
z~ p.os~jedicu poveanje vremena svakodnevnog oporavlJanJa Izvan radnog vremena, to nije bez posljedica na
porodinu organizaciju slobodnog vremena.
.Konc~pt k!asne prakse kojemu, dalde, prethode konceptI drustvenih odnosa u potronji, i konkretnog procesa rada - 0vcr~ava drut,,:enu organizaciju konkretnog
procesa potrosnje. On, dakle, ocrtava kune prakse i
,,0cJ:1osne". p~akse (susjedski, prijateljski odnosi) koji
prOIzlaze. IZ ~:h ..lmn~h prc:ksi, i kojima upravljaju svakodnevm obilcaJl svoJstvem svakoj klasi. 54
.~~in n~ koji individua, unutar porodine zajednice,
zarnlslJa s.voJ odnos prema uvjetima egzistencije, njena
sRontana ldeol?gija! .osnovni je vid klasne pmkse (dakle
nJ~ne klasne .s~tuacIJe). Navedene spontane potrebe mo~
raJu se shvatiti kao jedna strana tog surovog vida klasnih praksi.
Drugaije reeno, ono to nazivamo spontanim potrebama, poseban su nain - uvrten u porodini aparat
- da..individua odredi svoj odnos prema uvjetima egzistenCIJe.
.
a) .Ku.na zajednica je mjesto odreene privatne pro1ZV0dnJ~ (azvan sfere proizvodnje). Npr. odgoj djece, pripr~maJ?-Je obroka,. odravanje stana, odjee. Kuna je
zaJedmca dakle mjesto proizvodnih praksi za koje moemo izraunati cijenu u vremenu, to je cijena koja, u
takoer odreeno,

:'~ Michel Verret ,,0 radnikojh"Ulturi" (Sur la culture

ouvnere), La Pensee, br. 163, svibanj-lipanj, 1972.
v
".Z,: sve v ~o slijeclJ." pogl7dati. L. Althusser: "Ideologija i
ciyzavm I~e?l5'skl a,paratI , (ldeologIe et appareiles ideologiques
d Etat) (bllJeske), La Pensee, br. 151.

57

stvarri, 'Odreuje treak repredukcije radne snage. Opi

preces iskoritavanja remeti tu proizvodnju.
to je vrijeme za koje nadniar radi za sebe u proizvodnja. manje, to je znaajnije vrijeme za koje radnik
mora raditi za sebe u procesu potronje. Plaene ene
(s obmrbm na izvjestan oblik tehnike i drutvene vizije
unutar porodice u kapitalistikem drutvenom Ul"eenju,
naroito podnose to ogromno iskeritavanje).
Nemogunost da se itav jedan dio privatne proizvodnje uvrsti u drutvenu proizvodnju, i nemogunest
da se podrutveni konkretni proces potronje koja proizlazi iz protivurjenosti kapitalistikeg naina proizvodnje na razini potronje, pojaava iskoritavanje.55 Ali, i
to je vrlo znaajno, svi drutveni slojevi ne podnose to
iskoritavanje na isti nain i u istoj koliini. Izvjesno
podrutvovljavanje sredstava za potronju koje odgovara naim kriterijima trgovakog profita je ponekad megue: to su operacije podrutvovljavanja "u zatveru" na
nain P. Parly II, rezervirane za neke srednje klase56
Osim toga obraanje kunoj pomonici, guvernanti ili
dvorJci.nji moe takoer omoguiti da se osigura itava
ili dio privatne potronje.
Nain na koji svaka klasa, sloj ili drutvena kategorija trpi iskoritavanjqe odreuje sve klasne pokrete
tih klasa, slojeva ili drutvenih kategorija.
b) Djelovanje trgovakog kapitala i ideolegije 'Osvjetljava jedan drugi vid problema. Govorimo li o ideologiji, mOTam o razl:i:kovati posebne ideologije svojstvene
svakoj klasi, i ideologiju 'Openito koja bitrio upuuje
na indLividuu-subjekt. Da bi lake prodao svoju robu,
"trgovac" se mora uklepiti u posebne ideologije, svojstvene svakoj klasi; on mora - eli li vladati tritem ....::..
slijediti tihe naloge vladajue klase, da bi razumio budue muterije koje vrlo dobro shvaaju vladajuu ideologiju. Trgovac ne stvara ideologiju, en ju jaa.
Da bi pridobio klijentelu, odreeni drutveni sloj,
trgovac sprovodi i prostorno ostvaruje svoju klasnu ideologiju. On tako pojaava funkcioniranje klasnog razlikovanja (u odnosu na "inferiorne" klase) i kiparsku mim1kriju( I I 'Odnosu na "superiorne" klase) nekih srednj,ih klasa, omoguujui im da konzumiraju i uivaju
u spektaklu njihove vlastite potronje unutar zatvorelanak J. Lojkinea: "Doprinos ... "
Od stanovanja ili cijene stana odbija se troa!k podrutvovIjenja.
55

56

58

nih i rezerviranih mjesta;57 on njeguje vanjtinu jedne

prividne buroazije.
Predmeti potronje, jednostavni ili sloeni predme-ti, nose i~eoloke poruke. Primalac je potroa odree
nog drutvenog sloja, poiljalac je trgovaki kapital (ili
dravni aparat ako proizvodi ili upravlja sTedstV'1ma za
potronju). Kao to kae M. Castells: "Ne postoji semiologiOko itanje prostora koje proizlazi iz jednostavnog odgonetavanja 'Oblika (oslabljeni znaci drutvene
djelatnosti), ve prouavanje izraajnih crazrniljanja kroz
koje se ostvaruju. IdeoloId procesi keje stvaraju drutveni odnosi u datoj konjunkturi".5~ Nain stanovanja
koji je nain egzistiranja praktinih ideologija, rezultat
je sloenog funkcieniranja trgovakog kapitala- i drutvenih klasa.
Razmetrimo li sada "Opu ideologiju" -ustanovit e
mo da trgovaki kapital pred potroakom individuom
neprestano primjenjuje metodu opominjanja.
Da se ponovo posluimo terminima Luisa Althussera: trgovaki kapital opominje "individue potroae i,
opisujui im njihove potrebe, od konkretnih individua
stvara subjekte". Kapital se uvijek obraa subjektu, naznauje potrebu kao neto originalno, jedinstvene,
osebno.
U tom odnosu, ideologija potrebe se svakome namee kao 'Oiglednost, oiglednost koju patvruje zdrav
razum. (Na koncu, potreba je neto kao ukusi i boje o tome se ne raspravlja).

*
**
Koncept klasne prakse nekog drutvenog ureenja
mora 'Omoguiti da se postavi osnovni problem -vrijednasti radne snage na drugaiji nain, a ne pozivanjem
na kulturni okvir, dajui nam mogunost da razumijemo
kaJko konkretni 'Oblici iskoritavanja i drutveni odnosi
koji se stvaraju oko procesa potronje 'Oblikuju prak"Pogledati ve spomenuto djelo E. Pn~teceille; lanak
J. Iona u Sodlogie du travail, br. 4, 1970; lanak J. Baudrillarda:
,,Moral predmeta" (Le moral des objets), Communication, br.
13, 1969; na lanak "Gradska obnova Pariza" (La renovation
urbaine a Paris); operaciju "Italija 13" u Espace et societe,
br. 2; za jednostavne predmete za potronju: lanak L. Bo1tanskog: "Taxinomie populaire, taxinomie savante: les objets de
communication et leur classement", Revue Franc;tise de Sociologije, br. XI-l, 1970.
II Manuel Castells: "Gradsko pitanje" (La question urbaine),
izd. Maspero, Pariz, 1972, str. 277.

59

tinu

ideologiju jedne klase (koja je dio njene klasne

situacije).
Pribjegavanje pojmu potrebe, uzetom u svakodnevnom znaenju, tei, kaoto smo rekli, uvoenju mehani.stikih odnosa izmeu situacije klase i poloaja klase.
U stvari, ,osnivanje sistema potreba pretpostavlja Oleganizaciju neke klase, klasnu borbu, 'prelazak klase "u
sebi" -ll klasu "za sebe". Jedna klasa djeluje kao klasa
kad :iskazuje potrebu i istovremeno naznauje uvjete promjene tih praksi (ovdje smo na razini poloaja klase).
Sve to vodi odreivanju dviju znaajnih toaka: razvoj
homogenizacije zahtjeva, i politike jedinstva i jedinstvenog fronta - ne smije zaboraviti da izjednaavanje sistema potreba pokriva razliite klasne prakse pod razliitim aspektima; s druge strane, klasne prakse su obiljeene ideologijama koje ire dravni aparati, i sistem
potreba, koji oblikuju politiki nevladajue klasne organizacije, mora prekinuti s tom ideologijom.
Drutvene klasne prakse su dakle mjesto i ulog borbi partija ili drutvenih pokreta koji se upliu u drutvene odnose potronje. Ta se borba odvija unutar dravnog aparata, tonije unutar gradskih aparata koji
proizvode i upravljaju nekim sredstvima za potronju
mijeajui se tako u klasne prakse. Sasvim je jasno da
se gradskim dekretom ne mogu mijenjati sve gradske
prakse, utoliko to se financijska samostalnost opina u
odnosu na sredinji dravni aparat sve vie svodi na
privatna financiranja da hi se financirala njihova investiranja. I zbog toga, htjeti provesti gradsku "kulturnu
revoluciju" u kapitalistikom drutvenom ureenju nema nikakvog smisla u revolucionarnoj perspektivi, ve
dobiva puni smisao u reformistikoj perspektivi. Jasno
je da je reformistika utopija esto prisutna u drutve
nim pokretima koji se raaju u procesu potronje, i
uvijek prisutna u "graanskim" ideologijama. To nas,
meutim, he treba sprijeiti i ak nas mora potaknuti
da promatramo gradski aparat kao mjesto borbe naprednih protiv "zatomljivanja" i "ukidanja" praktinih
ideologija.
Kulturnu revoluciju ne treba promatrati jedino u
odnosu na lIsuperstrukturu" (kultura, odgoj), ve takoer i kao revolucionarni proces koji proima samu infrastrukturu preobraavajui klasne prakse. Lenjin je
govorio u vezi s fazom prelaska u socijalizam da se
borba protiv ideologija prolosti mora odvijati u dvijema dimenzijama: kao borba za stvarno znanje u prosvjetnom aparatu, s jedne strane, j kao borba za mije-

60

, r

njanje obiaja, za oblikovanje novog naina ivota, s

druge strane.59
Na kraju emo formulisati sledee tri misli:
1. Kulturna revolucija se ne moe koncipirati bez
promena naina proizvodnje, poto su meusobni tesno
povezani oblici izrabljivanja, nain proizvodnje potronih dobara i praktina ideologija. Ne moe se odvajati
borba protiv izrabljivanja od borbe za novi nain ivota.
2. Sistem potreba moe da se us meri ka novom
drutvenom odnosu u oblasti ekonomije i ideologije.
Njega ne mogu da formuliu klase koje ne vladaju u
kapitalistikim proizvodnim odnosima, a pogotovo ne
radnika klasa.
3. Nema nikakvog smisla da govorimo o novom
humanizmu ako kulturnu revoluciju ne shvatimo kao
njegovu podlogu i ako je shvatamo kao deo promene
proizvodnih odnosa.
Ova rasprava pokazuje da nije dovoljno igosati
metafiziku odnosa koja bi bez tane analize mogla da
inficira marksistiku teoriju. Osim toga, treba postaviti
probleme odreivanja vrednosti radnike klase, ideoloke udarne snage naina potronje, odnosa izrabljivanja i klasne svesti kao i klasne borbe u okviru procesa potronje i u tu svrhu treba principijelno postaviti
problem mesta pojma potrebe u odnosu na koncepciju
pozicije i stanja klase.
Mi smo u poetku ovog teksta stavili u zagrade
pitanje objanjenja izmeu psihoanalitike teorije potreba i elja i marksistike sociologije, poto smo verovali da prvo moramo reiti probleme u sopstvenoj kui.
Ovde smo dali nekoliko elemenata da bi ubrzali
njihovo reenje i nadamo se da e ovaj prilog podstai
diskusiju o ovom pitanju.60
(De la notition de besoin au, concept de
pratique de classe. LA PENSEE, 166/
/1972)
Prevela Slobodanka Bjeli

59 Pogledati Lenjinova "Djela" izd. Progres, Moskva, 1962,

sv. 33, i djelo G. Besse, J. Milhau, M. Simon: "Lenjin, filozofija
i kultura" (Lenine, la philosophie et la culture), kol. Problemes,
izd. Sociales, Pariz, 1971.
60 Nismo analizirali tekstove P. Bourdieua, M. Hollbwacha
i J. Baudillarda, koji se odnose na pojam potrebe i na'pojam
klasne prakse. Mislili smo da je za prvo vrijeme prikladnije
staviti naglasak na neke osnovne probleme. ,,::
...

Jean-Pierre Terrail
PROIZVODNJA POTREBA I
POTREBE PROIZVODNJE

Nauno materijalistiko razmatranje jednog tako jedinstvenog pojma kao to je pojam "ljudskih potreba"
nailazi na odreene tekoe. U praktinom govoru, kao
i u onom "naunom", potrebe pro~zlaze iz subj~kta. (individue ili drutvene grupe) kao IZ svog zadnJeg.Izvorita. No, materijalistiki pristup, koji, ne POlazI "o~
ovjeka (i njegovih potreba, J.-P. T.) vec od ekonomsl~l
datog drutvenog perioda" (Marks), iz prve odbacuje
subjektivistiki idealizam koji biu individue pripisuje
potrebu kao atribut sut~e. R~ je (} ~?me da s~ treba
uvati bilo koje vrste soclOloglzma kOJI se, pod IZgOVOrom priznanja istorijskog. i drutvenog ~arakt~ra potreba, zadovoljava, kako Je to rekao AltIser, t~e. da
"ljudskoj prirodi dodeljuje atribute ,k~nkretne IS~O
rinostj". Supstituisati indivi~ualnog vS~~Jekta ~o~ektIv
nim subjektom nita ne menja usustrnI stvan, Jer to
mje dovoljno da bi se m?difikovalo ono to)e bi!no:
razdvojenost i suprotstavljenost ekonomskog I drustvenog -proizvodnja i potrebe. Proizvodnja se pre~a potrebama pojavljuje kao )ednostavni .inst.~ent ~JIhovo.g
zadovoljavanja. No, "rnstrumentalizacIJa prOIzvodnje
se neminovno javlja kao zatajiv.~je cb;utvenih odn~~a
koje proizvodnja stvara,. akOJI precIZnO karaktensu
ekonomski dati drutveni period".
"
Evidentirajui" prvi karakter potreba i instrumentaliz~cije proizvodnje Marks, u svom Uvodu. i~ 1857.
godine, primeuje: ~o ~otronja stvarn? r~ahzuJe proizvod kao takav time sto ga apsorbuJe, sto, takoe,
stvara potrebu ~a novom proizvodnjom, kao "revan"

62

ovome javlja se to da proiZvodnja "proizvodi potronju"

time to proizvodi predmet potronje, ali i time to
determinie nain potronje toga predmeta; a naroito
time to determinie i potrebu za predmetom potronje.
Tako dolazimo do neega to je od najveegznaa
ja, a to je pitanje kako se ostvaruje navedeno .determinisanje potreba, Po Marksu, potreba za odreenlID pred.
metom je stvorena time to postoji saznanje o postojanju
toga predmeta. Marks, zatim, zakljuuje: "Proizvodnja,
dakle, ne proizvodi samo odreeni predmet za odree
nog subjekta, ve i obrnuto".
Ovakva formulacija izgleda, meutim, dosta apstraktna, a pozicija problema u izrazima suprostavljanja subjekta i objekta dvosmislena, evocirajui tautologije reciprone akcije izmeu individue i drutva. U onoj meri
u kojoj je marksistika literatura ostala na ovom stadiju razmiljanja, u toj je meri ona previe esto mogla
izgledati, po tim pitanjima, relativno ematina ili psiholigizirajua. Zbog toga je neophodno ii dalje, te je
Marks, u radu koji smo ve naveli, ukazao na pravac
neophodnog razmiljanja. Kod ovoga mislimo na stav
da, ako se potronja pojavljuje kao momenat proizvodnje, to je zbog toga to se individua pojavljuje kao.
nosilac potronje "kao proizvodna individua, koja se sama reprodukuje". Odnosno, to je zbog 'toga to se nosioci potronje pojavljuju i kao nosioci proizvodnje, a
proizvodi se kao takvi pojavljuju kao proizvodi sopstvene materijalne aktivnosti tih nosilaca potronje i
proizvodnje. Materijalistika teorija naina proizvodnje,
u onoj meri u kojoj je to teorija nosilaca proizvodnje
ili istorijskih oblika individualiteta, u toj meri ona ustanovljava neophodnu polaznu taku istraivanja potronje i pojava vezanih s potronjom.
,
Teorija drutvenih odnosa, a u prvom redu analiza
odnosa proizvodnje, omoguava da se opiu odgovarajue specifine forme individualiteta.
Dakle, "ovde je re o linostima samo u onoj meri
u kojoj one predstavljaju personifikacijuekollomskih
kategorija, podlogu interesa i determinisanih klasnih
odnosa"!: re je o "drutvenoj" ili "objektivnoj" !indivi-.
dui a ne o konkretnim jedinkama u njihovoj. osobenosti.
Meutim, kao to to nastoji da prikae L. Seve, teorija
istorijskih oblika individualiteta nam, kao klju nauke
o linosti, omoguava da neposredno. razmiljamo o
"oblicima potreba, proizvodnoj aktivnosti, o oblicima
potronje Iti njihovoj drutvenoj determinisanosti ... o
I

K.

Marx: Le Capital, Editions Sociales;' tom I, str.20 ..

oblicima optih protivrenosti determinisanih individualnih postojanja'?

Preko globalne logike naina proizvodnje - razvoja
proizvodnih snaga, p:rJ~ode i ~~olucije. J?ro~z~odni~ o.dnosa - moe se, znaCI, shvatItI razvoJ mdIVldue l nJegovih potreba. Dati nain proizvodnje determin~~e glavne
tipove individualiteta. Meutim, u svak0D?-. stadIjU .razvoja tog naina proizvodnje, u svakom stadIjU razvoJa pro:
tivrenosti proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, OVI
opti tipovi (podrazume~ajui pod ?p.tim t~po.vima. klase i delove klasa u OkVIru opredeljenja kOJe lm "odreuje" nain proizvodnje) su fiksirani, utvreni kao pojedinani konkretni oblid.
. .
Oblici individualnog postojanja i potreba evolUIraju
sa modifikacijama odnosa proizvodnje. S druge strane.
glavne elemente tih transformacija treba meusobno razluiti i odrediti njihovu konfiguraciju, ako hoemo da
vrimo solidnu konkretnu studiju o konkretnim drutvenim potrebama. U svakom sluaju, a stvar je itaoca
da o tome sudi, ovaj na tekst je zasnovan na optoj
bazi napred navedenih principa.
TRANSFORMACIJA NAINA PROIZVODNJE,
KLASNE BORBE, POTREBE
Koje je potrebe kapital, kada nagrauje ra~u sn~
gu po "njenoj vrednosti", spreman da ima u VIdu? SIgurno je da nije dovoljno u reavaju ovoga probleI?a
imati u vidu samo ono to je Marks nazvao "moralnIm
i istorijskim elementom", a koji ~i sastaV?-i deo d~fi
nicije vrednosti radne snage. Kada bl, pak, bIlo dovoljno
imati u vidu ,samo "moralni i istorijski elemenat", onda
bi ve samo ukazivanje na drutveni karakter potreba
samo po sebi konstituilaso teoriju. Same po sebi potrebe radne snage, bez obzira da li su shvaene po odreenom striktnom minimumu ili su shvaene kao drutvene, ne predstavljaju osnovu vrednosti radne snage.
Kada bismo se toga drali, onda bismo se izgubili u kontroverzama po pitanju razlikovanja nunih i suvinih po2 Lucien Seve: Marxisme et theorie de la personnalite, Editions Sociales 1969, str. 127. Njegov rad je odigrao ulogu koja
se ne moe 'zanemariti u evoluciji francuskih marksistiki.l).
istraivanja problematike potreba. Na specifiniji. nain, SU potrebe 'istraene i u radu Traite. marxiste 'd'econoinie' poI.itique:
le capitalism e monopoliste d'Etat (Editions'; ~ociales, 1971,.e
tvrto pocrlavlje), kao i u lanku Francisa Godarda, De la notwn
de besobz au concept de pratique de classe "La Pensee", br.
166,1972.

64

treba, prirodnih i drutvenih, itd. Osnovu vrednosti

radne snage odreuju one potrebe radne snage koje se
pojavljuju u svojstvu radne snage. To su one potrebe
koje radna snaga mora zadovoljiti, jer, ako ih ne zadovolji, radna snaga se vie ne moe svaki dan pojavljivati
tamo gde je eksploatisana, odnosno tamo gde je njeno
radno mesto. Osnovu vrednosti radne snage odreuju
potrebe njene reprodukcije sa take gledita koju ima
kapital, odnosno koju ima kapitalistiki nain proizvodnje. Meutim, u svemu ovome ima odreenih protivrenosti.

"Individualna potronja radnike klase je, u najuem smislu, transformacija namirnica, koje radna snaga
kupuje time to sebe prodaje, u novu radnu snagu, u
novu materiju koju e kapital eksploatisati. To, dakle,
predstavlja proizvodnju i reprodukciju onoga sredstva
koje je najneophodnije kapitalu, to jest samog radnika.
Radnikova individualna potronja je sastavni elemenat
reprodukcije kapitala. Tano je to da do radnikove individualne potronje dolazi zbog toga to radnik njome
zadovoljava sopstvene potrebe a ne potrebe kapitalista.
Meutim, i tovarne ivotinje vole da jedu, pa ipak nikome ne pada na pamet da njihova ishrana nije i stvar
onih kojima te ivotinje pripadaju".3
Takve su date veliine problema: reprodukujui
samog sebe proleter se, u stvari, reprodukuje za potrebe
kapitala. Odnosno, tanije, proleter se ne moe reprodukovati za samog sebe ako se ne rep ro dukuj e i za
kapital. Ako je tano to da proleter, "kao i svaki drugi
ovek, ima sklonosti ka zadovoljenju svojih sopstvenih
potreba", odnosno da se reprodukuje samo za sebe,
tano je i to da njegova osnovna potreba jeste ukidanje
kapitala. 4
ak i onda kada se reprodukuje za potrebe kapitala, proleter ipak, obrnuto od reenog, nastoji da. se
reprodukuje i za samog sebe. Svakodnevno sukobljavanje
s kapitalom, to predstavlja poetak i pripremu socijalne
revolucije, jeste jedna dimenzija koja je imanentna kapitalistikom nainu proizvodnje_ Sadraj svega ovoga
jeste otpor prema kapitalu, tom "rasipniku miia i mozgova" koji vri preterano troenje radne snage onemoguavajui njenu normalnu reprodukciju, i to kako sa
stanovita samog kapitala, tako i sa stanovita radne
snage, a isto tako i sa stanovita raspodele materijalnog
Le Capital, tom III, str. 15 (Editions Sociales)~
Videti, na primer, L'ideologie allemande, Editions Sociales,
str. 320.
3

5 Marksizam

II

svetu 11

65

l
i kulturnog bogatstva, koga pm"izvodnja konstantno uveava.

Sve rasprave o potrebama radnika koje zanemaruju

elemente i logiku suprostavljanja rada i kapitala su
bez potrebnog sadraja.
Istorijske analize sadrane u Kapitalu (tom I, gl. III
i IV), koje se odnose na radnike borbe do kojih je dolazilo sa industrijskom revolucijom u Evropi, obiluju
bogatstvom informacija o problemu o kojem smo upravo govorili.
Pre svega, te analize ukazuju [la odnose meu promenama u procesu proizvodnje, pojave novih potreba i
razvoj klasnih borbi, i to posebno u odnosu na sledea
tri momenta:
1) Upoteba maina, koja je i sama rezultat razvoja
kapitalistikih odnosa, potinjava rad kapitalu, i to ne
sarmo formalno ve i realno. U svojim zaeoima kapital
je, po Marksovim reima, ,;pirovao", "orgijao". Njegova
e za vikom rada, njegova "slepa pohlepa" nema granica, ona "do dna napada i samu vita1nu snagu nacije".
Maine, u stvari, omoguavaju i rad ena i dece, nameui radnom kolektivu svoj ritam proizvodnje, svoju
tanost i odreeno radno vreme.
2) Maine, kao sredstvo vrhunske eksploatacije radnika, omoguavaju kapitalu da stopi u jedno "pljaku"
i "normalnu upotrebu radne snage", da liava neposrednog proizvoaa vremena koje mu je potrebno "za zadovoljenje njegovih intelektualnih i drutvenill potreba", iji broj i karakter zavise od opteg stanja civilizacije". Meutim, potinjenost radnika maini kao "neprijateljskoj strl:).noj sili" se, Ll isto vreme, pojavljuje i
kao odreeno svojstvo industrijske discipline, kao koncentracija proizvoaa u velikim proizvodnim jedinicama. Potinjenost radnika maini se pojavljuje i kao
jedan od uslova mogunosti kolektivnog organizovanja
r~dnika..za za~itu svojih klasnih interesa i za zadovoljenje ?vojih novih potreba. U tom smislu se, po Marksu,
fabnko zakonodavstvo, kojim se reguliu trajanje radnog dana, zdravstvena zatita i obuka, pojavljuje kao
"prirodni plod krupne industrije".
~) Proces zadovoljenja potreba povezan je s proizvodnIm transformacijama, kako izvorno tako i po svojim
efektima. Fabriko zakonodavstvo, koje se najpre primenjivalo u najvanijim industrijskim granama, uskoro
e se proiriti na itav proizvodni sektor, dovodei tako.
do naglog razvoja i ekspanzije maina u tim sektorima,
do onoga to je Marks opisao reima da "kuca sat
maina i brze transformacije kune radinosti i manu66

fakture u fabriki nacm pro"izvodnje". Sve ovo, pored'

o?~alog, vodi ubrzanju telmikog progresa i intenzifikaCIje rada kao uslovima pro"izvodnje relativno cr vika
v~ednosti. Iskustva jednog perioda revandikati~ih borbI se t~o pojavljuju kao baza razvoja nov,ih oblika eksploataCIje, odnosno kao baza novih transformacija naina proizvodnje, iz kojih e iskrsnuti nove potrebe i
novi uslovi borbe, itd.
.
Ove analize iz Kapitala omoguavaju da se shvate
7n:;~enja i~to.rijskih traisfo.r;nacija potreba i odgovara~
JUClh borbI, l to sa stanovIsta procesa proirene reprodukcije unutranjih suprotnosti. kapitalisti.ko cr naina
proizvodnje.
o
. .O,:e analize, najpre, veoma jasno ukazuju na postojanje, 1 to ve od vremena industrijske revoluoije (znai
o~ "klasinog" stadija kapitalistikog naina proizvodnje): s?-P~9tnosti J.zmeu ~apit;;t~isti~e eksploatacije i
kapltahs~Ickog .naoma akumulaCIje s jedne strane, i razvOja prOIzvodnIh snaga s druge strane. Interes je individualnog kapitaliste da izvue maksimum vika rada.
Kap~tal, uostal~m, "ni malo ne brine za zdravlje i ivotm vek radn'lka, ako ga na to drutvo ne natera".
Isk?-stvo Eng;les~e .}z 19. :reka ~okaZiuje "sa kakvom
brzmom kapltahstlcka prOIzvodnJa .. _ napada u sam
koren bia i snage naroda". .
. Seo,?e ~elj,~ka u g~adove hrani sveimsnagama razVOj kapltalistlcke proIZvodnje, zamenjujui ve istroene. ~e~u~~, nastupa ~ vreme kada, zbog brzog irenja
kapl~!1hstlckIh odnosa l mogunosti bezpotedne eksploataCIje. rac;In?~ vrem~na, nayedeni izvor nove radne snage
za kapltahstlcku prOIzvodnju samo sa velikim tekoama
:noe d.~ kompenzira preranu istroenost idegeneraciju
mdus~nJske radne snage. U drugoj treini 19. veka po~talo je neophodno d~ Sc: l~itira trajanje radnog dana,
l to za englesku kapltahstlcku klasu ako ne vei za
svakog individualnog kapitalistu.
'
. ~:,o pre~~tavlja neto .0 emu treba posebno razlllishtl. Ra~mc.ke borbe pnmOI~avaju kapital (l individualne kop1tahste) da vode racuna o onome to istovremeno predstavlja interes proizvoaa i neophodnu
P?treb.u razvoja .samog kapitalistikog naina proizvodnJe. FIksne gramce apsolutnog vika vrednosti, briga o
~dravstvenom s~anj.u. radnika i obavezno kolovanje se
Istovremeno pOjavljUjU kao rezultat klasnih borbi i kao
u~lov reprodukcije radne snage nephodne za razvoj kapItala.
.. Da bi ovo bil? jasnije potrebno je ponovo razmotntI osnovne protlVrellosti kapitalistikog naina pro67,

,
izvodnje i logiku njegovog razvoja. Konstantni progres
proizvodnih snaga, koga kapital mora obezbediti, rezultat je logike eksploatacije. On se, takoe, izraava rastuom dominacijom prenetog rada nad ivim radom.
Takav nain razvoja je protivrean. i to zato to, pred~
stavljajui konicu strunom osposobljavanju radne snage i potronje proizvoaa, on sam sebi stvara prepreke
i moe se ostvarivati samo uz krize, devalorizaciju kapitala, itd.
Kapital nije u stanju da razrei te protivrenosti,
da obezbedi uslove svoje sopstvene proizvodnje. Tu ihtervenie snaga akcije proizvoaa, koji navedene uslove
proizvodnje oseaju kao potrebe sopstvene reprodu7ccije.
Tako njihove borbe prevazilaze njihova oseanja (ona
koja su usmerena na ograniavanje eksploatacije) i usmeravaju se ka revalorizaciji ivog rada, revalorizacija koja
postaje usled evolucije procesa rada.
U tom pogledu se potrebe proizvoaa pojavljuju,
dakle, kao potrebe proizvodnje. Meutim, postavlja se
pitanje da li zadovoljenje tih potreba konsoliduje kapitalistike odnose proizvodnje. Podrati takvu ideju bilo
bi apsurdno. Zadovoljenje radnikih zahteva omoguava
odreeni razvoj radne snage. Ono, takoe, ini neophodnim, samom logikom eksploatacije, novo jaanje dominacije prenetog rada. Ono, isto tako, znai, kako za sadanjost tako i za budunost, ubrzani razvoj proizvodnih snaga i "obeanje" da e se isti problemi, samo u
nekom drugom obliku i tl irem obimu, ponovo javiti.
Oni e se javljati sve dotle dok razvoj proizvodnih snaga
i proizvoaa, sa aspekta njihovih potreba i njihove organizovanosti, kao i sa aspekta njihovog iskustva i njihove klasne svesti, ne budu na tom nivou da proizvoai
mogu zadovoljavati, uspostavljanjem novog naina proizvodnje, svoje fundamentalne potrebe da se reprodukuju
za sebe same.
Pitanje radnikih zahteva, znai, upuuje na protivrenosti kapitala a ne na protivrenosti meu radnicima
(koji bi morali da se bore izmeu neophodnosti da pasivno podnose eksploataciju i neophodnosti da svojom
borbom jaaju eksploataciju. Fabriko zakonodavstvo
je kod ovoga od posebnog znaaja. Ograniavanje radnog
dana se pojavljuje kao neophodnost sa aspekta' odranja
radnike klase i samog kapitala. Meutim, ono to za
kapital predstavlja definitivno onemoguavanje proizvodnje apsolutnog vika vrednosti, to proizvoaima
prua novu mogunost da slobodno vreme koriste za zadovoljenje svojih potreba, a posebno za pripremanje
ukidanja kapitala.

68

"

. Na isti nain se proklamovanje osnovnog obrazovaD:Ja.. kao neol;?ho~nos~ u?lova d~ deca mogu.raditi, pojavIJuJe~ao ~esto sto Je unperatIV za kapital. 'Tehnoloko
usavrsavanje radne snage se pojavljuje kao vitalna neophodnost.za "savn~menu, ~vo~ernu indust~iju, koja nikada
odreen~ ~e~<?lo~ko-tehnickI proces prOIzvodnje ne smatra ;~efill1tlvmm. Ov~ industrija namee "razliitost
rada, "ona, pod pretnjom smrti, primorava drutvo da
ra.:komadanog poje~inca,. ~oji se javlja kao proizvo
?ac sposoban ~~ p:-OlzvodI Jedan veoma uzani krug pro
Izvod~, . zamenjuje rntegralnlill pojedincem, koji se moe
uhva~ti u kostac sa p.ajrazliitijim zahtevima' koje mu
namec~ proc~s ::a~~".~ Meutim, devalorizacija ivog ra~a, kOJU kapl:tahstlcka eksploatacija nuno namee, vodi,
Istov;remeno, k~ t?me da se ..velika masa proizvoaa
SVO.dI. na obavIJ~!lJe ..rada kOJI je iscepkan, dosadan i
rutin.lran, za kOJI nIJe potrebna bilo kakva obuenost
radnIka. N~ b~zi .~e protiv~~ne tendencije, koja je svojstvena ka:'intahst:,?~om nacrnu proizvodnje, a koju bis~o mogh oznacItI kao osposobljenost neosposoblje,;n0st za rad, obuka proizvoaa, takoe, nosi protiv
r~c~ karakter. Odnosno, ona vodi k tome da se. valonzuJe radna snaga, tj. da se smanjuje viak vrednosti.
~x;ta, takoe, predstaylja konicu tendenciji dekvalifikaC;:I~~ rada (p? A: ~~Itl:lU, "nezna!lje je majka industriJe ): om0lplcavaJucI PrIstup radnIka znanju; obuavanje
pro~zvoaca predstavlja znaajno oruje u borbi protiv
kapItala.
.. "Nema sumnje. d~ se takvi ~ermenti transformacije,
kOJ una se kao krajnjI rezultat Javlja ukidanje prevazien~ p?d~!e. rada, ~alaze u flagrantnoj protivrenosti s
kapltahstIckIm na~rnom industrijske proizvodnje li s
ekonomskom sredmom u koju taJ' nain smeta radnika".6
. .Tra?sformacija potreba i razvoj borbi za zadovoIJenl~ tIh potreba se, na taj nain, ukljuuju u proces
proslre~e repro,dukcite k.apitaListikih protivrenosti. Sigurno Je sledece: naIlaZI se na kvalitativno nov stadij
naye~enog procesa onda kada, kao to je to sluaj danas,
resen~e problema koje postavlja nastavak drutveno a
razvOja pr~tpost~vlja maso~:r;tu valorizaciju radne snag;'
takvu .modI.fikaCI]U odnosa Izmeu prenetog i ivo a rada
sa kOjom Je mo~opol~stiki nain razvoja proiz~odnih
snaga, a to znaCI logIka eksploatacije i profita radi
kalno dovedena u pitanje.
'
5 Le Capital, tom II, str. 165-166
Ibid., str. 166.
.

69

NEKE DIMENZIJE KONKRETNOG PRISTUPA

POTREBAMA I PRAKSI POTRONJE
Konstatacija da pitanje proizvodnje potreba upuu
je na pitanje potreba proizvodnje predstavlja fundamentalnu i neophodnu polaznu taku ma:terijalistike analize. Meutim, ukoliko neemo da zapadnemo u ekonomizam (a ako je, pri tome, tano to da drutvene potrebe predstavljaju jedinstvo odreenog objektivnog i
odreenog subjektivnog momenta), onda treba objasniti
kako se sa jednog momenta prelazi na drugi, odnosno
kako se ostvaruje interiorizacija potreba proizvodnje.
Nauni pristup mora voditi ka istraivanju evolucije
zahteva koje namee proizvodnja i rasvetljavanju uslova
7
i modaliteta interiorizacije "bih zahteva.

Reprodukcija radile snage,

proizvodnja i potronja
Poi u razmatranjima drutvenih potreba od objektivnih uslova reprodukcije radne snage onemoguava
osamostaljivanje sfera proizvodnje i potronje, za razliku od onoga to je prisutno u nemarksistikoj ekonomiji i sociologiji. Od uslova, okolnosti pod kojima se
vri upotreba radne snage zavise zahtevi njene reprodukcije izvan rada. Priroda procesa proizvodnje, kao i
karakteristike procesa potronje, utiu na deterrninisanost potreba. One, pak, utiu kako na uslove rada tako
i na uslove obnavljanja radne snage.
Karakteristike i zahtevi kapitalistikog procesa proizvodnje su se veoma transforrnisali u poslednjih sto
godina. Oblici proizvodnje koji su prethodIili kapitalistikom su u vel1kom obimu zamrli, to vai i za oblike
potronje koji su prethodili kapitalistikom. Kapitalistiki robni odnosi su sve' prisutniji na svim nivoima
proizvodnje i transformacije upotrebnih vrednosti, po7 Takav pristup potrebama omoguava da se prevazie stara polemika o "relativnoj" i "apsolutnoj" pauperizaciji.
Ta diskusija je, u sutini, problem \kapitalistike eksploatacije postavljala samo na veoma uopten nain. Iz nje se malo
ta moglo nauiti o konkretnim mehanizmima \kapitalistike
eksploatacije, ili o rea~om stepenu zadov9ljavanja i]i neza~o:
voljavanja potreba radnika. Ovo zbog toga sto se u tOJ polerrucl
znemarivao razvoj sadrine i oblika potreba koje prate i izraavaju razvoj procesa kapitalistike ,proizvodnje. Ova naa primedba ne dovodi, naravno, u pitanje interesantno st samog koncepta pauperizacije, ve nain na koji se tom problemu prilazilo_

tiskujui. pri. Eome sitnu robnu proizvodnju kao i odre~ene oblik~ hcnog .rada. Trad!cionalni kuni poslovi, kao

sto ~u I?nprem~Je hr~~, ~zrada i odravanje odee,

vaspItanJ~ ~ece ltd., ,~ve VIse Izlaze iz okvira poslova koji
o~av!Ja}u u kUCI, odnosno u porodici. Taj razvoj
~vonzuJuc.e .deluje. ~a rad ena. Istovremeno se s ovim
'~)Itno ~enJaJu ~bhcI :porodinog ivota. Koncentracija
md~stTIJske P~~IzvodnJe pretpostavlja masovnu urbanizaCilJU st~n~:vmstva~. k.ao i to da radna snaga raspolae
?dgovar:'l~umI?- naCIllIma stanovanja i mogunostima
t~vnog Ih 'pTIv.at~og saobraaja. Razvoj prosene kvali.1~~v~astI. kOJa ~e neophodna radnoj snazi i nestajanje
III IVld~a~ o?l~a t:an~m1sije znanja podrazumevaju
ger:eral:zaClJu . ~ SIrenje Javnog obrazovanja. Promene
~b,!i~ka. Illdustri:Jsk~g rada, ubrzanje ritma proizvodnje,
cesc~ Izmene ra~ih mesta i drugi faktori sve vie povezuJu reprodukCIjU radne snage sa pojavom novih oblik~ odmora, za,? ave, proizvodnje usmerene ka zadovoljen~u zdravstvernh potreba radnika, itd.
Sve ~o pretstavlja odreeni nain ivota, odreene
potrebe l odreenu praksu potronje. Te potrebe i ta
prak~a kons~antno .menjaj1! razvoj kapitalistike proizvo.dnJe: NekI auton, kao sto su, na primer, E. PreteceIlle l .J. L. Moynot piu o najaktuelnijim aspektima
n~~edenih proces~, J?osveujui najveu panju evoluc!F uslovav o?navlJ~~a radne snage i procesu socijalizaOlJve p)otrosnJ~ (kOJI Je, u uslovima kapitalizma, protivrecan , kao l problemu potreba povezanih sa samim
radom. s

te

~deoJoki ~astav
l

potreba, klasne borbe

drzavna mtervencija

~~sne. borbe igraju posebno znaajnu ulogu u det~rmllllsanJu sub~ektivno~ .momenta u vezi s potrebama.

Povez,anost. ,klasnih I:orbI l potreba mogla bi se izraziti

sl~decom linearnom semom: potreba-+borbe-+zadovolje~Je pO.tr.ebe, s j~~ne strane, zbog toga to se ovim moe
IzvrSItI. lllte~racIJa drutvene definicije vrednosti radne
snage l nOVIh ~otreb~; bor~e doprinose, neposredno i
posr.~?n0' .razvoJ~ I?rOlz:,odnih snaga, njihovoj transformaCIJI, pmpremaJuCI pn tome javljanje novih potreba
S druge strane, borbe igraju odreenu ulogu u proces~
s yiqeti: E. Preteceille, Evolution des besoins sociat~ et
soczalzsatlOn de, la c.ons?mmation, "La Pensee", br. 180, 1975;
!b' .Ld Moynot, DetermmatlOn sociales et individuelIes des besoins
l

'

71
70

interiorizacije potreba proizvodnje, odnosno,- borbe transformiu potrebe proizvodnje (koje su, u klasnom drutvu, protivrene) u potrebe subjekata proizvodnje.
Klasne organizacije formuliu svoje zahteve, odnosno zahteve svojih klasa. Meutim, time se ne stvaraju
potrebe. Ipak, klasne organizacije igraju akt!i:vnu ulogu,
ulogu koja je od odreujueg znaaja, posebno kada se
ima u vidu da preko klasnih organizacija radnici pristupaju teorijskom saznanju o svom klasnom poloaju.
Objektivni zahtevi proizvodnje nisu neophodno ta
no izraeni u oblicima drutvene svesti. Tako fundamentalna potreba najamnog radnika, potreba za ukidanjem
kapitalistike eksploatacije, moe figurirati samo kao
zamor ili kao potreba za odmorom, i to odmorom povezanim sa uslovima eksploatisanog rada. Meutim, to
moe biti samo kod na:jnieg nivoa klasne svesti. Determinisana dimenzija eksploatacije e nai oblik svog re
vandikativnog izraza u funkciji stanja u kojem se nalaze
klasne borbe i iskustva klasa. Ti oblici mogu biti sledei: lomljenje maina, usporavanje ritma proizv()dnje,
itd. To su spontani revolti. Ali, mogu se javljati i drugi
oblici, kao to su reformistiki i revolucionarni zahtevi
radnike klase. Jedino ovi poslednji proizlaze ne iz iskustvenog uoavanja efekata eksploatacije ve iz naune
analize uzroka eksploatacije.
I kapital nastoji da aktivno utie na subjektivni
oblik potreba. On, najpre, razvlaenjem odnosa i oblika
eksploatacije nastoji da onemogui pojavu potreba u
njihovom subjektivnom obliku. Zatim, ako u tome ne
uspeva, on deluje reformistiki, tj. da klasnu borbu
usmeri ka odreenom nainu zadovoljenja potreba koji
bi bio integrisan s logikom eksploatacije. Kapital modifikuje obLik a ne stepen eksploatacije.9 Ili, kada ni u
tome ne uspeva, kapital nastoji da radnike borbe usmeri ka odreenim koncesijama, ali takvim koncesijama
koje e se najbolje moi uklopiti u nove oblike eksploatacije. Kapital nastoji da jaa postojee drutvene odnose, izmeu ostalog i favorizujui oblike individualne
potronje, i to one oblike koji zadovoljavaju imperative
kapitalistike rentabilnosti. U sve to kapital ukljuuje
i odreene oblike ideoloke borbe.
Organizacije klasa interveniu razliito: preko udruenja i pokreta, preko sindikata i politikih partija.
, To je sluaj sa "participacijom", kojom se radnici aktivno
u organizaciju svoje sopstvene eksploatacije, ili sa
tzv. "antihijerarhijskim" merama, koje se odnose na masu najamnih radnika. To je sluaj i sa akcijama u vezi sa "kvaLitetom ivota", koje se danas sprovode u kapitalistikim zemljama,

ukljuuju

Drava, pak aktivno do'

.
potrGba". M~utim odnop;nnOS! U~~ovljenju "sistema
diti na jednostavn~ odn~~eprOIzvo Je se ne mogu svoke odnose. Potrebe be
bs~aga, Ih na samo ideoloz o ZIra
. obl'k
n]I"h ovog izraavanja ' uvek
, . na to kak av Je
l
:r:roc.esa proizvodnje.' Oro-a~Pu~uJ1cl na odreene zahteve
e
h.satI poredak. Efikasno~t tihc:lr
~a!!-e n:og u formu~1 od nji~0.ve sposobnosti da shv!ta:~b]~~k~' sI~rno zavil spontanI IZraz potreba i kl
'1'
Ivru momenat
I t ..
asm 1 Interesa
s onJa nam, izmeu ost l g
k' .
, po azu]e da do klasnih borbi dolazi (i da t d
efikasno i rati s
a a
asne organizacije mogu
oblika eks~loatac~~]U ulogu) polazei od neposrednih
sno polazei od . ;e' r~tose~no na:deksplc;a.tacije, odnooiji radnesnao-e l}:a~ taka kc;]e dse po~tav!Ja]u reprodukDrava i "'a o
ve l vO . protivrecnosti kapitala.
nego ikada r~i'~ sebno ~aca.!u :uogu, i to danas vie
produkcije raade' s~a~~r~~lVkn]u l reaI.i.zaciii uslova restavljanje granica traja"u'u ar dova dahza. borbi za poveoma znaajna. Drav ].:a nog .. ana ]e kod Ovoga
kao akt nekakvoo- asPt~~k~~~.;v~nbI.lktse nebPoiavIiuie
bi, mimo klasnih'" odno
f "'. u]e a, su lekta koji
tre?a jedne ili druge kl:~e ~o~zova~ zadovoIj~nje pol"
rz,:~a mtervencIJa se ne
pOjavljuje ni kao
se,' ve kao potvrd~v:!1r~:~a sUitzna dominir~.jue klasa kojri zavise od osobenosti O!d oc;osa snaga, l to odnosmislu se dravna interve . . re en<?g ,:"remena. U tom
kao izraz dominaci'e k !lcIla ~ k~p:r,~ahzrr:u pojavljuje
eval.UCIJI
'" o dn
JapItala, Igra]UCI aktIvnu ulogu u
. osa snaga.
Evolucija ekonomsk
l
d v
.
njenih intervencija pra:n u ~ge rza:,e l diversifikacija
Te borbe se vode i
. a le ra.:v?]em klasnih borbi.
tike drave i po pit~ju P~~dYftksu~?ne "soc.U.alne" polismislu iskustvo favorhu"e . l aCl~e te pohtike. U tom
jue klase da odreu'e ] .1 !azvo] Sposo~nosti vladaoblasti reprodukcije ;ad~:o]e lllter~se. l SvoJe potrebe u
e S. Ma!IT:i polazei d
sn~ge.. tim problemima piske faze politike stano~anj~n~l~:a~~:koj.~reene istorij-

kl

Odnosi prOizvodnje i praksa potronje

.
Jedna se stvar javlja k a k ak .
marksistikih analiza potreba <? ar; tenstik"a .svih ~eod ~ondiIIaca pa do BaudriIIa Ilra:sedPo~rosn] e~ po~ev
anahzama implicite sadrana pr r~tPJ~ta!1.]ae dU sv~ tim
'l\
a se Istra10 V'd
.

l , et!: S. Magri, Besoins sociawc

ment de l 'Etat, "La Pensee", hr. 180, 1975. et politique du loge-

72

73

ivanje potreba i prakse potronje m<;>e vriti. direktno,

a da se ne ide preko prethodne analIze .~asmh ?dnosa
u sferi proizvodnje i analize borbi do kOjih dolaZI meu
klasafffiaY
,
s'~edece
Mi jedan takav postulat o db acuj.emo ,
"obrazloenje": potrebe PO?toj~ ?a svoJom objektivnom
sadrinom . one dolaze do Izrazaja kako u procesu proizvodnje t~ko i u procesu potronje, i ~ilo bi apsurdno
razdvajati ih (iz jednog i drugog od.
procesa) zato
to potronja omoguava rel?rodukcI.1u radne snage, ne
gubei iz vida konkretnu pnrodu procesa rad~..
Kod svega nyo.ga nije. re ~ tome. d.a, r:e .pnzna!jemo
sloenost determlIlisanostI drustvene I mdIV:ldual~~ sve:
sti o potrebama i o praksi potronje. ~dr:osno, I~lJe rec
o tome da mi potrebe i praksu potrosnje svo~Imo ~a
karakteristike procesa rada i na ekonomske dImenzIJe
klasnih borbi. E. PnSteceille i J. L. Moynot ba uk~u.Ju
na uticaj koji vre razni fe;noI?eni kya~ to :,u: t::adIclOnalni i novi oblici potronje, Ideolo ski drustvem odnosi koji uokviruju prak~u. 'potro~~e, klasr:a iskus!va, ~a
oionaLne kuLturne tradiCIJe, oblICI porodIce, navJJke lJudi itd. Neophodno je pokazati da se sa~o. na osnoyu materij'alistike analize mogu tano odrediti mes'llo I uloga
tih fenomena.
,
Michel Verret je, u svojoj kritici jedno.~ rada R.
Hoggarta o kulturnom ivotu engleske radnwke klase,
napisao sledee:
.
"Ukljuivanje kulture u. ra~ni~~u praksu proIZvodnje moe do!sta. daleko l;>~~Je, I YIse nego .~ultura .potronje, ukazIvatI na specIflOnost. l y~uto~omIJU radmcke
kulture. Ovo' vodi ne samo ukljuClvanju u tu kulturu
onih kulturnih osobenosti koje su uZrako,:~e t<:m:olokom praksom i praksom ekonomske, pol:tIcke l. Ideoloke klasne borbe, ve i tome da se u tOJ prakSI pronalaze organizacioni principi radnike kulture, podrazuY."!?
mevaju6i tu ak i sopstvenu kl
u turu potrosnje
.Istraivanje modaliteta ukljuivanja radni~e klase
u proces proizvodnje otkri:va ?a se ~u stvara]~. odn~
ene kategorije koje popnmaJu s~s:,:m:n drugacIJu dImenziju od one koja bi, kako t? mIsl::.R. Hoggart, P~~
izlazila iz ivota van proizvodnje - Z1V?ta u R,0rodlOI,
mestu ili kvartu stanovanja i sL AspektI radmeke kulture koji proizlaze iz pra~se proizvodnje, kak~ na to
ukazuje M. Verret, rasvetlJavaJu kako ono do cega do-

u::

.ovih

I! Videm: J. P. Terrail, Besoins, consommation et occuItation des rapports de production, ibid. . , . , , ,

'12 M. Verret, SUI- la cultw-e ouvnere, "La Pensee , br. 163,
1972.

74

lazi u ivotu van proizvodnje tako 1 ono do ega dolazi

u odnosima radnike klase i drugih klasa, ili u odnosima
izmeu kultura ili specifinih subkultura.
Sueljavanje ili sukob klasa, kojem logika odnosa
proizvodnje odreuje smisao i znaenje, duboko utiu
na celinu. ponaanja klasa. Tano je to da, kao to na
to ul(azuJe Hoggart, odreeni aspekti ivota van proizvodnje posebno favorizuju dominantan poloaj dominirajue kulture i ideologije. U tim aspektima ivota,
ili u toj praksi, radnika kultura je podlonija stranim
uticaji.ma, njeni kapaciteti pobeivanja su tu manji
~eg~ II n~gd.e drugde. Potr9nja se ne pojavljuje kao ne?to sto bl bIlo. bezasleno, cedno. Preko oblika potronje
I reklame kapItal namee praksu Ci vrednosti koje su
u nj?j s~~rane~ koja jaa ~j~govu ideoloku i praktinu
dommacIJu. ObjektI potrosnje mogu tako predstavljati
ide.olo~ke. l?or~e, ukljuivati u sebi prakSu koja uzrok:rje. mdIV:lduahzam konkurencije, depolitizaciju, Cepanje I meusobno suprotstavljanje ljudi ili grupa unutar
podreene klase. Meutim, oigledno je i to da se napredak u organizovanosti i uticaju radnike klase manifestuju i na terenima o kojima upravo govorimo. Odnosno, potronja i potrebe postaju sve vie mesto i sredstvo otvorenih borbi za klasnu hegemoniju. Te se borbe
odvijaju po pitanju javnih slubi, lokalnih organizacija,
sr<:~stava ykulture, kola, porodice, itd. Te borbe, preko
~ojilh ~e, cesto.ykroz paradoklasne oblike, mogu konkretlzova~l savezmstva klasa angaovanih u proizvodnji, dovo~.e l do toga da se, nameu praksa i oblici potronje
kOJI su u suprotnosti sa kulturom koja je dominantna.
Ova pitanja su ire razmatrana u radOvima P. Greveta i F. GodardaY

Neka razmiljanja o potrebama

proizvodnje

socijalistike

Te:a o primatu odnosa proizvodnje, odnosno o tome

~~ drustvene P?trebe 'proizlaze iz interiorizacije potreba

Ih zaht.e,:a prOlzvodnje, oigledno vai za sve istorijski
~et~rm1Drr~~n~ epohe drutvenog razvoja. Na ovo ukazu-

je l amen~k.l ant.rop<;>log M. ~ahIins, koji je istraivao

r:~~a sad~~nj<:t pnI?ltIVna drustva, na primer, u AustrahjI, u afnckoj pustmji Kalahari, itd.14

13 Vi.deti: P. Grevet, Moment objectif et moment subject if

des .besoms; F. G?dard, CZasses sociales et pratiqLles de consommatIOn, "La Pensee", br. 180, 1975.
I4 Videti: M. Sahlins, Stone Age Economies, Njujork, 1972.

75

Meutim,

ovo, naravno, vai i za socijalizam. Samo se izmenom naina proizvodnje mogu istovremeno
zadovoljiti postojee potrebe i omoguiti pojavljivanje
novih. Te nove .potrebe jesu potrebe socijalistike proizvodnje.
Mm se ne bi imao u vidu primat odnosa proizVodnje, onda se ne bi mogla vriti teorijska kritika kapitalizma kao ekonomski neracionalnog sistema, sistema koji nije sposoban da zadovolji fundamentalne potrebe,
sistema kome je viak znaajniji od onoga to se pojavljuje kao neophodnost, sistema koga treba zameniti
jednim racionalnim sistemom, s tim to taj racionaLni
sistem omoguava ostvarivanje unapred odreenog "modela potronje", i to "modela" koji obezbeuje ono to
je fundamentalno, a eliminie ono to je vetaki stvoreno.
Ovakav pristup je u sutini obojen reformizmom.
Ovo zbog toga to u istoj onoj meri u kojoj potrebe
"vika" ili potrebe "suvinosti" odgovaraju logici ili
"racionalnosti" kapitala, u istoj toj meri sadanje "neophodne" potrebe jesu samo one koje su nametnute
neophodnou reprodukcije radne snage kao takve, odnosno radne snage koje je element reprodukcije kapitala. U tom smislu treba shvatiti primedbu koju je Lenjin uputio Plehanovu, koji je socijalizam odreivao kao
"plansku organizaciju drutvenog procesa proizvodnje za
zadovoljenje potreba itavog drutva i svakog njegovog
lana pojedinano".

Lenjin je ovo korigovao sledeim reima:

"To je nedovoljno. Takvu bi organizaciju i trustovi
mogli da daju."15
Jedinu potrebu radnika koju kapitalizam ne bi mogao zadovoljiti, a to je u pravom smislu rei "fundamentalna" potreba, jeste potreba radne snage da se vie
ne reprodukuje za kapitaL To je, u stvari, istorijska
neophodnost ukidanja eksploatacije, odnosno istorijska
neophodnost revolucije u odnosima proizvodnje. Socijalizam je, pak, taj koji stvara svoje sopstvene oblike
istorijske individualnosti i potrebe koje odgovaraju tim
oblicima. U istoj onoj meri u kojo je logika socijalizma
sadrana u zadovoljenju potreba, ona je sadrana i u
transformaciji i razvoju potreba, u izgradnji onog "realnog bogatstva koga ini razliitost potreba" (Marks),
kao i u obezbeenju "potpunog blagostanja i potpunog
slobodnog razvoja svih lanova drutva" (Lenjin).
lS

76

Vlideti: L6nine, Oeuvres, tom VI, str. 19.

I'
I

I-

I
,

I,
l

Tano je to da se danas u razvijenim kapitalistikim

:zemljama (a to je istovremeno i odraz dubine opte krize dravnomonopolistikog kapitalizma) ekonomski i
drutveni napredak sve vie odvija kroz izgradnju navedenog "realnog bogatstva". Sadanje potrebe se sve vie
i vie pojavljuju kao nosioci odreenog superiornog ekonomskog i drutvenog poretka. Meutim, zanemarivanje
te realnosti, a to zanemarivanje moe stvarati sliku o
mogunosti izlaza iz krize mimo zadovoljenja savremenih
potreba, se pojavljuje i kao zanemarivanje onoga na ta
nailazimo kada analiza drutvenill potreba iziskuje prethodnu analizu potreba proizvodnje.
Kapitalistika proizvodnja je znacaJno obogatila
drutveno bogatstvo. Meutim, istovremeno se javlja i
to da kapitalistika proizvodnja onemoguava masama
ljudi da koriste to drutveno bogatstvo. Socijalistiko
drutvo, pak, u svakom svom lanu stvara potrebu da
koristi drutveno bogatstvo i da se pojavljuje kao nosilac svojine nad tim bogatstvom. Drutveno prisvajanje
sredstava za proizvodnju omoguava preorijentaciju proizvodnje i akumulacije u funkciji postojeih istorijskih
odreenih potreba. Meutim, u tim uslovima se proirena reprodukcija vie i ne pojavljuje kao potreba akumulacije kapitala. Proirena reprodukcija postaje potreba proizvoaa. Takva proirena reprodukcija se, izmeu ostalog, vie ne moe ostvarivati na tetu ivoga
rada.Podizanje produktivnosti u uslovima socijalizma
pretpostavlja duboku transformaciju modaliteta ukljuivanja proizvodnih snaga u proces rada. Ono, takoe,
pretpostavlja konkretno dato prisvajanje sredstava za
proizvodnju od strane socijalistikih proizvoaa; zatim,
opti razvoj celine proizvoaevih sposobnosti, progresivno prevazilaenje podele rada na umni i fiziki. Razvoj proizvoaa i njihovih potreba je zahtev koji postavlja sama socijalistika proizvodnja. Ukoliko se tehno"
loki nivo proizvodnih snaga, die, utoliko vie navedeni
zahtev koji postavlja socijalistika proizvodnja postaje
imperativ.
Potrebe socijalizma se, takoe, javljaju kao potrebe
proizvodnje. Meutim, poto je proizvodnja drugaijeg
karaktera (od one u kapitalizmu - prim. prev.), i potrebe su drugaije (od onih u kapitalizmu - prim.
prev.). Imajui to u vidu, postaje neodriva, kao to
na to ukazuje L. Seve, ona ideoloka primedba koja se
upuuje na raun komunizma. Mislimo na primedbu u
kojoj se postavlja pitanje: da li se ikada moe ostvari~i
princip "svakome prema potrebama" ako te potrebe
nose obeleja koja pripadaju pretkomunistikim . dru-

77

tvtina.Potrebe koje e zadovoljavati komunizam bie,

prirodno, potrebe oveka kOlnunizma. Ako, pak, u komuni2lIllu rad postaje prva, najznaajnija potreba, u
istoj meri potreba postaje prvi, najznaajniji rad, i to
u smnslu da je pm:izv;odnja bogatog oveka, oveka sa
potrebama koje su veoma (ili bogato) razvijene, u stvari, proizvodnja prvog, najznaajnijeg drutvenog bogatstva. 16
U socijalizmu, takoe, kao i u drugim drutveno-ekonoms1cim formacijama, razumevanje drutvenih potreba
u njihovom konkretnom obliku, ostvaruje se preko analize kompleksnog procesa interiorizacije potreba proizvodnje. Meutim, modaliteti ovoga su veoma raznovrsni. Kulturni i ideoloki drutveni odnosi, na koje snaan uticaj vre antagonistiki odnosi proizvodnje i borba klasa, ustanovljavaju u kapitalistikom drutvu odreujue momente navedenog procesa. Drutveno prisvajanje najznaajnijih sredstava proizvodnje i razmene
omoguava, pak, da se vri supstitucija demokratske
konfrontacije (u razliitim oblicima i na razliitim nivoima) interesa klasa koje su ranije bile eksploatisane
i razliitih kategorija radnika, i to na bazi kulturne
revolucije i na bazi drutvenog poznavanja zakonitosti
razvoja socijalistike drutveno-ekonomske formacije,
kao i na bazi drutvenog poznavanja razvoja celine
lanova komunistikog drutva. Tradicije iz prolosti teko pritiskuju mozgove ivih i mogu se dugo suprotstavljati uvoenju drutvenih potreba adekvatnih mogunostima i zahtevima socijalistike proizvodnje.
Jasno je da analiza potreba socijalistike proizvodnje nije bila predmet radova autora koje smo do sada
navodili. Uostalom, to je neto to prvenstveno treba
da istrauju naunici u socijalistikim zemljama, i to
kako na planu prakse tako i na planu teorije. U ve
navedenom radu J. L. Moynota mogu se nai izvesne
indikacije koje ukazuju na to da se u Sovjetskom savezu
odreeni problemi, koji su povezani s nivoom razvoia
proizvodnih snaga, ponekad postavljaju na isti nain, a
drugi su raz},iiti te su, u svakom sluaju. i naini njihovog reavanja veoma divergentni.
(Jean-Pierre Terrail, Production des beso ins et besoins de la production, "La
Pensee", hr. 180, 1975)
Prevela Teodora

Stojanovi

Videti: Marxisme et theorie de la personnalite, op. cit..

str. 406.
16

Jean-Pierre Terrail
POTREBE, POTRONJA I ZATAJIVANJE
PROIZVODNIH ODNOSA

!
.
druo-i plan pidnih
PostoJi vie naina da se potIsne ub t:>~.
.

. odnje i potre a, prOlzvO

tanje odnosa IZme u pro~ .. to dokazu-e pregled neodnosa i post~pka potrkskJeekonomske {ako i sociolomarksisti~e ~Iteratured' ~ dO ti nekoliko glavnih prake, iz kOJe cemo sa a IZ VOJI
vaca i .temc~;
.
dovolj enJ e potreba dejstvuje
Na pocetnom nIVOU za
v b
sistematski eksplikativni principb onog sto Ismo
kao
.
.. r
m potre a.
mogli nazv.atI supstancIJt~kIezmooblast drutvenog ivota je
U okviru ove tema l ,
(
. b
.
.
a modelu ciljeva i sredstava potre e l
ure ena prem
l .)
razvija instruinstrumenti njihovog zadov~ JenJa, ona i oblasti drumental11.U;,~ konc~PkijU ~blas~~fo~~~~~ dva razliita
tvenog zIvota;: onac ?{ vke ekonomije i na registru
reg~stra:.. na regIs~ .~~~ ~~laganja ali koja se dopunjusOCIOlogIJe. Kao ovoJ . . ak odvojena savremena poju, komplementarna al: I~.
. l'e slau se u
litika ekonomija i na)VeCI de~t;O~I~a~J ini da su to.

zajedni~kom prlI~~at:vanJsuadornZvaoJ~e~. r~dvojenost, suprot~

. l ganja s raz ICI lill

.
v.
og
IZ a
v
. d oblasti ekonomskog ZIvota l on
nost onog sto pnpa a
v t
to pripada oblasti drutvenog ZIV~ a. " (Parsons) koji
Potronja je "proces na gr amc8;mdru
a Vstvenog ivota.
. bl ti ekonoms k og l
.
ob~leav~ spoJ o
e oblik koji poprima teorija tog
PsihologIZ~ .potre ~. J . dnikog trenutka prema onomesta spaJan~a, teo~IJla ~~Je o raanJu potreba i prema
me to kazUje SOCIO oglJa

b .

* InstnLmental, neologizam

u znaenju

funkcionalan,

efi:

kas an. Prim. prev.

79

78

onome to kazuje ekonomija o odgovoru na te potrebe.

"Potroako drutvo" je centralna figura te teorije kojoj tee oba navedena izlaganja. Opis te figure nailazi
na jednu nepremostivu prepreku: nemogunost povezivanja oba izlaganja koja su bliska samo u potvrivanju
svoje sopstvene heterogenosti; otuda njegova nesposobnost da osigura svoju unutranju povezanost.
Meutim, ekonomska ili socioloka literatura nam
ipak predlae razne postupke koji pokuavaju da na
ovaj ili onaj nain izbegnu tautologiju teorija potroa
kog drutva. Tako, kod klasinih ekonomista sfera proizvodnje ne moe da se svede na isto ekspresivan odnos
potreba u sferi instrumentalnosti, ve poseduje specifi
nu logiku koja deLuje na sferu prometa i potronje (odreivanje vrednosti pomou rada) i na nivou celog drutva (raanje drutvenih klasa i raanje suprotnosti
meu njima). U posve drugaijoj perspektivi cela jedna
struja savremene sociologije tei da izbegne supstancijalizam potreba razvijajui diferencijalistiki pristup potroakim ponaanjima (Veblen; Goblo), pristup koji pokuava da u svojim najusavrenijim verzijama (kod
Burdijea, na primer) dovede u tesnac i najmanji ostatak
psihologije motivacija, ili ak ide dotle da dovodi u pi~
tanje istorijsku uslovljenost samog oblika predmetapo~
treba (Bodrijar). Granice na koje nailaze ovi razliiti
pokuaji javljaju se kod klasinih ekonomista zbog
toga to oni ne privode kraju analizu logike proizvodnih
odnosa u drutvu, a kod sociologa zbog toga to se oni
zadovoljavaju postulacijom presudnog karaktera ovih
odnosa u poslednjoj instanci, ne brinui se za konkretne
posledice njihovog funkcionisanja. Stoga interes misli
koju izlau proistie isto toliko iz njihovih stvarnih doprinosa teoriji potreba (barem to se tie sociologa)
koliko i iz nJihovih neuspeha koji ne spominju efika:..
snost proizvodnih odnosa, veno odsutnih. Dostaje znaajno, u tom pogledu, konstatovati da ista takva "zaboravljanja" proizvode potpuno ista dejstva kod Rikarda, klasinog ekonomiste, kao i u modernistikoj
sociologiji jednog Bodrijara.

Figura potroakog drutva

Instrumentalizacija'" oblasti ekonomskog i oblasti
drutvenog ivota, obavezna posledica zatajivanja pro~

* L'instrumentalisation, neologizam, oznaava operaciju ili

pojavu pomou koje neki predmet, bie ili aktivnost, bivaju
smatrani za instrument, orue. Prim. prev.
80

.,.

izvodnih odnosa u drutvu, smatra da se potreba moe

nai u zaetku ljudske akcije i na tome zasniva oblik
potroakog drutva. To drutvo nije vie; u tom smislu, samo privilegovana tema savremene "sociologije"
ili "socijalne ekonomije" ve se ono javlja kao sama
struktura izvesnog pristupa oblastima ekonomskog i
drutvenog ivota, koji je isto toliko star koliko i politika ekonomija i sociologija.
Dovesti u vezu prometnu vrednost i upotrebnu vrednost, promet i potronju, to je jedini nain da pomirimo zahtev za iznalaenjem spoljnog uzroka osnivanja
zatvorenog sistema jednakih vrednosti koji je definisala
prvobitna vulgarna ekonomija (merkantilizam) i apologetski imperativ koji pretpostavlja da nije raskrinkana
,;intimna fiziologija" buroaskog drutva. Utilitaristiki
a zatim neoklasini pokuaj da se u toj perspektivi vrednost zasnuje na potrebi, da se, optije gledano, pretpostavi da ekonomske konstante "zavise od ljudske svesti" (Pigu, "Economics of welfare") sukobljavaju se, meutim, sa istom nepremostivom tekoom; ocena korisnosti nekog dobra ne moe se svesti samo na odnos
potreba - predmet, ona pretpostavlja uporeenje vie
razliitih dobara i njihovill trinih cena. Marginalizam
- ak i u najnovijim teorijama opte ravnotee - ne
moe zbog toga da polae pravo da predstavlja istinsku
teoriju vrednosti i cena ve najvie empirijski opis razmene. "Teorija" vrednosti-korisnosti savreno je izlina
u tom smislu... ali razumljiva je njena neophodnost:
da osigura prividnost instrumentalnosti sfere ekonomskog ivota, koja implicitno podrazumeva celokupno
neo klasino uenje, da uspostavi potroako drutvo trite i proizvodnju u slubi oveka i njegovih potreba.
.
Usmeravajui interes ka odnosima izmeu prihoda
i tranje s uvoenjem pojma "efektivne tranje", Kejnz
oznaava prelaz od spekulativnog marginalizma ka empiristikom marginalizmu i otvara put cvetanju empirijskih istraivanja savremene buroaske ekonomije o potroakih ponaanjima.
Potvrda principa vrednosti - korisnosti neto je
oslabljena, a da zbog toga sutina neoklasine problematike nije dovedena u pitanje. Potronja ostaje za
Kejnza "jedini cilj i jedini predmet celokupne ekonomske teorije": ako se dohodak postavi izmeu potrebe i
robe, to znai da je, u sutini, individualna svest ta koja,
u obliku sklonosti ka potronji, upravlja odnosom izmeu prihoda i tranje. Psiho-sociologizacija ponaanja
neprikosnovenog potroaa koju su izveli postkejnezi6 Marksizam u svetu 11

81

..
v , strukturalne permane~tnos.ti:'
i tautologlja "odrzavallJa }"
) prolazei kroz IStOI1l01(Radklif-Braun i struktur:;t 'Izam.' lokoo- funkcionalizma
stiki obojeno svatarenje SOCIO
b

.ednoo- Mertona.
,...
po reima njegovih
J
U;oenje poj~~ aSP.lrac~:e t::~i<:oe funkcion~lizma2
pokretaa, da ublazl t~ l ta
u isto drutveTIl ~adr
omoguavajui da se J.?1a na
Tako, za P. H. S omaj i istorijska evoluoIJa potreotr~be koje su vez~e ,!,a
bar de Lova, "u. O~?os.u na Pe linosti svakog.1?o]e~J?
nagone koji :rFOlstI:ll: IZd sd tvenog poloaja l Ist?rI]e,
ca ... a:spiracIJ!l ZaV1S} ~ i r~a vrednost? Akcent Je tu
poto se vezuJe za zeljU l . . potreba i opteg dru
stavljen na p?ve~anob~ed~ 'f~;; ne predlae teo~iju n~~
tvenog razvOJa. s~m.
dn e da se ona ZbIva p
ina te povezanostI, OSIm tv~ Jna pod dejstvom utIcasredstvom aspiraoija, tj. vda ]~ o zvoj vri na svest sub:
ja koji ekonomski.! drll:~tve~~e:r:o o nainu na k_oj~. taj
jekta. Meutim, mst~ mJ~ r ni o uslovima pod k~Jl;n~
razvoj imormie aspIraCIJeili . U do potreba. ~.ommja:tI
aspiracije mogu da se uz g~ i stvarati teorIJu ~ete~
odreenu povezanos~ ne
formalistiko, u stanjU Je
minacije: rezoJ?-oyanJe .ost~k objanjava vrlo r.nalo. S
l samIm. l . e stvarno iz OkVira SU~
Sve da objaSnI
. .." ne IZ azl s
..
k Je
OJmom
"asplr~clJa
. k .. tvke koncepCIje za aJu
P
.. l .vk Isubje tiVIS IC
..
stanCIja: lst.IC ve.
tal drutvene akCIJe..
. fun1potreba ldJuc:n: trenlU (e ekonomije i iz lz1a ganJa b.t ~
Iz izlaganja .vu g~~n. d aju se na kraju dveIn
cionalistike soclOl~glJe .I~ va\reba:
.
konstante psiho-so:1010hgIJ~ po kao nedostatak, r:emanJek'
_ 1. Potreba Je s vace:ll~ . k
takva ona Je uzro
.
b popunItI, l ao
praznina k aJu tr.~ a,
. d tvene prakse.
.
individualne akOIJe kao l ru
t Vava funkcionisanje
.
kt o udvos ruc
To shvatanje stn nl . Vnih l deololrija gde ono omo.
nU pra ctlC ' k .. (svaka
b
d rusVtvena potog pOjma
na Pl ~.
guava da se obpsm ~vaka ab .~~~t kao atribut na sup.
) time to je SVOdI na SU j
,
Java
.. toostanciju.
.
v
filozofsku verZIJU
o
Kod Sartra r:a1.az:.~no ucenunedostatak unuta! o.rgamodela. ObelodanJuJucI sd "kbo glavnog pokretaca lst?nizma", potreba stvar:;t o se v~u kontradikciju" ,!,a .kojU
rre: jer ona "ustanovlJav~ gla evazilaenje. Praksls Je .~a
~ praksis* biti neg:;ttorsto br ". kao osnovna funkCIP,
taj nain "roena IZ potre e .

janski autori (Fri dm an , Dizenberi, Katona, itd.), izbegavajui svako ispitivanje odnosa izmeu grupa "pripadnosti" ili "povezanosti" i proizvodnih odonosa, oslanja
se na isti postulat ekonomske sfere kao sredstvo zadovoljenja potreba odreenih van okvira tog postulata.
Galbrajt, kome dugujemo pojam potroakog dru
tva (ili drutva izobilja), izvrio je vetu kritiku neoklasinog stava (teorija "obrnutog redosleda"): ta kritika jaa ideoloko dejstvo instrumentalne koncepcije
ekonomskog ivota pretvarajui se da ga osporava. Staviti akcent na "formiranje" linosti potroaa pomou
monopolistikih preduzea nikako ne znai izlagati teoriju o subjektu potreba. Figura potroakog drutva nije
stvorena u ovom trenutku; ona je imanentna posledica
zatajivanja proizvodnih odnosa, tj. svih oblika uenja
vulgarne ekonomije koja se zadovoljava sistematizacijom
spoljnih prividnih oblika buroaskog drutva.
Politika ekonomija se zadovoljava time to vraa
u domen sociologije pitanje ciljeva ekonomske akcije.
A ova? Subjektivistikom idealizmu vulgarne ekonomije
ona suprostavlja figuru kolektivnog subjekta; socioloki relativizam zahteva socijalizaciju subjekta ali moe
podjednako lako da se lii i teorije subjekta i njegovih
potreba. Na taj nain klasino kulturno-funkcionalisti
ko uenje, koje se sa svoje strane potinjava instrumentalistikom tumaenju kulture, prua samo pseudoodgovore na problem pravog sociolokog pristupa potrebama. Oevidna nemogunost da se da isto fizioloki
sadraj drutvenim potrebama, "ciljevima" kulture,! dovodi do uvene razlike izmeu primarnih potreba i sekundarnih potreba (kulturnih, ili socijalnih), do ogromne tautologije jednake "vrzinom kolu" tranja-cene u
vulgarnoj ekonomiji. "Potreba oblikuje kulturnu reakciju ali ta reakcija opet oblikuje potrebu", pie Linton
(,,0 oveku"). Kakav poziv da se napusti problematika
sredstava i ciljeva predstavlja, u stvari, ovo priznavanje
prisustva sredstava u ciljevima! Poto ne mogu nikako
da se na to odlue, antropologija i sociologija ne dozvoljavaju sebi nikakvu mogunost da vode rauna o
istoriji i zato se svode, to se tie lokalizacije najbitnijih
motiva iz oblasti drutvenog ivota, na kolebanje izmeu vie ili manje naivnog fiziologizma (od Malinovskog
do "objektivnih struktura psihizma i uma" Levi-trosa

u:

zr:!

. loaie
pour une soClO
'"
Chombart
de
Lauwe:
H
2 Upore di : P .
.
12
des aspirations, Gonthier, 1969, str. .
,
3 Isto, str. 18.
.
nain delovanja. Prim. prev.
* Praksis - primena, Izvrsen)e,

! Kultura ovde znai "delo oveka, nain da postigne svoje

ciljeve". Uporedi Malinowski: Une theorie scientitique de la
culture, Maspero, 1968 (1944) (to delo se lako moe kritikovati,
ali teorijska "naivnost" autora bez sumnje vie preuveliava
nego to deformie tu misao).

83

82
",'

II

,,

potreba i praksis su nerazdvojno povezane u dijalekti

kom poretku".4
- 2. Funkcionisanje odnosa pojedinac-drutvo
(kao spoljnih subjekata u meusobnom dejstvu) omogu~
ava da se obelodani drutvena priroda potreba, u stvarI
uvek zamiljena kao imanentna individualnom telu ili
psihizmu. Neke stranice "Samoubistva" od Dirkerna .
vrsno ilustruju oblik koji moe da poprimi supstancIJalizam potreba u domenu sociologije, kao i mogunosti
njegovog korienja u reakcionarne ideoloko-politike
svrhe.5 Prema Dirkemu, ljudske potrebe se razlikuju od
ivotinjskih instinkata svojom neogranienou. Iz toga,
meutim, proistiu neprilike, jer "neugasiva e predstavlja neprekidno obnavljano muenje ... zadovo~jenj~
koja dobijamo samo podstiu potrebe umesto da ih stIaju". Potrebno je, dakle, da individualnim potrebama
bude nametnuta granica koja "nuno mora da potie iz
neke sile koja je izvan pojedinca": ljudima lIta granica
mora da bude odreena od vlasti koju oni potuju i
kojoj se spontano pokoravaju. Jedino je drutvo u stanju
da igra ulogu regulatora". Nara~o da su granice, "od:-eene strastima" posebno oznacene prema drustvemm
kategorijama i svako, u zavisnosti od svog mesta u ?ru:
tvu, potuje te granice, jer "ako bar uvaava praVIla I
pokoran je kolektivnoj vlasti, tj. ako ima zdravo moralno
ustrojstvo, on osea da ne postupa pravilno ako zahteva
VIse.
Konano, bilo s koje strane da prouavamo potroako drutvo, njega karakterie rascep i suprotnost iz
meu potreba i sredstava za njihovo zadovoljenje (za
visno od pojedinih sluajeva, ekonomske sfere, kuJ-ture,
praksisa, drutva, itd.).6
.
Sve te bezizlazne situacije su pozivi da se napustI
problematika ciljeva i sredstava, da se pitanje potreba
postavi na nov teren. Ka tome usmereni razni nemarksistiki, ekonomski i socioloki pokuaji: potrudiemo se
da u kratkim crtama istaknemo granice koje svakom pokuaju raskida sa supstancijalizrnom pot~eba namee
zaboravljanje ili samo delimino priznavanje logike procesa drutvene proizvodnje (proizvodne snage, proizvodni odnosi).

Jz-

"

4 Uporedi: J.-P. Sartre: Critique de la raison dialectique.

Gallimard, 1960, str. 165-170.
s E. Durkheim, Le suicide, PUF, 1967 (1897), str. 272-283.
6 Upravo ova dihotomija ekonomskog i
drutvenog ivota,
potreba i nain za njihovo ~adovolje!lje, ukazuje n!l t.raj~u nesposobnost tematike P?t~o.ackv<?~ d~stva d~ post~':'I pItanje potreba izvan sfere potrosnje I trzlsta, tj. u prOIzvodnJI.

84

Proizvodnja i potronja
Da bismo blie odredili prirodu neophodne promene
terena moemo poi od problema koje ekonomskoj teoniji pa's1:avlja stav pr,?~a 'pr~izvodnim. odnosi~~ (p?tronji) potrebama. Razjasnjenje mehamzma kOJI OSIguravaju prilagoavanje proizvodnje potr~bama: to je osnovno pitanje s kojim treba da se SUOI svaka ekonomska
teorija.
Za apologete neoklasicizma radi se, naravno, o tome
da pokau kako u carstvu slobodnog p:r:eduze,a ovi !ll~:
hanizmi funkcioniu to je mogue bolje, OSIguravaJUCI
svakom maksimum zadovoljenja. Dokazivanje "neprikosnovenosti potroaa" i naina na koji ona deluje, ost~lo
je, meutim, kod Valrasa (1873). dosta apstr~tno, pos.t~
nije voeno rauna o rasp o delI dohodak,:, tj. o razlICI
iLlmeu potrebe i solventne potrebe. RazlOZI tog prop~sta
su dosta jasni. S jedne strane, dohodak se postavlja u
odnos izmeu potrebe i tranje a zatim i cene, odnos
za koji marginalizam tvrdi da je neposredan. S druge
strane, priznati da tranja zavisi od raspodele dohoda~ca
znai dopustiti da ona odrava izvestan odnos sa prOIZ
vodnjom; to takoe znai ?ove~ti tim~ ~ pitanj~ princip
karaktera spoljne realnostI prOIzvodnje l potrosnje, proizvodnje i potreba, sredstava i ciljeva.
Pareto poinje da postavlja pitanje istovremenog
zadovoljenja razliitih potroaa i pren:a to:ne blagostanja u drutvenim razmerama. Meu~, nJegov,:. argumentacija nailazi na istu gr~icu.: oPtir?um,. kOJl se
definie izjednaavanjem marglllalnih ~orISno~tI sa. c.enama koje vre dve stranke u razmem, u zaVIsnostI Je
od d~te strukture rasp o dele dohotka. U marginalistikoj
analizi o raspodeli e poeti da vodi rauna tc:;k Piga
(1920): dosta je znaajno zapaziti da se to dogodIlo pola
veka posle razrade Vairasove teorije opte ravnotee.
Uvesti strukturu raspodele dohodaka ipak ne znai
i reiti pitanje blagostanja; jer to uvoenje e se" naravno, izvriti na jedini nain koji je u skladu s logikom
neoklasino a uenja: postulirajui nezavisnost raspodele
u odnosu ;a strukture proizvodnje. Otuda pot~~u sve
tekoe na koje nailaze, od Pigua do danas, teorIje blagostanja.
Uslovi uspostavljanja ekonomskog optimuma u drutvenim razmerama, prema ovim teorijama, o~ose ~e
kako na potronju
izjednaav~je margina!nlh kor:snosti sa cenama za svakog potrosaca - tako l na prOIZvodnju: izbor najefikasnijih proizvodnih r:netoda uz voenje rauna o izvorima - to pretpostavlja da su odno85

si supstitucije faktora jednaki od jedne grane do druge -; najefiikasnija alokacija svakog faktora meu granama - to pretpostavlja izjednaavanje njegove marginalne produktivnosti u svakoj granU Meutim, uslov potronje, koji upuuje na optimum prema Paretu, osigurava najvee zadovoljenje potroaa samo u okvhu date
strukture dohodaka. Na isti nain, stvarni izbor najefikasnijih proizvodnih metoda zavisi od koliina koje treba proizvesti, dakle od tranje, pa prema tome od strukture dohodaka; i najzad, optimizacija a10kacije odree
nog faktora pretpostavlja poznavanje cena finalnih proizvoda, dakle strukturu tranje koja regulie te cene pa
prema tome datu strukturu dohodaka. Tako se vidi da
je uzaludno teiti odreivanju uslova optimuma nezavisno od raspodele dohodaka. Moe li se, nasuprot tome,
poi od definicije idealne raspodele da bi postigli optimum manipuliui ostalim varijablama? Ako pretpostavimo da je idealna struktura dohodaka ostvarena na to
i da onda teimo da na toj osnovi poboljamo plan proizvodnje, promene koliina i cena proizvoda kao i pomeranja nudne snage koja e iz toga proizai, neizbeno e
izazvati promenu strukture realnih dohodaka. 8 Ako pretpostavimo da idealna raspodela treba da bude dostignuta
na tl, uz voenje rauna o najnovi}:im cenama, pomou
promene proizvodnog plana, ova pretpostavlja taIcVu promenu strukture cena zbog koje e raspodela dohodaka
dobijena na tl imati sasvim drugaije znaenje, itd ....
Bilo s koje strane da mu priemo, nemogue je,
dakle, postaviti taj problem smatrajui da su struktura
dohodaka i tranje, s jedne strane, i struktura proizvodnje s druge, nepovezani elementi koje treba uskladiti
izazivajui promene posebno na svakom od njih. Raspravljati o zadovoljenju potreba, o blagostanju II drutvenim razmerama, pretpostavlja uzimanje u ob2jir raspodele dohodaka i priznavanje injenice da proizvodnja
odreuje tu raspodelu: neposredno - pomou strukture
kvalifikacije koriene radne snage - i posredno, pomou strukture cena.
Takva je, po naem miljenju, osnovna pouka tekoa koje susreu neoklasine analize naina na koji robna
ekonomija osigurava najbolje zadovoljenje potreba: prilagoavanje proizvodnje i potronje se obavlja kroz
razvojni proces u kome proizvodnja, raspodela dohoda
u

7 Pitanje ovih problema povezati s komentarom M. Doba

Economie du bien-etre et economie socialiste, Calmann-Levy,

1973.
itu

86

, Jedna ista raspodela novanih dohodaka predstavlja razlistrukturu realnih dohodaka za izmenjenu strukturu cena.

ka utvrivanje cena, delovanjem ponude i tranje predst~vljaju samo njegove specif~~ne faze. .
..
Meutim, to u stvan znaCI pomeranje terena pItanja
ekonomske teorije; jer da bismo shvatili mehanizam tog
prilagoavanja, ne treba poi od mikroekonomske. te?rije pojedinanog. po.~roaa .~ pret:p.ostav~e. postojanja
njegovih potreba l njihove hiJerarhiJe,. vec J~ P?trebno
shvatiti logiku globalnog procesa 1?rolzyodr;Je l l:~pr?
dukcije kapitala. Tada se po.stavlJ.a pIta.nJe: kOJI, tlp
usklaivanja izmeu potreba l prOlzvorulje omogucava
delovanje zakona vrednosti?
.'
Neki klasini marksistiki tekstOVI, neki istorijski
sporovi donose obavetenja koja osvetljavaju nain na
koji se moe postaviti i reiti to pitanje.
Marks rasvetljava, kroz istorijsko-logiku analizu
prelaska vrednosti u proizvodne cene,9 odreeni mehanizam koji vredi za ceo kasniji ivot kapitala. Poev od
idealne situacije u kojoj su proizvodnja i potrebe globalno uravnoteene (mala robna proizvodnja), investiranje kapitala u grane sa slabim organskim sastavom izaziva znatna pomeranja proizvodnih snaga (materijalnih i
ljudskih). ak i ako izuzmemo kvantitativni razvoj proizvodnje, fizionomija trita bie znatno izmenjena na
(idealnom) zavretku tog procesa izravnavanja stopa profita. Podeavanje proizvodnje prema potrebama uspostavlja se sada na sasvim drugaijem nivou: zbog pretvaranja vrednosti u proizvodne cene, solventne potrebe za
izvesnim dobrima su se poveale, dok su se druge smanjrile. To je ono to Marksu omoguava da tvrdi, suprotno vulgarnoj ekonomiji, da u poslednjoj instanci proizvodnja regulie i ponudu i tranju. Pomeranje proizvodnih snaga zavisno je od tenje ka najveem moguem
profitu, a na njega opet utiu 1) tehniki i organski sastav kapitala koji treba investirati 2) solventnost potreba
koja je odreena odnosima raspodele i prema tome proizvodnim odnosima.
Naravno, solventna potreba se razlikuje od efektivne
drutvene potrebe. Meutim, proizvodnja, oslanjajui se
na prvu potrebu, u svom neprekidnom kretanju zadovoljava takoe i ovu drugu potrebu, pa ili je ukljuuje u
reprodukciju radne snage ili je iz nje iskl.ju~je, i ?-a taj
nain igra ulogu koju ne treba zanemanvati u njenom
formiranju i njenom razvoju.
Materijalistiki pristup problemu potreba zahteva;
prema tome, ne samo da se preokrene redosled uzro Uporedi: K. Marx, Le Capital, Livre III, chap. X, Editions
Sociales.

87

nosti izmeu proizvodnje i potronje koji je uspostavila:

vulgarna ekonomija, ve i da se izbegne svako OSa111.Dstaljivanje sfere potronje i potreba u odnosu na globalni proces kapitala. Upravo je to najvea briga koja
zaokuplja i omoguava da se shvate Lenjinova tumae
nja na planu ekonomske teorije kada je trebalo jasnije
odrediti, u svakoj etapi razvoja naina proizvodnje, lokao
lizaciju osnovnih kontradikcija.
Razvoj kapitalizma se odvija kroz niz isto ekonomskih kriza - dok su nasuprot tome krize nedovoljne
proizvodnje prekapitalistikih oblika imale ne-ekonomske uzroke (prirodne nepogode, ratovi, itd.). Kako ih
protumaiti: nedovoljna proizvodnja ili hiperprodukcija?
Sismondi i posle njega ruski populisti prihvataju prvu
alternativu. U trenutku kada podstie znaino poveanje
produktivnosti rada, rast kapitala sniava nivo dohodaka
mase proizvoaa koji se pretvaraju u najamne radnike
ili nezaposlene. "Ograniena sposobnost apsorbovanja
oveijeg stomaka" iskljuuje mogunost da viak proizvodnje moe da utroi manjina obogaenih kapitalista;
preostaju spoljna trita na kojima sve ivlja konkurencija koi rast i izaziva periodine krize.
Ovo tumaenje dovodi do toga da potronja koja
ograniava proizvodnju postane dominantna sila u omru hijerarhije ekonomskih postupaka. Trudei se da posle Marksa podvue progresivnu ulogu kapitalizma sa
istorijskog stanovita, Lenjin nastoji da pobije to tumaenje, istiui naroito:

- da irenje finalne potronje ne ograniava neposredno razvoj unutranjeg trita, budui da znatan deo
godinjeg proizvoda nije raspodeljen u vidu dohotka ve
je potroen u proizvodne ciljeve;IO
- da ekspanzija kapitalizma nautrb prekapita1istikih naina proizvodnje izaziva irenje, a ne suavanje, unutranjeg trita. Kapital proizvodi istovremeno
robu, potrebe za tom robom, dohotke koji omoguavaju
da se ta roba kupi;l1
- da neophodnost postojanja spoljnih trita za
kapital nije problem realizacije vrednosti ve je ta neophodnost vezana za kapitalistike uslove njegove proizvodnje: prirodna ekspanzivnost i nejednak razvoj razli"
itih grana kapitalistike proizvodnje.12
Uporedi Lenine: Oeuvres, tome III, str. 45-46.
Uporedi, na primer: isto, str. 626-627.
12 Uporedi, isto, tom II, str. 159 i sl.; tom III, str. 57 i sl.
i str. 630-632.
10
11

S8

Ta razliite zapaanja zajedniki tee isticanju istog

principa: ne moe se zamisliti odnos izmeu kapitalisti
ke proizvodnje i njenog trita, potronje, kao odnos
spoljnih sila koje bi se prema prilikama slagale ili se ne
bi slagale.
Zbog te injenice, ako krize kapitalizma odraavaju
suprotnost izmeu proizvodnje i potronje, stvarne uzroke te pojave treba traiti u unutranjim protivrenosti
ma samog procesa proizvodnje; Lenjin podsea na inje
niou da osnovna protivreno s t suprotstavlja jedne drugima proizvodne snage i proizvodne odnose a ne proizvodnju i potronju.
Lenjinova pouka prema kojoj je nemogue odvojiti
problem realizacije od problema proizvodnje, i "ako
proizvodni odnosi nisu rasvet1jeni ... svako rezonovanje
o potronji i raspodeli postaje samo banalnost i pusta
romantiarska elja",n ta pouka nije uvek bila shvaena,
ak i kod marksista.
Na primer, zamerka koju je R. Luksemburg uputila
Marksu i prema kojoj eme proirene reprodukcije (Le
Capital, LlI S 3) omoguavaju predvianje skladnog i
neogranienog razvoja kapitalizma, ima smisla samo ako
prihvatimo, kao populisti, da se upravo na planu zakona
realizacije namee potreba za spoljnim tritima i da se
tu nalazi objanjenje kriza. 14 Ne treba od tih ema zahtevati da kau vie nego to mogu. Jedino voenje rauna
o logici procesa celokupne kapitalistike proizvodnje
(koju Marks obrauje tek u III knjizi Kapitala) omoguava da se shvati, ne vie mogunost, ve nunost nejednakog razvoja razliitih proizvodnih sektora, prekomerne
akumulacije kapitala i hiporeprodukcije roba, jednom
reju nunost poremeaja u samoj sferi realizacije. Ustalom, nepoznavanje injenice da protivreonost izmeu
proizvodnje i potronje nalazi potvrdu svog postojanja
van sebe same - i njena posledica: svoenje logike kapitalrrsti6kog razvoja na zahtev za spoljnim tritima v:odi R. Luksemburg do prenebregavanja novih osobina
procesa kapitalistike proizvodnje u stadijumu imperijalizma.ls Njoj je zato promakla i speoifinost samih meunarodnih odnosa u tom stadij umu (izvoz kapitala, politiko ugnjetavanje kolonija, itd.).

Isto, tom II, str. 202-203.

Uporedi R. Luxembourg: L'accumulation du capital, Maspero, 1969.
15 Isto.
13

14

89

Klasne razlike i proizvodni odnosi

Jedan od najznaajnijih pokuaja sociologa da iz-

begn~ el~entarni supstancijalizam potreba predstavlja

ono sto hlsmo mogli nazvati diferenoijalistikom" strujom. ~~treba na koju se sve "ostale mogu odnosit,i ruije
sada VlS~ potreba da se reprodukuju, u njihovom prirodnom oblIku pojedinci ili strukture ve neophodnost da
se simbolino izrazi mesto pojedm'ca u sklopu drutva:
drut~eJ?i poloaj, klasna pripadnost, itd. U tom sluaju
potrosnJ~ post~je proizvodnja, u najboljem sluaju repro~uk01.Ja raz~a. Namera diferencijalistike sociologije
da v~?SI saSVlm odvojeno miljenje o potroakim ponasanpma, . pretp?stavljaju6i u najboljem sluaju da
postoJ~ p.rOlzvodni odnosi, treba po naem miljenju da
se preIspIta.

Psihologizam diferencijacije: Veblen, Goblo

1. -

M?ra1is;t:i i portretisti nisu ekali na pojavu modern.e: soclOl05P-Je da bi istakli razmetljivost koja kara:ktense potrosnju kao i diskriminatorsku ulogu njenih pos~upaka. Socioloka struja koja ta zapaanja uzdie do
sIstematskog principa analize drutvene potronje vezuje
se za dva znaajna dela: "Theory of leisure olass JJ16 od
T: V;~blena (1899) i moda manje poznato "Prepreka i
mvo od E. Gobloa (1925).17
. "elja ~vakog pojedinca je, pie Veblen, da se uzdigne IZ?ad svih ostalih pomou nagomilavanja dobara. Kada bl ... podsticaj na potronju bio potreba da se imaju
sredstva za opstanak ili za fiziku udobnost, tada hi se
m~g~o .~retpo~t~viti da napredak industrije moe da u
vecoJ lLi manjoj meri zadovolji kolektivne ekonomske
p~tre~e; meutim, poto je ta borba u stvari trka za
SticanJe.m uvaenosti, za provokativnim uporeenjem,
nema nikakvog mogueg reenja" (str. 23).
v. Ponovo. nalazimo ovde poimanje sfere drutvenog
ZIvota u o~ru sredstava i ciljeva, a osnovni cilj - siste:n::~tsk~ dIferencijacija
izmie svakoj- drutveno~isto
njskOj dete.:minaciji: "Najjai podsticaj na sticanje bogatstva u SVIm epohama je izdvajanje koje izaziva zavist"
(str. 20).
. Za~e~jivanje homo oeconomicusa "ovekom koji
se Izdvaja ne menja princip analize: kao i kod ekono16
17

90

Theorie dela classe de loisir, Gallimard, 1970.

Call. Sup. P. U. F. 1967.

mista neoklasiara proizvodnja nema svoju sopstvenu

logiku osim to je u slubi potronje.
Izvesne kategorije predmeta za potronju su naroito dobro prilagoene toj ulozi izdvajanja: takav je sluaj sa odeom (Veblen) ili ureenjem stanova (Goblo).
Potronja omoguava da se razlikujemo aLi istovremeno
omoguava i da se identifikujemo. Goblo primeuje da
svaka drutvena grupa koja sebi pripisuje superiornost,
priv~riva t;- s.ebi indivi~ualne nejednakosti da bi na taj
na~ b~IJ~ Istakla svoJu kolektlvnu superiornost; izjednacavanje Je tako neophodna dopuna izdvajanju.
Fenomen mode najbolje izraava tu kontradikciju.
Mada podlee logici rasprostral1jivanja: kad se proirila
treba je menjati; ona je istovremeno i (pokretna) prepreka i nivo: "ona ne doprinosi izdvajanju pojedinaca
ve itave jedne klase" (Gobio, str. 49).
Dopunjen na o~aj nain, princip diferencijacije gubi
.
Jedan. deo svog pSIhologizma i omoguava, bez ikakve
sumnje, da se shvati jedna realna dimenzija potroakih
ponaanja. Meutim, injenicu da je on jo veoma daleko od toga da bude u stanju da izrazi celokupnu realnost. tih ponaanja, bez sumnje ilustruje sledea tekoa
u njegovoj primeni. Ispod viih klasa nalaze se klase
od kojih one treba da se razlikuju, a da bi to uinile,
one raspolau odgovarajuim materijalom za tu svrhu.
Mo~~o.. pr~vatiti ~a za lanove tih klasa princip c1iferenCIJa01Je Igra svoJu ulogu ("Ono to odlikuje buruja,
pie Goblo, to je izdvajanje"). Meutim, radnike klase
nemaju ni jedno ni drugo. Veblen tvrdi da rrijedna drutven~ ~l~sa "ne zabranjuje sebi potpuno razmetljiv vid
po!r?snJe '. Ip~ on mora da prihvati injenicu da potrosn),~ u :r:ar?~mm. ~asama podlee pre svega "duhu sli
nosti . Ali slicnostl cemu? U odsustvu svake povezanosti
s proizvodnjom, implicitni odgovor e ovde biti slinost
u zadovoljenju organs kill potreba. Meutim, upravo u
odnosu na potronju narodnih masa moe se definisati
p~!ronja .viih klasa: da li emo u osnovi diferencijalistlCkog pnstupa opet nai supstancijalizam potreba?
2. -

Simbolini odnosi i proizvodni odnosi:

Halbvaks, Burdje

. Rad~vi M. Halbvaksa i P. Burdjea i njegove ekipe,

kOJe mozemo vezati za diferencijalistiku struju, svrstavaJu se svakako meu najplodnija socioloka istraivanja koja se odnose na potroaka ponaanja.

91

M. Halbvaksu dugujemo dve studije posveene poponaanjima u narodnim slojevima:

- "Radnika klasa i razliiti nivoi ivota" (Alean,
1912): uzastopno prouavanje uticaja visine prihoda i
veliine porodice na organizaciju porodinog budeta
pokazuje doslednost radnikih potroakih ponaanja;
njihova pravilnost primorava da se konkretna drutvena
realnost posmatra "U razmerama vrednosti i hijerarhije
potreba".
- "Evolucija potreba u radnikim klasama" (Alean.
1933). Raspoloive statistike omoguavaju uvoenje jedne nove varijable: klasna pripadnost (radnici, slubenici,
funkcioneri) i isticanje injenice da s jednakim prihodom
potroaka ponaanja pokazuju razlike (slubenioi troe
vie za stanovanje a manje za hranu nego radnici, funkcioneri troe vie za odeu od slubenika).
Prema tome, jedino "uslovi drutvenog ivota" mogu da objasne osnovne naine organizacije porodinih
budeta; njih moemo shvatiti samo ako ih postavimo
u okvir celog skupa postupaka tipinih za porodicu i
postupaka tipinih za klasu. Potrebe proistiu iz "drutvenog oseanja" o onome to treba potroiti s obzirom
na dominantnu crtu odreene grupe, "drutvenog oseanja" koje se moe otkriti na dva nivoa: porodica, klasa. Postoje "tesne veze, pie Halbvaks, izmeu porodi
nih oseanja i klasnih oseanja": na taj nain, podvlaei injenicu da je porodica jedinica potronje ali da
klasa u poslednjoj instanci odreuje porodine postupke,
on izbegava ono Mo bi moglo da bude sarma supstancijalizam potreba proiren od pojedinca na porodicu.
Klasna pripadnost, prema tome, utie na potronju
kroz porodine postupke ali i na direktan nain: odree
ni tip profesionalnih postupaka, odgovarajui nain drutvenih odnosa izvan radnog mesta i izvan kunog ognjita, odreuju neka potroaka ponaanja. Dejstvo klasne
pripadnosti vri se najzad i kroz simboliku dimenziju
potronje: troiti istovremeno znai pokoravati se obiaJima klase i dati pravu sliku svog drutvenog poloaja.
Na taj nain, prema Halbvaksu, potronja zavisi od
dvostruke logike: logike rada, uslova rada i stega koje
on namee drutvenom ivotu i logike simbolikih odnosa izdvajanja i identifikacije izmeu klasa.
Odnos uspostavljen izmeu rada i potronje, dosta
redak podatak u sociolokoj literaturi, zaslUUje istovremeno nau panju i zasluuje da se o njemu raspravlja.
Logika rada nije i logika proizvodnje: M. Halbvaks ne
upuuje na mesto u procesu proizvodnje, ve iskljuivo
,jna radno mesto", na mesto u procesu rada.
troakim

92

Tako su u svom radu radni<:i I?-~derne i:r:-dustrije,

prema njegovom miljenju, usa.rr:llJeillv lIce;m u lice s materijom: meusobni kontakt om odrza~aJu s~mo pr:eko
osredrrika; zajedniko oseanje usamljenostI n,!-lazl s.e
~ osnovi klasne svesti i omoguava da se shvatI spe?~
finost drutvenih odnosa izvan r~dno~ m~ta: p<:r<:dl.cnih i onih izvan porodice, a samIm tIm l pot!.os.ac~ih
ponaanja. Meutim, Halbvaksu je nepoznat~. CrnjenICa
da je preduzee istovremeno mesto ~de s~ vrSI. e~sploa
tacija, mesto direktnog suko~a kapI.tala,. l. vrada, l Z~og
toga privilegovana mesto sindikalne l polItIcke O!gan1Z9vanosti radnike klase, upravo mesto. g~e radn.lk moze
da bude najmanje izolovan: proizvodnja Je za njega ona
koja iskljuuje drutvene odnose. Drustvene klase se odreuju oblicima rada i njihovim mestom u proc~s~ ral~'
ali stupaju u 11'zeusobne odnose samo u ~ferz : eo voskog i simboliko.g. O~ .t?g tren"';1tka postaje neIZ?ezn~
skretanje prema IdeahstIckom pnstupu, prema "psiholo
giji" drutvenih klasa.
,
Preutkivanje proizvodn~h ~~no~a onemogu?ava s~a
ku istorijsku teoriju klas,!-. l nJih?vih .odnosa l, .sam~
tim, svaku istorijsku teonju drustvenih .:potreb~,. to Je
bez sumnje razlog zbog koga uprkos SVO~lID vehk~ zaslugama, Halbvaksova misao ne .dov9~1 do. o~lucno~
raskida s jednim apstraktnim, soclOl?skI ob~JenlID pnstupom potrebama koji smatra, kao l kod Dlr~en;:ta, d~
se sve odigrava u okviru o~n.<:sa izme~u pOJe~sa. l
drutva. Stvarne potrebe prOlstlc~, p~. ~}e~ovom m~slJili
nju iz neke vrste "drutvene denvacI~e IZ ,!prvobltn
pot~eba"; a to je derivacija utoli~o veca ukolIk? se ud~
ljavamo od radnike klase - blIske .~?rganskim ~petI
tima" - i ukoliko se pribliavamo "VlSlID klasama gde
je drutveni ivot "intenzivniji" ("Radni.~a klasa'~, str.
411-413). "Drutvo" malo-pomalo ,,~razill sve vece potrebe od celokupnog njihovog prvobItnog o~gm:s~og sastava (str. 440) i tei da "utisne peat na rndiVldualne
potrebe" (str. 432).
.
P. Burdje preuzima razliku koju Halb~a~s. praVl
izmeu dve vrste presudnih faktora u potrosacklI?- . p~:
naanjima i vri njenu" s.istem~tizaciju s~~r?,~stavlJaJuCl
"klasna svojstva stanja l "svoJstva ?oloza]a...
.
"injenici da zauzima odr~~eill ~ol?zaJ ? Izvesn~J
klasnoj strukturi, istorijski defrnlsa?-oJ, l da J~ pod u~
cajem odnosa koji je vezuju s drugIm sastav:r:-Im de.1oVlma te strukture, svaka drutvena klasa dU~Je. svoJ~t:,a
poloaja koja su realativno nezavis~a od nlenih sustrnskih svojstava (tj. od svojstva stanJa kao sto su odre-

93


eni

tip profesionalnih postupaka ili materijalni uslovi

egzistencije)".18
Halbvaks je stavljao glavni akcent na svojstva stanja; za Burdjea su vanija svojstva poloaja. Raz1iik:e
koje proistiu iz stanja, a pogotovo iz poloaja, na planu
simbolizacije postaju predmet sistematske ekspresije
koja "menja materijalne razlike u razlike koje su nosioci
znaenja".19 Simboliki poredak na taj nain uspostavlja
oblik-sistem. On poseduje izvesnu samostalnost, svoju
sopstvenu logiku, razlikujui grupe statusa a ne grupe
klasa, koje se tee mogu definisati, kao kod Gobloa, posedovanjem bogatstava, ve vie nainom na kojih ih
koriste.
Materijal koji je sluio za uspostavljanje razlike
koja je nosilac znaenja veoma je obiman:
"Simbolikom klasnog poloaja treba obuhvatiti ne
samo ekspresivne postupke, tj. one postupke koji su
posebno i namerno namenjeni da izraze drutveni poloaj, ve i sveukupne drutvene radnje koje, a da nas
ak niko i ne pita da li mi to hoemo i da li mi to
znamo, izraavaju ili otkrivaju, u oima drugih a naroito onih koji su izvan grupe, odreeni poloaj u drutvu."
U tom smislu, ne bismo mogli podrati miljenje da
su ak i "akcije najneposrednije usmerene ka ekonomskim ciljevima potpuno liene simbolinih funkcija. Naravno da je to posebno istinito u odnosu na in potronje koji, kao to je to pokazao Veblen, uvek izraava,
bar uzgredno, drutveni poloaj onih koji ga obavljaju
jer je karakteristian za datu grupu odreenog statusa".
U vezi s tim moemo rei da potronja i postupci
iz sfere kulture za koje odluujua dimenzija nije od
prve ekonomska cena kotanja (sluanje muzike, posei
vanje muzeja, odnos ka itanju, bioskopu, televiziji,
itd....) predstavljaju posebno efikasna sredstva izraavanja klasnog poloaja. To je ono to nije u stanju da
shvati psihologija motivacija koju Burdje otro kritikuje, jer ona samu sebe osuuje da ostane pri psiholok:ian funkcijania onakvim kakve su doivljene, tj. pri
"zadovoljenjima" i "razlozima", umesto da istrauje drutvene funkcije koje "razlozi" prikrivaju i ije ostvarivanje, povrh toga, prua"neposredno doivljena zadovoljenja".
18 P. Bourdieu: Condition de classe et position de classe.
Archives Europeennes de Socilogie, No. 2, 1966, str. 20L
19 Isto, str. 214.

94

Pristup za koji se zalae .Burd~~ pomera. izvor p?treba dovodei ih u vezu sa srrnbohckom loglk<;>m kOJ.a
suoava drutvene klase a izmie individualnoj sves?:
potroaka ponaanja i k~turni obi.aji u toj pe~'s:pektuVl
zavise od "klasnog etosa -. od sls~~ma ynOrml l :rred~
nosti svojstvenih svakoj klaSI - ko]'l moze da razJasm
20
samo analiza klasnih odnosa.

Taj pristup, razraeni pokuaj raskida sa supstan<:Ijalistikom koncepcijom potre~e kao nedo~!atka, staylJ.a
akcenat na specifian karakter IzvesJ?-og naCl11.a pot.rosn]e
iji odnosi se ne bi nuno p?klapa~ ? potpun<;>stl s odgovarajuim odnosima u prOIzvodnjI l raspodelI. 1!pravo
je u tom pravcu potrebno pokua~i ozna~i.ti !p'allilce t~g
i takvog pristupa da bismo moglI ocemtl njegov celOklupni doprinos.
.'
k d
Pre svega nailazimo na. te~ko? kOJU .otkrlv~mo o
svih diferencijalista. FunkclOmsanJe "raz1ika .koJe sll:.nosiooi znaenja" ne odnosi se na narodne slOjeve kOJI .s~
tu pojavljuju samo u svojstvu elemen~a .kon~rasta Il~,
tanije reeno, prirode, jer se ~o funkc!omsallJe ~:gam
zuje objektivno u odnosu na njih, kao sto .to belez: sa;n
Burdje.21 to se tie njihovih potroakih pon~~anJ.a,
moemo samo staviti akcenat na vanost matenJ~
uslova njihove egzistencije, tj. na njihovo klasno st~nJe,
pre nego na njihov klasni poloaj (i. na I?:j0-0v~ "pnrodne potrebe"?). To, meutim, postavlja su~tmskI problem
koji je Burdje izbegao: problem odnosa lZ1neu klasnog
stanja i klasnog poloaja. Izostavljanje tog pro~l~~~
upuuje na dvosmislenost pojma "kla~nog polo~aJa .
Burdje prihvata materijalistiku tezu pnmata prOIzvo~
nih odnosa nad simbolikim odnosima i ak potvrUje
nunost "utvrivanja kako struktura ekono:nski~ odn~s~
moe, odreujui drutveno stanje i drustvem polozaJ
subjekata drutva, odrediti i struk~u:u s~boliki~ odnosa koji se . organizuju pr.ema lOgIC;, kOJU n~ moz~m~
svesti na logIku ekonomskih odnosa . Meutrrn, drzecI
se, u vezi s tim, logike greke zakljuivanja iz onoga
to treba da se dokae . on iznosi da prouavanje onog
to je odreeno (simboliki odnosi) moe da se odvija
nezavisno od onog to odreuje (proizvodni odnosi). To
nije sluajno. U stvari, nepriznata pretpostavka stvarne
" P. Burdje i njegova ekipa !iskoristili ySil:. tu probl~r.natiku
njihovim sugestivnim studijama o potroSn]l fotografija (Un
art moyen, Ed. de Minuit, 1965) i o poseivanju muzeja (L'amour
de l'art, Minuit, 1966).
21 Condition et position . .. , citirani lanak.

li

95

s~.ostalnosti simbolikih odnosa je ta koja implicitno

SlUZI kao ?snov:: ~a njegovu argumentaciju.
Klasm polozaJ nam je pre svega predstavljen kao
sas~aViIli deo. drutveno-ek.0nomskog poretka, u istom
SVOjstvu kao l klasno stanje (uporedi sa citiranim lan
~on: str: 21~; ba taj kompleks stanje/poloa treba da
lzra~a,;:aJ.u Ideoloko-simboliki odnosi). Mi, meutim,
zfklJucuJ~mo da ~urdje u stvari raskida s ekonomskom
s erom Ol'm se Vise ne ~adi ? stanju ve o poloaju:
uI?ravo se u ekonomskoj sfen raaju razlike II stanju
~h se na drugom ~estu odrav.aju odnosi poloaja; kao
l kod H~bvaks~.' sIstem klasnih poloaja i klasnih suprotnos~I POStOjI samo u sferi ideolokih/simbolikih
odn~s!l l odnosa L! potronji. Suprotnosti se uvek mogu
otkn~ samo ?~ mvou vet?sa klasa i stilova ivota. Poto
Bur~Je do~elJuJe odlucuJUu ulogu "klasnom poloaju",
raz~ka kOJu on uspostavlja, s druge strane, izmeu klasa l grupa s .raznim statusima ostaje takoe samo pret:po~tav~a. Pnr~d;1i odnosi i klasna borba nestaju i znacaJno. Je zapazItI d.a, kada se radi o definisanju klasa,
BU~~Je se cas pOZIVa na drutveno-profesionalnu kategonJu. - stapajui ujedno nju i mesto u ekonomskim
o~osIma -;; cas na odnos prema kulturi, kada posmatra
"Vise klase kao "obrazovane klase".
Da li je m~gue da 0,:"0 preutkivanje proizvodnih
odnos31 .ne~a .mkakv?g d~Jstva na prouavanje naina
potr?~nJe cak l kada Je rec o potronji kulture? Da bi se
uver;h ll: suprot~o~ dovoljno je podsetiti na injenicu da
se pItanje })otrosnJe postavlja u irem okviru od pitanja
rep~odukOIJe radne snage, koje nas upuuje na uslove
pr01Zi:'0dnog p.:o~es~; da nas funkcionisanje sistema kolovanJa, I:0 L?IslJenju .samog Burdjea, znaajnog prenosio~a pon.asanJa. u sfen kulture, upuuje na funkcionisan~e prolZVo~ odnosa; da "drutveni put" klasa, po
n}~mu sastaVlll deo "klasnog poloaja", neposredno zaVISI od preobraaja proizvodnog procesa.

Upotrebna vrednost i prometna vrednost

v.... Pre .p'oetka .rasprave o nekoliko teza Z. B odrij ara,
OIJI n0Y:Jl radov: poku~avaju da prihvate ak i najeks~em!:11Je posledice lOgike diferencijalistikog pristupa
pItanpma I?otr?nje, moe korisno da poslui kratki pregled IZvesnih vIdova odnosa Rikardo/Marks.
Ako. Marks smatra Rikarda za najveeg buroaskog
~kon0rn.:stu, preva~hodno "ekonomistu proizvodnje", to
Je zato sto, za razliku od A. Smita, on ne smatra da je

proizvodnja ograniena potrebama, ve pronalazi da ona

poseduje samostalnu pokretaku snagu svog sopstve~og
razvoja, i zato to, potvr~ujui )e.'!n0smislen~ ~~vezlva
nje vrednosti s radom, .J.asno IS~Ice ~tagomstIc:ku suprotnost profita i naja:nmna, kapIta~a. 1 rada. Pa Ipak -:kako mu to namee njegovo neIzbnslvo klasno stanoVite - on upravo smatrc: da su ,,~~ja.mJ?-~ r~d i .kapital
prirodni a ne da su 01;11 odree:u ISt~~IjskI o~li~ dru~
tva" (Marks): samim tim on nece mO~I, kao.m njegoVi
prethodnici, da rei problem odnosa prOIzvodnJa/potrebe.
.
To ovekoveavanje kapitalistikih proizvodnih odnosa ga spreava da analizira oblik vrednosti.ll Rasprava
o obliku vrednosti iznosi na videlo injenicu da s~ dve
robe ne izjednaavaju ni kao upotrebna,vrednost m kao
primerci iste. supstance - rada .-:-:, vec u potpuno posebnim uslOVIma, samo ako POStOJI Istovetnost upotrebne
vrednosti i vrednosti, dakle konkretnog rada i aps~rakt
nog rada, zato to se vrednost javlja u razmem kao
upotrebna vrednost a apstraktni _r~d kao konkretni rad.
Analiza ob.1ika odnosa u razmem Je prema tome neophodna za teoriju roba, u onolikoj meri u kojojo~a sama
moe da otkrije _protivreni karakter svoje sutll1.e .. Meutim, posmatrati robu kao j.edins~vo s.uprot~ostI vrednosti i upotrebne vrednostI - l razhk~vat! prema
tome vrednost i prometnu vrednost - kOJa Je samo
oblik kretanja unutranje protivrenosti - om_ogua~a
dvostruku analizu kapitalistikog procesa prOIzvodnje
kao proizvodnog procesa upotrebn~ vr~dnos~i i procesa
korienja kapitala, rasvetljava protlvrecnost u:meu proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa i dozvolJa:va da se
razvoj buroaskog drutva ~hvati~ na kra~u k.;"aJev!l, kao
uzastopno nizanje konkretnih oblIka prot1VrecnostI vrednost/upotrebna vrednost, apstraktni rad/konkretni rad,
protivrenosti koja trai svoje istorijsko reenje.
. Rikardo analizira samo sutinu vrednosti: prometna
vrednost time za njega postaje samo obian znak koji
obeleava upotrebnu vrednost u sferi prometa; on nj u
smatra za "obinu prolaznu formu, kao neto isto formalno u buroaskoj proizvodnji".23 Ne poznajui protivrenu sadrinu robe, on ne zna ni za prot,ivrenl karakter procesa kapitalistike proizvodnje, i samim tim ni za
prot1vrenosti prometa. Robna razmena je, po njegovom
miljenju, u svojoj sutini razmenajednog proizvoda za
22
On razmatra samo kvantitativnu odreenost prometne
vredno~ti . .. a zanemaruje kvalitativnu odreenost". K. Marx:
Histoire des doctrines economiques, Ed. Costes, T. V., str. 53.
23 K. Marx, isto.

96
7 Marksizam u svetu 11

97

neki drugi proizvod, a novac se svodi

funk "
stva prometa, materiJ'alizaciJ'u
d
.na
CIJU sredv'
vre nostI - znaka 24
N t'
a aj nacm nestaje svaka mo '
,
post?j~je kapitalistikih kriza k ~cnost d~ se objasni
Pttrn,rekIdIma , prome~a, "Najapstrakt%Ji s~b1ikach~ upravo
mogucnost njenog uobli
'
,
Ize a za:o::-?rfoza robe; ali ta metam tvanJad'
Je s~ma metaVIJeno kreta '
' v o r oza sa rZI U sebI, kao raz'
nje, prot1Vrecnost sadranu u J'ed' "
b
Izme u vrednosti i upotreb
dn"
InICI ro e,
ne vre ostI, IZmeu novca
i robe,"
Mogunost pojave krize n I '
, d'
,
Izmeu kupovine i proda 'e J d~ azI se Je mo u razlici
roba suoava s tom teko J ' ~ mo se u robnom obliku
'
com.
Me utIm
onaj k ..
d v
nog oblika, ~e pozn~}~ ~~ uz vrzay~ od analiziranj,a robza proizvod iskI'uu 'ej svak teskocu" razmena proIZVoda
nosti; kapitaIiz1m brem ~ko~cnost rea~izacije vredne moze da doiyi
stva::nu ,?iperprod~kciju kapitair
prot1Vrecnosti izmeu proizvo~' l l, rob e, l!e:t;na moguce
Kapital, nain aku l " .le l potr?vsnJe,
proizvodnih snaga, ne hlU~~IJ:o l dne};"r l1cenog . ~azvoja
trebarna; meutim same pot;eb a u e og;r:,anICen poR'k
'
e su neogranzcene
l ardo, komentarie Marks zaboravl'a
' ,
s~yar: d~ "postoji apsolutna razlika izmeJ hfamo Jednu
CIJe prOIzvoda i hiperprodukcije b" R b ~erpro~uk
dena kOrienjem na'amno
d r,o e . , o a.Je prOIZVeavaju da se zadovode jed,g ra aj
naJamnme omoguprodukciju radne sna e
mo potre e neophodne za reje razlog zbog ko' e ; ! ea ne I?otreb~ same po sebi. To
J g J "prOIZvodnJa ograniena profit om ka it r
p ::- Ista a ne ~otrebama proizvoaa",26 krize
J'asno uk azuJU
na te gram ce,
'
Prema tome Rikardo ko"
monijim od Sis:r'nondi' a d JI s~ u tome pokazao nadtenju kapitala": ali nj" ", obro Je r~eo univerzalnu
M "
l njegovu specifienu skuenost" 27
e utIm, Istovremeno po'
"
'
enosti kapitala pretpo~ta l' ~anJe u~yv~rzalnosti i skunju i potrebe: upravo ~at~ J~t a ~e ovaJamo proizvodprotivrenosti unutar roiz s cl ~IJe I?ogao da analizira
protivrenosti koje sup~otst:I'n~e, Rika:-d? ne poznaje
nju,
v JaJu potrosnju i proizvodan shvata suprotnost kla '1'
v
protivrenosti kapitala kOJ'e tr ~a, ::- l pos~o n~, poznaje
24
"
aze njegovo IstorIjsko pre-

t?

l!

Uporedi: D, Ricardo P' ,

"
et de,}'imp6t,. Ed, Costes, 193'4 t~l:;tlles de l economie politique
Marx Isto str 57 . 54 '
, str, 92,
'". I sto, 'str, 89
1
.
TI

Marx: Fondements de la 't'

"
Anthropos, t, II, str, 368,
en lque de l economie politique,
l

..

vazilaellje, nj~mu je nepo2lIlata borba klasa, koja istovremeno Izrazava protivrenosti naina proizvodnje,
predstavlja aktivni uslov njegove evolucije i najavljuje
njegovo raspadanje.
Isti uzroci proizvode ista dejstva: Bodrijar, prevashodno sooiolog potronje,28 polazei od analize robe pre
Marksa, pokazuje radikalno nepoznavanje protivrenosti
kapitalistikog naina proizvodnje i borbe klasa i predlae, sve u svemu, novu verziju ve poznate figure potroakog drutva,29
"Potronja" predstavlja, po njegovom miljenju, postupak usko vezan za istorijsku pojavu i razvoj masovne
industrijske proizvodnje. Njenu racionalnost ne moemo
shvatiti kroz odnos potroaa i "predmeta" potronje,
ve kroz odnos (strukturiranog) sistema potroaa (odnos klasa) prema (strukturiranom) sistemu predmeta,
Predmet se ne troi u svojoj realnosti ve u svojoj razliitosti; tek kada postane znak (klasne razlike) on postaje predmet potronje,
"Potronja, ukoliko poseduje odreeni smisao, predstavlja aktivnost sistematske manipulacije znacima",30
Potronja znakova ne odnosi se danas samo na elitu
(npr. Veblen) ve na sve drutvene klase. Vladajue klase
kontroliu kodeks mree vrednosti-znakova, koji predstavlja "strukturu vlasti i kontrole, suptilniju i totalitarniju od strukture eksploatacije"3J (u marksistikom znaenju te rei),
Pojava i masovno irenje "forme-predmeta" prema
kojoj objanjava autor, tee istovremeno upotrebna vrednost, prometna vrednost i vrednost-znak, zahteva izradu nove teorije, "politike ekonomije znaka" koja predstavlja kritiku:
- VUlgarne ekonomije potronje, tj, supstancijaHzrna potreba koji potronju shvata kroz odnos subjekti
objekt jednostavno zamiljen kao "potreba";
marksistike teorije, Upotrebna vrednost nije, kako tvrdi ova teorija, prirodni oblik robe ve "praktino
jemstvo, ista racionalizacija" prometne vrendnosti-znaka: drugim reima, odreeni drutveni oblik u kome su
predmeti objektivirani u eri buroazije; koja se pojavljuje istovremeno kod i "pojedinac-privatno lice iji su
28 Uporedi: J, Baudrillard, Le Systeme des objets, Gallimard,
1968. La societe de consommation, S, G. P. P., 1970: Pour une
critique de l'economie politique du signe, Gallimard, 1972; Le
miroir de la productioIl, Casterma1111, 1973.
29 Rikardo je bar odabrao pravilan put, tj. proizvodnju.
10 Le systeme des objets, str. 276.
II Pour une critique . .. , str, 9,

98

99

t
odree:c:i potrebama" ("Pour une critique ... ").
s~m Mar~s ~e u svojoj analizi robe potinjen logici

ciljevi
I

nOSIOca zn~ce~Ja (p::ometna vrednost) koja treba da doved~ do "oce:?~ostI reaJ:1og postojanja" znaenja i onog
na sta se znacenJe odnosI (upotrebna vrednost i potrebe)
(!,Le mi::oir ... ", str. 18). Politika ekonomija znaka, krit;ka 9blIka u:potrc:.bne vrednosti, prevazilazi Marksa utolIko s~o za nJu "Upotrebna vrednost, daleko od toga da
ukazuJ.e na ?blast koja prevazilazi politiku ekonomiju,
samo Je honzon.t Prometn.e v.rednosti". Proizvodnja Upot~ebne vrednostI, zadovoljenje potreba ne predstavljaju
n: ono to prethodi ni ono to sledi robno drutvo ve
njegovu specifinu ideologiju; dok naprotiv ono to' ukida robna razmena i to njeno sopstveno ukidanje treba
da uspostavi, to je simbolina razmena, sveobuhvatni
odnos ~ kOI?e predmet kao takav nema mogunost osamostalJIvanJa, a kao znak nema morunost kodificiranja
ve je .n~razdv,?~an .od konkretnogb odnosa u kome se
r~zmenJuJe, . sustu;skI 4voznaan: "sredstvo uspostavljan.J.a odnosa l udaljavanja, poklon je uvek i ljubav i agreSIJa. " t.o~alni .i~r~z konkretnog odnosa elja"."2 U toj
per?pektiVI,. socIJahzar:r: l!e .~rua ?tvarno reenje: zatvorem u gramce produktlvlstIcke etIke, uhvaeni u zamku
upotrebne vrednosti i potreba, njegovi pokretai mogu
samo da doprinesu jaanju "kodeksa".
.
.Ka~ empirijs~u potvrdu itave te logine, originalne
l 1?nvlacne graevI~e., ~?dri~ar 1?redla~. sv<?ju studiju o
"sIstemu predmeta l nJIhOVIh dlferencIJalnIh primena u
rukama .potroaa. So~iogr.afska dimenzija tog rada je
stvarn.a l. sval~ako doprmos: da sadrini diferencijalisti_
kog ucenJa OSIgura odreem deo istine; meutim, ne ini
nam se. da on u :reoj meri nego zapaanja Veblena,
Go?loa, ltd. d.o~a~uJe spo~ob~o~t tog uenja da iscrpi sav
s~:sao_ potros~c~h ponasanja l da predstavlja optu teDnJU tIh ponasanja.
.. S druge. strane, klj~ z~ njegovu teorijsku argumentacIJ:U. palazlIr~o u tretIranjU upotrebne vrednosti kao
sP~~IfIcne .d~stvene forme robne proizvodnje. Meutim,
kntIka k~~a. Je Marksu upuena o tom pitanju u vezi je
s nesumnJlvI.m nepoznavapjeI? marksistike teorije robe.
Odsustvo pOJma. vrednosti 1 sIstematsko povezivanje upotrebne vrednostI s promentnom vrednou a ne s vrednou, znaajni SLI dokazi tog neznanja.
Smatrajui, po uzoru na klasike, meusobni odnos
prometne vrednosti i upotrebne vrednosti kao odnos nosioca znaka i znaenja, Bodrijar se zadovoljava da ih
n

Pour une critique, str. 62-63.

ostavi jednu pored druge; dok za Marksa p~ayi odpos

u vezu vrednost i upotre~n~. vrednost l .r~dI se
o protivreonosti, a ne o)uk~tap?ZIcIJI,,,O unutras~]_o] .protivrenosti "imanentno] pnrodi robe a ne o. ]ukstapo. ... o bl!lvrednost
fora Jedino J'e prometna
mOlJI
l!.K..

'k
.drustvena
t'.
ali ne upotrebne vrednostI vec retanja pro Ivrecnorr:~ vrednost/upotrebna vrednost u sferi prometa.
s l Svodei teoriju vrednosti-rada na logiku ~~dnake
vrednosti, pripisujui Marksu Rikardovu koncepcI~u prometne vrednosti kao "obino~ f<?rmalnog posredn!-ka robe", ne poznajui robu kao Jedmstvo s~pr<?tnos~, .Bo~
rijar doka2'iJ.lje da je nesposoban d8: otkrije. IZa P~IVI?nih
oblika prometa protivrenosti nama prOIzvo dn] e l 10
giku sutinskih odnosa koje on stvara:~4
..
.
Stvarno uenje politike ekOnOmIje znak~. mJe. one
gina1no. Razvoj "potronje" (koja j.e za Bodnjara ISt?vremeno ideoloki fenomen i realnI postup~), postaje
sve neophodniji za odravanje razvijeno!L??lika ~~?no~
drutva, koje pretpostavlja prodajll: :S~ZhCI?h k?h~a l
raznovrsnost roba. Zbog to~a ul?ravl]acI ~ru?tvemm s'lste:
mom sve vie i vie kontrolIu l programIrajU tu praksu.
monopolu nad sredstvima proizvodnje odgovara mono
pol nad "kodeksom" u okviru takvog drutva (ovd~ ~e
Bodrijar poziva na Gal~~aj,ta) u ko~e .konfJola traznje
postaje element strategIje ("L~ .~ro;r ... , st.r. 106).
Potrebe, u tom smislu, predstavlJaJ:r Istmsku p;OIzvodnu
snagu: "Tranja, tj. potrebe, sve Vise ~dgovaraJu odre~.e
nom modelu simulacije. Ove nove prOIZvodne snage VIse
ne postavljaju problem drutvenom. sistemu: on~.pre~
stavljaju anticipirani odgovor, sam SIstem kontr~hse J?-]Ihovu pojavu." Tada svaki zahtev. iz ~o~ena naJa:n:~?ma
favorizuje drutveni sistem, doprmosI njegoyom ocuvanju. Jednom reju, proizvodi se za potreb~ ko]~ p2--edstavljaju pokretaku snagu drutva, it~. Ona] ko Je zeleo da
zaobie Marksa s leve strane, nasao se u vodama Galbrajta i glasnih pobornika potroakog drutva .
Uticaji jedne modernis.ti~e i idealis.ti~e episte.mologije (prevlast nosioca znacenJ.a) dOPU?.1em posledIcama
nepoznavanja d~j,:lektike ~ah su ~ozda :rdela u banalnosti ovih zak1Jucaka (kOJI na kraJu. krajeva mogu da
izazovu i iznenaenje u ovo vreme knze).

~ovodi

33
Ako smo dakle, na poetku ove glave, l!- tenji .da nastavimb' da se iz'raavamo obinim jezikom, rekli: roJ;>a Je up?trebna vrednost i prometna vrednost, bukvalno shvacenc;>v!o .Je
netano. Roba je upotrebna vrednost ili predmet za konscenje,
i vrednost". Uporedi: Le capital, t. I, str. 74.
.
v .
" Ta nesposobnost upuuje na jasno odreen Ideoloski odnos: fetiizam robe.

100
101

Mada pozajm1jen iz hegelijanske filozofije, pojam

forme igra, posle Marksa, centralnu ulogu za materijalistiku teoriju ideologija, oznaavajui celinu sastavljenu od jedne kategorije iz prakse i njenog idejnog ekvdvalenta. Kao praktina kategorija, forma zavisi od "prividnog kretanja", a kljuni deo naunog postupka sastoji
se u ukazivanju, mimo forme, na proces koji je nju stvorio i koji zavisi od "stvarnog kretanja". Meut1m, uzalud
Bodrijar podvlai da "jedna ista logika" proima "materijalnu proizvodnju (sistem i proizvodni odnosi) i proizvodnju znakova (kultura, itd.)", njegovo odbijanje svakog
mogueg "razdvajanja znaka i sveta" predstavlja, u stvari, potinjavanje "sveta" znaku: onoga na ta se znaenje odnosi znaenju i znaenja nosiocu znaenja. To
svoenje realnog na nosioca znaenja - i ideologije na
znak - onemoguava poimanje proizvodnje znaka i
njene logike. Od tog trenutka, mada Bodrijar jo uvek
podrava izvesnu realnost, ova realnost kao praktina
dimenzija znaka, iskljuivo zavisi od prirodnog kretanja: ne dolazi u obzir mogunost da se iz forme (na primer, robne forme) izvede stvarno kretanje (protivre
nost vrednost - upotrebna vrednost) koje predstavlja
njenu sutinu - fenomenoloko brkanje stvarnog kretanja i pI'ividnog kretanja u najveoj meri protivno naunom postupku. Na taj nain Bodrijar se naao zatvoren u zam1cu nemogunosti idealistike kritike ideologija.
Njegova kritika "oblika upotrebne vrednosti" omoguava mu da figuru "pojedinca iji su ciljew odreeni
potrebama" opie kao ideoloku, da raskrinka supstancijalizam potreba kao specifini' odnos robne ideologije;
ali, svodei "svet" na "dejstvo realnog ponaanja" znaka,
tj. stvarno kretanje na prividno kretanje, njegov sopstveni opis realnog zavisi nuno, u poslednjoj instanci, od
iste te ideologije.
Materijalistika kritika oblika vrednosti, sa svoje
strane, ukazuje ne samo na nunost fetiizma robe koji
proistie iz samog tog oblika (tj. iz zatajivanja logike
proizvodnje i njenih odnosa i nune veze prividnog kretanja prometa ka sferi potreba i potronje, veze koja
sainjava strukturu figure potroakog drutva), ve j
na stvarno kretanje koje raa taj oblik: protivreno st
izmeu vrednosti i upotrebne vrednosti, proces oploa
vanja kapitala i proizvodni proces upotrebne vrednosti,
itd.
.
Zbog toga se za Marksa, upotrebna vrednost ne nalazi "izvan oblasti robne ekonomije", ona tu, naprotiv,
102

.
v .. ulogu nego u prethodnoj ekonomiji."35 "Lo:.
ti" i logika ekvivalencije" (a takoe l
Igra "vaznlJu l ..
b ]Ivos
,.
..).
1 o to
gika upotre
to' an' e ekvivalencije, eksplm~.t~~IJ.e. rusu, ea
_
Bodrijar u superpozlCIJl illO odnosu ek:,nepos J
pretpost~ti Jtogika stv~rnog jedinstva, nain proizvodnje,
.' v
. J' edne i iz druge
preslVl10 .
. 'stie istovremeno I protlvreC11:? IZ.v
. d'
.
}~d~no ako se vodi rauna o diJale~ticko:r;n Je ms~
vrednosti i upotrebne vrednosti, proIZVkin~~ 0f.nguros~m
. odnih snaga, moe se stvarno ras ~ I S. ~
prol~ vko drutva uz isticanje protivrecnostl Izmeu
pot~osadnj: i potro~je tj. kako zavisnosti potron)e od
P~~~~~dnje tako i nesp~sobnosti kapitalistike. pr~)lzv?d
~je da zadovolji potrebe, i uz konano po~tavlJanJe pItanja potreba u kontekst klasne borbe.
,

(Jean-Pierre Terrail, "Besoins. consomation et occultation des rappo~ts de

production", La Pensee, br. 180, apni 1975)
Prevela dr Ksenija Jovanovi

;; K. Marx: Le Capital, tom III, str. 248.

103

Edmond Preteceille

DRUTVENE POTREBE I SOCIJALIZACIJA

POTRONJE*

I -

OBJ~KTIVNI KARAKTER POTREBA I NJIHOVA

DRUSTVENA DETERMINACIJA

. . Neuspeh idealistike problematike potrebe na teoplanu proistie iz njene nesposobnosti da shvati

rlJSk
p.~re o. pot.re~e a time i osnovne drutvene determirnaCIJ~. ~zlmaJucI za ~rajnj~ .taku svoje analize potrebu
pOJe~maca, on~ s.e Iscrpljuje kroz psihosociologiju percel?Ol~~ ~em.ar;tJa l ~a~ovolj!lnja,. kroz empiristiku des.
krikPCIJU :n~lVildua1nih 1 drustvemh varijacija raznih obl'a potrosnje.
l
Problem treba da se postavi u drutvenim razmera.
:na, tako. da sfera potronje ne bude proizvoljno izdvoJena. Nam:ne, up:avo u sferi proizvodnje moemo nai
osnb e det~rmrnacije potronje. Problem potreba je
kr<; em drus~~ne reprodukcije radne snage. Kad to
azemo, n~ znacI da samo menjamo naziv ve da u Tvi
p!an stavljam? teorijsku analizu naina proizvodnl?e .
njenog kre~anJa. Jedno je postaviti problem svakod~ev~
kog ~bnavlJanja fiziolokih i psiholokih sposobnosti svaog. coveka posmatranog pojedinano, a drugo je razma!ratl reprodukoiju radne snage u okviru celokupne drustvene formacije.

kl

. Posle. Mark~ovih :-adova, postalo je uobiajeno smatratI da Je prOIzvodnja u stvari proizvodnja potronje.

tivni~ O;aj l~ak pred~tavlj!l; .i~o.d iz .teorijskog dela o kolek.

pre~ d~bnma CIJOJ IZradi su posebno doprineli

M om'k P enson
l Fransls Godar.

104

To se moe konkretno analizirati u vie razliitih vidova.

Pre svega, proizvodnja je proizvodna potronja sredstava za proizvodnju i radne snage, a ta radna snaga je odreena stanjem naina proizvodnje: brojem radnika, razliitim kvalifikacijama po granama, po nivoima, brojem
radnika svake kvalifikacije, geografskom lokalizacijom,
itd. Drugim reima, reprodukcija! naina proizvodnje
podrazumeva pre svega reprodukciju odreene radne sna
ge, prilagoene tom nainu proizvodnje po broju, kvaliEikacijama, lokalizaciji.
Drugo, proizvodnja kao proces rada zaista troi rad
nu snagu, izaziva habanje korienih sposobnosti. Vrsta
rada, oblik i intenzitet rada, uslovi rada, odreuju tipove
tronja fizikih, nervIl!i.h i intelektualnih sposobnosti
koje opet, sa svoje strane, postavljaju odreene zahteve
u pogledu odmora, potronje namirnica, dokolice, itd.
Tree, proizvodnja odreuje izvesne neposredne uslove reprodukcije radne snage koju troi. S jedne strane,
stopa iskOriavanja odreuje nivo najrurn.Il!i:na a time j
nivo "kupovne moi", tj. obim onog dela potronje bitnog za kapitalistiki nain proizvodnje - koji se
obavlja kroz potronju robe. S druge strane, organiza
cija radl:!. odreuje trajanje i raspored asova slobodnog
vremena za reprodukciju radne snage.
etvrto, proizvodnja stvara drutvene uslove reprodukcije radne snage. Kao proizvodnja upotrebnih vred
nosti, ona odreuje stvarno polje potronih upotrebnih
vrednosti i uslove njihovog stvarnog prisvajanja. Radi
se istovremeno o upotrebnoj vrednosti robe i o vie ili
manje "prirodnim" upotrebnim vrednostima kao to su
voda, prostor, vazduh, suneva svetlost, zelenilo, iji se
stvarni kva1itet menja, ponekad smanjuje pa ak i nestaje u zonama koje je izmenio nain proizvodnje i njegovo korienje prostora. U svojstvu proizvodnje vrede
nosti, ona odreuje vrednost robe namenjene potronji
prema tome i vrednost radne snage u smislu vTednosti
celokupne robe neophodne za njenu reprodukciju. S
druge strane, razvoj drutvene i tehnike podele rada
i uslova akumulaoije kapitala, doprinosF odreivanju
Pojam reprodukcije je dijalektiki pojam koji sadri stadinamiki aspekt. Drutvena reprodukcija se ne moe
vriti na uvek identian nain, svaka reprodukcija ukljuuje j
izvesnu promenu. Razvoj suprotnosti je glavni element preobraaja u reprodukciji.
2 Druge vrste determinacija takoe tome doprinose, posebno politiki odnosi koji odreuju intervenciju drave; na to pi
tanje emo se kasnije vratiti.
I

tiki

10.3

onog to u okviru svili drutvenih aktivnosti u datom

trenutku sainjava ili ne sainjava deo oblasti robe i
oploavanja kapitala.
U kapitalist,ikom nainu proizvodnje, proizvodnja
u uem smislu znai proizvodnju vika vrednosti. Me
utim, determinacije na koje smo upravo ukazali vrede
za sve radnike ak i za one koji nisu proizvoai vika
vrednosti, im ti radnici prodaju svoju radnu snagu za
aktivnosti neophodne za oploavanje kapitala: aktivnosti
vezane za promet i razmenu. Takav je danas sluruj sa
veinom dravnih najamnih radnika. A tako je najzad i
sa radnicima vezanim za pre-kapitalistike naine proizvodnje ukoliko su, u drutvenoj formaciji, ti naini
proizvodnje potinjeni dominirajuem nainu kapitalistike proizvodnje.
Na taj nain, u drutvenim razmerama, proizvodnja
odreuje i stvara reprodukciju radne snage, a to vredi
za sve naine proizvodnje. Nije potreba ta koja kao primarna, odreuje proizvodnju koja e biti sekundarni
odgovor na tu potrebu, tranja ne stvara ponudu. Meu
tim, iako nas sadanja kriza moe navesti da "logiku
drutvenih potreba" suprotstavimo logici kapitalistike
akumulacije, bitno je potvrditi nedvosmisleno da zadovoljenje drutvenih potreba ne moe da bude bezuslovno
smatrano za krajnji oilj oko kojeg bi trebalo organizo.
vati svaku ekonomsku politiku, ve predstavlja jedan
vid razvoja proizvodnih snaga. Ne postoji tu nikakav
"produktivizam" ili "utilitarizam" u kojem bi drutveni
razvoj bio potirijen proizvodnji stvari, jer govoriti o
razvoju proizvodnih snaga, o razvoju ivog rada, znai
u ovom sluaju voditi rauna o svim vidovima odnosa
drutva prema samom sebi i prema prirodi, o svim nai
nima prisvajanja prirode od strane oveka, ne stvarajui
meu njima hijerarhiju i ne potinjavajui ih jedne drugima. U tom smislu, razvoj proizvodnih 'snaga ukljuuje,
na primer, razvoj svih oblika kulturnih delatnosti, aH
ne zato da se potini i us meri kulturna delatnost prema
neposrednom doprinosu napretku produktivnosti u industriji, to bi odgovaralo izvesnom utilitaristikom gledanju na stvar, ve zato to je kultura, kao osnovni vid
odnosa drutva prema samom sebi i prema prirodi, sas
tavni deo ljudskih proizvodnih snaga.
Kapitalistiki nain proizvodnje, uspostavljajui proizvodnju kao proizvodnju vika vrednosti, priznaje kao
drutveno koristan samo onaj rad koji moe da doprinese oploavanju kapitala. Odatle proistie objektivno
svoenje ljudskih aktivnosti na proirenu reprodukciju
kapitala, iJi odraz moemo nai u subjektivnoj reduk-

buroaska ekonomija, ideologija koja orga01Jl kOJu vrSI

't l
nizuje knjigovod~~~o kapI a a~u rotnost se javlja izme~
U toj re~u~cIJl, oSdov~~ it~listika akumulacijc:.tel
.p elati'vnom ukidanju. ZlVOgt
.mrtvog rada l ZlVOg ra a'
,
. mrtvog ra d a I r .
akumUl'l.Tar:Ju .u rodulctivnosti ivog rada nJevgov~ po rada, po~ecanJ P
d Zadovoljenje drustvenih ~o
injavanjem . mrtv0r.? .ra n~~-odnih masa predstavljaju Je:
treba, razvOJ p.otrosn)e dnili snaga koji nuno prolaz]
dan vid razvOja prOIZVO v'
d
.
kroz fazu davanjc:.primatdaz'l~~mm~~eu~e teiti, kako to
Ka primatu zlVOg ra
v' san'e nauke i tehnike
neki danas proI?ovk~~j~, krO~t~lg~ stJam prikriva odgokoje se smatr~J~ Ilvc~a, roizvodnje, to isto tako
vornost vladaJuee~ ?vkI~laid~oloaiji koju kapital favonaginje opskukrandtlstl~ oJ e tenje ka profitu dolaze u
rizuje danas, a a njegov
.
nauke i tehnIke. Isto
otvorenu protivre?ost s !~zvl?J:raanJ'em na prethodne
POStICI nl
, .. "
t tvo
to. ne moze
t ak
' o se
. k'i bi bili "humanIJI , zana s ,
oblike pr9?zv9.dnJe OJ ovedati na taj nain nazadovaseoski naam ~Ivota. Prop
o individualistiko beknje p~oizvobdn:h snkal'hgafrz~~~I], aS=rginalizovanih dejstvom
stvo sItno- urzoas
krize,
"
avo nalazi u naunom i tehNaprotIv" Izlaz vse . upr v e i tehnike revoluoije ponikom r~oJu" poceCl . na~c~ samo kroz razvoj ivo~
kazdujuk dadfk~~~~;v~~da ~traivaa, inenjera, !e~;:
:a a, va?
' a u isto vreme i omogut;-je pruzaJu':I
cara, radnlka':it g~ , ljudskih proizvodnih snaga naj:
sredstva za os o aaanJ,e
'veo' meri ropskog rada, l
manje kva1ifik.ovang l, 'l."; ni1 litikovanijim i bogatijim
za njihoVO J?:l~ago avanje oj: strane doprineti razvoj~,
oblicima" kOJI ce op~t sa sv uz pretpostavku da kritenSve Je to lI!-0guce ~~ml l ko' inovaciji bude razjum pribegavanja naUCI f,:ekoj~ ~sm~rava korienje tehvoj iy'og rada, a ne ~~? l tvo rada i ka relativnom ~~
nol~gIJe ~a ak.umf'kulacI}!- ~~ivo~ rada, koji je i naj?kuplJ:l.
danjU naJkvah l kvanIJe(l-k ,,:::> naina proizvodnje kOJa
Ta osnovna ontra l cIJa,
dn'e u najveoj meri
lei u dominantnom o~osu Pd~~~~aa~ 'Drugim reima,
karakterie reprodukCl)u ra.
ni'~ 'linearna, nije ponjena uslovljen~st prOIzvo~lJom ze ~e predstavlja konslediea jednosnusl~ne uzrocne ve
tradiktornu uslovljenost.
.,
ae 'e objekS jedne str~ne, ~eproddkcIJt~:-~t!~~~i~a, Uslovi
tivni zahtev kapItala l tl? drrnv<?s og kapitala uslovljavaju
akumulacije svakog pOJe acn m tj izvesne zahteve
njegove potreb~ za radndmuks~~go z~t~ve koji mada su
u odnosu na njenu repro ' , CIJU,
."

v,'

V'

107

106

objektivni nisu nita manje kolebljivi i vezani za kon"

kurenoiju. Sluaj Lipa (Lip) i u skorije vreme Ratoa
(Rateau) pokazali su u kolikoj meri kriterijum profita
moe da dovede do razdvajanja kl'iterijuma koji se odnose na ekonomski potencijal jednog preduzea: moderne proizvodne jedinice koje okupljaju strune radnike
i \kvalitetna sredstva za proizvodnju i koje proizvode materijal cenjen i po svom kvalitetu i u najvanijim sektorima, u punom razvoju, posebno to se tie Ratoa (materijal za nuklearnu energiju, doivljavaju da je i
samo njihovo postojanje dovedeno u pitanje zbog oportunis tike i spekulativne tenje za profitom gI1upaoija
koje ih kontroliu.
.
Broj radnika, kvalifikacije, ritam rada, sve e se to
menjaIt:i s konjunkturom to se tie profita i njegove
realizacije, ali uz optu ve poznatu tendenciju postepenog ukidanja ivog rada u korist mrtvog rada, zamenjivanja kvalifikovnih radnika mainama i nedovoljno kvalifiikovanim radnicima. Postoje, meutim, izvesni objektivni zahtevi zajedniki za celu kapitalistiku .klasu koji
su posledica zahteva reprodukcije radne snage za kapital u drutvenim razmerama, i koji se razlikuju od determinacija svakog pojedinanog kapitala. Ovaj drugi
tip kapitalistikih determinacija reprodukcije radne snage izraava se bilo preko usklaene politike poslodavaca, bilo preko drave.
S druge strane, proces proizvodnje, kao kCmkretan
proces realizacije radne snage je isto tako :i proces reprodukcije te radne snage: rad zamara, ali on predstavlja, u veoj ili manjoj meri, obuavanje, vebanje, razvoj manuelnih i intelektualnih sposobnosti. Proces rada i njegova reprodukcija uslovljavaju,to se tie radne
snage, tenju ka razvijanju ivog rada koja se ispoljava
istodobno .kroz sam proces rada i kroz drutveni proces
reprodukcije radne snage van proizvodnje.
Na taj nain, da bi mogli pravilno analizirati uslovljenost reprodukcije radne snage proizvodnjom, neophodno je u okviru te uslovljenosti shvatiti dejstvo protivrenosti koja postoji izmeu proizvodnih snaga i odnosa proizvodnje.
II -

OBJEKTIVNE DETERMINACIJE I SUBJEKTIVNI

OBLICI POTREBA

Izraena potreba je neposrednd oblik pojave potrebe. Humanistiko-idealistika psiho-sociologija potreba,

koja predstavlja dopunu ekonometrije, stavlja akcenat
108

na promenljivost izraene potrebe, zbog koje potreba

ne bi mogla da se svede na objektivnu uslovljeno~t nainom proizvodnje, implicitno svedenu na 'grubu 1 mehaniku uzronost.

Da hi savladali i prevazili takvu redukciju i da .1;>i

istovremeno pristupili konkretnoj analizi reprodll:kcI]e
radne snage, njenih protivrenosti i .njihovog. deJstv:,,-,
treba podvui da je uslovljenost namom pro1Zv?c;InJ~
kontradiktorna uslovljenost, kao to smo to an.ahzlr:,,-h
u prethodnom delu, i da tc: uslovljepost, n::"- kohk;o bIla
bitna, ne deluje sama, vec na slozen .nacm ~p~Jena s
drugima u procesu u kojem treba uzetI u obZIr Istovremeno neposrednu ekonomsku uslovljenost (iz. domena
infrastrukture) i ideoloko i politiko dejstvo (IZ domena nadgradnje).
Daemo sada, posle drugih autora,3 skice nekoliko
defi.nicija i hipoteza koje ukazuju na nune pravce razvoja analize, po naem miljenju: jo Smo daleko od
strukturiranog teorijskog izlaganja.
Poimo od radne snage poto se radi upravo o njoj.
U prethodnom delu smo izneli ideju o o~jektivnim zahtevima za reprodukciju radne snage, kOJ~ stvar~ kretanje i sama reprodukcija konkr~tno~ nacu;a ~rolZVod
nje. Ti objektivni zahtevi uslo~IJ,:vaJu subJekt.I::ue postupke i predstavv~ koji st~tuTlr~Ju rv~prodt;'-~CIJl r~dne
. snage na dva nacma. PrVI Je on~J naom kOJlv s~ pnmenjuje na pojedince posmatrane Izolovana; .teznJa da .se
maskiraju klasni odnosi pomou odnosa I~mell:,.poJ~
dinaca, "slobodnih oi jednakih" subjek<;tta,. l. proslrenJ~
robnih odnosa ostvareno irenjem kapltahstlckog nac~
na proizvodnje, ine od reprodukcije radne sn.age "pnvatnu stvar" stvar domainstva - potroaa, Izolovane
jedinice rep;odukc~je radne ~nage. "P~vatni !i~ot:' domainstava (njihoVI konkretnI. postupc~. potros~Je) p<;>tinjeni su objektivniJ;n za.?t.evmla n,:cm.a :prOlzvo~Je,
onakv.im .kakvi se pnmenJuJu na pOJedlllacne radnIke
koji ine ta domainstya. ~adi. p~j~dnost~vljenja, vm~.e
mo je nazvati determmacIJa mdlvldua1nih potrosaok1h
postupaka.
v'
v'
Re individualna" slui ovde da oznaCI ono sto Je
u potro~kim postupcima u v~~i s drutvenim dete,;minacijama .koje deluju ~a domaoms.tvo, OS~?vnuv drustvenu jedinicu reprodukCIJe. Dakle, mkako mje rec o tome
3 Uporedi posebno F. Godard, De la notion de besoin au
concept de pratique de classe, La pense.e, No. 166, decem~Cl!
1972, i J. Briere, La dialectiqUe des besoms, La Nouvelle entIque, No. 73, april 1974.
.. .
.
4 Za definiciju pojma potronje, VIdetI dalje par. 4.

109

da sey"individualno" suprotstavi "drutvenom", ve da

~e tac:no odre~e razliite osobenosti drutvenog. Ozna~ad~~~e t:nhacmstva kao osnovne jedinice, nos,ioca tih
m ,IVI ua l P?stupaka, nije obian empirijski izbor
dec ypravo teorIjska posledica analize naina potronje
~~k1:ne ry~produkcije radne snage, stvorenog kapitali~
s IC, nacmoa;n :pr<:izvodnje. Domainstvo, porodica
sve~eka .~a rodIte.IJe.1 ~vecu, postalo je tipian oblik repro. 17- c~J~ ~ kapltahstlckom nainu proizvodn'e, mada
~edl )~dklll!.Jer postoje dodatni ob1ici, mladi n~oenjeni
obl?~CI OJI S1;1 nap1;1s.tili R0,:::odicu - i sasvim razliiti
IC:~h- stranI r~dnlcl kOJI Zlve sami u Franouskoj dok
su nJI ove porodIce ostale u domovini. .
'
nih ~eu~~, radna snaga nije samo ta zbirka izolovadruYt omacklsta;,ic -:- potraaa, to je pre svega jedna
s. s ven~ asa. oJa~.zbog mesta koje zauzima u odnoIma 'prOIzvodnJe, teZI da se organizuje kao takva A
orgakz<:vcma klasa izraava kroz klasne politike 'po- .
stup e. 1 klasne zahteve, II preduzeu i van preduzea
obJektrv.ne zal;tteve ~eprodukcije naina proizvodnje:6 Ka~
postUPCI. podjarmljene klase, ti postupci su pre svega
~smerell1 na eksploatatorski odnos, na uslove rada dru~~ne usl?ve ;reprodukcije radne snage, na politike
ose,. ah om mogu samo iZuzetno da zacrospodare
sre?S~::lma potronje u tolikoj meri da predstavl'a'u
.delu;:llcno klasne potroake postupke (na primer aft[vnostI odbora pr:eduzea ili radnikih optinskih odbora)
.
Ak;o se vratlmo na individualne potroake postupke'
JCl:Snf Je! da je naa prvobitna ematizacija koja suprot~
av Ja IZolovano domainstvo-potroaa i organizovanu
~su: preteran a i zahteva ispravku. U stvari prvi termm Je reala.~ samo kao tendencija naina p;oizvodnje,
cl rep~?dukcIJa radne snage, ak i a'ko je usmerena na
o~acm~~o. kao na suenu porodicu, u mnogo je veoj
me:-l .soc;]a1i~ovana. Takva je u onoj meri u kojo' 0trosn]a, cak J. individualna, zahteva specifinu umeln~st

ki

sa o5 Da b! poje~ostavili nae izlaganje, prouavaemo ovde

md s~ucaJ. radn~cke .kl~~e. ~azmotriemo kasnije pitanje drugih
rus tvenih slOjeva l njihovih odnosa.
(op ~i~e 19f2v)o~t:;i. u pitanje bi~ i.~~ja koje je izneo F. Godar
ni'
., ." ,CIDl nam se pravilni~~m da koristimo izraz "klastak~s~.Pck samo za IJostup.ke kOJI podrazumevaju klasu kao
treb ' J.. ao ~tvarno .org~~zovanu klasu. ini nam se da ih
. a ~~~kovatI od onih kOJI, mada mogu eventualno da budu
~~{ednI~kI ~.a sve pojedince jedne drutvene klase, pod uticajem
vok~maclJa veza.nih. za, zajedniko mesto u odnosima roizzumivaJ'u na. tdi~PltanJe cemo se kasnije vratiti - ipak p~dra.
pOJe nce samo na odvojen nain u drutvenim' di
~ilia:duaInim.d:,ojenimt vO~k~ase, na :primer, o~o to smo n~ali
po rosac
postupcIma.
v

koja treba da bude steena u drutvu (kuvati, vriti

oprav:ke 'll kui, upravljaH automobilom ...), a jo neposrednije .ukoliko su izvesne vrste potronje "domain
stva" socijalizovane, bilo kao postupci jedne ire drutvene grupe, (proirena porodica, komiluk) bilo kao
postupci koji su sastav:ni deo dravne socijalizacije (kolstvo, zdravstvo).
- Preimo sada na subjektivne oblike za koje emo
moda morati da koristimo termin potreba. Predlaemo
da se potreba definie kao subjektivni oblik objektivnih
determinacija drutvenih postupaka koji strukturiraju
reprodukciju radne snage.
.
Namee se jedna prethodna primedba koja se odnosi na teorijski status tih subjektivnih predstava. potrebno je odbaciti dva simetrina stava po tom pitanju.
Prvi stav stvara od potrebe kao subjek1:ivne forme isti,
pasivni odraz objektivnih determinacija koje su sastavni
deo postupaka, a porie joj svako dejstvo nad tim postupcima. Drugi stav, naprotiv, od subjektivnog povoda,
od svesti o potrebi, stvara specifian nain delovanja
drutvene determinacije. Tu postoji stvarna tekoa koja,
ini nam se, moe da bude prevaziena samo produbljenom konceptualizacijom ideje "aktivnog odraza" koju
je izneo Lenjin. Svaki drutveni postupak istovremeno
stvara i pretpostavlja subjektivne forme. Ukoliko ih
stvara, one su odrazi. Ukoliko ih pretpostavlja kao preduslov konkretnih procesa - kao to je za radnika poznavanje njegovog zanata uslov procesa rada - subjektivne forme imaju sopstveno dejstvo nad postupcima.
Moda bi, uostalom, trebalo govoriti, pre nego o subjektivnim formama ili o ideologijama odvojenim od postupaka, o praktinim ideologijama, kako to sugerie
Luj Altiser,1 "o kompleksnim sastavima sklopljenim s
jedne strane od pojmova - predstava - slika, a s druge strane od ponaanja - dranja - stavova - gestova.
CeLina funkcionie u smislu praktinill normi koje upravljaju ponaanjem ljudi i konkretnim zauzimanjem stava u odnosu na realne predmete i na realne probleme
njihove egzistencije, drutvene i individualne, i njihove
istorije".
Razvijajui dalje ovu prvu primedbu i ponavljajui
nae prethodne definicije, mi emo, dakle, nasuprot trima tipovima postupaka koje smo razlikovali, individualnim potroakim postupcima, socijalizovanim potroakim postupcima i klasnim postupcima, postaviti sub7 L.
Althusser: Philosophie et philosophie spontanee des
savants, Maspero, Paris, 1974, str. 26.

110
111

je~tivne o?1i~e koji, ih ~~ate, pra~tine ideologije koje

om stvaraju l pomocu kOjih se odrzavaju;

Prema. t?me, razlikovaemo, preuzimanjui sada izvesr;e tra~I<::lOn~e .fo~m.u.lacije? individualne potrebe
(koje osecajU pOjed1l1CI Ih bolje reeno domainstva
osn~vne je.dinice .~eprodukcije radne snage), praktin~
drustven~ IdeologIje p?tron~e i na~zad, drutvene potrebe ~Oj~ su elementI.svestI orgamzovane klase, koje
klasa lZrazava kroz sVOJU organizovanu borbu.
.
Pre nego to razmotrimo njihove meusobne odnose
l dr:uge.determi~acije koje utiu na te postupke i na te
sll~jektIvne oblIke, hteli bismo da podvuemo vanost
kOjl;'-, po n.aem miljenju ima uvoenje predloenih
razlIka. yZa Izvesne autore, zaista, drutvene potrebe datog drus!Veno~ Sloja bile bi one potrebe iju neophodnost oseca. vecma clanova tog drutvenog sloja.
.
Meut1ID, ako za polaznu taku uzmemo potrebu
l t~ on~ koju oseaju po~e~ini. .1an?vi jednog drutvenog
slOja, cak l ako su brojm, rIzIkujemo da ne shvatimo
sve objektivne drutvene zahteve reprodukcije radne
sna/?ie. R~log je .~o ~ r~z~iiti drutveni slojevi, ni
utoliko VIse pOje~ njihoVI clanovi ne poseduju nuno
~ datom tr~nutku Jasnu svest o njima. Videemo, meu
tIm, .da ta J.asna svest treba da bude stvorena delimino
protIV drugih postupaka, drugih ideologija.
Klas~e . organizacije mogu da izraze drutvene pot:r:ebe kOJe Ipak ne oseaju nuno kao potrebe oni koji
bl trebalo da ih oseaju.
Znamo, na pyrimer, da je Roajeov zakon (Royer) 0
pr~thodnom strucnom usmeravanju imao odjeka U izvesm~ v~lo ir~kim slojevima naroda nae zemlje. Dok
se smdikalne l P?litike orgc:mzacije ve dugo bore za
realno. obr:::ovanJe do 16 godma, mnogobrojne radnike
p or<;> dIce VIse vol~ ~~ !ljihova deca prestanu sa kolovanJe~ l i 14. godllll l brzo donesu dodatni dohodak u
porodicu..,:!,a pojava je,. meutim, praena povienom
eksploata~IJom te mlade l nedovoljno kvalifikovane radne snage l onemoguava, u drutvenim razmerama razv~j kvalifikacija, ivog rada. Samo II klasnim org~niza
~IJa:rla i.pom?u !ljih mogu da se formuliu zahtevi koji
:zrazavaju objektIvne potrebe y~eprodukcije radne snage,
J~r se !e potrebe odnose na cltavu klasu i kroz nju na
njene clano:re - a .ne naj~r~ 11,a skup izolovanih pojedin~ca. To prIznavanje od1ucuJuce uloge klasnih organizacIJay u o~osu na klasne postupke i na klasnu svest o
drustven1ID potrebama, omoguava da se prevazie
"s~on~aneistika" koncepcija potrebe koja smatra svest
pOjedinca za osnovnog nosioca istinske potrebe.
112

Treba ipak podsetiti do koje mere ta spontaneisti

ko_subjelctivistika koncepcija danas iroko pre~vlauje.

Setimo se svih onih ispitivanja javnog IDl1j~nja l ~eta
koje pretenduju da otkriju prave potrebe. ~ak a~? l ne

spomenemo najobiniju - .~vesnu i u .nekim pn~Ikam~

organizovanu - mampUlaCljU odgovo::lma pOJ:;noc~ grIrode i redos leda pitanja, znamo do kOJe mere IsklJuCIVO
psiholociol~l~o prislukivanje. izraenih ,potreba pr~~
stavlja naucm neuspeh. Na prImer, sondaze kao "ozbIlJnije" .psiholoke s~udije, ,.'po~azu}.u': ~a to se tie. stanovanja, "FranCUZI u veh~oJ vecIm. zele .d::. ~tanuJu l!
porodinoj kui s batom . Treba 11 zaklJucJ:tI da pohtika stanovanja koja eli da odgovori drutvenim potr.ebama treba u najveoj meri da se orijentie na izgradnju
porodinih kua ? Jedna ve klasina ala p?d~ea naprotiv da je prava sinteza odgovora na ~pltn:ke ~na
prema kojoj veina eli da stanuje u P?rOdlr;oJ kU~I u
podnoju katedrale N~~re-Da~e. OzbIlJna. ps~oso~;olo
gija ne bi na glup nacm stavIla tu "P!otIVrecnost . na
raoun iracionalnosti potroaa. (za kOjeg se opet IstO
tako smatra da je racionalan da bi .se opravd~l~ druge
postavke iste prirode), ve bi se trudIla da anallZlr~ dr:utvene mehanizme koji stvaraju jedno takvo sU?JektIvno dejstvo. iroko izraena elja za posedovanjem porodine kue treba istovremeno da bude smatrana za
svedoanstvo o ideolokoj konjunkturi potre~a. koja
treba da bude izraena kroz demokratsku POlItIku, a
isto tako i kao simptom tekoa i protivrenosti u sadanjim drutvenim uslovima reprodukcije radne snage.
Ako se vratimo na individualne potroake postupke i na subjektivne oblike koji su za njih vezc:-ni, a koj~
nazivamo individualna svest o potrebama, tl postUPCI
i ti subjektivni oblici su izraz veeg broj~ .dete~inadja.
Sve one proistiu iz zahteva reprodukCIje nacma proizvodnje, ali na razliite na~i!1e izr~ava2u ~roti:vreno~
sti te reprodukcije. PredstavIh smo Ih U semI kOJa sledI
."
i koja izvan teksta zauzima celu 15. straI~icu.
Mi smo ve dali obrise neposrednIh determmacIJ3
vezanih za proces proizvodnje i z.~beleili zna~j .:po~ro
akih ideologija - postupaka kOJI su ka~~ktenstI~m za
razne klase i drutvene slojeve. to se tIce klasmh postupaka i klasne svesti o drutvenim potrebama, oni su
oevidno usko povezani s individualnim ~ostupci:na. i
individualnom svesti. S jedne strane, om nastaju IZ
individualnih postupaka i individ~alne sv~sti,. ;i er kolektivna svest koja se raa iz klasmh orgamzacIJa pothra
njuje se individualnom svesti njihovih lanova (koja je
isto tako proizvod drutva). Individualna svest, mada
8 Marksizam u svetu II

113

nije sam~ po sebi, spontano 'a

drustvemm determ'
"
' J sna svest o objektIvnim
l
macIJama neizbe
'
no nosI obeleje
.og elementarnog ali suti k
.ivnog poloaja klase ' d ns, og nes~lada izmeu objekr _________I_ommantne 1deoloke 'predstave, _
<

<

<

<

<

Ide<!loki oblici vezani

za j,ayna opremna dobra I javne slube

~~posredne determina_
CIje. veza~e za proces
proIzvodnje:
nadnice
-!;adno vreme, raspored
casova

~o~jalizovani ob.

liCI potronje:
Kolektivna oprem.
na dobra
Irydirektne najam.
mne

Potroaka

ideologija,
reklama",

Kapitalisti-

ka ponuda
robe

I Vladajua
gija:

fndiV1idualna
svest o potrebama.

Indit~ktna ekspio.
ataCIja:
poreska ubiranja.
takse

<

In<iividualni
potroaki

1postupci.
ideolo.

ol;>lici predstavljanja kulture, drutvenog poloaja

ekonOmije
'

Klasna
svest,
drutvene
potrebe

Potroake

ideologije_
-postupci

Klasni po- stupci, zahtevi; politike borbe

socijalizova.'
ni oblici
potronje

NAPOMEN A: O\~akva ema vredi

.
no sredstvo II Izlaganju povod samo k.:::o. pr:lvremeno pomo.
- Ona je vrlo ne' ot
' za raz~~sljanje.
hce koje ukazuj'u na dePterPmU!1a ..~abelezIlI smo samo one stre.
macIje vezane
. d'IVIdualne
.
k
" . za m
pos.tupk e. l" m d'IVlduainu
svest Izne'
I drustv~ne 09-nose !<oji bi na~~~our asruj~ d~u~e de!ermina~ije
- sema Ilustruje protivreni ka:ak~nosenjk<:h{jrugIh strelIca;
.- ona treba da bud k"
<:r ne Ideterminacija'
~ltrehcC! ne iscrpljuje pOja;: d:f::~.van"}. I .prevaziena: ucrtan~
l ystruje,. on treba da bUde razvi ~~aclje jer ga vrlo nepotpuno
lakoe je potrebno prevaz'ICI
..
) n kro~ konkretnu analizu
konkretnih procesa. Pored t
razldIku s.tre!lc:;:a/rubri.ka u analizi
oga ne ostajU I Izvesni elementi,

nesklada koji je direktna posledica eksploatatorskih odnosa.B Klasni postupci pretvaraju taj nesklad, koji oseaju pojedinci, u klasnu svest. Ali ova opet, sa svoje
strane, postepeno menja individualnu svest radnika uporedo ,s razvojem klasnih postupaka.
Individualni potroaki postupci i individualna svest
o potrebama organizuju se isto tako i u zavisnosti od
dru,tvenih uslova reprodukcije radne snage, a tu moemo ematski razlikovati dve oblasti.
Prva je oblast robnog prometa. Jedan deo potroakih postupaka odvija se kroz kupovinu robe. A dominantna determinacija robe u nainu proizvodnje je
determinacija vrednosti, realizacije profita. Budui da je
osnovni kriterijum kapitalistike proizvodnje akrumulacija, uslovi proizvodnje i realizacije vika vrednosti odreuju - ak i u njenoj konkretnoj upotrebnoj vrednosti
- stvarno proizvedenu robu. Da bi roba bila prodata,
ona treba da odgovara odreenoj potrebi, ali to ne
znai ni da se proizvodi sve ono to odgovara potrebama
(tako neki farmaceutski trust prekida proizvodnju vrlo
korisnog antibiotika zato to je ta proizvodnja nedo
voljno rentabilna) ni da je odgovor na potrebe najbolji
to se tie kvaliteta (namerno se proizvode predmeti
osrednjeg kvaliteta, jer se bre troe i prema tome potrebno ih je bre obnavljati). S druge strane, cena robe
koja odreuje njenu drutvenu pristupanost, takoe
je uslovljena zakonom vrednosti (i njegovim deformacijama). Najzad, bez namere da hi smatramo osnovnim
vidom kao u ideologijama potroakog drutva, treba
voditi rauna o kapitalistikim postupcima ideoloke
proizvodnje potroakih potreba koji tee da stvore, ili
bolje reeno da usmere i oblikuju potrebe u skladu sa
zahtevima za profitom.9
Druga je oblast koja se odnosi na postupke drave,
u ,kojima moemo razlikovati dva aspekta. Drava pre
svega utie na kup ovnu mo, pomou ubiranja prevoza
i kroz oblike indirektne najamnine. S druge strane, drava organizuje izvesne socijalizovane oblike potronje, kolektivna opremna dobra. Raspoloiva opremna dobra,
8 V!ideti o tome M. Plon et E. Preteceille, La theorie des
jeux et le jeu de l'ideologie, La pensee, No. 166, decembar 1972.
9 Da li stvarno postoje "lane potrebe"? Nama se ini da
je pre re o tome da potroake ideologije preuzimaju i preorijentiu potrebe koje su uvek "prave", zato to su uvek subjektivne posledice objektivnih drutvenih zahteva. Na nivou
potrebe, re je pre o devijaciji nego o prevari. Prevaru, naprotiv, moemo nai u neskladu izmeu reklame - ideoloka predstava potronje gotovog proizvoda u cilju podsticanja na kupovinu - i stvarne potronje koju on omoguava.
'

114
115

F
oblici njihove drutvene pristu v
.
.
ivanja individualnih potro v cvI2hcnostI, doprmose odreoblast je takoe mesto stv:: ~ postupaka. Ova druga
gija koje vre vlastiti utica]. ~a IZtVesp~g 1;>roja ideolo-

potrebama.

po rosn]u l na svest o

Razmotrimo ponovo em 1 b I
v
~u teorijsku analizu koju
u
~)e r~ceno celokupstvo determinacija ko.
ona e I~Icno Ih~stru.ie. Mnoindividualne potroak~ep:t~okez1fJ?- ia.dbI sainjavale
potrebama ne srne da nk .. p e l m .IVI ualnu svest o
nacije koji je anaIizira: nje v0'k 0vm aspekt determi~.ovni aspekt, to je uslovr~ pocet u oye. gl~ve. Ovaj oscmom proizvodnje koji .]. ?~st potrosn.1e l potreba naproizvodnje, potrona r~ed~~ ovre~el!0 konkretni nain
CIle. Ova determina~ija d I . sn~be l proces eksploatarektn:im utica1em na s
e Uje Istovremel!0 svojim di... d
.
.
arnu radnu snagu
k
re tmm uticajem kroz d
-d
. l SValIm In id~ su specifini i analizi~~f kave en~ ,:spekte koji, ~am u poslednjo] instancI.
ao takvI,. Ipak ~u uslovl]e.
nacmom prOIzvodnje
BItna posledica tog osnov-u g
l
.
potronje i potreba je njiho kI a~p.k eta determinacije
tveni odnosi u ijem okviruv s asm.. arakter. Ako drupotronje nisu klasni odnosi 10 e kdVI]a dru!v:ni proces
o se
u <;>kviru potroakih jedinic~ kao v l?otrosn]a ,?bavlj~
kOJe funkcioniu na relat"
st? Je "domacmstvo
aspekt drutv
d
. Ivn? ne.zavIsan nain, osnovni
paka ini da e~dn~~r~d~aIJe tIh individualnih postuodnosima proizvod
d I e enom mestu u drutvenim
tronje. DruQ'im re~l!aO ~oka~a skup karakteristika poimplicira dir~ktno klas~ k~o ~akko proce~. p~tronje ne
genost u karakteristikama pot ':?'. pOvItO]I bIt~a homosebne drutvene klase i t
rosn]e .c anova Jedne podrutvenog procesa potrono. predstavlja osnovni aspekt
.
Je.
Ovo pItanje je od k :t l
v
tu.. nalazi jedan od bitnihP~~or: :,a~nobti jer se upravo
mne, dominantne ideologi e
.asal:: ~~zoaske ekono?bla~t potronje ispunj~ja dotIm ,pIt~Jlmav.~a :r;tju je
]edmca relativno homocrena s macms~~:: CI]~ Je zarazlikama democrrafskhn ' amof"k!I"atlfIcIrana' prema
dohodovnim, ob~azovnj~ \eolta s. Irn,. profesionalnim,
potronje se stoga is crpI] u' . urnIm, bltd . Prouavanje
..
k
]e u mnogo ro
.
v
njIma orelacija koje statistvk
b I. ]mm IstrazIvaleom pojedinanom tipu po:;: ! ~a] ~]~ odgovaraju svaprinos ovih radova nikak
os~]e. a a e~n:pirijski doorijski efekat sastoji se u o ne reba ~~ba~Itl, glavni tetog kontinuuma katecroriJ.~r~v~iI~ stav ~an]~ u prvi plan
b
]U negIranja postojanja

cl i.

V.

10

Uporedi dalje

II

tekstu par. 4.

protivnikih drutvenih !dasa. To je tano ako posmatramo samo oblast potronje gde, na primer, robna potronja neposredno razlikuje pojedinca ili domainstvo samo po razlikama u "dohotku", ali zabluda i prevara se
sastoje upravo u izolovanju te oblasti. Protivrenost
rad.kapital je u tom sluaju prikrivena i govorie se
samo o "nejednakostima" izmeu drutvenih kategorija,
o "povlaenima" (to e biti kategorija viih kadrova i
slobodnih profesija a ne akumulacija kapitala) i o 'inepovlaenima" (a ne o eksploatisanima).
Meutim, isticanje ovog osnovnog aspekta, karakteristinih razlika klasnog poloaja, oevidno ne iscrpljuje
analizu potronje. S druge strane, u samoj unutranjosti
date drutvene klase, postoje znatne razlike u pogledu
potronje i potreba: ini nam se da upravo ako razvijamo do nivoa konkretne analize povezanost determinacija koju smo ve ranije opisali, moi emo da jasno
ukaemo na te razlike, a to neemo moi ako pribegavamo na tradicionalan nain "idealistikom alibiju" razLika
u kulturi gde nalazimo klasini postulat primata "sistema vrednosti" pojedinaca; jer i sama kultura i razlike
u kulturi moraju da se shvate kao aspekt proizvodnih
snaga, drutveni proizvod istorijski preobraen.
Rek1i smo, isto tako, da potronja nije proces neposredno definisan klasnim odnosom. Tanost te inje.
nice ne dozvoljava nam zaista da analiziramo izolovano
potronju jedne posebne drutvene klase jer je drutvena jedinica potronje esto sastavljena od pojedinaca
koji su, u svojstvu radnika, deo razliitih odnosa proizvodnje, pripadaju razliitim drutvenim klasama ili
slojevima: poljoprivrednici vlasnici poljoprivrednih imanja, radnici, slubenici, trgovci i zanatlije, intelektualci . .. Osnovni aspekt determinacije potronje moe, za
ta domainstva, da bude povezanost determinacija vezanih za razliita drutvena mesta u proizvodnji. To isto
vai i za druge determinacije koje se na to nadovezuju,
a moe se smatrati za jedan od vanih elemenata analize
razlika u potronji i potrebama lanova iste drutvene
klase ili istog drutvenog sloja. Ta "drutvena meavina"
u reprodukciji radne snage ima .uticaja na konkretne naine potronje i na subjektivne oblike koji se vezuju za
njih, ali u isto vreme i na subjektivne i objektivne oblike odnosa pojedinaca prema njihovom klasnom poloaju. Moe se, na primer, postaviti hipoteza da meanje
radnika i slubenika koje je, uostalom, u porastu s pribliavanjem oblika eksploatacije rada, ne moe ostati
bez uticaja na razvoj ekonomske i politike svesti slojeva koji nisu sastavljeni samo od radnika.

116

117

III -

ISTORIJSKI RAZVOJ POTREBA

Da ~ Sc: potrebe razvijaju, kako, zato? Ovo centralno pItanje u teorijskoj raspravi je takoe pitanje
o onome ta su potrebe danas.
Za vul~arnu eko~omiju, nema nikakve sumnje, potr~be. su umv~.rzalne ~ nep:o~enljive (ali su istovremeno
u~J:tnJene u .CIStO pSIholoskoJ raznovrsnosti. individual:?-Ih sklonostI po~roaa), a poveanje potronje nije nista dr~go do opste poveanje zadovoljenja blagodeti u
kretanju k.a dru~vu izobilja: to je potro~ko drut~o.
. I;zvesm autor~, mada odbacuju takva pojednostavlje~Ja, ~pak s~~traJu da kapitalistiki' nain proizvodnje
Izn?SI na!:~Iste, u datom trenutku svog razvoja, isuvie
v~hke kollcrne robe, dok su one prethodno bile rezerVlsane za "povlaene". Drugim reima, kapitalizam bi
stvarne: rnogao da u potpunosti odgovori objektivnim
z~teVl~a reprodu~cije ~adne sn~ge. Osnovna protivreonost I~meu /pro~zvodnih snaga l odnosa proizvodnje
~es~ala bl da .USt1fp'I mes!o tekoama koje bi postojale
Jed:m<: ~ rea~zac~JI profIta! vodei ka alijenaciji kroz
pot!osnJu kOJa bl postala Istovremeno preterana i ideoloska.
. . Mayda je po.trebn<?, k~o to Y!IO ve rekli ranije, vodItI :-acU?a. o .Iz:vesmm Ideole:skIm determinacijama u
for~mranJu mdivldualne svestI o potrebama i individualnih postupaka potronje, - i sa te take aledita
radovi ~ ..Burdjea su izneli brojne zanimljive an~lize .-:.
s~atrati ih za osnovni aspekt znai prevideti stvarno
prJ.sustvo drutvc:nih kretanja, borbe radnih ljudi. Ako
~oI?bar~e L~v ill!-a pravo da istie znaaj "dinamike
l:SplracIJa kOJu bIsmo mi nazvali dinamikom klasne
sves~i o ~rutvenim. potrebama, bitno je shvatiti da je
ta ~maml:ka posledica promena u nainu proizvodnje,
da Je vezana za klasne postupke.
!3itn,.o je .s~vatiti da ta dinamika predstavlja r~zvoj
protlv:r:~cnOStI .IZlll~u l?roizyodnih y~naga i odnosa u .proIZVOdnJI, protlvrecnosti kOJa proZIma celu ekonomsku
bazu, kako proizvodnju tako i potronju.
.
Nepotre?~.o je tu anali~~ sada dalje razvijati, jer
l sa.n;:a. emplpJska !(~nstata.cIJa postojan)a krupnih preobrazaja kOJI menjaju aktivno stanovmtvo nae zemlje istie .irinu razvoja drutvenih .potreba, koji vie ne
:predsta-.:l]a . zagonetku im smo ustanovili da on izratavae:bJektlvne zahteve reprodukcije radne snage u drustven1ll1 razmerama.

~azvc~). stmk~ure aktivnog stanovnitva odraava

razvoJ nacma prOIzvodnje i proizvodnih snaga u okviru
118

tog naina proizvodnje. U periodu od 1954. do 1968. codine moemo zabeleiti:

- Brzo opadanje broja poljoprivrednika vlasnika
poljoprivrednog imanja kao i najamnih radnika u poljoprivredi.
. ,.
..
- Sporije ali ravnomerno opadanje oroJa zanatlija
i sitnih trgovaca.
(Jedine kategorije koje su jo U opadanju su rudari mornari i ribari, kuna posluga i svetenstvo).
.
, - Apsolutno i relativno ;povean~e radni~e ~lase
iji je broj umanjen u podaCIma NaCIOnalnog .mstItut~
za statistiku i ekonomska izuavanja zato to su mnogI
radnici iz proizvodnje razvrstani meu usLuno osoblje
i slubenike. Miel Fresne procenjuje na 44% (prema
37,8% po podacima Nacionalnog instituta za sta!istiku
i ekonomska izuavanja) ude o radnike klase u aktIvnom
stanovnitvu 1968. godine.
- Dosta veliko poveanje broja slubenika.
- Snano poveanje broja telmiara.
.
Ostale kategorije u znatnom porastu su: profeSOrI
i njima jednake kategorije, inenjeri i njima je.~nake ~~
tegorije, socijalne i medicinske slube, srednjI admmlstrativni bxdrovi.
.
Pored promena ukupnog broja, i druge promen~ pogaaju razne kategorije radni~a. N<;tvedimo. meu nJ~a:
- Opadanje procesa naJarnrnh radnika u drzavnoj slubi (od 15,9% u 1954. na 12,4% u 1968).
- Rastuu koncentraciju radnika u velikim preduzeima.

Koncentraciju radnika u gradovima. U 1962. godini 26.6% radnika je stanovalo u seoskim optinama,
u 1968. bilo ill je jo samo 23,7%.
- Poveanje broja stranih radnika, naro~i!o u ~a
tegorijama kvalifikovanih radnika. Meu radn!c~ma bIlo
ie 87% 'stranaca u 1954. i 11,6% u 1968. godim, a procen~i su bili u 1968. godini 22,7% manue1nih radnika,
10,8% polukvalifikovanih, i 8,9% kvalifikovanih radnika.
- Opadanje udela ena u radnikoj klasi (od 22,7%
u 1954. na 20,4% u 1968) taj se udeo, naprotiv, snano
poveao u kategoriji slubenika.
Prisustvujemo takoe i intenzifikaciji rada. Ritam
rada se ubrzava, razvija se rad u smenama. U 1970.
godini, 25,5% radnika preraivakih industrija radilo
je u uzastopnim smenama (2 X 8 ili 3 X 8) prema 12%
u 1957. godini. Ovaj procenat raste s veLiinom preduzea zato to je rad u smenama vezan za traenje .maksimalnog poveanja rentabilnosti obimnog postojanog

119

kapitala. To dovodi i?t.ovremeno d~ i.nte~zifik~~ije rada,

l do poremeca]a rItma ZIvota.
Rad koji je rascepkan, jednolia:n, koji se ponavlja,
do sada rezervisan za izvesne kategorije radnika (polukvalifikovane i manueIne radnike) iri se ne samo kod
radnika, ve i kod slubenika, tehniara pa ak i inenjera i rukovodeeg osoblja.
Nedeljno trajanje rada je u sadanje vreme veoma
dugo, mada usporavanje ekonomske aktivnosti izazvano optom krizom kapitalizma dovodi do izvesnog smanjenja. Nedeljni rad trajao je, prema podacima Ministarstva rada, 42,8 asova u proseku u oktobru 1974.
godine. Tome treba dodati sate provedene u prevoznim
sredstvima, satove zamora izazvanog neudobnou javnog prevoza, mune sate za ivce onih koji moraju da
kOriste svoje automobile.
poveanja zamora, ah

DegradaCija uslova ivota u gradOvima, potiskivanje

mnogobrojnih radnika na periferiju grada, ponekad udaljenu, pOjaavanje tetnih uticaja, zagaenje vazduha,
sve to poveava zamor, unitava zdravlje, oteava reprodukciju radne snage.
Razvitak proizvodnill snaga u okviru naina proizvodnje obeleen je akumulacijom mrtvog rada i razvojem suprotnosti izmeu mrtvog i ivog rada. U tom
pogledu, promena kvalifikaCija je oevidna, jer, s jedne
strane, vidimo poveanje broja polukvalifikovanih i manuelnih radnika, a s druge strane, poveanje broja tehniara i inenjera. Treba, meutim, dodati da se degradacija rada, opadanje kvalifikacija, kao posledica toga, ne svodi na obinu suprotnost izmeu kvalifikovanih
i nekvalifikovanih radnika ve, naprotiv, pogaa sve
kategorije, raunajui tu i inenjere i tehniare.
Na osnovu ovih zapaanja, vidimo kako razvoj proizvodnje moe da odredi individualne postupke i klasne
postupke, jer su oni, II drutvenim razmerama, izrai
razvoja suprotnosti, tenje ka njenom prevazilaenju u
toku drutvenog preobraaja. Na taj nain, danas, u
okviru nae drutvene formacije, ne samo da svakodnevni ivot ne predstavlja onakvo materijalno blagostanje
u kojem treba jo samo izmiljati lane potrebe ili potrebe za "SUvinim", dodati jo "neto radi zadovoljstva due", ve su objektivni zahtevi reprodukcije radne
snage sve neodloniji i sve ih je tee zadovoljiti u optim drutvenim uslovima Ite reprodukcije. To se neposredno izraava na individualnom i na drutvenom nivou
veoma brojnim nedovoljno pokrivenim elementarnim
potrebama, ili ak sve slabije i slabije zadovoljenim.

_. nezanemar
osobe u
Nezadovoljene elementa::ne po t rebeb su
v
- ln st kOJa poaa a lOJ ne
ljiva drustvena lea o
b'::;' adnike porodice s
odmaJdim godinama, mnogo rOjne r
niskim
.
u u Francuskoj jo uvek proPotrprihoctima.
ebe za stanOVIma s
.
.
.v t
V'
V rk" broj stanova Je SUVIse s ar,
natn
ble~
SUVIse zm all' ,e l~~~moep' re~lje~, loe izolovan od buke, prenaseljen, suvie skdUp.
.
utanjem rastu zbog inP?tre~e za o :r;norom l o~ loe su zadovoljene u
tenzifIkacIJe rada l Pdev<;>za, 'z ega proistie potreba
uslovima ivota ~ grci oVIm l v danas vie De predda se provede vlken ~a sevu.~ toda se ode na godinji
stavlja samo luksuznu bpot:o~n~adnici u stvari jo uvek
odmor, ega su mnogo roJnI

i'

Lieni.
b
. . kulturom se poveavaju
Potrebe za o ra~ovanJ~modnih snaga podstaJmutog
P od uticajem razvoJa prOIZV
l"
li' te potrebe
t l nike revo UCIJe, a
pO~leC1ma naucneeke ~pladanja kvalifikacija rada, ne~o
naI aze na prepr
obrazovanja nedovoljne
statka vremen.a, za:n..?ra, ~:n~a stanovita ~eprodukcije
opreme. DodaJm<;> fO.s ~a z~htev za izvesnim kulturnim
radne snage, o~Je tlvn~ 'alizaci'u potronje. Poznavanju
rabzvojem :rezbanVtIezk~~~~11 opra~ki, kulinarstva, trveba bsao ra IVanja as ,
. k'
ht aju duze o uda do?ati ~pstdrak~ni~a zn~~Jadobrj~~~ :t:n tipa stan.oavanje. BIlo a ze mo.
kupimo kola na kredIt,
b da znamo itati,
va:nja s umerenom st~arlllo~,
koristimv socijalnob oSdgudn~:~ ~~z:ajemo svoja prava
pisati, racunat.I, tre ~ a. aOdministrativnih propisa.
i da se snalazImo u SumI

IV -

V '

POTRONJA

"v l. kao " radv

v "
kOJ' u renik d efinIse
Rec. potrosnJa
"dovodi do svog potpunog
nju kOJ<;>n:; .se neka st~:\o' om se stvari koriste !ako
ostvarenja l kao .,,:~~nJ
J
bFvim" _ oznacava
da ih to unitava l crnI Ih neupote lIok ema vulgarne
veoma razliite dru~vene p03' t l!-P
oilj i krajnju ta
ekonomije ~::eds\avIJ~. ~dtro:~~od~je, prolazi kroz :ras~
ku lanca kOJI, po azecI 1" p kazuje da su potronja l
pod~lu dinrJ'aaz~:~~ob~~ l~~k~opovezane. i da je po.trebno
proIZVO
V' l. l'lcn
v u potrosnju. .
l'k ati proizvodnu potrosnju
raz 'l! ov
..
d
ruki karakter. U pro"Potro~.nja radndn.Ilka olmm~uV~~~cr rada troi sredstva
" vodnom arnu ra l e p
::;,.
d V" . vredIZ
v . da bi ih pretvorio u prOIZVO e CIJa. Je
.
za potro,snJou
nost
veca d vrednosti predujmljenog kapitala. To Je

120
121

njegova proizvodna potronja koja je istovremeno i potronja njegove snage od strane kapitaliste kome ona
pripada. Meutim, radnik troi za sredstva za ivot novac ,koji je dat za kupovinu te snage i to predstavlja
njegovu linu potronju".H
U kapitalistikom nainu proizvodnje, odnos proizvodnje razdvaja ta dva tipa potronje, jer se lina potronja koja omoguava reprodukciju radne snage vri
izvan procesa proizvodnje, kupovinom neophodne robe
pomou naj amnine.
"Proizvodna potronja i lina potronja radnika su
daikle potpuno razliite. U proizvodnoj potronji, on deluje kao pokretaka snaga kapitala i pripada kapitalisti;
u linoj potronji on pripada saJ:nom sebi i obavlja vitalne funkoije izvan procesa proizvodnje. Rezultat one
prve je ivot kapitala; rezultat ove druge je ivot samog
radnika" P
Prema tome, razlikovaemo proizvodnu potronju i
linu potronju koja nije nita drugo do deo reprodukcije radne snage koja se obavlja izvan procesa proizvodnje, izvan vremena koje je kupljeno za naj8!illllinu. Treba
dodati i treu kategoriju, potronju vladajue klase ili
luksuznu potronju za koju ova klasa troi jedan deo
vika vrednosti.
Razdvajanje proizvodne potronje i line potronje
je karakteristino za kapitalistiki odnos proizvodnje,
a odnosi se, osim radnike klase, i na sve najamne radnike. Proirenje vladajueg naina proizvodnje u drutvenoj formaciji povlai za sobom, kao to smo ve videli, postepeno nestajanje sitnih nezavisnih proizvoaa
i poveanje kategorija najamnih radnika; kroz to se
javlja i postepeno nestajanje razliit,ih formi proizvodnje koje istovremeno osiguravaju i jedan deo samosnabdevanj a.
Bitno je zapaziti da to stvarno razdvajanje, taj
rascep izmeu "rada" i "izvan rada" mje obina neminovna posledica "napretka", razvoja drutvene podele rada. To razdvajanje je sve naglaenije u sadaIlje vreme
upravo zato to je proizvodnja u sutini proizvodnja
vika vrednosti, jer eksploatatorski odnos potinjava
ljudski rad akumulaciji kapitala. Ve smo ukazali na
to da je sadanji razvoj procesa proizvodnje obeleen
sve otrijom suprotnou izmeu razvoja proizvodnih
snaga i odnosa u proizvodnji. S jedne strane, akumulacija potinjavanja ivi rad mrtvom radu, rascepkava
II K. Marx: Le Capital, Ed. Sociales, 1950, tom III, str. 14,
"La reproduction simple".
12 Isto, str. 14.

lifk

..

suvinom a istraivanje neplo d-

r~d i ini kv:. s~r~i,u objektivni zahtevi r~voja ~'.'og

rrun S dt;lg .
'snaaom u obhku SOCIJalrada iSpolJav:J:-: se rd~~~~~a uslove rada, kolovanje,

nih zahteva OJI se o b~

'e kreativno uee saCik . . stalno o razovanJ ,
l
kva lJ.!' aC.lkJe,
. i organizaciJi procesa rada.
mili radlll a u razvOJU
.
d
e bi trebalo da
Suprotno sadanjem st~Ju, pre uze. proizvodnih
bude povlaeno, mesto drustv~~~g.:~~o~:redno vezano
g
snaga i I?oglo, bl, PC?red on rine~e razvoju i podsticada imaju
oP. u d el a u raz'~tku proZa razVOJ prOIzvodnJe, kOJ'i
nju se~\tora potrodnJ~
.. razmerama: prevoz, jaslIce,
izvodlllh snag~ u rkstv~~ lstvo obrazovne i kulturne
zdravstvo, a IstO ta o kl ~ '-o t"
Zahtevi sindikalnih
t' sportske a tlvnos l . . .
b .
'
ak
_.,
odraavaju te potre e 1
. tl~OS ~'..,
orgalllzaCIJa kOJI sk .razvIJ8Jut'o tako i akcije sindikata
otvaraju te perspe tIV~, au ISokviru ogranienih mogu
preko odbora pre d.uz~ca
ogue stege u odnosu
nosti svog delovanja l uz sve m
na oblike troenja rkadn~. snage drutvene i prostorne poVratiemo se . aS.ilIJe na lOSU na konkretnu organisledice tog razdvajanja. u o~ su karakteristini za .razzaciju procesa P{tos:r:Jell~oJ~ eleli smo da podsetimo
liite drutv:ene :se l dS ?J~~ drutvene oraanizaoije poda taj valll aspe t. sa, vasnJnuno ne predstavlja "istotronje nema u sebI lllceg k
g,,, l' sline kOJ' eta, b v t" dana progresu
d
rijsku neIZ eznos , "d'
l d . 'ea naina proizvo rije, ve direktnu posle ~cu'd ~ aii~je~icu" oslanja burnje. A ipak se~a tu "o~evI tn uno razdvojila u svojim
oaska ekonOmIja da bl pto ~ va" od proizvoaa koji
.
'
't
vima po rosac
~ d
pOJmOVIma l savo
." l.
b 'ekta strana Je an
predstavljaju dva raClOna na su J
drugom.
.
bJ' ekt kDji raspolae
U toj perspektivi, potrosac J~,su
'h d "namev
som sVOJlll1 "pn o om ,
, broja robe koja mu se
izvesnom novcano;m ~a
njenim za kupovrny lzv~snog
. odreen tenjom
nudi, a njegov raclOnal~1 ~arakte: Je ," k' 'e opet
Jr
k
maksimalnom povecanju kor~~p-ostl, oJad kl
desklonostI. Imamo, a e,
a " ,
. d
u zaVIsnostlO. "SIstema
.
_ b 'zaista studije o
potronje kao kupovmu 10 e, l .
'
.
v ..
finiCIJ"u
udre
o
trokOVIma potrosnje.
..
v
po~ro~nJI su Pbre SVaegcv~J-~t kupJ ovinu potroa namenjuje
kOJa Je to ro a z
svoj dohodak?
Potreba, za izu3lva~jemb trof::ciao~l:~~~!e~~ d~~
sporna, utoJ?ko pre sto. J.e r~l~; -e za radnu snagu osnotvenog prOIzvoda, a naJ,am.
Jre rodukcije, veoma je
vno sredstvo obezbe~~nJa ndJe~~ Pgu
da kupe up oznavano pitanje saznatI sta ra mCI:mO
k. '.
ti njihovu kup ovnu mo i ta 0111 stvarno upuJu.
v

H'.

v'

V'

123

122

Treba, meutim, podvui koji su nedostaci i koji

su pri?~lemi kOje. ovaj tip postupka ne obuhvata, ako se
ogran~CI?!O na ~.1eg;a: Kup(:lVina !,obe ne znai i njenu
p0tr:0S~]u:y Evo lOS Jedne Ideoloske posledice prevlasti
kap.lta~s.tlOkog odn~sa P!"oizvodnje, svoenje potronje
na ]e~mI aspe~t .k?]I se tie. akumulacije, realizaciju vrednosti ,.u. krajnjoJ razmem. Za kapital, troiti znai
Om?guC1i!I ~obnom .kap!talu da ponov.o zadobije novani
~b!lk, da hl obnovIO cIklus svog oploavanja. Za potrosaca,. naprotiv, ykl!:povi.na)e samo uvod u potronju. U
stv:~n, u :potrosn]I naIlazImo na problem slian onome
kOJI nalaznno ? ana~zi pr.oizvodnje, postojanje dvostru~og aspekta tih drustvemh procesa, 'aspekta vrednosti
I aspekta upotrebne vrednosti, kojima odgovaraju dva
elementa odnosa proizvodnje, odnos vlasnitva i odnos
r~alI?-0g ili materijalnog prisvajanja. Kao to je proizvodn].a Isto~emeno P!"oces proizvodnje vika vrednosti (doill1nantm. aspekt)y 1. re~ni. proces proizvodnje upotrebne
vrednost:, potr?sn]a .Je Istovremeno proces realizacije
vredno~tI (~o~nantm as:r:ekt za kapital) i proces real~og pnsva]an]a upotrebmh vrednosti. To vai za proIZVOdnU. potronju kao i za radniku potronju. Ova
poslednja se zauzvrat razlikuje po tome to drui-veni
odnos~ u k;ojima. se ona uspostavlja nisu kapitalistiki
od~osI pr~I~:,odnJe. yAk~ se u. proizvodnji, ili proizvodnOJ potroSnji, ono sto ]e prOIzvedeno (roba) proizvodi
po.~ vl~u k~:pitala, n?sio~a dvostrukog odnosa vlasmst~a l .mater~]alnog pr:lsva]anja, u radnikoj potronji,
?no st? ]e prOI~veden? Je radna snaga, a odnosi u pro,
IZ~odn~'l te prOIzv~dnJe su drugaiji - nju ne organizUJe d1rektno kapltal - ak i ako proistiu ako su
odreeni vladajuim nainom proizvodnje.
'
.
Prema tome, analiza potroakih postupaka morae
:st~)Vremc:no da tei da ispita konkretni proces potrosnje u njenom dvostrukom vidu raspodele drutveno a
proi~voda i pro<:esa r~alnog prisvajanja upotrebnih vred~
nostl, da odredI drustvene odnose karakteristine za te
k?nkretne procese, i da pokae kako su sami ti kon kretm procesi stvoreni nainom proizvodnje.
. Kljuni element tog postupka treba da bude analIza na~na n~ koj~ Poystupci potronje odraavaju _
kroz y~I~)Zene l :r:r<?tlvrecne determinacije koje smo ve
:proucII.I - polozaJ. klase, njeno mesto u odnosima proIzvodnJe. Tu an~hzu neemo razvijati sada, osim U
od~os~ na y~ole~tn,?a o~r~a dobra koja su predmet
naseg Istr~lVanJa, l upucuJemo itaoce na druge radove
ka?, na ~n:ner, Suzane Magri, Miela Fresnea koje smo
vec navelI, l mnoge druge koji se odnose na ova pitanja.
i

elimo samo da ukaemo na neke predflOst~ predloe~o,?

postupka navodei tano neke elemente pOjma potrosackih postupaka koji nanI izgledaju kao ne~ph?~~1 uvod
u skicu konkretne teorijske analIZe "kolektivmh opremnih dobara i potronje.
.
.
Znatna nejasnoa klasine perspek~IVe? pr?ble~a
potronje proistie u stvari iz zanemanvanja pI!~]a potreba kao odraza objektivnih zahie;r~ reprodukcI].e r~~I?-~
snage pri emu se p?,~rebe. zamenJu]ll: ,,~klonostlma ..Ih
sistemima vrednostI USKO subjektIvnIm, poslednJIm
pokretaem ponaanja "racionalnog P9.t~~aa". i,,? ~e
povea ~ohodak. "koj~ se ,If1oe potroSI.tl , za~?v?lJenJe
se povecava, "mvo z~vota ~~ste. To Je ~lasIcm argument koji se podgrejava pnlIko?! svak~ Izborr:e kampanje: pogledajte sve te a?tovJ?obI~e na. ulIcama,. J as n? se
vidi da Francuzi sve bolje Zlve. Cak 1 ako pnhvatnno,
to se nikako ne moe uiniti, da se rezonovanje na
osnovu "postojanog franka" oslanja na pokazatelja k:yetanja cena koji tano odraava stvarnost, postulat "VIse
robe = vie zadovoljenja" netaan je.
. "
Razlog lei ba u tome to taj P?stulat "zabOJ:~vIJa
dve pojave, transformaciju potreba l transfOrmaCIjU optih drutvenih uslova reprodukcije radne snage.
Uzmimo jednu posebnu kategoriju radnika ili slu~benika i pretpostavimo da se njen i~ti ~ohodak, .ka~~
odbijemo poreze, poveao u "postoJan!m francIm~.
Ako elimo da upoznamo stvarne posledlc~ to~ po;rec.anj a, treba pre svega da posmatramo razvoJ c:bJektlvnih
zahteva reprodukcije te radne sn.~~e. MeUti,,?, ~~o se
zadrimo samo na najneposrednI]1m determmaCI)a~a,
postojalo je u najveem broju sluajeva poveanje ntma i intenziteta rada.
Teko je izraziti kroz st.atistike t~ pove~nj.e intenziteta rada; moemo, na pnmer, mentI godISnje I?oveanje produktivnosti po svakom ~adnik?, po granI ~
tivnosti; ali to poveanje produktIvn~sti rada :- ~psle
i znaajno - proistie istovremeno IZ ubrzanja ntma
rada, tempa, smanjenja "zastoja", i iz. postc:I?ene tehnike transformacije postupaka u prOIzvodnJI, transformacije i akumulacije stalnog kapitala.
S .ciruge strane, sve monografske studije pokazuju
irinu te intenzifikacije u odsustvu ili prilikom tehnolokih promena. A pokreti za poboljanje ivota radnika
koji otkrivaju njihove najzaotrenije ~rob~eme, u dovoljnoj su meri stavili akce.n~t na pItanje p~klenog
tempa rada da bi se ono JOS moglo ospontI. Ip~
ne bi trebalo !nisliti da je to samo problem polukvalifikovanih radnika koji rade na tekuoj traci, kao to

124

125

p
po!?toji tenja da se tako kae uz saaljevanje sudbine
polukvalifikovanih i manuelnih radnika "onih u najnepovoljnijem poloaju", da bi se bolje prikrila drutvena
vanost te pojave. Sindikalne organizacije podvlae, naprotiv, u kolikoj je meri ta pojava, oblik intenzifilcacije
eksploatacije, rairena u svim granama aktivnosti, a
trajk banaka uprolee 1974. godine je pokazao da su
njome pogoeni ak i slubenici i srednji kadar sektora
za koji bi se mislilo da je od toga zatien.
Intenzifikacija rada dovodi do ubrzanog troenja
radne snage. To se ispoljava kroz mnogobrojne simptome: nesree na radu, fiziki, nervni i intelektualni zamor,
poremeaji zdravlja. To dovodi do 'opadanja kvalifikacije radnika, do tendencija odbacivanja starijih radnika
ija radna snaga je prerano istroenaY
Objektivni zahtevi reprodukcije te radne snage i
njihove subjektivne forme, potrebe, istovremeno se poveavaju i menjaju, uporedo s razvojem ciljeva socijalne
borbe koja sve vie stavlja akcent na intenzitet i uslove
rada, zahteva usporavanje tempa, poboljanje uslova
rada, smanjenje trajanja rada bez gubitka najamnina,
smanjenje godina potrebnih za penziju.
Kao ni ti socijalni zahtevi, ni poveanje i promena
potreba u oblasti potronje, pojava "novih" drutvenih
potreba kao to su zdravstvo, godinji odmori, odmori
na kraju nedelje, itd., nisu izraz nezajaljivosti radnika
koji bi "hteli sve vie" "radei sve manje". Potreba za
poveanjem potronje, za novim oblicima potronje, samo je odgovor na zahteve za poveanim troenjem radne snage, na njegove posledice.
Prema tome, za isti rezultat, reprodukciju radne sna
ae, potrebna je poveana potronja, a to znai vii realni
dohodak. Mogue je, dakle, procenjivati nivo ivota samo
u odnosu na razvoj potreba koje nisu, ponovimo to jo
jednom, "ve taki potroaki apetit" vie ili manje usmeren spolja, ve zaista posledica objektivnih zahteva
reprodukcije radne snage. Upravo u tom smislu, svaka
analiza koja izoluje proizvodnu potronj:u zatvara se u
okvire ideologije.
Potrebno je takoe, kao to smo ve rekli, posmatrati opte drutvene uslove reprodukcije te radne snage.
Ali i tu se promene tih optih uslova mogu izraziti kroz
neophodno poveanje trokova potronje da bi se dobio
isti rezultat to se tie reprodulccije radne snage. Uzmi. mo, na primer, radniko stanovnitvo, radnike ili sluUporedi: Freyssenet l\.'1'. et ,Imbert F.: Mouve!nentdu capital et processus de paupensat!On,. C. S. U., Pans, 1973, str.
113-117.
u

126

benike, starih pariskih kvartova koji su potisnuti prema

predgrau zbog obnove tih kvartova. Nepogodnost javnog gradskog prevoza prouzrokuje esto obavezu kupovanja automobila barem za odlazak na posao, a ta kupovina nikako nije znak "podizanja nivoa ivota" ve je,
naprotiv, esto dodatni namet koji primorava na smanjenje drugih trokova potronje. Opti drutveni uslovi reprodukcije radne snage (predstavljeni na emi kao "drutveni oblici potronje" i "kapitalistika ponuda robe")
odreuju modalitete odgovora na objektivne zahteve reprodukcije radne snage, u okviru konkretnih postupaka
potronje. Promene tilloptih drutvenih uslova dovode,
dakle, do znaajnih izmena u potronji: na to pitanje
emo se vratiti u vezi s kolektivnim opremnim dobrima.
Mada uobiajeno shvatanje trokova potronje kao
veliine koja meri "zadovoljenje" treba radikalno da se
izmeni, u smislu dveju iznetih primedbi u vezi s odluujuom vanou, s jedne strane objektivne transformacije potreba, a s druge strane transformacije optih drutvenih uslova, ostaje ipak da je potrebno prevazii jed.
nostavno poimanje trokova potronje da bi preli na
analizu konkretnih procesa potronje.
Potronja moe da se definie kao realni proces prisvajanja prirode od strane oveka koji se tada reprodukuje, menjajui i unitavajui izvesne predmete. To
znai da je svaki proces potronje i proces reprodukcije, proces konkretnog rada koji reprodukuje samog
ovekaY U analizi potronje treba podvui tu sutinsku
karakteristiku aktivnosti, rada. Vladajua ideologija, poveavajui suprotnost izmeu proizvodnje i potronje,
predstavlja potronju kao pasivnu u svojoj sutini. ivot
potronje nazvan je "izvan rada" i izjednaen s dokolicom, s pasivnim uivanjem u kupljenoj robi. Ideologija
potroakog drutva nastavlja s takvim predstavljanjem
kritikujui lenjost potroaa i opisuje potronju kao
aktivnost "pritiskivanja na dugme" koja se oslanja na
stereotipnu sliku porodinog ivota "na ameriki nain"
(kao u Holivudu) punog mehanizacije i gacieta, gde potroa, pasivno smeten ispred televizije, uzima unapred
pripremljeni televizijski obrok, zagrejan u automatskoj
penici ...
Takva slika je deo mita i propagande, jer je veoma
udaljena od realnosti amerikog ivota, kako je to veoma
H Kasnije emo blie odrediti ta se podrazumeva pod Lidejom "proizvodnje oveka"; podvucimo jedino da to nije proizvodnja izdvojenog pojedinca koju on sam vri ve (re)produkcija u drutvenim razmerama.

127

dobro pokazao ak Arno.IS To je slika utoliko lanija

kada se odnosi na francusko drutvo, kao to to otvore~? istiu statistike koje se odnose na opremu domacmstava.
to s.e tie opreme stanova (glavno prebivalite glav~.. porod'lce ~ p~ema drutveno-profesionalnoj katego~JI) 76 % P?IJopnvrednika-vlasnika imanja, 78% naJ~mnlh radnika u poljoprivredi, 40% zanadija, 43% sitnIh trgovaca, 40% slubenika, 52% radnika, nisu imaH
1968 .. go~ine J?-i kade ni tua. 80% poljoprivrednika _
vlasnika Im~.nJa, 77% ~aj.amnih radnika u poljoprivredi,
40% zanathJa, 42% sl:tmh trgovaca, 35% slubenika i
48% radnika nisu imali W.C. unutar 'svog stana.
Godine 1972. malo srednjih kadrova i slubenika,
v::lo malo radnika raspolagalo je telefonom; 30% radni
kIh porodica nije imalo toplu vodu u svom stanu; 40%
sl.~b.enikih porodica, i blizu 50% radnikih porodica
~J~ lIDalo usisiva; to se tie maine za pranje posua,
Jedmo ~ajp?yl~enije kategoI~ije ih imaju mada u maloj
srazmen, mzoJ od 30%; to Je oprema koje praktino
nema u porodicama slubenika (2%) i radnika (0,6%)
pa .~ i u porodicama srednjih kadrova (4,3%). Oprema
k~Ja Je u podjednakoj meri rasprostranjena je friider,
ah potreba za njim se isto tako najneposrednije namee
zbog promene naina ivota koja proistie iz orITanizacije rada i vremena prevoza i iz transformacije t:;'gova
kog aparata u procesu ubrzane koncentracije.
Mada stopa opremljenosti raste s vremenom, daleko
smo o~ potronje .tipa pritiskanja na dugme. Uostalom,
aparatI. za domamstvo doprinose utedi jednog dela
rada ah su daleko od toga da ukidaju rad. to se tie
automobila, njegovo korienje ne znai smanjenje vremen~ p~treb:;og, za prevo~ i zamora koji on izaziva zbog
:povecru;Ja tes~oce ~retanJa, nedostataka javnog prevoza
l rastuce udaljenostI radnog mesta od mesta stanovanja.
.
Potrebno je podsetiti na injenicu da postoji samo
J~dan d~tveni oblik 'p~:ronje koji se po mnogobrojmm SY0J.lID crt~a pnbhzava pasivnosti koja se zamera
potro?a<;Ima, to Je !uksu;zna potronja buroazije u kojoj
vlada}u<;~ kla?~ :usteuJe sebi rad vezan za potronju
kUPUJUCI speOlJahzovanu radnu snagu koja je slui.
Interesantno je zapaziti da u tom sluaju, ideologija
"potroakog drutva" ne kritikuje stvarnu pasivnost
b~ruja :k;.~ji v~oputa da. g.a slui njegova posluga - a
taj se nacm ZIvota ocenjuJe kao "aristokratski" - ve
13 Arnault J.:
Les ouvriers americains, Editions sociales,
Paris, 1972, str. 75-92.

kritikuje zamiljenu pasivnost radnika kome se zamera

da dozvoljava da ga "potronja zaglupljuje",
Istina je da za vladajuu ide~logiju po.stoji ,sam~
jedan rad dostojan da se tako naZIVa, a to Je ~aa .koJI
koristi kapitalu. Svaki drugi rad spada u dokolIcu l karakterie se reima lenjost, besmislica ... U naknadu
za to, druga protivrena str~na te~deologije izje~a~~va
rad i prinudu, zamor, mucnu duznost, pretvaraJucI u
zlu kob uslove eksploatisanog rada.
Moemo rei da je potronja rad u smislu odreene
definicije rada kao procesa realnog prisvajanja prirode.
Priroda koju prisvajamo, to su predmeti i sredstva potronje uglavnom proizali iz drutvene proizv?cinje (~n:'-~
gi odeljak) i iju upotrebnu vrednost rad pn potrosnJl
realizuje na materijalan nain.
.,
Uzmimo primer potronje prehrambemh proIZVoda.
Predmeti potronje su namirnice, roba ija upotrebna
vrednost se, uglavnom, ne moe direktno prisvojiti; treba je podvrgnuti nizu promena da bi. s~. zai?ta mog!a
potroiti, a to podrazumeva rad, kuvanje ilI.:p:lp~emanJe
obeda. Ovaj rad takoe podrazumeva konscenJe sredstava potronje: tednjaka, posuda, itd. koji se moraju
odravati.
Razvoj drutvene podele rada odreuje drutveni
oblik ovog procesa. S jedne strv~e je mogue da ~ru
tvena podela rada razdvaja sustmu rada od efektlvne
realizacije upotrebne vrednosti, i u tom sluaju rad
potroaa se svodi na njegov najprostiji izraz jesti a u tome su mogua dva sluaja. Prvi je sluaj kapitalistike proizvodnje u kojoj je rad, vezan za prehrambenu
potronju (kupovina - kuvanje - sluenje
pranje
posua), nosilac prisvajanja vrednosti kroz eksploata~
ciju radnika koji obavljaju tu proizvodnju, vrednostI
realizovane u prodaji obeda spremnog za potronju u obliku robe. Drugi je sluaj socijalizovane proizvodnje
obeda u vidu kolektivne usluge (kantina upreduzeu,
kolska kantina).
S druge strane je mogue da drutvena jedinica potronje bude u isto vreme jedinica proizvodnje obeda.
I tu su mogua dva sluaja, luksuzna potronja u kojoj
potroa ~upuje za svoju linu upotrebu radnu snagu
koja stvarno obavlja proizvodnju, ili pripremanje obeda od strane samih potroaa. Ovaj poslednji sluaj je
karakteristian za reprodukciju radne snage za obede pojedene van radnog dana.
Treba uoiti da razni sluajevi koje smo naveli nisu
obine "ponuene mogunosti" meu kojima e potro
a slobodno da bira u zavisnosti od svojih "sklonosti".

128
9 Marksizam u svetu 11

129

ak

i ako je proces potronje individualni proces, onako

kako smo ga ranije definisali, podvukli smo drutvene
~eterminacije potronje razliitih drutvenih klasa i sloJe~a; Kada analiziram.o J?-ivo najamnine, uslovljen vrednoscu radne snage kOJa Je opet definisana kao vrednost
do~ara neoph~dnih ~a. njenu proizvodnju, treba precizi.
ratI da se radI o mlmmalnoj vrednosti u zavisnosti od
razliitih drutver;tih oblika procesa potronje. Ta minimalna . ~ednost Je odreena pomou procesa koji ne
unose .Ih unose malo dodatne vrednosti u vrednost pred~e.ta l sredsta.va pot.ronje i koji su, prema tome, s ociJahzovana. prOIzvo.dnJa ob~da i samosnabdevanje radom
neophodnim za pnpremanJe obeda. To naravno ne znai
?a r~dnici nikad ne idu u restorane,' ve da j'e, u drustvemm razmerama, radnika klasa primorana da sama
obezbedi najvei deo rada vezanog za potronju. Pro~e~a drutvenih uslova potronje moe znatno da izmem, yIS~?Vremeno s cenom kotanja, i obim rada pri potrosnJl.
Ta promena ima dvostruki uticaj na vrednost radne
snage. Uobiajeno je da se poveanje cene kotanja ne
opho.dne rob~ ~o~matra, na primer, kroz kretanja pokazatelJa potrosackih cena. Meutim, mi smo ve istakli
~a int~nzifi~acija troenja radne snage moe kvantitatIvno l kvalItatIVno da povea potronju neophodnu za
nepromenj.~ni nivo ivota. Na isti nain, promena uslova
reprodukcIJ~ radne snage moe takoe da povea njenu
vrednost. S Jedne strane, ta promena moe da dovede do
obaveznog raspolaganja ybrojnijim sredstvima potronje,
s druge styraD:e, ona moze da nametne, ponekad istovremeno, troseJ?-Je radne snage u obimnijoj potronji, koja
opet sa svoJe strane poveava cenu kotanja njene reprodukcije.
Ve smo naveli sluaj problema prevoza vezanog za
promenu mesta prebivalita radnika, moemo takoe
razmotriti i sluaj promene oblika trgovake aktivnosti.
U st~~im gra~sk~m. zo~ama gde .su male trgovine jo
do~~a rasIrene,. ljudi .J?laJu "u pnzerniju svoje kue"
v~cmu potreb?-i?- radnjI za svakodnevne kupovine, kupovrne s~ obavljaju .~ez veeg udaljavanja, a sam trgovac
prodaje robu svoJ~ muterijama. U novijim gradskim
z0n.aI?a male trgovrne su ree, a zamenjuju ih supermarketI l drugi trgovaki centri ija je osnovna karakteristika da predstavljaju oblik trgovine veeg obima i vee
koncentracije. Prosena udaljenost stana od trgovine je
dakle, mnogo vea.
'
U sluaju malih trgovina, roba se prevozi posebnim
mreama do neposredne blizine stanovanja potroaa.
130

U sluaju trgovakih centara, u tom pogledu postoji nazadovanje drutvene podele rada jer potroa lino ne
samo to dolazi do robe da bi je kupio, ve je zatim
prevozi mui, na udaljenost od vie kilometara. lT prvom
sluaju, on je, razumljivo, plaao odgovarajuu sumu
za prevoz robe. U drugom sluaju, on tu sumu ne mora
da plati, ve mora sam da obezbedi prevoz robe, to
podrazumeva posedovanje i korienje automobila i samim tim vei utroak vremena i vei zamor. Kad to kaemo, svakako ne elimo da ocenjujemo promene koje
proistiu iz pojave supermarketa za stanovnike jednog
posebnog sektora: za mnogobrojna loe snabdevena predgraa, supermarket moe da dovede do znatnog poboljanja uslova ivota u odnosu na kupovinu. Meutim, u
drutvenim razmerama, zamena malih trgovina sup ermarketima poveava rad svih potroaa, ak i ako je
deHmino motorizovan. A drutvene kategorije koje su
liene automobila, jo su vie time pogoene (40% od
ukupnog broja domainstava, blizu 70% domainstava
gde je glava porodice bez posla, to predstavlja uglavnom starije osobe).
S druge strane, potroa mora takoe da sam obezbedi smetanje i uvanje kupljene robe, esto za celu
nedelju, iz ega proistie obaveza posedovanja friidera
dosta velike zapremine. Uprkos tome, posledica je jo i
opadanje kvaliteta i sveine mnogih potroenih proizvoda.
Kupovina robe e, prema tome, kotati prividno
jeftinije u odnosu na direktne t:mkove te robe (barem
teorijski - nita ne dokazuje, naprotiv, da trgovaki
centri u potpunosti odraavaju to opadanje vrednosti
kroz cene), meut<im, tome treba dodati trokove transporta i poveani zamor. Poto prevoz robe kamionima
do centara razmene predstavlja proizvodnu aktivnost s
veom produktivnou od individualnog prevoza automobilom te iste robe koji obavlja mnotvo potroaa,
moemo zakljuiti da, u drutvenim razmerama, "moderni oblici" koncentrisane trgovine predstavljaju veu
cenu kotanja i vee troenje radne snage.
Mada ne moemo da govorimo o eksploataciji jer
nema proizvodnje i prisvajanja vika vrednosti - dodatni rad potroaa nije u opticaju kao vrednost koju
moe prisvojiti opticaj ni kapital trgovine - ipak postoji
poveanje vrednosti radne snage i, uz istu najamninu,
opadanje njenih sposobnosti reprodukcije. A.1co su cene
II supermarketima samo malo nie od cena u malim
trgovinama, uprkos opadanja vrednosti robe, to je prouzrokovano monopolistikim poloajem ili prevarom a
131

ne eksploatacijom, ali ipak doprinosi poveanju vrednosti radne snage.

Prigovorie nam se da "slobodna konkurencija" j
"izbor potroaa" demantuju nae analize: domainstva
imaju tendenciju da vie kupuju u supermarketima nego
u malim trgovinama. Podsetimo, najpre, na injenicu
da konkurencija u stvari i nije tako slobodna. Koncentracija kapitala, finansijske veze, daju supermarketima
ogromne prednosti koje nemaju ba nikakve veze s konkurencijom. S druge strane, sa stanovita potroaa, vie objektivnih faktora zaista podstiu domainstva da
kupuju u supermarketima: opadanje broja malih trgovina; nie cene u supermarketima; ograniena kupovna
mo koja primorava na traenje najniih cena, ak i
ako je za to potreban dodatni utroak rada koji se
ne javlja direktno u budetu; najzad, ritam svakodnevnog ivota, trajanje rada i prevoza, fizika i nervna iscrpljenost radnika, rastui broj zaposlenih ena, primoravaju na sedmino grupisanje kupovine izvan radne
nedelje.
Ovo je upravo znaajna ilustracija injenice da preobraaj drutvenih uslova reprodukcije radne snage, zbog
razvoja kapitalistike akumulacije, moe da maskira,
iza fasade progresa i modernizacije, stvarno opadanje
realnih uslova egzistencije. Ovo pitanje rada u okviru
potronje poprima, prema tome, veliki znaaj za analizu
konkretnog naina ivota i nivoa ivota. To je, uostalom,
pitanje koje doivljava izvestan uspeh na ideolokom
planu, izgraenom oko teorija "drutva dokolice". Pre
ma miljenju nekih, tehniki napredak i poveanje broja
aparata za domainstvo su u naem drutvu, navodno,
oslobodili oveka do te mere da je najvaniji drutveni
dogaaj pojava dokolice. Zapaziemo usput da ove teorije smatraju za neobazrivu injenicu muan karakter
rada u naem drutvu, i tee da nametnu prihvatanje te
"fataInosti" ukazujui na divne nadoknade koje prua
dokolica. Meutim, na samom planu odnosa prema konkretnoj drutvenoj realnosti, takva perspektiva je potpuno osporena rezultatima empirijskih razmatranja o nainu ivota.
Pojam dokolice mora se odvojiti od pojma aktivnosti potronje. Razlika se ne odnosi toliko na prirodu
aktivnosti ili rada o kojem je re, koliko na uslove u
kojima se On obavlja. Suprotstaviemo (ernatski i implicitno: potrebno je razviti kasnije analizu tog pitanja)
aktivnost ili rad nametnut najneposrednijim potrebama
reprodukcije radne snage, onim aktivnostima koje, kori132

ste6i vii nivo te reprodukcije, omoguavaju ra:lnicima

da slobodno razviju svoje sklonosti i sposobnostI.
Izvesne aktivnosti, ve po svojoj prirodi, mogu da
pripadaju samo drugoj kategoriji: etnje, kulturne aktivnosti, bioskop, pozorite, itd.
.
..
...
Druge aktivnosti mogu ~a pnpad~Ju Jednoj lli .d~
goj kategoriji, prema uslOVIma u kOJIma s~v obavIJ~Ju.
Pripremanje obeda je zamoran posao, jednohcan, muc~
za majku porodice, pogotovo ako je ona pored toga .1
zaposlena; naprotiv, kuvanje moe da bude v~oma p~I
jatna akNvnost dokolice za g;rn;,tane. Meh.anika moze
biti strast za "vatrenog poklomka autornoblla, .ona mo:
e da bude isto tako dodatni oblik rada, pnnudan 1
zamoran, za zaposlenog radnika primoranog da sam
odrava automobil koji mu je neophodan za svakodnev~
no kretanje, ako mu najamnina ne omoguava da platI
za odravanje automobila.
Ova razlika izmeu prinudne aktivnosti i slobodne
ili stvaralake aktivnosti je bitna, jer ona odreuje konkretni odnos izmeu rada pri potronji i nivoa reprodulecije radne snage. Sve to spada u prinudni rad predstavlja, unutar potronje, dodatni utroak radne snage
koji treba dodati zamoru radnog dana i koje jo poveava taj zamor, poveava potrebu za odmorom, snom,
dokolicom. Naprotiv, slobodne i stvaralake aktivnosti
koje su ponekad ak zamornije od pretho~ih, predstayljaju, u samom utroku radne snage kOJI prouzrokUjU
i po samoj prirodi tog utroka, pozitivan doprinos reprodukciji radne snage.
Potrebno je, meutim, prvo zadovoljiti najpree potrebe, pravilno odgovoriti na neposredne zahteve rreprodukcije radne snage da bi nali u isti mah slobodno vre
me i raspoloivu energiju, koji omoguavaju kroz sportske i kulturne aktivnosti, kune opravke, studije, da
dou do izraaja line sklonosti, da se razviju sposobnosti u svim oblastima, budui da je taj razvoj sopstvene linosti u isto vreme i razvoj proizvodnih snaga u
drutvenim razmerama.
Mi smo danas ipak jo veoma daleko, u naem
drutvu, od takvog tipa dokolice pristupanog celokupnom stanovnitvu. Moemo, naprotiv, rei da je celokupna masa radnika na dva naina toga liena. Nivo najamnina koji bitno ograniava potronju na najneophodnija
dobra i veoma hat1co trajanje slobodnog vremena kada
oduz~emo vreme neophodno za prevoz, obede i prinudni rad pri potronji, produavaju i odravaju
eksploataciju u radu kroz siromatvo i ograr.tienost na:
ina ivota. Time su najtee pogoene radnice, udate l
133

IIl:aj-ke vee~, broja dece, kao to to pokazuju prouava

nJa raspoloZlvog vremena,
b 'l' ~jedinjene J?ra~~, uprkos, ~eputaciji "drutva izo~)a ne ym0 15U: lZlllaCI tOJ analizI, kao to to istiu noVIJa proucavanja,

,,~ru~~ neoekiv~i rezultat odnosi se na vremenski

razvoJ ?~Cllla na kOJI provodimo vreme Don P R b'
sorl,Q~11lgen".Sjedinjene Drave) se pot~dio da 'up~r;di
r.F}cJ:te s;;:;];Je o raspo.loivom vremenu to predstavlja
fs~:e~l'Pk" ;rat u onoJ eri u kojoj metode nisu bile
.1
OJI Ipak ~mogucava sledec;e zakljuke: niJ'edna
ClllJemca
ne ukazuje
na t o d a S'Jedin'Jene Drave zaista
id
k
"
d u ~. smanjenju ra.dnog vremena. to se tie rada u
oma~~nstvu, on ,se, .lzgleda, :eoveao, kao i vreme kO'e
~edt:';:OS1 n~ kupovu:e l prevoz. Covek zauzet radom u Cilju
~ r~tvanJ}~. porodIce, zena dvostruko zauzeta izvan kue
l ~ omdacmstvu. Takva je, dakle, slika koju prua raz
vOJ mo erne porodice."16
'
.C!va analiza obima rada pri potronji roiru .e
k~~'slOne rezu!tate ~oje su utvrdili Engel i I1albvafs. ~~~
VIse raste pnho~ Jednog domainstva, sve je man',i' deo
t~g doho~ka. kOJI se namenjuje isto fizikom izd~ava
nJu (nlaI~ll~Cama): Ta~o su 1969. godine meu drutve.
mm

k .,s OJeVlirlla
. l najamnih radnik a, upraViO d
omainstva
a
avay
oJl'ili Je gb
porodice radnik posveivala najmanji
~.o r:J. ovog udeta prevozu i telekomunikaci'
hi
gIJem l zdravlju, kulturi dokoII'Cl' l' raznun' dr J~mat' yk ' a 17 M'
.
'
uglffi rosoVIn:: ..
a?a ova) rezultat koji se odnosi na trokove
bo~rosnJe vec odrazaya koliko potronja radnika tei da
u~ svedena n~ najneposrednije aspekte reprodukcije
ra e snage, ob1<m rada pri potronji udeo rinudn
rada u v.remen~,reprodul(cije su bitni f~to:ri z~ konkr~t
nlu . analizu nacma ivota razliitih drutvenih klasa -i
sOJeva.

:n

Y'

.'

cl

y N~. taj n~in, ma ta rekli izvesni ideolozi, nae drustvo mje drustvo dokolice; a stvarnu funkciju jedne taJve ,formule uos-talom sa cinizmom otkriva reklama rad~
on:~a "povremenog rada" koje predlau takav rad kao
nacm ?a, se nae "ravnotea" izmeu rada i dokolice
dok taj t1p "povremenog rada" nije nita drugo do jedan'
16 Feldman aklin
.
Ployed ~11 omen in Eur~pe p~~~azA=fff: aI:fflhe{SS~dile.St OLt ,EdmE .-J. Bnll 1971 in Cahi
I
.,.
, e ., el en,
LVI, 1974,'str. 188.
ers nternatlOnaux de Sociologie, Vol.

INS~~~f973~di
134

sa tabelom 44, str. 74--75 in Donnees sociales,

od najsramnijih oblika vrhunske eksploatacije rada roenih u kapitalistikom nainu proizvodnje.

Poto smo razjasnili nekoliko misli o prirodi rada
pri potronji, potrebno je da sada razmotrimo drutvene
odnose u kojima se odvija proces potronje. Ti drutveni
odnosi su, s jedne strane, odnosi vlasnitva nad predmetima i sreds-tvima potronje, s druge strane, odnosi realnog prisvajanja tih predmeta i sredstava.
Oni prvi odnosi mogu se shvatiti pre svega kroz
kUpovinu robe, to se tie dobara koja se brzo troe i
kroz prouavanja imovine domainstava, to se tie trajnih dobara. Tu se, meutim, radi samo o onim dobrima
koja jesu ili postaju privatno vlasnitvo domainstva,
Treba takoe uzianati u obzir i "kolektivna dobra", kolektivna opremna dobra, ije je drutveno vlasnitvo
veoma razliito, u onoj meri u kojoj su to sredstva potronje, i koja jesu ili nisu, ili su samo delimino nosioci
robnog prometa.
Drugi odnosi odreuju konkretne procese potronje .
Mi emo ovde raspravljati samo o onima koja se odnose
na drutvenu jedinicu potronje, domainstvo, jer emo
kasnije prouiti oblike potronje u veoj meri socijalizovane. Glavni oblik jedinice reprodukcije radne snage
je domainstvo koje ini jedna brana zajednica: samo
1,9% domainstava je bilo 1968. godine sastavljeno od
dve Hi vie porodica. Domainstvu koje ini brani par
s decom treba dodati i ona domainstva koja odgovaraju drugim momentima ciklusa reprodukcije, mlade ili
stare koji ive sami, brane parove bez dece.
Definicija domainstva je samo empirijska definicija: sva lica koja stanuju u istom stanu. Meutim, ukoliko je stan osnovno sredstvo potronje, on predstavlja
nosioca mnogobrojnih aktivnosti potronje i oznaava
mesto koje je poetak organizovanja, u okviru porodice,
onih aktivnosti koje se odvijaju van stana. Ta definicija
se praktino poklapa s teorijskom definicijom jedinice
upravljanja najamninom i organizovanja konkretnih pro
cesa potronje.
Najvanije pitanje u odnosu na drutvene odnose u
individualnim procesima potronje je bez sumnje pitanje
podele rada u domainstvu, a posebno uloge ene, u onoj
meri u kojoj se upravo u toj oblasti deavaju najvanije
objektivne promene. Uglavnom se tu postavlja problem
enske radne snage, s gledita njegove drutvene prirode
i s kvantitativnog gledita u isto vreme .
U ovom trenutku je neophodno dati nekoliko objanjenja jer se esto uje da ene sve vie rade, a isto
toliko esto se uje da one rade manje nego ranije.
135

Na prvi pogled, posmatrano dugorono, upravo je

ovo drugo gledite tano. Kare, Diboa i Malenvo nam
daju na uvid sledee brojke koje se odnose na globalnu
stopu zaposlenosti ena, posle razliitih ispravki iji je
rezultat jedna homogena serija:
1901.
36

1906. 1911. 1921. 1926. 1931. 1936. 1946. 1954. 1962. 1968.
36

35,5

35,5

33

33

31

32

30

27,5

28

Ovo opadanje stope globalne zaposlenosti objanjava

se uticajem veeg broja faktora. S jedne strane, znatno
smanjenje stope zaposlenosti proistie, za mlada starosna razdoblja, iz uticaja produenja kolovanja, obaveznog i onog posle njega. S druge strane, enski deo stanovnitva preivljava, u toku ovog perioda, kao i celokupno stanovnitvo, duboke drutvene promene, posebno masovna pomeranja poljoprivrede, sitne trgovine i
zanatstva prema drugim aktivnostima. Meutim, za ove
dve poslednje kategorije i za najamne radnike u poljoprivredi, rad ene se najee obavlja u vidu pomoDi li
okviru porodice, koji sjedinjuje uee u aktivnosti porodine ekonomske jedinice i rad pri potronji. Godine
1968. 95% aktivnih udatih ena, iji je mu bio vlasnik
poljoprivrednog imanja, i same su pripadale toj drutveno-profesionalnoj kategoriji; isti je sluaj bio sa
69% ena vlasnika industrijskih i trgovakih preduzea,
u kategoriji iji je najbrojniji deo sastavljen od malih
trgovaca i zanatlija. I danas ove kategorije imaju veu
stopu zaposlenih ena od stope u kategoriji najamnih
radnika, a smanjenje poljoprivrednog stanovnitva, malih trgovaca i zanatlija dovodi do znatnog opadanja globalne stope zaposlenosti enske radne snage.
Ako, naprotiv, prouavamo ove stope po drutvenim
kategorijama, a u novijem razdoblju za koji raspolaemo serijama koje se mogu uporediti, zapaamo, poev
od 1954. godine, neprekidan porast stope zaposlenosti
udatih ena koje ive sa svojim muevima:

Slobodne .profesije
Vii kadrovi
Srednji kadrovi
Slubenici
Radnici
Usluno osoblje

136

"'"--

1954.

1962.

1968.

19,5
17,8
31,9
31,2
25,4
32,9

21,8
23,0
37,2
37,9
28,7
40,5

27,7
29,4
43,4
43,4
32,9
44,8

Videli smo da su ove kategorije, posebno radnika

klasa islubeni.ci, danas najbrojnije kategorije, II relativnom i apsolutnom porastu.
Zapaamo taJkoe da je u periodu od 1962. do 1968.
godine, taj porast zahvatio sva starosna razdoblja. On
se odnosi podjednako na mlade ene bez dece kao i na
m:lade majike, pa ak i na ene starije od 44 godine, u
svim kategorijama koje smo upravo naveli.
S druge strane, aktivnost supruga najamnih tradnika je ~akoe uglavnom najamnika aktirvnost. U 1968.
godini zabeleen je sledei raspored, izraen ill procentima, po drutveno-profesionalnim kategorijama udatih zaposlenih ena, u odnosu na drutveno-profesionalnu kategodju njihovog mua. 19
l!)

Drutveno-profesio- .......
nalna kategorija .,...,:>
!:lo
'Ul-<
mua
l!) 'u
~

!:l
l!)

,.Q
>N

l!)

21
'u

OI!)

!:l.,...,

>N.......c
;::J,.Q

o
!:l

<

l-<ro

oo

ro

...... 0

;:::Jo

u) u)

..!<i
;:::J

36,1
13,6
8

41,1
49,7
30,6

9,8
19,4
39,7

4,3
9,2
14,6

91,3
91,9
92,9

C/)~

Srednji kadrovi
Slubenici
Radnici

.~

;::J

Procenat koji se javlja ou drugim kategorijama koje

obuhvataju enSIDU najamnu radnu snagu je zanemarlj'iv,
osim za srednje kadrove ij,ih 3,7% supruga su vii kadrovi ili slobodne profesije. Osim toga, 4,4% !Supruga
srednjih kadrova, 5,4% supruga slubenika i 4,1% supruga radnika pripadaju kategoriji 'Vlasnika industrijskih i trgovakih preduzea, verovatno pre svega malih
trgovaca i zanatlija.
P,rofesionalna aktivnost s:up;ruga najamnih rradnika
je, prema tome, isto tako najamnika aktivnos,t, koja se
obavlja izvan prebivalita i esto daleko od njega, naroito .ll velikim gradovima. Suprotno a:ktivnosti koja se
obavlja u vidu [pomoi u okviru porodice, ova aktivnost
im onemoguava da se bave ku6nim poslovima i da u
vaju decu u toku dana.
Moe se rei, prema tome, da u sadanje vreme
supruge radnika ,takoe rade sve vie i vie; to povea
nje rada koje unosi jo jednu platu lU budet domain19 Michal M.-G.:
L'emploi fi1ninin en 1968, No. 109 des
Collections de l'INSEE, Serie D, No. 25, novembar 1973, tabela
12, str. 22.

137

stva, samo je delimino nadoknaeno kupovinom srredstava potronje, koju omoguava viak prihoda i uteda
jednog dela 'kunih pos'1ova. Drugi aspekti rada pri reprodukciji radne snage ikao to su odgajanje dece, II
odsustvu kolektivnih opremnih dobara i zbog zaposlenosti ili udaljenosti babe i dede, mogu da imaju samo
veoma skupa i nezadovoljavajua reenja na psihikom,
pedagokom i zdravstvenom planu.
Opti zakljuak bi .bio da se smanjuje .rad pri potronji, ali poto se poveava profesionalna aktivnost,
lanova domainstva, :ukupna koliina .rada se poveava.
PostoJi, dakle, iza privida poveanja "nivoa ivota", ako
se zadrimo samo na novanim sredstvima, degradacija
naina ivota u pogledu obima prinudnog .rada: U!pravo
su ene te koje najvie trpe zbog takvog :razvoja, s jedne
strane zbog opadanja vrednosti enske radne snage izraenog kroz kapital, jer je eni tee da nae zanimljiv
i dobro plaen ,posao, s druge strane zbog praktinih
potroakih ideologija usled kojih se podela rada u domainstvu ne razvija istom brzinom kOjom se poveava
zaposlenost ena.
Mada profesionalna aktivnost ena potencijalno predstavlja napredak, sa stanovita opteg razvoja svih proizvodnih snaga i posebnog :razvoja drutvenih perspektiva koje se otvaraju pred enama, u sadanjim uslovima
se ne moe govoriti o "oslobaanju ena" kroz trad.
S jedne surane, us,lovi ivota u domainstvu, odsustvo
kolektivnih o:premnih dobara, izazivaju poveanje ukupnih iTadnih obaveza, v,remenska ogranienja. S druge
strane, zapoljavanje enske radne snage u ovom nainu
proizvodnje odnosi se pre svega na nekvalifikovan rad,
jednolian, nepogodan za razvijanje sposobnosti ena
kao ravnopravne proizvodne snage.
Na taj nain moemo rei da je postepeno :funkcionisanje domainstva kao drutvene jedinice potronje
u sve veoj meri poremeeno, dovodeno u pitanje. Svaki
od lanova domainstva, bio on radnik ili ne, ima sada
svoj lini ritam aktivnosti, utvren prema rasporedu
rada, poseivanja kole, vremena prevoza. Prisustvujemo
postepenom nestajanju sinhronizovanog porodinog ivota, a jedan od njegovih najmunijih uzroka je rad u
uzastopnim smenama.
To nestajanje sinhronizovanosti r.itmova rrada i odmora pojedinaca u domainstvu ima teke socijalne posledice, jer .unosi poremeaje u mnogobrojne procese
potronje, koje je domainstvo obezbeivalo zajedniki
i koji nisu zamenjeni odgovarajuim drutvenim oblicima. Postoji, dakle, tendencija Ika dezorganizaciji poro-

&nog ivota koja poga~ i~to. toliko odnose 'branog

p ara

koliko i odnose roditelja l dece, i odnose doma.

V . ".
s "drutvemm
ok
ruzenJem

v-

SOCIJALIZACIJA POTRONJE

instva

U prvom delu ovog lanka razmatra~ smo, ~:e sve. dividualne potroake postupke kOJe domacms:tv?,
k~~ena jedinica potronje, ob~vlja ~ ~,?ji se <:bavlJaJu
unutar nje. To je u izvesnom sill'l~lu !l~~Can obl.~~ .repro~
du:kcije radne snage u okviru kaplta~stlck?g naclI;a p::oizvodnje koji moemo ematski ;pn:kazati pomocu cikLusa:

.radna snaga

-7

najamnina

-7

Tooba

-7

radna snaga

Radnik razmenjuje svoju radnu snagu za najamnin~, jer

se radna snaga efektivno troi u toku procesa ~rOIzvod
nje. U zamenu za svoju, najamninu o~ kupUJe ro~u,
potronja te rrobe omoguca:va r.epr.o~ukcIJ::r radne ~n~o.e.
Potronja se obavlja u oblIku llldivlduahlih potrosackih
postupaka !koji se odlikuju:"
dm
- :privatnim vlasnitvom domacmstva nad pre . efima i s.redstvima potronje, koje je rezultat kupovme
pomou najamnine,
. ' .
- realnim prisvajanjem tih predmeta l sr:~stava
od strane lanova domainstva u procesu potrrosnJe orcranizovanom unutar domainstva.
o Ovaj oblik u stvari postoji samo kao. tend~~ja n.a:
ina :proizvodnje koja se mea s pret~od~mob!I~nna Ih
onim oblicima koji izraavaju protiwecne te~~Je. P,re
svecra izvesni elementi neophodni za reprodukcIju Tacm.e
sna~e' mogu se dobiti bez pribega:vanj~ rob~oj razmem:
takav je sluaj sa samosnab~ev~Jem:zve~~m pr~hram
benim proizvodima, kod polJo;pmvrecImka ili radmka ~o
ji raspolau batom. Isti je slu~j uglavnom sa ~Vlill
onim to je proizvedeno u domacmstvu radom J':; potronji i to nije kupljeno. P.rome~a. uslov~ rad~ l ZIV?ta
kakva proistie izmeu ostal?g .1 ilZ drustvenih o?l~a
urbanizacije, dovodi do smanjenja samosn~bdeva:;tJa IZvesnim proizvodima, :posebno prehrambemm.P:osto s~
onda ti elementi reprodukcije radne snage prOIzvedem
u 'sferi kapitalistike proizv?dnje .proirenjem te sfere,
dolazi do razvoja drutvene l tehmcke podele r.~d~, a .~o
znai do socijalizacije, ali do k~:pitalisti~k~. socIjalizaCIje
koja pripada pmizvodnj!i a ne V<lse potrosnJil.

138

139

UQpteno posma1Jrano, pritisak vremenskog ograni-

enja koji pmistie iz trajanja i intenziteta .rada, vreme-

na potrebnog za prevoz, iz zamora i potrebe za odmorom, iz rb:rzog :razvoja zapoljavanja enske radne snage,
primOiI'ava na smanjenje rada pri -potronji, del:.i.mJrno
zamenjenog kupovinom robe: sredstava potronje kao
to su elektrini aparati za domainstvo ili gotovi obedi,
konzerve ili smrznuta hrana. Postoji, dakle, proirenje
polja drutvene proizvodnje na oblasti koje su ranije
prtiJpa:daJle radu ,pri potronji, i naput8!l1j:e izvesnih vrsta aktivno-sti u domainstvu, na primer u obJasti kuJiinarstva.
I obrnuto, sama ova transformacija: po1Jronje je
usko ograniena prihodom domainstva, a to ogranie
nje primorava, kao to smo ranije videli, :da se biraju
naini pOJtronje koji 'Su jevtiniji, zato to zahtevaju vie
rada - ali u granicama raspoloivog vremena za taj
md, vremena koje se znatno smanjilo. U tome se sastoji
ceo problem istovremenog upravljanja :raspoloivim vremenom i raspoloivim novcem u doma6instvrima.
Individualni potroaki postupci esto su deo postUJpaka u veoj meri socijalizovanih, u tom smislu to
jedinica potronje nije samo domainstvo - brana zajednica, ve se proiruje u mesnim sluajevima na
obimniju .drutvenu grup.u, p:mifTenu p OTO dicu, komiluk, g.de se obavljaju razne aktivnosti 'kao to su odgajanje i uvanje dece, pripremanje i troenje obeda, mnogobrojne aktivnosti dokolice. Radi se najee o socijalizovan:im oblicima potronje vezanim za drutvene strukture nas'leene iz prekapitalistike proizvodnje d. koje
Uo) nije zbfTisao sadanji nain proizvodnje.
Td oblici ponekad ak mogu da traju i unutar kapitalistikog naaina pro"i!zvodnje u sluaju dosta homogenih .drutvenih grupa, vezanih za dosta stabilne oblike
proizvodnje i koje se reproduIDuju u prostoru koji je
adekvatan to se tie naina prisvajanja: taj tip socijalizovane potronje se moe zapaziti u izvesnim starim radnikim etvrtima, kao to Sili, na primer, to pokazali
M. Kastel i F. Godar za luke radnike iz Denkerka20 ili
M. Moris za marseJske etvrtUl
Taj u veoj meri socijalizovan karakter potronje u
st!in[m sluajevima moemo defiin.isati pomou razliitog
oblika -odnosa u potronji: ,pre svega irenje odnosa realnog prisvajanja predrrneta i sredstava potronje na dru1974.

20

Castells M. et Godard F.: Monopolville, Mouton, Paris,

Maurice M. et. al.: Travail, mode de vie et espaces sociau.;t, LEST, Aix-en-Provence, 1972.
21

140

tvenu jedinicu }.iru od dom~instv~ - b~ane ~~jednice,

kao to su rprosIrena porodIca, a cesto l komsI~~. POstoji, dakle, nepoklapanje izmeu. odnosa vlasnIstva .
ono najee ostaje privatno - l odnosa realnog pn~~~
fut
Pokretljivost kapitala vezana za pr:om~~e pro a e~
i da poljulja ovaj tip drutvene o~gamzac!Je, .~a ostvan
poikretlj.ivost radne ~nage: Proces.~ ur~amz~cIJe t_ako~
unitavaju ove stare cetvrtl, a sa nJilma l drustvene struk,
ture kao to su to dobro analizirali H. Koen u 22ve.z:
s obnovom bloka 4 u trinaestom pariskom kvartu ,ih
ekipa GETUR u vezi s ".rehabilita~~jom~. :kvarta Tr~s
-Cloitres u Grenoblu.23 Promene nacma Zlv<:ta sa .SVi~
omm to smo rekli o ogranienom vremenu :. nestajanju
sinhronizacije ritmova ivota lanova do:o:acmstv.a, k.ao
i udaljenost :razliitih domainstava vezanih rodbmslnm
vezama, oteavaju u novim urbanim ~onama, obno~ takvih strukrura -socijalizaoije potronje,. mada uzaJ~o
pomaganje jo uvek postoji u odnOSIma sa su~edIma.
Danas se nove forme socijalizacije vie izraavajU kroz
klasne postupke. .
y .
.. li
Da bi razumeli prirodu i dejstvo teznJe .ka SOCIJ~ .. zaciji potronje u kapitalistikoj drutvenOj ~,?rmacIJI,
potrebno je poi od uslova proce~a fTeprodukcIJe ~acIJ:te
snage. Ti uslovi mogu, vrlo Iliops.t~no, ~a~e od~i,kuJu
stalnom tendencijom stege, ogramcavanJa .~llvoa. zlvo~a
velike veine domainstava ['adnika, ograr:IcavanJ~ ko~e
se izraava istovremeno kroz kup ovnu ~o~, sm~nJIvanJe
ras;polomvog vremena i rad pri potrosnJl. <?SlID toga,
nivo ivota radnika nije statiki podat.~, vec. se neprestano menja zbog Ikretanj~. akumu1acIJ~ kapItala. Ovo
kretanje, usporeno tendencIJ~m. opadanja p~osecne stope pJ:'ofita, pokuava da osuJetI to opadanje na r~e
naine meu kojima ii porastom stope apsolutnog yVlska
vredn;sti ili stope eksploatacije. Taj I?~rast n::oze .da
bude direktan i da se izraava kroz ,POl:tIku naJa~Illna
u ;preduze u, lili indirektan i da. se Izr~z~'ya IDro:z: infl~
ciju, na primer. Nivo ivota radmka defimse se, u. stv~,
samo kao rezultat odnosa snaga. Upravo na taj naam
treba shvatiti uslovljenost najamnine vrednou radne
snage koja nije automatska posledica !l~kog samost~lnog
tajanstvenog mehanizma koji se .nalaZI Izv~n ob.lastI cir;Itverrih odnosa, ve je, naprotiv, ;posledica. ~ih s~
drutvenih odnosa. Klasnom borbom :radniCI namecu
22 Coing, H.: Renovation urbaine et changement social, Editions Ouvrieres, Paris, 1966.
lJ Macrlione
J. et al.: Tres-Cloitres, analyse du processus
d'insalubr~tion d'un quartier, GETUR, Grenoble, 1972.

141

kaptita:lu najamnine koje omoguavaju reprodukciju radne snage. U toku odreenih istorijskih razdoblja u kojima su odnosi snaga bili naroito nepovoljni za radnike,
kapital je poveao u najveoj moguoj meri stopu eks- ploataoije, .po cenu da trai na drugom mestu (na selu,
u inostranstvu) radnu snagu koja mu je nedostajala
2'Jbog nedovoljne reprodukcije.
Borbe radnika inspirisane socijalnim zahtevima odnose se ne samo na njihove najamnine, uslove rada i
ritam rada - sve to se direktno dovodi u pitanje u
njihovom neprekidnom odnosu prema kapitalu - ve
i na opte drutvene uslove njihovog ivota. U tim bOTbama, u tom drutvenom odnosu, javlja se tenja ka
socijalizacijii reprodukcije radne snage, kao klasni odgovor na nedostatke uslova stvorenih kapitalistikom
proizvodnjom. Kapitalistika proizvodnja, naime, ne odgovara i ne moe da odgovori na zahteve reprodukcije
radne snage, osnovna kontradikcija naina proizvodnje
izmeu razvoja proizvodnih snaga i odnosa proizvodnje
izraava se takoe u reprodukciji. Kapitalistika proizvodnja stvara samo ono to omoguava profit, i to dovoljan profit. Zakon prometa kapitala je akumulacija,
a ne odgovOT na drutvene potrebe. Mnogobrojni elementi neophodrui za reprodukciju radne snage, stanovi,
zdravstvene usLuge, kols,tvo, itd., ne stvaraju se ako
njihova proiizvodnja ne omoguava profit ili dovoljan
profit, ili tanije reeno, stvaraju se u uskim granicama
.rentabilnosti, u rentabilnim oblicima koja. su neizbeno
robni oblici.
.
Drugim reima, protivreno st u reprodukciji se ne
ispoljava samo kroz kvantitativnu nedovoljnost predmeta i sredstava potronje koje radnici mogu sebi da pribave, ve i kroz kvalitativnu nedovoljnost mogud.h procesa potronje u odnosu na zahteve reprodukcije radne
snage. Ta kvalitativna nedovoljnost se odnosi podjednako na drutvene odnose u potronji i na fiziku prirodu,
upotrebnu vrednost, predmeta i sredstava potronje.
Odnos privatnog vlasnitva nad predmetima potronje je doveden II pitanje, ne u apsolutnom smislu prema glupom mitu potpune kolekmvizacije koja ide sve
do etkice za zube, 'Omiljenog sredstva zastraivanja u
izbornoj propagandi buroazije - ve u svojoj specifinoj nedovoljnosti u odnosu na zadovoljenje drutvenih potreba, koja je prouzrokovana njenim karakterom
drutvenog oblika vezanog za prevlast robnog prometa,
a iza njega, za zakon akumulacije. Dovoenje u pitanje
tog odnosa privatnog vlasnitva ne znai da je neophod142

no da se on ukline, ve da se prevazie tamo gde predstavlja prepreJm rep~odukciji, v~azv~ju proizvo~~ ?:n~:
ga; a rto prevazi1aenJ e ne. znaCI nuznC? v"kolekt!VlZacIJu
sredstava koja su sada pnvatno vlasmstvo, vec pre svega i najviie razvoj novih ohlika drutvenog vlasnitva.
S druge strane, prevazilaenje odnosa privatn?g vvla~
nitva listo tako nije neophodno vezano za prevaZl.I~enJe
odnosa realnog individualnog prisvajanj~. ~a pr.Ime~,
moe nam izgledati da sistematski razvoJ pnvatmh VIkendica 'ne moe u pravilnoj meri da odgovori drutvenim potrebama za dokoNcom u vreme vikenda i godinjih odmora: suvie visoka cena kota;nja, negativne p~
sledice sistematskog privatnog vlasmtva nad zemlJ;tem naroito II zonama letovanja, niska stopa kon senj~. Odgovor se svak~o ~e vJ?-alazi u ,,~ol~ktivliz~c:iji"
vikendiica, ni isto tajko u IsklJUClVO kolektivmm oblICIma
dokolice: naselja namenjena .le~ovanju k;0ja pripa~aju odborima preduzea predstavlJaJU, na pnmer, o~l:ke ~
tvenog vlasnitva nad sredstvima za potrosn}u kOJi,
umesto da gaometu, omoguavaju razvoj individualnog
prisvajanja mesta za odmor.
Prema tome moemo definisati tenju 'ka socijalizadijli potronje k~o tenju ka prevazilaenju individualne robne potronje; ka prevazilaenju dv?st~ko~ odnosa 'privatnog vlasnitva i i~ndividual~o&. 'P-r:svaJ~nJa pre~:
meta i sredstava potronje; prevazIlazenje kOJe se yrSI
bilo kroz razvoj drutvenog vlasnitva nad predmetlma
i sredstvima potronje kada se oni ripakindividualno
prisvajaju, bilo kroz istovremen .razvoj drutvenog vlasnitva i kolektivnog prisvajanja predmeta isr.edstava p~
tronje, u konkretnim socijalizova~ .prOC~?lIJ?-a potrosnje u koj.ima je i sam ,rad pri potrosnJ1 ~:OcIJ~:)Vap:
Ta tenja ne zna.i tenju ka ~ar:nenJIvanJu. mdIvIdualne potronje kolektIvnom ~?trC?sn~o~ . .ona Je, napr~
tiv, u sutini, tenja ka raZVIJanJU mdiv~dualne potro.snje (proces realnog. pri~.vajanja) s~va!anJem drustvenih
uslova za taj razvoJ kOJI su veZanI brlo za odnose vlasnitva, bilo za socijalizaciju ;rada pri potronji. Ona p~:
die produktivnost rada i uteuje individuani rad kOJ,!
je onda osloboen za razvoj individualne potronje. Vidimo da takav razvoj tei da, u 'Okviru individualne
potronje, smanji ogranieno vreme u korist slobodnog
vremena, vremena za stvaralaki rad.
Treba istai da ova definicija razlikuje socijalizaciju potronje drugih oblika socijalizovanog upravljanja
uslovima reprodukcije radne snage koji su uglavnom vezani za najamninu i ne menjaju sami. po sebi drutvene
143

odnose u .kojlima se vri ta re rod 'k "

struki odnos _ I!"obni odn .p
li ~IJa, posebno dvoMnogobmjne drnutvene po'Vl::ti - pnv~tn~ vlasr;itvo.
datka najamnini iLi indire1-t
C~ .po:pnmaJJU oblik donaJamrnne
d o d a t a k za
do d atak za stan !lS.d ne
V'i"
d o d atak - k"
prevoz,
,
,
ec
JI!
povecava kup ovnu mo do
".
-::- OJI, ma d a
ostaje deo tipinih oblika rmacmstv<l;, kOJe ga kOristi,
nosa u proizvodnji Prim ' .eprodukcIJe vladajueg odlizacije rizika" (ka~e uzaj~uJemo tako.~e oblike "socijane za obLike indirektne na' anm~ pomo~1), ponekad vezaI?~k je vano podvui dl ~ne ',(~ocIJalno osiguranje).
l:./aJu uvod lili neoiPhodne ' vl O~hCI mogu da predstavdrugih oblika kOJ'i ih.
l PlovolJn~ uslove za stvaran;e
v"
prevazi
aze u stepenu s .. l'
.. J
n. a t aj nacm
s[['stem
"
SOCIJalnog o " . oCIJa IzacIJe',
.
'
ra:yoJ 8Jooijarlizacije "zdravst
slgur:o:nJ.a" omoguava
Z~CI samo nadoknaivanje tr;k~v!~tilisJ?-Je , prevazilanje zdravstvene usluge izvren
k ~ Vlrl;:Ia1ne potranog posja.
e u o VIru pnvatnog unos~ao vni uSfov:ljenost na' a '
ge, III teznja ka sOcijalizad Fne :rr~dno.~cu radne snapr9~es, ona postoji samo klo pot:osnJ~ IlIje automatski
sustmske protJivrenosti Isto t ~stveIlI ?dnos, posledica
voj ~oji je deo procesa 'individ Iona IlIJevspontani raZo?a Je p~ouzrokovana i osto ..ua ne potrosn]~. U stvari,
CIma kO]'I ostvaruju tu fen' JI sako uklasIlIm postupBorba I!"adnika izraV
JU na v ?nkretan nain.
,
l.
zavatu tezn]u
k .
zeca .JS.,roz zahteve za razli't' dru v . .u o VIru predu~antinama, itd., kroz zaht~v~m .. stveIlIm povlasticama,
1 p~evoz, kao i kroz akci'u ra kor: ~e odnos~ n,: stanove
bOl1lma preduzea koj J
.~ck:h organIzacIja u odvane ?blike potr~njee ~arg=~u l ~azvij~ju socijalizo. e.
eutIm, ta borba
prevazIlazi u asto vreme -1_
't l '
0U!L10S prema . . d' v
pl au da bl se pretvorI'l
.kl
.
pOJe macnom kaVtv
f
a u aSIJil odno
.
s ene ormaciJ' e 'polit" Vk" dn
s na IlIVOU drut l
, I C lOOS prem
l ku
pil a u, .odnos prema dravi U
a ce.o pn,?m kastVaJra klasni .odnos lU ko' ~m pravo u okv~ru drzave se
da na:netne transformacij~ n"l~~h ra1IlIka vpokuava
ukaz~]e na injenicu koliko s~ v l , us ova ~vota, To
stUPCI organizovane k!lase bitruiklk'IlI postupc~, kao pouspv~~,tavljanja i odreivanja ' ' a~ ,~snoV1lI element
sa Olja je n.osilac drava
IlIvoa po ' tIckog .odnosa klav

~?og toga su konkretni obI' ,

."
.
dukcIJe radne snage u
k' IC~ SOClJ~hzaclje reprov
,
SIro oJ men - all
. kl' v.
- d rzavm oblici, vezani za funk' ,
. n~ IS JUCIVO
irata a de1dmino l' obuh ' ,CloIlISan]e drzavnog apatim
.
raz loga, dravni 'Oblici . vaceIlI
."
, . ap
ara t om. Iz IStOg
na opremna dobra i ja:~]ai~bIJe potro~nje, kolektivs uz e, IlISU nikad isto po144
Y'

troaki

.odnosI i procesi, ve uvek i politikJi i ideoloki

odnosi i procesi.
Tenja ka socijalizaciji uslova reprodukcije radne
snage izraava protJiwenosti te repr.odukcije i prevazilaenje tih protn.vrenosti kroz i pomouk!lasniih postupalm; to je tendencija sutinski vezana za borbu radnika.
Meutim, u izvesnim uslovima, i u toku ogranienih peDioda, konkretno ostvarenje te tenje kroz razne obli-ke
d.rlavne !politike moe da ima povoljne posledice za izvestan interes zajedniki iraznim kapitalima. Poboljanje optih drutvenih uslova reprodukcije radne snage
moe da bude povoljno za kapital u onoj meri u kojoj
on tada lake dolazi do kvalitetne radne snage, u onoj
meri u kojoj direktna cena ,kotanja reprodukcije :radne
snage moe da .opadne, pa prema tome moe eventualno
da se smanji najanmina, zbog socijalizacije jednog dela
neoph.odnih elemenata koji na taj nain izlaze iz robnog
prometa, najzad .u onoj meri u kojoj osetno poveanje
potronje, ak 'i ako nije robna potronja, izaziva najee jaanje ekonomske aktivnosti. Neki su odmah zakljuiM da sve to slui samo da jo vie pobolja funkciollisanje kapitalistike privrede, da su zahtevi za kolektivnim opremnim dobrima, stvaranja radnikih optinskih odbora, samo deo reformizrna koja. pomae kapitalu.
Taj zakljuak, meutim, zaboravlja da ireformizam
nije jednak reformama ve negaciji, zatajivanju klasne
protivrenosti i potrebe za njenim revolucionarnim prevazilaenj em.
On takoe zaboravlja da ako su izvesne posledice
konkretnog ostvarenja te tenje u .okviru raznih oblika
"drutvene" politike kolektivnih .opremnih dobara prividno povoljne za kapital, to ostvarenje, istovremeno,
samo produbljuje osnovnu protivrenost naina proizvodnje, To je postalo oevidno u optoj krizi naina
proizvodnje u njegovoj fazi dravnog monopola kroz sistematsko suprotstavljanje tenja. celokupne monopolistike politike ka desocijalizaciji uslova reprodukcije
radne snage, ka sistematskom ureenju svih sektora d:rutvene aktivnosti da bi se tamo nale take rentabilnog
.unoenja monopol[stikog kapitala. Uzrok lei u inje
nici da je "drutveni mir" luksuz koji kapital ne moe
sebi da dozvoli, zbog objektivnih zahteva zakona akumulacije u uslovima pojaane meunarodne konkurencije, opadanja prosene stope profita zbog naglog porasta
organskog sastava kapitala, iz bog suavanja podruja
imperijalis1Ji:ke vladavine.
10 Marksizam

II

svetu 11

145

U svim razdobljima deluje za protivrenost, Jer je

svako .kretanje ika socijalizacija nekog .sektora drutvene
potronje 'lldi<rektnoj protiwenosti s interesima kapitala koji se kOlliste u tom sektoru, jer dovodi 'll pdtanje
njihove perspektive aJrumulacije. Izvesni sektori mogu,
zbog odnosa politikih snaga meu klasama kao d zbog
odnosa snaga unutaJI' vladajue klase, da budu II veoj
meri zahvaeni 'kretanjem ka socijalizaciji potronje:
takav je bio sluaj graeV/marstva zbog politJ.iJke d!rutvenih stanova. Meutim, kao to smo ve rekli, razvoj krize
primorava kClJpital ti. drav-u da dovedu u pitanje tu socijalizaciju, da proire polje monopolistike akumulacije.
Zbog svega toga, I I okviru ovog naina ;proizvodnje,
ne postojli stabilna definicija, neprekidna evolucija sektora i oblika socijalizacije potronje u odreenom pravcu. Naprotiv, postoji s jedne strane tenja ka njihovom
razvoju, ka njihovom proirenju na nove sektore pod
uticajem bO'rbe radnika, a s druge strane suprotna tenja za ponovnim uvoenjem II socijalizovane sektore
novih oblika prevlasti monopolistike akumulacije - to
dosta loe oznaavamo uobiajenim nazivom "privatizacija",
(Edmond Preteceille, Besoins sociaux et
socialisation de la consommation, La
Pensee, br. 180, april 1975)
Prevela dr Ksenija

146

Jovanovi

J, F, de Reymond

POTREBE I IRACIONALNOST KAPITALIZMA

I-

"RACIONALNOST" KAPITALIZMA

1. Predstavljaui kapitalistiku ekonomsku delatnost kao racionalnu, ekonomska nauka tvrdi da su potrebe prioritetne. Ona ekonomski proces posmatra j:dnosmerno i ne pita se o poreklu potreba kao takvih,
o njihovom dinamizmu, znaenju itd .... Ekonomska
nauka tvrdi da potrebe "usmeravaju proizvodnju", a ne
pita se da Ji potrebe koj~.zauvek .okamc;njuje i saD?-e ne
pripadaju odreenom naCIllU p~OIzvodnJe. U s~varI, zar
je mogue da te potrebe, ukollko su stvarne. l od p~e
sudnog znaaja, ne budu d~te u ~~mom. nalll~ p~OIZ
vodnje? Kada bi im prethodIO, naCIll prOIzvodnje bl na
njih snano uticao: shema teoretia:-a kap~t~lizma j~ netana, jer kako se istovremeno moze tvrditI da su l potrebe i nain proizvodnje prioritetni? Ako ima mesta
sumnji u kapitalistiku upotrebu rei "racionalnost",
re je o neemu mnogo irem od libe~alne i?eologije
koja, u naturalistikom kontekstu, svoJvu r.acIonalnos~
hoe da predstavi kao racionalnost ~opste l tako .sebI
pribavi univerzalnost koju, u stvarI, zloupotrebljava.
U tom svetlu jedan in izgleda racionalan kada je II
skladu s logikom sistema, to jest logikom profita; princip racionalnosti koji vai u klasinoj ekonomskoj nauci je istorijski proizvod sistema.
..
2. U kapitalistikoj ekOJ;omiji P?stoji stvarn~ ,hIJ.erarhija potreba, u zavIsnostI od optImalnog kOrIsce~]a
faktora proizvodnje u odnosu na cilj u skladu sa kO]I:n
su ti faktori organizovani, to jest u odnosu na profIt.
Koherentnost te logike moe se razumeti ako se uzmu
u obzir zahtevi industrijske politike.
147

"U ekonomskoj teoriji motivacija tradicionalnog

preduzetnika bila je uvek maksimalizacija profita ...
tradicionalna ekonomska teorija poiva i danas na modelu po kome je cilj preduzea maksimalizacija pro- _
fita".! Smatralo se da je najbitnije ono to se odredi u
okviru industrijske politike.
3. Ta "racionalnost" se oituje u korienju najnaprednije tehnologije, a naroito raunara (nije sluajno
to je IBM jedna od najnaprednijih kapitalistikih firmi), u meunarodnom rasprostiranju proizvodnih i
prodajnih jedinica, u bezgraninom podizanju produktivnosti: potrebno je ne samo proizvesti to je mogue
vie proizvoda u to kraem vremenu, ve dati prioritet
"isplativoj" proizvodnji i investicijama, to jest onome
to e oploditi kapital. Tako se prioritetnim smatraju
one potrebe koje omoguuju prodaju proizvedenih dobara, ime se izbegava avet hiperprodukcije i obezbeuje "isplativost kapitala". Privilegisane e biti upravo
one potrebe koje firme nameu sa posebnom panjom
zahvaljujui reklami i istraivanju trita. Reklama zasiuje drutvenu sredinu teroristikim bombardovanjem
parolama i slikama. Ove potrebe, smetene pri samom
vrhu hijerarhije, lako se plaaju. Rentabilnost ili produktivnost kojom se u uskom polju kapitalizma odreuje racionalnost nalazi svoje utemeljenje u viku vrednosti, koji je sutina profita: " ... smatra se proizvodnim samo onaj radnik koji kapitalisti pribavlja viak
vrednosti ili iji rad oplouje kapital'? Razume se da
se hijerarhija potreba odreuje u odnosu na radnika,
i u toj hijerarhiji se privilegiu one potrebe koje se
lako plaaju. No, treba imati u vidu ono to stvara taj
viak vrednosti, to jest najamni poloaj i odnose dominacije koji ga odlikuju.
U tom svetlu, kada se jedan postupak smatra racionalnim ukoliko smera pribavljanju najveeg profita, postavlja se pitanje nije li cilj kapitalistike racionalnosti
u tome da nas prisili da zaboravimo kako je rasulo
samo privremeno, kako u njemu nema nieg nunog;
dakle, nije li cilj amnezije koju bi htela da nam nametne ta racionalnost - ija je jedna varijanta opijum
naroda (danas: reklama i ideologija potronje) - nije
li, dakle, njen cilj u tome da se "skrene panja razoa
ranih masa i prida narodu mit vlasti, iako stvarna vlast
"Socioloke motivacije preduzetnika u modernom preduR. L Monsen, u Economie Appliquee, Tom XVII, No. 4,
1964, str. 544-545.
1 Marx, Pleiade, str. 1002.

ostaje u rukama vojne birokratije i udruene industrije",

kako to kae Galbraith.3
Moemo utvrditi da ta "racionalnost", zasnovana
na viku vrednosti i profitu, a uslovljena najamnim
radnim odnosom i eksploatacijom oveka od oveka,
odgovara jedinim potrebama koje priznaje kapitalisti
ki sistem: potrebama koje se mogu platiti.
Kao primer te kapitalistike racionalnosti navee
mo jedan pogled na svet u kome referencijalni sistem
ostaje liberalna ideologija trita. Moglo bi se pomisliti
da je plan izraz miljenja zainteresovanih (to jest, svib
graana) i donetih odluka. No, u stvarnosti, kada je u
kapitalistikom drutvu plan podreen traganju za profitom, to vie nije ono to bi trebalo da bude, ili jo
bolje: odluke slede taj imperativ i u skladu sa njim
usmeravaju miljenja zainteresovanih. Moe da postoji
plan kako bi se ostvarili profiti i taj plan moe da bude
podreen onome to bi trebalo da ogranii. Tako se u
VI planu kae: " ... trite predstavlja najefikasniji nain organizacije proizvodnih delatnosti ... treba navii
Francuze da se njime rukovode". Upravo u tome je paradoks planifikacije koja govori o tritu, a ne o planifikaciji i koja priznaje da se na trite poziva:
"Podleganje zakonima konkurentskog trita koje
e se zadrati kao jedan od temelja nae industrijske
ekonomije implicira da je preduzee pokretano stvaralakom motivacijom koju ini tenja za profitom".4

lli:
"Neophodno je da svi (ne samo preduzea, vec l
celina razliitih drutvenih ili profesionalnih kategorija)
steknu jasnu svest o dinamizujuoj i efikasnoj ulozi
koju profit igra u naoj industrijskoj ekonomiji."
Upravo na profitu je zasnovana hijerarhija ekonomskih delatnosti i potreba sa stanovita ekonomije: profit se vie ne smatra samo "naknadom za preduzimaev
rad", ve postaje ,znak uspele transformacije virtuelnog
tehnikog progresa u ekonomski progres". Ovo je lako
objasniti kada se zna kakvu bi pokretaku ulogu poslodavci hteli da pridaju individualnoj potronji, dok je
svrha plana upravo u tome da omogui uzimanje u obzir potreba prema skali koja ne vodi nauna o tome da
li su one plative ili ne. emu plan koji bi ustoliio i
pootrio liberalni sistem? Racionalnost tenje za profi-

zeu",

148

3 "Ekonomska nauka kao

sistem verovanja", Recherches
Eco1Zomiques de Louvain, No. 2, sept. 1970, str. 96.
4 Rezime i izvetaj Mont j oie-Ortoli , 1968.

149

tom jeste ugaoni kamen jednog merkantilistikog pogleda na svet koji se ini utoliko nunijim ukoliko je
lano liberalniji.
II
"Priroda stvari i drutva definisana je na nakoji omoguuje racionalno opravdavanje
ugnjetavanja i eksploatacije".
Marcuse5

in

Ta navodno kapitalistika racionalnost koristi se u

stvarnosti potrebama i vodi rauna samo o sredstvima
kojima e dospeti do svog cilja - profita. Ona porie
ono to tvrdi da ini. Represivna, ograniena,ona brka
cilj i sredstvo: ona je iracionalna.
1. Ona je represivna: to se ogleda u tome to njeni
zahtevi slue kao dovoljni argumenti da se u drugi plan
potisne zadovoljavanje potreba; te potrebe su podvrgnute represiji i manipulaciji6 u ime jednog mistifikovanog
opteg interesa. Ta manipulacija nipoto ne iskljuuje
naturalizaciju potreba kako bi se one okamenile u datom stanju i kako bi se spreila njihova evolucija. Tim
fiksiranjem potreba, kako kae Marcuse, "odravaju se
prevazieni oblici borbe za egzistenciju'? utoliko pre
to se najvei znaaj pridaje potrebama koje odgovaraju
vladajuim interesima. Ta racionalnost, koja se izraava
na instrumentalan i tehniki nain, odrava se unutar
postojeih institucija.8
Ta drutvena racionalnost kae: jedno radno mesto
za svakoga (kada bi to bila istina!), a naroito: svako
na svoje radno mesto. Racionalnost maskira eksploataciju, ili jo bolje: eksploatacija je postala racionalna.
Ipak je ta eksploatacija oveka iskoriavanjem njegovih potreba iracionalna zato to nije nuna. Guenje potreba u svim njihovim oblicima nije, u stvari, nuno sa
stanovita ivota u drutvu, ve sanlO sa stanovita
odranja i razvoja sistema. Ovde se racionalnost sastoji
u prilagoavanju drutvenih i tehnikih zahteva, pri e
mu to prilagoavanje moe da prikriva teroristike zahte
ve, poto dopire do svih oblasti ivota ,i moe da se uoblii
u ,okviru kojim se namee normalno ponaanje. Da bi se
to razumelo, potrebno je prodreti do zahteva koje nalednodimenzionalni
Isto, str. 31.
7 Isto, str. 32.
, Isto, str. 45.
5

150

ovek,

franc. izd., str. 188.

mee produktivnost i koji sebi podreuju zadovoljavanje

potreba. Ta produktivnost, kao najmoderniji industrijski aspekt principa stvarnosti, "iznutra nar:i:lee organizaciju elja i potreba pod zakonom sveopte prinude",
kao to kae Marcuse.9 Nadrepresivni karakter kapitalistikog industrijskog drutva proistie iz toga to ono,
uspevajui da kvantitativno i kvalitativno zadovolji potrebe koje stvara, "nije ukinulo sveoptu prinudu".1O Ta
drutvena represija dopire do svih oblasti (u obliku
hijerarhija koje nisu nune za proizvodnju, u obliku
nadgledanja, administrativnih zlostavljanja itd.). Potrebe mogu da se osete, izraze i zadovolje samo u toj situaciji represivnog ograniavanja, ija se svemo ne moe
prenebregnuti. Institucije su sveprodirue i ko eli izbei njihovoj ortodoksiji biva proglaen marginalnim;
organizacija, proizvodnja i kontrola dostiu, prodiru i
teroriu sve vie celinu svih oblika ljudskog postojanja.
No, ovde se javlja protivrenost, poto ta drutvena
organizacija, koja nastoji da se predstavi kao ortodoksna i kao izvor zadovoljavanja potreba, ne moe te potrebe da zadovolji. Razlog ovome nai emo kasnije.
Produktivnost, imperativ sticanja dohotka, spreava izraavanje, razvoj i zadovoljavanje potreba. Vrhunac je u
tome to produktivnost uspeva da skrene panju sa
svog pravog cilja i time ostvaruje mistifikatorski pristanak onih koje obmanjuje. Produktivnost, cilj za sebe,
vodi uspostavljanju saglasnosti individualnih i drutvenih potreba. 1l Tako bi kapitalistiki sistem uspeo da
ukine sukobe samo posredstvom mistifikacije, poto je
jedina stvarna potreba, sa njegovog stanovita, potreba
za produktivnou. Sistem predstavlja svoje sopstvene
potrebe kao potrebe pojedinaca i prikazuje ih kao "sam
izraz uma"Y
2. Kapitalistika "racionalnost" nije samo represivna, ve i ograniena.
Navodna racionalnost kapitalizma je ograniena poto ne procenjuje ciljeve: racionalnost se, naime, procenjuje u odnosu na ciljeve, to jest u odnosu na jednu
hijerarhiju i prioritet potreba. Poto se u trgovakom
kapitalizmu na vrhu hijerarhije nalaze potrebe koje se
plaaju, u tom svetlu nema ni smisla govoriti o hijerarhiji.

Um i revolucija, franc. izd., str. 27.

Isto, str. 26.
II Isto, str. 26.
12 Eros i civilizacija, franc. izd., str. 140.

lO

151

Jedini sadraj kapitalistike racionalnosti sastoji se

u prilagoavanju sredstava ciljevima i u tome je "tradicionalni stav klasinih ekonomista"}3 ak i kada bi
se, kao to to zahteva minimum logike, racionalnost
htela definisati samo odmeravanjem razliitih ciljeva
kojima se tei, to jest njihovom koherencijom, utvrdilo
bi se da se "u politikoj ekonomiji esto slede ciljevi
koji meu sobom nisu saglasni",I4 uprkos tome to je
politika ekonomija, sa stanovita kapitalizma, po definiciji racionalna. Svaka interpretacija koju predlae liberalizam da bi se uspenije odbranila pseudoracionalnost
jednog sistema koji odbija da postavi problem vrednosti ciljeva koje sledi, jeste pogrena poto pribegava
redukciji, iskljuujui iz oblasti racionalnosti ciljeve
koji joj, meutim, jedini mogu pribaviti smisao. Tako
postupa i Allais kada kae:
" ... pojmovi 'racionalnog' ili 'iracionalnog' primenjuju se samo na sredstva, a nikada na krajnje ciljeve".l5
Time on ograniava racionalnost samo na prilagoavanje sredstava nepromenjenim ciljevima. Najvie to
sc ovim postupkom moe postii jeste konsolidovanje
jednog postojeeg (ekonomskog, politikog, tehnikog)
sistema, a nikako i kvalitativna, duboka promena, poto
i sama pripada podruju prethodnog statusquoa koji
promenu ne predvia. Meutim, uslovi ivota se menjaju, razvoj proizvodnih snaga, obim sredstava za proizvodnju, sticanje klasne svesti napreduju. Ne moe se
prenebregnuti rastui raskorak izmeu tih snaga i zadovoljavanja ili frustracije potreba. Naime, potrebe koje
razvija sama drutvena organizacija mogle bi da budu
potpunije zadovoljene kada bi se otklonile stege koje
ograniavaju to zadovoljavanje. Prvi preduslov sastoji
se u oduzimanju vika vrednosti, koji ne nastaje samo
u uslovima privatnog prisvajanja sredstava za proizvodnju; potrebno je naime, ukidanje svih uslova u kojima
su najamni poloaj i odnosi dominacije i eksploatacije
mogui. Nastavljajui se na Marcuseovu analizu Baran
i Sweezy jasno govore o paradoksu jedne "d~limine
racionalnosti koju prati potpuna iracionalnost".16
Optimalno upravljanje ekonomskim sistemom, koje
ukljuuje promene metoda i ije reforme smeraju samo
konsolidaciji naina proizvodnje, razlikuje se u stvari
od kritikog preispitivanja samih ciljeva. Dovodei cilJ Mosse,
u Potrebe za potronim dobrima, Razgovor u
C. N. R. S., 1963, str. 13.
14 Isto.
15 Isto.
" Marcuse, op. cit., str. 313.

152

ljeve u pitanje, dovodi se u pitanje sam nain, tip i odnos proizvodnje. Tragati samo za optimalnom stopom
rasta znai zalediti sistem u postojeem stanju; od takvog sistema se kvalitativno razlikuje samo onaj sistem
u kome je postojanje najamnog poloaja, odnos kapita
la, dovedeno u pitanje, bez obzira da li je kapital u
privatnom ili dravnom vlasnitvu. Ne tvrdimo da se
najamni moe ukinuti odjednom, jer sadanji nivo produktivnosti nije dovoljan da bi osigurao u celom svetu
ivot i razvoj ljudi. Tvrdimo samo ovo: da bi se ljudi
razotuili nije dovoljno promeniti nain proizvodnje.
Ono to iskrivljuje celu sliku nije iracionalnost prorauna pri predvianju, ve njihov odnos prema stvarnosti: ako su ti prorauni iracionalni, to je zbog toga
to su otrgnuti od osnova i ciljeva koji bi ih opravdavali, "poto su izdvojeni iz stvarnog konteksta u kome
nastaju injenice i u kome se odreuju njihove funkcije".17 Ta racionalnost je nedostatna i iracio~alna ~ato
to je izdvojena iz konteksta u odnosu na kOJI popnma
(ili bi trebalo da poprima) smisao; ona je varljiva zato
to se predstavlja onakvom kakva nije. Predstavljajui
se potpunom, mada je samo delimina, njen smisao biva
iskrivljen kao to je iskrivljen i smisao jednog ponaanja ili rei izdvojene iz konteksta. Ta tehnika, lokalna
racionalnost nedostatna je i moe se osporiti jednom
irom, sveobuhvatnijom racionalnou. Kao to i irina
podruja svesti doprinosi razumevanju jedne pojave,
tako ni sama racionalnost sredstava nije dovoljna da
bi se uinili racionalnim ciljevi i ekonomske odluke.
Ima odluka i prioritetnih izbora iracionalnih u odree
nim okolnostima koje danas vie nisu neumitne, a proizlaze iz podele na naoj planeti na siromane i bogate.
Pri tome, jedni koriste siromatvo drugih kako bi utvrdili svoje bogatstvo. Iracionalno je racionalno proizvoditi neke robe. Odmaklo usavravanje proizvodnje sistema kojima se ljudi pritiskuju ne ini tu proizvodnju
racionalnijom. Iracionalnou cilja porie se napredak
sredstava.
Sistem univerzalizuje ono to je relativno u odreenom trenutku i na odreenom mestu; on eli da nas
ubedi kako je izraz jednog univerzalnog uma, kao to
je pre dva veka hteo da se predstavi kao izraz prirodnih
zakona. Videli smo da su potrebe kulturno utemeljene
i relativne, a jo nam je jasnije kako se kapitalistika
ekonomija zatvara u pojedinanost svog utvrenog nereda, iako tvrdi da predstavlja univerzalnost prirodnog
17

Jednodimenzionalni

ovek,

str. 238.

153

poretka. Utvrujui svoje norme kao norme uopte svoje pravo kao pravo uopte, svoju kulturu kao kulturu
u?p!e,. svoj model.~as~a kao jedini model razvoja, kapltalistIcka ekonoilllJa Je totalitarna, a njen liberalizam
je sam~ jedan vasp~kt ili momenat njenog terorizma.
Ona .k~e: o?-? sto. J.e .dobro z~ me~e ~obro je po sebi.
Emplnzam ih pozItIvIZam kOJI odlIkuJu taj sistem ne
postavljaju problem ciljeva k4)je ekonomska delatnost
s~bi postavlja. Represivna i ograniena, ta navodna raCIOnalnost U stvari je iracionalna..
Ta iracionalnost potie iz dvostrukog izvora: s jedne .strane! iz apstrakcije stv~rnosti, odnosno procesa
:prOIzvodnje :!- ekonomsko~ SIstemu, drutvenog ivota
l kulture kOJI su nerazdvojno povezani konkretnih doivljenil~, proiz~eden.iJ;l i narastajuih p~treba i, s druge
strane, IZ odVOjenostI od svrhovnosti. Ne samo to se
p!~anj~ svrhovn?sti ne postavlja - poto se razvoj odVIja. sam RO sebI - ve je kritiko razmiljanje svedeno
na Izbor l upotrebu sredstava. Tako jedini cilj kome
se smera ostaje profit kOji, naturalizujui se i irei se,
poprima vrednost prava. U istom smislu kapitalizam
esto predlae razdvajanje drutvenoCT od 'ekonomskoCT:
ovo ~az~vajanje je iste vrste kao
prethodno, poto
o~v.aJa zIVljenu stvarnost od iskrivljene slike koja se o
njOJ stvara. Ovim razdvajanjem ekonomsko se svodI na
tehnoloko u kome bi vladala racionalnost a drutveno
n.a.ljudsko, .:prov~eto subj~!:t!v~ou. Progla~ie se da je
CIlj ekonomije CIS to tehmckI, sto znai da se u ime ravnotee smera poveanju profita. Jo vie ta racionalnost
slui. izbega:va?-ju pol~tike promene i tei da onemogui
svaki razvoJ, lli kao sto kaze A. Touraine: " ... fenomen
racionalnosti moe se nametnuti takvom snaCTom da Onemoguuje. ~t~~ranje je~nog politikog pob-eta".IB Jer,
preds~a,:lJ~J~cI se k~o. Jedina objektivna vizija, on onemoguc~Je lli obes:lazu]e ~vako alternativno istraivanje.
Tako Je "tehnoloska racIOnalnost postala politika racionalnost".19 Nastoji se da se na individualni nivo svedu
~o~rebe koje nisu potrebe kolektiva, ve vladajue polItIke.
Ta racionalnost je iracionalna i kada pretpostavlja
da su potr~be zau:vek date. No, kao to smo videli, potreba popnma smIsao samo u odnosu na odreene izuzetne okohlOSti koje su i same stvorene sistemom. Jedna
takva istorijska okolnost ve je postojala pre kapitalizma. No, kapitalizam je do krajnjih granica razvio prov

lB

19

Economie Appliquee, T. XXVII, No. 4, 1964, str. 533.

Jednodimenzionalni ovek, str. 25, 41, 42.

snage, naao naina da podmiri potrebe, ali bi

uCTasile kada bi ih u potpunosti zadovoljio. Stoga
mora racionalno da stvara potrebe kako bi
ccuJ.L..a
"'li U isto vreme i da ih frustrira, kako bi ih
kao potrebe. Izmeu potrebe ili, ~ai:rr;o, tenje
i njenog zadovoljavanja ~ve~ treba sac~:ratI. 'prostor
ispod ili iznad ~oga se nallaz~ n~ ~straCI]? Ih r.a~o
dunost. Ta racIOnalnost kapltahstIcke proIZvodnje Je,
dakle, jo ua poto je ograniena, s jed~e stran~, profitom, koji je cilj sistema, a, s drug.e, u Istom SIstemu
stvorenom mogunou z~dovolj.avan]a potreb~. P.otreba
ostaje izlika za proizvodn]~, .to ].est, ne samo st? )e p~o:
izvodnja na prvom mestu l IzazIva potrebu,. vec ]e n]o)
potrebna potreba kako bi je opravd~la. U ~Istem.u k~p~
talistikog potroakog drutva, to Jest u ]ed~o]. illlS~l
fikovanoj predstavi, potreba je postala samo .rec, ~ako J~
ona u stvari eCTzistencijalni nedostatak. Ta] egzlstencljaln:i nedostatakOstvarno se eksploati~e time t? se predstavlja zadovoljenim, iako se, u stvarI:}~d?vol]ava saJ?o
predstava nedostatka njegov semai:ttlckl Izraz. Kao sto
zadovoljenje potreba 'ne v~oe vu ~apit~lis.t~kom. sistemu
da bude cilj kome se teZI (posto Je. ta] CIlJ proht), tako
to zadovoljenje ne moe ~a bude ~ s~-edstvo ~rustvenog
razvoja. Dakle, nezadovoljstvo ~oJe sl~tem. nuzJ?-o ~tv~ra
blokira ekonomski rast. No, mje to l najmanja IracIOnalnost koju sistem stvara.
. .
Iracionalna zastarelost koja se plamra u proIZvodnji dobara-roba nije ni za ~oga m.isterij,. ali treba utvrditi da ona pripada podrucJu prOlz,,:odnJe ~nak~va. ~o
stoji opasnost da se stvar~<;>st u ~odira?-Ju IzgubI, post?
su potrona dobra preza~lcena sl:rr;~o.hzmom. U. stvarI,
troi se zato to se ne moze stval'atl Ih odgovarat~ stva.rnim potrebama. Tako se zatvara krug u kome se IzgubIO
hnivk
smisao.
.
Ta protivrenost izmeu, ~ jedne strane! te c e
mO!mnosti da se brzo zadovolje sve potrebe l, s druge,
injenica da kapitalizam mora, kak~ bi. pre~ive?, . da
stvara nove potrebe, to jest mora odrzavati tuv lracI~nal
nu nesaCTlasnost izmeu potreba i dobara, moze se Izraziti s CTI~dita rentabilnosti. Kapitalizam koji bi mo~ao
zadovoljiti ono to nam se ini potrebama mora, ll:kohko
eli da se razvija poveavajui svoj viak vrednos.tl, s~a
rati nove potrebe i nove oblike njihovog za~ovolJa~anJa.
Ima potreba bez dobara (jer te potre"?e msu za SIstem
rentabilne mada ih on stvara), kao l dobara .b~z ROtrebe. Ta logika stvaranja potreba je u OS:r:OVI IraCIOnalna zato to sistem nuno odrava nemogucnost zadovolja~anja potreba koje bi trebalo podmiriti. Sistem ne
.L1.J.

154
155

srne da zadovolji potrebu, ve na nju mora da odgovori

u meri koja omoguuje njeno obnavljanje. Kao da je
re o bolesniku koga ne treba niti pustiti da umre, niti
sasvim izleiti, jer bi se u oba sluaju izgubila klijente~a.
Sistemu je potreban nedostatak sredstava za zadovolJavanje potreba kako bi mogao da funkcionie, to jest,
da odrava taj nedostatak.
Kako bi, dakle, kapitalistiki sistem mogao da vodi
obilju (a ono nije isto to i drutvo u kome ima dobara
u izobilju!), shvaenom kao zadovoljavanje svih potreba,
a da istovremeno ne doe do razaranja ekonomskog
sistema? Zadovoljiti potrebe ostaje za kapitalizam zahtev
koji, na nivou ideologije, osporava ono to' potvruje
stvarnost. Kako je kapitalizmu potrebno da potranja
bude vea nego ponuda, on je bez prestanka prinuen
da stvara vie potreba nego to e na kraju zadovoljiti,
jer potrebno je rasprodati postojeu proizvodnju i odrati njen ritam. U ovome se izraava ne samo nesposobnost kapitalizma da raZvija oveka, ve i injenica da
on oveka ini stranim njegovim potrebama kao nedostatku. Kapitalizam mora neprestano, sistematski, u svim
oblastima, da razvija elje (reklama svojim opij1umom
proima kolektivni mentalitet) do te mere da se, kao to
kae Chombart de Lauwe, "rascep izmeu tenji i sredstava ne smanjuje, ve poveava". Tako je "za oveka
koji se prepusti tom mehanizmu sve zamornije iveti".20
Sistem mora stalno da pazi kako potrebe ne bi bile
potpuno zadovoljene; on mora stalno da stvara nove
tenje, pre nego to stare budu ostvarene?! U protivnom,
dolazi do krize hiperprodukcije, do podizanja cena manjom ponudom, do drutvene krize koja nastaje otputanjem zaposlenih.
Potroa potrebu osea subjektivno i pridaie objektu koji bi je mogao zadovoljiti upotrebnu vrednost, no
ova postoji samo u njegovoj svesti, to jest kroz predstavu koju on stvara o potrebi kada, u odreenqm trenutku i na odreenom mestu, oseti nedostatak. U tom
svetlu, reklama i moda mogu se smatrati sistemima koji
proizvode te predstave upotrebne vrednosti po sebi, ali
samo u odreenom kontekstu ve stvorenom u svetu
predstava. Individualne predstave ukljuuju se u sistem
predstava. Upotrebna vrednost nekog predmeta predstavlja oblik koji za mene poprima predstava o predmetu za koji oseam potrebu, pri emu drutvo stvara
i sam sistem predstava. S jedne strane, postoji istovet-

156

nost proizvodnje i potronje, a s druge, potronja se

moe posmatrati kao proces diferencijacije, to jest kao
element reprodukcije sistema predstava. U kapitalisti
kom sistemu proizvod nije stvoren zbog njegove upotrebne, ve prometne vrednosti: "... veliki deo efektivnog
rada uloenog u proizvodnju automobila nema za cilj
da proizvod uini korisnijim, ve da se on lake proda".22
Poto je sve podreeno zakonu trita, poto je svako
dobro roba, poto se sve procenjuje novcem, dovoljno
je poveati prometnu vrednost jednog dobra da bi mu
se, na nivou predstava, pridala vea upotrebna vrednost.
Tako je sa gadgetima ... Svakako, ovo ne znai da verujemo u artificijalizam koji bi bio u stanju da potrebu
stvori ex nihilo, ve se, kao to smo videli, radi o simbolikoj vrednosti znakova.
Tenja za profitom optereena je drugom vrstom
iracionalnosti. Za vreme Drutvenih nedelja u Lille-u,
posveenih analizi liberalnih ekonomija, H. Bartoli je
izjavio da u naim zapadnim drutvima: " ... profit jo
uvek vri prevashodnu funkciju, rad ostaje instrument
svojine, a politika vlast garant trgovakog poretka".23
Profit se moe kritikovati kao cilj, a ima ciljeva
koji su po sebi iracionalni. Zato proizvoditi? Da bi se
zadovoljile potrebe, rei e se. No, o"a izlika prikriva
stvarnost koja je osporava: proizvodi se da bi se ostvario profit. Poto se zna da profit izvire iz vika vrednosti, to jest iz eksploatacije ljudskog rada, tenja za
profitom ne moe se uzdii do opteg cilja. Jer, eksploatacija iziskuje postojanje eksploatatora i eksploatisanih.
Stoga je tenja za profitom cilj samo nekih, cilj kome
se drugi podvrgavaju. Poto postoji eksploatacija, postoji i profit; profit jednih moe se ostvariti samo na tetu
drugih. Na tome poiva iracionalnost sistema koji svuda
uspostavlja ratno stanje i pokazuje koliko je drutvo
koje podnosi taj sistem jo uvek u preistoriji. Interes
jednih moe se, dakle, ostvariti samo na tetu interesa
drugih i takav sistem nije jo drutvo, ve ostaje dungla. Nemogunost da se proces tog tipa univerzalizuje
dovodi do jedne protivrenosti: profit i stvaranje stalno
novill potreba koje ostaju nezadovoljene ne moe biti
cilj a da ne doe do sloma. Jo vie, svaka delatnost je
usmerena svemu drugom osim samoj sebi i onome to
je pokree. No, tenja za profitom ne moe biti cilj, ve
je to vraanje delatnosti njoj samoj. Tenja za profitom
je kao cilj iracionalna zato to je neurotina:

20

Za jednu sociologiju aspiracija, str. 247.

22

Monopolni kapital, franc. izd., str. 128.

21

Isto, str. 22.

%3

Marx, Plejade, I, str. 158.

157

"Duboki uzrok instinkta za sticanje profita nije potreba da se stekne ili poseduje, ve je to izraz narcisoidnih potreba, elje da se bude priznat u sopstvenim i tuim oima".24

~~pi~a1istika .~acionalnost poiva na nekim svojstvima .~lJe Je neurotlcno poreklo oigledno; neke manifestac!Je analognog karaktera mogu se zapaziti u odlikama
burzo~skog. kapit~lizma;. takva je n~:oito ljubav prema
,,:edu , kOJ': moz.e da Ide do . tvrdIcluka, tvrdoglavosti,
vlsoko~ uvazavanJa posedovanja nagomilavanja stvari i
kolekcIOnarske strasti. Psiholozi su esto ukazivali na
ve~u koj,: R.0stoji ~meu suzdravanja i tednje. Tako
ps~oanahtlcar E . .J:<romm u osnovi tvrdi da je izua
vanJe karaktera 5iragoceno za razumevanje kapitalisti
kog d~a: ": .. cvrs~a harmonija i korespondencija uspostavlJa se IZmeu tih karakternih crta i tipinih odlika
analnog karaktera".25
U stvari, elja za profitom nije nita drugo do bojazan od seksualnog neuspeha, to se pretvara u volju da
se ~ospodari proizvodnjom, proizvoaem, proizvodom,
to J.est da se prvom upravlja, drugom slui, a tree prisvaJa.
Napokon iracionalno je svuda teiti za sticanjem
profita poto se time koriste prirodni izvori i ljudi, a
bud~~ost rtvuje sadanjosti. Proizvodne snage se iscrplJUJU u neprestanim sukobima, mada bi sjedinjene
umnogostruile rezultate. No, to bi pretpostavljalo vi
ziju. d~!v~ i njel?!0ve priv~ede k~o zajednice koja upravo IsklJucuJe profIt. Nekohko pnmera: pod delovanjem
~akona. p~ofita kom~ se podvrgavaju investiranje, proIZvodnJa l ekonomskI rast, dospeva se do iracionalnosti
po kojoj su investicije u automate u barovima vee od
budeta za domove kulture, a prihodi duvanske industrije ravni ukupnom budetu zdravstva. Ako je trite
tako dobar regulator, zato je naoruanje jedna od najprosperitetnijih grana industrije? Postoji logika protivrenost izmeu politike sile i zadovoljavanja potreba,
izmeu nagomilavanja oruja i gladi u treem svetu.
3 .. }racionalnost ne potie samo iz represivnog i
ogramcenog karaktera te pseudoracionalnosti, ve i iz
brkanja sredstava i ciljeva i protivrenosti meu samim
ciljevima. Kada razrnena i proizvodnja postanu ciljevi,
sredstva se shvataju kao ciljevi. Bez sumnje, postoji neurotina potreba za razmenom (obeanja, krvi, ena,
poklona), ali razmena, ak i u potlau, moe da postane
24
25

158

E. Fromm, Kriza psihoanalize, franc. izd., str. 248.

Isto, str. 262, 271.

~:eds~vo razliitih cilj~ya, kao to je, na primer, obogaCIVanje sopstvenog bIca promenom, saznanjem onocra
to se nema i to se zamilja, eljom da se ovek potvrdi
kao vrednost u oima drugih, ali i da se drugim zavlada
pobedivi ga ili ga "obavezavi", kao to to ini savremeni merkantilizam: tada se novanom snacrom eli po
stati neto vie.
::o
U ciwlizaciji koja je prihvatila norme kapitalizma
postoji protivrenost izmeu pojavnog i sutinskog interesa: dok jedan nastoji da ouva strukturu koja omoguuje sticanje profita, drugi tvrdi da odgovara potrebama
(poto odgovara platenOj potranji). Bez sumnje, najgora je politika ekonomizrna, sa svojom pseudoracionalnou profita i pseudofatalnou progresa. Tako u mnogim oblastima, a naroito u oblasti kolektivnih potreba,
iza argumenata o ekonomskoj racionalnosti kriju se interesi organizacija koje nastoje da ouvaju svoju politiku vlast.
Primer takve iracionalnosti moe se videti u nainu
na koji sistem predstavlja ekonomsku ekspanziju kao
cilj, poto ova omoguuje punu zaposlenost: vie se zapoljavanje ne organizuje zbog ekspanzije, ve se ekspanzija postavlja kao prioritetan cilj koji moe da omogui
zaposlenost: eli se obimna proizvodnja da bi se ostvarila puna zaposlenost. Proizvodnja se smatra ciljem, to
iziskuje potronju kao sredstvo kojim bi se obnovila
proizvodnja. Ili, kao to pokazuje Weisskorf-ova analiza:
"Treba proizvoditi vie dobara kako bi se zaposlilo
vie ljudi, a vie ljudi moe se zaposliti samo ako se
troi vie dobara. Normalan odnos izmeu proizvodnje
i potronje je izokrenut: sada se tvrdi da je poveana
proizvodnja potrebna kako bi se fabrike, maine i ljudi
odrali u pogonu. Tako je stvoren zatvoreni krug: ljudi
treba da troe kako bi radili. To je potpuno besmisleno".26
Eto primera onoga to elimo da istaknemo kada
kaemo da iracionalnost kapitalizma izvire iz poremee
nog odnosa izmeu ciljeva i sredstava, odnosa u kome
je proizvodnja postavljena kao cilj. No, puna zaposlenost je nespojiva sa kapitalistikim sistemom. Pokazalo
se da je neophodno odravanje odreenog nivoa nezaposlenosti, to je nazvano "blagom nezaposlenou", koja
esto predstavlja veliki deo aktivnog stanovnitva (4(('0
u SAD, 2% u Velikoj Britaniji, 2,5% u Francuskoj).
Radi se, dakle, o nezaposlenosti koja vie nije uzgredna,
ve sistematska; ona treba da ogranii nadnice i da ih
26

The Quartely Review of Economics and Business, 1964.

159

-uskladi sa tenjom ka sticanju profita. Dakle, kada se

govori o racionalnosti kapitalizma, treba o njoj suditi
u skladu sa kriterijumima samog kapitalizma. Tada se
vidi koliko je ta racionalnost protivrena poto ne odgovara stvarnom ivotu: ona vodi troenju i rasipanju
radne snage; ona racionalno organizuje razaranje; ne
troi dobra kako bi zadovoljila potrebe za zdravljem
koje stvara; ona siluje ljupkost (B. de Jouvenel) ivota
nepotrebnim hijerarhijskim odnosima; ona ravo organizuje i uva okolinu; ona zaista razvija racionalnu borbu protiv ivota, nadrepresiju potreba, to jest nepotrebnu represiju drutvenog ivota. Ta bolesna svrhovnost
povezana je sa injenicom da su individualne potrebe
prioritetnije od kolektivnih, one koje se plaaju od onih
koje se ne plaaju. To nema ni smisla, ni znaenja: budunost je podreena sadanjosti i u tome se izraava
jedan mentalitet koji nije u stanju da zacrta krupne
planove razvoja, a jo manje da omogui sreu. Sistem
ne uspeva da se odbrani od sopstvene strukturalne kratkovidosti u organizovanju budunosti i predvianju svog
budueg razvoja. Kao i apstraktnom duhu, nedostaje mu
otvorenost prema podruju svesnog, nedostaje mu sinoptika vizija kojom se istovremeno obuhvataju sredstva
i ciljevi, pa i oni udaljeni.
Manipulacija potrebama je savremeni oblik otue
nja poto primorava potinjene klase da prihvate nain
ivota i, to je jo tee prozreti, sisteme vrednosti vladajuih klasa. Re je o "pokornom proletarijatu", kako
to kae Chombart de Lauwe, proletarijatu lienom sopstvenog naina miljenja, ivota i oseanja. Kao to
kae L. Seve:
"Radnik se prepoznaje u govorima koje o njemu
dri vladajua klasa ... Kapitalistiki sistem stvara ideal
radnika (odgovoran i hrabar radnik koji proizvodi za
opte dobro), identifikujui lanove kapitalistikog drutva sa modelom serijskih ideala koje stvara vladajua
ideologij a. 27
Potronja uvruje podelu na klase, poto je klasna
podela, kao i potronja, proizvod naina proizvodnje.
Ovo trgovako drutvo - zamenirno ovim izrazom dvosmislen pojam "potroako drutvo" - razvija otuenje
u novcu i pomou njega. U stvari, novac postaje cilj po
sebi, kao to je to istakao ve Marks u svojim belekama
o otuenju.28 Neurotinom nagomilavanju novca zbog
'ZI Cahiers du C. E. R. M., Psihoanaliza i marksizam, str. 44.
Ova tvrdnja tie se kako odnosa izmeu nerazvijenih i drugih
zemalja, tako i odnosa klasa Ull!ltar j,:dne zemlje.
28 Marx, Beleke o otuenJU, PleJade, T. I., str. 2390.

160

njega samog, o emu smo ve govorili, odgovara proizvodnja zbog proizvodnje (kao to potrebi kapitalisti
ke ekonomije, koja je potreba za novcem, odgovara potreba koju stvara sama ta ekonomija, a i ta potreba jeste
potreba za novcem, to jest vladavina kvantiteta, apstrakcije). Novac ima svoje hramove, svoje svetenike, svoje
oboavaoce, slue mu vernici koji su, da bi ga vie slavili, spremni da se meusobno poubijaju poto ele da
ga poseduju (novac se predstavlja kao dovoljan uslov
za sreu), mada su u svom slepilu njime opsednuti i
mada je ta zamena za izmet (u okviru an alne fiksacije)
proizvod njihove mate~ Ta obmana je udvostruena neshvatanjem jednog drugog procesa: ljudi misle da su
bogati, iako im posedovanje, i sa njim povezano cepanje
njihovog ivota, prikriva duboku bedu njihovog bia.
Meutim, "bogat ovek je onaj koji sopstvenu realizaciju osea kao unutranju nunost, kao potrebu".29
Paradoksalno, ono od ega stvarno pate rtve kapitalistikog otuenja novcem jeste siromatvo potreba,
erotska nesposobnost. Zaokupljeni, osiromaeni plitkom
razmenom novca, horizontalnom razmenom stvari koje,
kao robe, reprodukuju dijastolino funkcionisanje novano-fekalne razmene, oni vie ne mogu da ele. Ta ekonomija pati od korenitog izopaenja smisla, svrstavajui
bogatstvo meu sredstva kojima se stiu sama ta sredstva - i to sredstva za zadovoljenje potreba koje stvara
sama ekonomija da bi se odrala. To je logika i ekonomska protivrenost, posledica mnogo dubljeg izopaenja: ljudsko bie svedeno je na sredstvo, robu, pri
emu posedovanje te robe postaje cilj kojim se popunjava nezadovoljstvo stvoreno u kapitalizmu koji ne
omoguuje ljudski ivot i istinsku autonomiju. Odista,
kako se u tom sistemu drugi ovek moe smatrati neim
to nije sredstvo, dakle, neim to ne omoguuje dodatno sticanje, odnosno onim to, poveavajui se, izgleda
kao da ispunjava prazninu bia? Posednici-rtve ne znaju za elju, ne znaju da je "siromatvo pozitivna veza
koja omoguuje oveku da kao potrebu oseti najvee
bogatstvo: drugog oveka".30 Napokon, oni ne znaju da
razrnena obogauje - ili, pre, oni svode razmenu na
razmenu roba, a bogaenje na novano bogaenje. No,
najneposrednija i najplodnija razrnena jeste razrnena
izmeu bia (semenja, oseanja i razuma), dok razmena
dobara dolazi tek posle. Dakle, obogaivanje kulture temelji se na dodirima njenih razliitih delova, a trgova29
JO

Isto, str. 37.

Isto, str. 2.399.

11 Marksizam

II

svetu 11

161

ko drutvo gui originalnost i razlike anonimnou koju

stvara, jedinstvenim modelom individualnog i kolektivnog razvoja koji namee, izazivajui kod onih koji nisu
potpuno otueni, potrebu da budu priznati kao jedinstveni i potovanja dostojni. U kompleksu psiho-socijalnih odnosa postoje neaktuealizovane mogunosti. esto
radnik ne moe da doe do izraaja i kreativnosti koju
bi mogao da razvije i kojom bi obogatio svoju okolinu.
On je podvrgnut drutvenim potrebama "koje su mu
strane i koje osea kao prinudu; sve to stvarno radi
samo je sredstvo, a ivi da bi imao od ega da ivi".31
Dakle, u tom svetlu, ima li veeg apsurda nego izgubiti
ivot zaraujui za ivot?
(L'homme et la societe,
jul-septembar 1974)
Preveo Aljoa Mimica

II

162

Isto.

radnika

praksa

r
Paolo Bolzani
RADNIKA

KRITIKA ORGANIZACIJE RADA

Posleratna sindikalna linija i politika

PREDGOVOR
Borba radnike klase poslednjih gOletina otkrila je
pI'OIbleme koji <obuhvataju ne 'sarmo osobenost sukoba
u f.a:brici, nego i 'Odnos i(l'illeu modeIla organizacije rada
u fabrici i opte 'Oir.ganizacije drutva, otvarajui time
nove politioke i o~ganizacione prostore. Iz toga iPI10dzilazi
da je nCi'in illa koji se u dis:kusdji .postavlja sukob ok'O
problema kapitat!istike orgaIITizacije rada odluujui
za radnikil. pokret, ne samo kalO stav prema fZJnaaju i perspektivama borbe u fabrici, nego i u funkciji strategijskih problema drutvenog preobraaja.
Centra1ni apsekt je II tome da li :zJa Tadniku 'klasu
"pr.funat politike" :treba da bude 'sinteza radnike borbe
i njenog poilit:i:ko;g ishoda, ili je radnika borba roba
za trampu (.pa prema tome u podreenim us1ovima) da
bi se u .po1iN61mm upTavlJanju zemljom obezbedila promena l i T,demokratskom pravcu" Imja !bi se o:nora:la izraziti uklapanjem u institucionalni nivo idoslednom reformistikomakcijom.

Poto je atosno proiPaila iluzija da bi se na talasu

bOJ1be 1968-1969. godine mogla ispl10barti 'snaga Ta:dni
ike !krase u funkciji brze i duboke reformistike akcije,
u sincliJkatu izbija :strategija ,,c102liranja'' ra:dnike ibo,:rbe II funkcija. modifi'lmvanja perspektiva rz;a ulazak ill
v.ladu. "Demokratski zaokret", iji bi prvd korak trebalo da predstavLja vlaida levog centra 'Obnovljena
1973. godine, ponovo postaje parametar na osnovu ikojega se uslovljava bOI1ba pmtiv izrabljivanja u fabrici.
vrsto povezivanje borbe u fabrici !s njenim politilkim ishodom sadri prema ;tome tendenciju da se
165

prevash.o-dno shvati u temninima sporazUma na instirtuci.onaJln.om nivou (nivoOu vlade), svodei na ;flo i stvaranje saveznitva i podreujui borbu radnika 'IJom cilju.
C:i:ljevi postavljeni u s.ocijalnim borbama, koji omoguu
ju radnikoj klasi da pod sOIJstvenim rukovodstv.om
g;TaJdi saveze lS 'ostalim na:mdnJm komponentama na I/:erenu narpada na 'k:onkretne vidove drutvenog O'r.ganiL'lOvanja _poilazei od oilljeva i snage k.oju je u faibr.ici d.:zv.ojeVlala, svedeni -su na instrumente pritiska u funlk.ciji
"demolkratskog .ZlaO!kreta" kao nosioca refoa:n:ni: tome je
usledil.o pri!hvatanje kapitalistike vlasti (a1l'torThteta) da
Ibi se postiglI() smanjivanje "nelmmaniJh" aspekata rada.
Talwa [politika ne predstavlja skoraJnju inv.oluciju,
naime involuciju koja je usledila posle borbenog talasa
1968-1970. godine, neg.o u nekim aspek:ti.ma proizilazi iz :razvoja, ali iz odreenog tipa sindikalne 'linije i polit.iJke -stalno prisutne u radnik:om :POlk:retu i :njegowj
posleratnoj hOI1bi.
Da Ibismo OIbjaJsni1i. kak.o se danas postavljaju :problemi radni,ke borbe, MIo u funkciji menjanja uslova
u f.abrioi, bilo 'u pogledu njene uloge u drutvenom
preobraaju, neophodno je relmns1:rU!i.'sati razvitCl1k sindi'kalne !linije i kako se .ona postavlja u I()dnosu [la :radnike borbe i njrihovo :.konkretno raJlanjavanje tokom
zadnjili dvadeset godina.
SINDIKALNA KRIZA PEDESETIH GODINA
Te'koe radnikog pokreta u fabrici, pedesetih godina, p.rx:milaze iz injenica -lmje se odnose ikako na
optu :politiku situaciju tako i na tiJp ~sin:dikalne linije
Ikoja se Irazvijala na mestima 11ada. Objektivni faktori
slabosti bili su prvenstveno kapitalistiki pritisak (krvoprolie u Modeni, mere vlade De Gasperi '(Sce1ba)
p:t'OIti.v ,zborova 'il faJbrikama i zauzimanja f.iabr.ilkCl1, korejski .ral/:, nepov.oljna :situaoija [la tritu rada s .oibzirom
na ve1:iJlm nezapos,lenO!st, sindikaJlni lI'ascep nastajanja
CISL i U1!Lkoji je doveo do politike podvajanj'a raduilka.
.
Meutim, -slabost u faJbl'ici :poticala je i .od .odreene
linije borbe koja je :potcerrJivala znaaj ouvanja jednog
pokreta .k:oji se -sup:mtstavlj'ao uslov.irrna izrabljivanja,
a koji konkretno palazi .od borbe u d:a:brici PIlOtiV pogo.ravanja uSilova rada IZlazvanOlg 'kapitalistikom rekonstrukcijom.
.
U tim godinaJIDa je posebnI() :veoma j!asno d.zJbi1o ,,da
nestavljanje fabrike u ,centa<r'1:imije radnikog .po.krreta

166

dovodi do supmtstavljanja ;politikdh' obaveza ,ekonomskE:n'interesima 'radnika, to je izvor dvolinosti jer

se .odbacuje sistem, mada 'se prili.vCl1ta njegov mehanizarrn u f.abrici".1
Neadekvat:no:st revandika1ii.vnog odgovora se ma.n1festuje upmvo u fa!brici, jer nasuprot politikoj centralilizaciji fia!brika, !kroz mnogobrojne trajkove protiv policij skih krvopcl:'olia, repres:j.vnih mera, represdja kroz otputanje s posla protiv "atlantske" politike naoruavanja, nedostaje sindikalna dimenzija koja bi napala nove
1Jslove radnika u njihovim 'llaJamnrim i radnim vidovima.2 "Subjektivni fa!ktorslabosti lradniJka" ogleda se ill
tome -to u \politici ra-dnikog pokreta tih godina nije
bila "u cennru <revandikacija iz .fab:dke".3
Meutim, odmah posle osloboenja bio je u svesti
ranika duboko ,ukorenjen izvCl1llredni sindikalni i politi
ki znaaj radnike !kontrole nad uslovJma rada. I sama
prva orga.rrizadottla povez-anost 'sindikata, zasnovana na
unutralnj.irrn kolmisijama iodeljenJskim komesarima
koje SIU Ibirali <radnidi. u svakom .odeljenju (pogonu),
odgovarala je tim p'Otrebarrna. !Nije sluajno prvi protivnapad vl-asn:ika ;PI1Otiv. .osvajanja vee vtasti radnika nad
usJovima Irada poao iz FIAT-a: v.oene su veoma otre
borbe protiv premetanja, skraivanja radnog vremena
(umesto .otputanja tSikrauje se radno vreme i .taJko se
manje plaa - prim prev.), za kontrolu nad proizV'odnjom, za poveanje nadnice. Ali ;to .se u FIAT-u deav:aJ..o bez stvarne veze s ostalim deLom lPoikreta, to je
dovelo do d!z;olovanja tih horbi.4 Borba u FIAT-u poet
kom 1949 . .godine, kojom se zahtevalo poveanje nadnica i koja Ise '\"odila povezan:o lOd Qdeljenja do odeljenjoa, os1:ala Je u stvari ~olovarna i njeno se "okonava
nje spojilo .sa zavravanjem opteg nacionalnog spo['a
ok.o revalorizovanja primanja najkvalif1kovanijili radnika, to Irije brlo u skladu IS lkiruj:>nim problemima ik.onnroile [lad uslovima rada u faJbrici i ,platnedina:mike
l i preduzeu Ik:oje je postavila lb orb a u FIAT-u"s.
PokuaJlo se dva puta da se razbije izDIovanost
i 'Opsada FIAT-a: 1951. d 1952. ,godine poela je bOliba
za nadnice, u ijem 'Su centru stajali FIAT i "LANCIA",
lA. Accornero, Gli anni '50 in fabrica, De Donato, Bari 1973.
s.tr. 13.
2 Ibid., str. 66.
3 Ibid., \Str. 67.
S. Garavini, Gli anni '50 alla FIAI: un esperienza starica,
II "Politica ed Economia", sep.--Okt. 1970. str. 49.
s Ib1d., str. 49.

167

ali iji je 7)av~eta'k, poto se sveo sarmo na poveanje

poro:dinih dodataka u skladu s n:'eenjem spora' na na~
ciona1nom rriv:ou, oznaio duboko razoaranje. U 1952.
godini FIOM {Federaaija metalaca, CGIL prim;
prev.} Zgubila je blim 10.000 .lanova dpala .sa 40.000
na 30.000 lanova. :u 1953. godini, posletrajikova pr.otiv
"prevarantskog zalkona" ("leggetruffa", zaikon 'kojdrrn .su
se nast'Ojale uneti promene u izbo~ zakon, na tetu
progresivn:i'h isnaga - prim; prev.), 'Otpoela je iboI1ba
pIiotiv :slcra:ivanja radnog 'viremena i revalonzadij'e
aikovda, a 'koja se jo jednom nije odranila u ,osvajanju vee vlasti u faJbrici, jer je bila ukJ.opljena u iborbu
za nadnice ega:litamog t1pa (zakon'lQ' glOlbalnim nadnicima), koja se vodila na naCi'Onalnom nivou.
U meuv'Temenu FIAT je primenio represiWl!u politiiku, koja je utoku nekoli!ko godina {ad 1949. do 1952)
dovela do ,otputanja 2.000 radnika 's posla,. dIO .stvaranja, 1952. godine, "prinudnili." pogona (pogoni u 'koje
su radnici premeteni zbog uea u trajkovima ili
druge sincliJkalne iii politike angaovanosti - pr~m.
prev.), i uvoenja, u j,esen 1953. godine, "premije za saradnju" za one koji ne trajkuju.
Na izborima 1955. godine CGIL je :ad ranijih 33.000
gl'asov'a pala na 19.000 (radi se lO izborima za unutranje korrnisije - prim. prev.); 'Osam godina, od 1954.
do 1962 . .godine, u FIAT-u' se nije traj kovalo, pa a\k
i jula 1960. u traj:kovima protiv 'Vlade Tamb:t'OTI<ija (pokuaj ,obrazorvanja desniarrs'ke vlade sa TambI10nijem
na elu, :koji je propao zahvaljujui snanim traJkovima i narodnim demonstracijama - prim. prev.) ues
tvovala je \S'8!110 ,stotinak radnika (iz FIAT-a - prim.
prev.).

Toj krizi, koja predstav:lja krizu itaVlog pokrreta,

doprineo. je niz posebnih .faktora. ,Pre svega, zm.a!ajan
element Je povezan 'sa struktu~om i.IDolektivnog prrego:varanja i revandi'kativnim ciljevima. U ifa!brici - zvani
no sve do 1954-1955. godine, ali stvarno i kasnije nije postoJao OiT.gan kolektivnog pregov8.1'anja koji bi
bio priznat, jer je u strategiji preduzea j'O nedostajala njegova revandikativna 'specifinost. 'U ,tim godinama
je centralizo:vano pregovaranje' na nivou ;konferencija
imai10 odluujuu i iskljuivu ulogu.
.
"KalI1aikter1stian a!spe!kt meukon:federa'lnih lugavma 'Sikljopljenih u Italiji, ,koji ih razlikuju od sindikalnih iskustava .u drugim zemljama, pI10izlaziiz inje
rnceto t'O n1su JJ'okvirni" ugovou:i koji utvruju .opte
168

smer.nice, ve sadre potpune i detaljne propise za posebne fabr1ke.

Tako su od 1945. do 1954. godine subjekti 'k!olektivnog pregovaranja ... prvenstven.o Ibil1e konfederacije.
Meukcinfedera1ni ugovori 'su doista 'Skogo utv,rivali
odnos nadnica ,i plata, ;razlike prema 1'wmrl.m granama
p1t1o'izvndnje, teritorijalnim zonama, Ik:va.:Jjjfikacijama,
prema polovima i starosti."6
Posledice ,tah."Ve posebne Istrukture pregovaranj:a
osetille 'su se u akciji strukovnih ,federacija 'ija ,je 'Vilast
bila 'ograniena, a to je uticailo na sl8!bljenje pakreta,
jer im je oduzet deo 'koji se odnosio na nadnice i plarte.
Uz postojanje akcije kapitalistilke restauraoije, koju je skupo pla!tila radnika Iklasa (otputanje, nezapnslenost, niske nadnice, pritisak), centra;lizovana sim:dikalna ,organizacija mogla je :imati srnislaako bi biJ.a kadra
da tumai zahteve baze, kroz 'korektno i i:mko uee
radnike Ilcla'se u 'Odluivanju, a .ne 'guenjem !borbi koje
su ise sa veoma ,snanim egalitaTnim pritiskom vodile
u fa:brici i izvan nje.
U toj situaciji bi10 je rizino favorizovati liniju
Konfindustrije {Udruenje industrijailaca - prim. prev.},
- sporazumima sklopljenim u vrhu, uz pomankanje ili
nedovoljno ,koriienje pregovarake snage i ;kruto sp~e
avajui bilo kaJkav aspekt 'radnog 'Donosa - Ikoja je,
premetajui spor u vrh, teila da .ga udalji od ::fiabrike,
od sp'Os.obnoisti interrvencije radnike klase ,kako hi n~s
kim nadnicama :i visokim ibrojem .nezaposlenih \ka'O
instrumentima z8!Stra:ivanja imala adreene lI11ke II
preduzeu?

,Potcenjivanje u tim godinama 'Od str.a:ne CGIL

r'a2JU-

enih borbi po preduzeima i istovremeno njena liniia

sva usreds~reena .na bOJ:1be izvan f.aibrike s ai[jem da
se u njih uvueirtava zemlja uprav:o u momentu Ikad

vlasnici vre napad na radniku 1{)lTganizaciju, predstavlj;a:li su, :prema tome, odluujui fa:ktor <ll slabljenju
pokreta.
Neuspeh je bio vezan uz dva rpreoizna momenta:
odvajanje iOdive realnosti iZlra:blji'Vanja u tf,8!brici :z;bo.g
revandikatiVI1iih bor-bi voenih na .platformama 'svedenim na najmanji imenitelj zahteva vaeih za sve; <isito
zastupniki IkaTaIkter rrevandikacija ulgranicama proiz6 E. Guidi, D. Va1cavi e aIm, Movime11to si11dacale
trattazio11e collettiva: 1945-1973, F. Angeli, Milano 1974.
7 L. D. Carlini, "La Confin.dust.ria" -ll Collida, De
Mossetto, SteffaneHi, La politica del padro11ato italiano,
nato, Bari 1972.

e C011str. 19.
Carlin!i,
De Do-

169

yodne ek~panzije pokrenute od strane fk:apitaila,ali ne

Izvan :lOgIke ta[kve ekspanzije, to je, pre 'svega,taono
za "plail rada" i rproduktivistike instance lmje 'su mu
usl~mle, tipa ;RIAT-ovih "kolica" {Il1i!slii se na padsticanje od stra.ne Isindi!kata pmizvodnje malih FiatovID
,kOlla ,,500" za masov:nu potronju - prim. prev.).8
Lansiranje IFIAT-om "k'Olica" .dagodiJo se na EkonO!II1skoj konferencijd za .oivljavanje pmizvodnj~' lU
FIAT-u" .koju je 1953. godiaJ:e Qrgani:llOvaila OGIL.
"Mogu .da Ikaem, Jmo jedan ,ad !prortagornista sea se Gamrvini da ise rarulo 'o jednoj ne mnogo
srenoj inicijativi, koja jeto bila iz; dv:ojakilh lI'azloga:
1z01lQvanje '!"aclnika II FI!AT-u se nije moolo Tazblti ,sem
oslanjanjem na ono to ISU njrihovi lUslovi raJda nametali
~iila'Vom radnikom polkretu Ikao novu pdob:lematiku
l:z.raJbljifV!anja i kao teme zajednike !boIibe, la ne .oslanjanJem na unutranje pmtivrenosti Ikapitail~a; jer vdzija koja je !pwiziJlazi1a !iz SJtaJllja u FIAT..ovom monopolu
bila je naiWla i rtradicionalna 'll smislu da de izvan
priwemenoig smanjdvanja ,plI'oizvodnje, ta ista mQnopols'ka pozicija IJ:eila da se lUvrsti ne ikmz:k!oenje ;p;rodzvodnje ve njendm ;razvitkom, ak :i :relativno limitiranim cenama, da !bi se dohilo maSQvno :trdte. Svakaik? IFIAT je naprarv10 ,,!kolica", a Ida tOdatile ndje nestao
mkakav element !kojoi ,bi !protivreio njeo:ovoj liniji monopolistikolg razvitka".9
::;.
Ako je ta 'linija m.ogta biti qprav.dana u momentu
krize, 's'V'a:kako to nije mogla biti 1955. godlne kada je
FIOM i dalje nastavljao sa svojom propagandom "kolica" u sitU'aciji punoig lI'azvoja monopola 'RIAT.1O
Drugi znaajni faktor, na Ikoji 11reba ukazati. da
bi se olbJasnille [pedesete godine u faJbrici, povezan je 's
~stom .'tehnolo:ko-pro:irlvodnog preobraaja k.oji je :teZlO radilka1nom menjanju naina korienja radne snage. U toj se situaciji postepeno uvrivaQ !i m.sko!l"ak
izmeu radnikih iIllasa i sindikalnih 'OrcranizaciJ a aiIi
'b
::;.
,
t alk
' 'o e :} Z og pI10mEma u strukturi raJdne snage: zaista
se, najpre postepeno, a zatim veoma .oiwo, menjao odnos 'izmeu 'kv!8!llifilkovanih i polukvalifir1mvanih radnika
koji su racliili. 'JJJa serijsHm poslovima i montanim trakama, dok SU lanstV'o smdikata, posebno CGIL-a, pred8 S. GaraVtini, Le lotte operaie negli anni sessanta
u Giovane Onitica", br. 29, zima 1971. str. 5.
'
"
S. Garavini, Gli anni '50 alla FIAT, str. 50.
10 P. Agosti Rbnza! Appunti sulla Contrattazione articolata.
La FIOM-e ,la svoIta sl!Qdacale alla Fiat: 1955-1962, u "Classe",
hr. 7 1973, str. 354.

170

stavljaili kvaUfilkovani i visolkok'V'alif.:i:kovanLi r~d.nii.u

U :tim Igodinama je CGIL oS11aJla u 'sutini strana '!"adill
koj udasi novog tipa. iS druge strane, trite rada, s
mnogo povoljnijim trendom za najvie \Tadnike :kategorije uz nC)postojanje kolekt1vuog pregovaranja
oko d:i:ferencirane platne .dinamike - .dowtl0 je odbij anje od islinilikata i njegovih tradicionalnih snagaY
S krizom CGIL~a u velilkim faibrtilkama u :industrijskom trouglu(enova-Torino~Mi!lano - prim. prev),
poveao se pmstar za inicijativu CISL-a, Ikojia je jo! de..
lO\7aJla u olPtici ,irntegrisanja ,radnike klase u ikapitahlLstiku logi'ku.
Sindikalnoj .strategiji 'koja se izraavala u pregovaJranju na. nivou preduzea CISL je ne 'Samo postavljala cilj efikasnije discipline ou radnom :odnosu, nego
i kvalitativnih promena poloaja radnika, vailorizujui
ih "kroz !participaciju. radrcika u odgovornosti u upravJjanju prreduzeem"!3. Kao to je i!staikao Treu 'il jednoj
raspravi 'o FIM-CISL (federaoija metalaca katolike 'Orijentacije - prim. prev.) ..
"Ta :P aJrticipacija, kojla moe Ibtti :ostvarena samo
posredstvom smdi'kata, sa sv'Oje'strane rpredstavljoa prvu
etapu mnaigo ire akcije s'indi'kata usme!I'ene ka integdsanju radnike [dase u sve nivoe' drutvene .organizacije, protiV' maiksimailist1kog .sindikalnog P10dela
CGIL~a, 'Optuenog da otuuje tadn.ilke :iz Idrutva".14
Otuda .c:i!lj CISL..a da okrnji funkciju Unutranje
iklomisije !kao jedmstvenog organlzma pod irokom
kontroLom CGIL-a, nastojei na stvaranju ,,.novog tiJpa
s11rU'kture udruivanja" Ikoja hi pOVlI1atila ,sindikatu
stv.aJran uticaj na mestrlma 'rada i ujedno se, na JstOIIIl nivou, suprotstavljala preovladajuoj iniCijativi CGIL-a".b
U granicarn~ lI'evan<;liklativJ:.le politike' CLSL je lI'azvila liniju razuenog !pregov~ranja Ikoja je ,teih da,
preko sindikata,rukovoenje rr:adnom Isnagom povee
s potrebama ubrzanog razvitka italijanskog ka.p~taliiz
ma. iPredloena je diverzifi'kacija u nivoima prirnanjGj. l i
funkciji 'Onoga "to reaJlno mogu ;podneti lI'azliitegra11 V. Foa, Il "ritorno alla fabrica" nella strategia detIa CGIL,
u ,,Mondo Operaio", februar 1972, str. 44. .
.
12 Ihid., str. 45'.
13 CISL, Le ralazioni umane e sociali sull'azienda, <ll "Quader..
no" !pripremio Is-traivaki studioCISL"a, 'Roma, '1956, str.. 28.
l4 T .. Treu, Organizzazione azilU1lle di uh sindacato indu~
striale: FIM-CISL,195~1970, li ,;Sfuili Organizzativ;i",god. III,
hr. 2 1971, str. 7; T. Treu, Sindacato e rappresentanze aziendali,
"Mlliino", Bologna 1973.
,
..
13 Ibid., str. 8.

171

ne" s javno deklao:-isan:im ciljem da se ,odri kupovna

mo nadnica, :podstakne opta produktivnos,t i ouva

monetarna ,st~bilnost:
" ... ;1n:.i se. da se o:a .proizv.odnim nivoima :postavka o porveZlvanJu naldruoa~pr,Qduktivnost moe bez daljeg po~eleti ... Ona ne predstaViljasmetnj:e li II isto
vr~me p'~ua .rrln<;,ge predno,:;ti, meu kojima li prednosrt:
,:ec~g .st1lIn:Ul'~atnJa. ;tehnolos:kog .procesa, stalnog p ovec~Ja rad~~ih 1P~atnja be~ rl.nflacionistiiki!h pritisaka,
veceg ~ac.aJ~ uc~sca :radruka .~ privrednom :razvoju
p['eduzeca 1 JacanJa .duiha udruivanja."16
, F~cij~ ii;Itegmtivnih. pre~ov:ora na nivou preduzeoa Jasno Je :Istakao lLad1spali na Generalnom savetu
u jednom pasusu ikoji je, s pravom, uven:
"Braksa '1ntegrativ:niih sporazuma na nivou preduzea nuna je stoga to 'se .odn.osi na unoenje jednOlO"
elementa koji i1JI'aava neophodn.ost podrke traldn.iJk~
u na,porima Ikoji 'su U!smereni na jaanje produ!krtivnosti
v

preduzea."17

.. Ow;kav ~ain smdiikalnog postavlj8.'I1ja d. OidjentaC1Je .dace ,svoJe p[odove lOd 1953. do 1957. Igodine II vidu
564 'llltegrativna sporazuma, od ,kojih su 4,1 !Odsto s'Mopile Unutranje komisije, 23 odsto sama CISL, 26 'Odsto CISL ,sa 'ostaHmkonfederaaijama, '10 ocJisto CISL i
unutranje Ikioml's'ije. 18
. Proces :opadanja uticaja CGIL-a, nal!'oito u krupni!:rn metalsJkimpredruzeima, ima ;svoje objanjenje u
veoj panji CTSL-a i utiihsindikata prema ;prciblemima
vezanim za tekue tehni:ik:o-proizvodne promene II italijanskhn preduzeia:na, naroito II ,godinama od 1950.
do 1955. godine. Povezivanje u tom ;per.io:du CGIL~a IS
'bor.bama II !faJbri!kama os'ta:lo je podreeno ,optoj politikoj 'strategiji borbe !protiv monopola, a za vee .prisustvo ,dI1arve u privredi, ,to je ()Istarvilo po strani dimenziju .smdfkalnog sukobaakio problema mgamzacije
Tada. ISa te take gledita znaajna je samo\k,ritika Di
Vitoria (Di Vitori) (ondanii rukovodilac CGIL-a prim. prev.) na Upravnom odboru 1955. godine, iako 5e
predstavljala odbranu linije koja se sprovodila poslednjih godina:
"Nae .greke nisu one :kJoje nam pripisuju neprijatelji: nije taOno .da 'ima mnogo poLitikih tr.a:}kova; ntje
16 F. Archibmci, Pianificazione economica e contmtazione colletiva. u .. Stud~ Economici". br. 213, 1958. S,N. SOO-SOL
17 CISL, Documenti Ufficiali dal 1950 al 1958
~~
, Roma 1959,
18 M. Dal Co. La politica sindacale negli anni '50, u "Contropiano", br. 3, 1971. str. 590.

172

tano da 'smo svoje snage Ii's1:roili 'll uza1ud.niim Ibitkama; naprotiv, 'll nekim zonama, u izvesnim :raJbrikama
nismo dovoljnomooli i slabo smo <reagovali .na .aktivnost
vlasnJika. injenica je da nismo j,zvrili dublje istraivanje pr.omena 'koje 'su se 'dogodile u preduzeima u pagledu raznih vidova :proizviQdnog i\~ota, tehn:iJke iQ.rganizacije,strukture nadnica. Jo 'Sillogreilld. lzibog 'lliQPtenosti i 'shematirzma, primenjivali smo formule na neadekvaltne lin,ije i .iJIlSiismali na njima i ,onda ikada se fabrika
stvarrnost p'l:1Omenila i kada su se promenili metodi i
oruje ikoje je neprijatelj poeo ida upotrebljava protiv
nas ".19
I pak, govoriti o frcm:nulama i neadekvatnim 1inijoama
ne omoguuje da .se uoi da je ,sindikalna Ilmija CGIL-a
nastala iz .odreene ,analize kialpitalizma i jasne politike
linije. Tekui pr.oces industrijSIke l!'ekonstruJkcije protumaen je, zbog njegovih (priv:idnih ,dem<Ybilizatorskih
aSipekata, kao rezulta1: "maltuz.ijanske" politike monopola
(ekionomska teorija nastala na temelju uenja englesIkog
ekonomiste IT. R. Mahhusa, .po l1.mjoj se tenja mnoenja
stanovnitva kree u geometrijsikoj, a proizvodnJa ivatnih namirnica u ar.irtmetikoj pmgresiji. Otuda tendenaija ograniavanja prirasta stanovnitva - prim. prev.),
tavie, kao ,akcija :revidiranja modela razvitka :iz ratnog
,perioda. U tom periodu se teo.retisalo o priwednoj stagnaciji ,kao organskoj i .neodvojivoj karakteristici monopola;20 dok se, naprotiv, nije uoavala njegova dinamina
sposobnost za Ikoju su u .fabrici postojali uslovi 'llvoe
em Istroge disc1pline ihljerarhlje, kao i reor.ganizacijom Tada u novim oblicima ~kioji se nisu mogli svesti
na uo(ptene i apstraktne forme kao, na primer,' na
"superizrablj.iv;anje"). Odatle politika pritiska na dravu da uestvuje u monopilima i tu zauzme mes1:o u funkciji kO.I1igovanja .ekonomskog razvitka II :demokratskom
i progresivnom pravcu.
Nova ekonomska po/litika koju je :predloila CGIL
prevedena je, 'PTema tome, u opte :predloge zasnovane
na "laburistikoj ideji 10 strogoj politici :kiak.o bi se pokrenuo sistem pune zaposlenosti."21
19 Izjava Di Vitoria (Di Vittorio)
na upravnom !komitetu
CISL-a na sastanku odranom u aprilu 1955, nalazi se u "Notiziario CGIL", g. 1955, str. 254, a danas u t. III, Antologia delle
opere, Roma 1970, str. 352.
2Jl P. Agosti Ronza, op cit. str. 354.
21 G. Amendola, Lotta di slasse e sviluppo econdmico dopo
la Liberazione, u Tendenze del Capitalismo Italiano, Editori
R!iuniti, Roma 1962, t. I, str. 181.

173

-'Borba (la plan rada je izraz te politike koja je ostavila

l i pozadini fabriku u :kojoj je, nasuprot tome, vlasnik razvio akciju oivljavanja i kontrole radne snage u funkciji
ubrzavanja u:nehani:zn:na razvi-tika.
Linija koja je proizala m: ,samokritike u CGIL-u [JOevod 1955. godine nije meutim predstavilja1a odgovor
na liniju CISL-a 0 saodluivanju, ve je posrtala njena
dopuna, jer je, s jedne s1:Irane, ]s1!a!k:;1a nunost da se k!onkretno ue u tematiku organizacije rada a, os ,druge, ne
tol:i!k:o elju da 'Se o.dupre izrabljivanju ,koliko da radnici
izvuku .kor.i.st Dd ;poveanja pl'OdU!ktiv.nosti kroz poveanje nadnica. A to se jasno pOikaza;lo ve u diskusijd
ila weme ;priprema Kongresa u Rimu, .koji je odran u
februaJrU 1956. ,godine:
. ,,'Posebnu a!ktuelnost poprima regulisanje eJlemenata
nagraivanja 'koji su illa bilo koji nain vezani uz mtenzitet rada: akord i ,stimulacija, proizvodne premije, i t8.Jko
dalje. StitmUilativno nagraivanje mora se taJko postaviti
da na iba:oi ukupnili prim8.Jnja ,u sIkladu 's kvalifikacijama
u potpunosti kompenzim svaiku na!knadnu utedu l i tvremenu u odnosu na utvreno vreme a radni ritam IDora
b~ti ,tako lodreen da obezbeuje pravinu zaradu .i ne
irzaziva psihofiziko iscrpljivanje radnika."22

Na 'Savetovanju u LInstitutu Grami 1956 . .godine illa

temu Radnici i tehniki progres predlog o vezivanji.l nadnice uz produktivnOlSt postao je jasniji njegov.imkaro teorijiskim, tak!o i politikim opravdavanjem, zatim ilinijom 'koja je tehni Okom pI10gresu i ,organizacionim promenama pridavala funkciju napredovanja prema socijallirrnu.Postavljajui sebi pitanje, u uv:oduzbirke tili marterijaJa, da ili Ihorba rtreba da se ,,iscrpi" u otporu prema
izmbljivanju, Luii Longo odgovam da je potrebno tl"azvijati platne revaJndikaciije koje dovode:do stvarnog ue
a lI"adruka 'll IdQbiti koja se postie poveanjem produiktivnosti.23
Prema -tome, radniki pokret bi se morao boriti da
:tehnike i 'Organizacione inovacije budu korisne svim
radnicima d postanu !Stimulans za :obnovu svih eik:onolII1skih i drutvenih stru.ktura zemlje. Sredstvo za ostvarenje tog cilja je:
.
"pravednija raspodela dohotka preduzea ,smanjivanJem radnog dana i IOdgov8.Jrajuim poveanjem primanja
kako ibi biLa u shl.adu s intezivnij:im naporom, jaim fi,,Notiziario CGIL", 1955, str. 512-513.
Instituto Gramsci, Ilavoratori e il progresso tecnico, Editori Riuniti, Roma 1958, str. 16; Uvod Luigi Longa II zbi!rlru materijala sa savetovanja.
..
22

23

174

zikim ;1 psiholokim isorpljenjem i !poveanJem rent8.JbiJ.nosti 'rada bez rpresedana."u

..
'P:rema tome, izlarzi .da se ,takozvano "pregovaranje o
svJ.m .a!Spektima lI"adnog .odnosa" u stvarisvo.di na ;prihvatanje j8.Janja m:rabljivanja .pod uslovom da hude adekvatno s odgOViarajuim poveanjem nadnice, !kao prot1vusl'Uige. ,P.rema tome, jedina bi mogunost radniOkog pokreta bila da dobije jedoo deo iznuenog v.ilka vrednosti, a
da ne .moe uticati na tehnike i organizacione instrumente
jaanja izrabljivanja. A to stoga to tehni!ki razvitak
postaje i drutveni razvitak 'll meri u ikojoj koristi od
pJ:1oduk:tivnosti rudu neto malo i .~adnicima, a ne samo
vlasnicima. Takva vizija ,,italijanskog puta u socijalizam", !koja je pI10ela itavo tSavetovanje i jasno isticala
neke pmbleme Ikoje je CISL u !tim godinama razv:Ha u fabrioi, premeta itav problem na drutveni Jtocen Iborbe
protiv monopola, kao borbe za strukturalne reforme.i.:
"U vezi s osnovnim naporom da se ,tehniki progres
prevede 'll ,drutveni, jasno je da on ne bi mogao biti zadovoljen na uSiko preduzetom Ip!anu" nego jedino u celini :drutvenog bia ... Meutim, znaajnu k8.Jriku morala
bi predstavljati povezanost poveavanja nadnica sa pOlVeavanjem produktivnosti."26
Apologetska vizija tehnikog 'razvitka Ikao neutralnog
ins'tr.umenta {prema tome ,idobrog") , ali ikorienog u
"floe" ,ciljeve ilJlOiIlopola, vodi prihvatanju njegovih po:sledica koje se smatraju privremenim.
.
I z8.Jista, ,drugi aspekt koji je 'Odatle nastao jeste
optimistika koncepcija budunosti tekuih promena lU
fabrici.
Prihvatanje pOiSiledica (poveanja produkrt:iv.nosti i ,inteziteta rada vieno je k8.JO nuna rtva u slubi "progresivnog kretanja ka automatizaoiji".27 TejIoristika mehauirzacija i ,raci.onalizacija iSU ;pozitivne, jer predstavljaju
neophodan koralk: da bi se mainama postepeno zamenio ljudski lI"ad.2B To isto vai i za MTM, 'ija "nesavrenost" potie iz injenice to tehnoloki us10vi u faibrici
nisu dostigli usav.renost autolII1atskih procesa. Oni e
dovesti do "novih tk:valif.ikacija, smanjivanja i iezava
nja razlika izmeu fizikog d umnog rada".29 Nova ,tehni-

Ibid., str. 15.

Ibid., str.17.
26 S. Leonardi, Relaziol1e generale (glavni referat na savetovanju) ibid. str. 65.
ZI Ibid., !Str. 31.
28 Ibid., str. 38.
29 Ibid., str 48.
24

l>

175

ika predstavlja, prema tome, ;podsticaj :ka socijalizmu",

,kao to pro1zilazi iz novih orijentacija II ;pogledu prograu:niranja u preduzeu, iju pr-imenu ,ograniavaju jedino postojei proizvodni odnosi.30
Vraanje u fa:brdlku, to je ikao pravac sadrano
<ll ciitranoj Di Vittorijevoj 'samokritici, postala je preporuka da se prizna "objektivna sadrina promena !kojesu
oni (kaplta.listi) uneli, da bi zadovoljili 'objektivne potrebe proizvodn1h 'snaga lU .razvitku". Tako samokritika
postaje poziv da se shvate tehnike potrebe ti. izbegne
zbrka "izmeu normalnog skraivanja vremena .i prinUidnog skraivanja, izmeu d~kval1fikovanja rada i prelaska na IITove kvaJifiikacije, izmeu poveanja produktivnosti ti. intenzifikacija radnog napora".31
;Kao posledica te "konfuzije" dolo ibi "od strane
vlasnika do manje-vie nasilnog .iskljuivanja naih OiI'ganizaciJa iz a!ktivnosti ,Oiko 'kolektivnog ;pregovar.anja i
stvorna bi se ozbnjna prepreka ueu .radnika u predrrastima tehnikog razvitka".32
Na taj nain teilo se da se proces integrisanja, koje
je pokuao da sprovede vlasnik putem takozvanih "ljudskih odnosa", prihvati kao neophodan, jer je "integrisanoj proizvodnji trebatl.'o da odgovara .integrisanost .radni''ka u preduzee, ali ta integrisanost mora biti dobrovoljna, jer se ni:kaJkvom prinudom ili disciplinom ne moe
p()lstii da :se ljudi odreknu slobode .da jednog ,dana pr-o!izvode vie, a drugog manje".33
Razume se da sindikat mora intervenisarti .da bi
"Tazhi!Q .opasne oblike preduzetnitva", :kako :bi se apso.rbovala valjana strana nove tehnike "ljudskih odnosa"u
cilju izgradnje "novili. .00dnosa ovek-organizacija".34 Prema tome, hilla je prihvaena sutina tih procesaintegracije, uz priznavanje njene nunosti koja proizi:lazi iz ZiIJ:aaja" moderne" proizvodnje. Jednostavno se poziva~o na
oportunost ispravljanja izvesnih iskrivljavanja Ikoja u
te same po sebi racionalne metode uno.silkapitalist1tko
ko.rienje.35

Diskusija koja je poela 1955. ;godine o ulozi borbe

u fabrici ti. lO 'tome na ikalkviim sadrajima ona treba .da
Ibid., str. 63.
Ibid.
32 Ibid.
33 S. Leonardi, Progreso tecnico e rapporti di lavoro, Einaudi, Torino 1957, str. 50.
34 Ibid., str. 52.
35 U vezi kritike Leomlirdija vidi R. Panzieri, Suzi'uso capitalistico delle macchine nel neocapitalismo, u "Qaderoi Rossi",
hr. 1, 1961.
30
31

176

se pokrene, narednil~ godi:na~se ra:zvd.jab;c)~o 'P:~obklaikema radkontrole. U ,0Vl1ll beleskam~vtre a lstaCl

0. su se
razil.ii1e pozicije 'll p.~gl~du r.adm;?ke bmb~ vlU fabnkarrna
ovezivale sa strategIl.J1skim 'plt~J~a ra~ckog pok.reta,
~o\Sebno s pitanjima u veZI s ,,Ita:liJanskim putom u socijalizam".
. 11 .k .
Konfrontacija otvorena u "Mondo Operc;uo, .oJa
'e .od 1958. do 1960. godine uvukla ~~~avu levllcu!vz.al.;s~a
Je predstavljala \kljuni moment kntl~kog r~sIJa;nJa
. ratila je f.azu prelaska na borbe ~ezdesetih godina,
k~esu veoma zaoitril1.e ~ro!~vrenosti. sazrele s novo~
fazom po'S'leratnog ~aplvtalist.lCko~ razv.m:ka . U~.ravo veZi!:
vanje uz nove proyvrecn.os1:!-, kOJe s'7 tIh gOililn vh:~
.asno i veoma za!Ostreno 1Zblle u f~bnka:ma :U~ e te IC
~1 i organirzacionih.:promena ~oJe su pogorsale. uslov~
racLnika uti:ui na njihov 'klasm sastav! predst~:vIJ~ po~a
u taku [(>Time politike prakse, IkOja se VTslla ISkJ.JiUITvo na ins,titucionalnom nivou i dzraavala"kroz,Jbo.rbu
rotiv monopola i ;za strukturalne reforme .
.' .
p ,Pitanje centralnog znaaja :r:~~ke borbe u ~a!b:ncI
i kritika iltallijanslwg puta u SOCIjalizam predstavljah su
sremne teme konfrontacije:
.'
.
"Ne treba zabocraviti da j~ u tim go~na:ma~. dok Je
klasni rpo'kret Ikoncentrisao svoJu borbu :rIse. na CIStO politiko-.institucionalno.m terenu (a ne bl h.ilo pogresn?
da je takoe i to radio) buroaz~ja, naprotIv, koncentnsala svoju ofanzivu na ekonomski teren, ~rye~sttveno politikom monopola i razbijanjem 10tpora :1 Jedirr1stva mdnika u fabrikama."36
.. . v
Otuda .potreba da 'Se sukob u fabncI VIse,p: postavlja u terminima .apstmktneod.b:ane "siOIbode , Jer "rad:
nik neehlti ,sLobodan u fabnCI sve ~ok, zbog postavki
borbe uz koju je vezan, .od poet~a pnhvata da ISe ne mea u proizvodni proces i dozvolj ava ,da bude sveden na
'dnog stroJa.
"37
srt:epen Je
..
k
. Takozvani ,,zaokret" VIII ,kongresa Ital:Jans~e .0IDunistike partije tTeba sagledati ,realno, jer ]~ 'll .1 asmm
terminima izraavao volju za 'odbranom burzoa:sikevdemo\k:ratijekojoj preti fa,istika .opa~n~st.' zbog cega
borba za socijalizam palTadoik!salno ko:mc1dira s iborbom
~a iburoasku demo'kra:tiju, a litalijanski Ustav -~~sto
da ibude rznaajan dOllmment 'koji treba sp~QlVo:diti -:-:
postaje glavni put u socijalizam".3B ,To znaI zaboraVItI

nike

36 L. Libertini, R. Panzieri, N e econOmiC!Sl.no, ne !rotzkismo,

"Avanti", 9. septembar, 1958, dana.s II ~a Slnlstra e ZZ Controllo
operaio, priredili L. Libertini, Feltnnelh 1969, str. 182.
37 Ibid.
3S Ibid., str. 180.

li

12 Marksizam

II

svetu 11

177

ka1kva je !klasna ,baza burloaske demokratije i lOd buroazije prihvatiti ideju da 'su te ,institucije vene; znai
isto taJIm:
l1ZaJboraviti da ,sewan pollitike ,sfere, na:larz.i ekonomska sfera, u koJoj 'se odvija sve 'Odlunija bODba; ... zaboraviti da hOll1ba u ekonomskoj sfed (sve povezanija
s politikom horbom) nije tbo]1ba ,za buroasku :demdkratiju, nego je nuno, u svakom momentu, usmerena bi.
stvaranju norvih odnosa meu klasama ... iDa !huderno
jasni, ne 'tue ise monopol FI,AT-a, :koren nmnog tortaJ.itaTi:m1a, odbranom institucija buroaske demokratije, ve
kidanjem '1.1 fabrici 'osnorva te lffioi."39
Istaknuta jeinjenioa da faJbrib. predstavlJa mesto
gde se najoiglednije i najoitrije ispoljava klasni IsudaJY.
Fahri'ka je ba>za jaanja vlasnikove moi putem iQtuiva
nja !I'adn1ka od pllOiizvodnog pmcesa, IQs1r.omaava:njem
njegove 'linosti d !.SIta>lnom intenzifikacii,om f.ill{]mg i umnog napora. Kao to vl8!snik polazi Dd fabrike u izgradnji svoje hegemonije [lad itav1m drutvom, tako d Jcia'sni pokret mora :izJgr.a:diti nove oldnose u fabrici, 'koji moraju biti 'Osnova nov1h olPtih :odnosa '1.1 ,drutvu.40
Iz takvog stava n:i'e k!ritika 'sindikalne !h Otrb e, ikoja
se u 'posleratnom periodu iS\kljui'V'o izraavala optim revandikacijama, to je dovelo do nazadovanj,a pOlkreta i
tekih poraza: ,;da bi se prela niZibrdica il. ponoVIO !krenulo napred, sindikat je rumao pred sebe pO'stavdti probleme p:mizvodnje, IDmao se 'suoiti ,s poznavanjem sloene reailnosti u fahrici".41 Ov{)stoga to je faJbrika mesto
gde jaa klasni pokret, ti osposobljava se postepeno da
vri a:uko:vodeu funkciju unuta.>r same proizvodne strukture. P.ostaviti IOsnove nove ,radnike ofanz.ive u fabriikama, prema tome, znai napasti problem ,0000ganizacije
rada, naim. na Ikoji s,lui :kapiitalistiokoj ,prevlasti. Prema
tome, znai krii.tkovati ,;praksu i !ideologiju 'Savremenog
monopola (,ljudske odnose, naunu organizaciju rada
i Ita'ko dal j e), usmerene ka tome da II celini (potine ['adnika ... njegovom poslodavcu, 'svodei ga na zUipanik
;!oka jednog velilkog stI10ja ikoji mu 'olstaje sasvim nepOllnat".42 Znai isto ta'ko 'razviti svest o snanom uzajamnom proirrnanju politiIke i ekonomske moi, .upravo
stoga "toelwnomsike sHe ire IdiTektne 'Politike funkLa sinistra e il Controllo operaio, cit. str. 162.
Ib,id., str. 163.
41 Ibid., str. 164.
42 L. Libertini i R. Panzieri, Sette tesi sul controllo operaio,
La Sinistra e il Controllo Operaio, cit. str. 44.
39
40

li

178

cije" i .prema tome elmnomsika bOl1ba postaje ,sve neposrednija politiIka borba.
Krdtikap,anza.erijevih (Pancijmi) pozicija je pola
od ;takvog njegorv,ag isticanja inicijative u fabrici.
Optuba za "ekonomizam" i 'iop~r.aizam" ~~raz
kojim je ,oznaeno i~tioa~je. bor.bi ,ra~ka l i fahril~l.
prim. prev.)

'll

S~V3!~ pn~lva ,centr~ ~spe~t krit~e,

koja >obuhvata "ItalijanSIkI 'PUlt u SOCIjalizam shv~ce:n

kao 6sto institucionalne i parlamentarne p:ralkse kOJa Je
izoi1ovala ,ratdniku klasu 'Slabei je pred ,k3lpitaliSiDkia:n
preustrojstvom. I same teme. '0 radnikoj. k!ontI1~li bile
su iskrivljene i 'svedene na bl-tIru za za/konsko pr.Iznarvanje unutranjih komisija, za "opravdan r:azlog" .(bo~ba
sindiJImta da se bezapravda,nog razloga ne mogu otpustati raJdnici s posJa - prim. prev.), za "demokratsklO"
normiranje .primanja na pOS8!O. ,Pozicije Ikoje 'Su !po:c;1r~
ne u "Mondo Operaio" tbile 'su igosane ka?~arho-smdi
kaldstike trooMsti,ke i taJko dalje, 'kao hkvldatorske 'll
odnosu n~ ,;najnovije tefkovine rradnikog pokr;~ta": d~
bi se dokazala valjanost ,rpaiI"1amentarnog puta 'll SO.<:Ijalizam i .po.tvrddla linija o~dbraJ?e hur:~~ske demokratije
pcroltiv faist,ike :olPasnostl, pJ:1ihvataJuCl Ustav Ikao mal

.. l'
43
ciSitra!~m put u SOCIJa IZam.
PREKID PRIMIRJA POETKOM
EZDESETIH GODINA
Godina 1960. oznaila je poeta!k borbene faze koja
je uinila krajprilm:iTju: ujesen su elektroma inci 'sili
na trgove li masovndm demonstracijama zadali odluu
jui udarac ;si'ildik8!IDoj Jtiniji koja se do tada spJlovodila.
Eksplo~ja tih borbi pokazala je lOriginalna obeleja
ne samo zbog toga to je razbila blokiranje nadnica,
nego prvenstveno htenjem da promeni radne uslove u
fabrici. Od 1959. do 1963. godine radnika k:J.asa je pokarzala da je napadajui uslove :izrabljivanja povratila
sopstvenu snagu: ItaJkO je i1staknuta va:ljanost tezak!oje
su taj teren isticale kao najznaajniji teren na ikome se
treba odmeriti u borbi za nov razvoj klasne !borbe.
Iz tih borbi prodstekld su novi rteorijski i !politiki
pmblemi koji, razume se, nisu dob.itli odgovor u ta'km:vanoj ",samolcritici" sindikata; ito su, pre svega,problemi
odnosa izmeu radnike Iklase i 'tehnolokog razvitka ii
promena u organizaciji lJ:'ada, 10dnosa i2'iIDeu bOI1bi u fa43 Vid. kr1tiku Spriana (Spria.."lo) li "Unita", sada
nistra e il Controllo Operaio, cit. str. 170.

li

La Si-

179

brikama i soc~'jalnih hmbi, izmeu organizacije pokreta,

odnosno r~dru~e org~.niz~cije u fabrici i !institucija pokreta lU resavanjU sOClJallnih pmblema 'koji utiu na poloaj ,radnika.
ltrajk elektroma!inaca je znaajan jer je u veoma
jasnim terminima izra;zi:o protiwenost izmeu radm.i
~og !pritiska i ,sindikalne linije 'koja je teila da .taj pritisak zatvori u neokapitalistiJ'ku logiku. Strukovni nacionalni ugovor, koji je leao u osnovi sindikalne Hnije poetkom 1954. godine, jasno je poka!z8!o svoju funkcionalnost u vrstom blokiranju nadnica:
"Ugovorom skJopljeni:m 1954. godine hemiari su postigli poveanje utvrenih minimalnih nadnica za 3,5
odsto, dolk su Il1!govorom iz 1958. godine dostigli 4 oast-o.
P'Osle, dv~ godine prego'Varanja i borbi metalci su postigli
povecanje od 4 odsto, a graevinski radnici, 1959. godine, 5 odsto. Poveanja izvojevana obnovljenim nacionalnim ugovorima 'Od 1954. do 1960. godine nisu prela
prosek poveanja 'koje je obezbeivala pokretna skala
nadnica i pla:ta.44
Strukovna inicijativa kao to je bila inicijati'Va metalaca trebalo je da najdoslednijimpovezivanjerrn s 'konkretnim uslovima u falbrici 'predstavlja ralanjavanje
bOI1be, to bi omoguilo pOlboljavanje kako na planu
nadnica tako i na nOlJ:TIlativnam planu, dovodem a!kciju
u preduzeu do odreenog rezultata.45 Radniki pritisak
se, meutim, tumaio unutar koncepcije 'o 'konstruktivnoj ,,-opoziciji" programima levog centra i demokratske
alternati'Ve: drugim tfeima, ,radnika borbi bi morala
do:prineti ,ispravljanju sistema, naroito 'll pogledu naina zapoljavaJl1ja, ekonomskog objedinjavanja" problemu Juga.
"Opredeljenje FIOM"a je stn.:rlk:ovno opredeljenje,
poli t&a ikoja e uspeti da mobilie sve snage lIla tom
terenu ukoliko se s,trukovnim revandikacijama potuju
so!pstvene speofione potrebe preobraaja jednog radnog
odnosa koji je iroko prevazien sadanjom .tehniko
-ekonomskom situacijom. To je poli1:Iika koja ne suzbija
ve, ,naprotiv, !pods.tie proizvodnu dinamiku i ekonomski
razvitak. Postavljanje Tazuooe sindikalne politike prema struJkama i grupama razreie se, pre nego u inflaci.... E. Guidi, D. Valcavi, i dr. dt. str. 94.
!>-. Novella, Relazione al V Congresso nazionale della CGIL,
27 apnle 1960, u "Quaderni di Rassegna Sindacale", mart-april
1971, str. 145.
<5

180

onisti6ki pritisak, u ;poveanje realne ,nadnice :bez negativnih reperkusija za masu potl'Oaa".46
Cilj strukovne :politillce trebalo bi prema tome da bude .]zvojevanje to 'Veih nadnioa, jer .one, uslovJjavajui
vei mV10tni stallldarrd, dovode do ekspanzije potronje i
zaposlenosti: naIi!m.e, 11:0 bi bila Istrukovna politika u celini uklopljena ti: us'klaena s ideOilogij'om i praksom neoka'Pita:lEma, :polit~ka .u funkcija. stimulisanJa unutranjeg
trita.
Naji'staknutiji v.iJaovi revallldikativne linije su: povezivanje nadnica uz produkti'Vl1ost .u cilju uravnoteenja
ras.po.dele iS prr.odrzvo.dnim bogatstvom; ugovaralllje kvalifikacija da bi se postiglo pr1znavanje pr.ofesi:onalnosti,
pregovatranje okoa!korda da bi se povezal1.a nadnica s
dohotkom.
.
"Prvi cilj koji su sebi posta'Vili elektr.omainski radnici ... jelste da u odgovarajuoj meni ues1:vi\lju ou poveavanju bogatstava koja su prozveli. <Drugi dlj je da
pr.i!manja budu vezana uz rrastui dohodatk njihovog rada.
Najzad, na planu nadnica, trei cilj jeda postignu Ida se
pr1manja cielkJtromainaca prJblii primanjma II drugim ev,ropskim zemljama" .47
Stoga su pokrenute revandikacije da se postigne
unoenje nadnica lU dohodak tkmz obJike stimulacije,
akorda, cene pI'oizvodnje,a:li tako da se obezbedi "poveanje prJmanja vezano uz porast 'Produktivnosti nastaotehnikilJ:n mzrvitkom".48
Meutim, prema toj liniji, rteooioki razvi'taik: ne omoguava samo da iSe 'kOtr-iste prednosti 'Pro.duktivnosti, jer
"brze tehnike j organizacione pramene ... tee na svim
seiktorirrna r.azbijanj'll tradidoIT1aJ.ne 'klasifi'kacije radnitva, a podstiu zna'tno vie 'struno obrazovanje".49 Zbog
toga treba razviti pregovaranje o stupnju strunosti
:industrijskog radnika" admi.niSitrativnogslubenika, strunog IsluJbeni'ka, k!oji e valOtrizovati njegove <sposobnosti,
lk,aJko one koje .se zahtevaju za posao na kome radi, tako
i one koje proizrilaze iz zavrnih studija i kurseva Hi
steen.ilh :totkom sopstvene 'karijere".50 Na prJirner, sindikalni predlog za slUlbenike jeste .insistiranje na usvajanju ,;objektivnih kriterijuma pregovaranJa kako o stru." E. Banocci, Gli elettromeccanici e la politica di settore
u ."SID~ac!'lto Mod~mo", g. II, br. 1-2, januar-april 1961, str. 3-51
(c~tat Je 'Izvaen lZ L. Della Mea, La politica torna in fabrica
Jaca ~oo~, MHano 1973, str. 126-127).
'
, IbId., str. 124.
" A. Novella, op. cit. str. 146.
" Ibid., str. 146.
50 Ibid., str. 147.

181

nim kvalifiikacijama taiko i unapreenju, odv;ojenih od

hiro lk:a'kve 'Vila!snikove samovolje".51 Smatra se da e se
time ;pr.idoibiti slubeni6ke mase, privuene, s druge strane, samim o:bjektivniu:n predlO2iiima u granicama job eva~

luation.
Poverenje u tehniki napreda!k ;koji >sobom nosi
rae:vijanje strunosti - ali koje monop(}li koriste u ttoe
ciljeve, jer ne rpriznaju kaJrijeru "objeJktiVllo" ,ostvarenu
tehniko-organizac1onim promenama - zajedno s ;revandikacijama 0'1<0 nadnica vezanih uz p:mduik:t1vno.srt: predstavljaju dva aspekta ;revandikativne politi.ke !koji e pokae:ati 'svoju punu funkc1ona!lnost u ubrzanom razv.i:tku
italijanSllm:g ikapiJta:lizma. Do.k je, s jedne strane, visoika
stopa rasta ostvaJI"ena pre svega intenzifi'kacijom nllda
postignutom modifikacijam njegovog metoda i ,QI;ganizacij'e, vezivanje na!dnica za pmdUk.tivnost sluilo je ,kao
sredstvo za pos1Jizanje ciljeva vilasnika . .Doik je ,snana
potreba za radnom snagom. (tih godina se ostvar.i;la maksimalna stopa pommmje dostiui ii 40 .osto) - .za koju
se, s 'Obzirom. na oJI"ganizaciju nije zahtevaLo ID.ik~o .iskustvo i priprema - dll'bolkio pI'amenila njen ;sastav,
rae:vijajui tip nestrunog radniJka vezanog uz elemen.tarni posao 'bez .Ikakve perspektive u pogledu kar.ijere,
sindikat je sledio svoj cllj priznavanj<a ,strunosti, to je
pokae:a:lo njegovu .odvojenost .od potreba novog 'tipa mdI1'i!ke klase ikoji je u tim 'godinamanastao.
Sve 'se to ne moe !OIbJa:sniti tolilkogrekorrn i zaostajanjem si!nd:iika!lne Hnije, 'ko1tko politikom potin.java
nja ItipU 'Tazvi.t'ka ikoji 'se u tom periodu smatralO kao nuno.pro:gresri'\T,an ii !lCa!dar da, uz potrebne korekcije, pridobije mase za hla:gostanje koje e se postii postepenim
otklanJanjem neravnomernosti.
"U Irta1iji se .0drekLo od ldirigO'Vane politike koja bi
razrei'la stare p.ro!bleme, kojoj je Ustav - dalko ne sasvim i0ri.irt!o - pI'etpastavio odreeni .t~p lI'eko:o.srt:ruikcije
poverene prlilVatnoj !inicijativi... E'kspan.zivni pr.it'i!s.a!k
najvejlh preduzea, kojim je nonnailno ,darr:rini:rao princip p:mf.ita, 'llsmeren je u pravcu postizanja najvieg
nivoa produktivnosti u najmanjem moguem ;vremenu,
dok je proizvoldnja bila orijentisana u pravcu razvijenih
trita, naime prema !SpoljlI1iim tritima, a .da se nije
pokualo s koor.dinira:nim naporolIIl u irenju unutranjeg trita )kroz razvoj zapoljavanJa i ,doho1lka."52
-Plrema tome, "mdnika 'opo:zilcija" !bi se morala i.zraziti unutaT postojeeg mehamzma, ik:origuj'lli njegoOve
51

52

182

Ibid., str. 148.

Bar.tocci, dt. L, s.tr. 127.

~anjk":';9~ti kao, to je . .'te~~enciJa okretanja ka spol}

rum il:TI'stnna k8!o razvJ.JemJlID..Prevoenje dijalektike
lev.<?g ~en~ra i ;njegove levije verzije ,;demokratske alternatIve bI'lo ba: Idemolkratskom bOI1bom .radnika kl8!Sa
bi morala obezbemti politiku razvoja "drutvenom"
upo~rebom ,tehnikog. trazvit~a :kroz ogmniavanje prevlasti monQ~Qlla, da bl lortvor.rla ;put za ,prelaz u sooija:1iza:n. asnC? ]ed,!- se u ovakvoj vizijd YClldnika ildasa mora
p,ndTz.a:v'ati :p::ra,?la .od .kojih je praviO uvaavanje pro:duk~vno.gtI, oib]'ek:tirvn01g Izraza tehnikog :pI1Ogresa, a II cilJU da se:
"aut0n;.0mno ulklopi u nO'Vi kurs sadanjeg 'kapitalistldmg c::lrustva kako duboke !pTomene u !odnosdma izmeu vlasnitva i vlas:ti ne bi jo vie pogorale 'ekonomske
i dru,tvene uslove mdni!ka, ve, na;pI'otIiv, uS10vile .sve
vee uee sveta rada ti 'odlukama i ibhO'odetima ik!oje
i.zviTU irz progr.esa".53
l:>
toj svetlosti se objanjava kako su posle otrih
borbI ~eJk:~~olIIletal'~ca. gde su Ise posle tolliiko godina
0t>et pOJav:ili naoruzalll odredi pred fa:brilkama, prvi put
~cestv0:va:11 'stu.denti u demonstracijama na rtrgovima koJe !su Ibrl~ na Vl:sokom stepenu borbenosti, - moglo stioi
do 'C?~V:0lenog !Sporazuma u Intersindu, a kasnije i do
r~2lbiJanJa bortbe koja se zavrHa komadanjem preduzetih spOTazuIDa.
Osim to je iPredviao Sik'Tomna poveanja nadnica,
ugovo;r sa Intersmd~OIIIl je saJdravaJo d pa:kJt .o .sincliik:aiI.nom p.rimirju ,sve do .obnove ugovora, 'koji je zatim
protokolom iz 1962. :go:dine - k!oji su .potpisaJ.e federacije metalaca i lIntersinda, - preuzet i institucionalizovan ikao ;norma ,,!industriJskih odnosa". Uprk!os spOJI"azu~u o prirrr:i:rJ:u, elekltromainci su u zimu 1961/62. godinu
lp~-k otpoceli 's horbolIIl (UIL Je smatraJIa da je obavezuJe pakt o p:r.irrnirju) zajedno s mnoO'obrojnirrn metalskim preduzeilIIla.
'"
Bombe na nirv.ou preduzea .draJe >su, .sve do o(~bnove
ugovora meta-laca iz 1963. godine, otvoren irOikrl. front.
~o
IgOlC1ine u kojima je doLo -do izraaja obilato 'Teguhsanje razuene bm-be u nastojanju ida se njeniefe'kti
zadre 'll granicama utvrenim nacionalnim ugovorima
(iproto:k:ol Intersinda preduzetne uO'ovore -definie ka.o
"pl1m;en:ljive"). U PIAT-u je vlasnik ~pokuao da zakljui
odv.oJem ugo;VO'T:sa UIL-om i SIDA (PlAT-ov sindikat _
prim. prev.), aJi je odrrnah usledio odgovor radnika napa:dom na sedite DIL-a na tTgu Sta:tuto.

1!

s:r

53

Ibid., str. 129

183

To je bio simptom :koji je 10tvOriO 'novu fazu bO!I'be,

Imja e \Se od 1968. godine izraziti u [lovim ,te:ru:ni.rrlma.
U tim sfll se ibol'bama platne !I'evanclikaciJe jo predstavlj<l!le u tradicionailnim terrninirrna: pI10centualna povea
nja na nivou ugovora, premije na nivou preduzea. Meutim, osnovnu vr~dnost itih borbi, [pored .debloikiranja
n<l!dnica, predstavljalo je oivljavanje svesti lO sopstvenoj snazi i 'razvitak oblika otre h01Cbe 'koji e, II \I'3.Zimalm od pet :godina, hiti znaajan faiktor .Qlsvaj<l!nja politi
kog ;prostora u fa!hrici.
BORBA PROTIV KAPITALISTIKE ORGANIZACIJE
RADA OD 1968. DO 1970. GODINE
BOI1ba ou fa/brioi od 1964. Ido 1968. :godine predstavljala je fazu nazadovanja, zahvaljujui optoj situacija.
koju je ka\I'a:kterisala 'kapirt:a'listika ,ofanz1va [Qori.stei dnstrumente recesije i 'nezaposlenosti da bi oivela profite
i kOTl!tl101u nad .ra>dnikom !kla:som koje je okrnjiJ.a ofanziva iz r<l!lliJih .godina. Obnova 'radnih ugovora koji su
do:speva1i u periodu 1965-1966. godine :k<l!snila je gotovo godinu dana, omoguivi time vlasnicima da u pot
punosti 'sprovedu anti!:lmnjunkturnu politiku, prvenstveno usmerenu protiv radni!ka. Obnova ugO'vorra meta/laca
bie posebno !razvijena oiko ciljeva punog dez<l!ngaovanja
ekonomskim aspektima: osim punog debloik:iranja nadnica u tdk'll jedne godine, radnici e stvarno ddbiti ;poveanje od jedva 5 odsto innad tabelarnih lJIlinimuma.
U takvoj situaciji, da bi 'llgoV:or bio rprihvaen, siindikat je osim brojnih t!rajkova planiranih da se sprovedu u rammaku od god1ne .dana (od Jmjih est nacironaJlni!b.), rCl!Z'Vi0 hliU propagandu usmerenu Ika veHanju pOlStignutih "politiakih" rezu1tarta, a Ikoji bi se sastojali '11
tome to je iupana "principijelna" pOMda o ;prihvatanju postojanja sindikata '11 fabrici: pOIbeda koja 'se
smatra>la znaajiI1!hn pomeranjem odnosa snaga na mestima rada.
U .toj aikeiji ok!o obnove ugovora odluujuu ulogu
odigrale su kOtJJ:federacije koje 'su <JJodstica1le sporazum
zasnovan na ,ta'kozvanim ,,ikvaillLtativnim takama", a koje
su viene ill no,nmiranju odredbi pregovaranja i .tSmdiJkalnih prava.54 U stvari te S11 norme bile u sav.renom skladu IS ugovorima iz 1962 . .godine izmeu ,Intersinda, ASP-a
54 U. Romagnoli, Appunti per U1za storia del movimento sindacale (1960-1970, II ,,Problemi del Socialismo", 1970, br. 49, str.
897-898.

184

i federacija metalaca, k,oji su utvfl1cli1i kriterijume ikojdib.

se ,trebalo pddravati u ,,a:ndustrijoSlkim odnosima", .a lIDeu kojima je !bez daljeg bio najznaajniji -,;princip ;primirja".
UgovmolID irz 1966. godine sindikat ,je na lliJnijita:kvoa .re!!1l1i:sanja izjavio da prihvatakritedjum ;pro:i!zvodne'" efnka-snQfsrt:i kao nepr.iikosnoven zai)mn ol'ganizacije
ra!da i drutvenog funkcionisanja, dok je s druge strane
postiaao da se kao norma sindlikail:nih odnosa ,unese pitanje'" "paI;ticipaclije:' sindikat~ u or~anizadonom o~"ll:i
vanju (u 'lwllsultatlvnom svo}'stlm l IS amo o "struonnn
aspektima" .odluivanja).
.
Tim normama sindrkat je stvarno ,poSJtao mSNurrnent
jaanja siistema upravljan~a~reduze~em, ,osnauj:~i odaani:oacione odluke: vlasnik Je postIgao ,da se njegova
~la!st javlja ka-o v~d [\:onsensusa koji ,predstawja ,~on;sul
tovanje" 'S'ind:hlullta. OvakViolill vrstom spo~azuma s1Il~ka!
je smatrcuo Ida e'ffio~ 'k?~tr.oJj,sat.i .ra~ru~e '~ ,~ovoh~o~
meni .da ibi :se mogao ]aVI'tl u uloZI kOJa ce ibItI u SIUZ~l
zaolk!reta "reformistikog pravca unutar lQgike progmm.lranJ'a" kOJ'i 'hi Illoaao 'l:ezultatirati u :leViom centru. Upr,
'"
fl
unktumrno:~
. mekos estokoj
ofamzivi
buroazije antilconj
rama, upravo je u tim godinama uzdrmana, na pD!ffie!r,
dU!boka neang.a~ov<l!llOst Komunistike pantije Italije Illa
mestirrna !Ta:da (otuda ,;zabrinutOIst" :koja je 1Zib:hla na HI
konfrenciji radruka-lkomunista od.:ranoj I I enovi, 1965.
godine) mada se uporno !instistiralo na "novoj demokratskoj ve6ini" predlaui katolikoj levioi istraivanje "taalka spmaz'umevanja i sC\Jra:dnje" (IX kongrres IKP). S
drurre Sltrane, Illa :s'ind:hlmlnom nivou !praksa centrala se
izra'-i'la u tredj'llnioni71mu na nivou:cajedniJkog :pregovau:.anja, ikoje vie neopravda'Va nlJSCep :1948 . .godine.
Uprkos paroJa ;pr.otiv porlitike .nadnica, ta je politika
pl10ila 1964--1965. godine, :ia'ko je ibo u toku ;proces
raosp<l!danja progTama reformi lev,ag centra, napad na za,.
poslIenost ,i 'kup ovnu mo nadnica, - na_ nivou prego~
varanja Ise sledila .11nija prihvatanja us,lova vlasnika uz
pretpostavku osaodluiv<l!llju u organizacionim o.dl'l1lka,.
ma, to je pretpa.srt:av.ljailo da !sincli:kat prihvati ulogu s!reivanja 'konflioktnolsti II fabrioi II ,slubi hipoteti:nih .pro,tivstav,ova koji su pToizdlazili i!z demok!ratskog programiranja i reo\I'ffii.
Meutim, 'bOa:ibe ou 1968. godini jasno e pokazati
kolrI<!O je b;i}o neupo.t!re:b1jiv taj put <ZatvaranJa ibo[1be radn-:itk:a 11 refotITllisltilm logiJkll, Imja je (krahirala u fabrici
zbog cene koju su mdnici bili rprinueni da p3.ate na drutvenom nivou kaD uSilov :za \I'ad i nadnicu, zbog Muzor185

nosti jedne ['eroJ:lmistike akcije Ikoju je trebalo dobiti

kao 'Pliotivuslugu za socijalni lIIlir :kao !pLod ostvarenog
saveznitva na 6.sto ir:rsrt:itumo!Ilalno:m nivou.
Ve 1967, a lIIlllogo jasnije 1968. godine manifes.tovao
se preokret tendencije, ikoji se prvenstven'O izrazio orivljavanjem bnrbi 'll velik:im fabr.iJkama . .Ta nova faza sukoba zahvatila je sve aspekte radnog 'Odnosa. Pre svega,
1968. godina je p.oela bo-robom u :kojoj .se mam.iifestovala
pu'kol'ina u Isindikalno,j ikontr'O:li, 'kako nad ,db1icima horbe (spontani trajkow), taiko i sa mga.mzaaione ta!ke
gledita (aUTonomne grupe). Delegatske skuptine dovele su u :kr1z:u tradidolla1n:USitm:ktuDU smdilkata lZasnovanu na terJrtorijalnom hocizontalnom or.ganizovanju i
predstarv.nilill oldno:s izmeu radni'ka i sindiJkarta. U pogJ.edu ciljeva, Wzjbili 'SIU na pOVTinuegalitarni zaihtevi (poveanje nadnica jednako !Za sve,smanjiivanje broja ;kategorija, aut'Omatska prov,oenja) , 'Odbacii\Tam.je vezivanja
,nadnica uz :pro.duktivnos't (a!kolid, premija) i napad na
organizacioneaspekite ikoji utiu !Ila 'ZJdravJje odbacujui
njihovo novano kompenziranje.ss
P'romenama u 'sastavu r.a!dne snage :1zwenim posJeratnim kapitaHsitiOk:ia:n ,razvitko:m koji je doveo do dubokih promena u oiI'gan:izaciji rada, nastala je []J!ova figura
radnika ikoji je predstavljao :svesnu avar:rgarr:du te bOI1be:
to je bio radrnk na traci, Ibez /kvalifikacija, radnilk na elementarnim isparceli'sanim poslovima.
TTi 'Su uslova .delovala istovremeno kao pokretaki
faiktoI1i 'novog borbenog talasa:
a) :krutosrt radnog tri'ta !Zbog .svoenja mogunosti
raspoilaganja radnom snagom, koja se mogla uikljuiti
u :sloj ne'k\r:alifikovanih radnilkas ,ruskim nadnicama, illa
podruju s najveom industr,ljskom koncentracijom;
ih) uzdizanje nivoa obrw;ovanja, to je u 'faJbrici li.
van nje us:loviJ.o zaotravanje ,protirvrenosti izmeu
znanja oi -rea!1nOlsti Tada;

c) postignuta og:ornja granica ,intenzifikacije ,ra,da"

to je, ;olsim nepodnoljiv;i]h radnih uslova, pI1edstav1jaJlo
za vlasnika ranjivu s'i/ruaciju ;.zbog SUIiovOSti pI1Q.12:vodnog procesa.56
55 G. Barile, R. LevJ:ero, L'operaio massa nello sviluppo capitalistico, II "Classe", br. 8, 1974, str. 9.
56 R. Stefanelli, L'organizzazione capitalistica del lavoro, II
"Classe", br. 4, str. 15.

186

Iako su .ti f.aJktori dugo posle Tata ib1li s jedne strane "korisni" za .JmpitaJi,stiki ["azvi'tak, sa,da su postali
nepremostiva prepreika koja je radnikom opov.rgavanju
pruaJa ,sve ve6i pI1ostor. Otrina pIiOi!Zv.odn,o:g cikJ.usa,
nasta!la ,opredeljivanjem za ne!prekidnu aktivnost u vezi
s ri.Jtmom i metodom mda,a u cUju smam.ji'Vanja trokova proizViodnje,doista je (postala stJraih:ovirfJo oruje
sP,ontanog trevo1ta u najikritilnijim momentima fa!brike,
uz nove oblike iborbe (spontani prekidi ra:da d. tailm dalje). Masovno dekvalifikovanje, koje je omoguilo porast
proizvodnje uz pritisalk. na cenu .ra:dne snage, stv'Ori1o je
/bazu klasne soHdarnosti :koja se mrije vie oncentdsa1a
oko odbrane zanimanja, 'li nekim aspektima ikmlpo:rativne, nego dkIo optih uslova po:tinjenos1ll: i izrabljJvam.ja.
Razvitak velikih .faIbri'ka na podrujima 'mdustrijrske umncetracije oji de omOlgu:iio ']roke utede rtl cern 'radne
snage ,(uteda ti skali mlldnrica) nosilo je sam pn .sebi
koncetraciju radnike k1a:se, preduslov njenog jaanja.
Izvlaenje .radnm masa sela i Juga :iz prvobitnih drutvenih uslova, njihovo prisilljavanje na brzu rterit'Orilijaillu
i preduzetnu poikoret1jivost pedesetih .godiina, mada je
jedno vreme IPTedstavlja'I,o za vlasuilka IIDOgu6nOSt da po
svoj-oj volji, :bez 'Osetnijeg ,otpora, ["asporeuje teik fOiI1miranu radniku 'kla,su, kasnije je usled uI1bane zakrenosti,
inf.lacije, pomanjkanja socijalnih slubi" postaJo faktm
razvijanja svesti o surovim uslovrna u fabrici i drutvu.
"Predno/sti" organizacije tTalda izgraene rtl funkoijJ
brzog posleratnog priv.rednog razvitka :postale su, naime,
;isto talko ekspLozivne pro.tivrenosti Ikoje su .se m.a!Zile
u novim borbama, ,koje su direktno napale metode drutvene i pmizViodne kontr,01e u f,abrici, a zajedno sa njJma
i hipoteze o saodluivanju ponikle u sindikatu unutar
ideologije i pohtiike levog cen1Jra.
Prvo obeleje nove faze - koja je pokazala kvalitativan skok u ,odnosu na tip .opozkije VhllSnilk:OViOj ,politici u .fabrioi, a takoe i na metod ,rukov.oenja borbama
od strane sindikata, - prvenstveno 'se sasto,ji u oblicima
bOI1be. Ka,da su srec1im:om februara 1968 . .godme, Zoppas
iz!<Joneljana (ConegJiano) i Zanussi [ZP.ordenona stupiLi u horbu, Illa pla!tf:()frrni koju :su 'koordim.irano :irzgr-adile
PIM - FIOM - UUM aiko iNaodioionalnih cilJeva uvoe
nja iko'lektivno;g ailmrda, odmah su, ulinom obJ:oik.ado[]l
koja je dovela do sukoba s po;Iicijom, ,r-aslanjavam.jem
t,raj'kovak!oji su snano zasecali u ,tOik: 'prO'ilzvodnje {naIizmeni ino po pola sata obustave mda) , zahtevom da se
borbe nastave li za vreme traj-anja pregov:ora (to 'Si!O.di187

kat :mije prihvatio), 'trajkovi izaU [Z krutih propisa

sindillkalne pra:kse.57
U 'Odnosu na borbu u elektrmnainskojg:rami 19611962. godine jasno 'se polkazalo da su u ovoj nO'Vioj fa2'li
mladi nelkvail'ilfi:Jwvani radnici II'ukovodili !procesom razbijanja p:reduzetniikog pa:tema!lizma (posebno .snan'Og
na industrijskom pod.ruju II dblas1ri. Veneto), koji je doao do :zmaaji1Jog izraaja poefkmn 1969. gOldine trajkovima 'za zo[)!sice nadnice (odreivanje naJdnica iprema
pojedinim. zonama - prim. prev.).
.
Sa te \tarke gledita j'O je znaajnija ibm-ba ill .falbrJoi Marzotrbo ZJb.og 'Odbacivanja politike "ljudslk:ih odnosa",
'Jmja je prethodnih g:odina ;predstavljala model. U !Ov:on:
SIluaju nije se iradilo ,o mlardoj !I'acl:rllkoj tkJlasi u brZOJ
eikspanzijd na jednom sektoru, ve o relati~o s.~a:rim -rard:
nicima Ikojima preduzee u .st:rn.rkturalnoJ Ikr.lJZl {~ar~ l
itava tekstilna grana) :nije v.1e mogLo gal!'!anrtovan bilo
kaikav rela:tivno p;rivHegova,ni socijalni poJaaj, il:i privilegije u pogiledu na:dnica, kao to je ito :ra~10. pe'k.olit.k:o
crodina u ZaJlllenu ila ipolufeuda1nu .pa,ternalistieku lmntI1olu. 58 BOI1ba se v,o,dila protiv reorgamizacije :koja ISe
oslanjala na povea:nje ~acID;ili. '01~aveza i .'~~anj..'Vanje
zaposlenih. P'Qlkuaj V'lasm:ka .J. s'1Ildikat~, I~OJI Je iblO p,?d
snanom ilmntr!Olom Ma;rzotta, da ibJokilI'aJll {tu bo,rbu IZlilO se u reaik:ciju lI'adni'k.a od 19. aprila 1968. Ig:neline, koja
je 'poWlkla i stanovnitvo, naJr.O'mto ~ke .srednjih~'Ola
u unitavanje svili 'Obeleja preduzetlll~og rpaterna~a
u gradu. Odvojeni ugovor koJi .su .:pO!pls'aJl~ ~I.SL l UI~
dovee do zaotravanja borbe .koJa ce .se ,!iZlIti ti Za:UZ1:
manje preduzea. Znaajan aJspekt kioji je u ovoj borbI
iza'aro na videlo jeste rukovoenje ,spomm lo,d .srt:rane Iradniike skuptine, ikoja je ~spela da se 'OdbacI ,spo:razum
koji je rpredi1oio sind:iikat.'9
Uprolee 1968. godine trajkovi su za.hvatili gotovo
sve velike a:n;i:lanske fabrike (Autobianchi, Borletti, Breda, Siderurgica, Flack, FIAT, Innoce11.ti itd.) zajedno sa
oivljavanjem boribi u FIAT-u u 'kame je prvi put rposle
1954. godine .otpoeo SPDa:". iV junu je ,stupllia u IboI1bu
57 S. Valdevit, Fine di un mito neocapitalistico, Organizzazione del lavom e condiziol1e operaia nel complesso Zanussi, ill
"Classe" br. 4.
5' T. Merlin, Avanguardia di classe e politica delle alleanze,
Editori R.i!uniti, Roma, 1969; "Rassegna Sooialis,ta", br. 4, 15. jU!Il
1969, speoi1ala.n broj: Valdagno, storia .di ~na l?t.ta, l]J::ipr~a
sekcija PSIUP-a iz Valdagna; DocLlmentl e mdagml sull mdustl'lf;l
Laniera Marzotto, ciklostirano, pripremila PILTEA-CGLIH iz Rima iVinenee 1968. goc1ine (Vincenza).
59 G. Pupillo, Classe operaia, partiti, sindacati nella lotta alla
Mmzotto, II "Classe", br. 2. str. 37.

188

fa:brika Petrolchimico iz MaTgere radi obno:ve proiz;vodne

prerije u i;znosu od 75.000 Hra meseno :za. sve radnike,
to ,je ITlamemmto sindikatu snaIllirn unutranjtim rasceporrn (rascepom je nasItao Radniki komitet). Metode
borbe su utv:rivarli ,sami radnici koji su done1i 'Odluku
o :naimrneninim dnevnim trajkovima i !autollomno OIdTeivatli broj raJdnrka potrebnih 'la odravanje postrojenja.
Osim !b1<Ykiranja ulica, masovnih strCl!a, 2lajednikih
demonstracija -sa studentima, da bi ,se razb;ilo otpOlI' :vlasnrka stigl,o 'se i do odbacivanja radnika potrebnih za odravanje postmjenja, ito je ::itzazivailo vlasnilke Jda :rea,guju
loik:autom.60
Ahi je zbog uticaja na jaanje !kasnijih borbi bez
daljeg najtzmaajnija borba u Pireliju u jesen 1968. godine. Ka:o i Petrolchi111.ico, jo II prolee se ma,nifestova'O
rascep u Isindiik:atu Z!bog nezaaoV'oljavajueg ugovo:ra koji
je potpisan posle samo tri objavljena traj1ka.61 Forrnkan
je Jedinstveni ko!Ill'itet haze, :kojLi je u toku leta rukovodi'O spontanim !trajkovima po !pogonima protiv ritma
rada i za kontrolu alk'Orda. Radnici 'su zahtevajli vlast da
odluuju o ciljevima i lob licima borbe, razbijajui stalI'a
pravila igre silldailcata u sproV'oenju traJkova. Spontani
radniki zborovi 'Odigrali su odluujuu ulogu u voenju
borbe - dolo je do oblika usporavanja proizvodnje i do
odbacivanja sporaJZurrna Ikoji je !postignut li :vezi s .arkordom ..
Usporavarnje ritma rada u Pire liju nije predstavljal'O
samo najefikasniji Olb'lik bO:ribe, ve je, ;zajedno .s odbacivanjem ugovora 'O akordu, znailo napad na kapitalistiIlm 'o:r.ganizacijru mda, .opovrgava:nje tradidonalnih oibli'ka b oiJ1b e, lodbaoivanje prihva:ta:nja .pravila proizvodnje.
Znailo je:
"uoiblia:vanje jo u .toku borbe druk!je~. na~ina
ra'da, samoutvrivanjem njegovog ritma kritenJllmI'I1la
koji nisu Ikriterijumi produktivnosti shva:eni kao zakoni tehnike, iZa,paajui da je za postizanje veeg stepena
kontrole neophodno da se ustali orga,nizac1ona .struktura
baze .koja ve sada na nefolI'IDaJnom nivou rukovodi taiko
kompleksnom borbom",62
,
,
Jasno je bHo odbijanje da se ,odobre ~ovec~vanJa
produktivnosti putem intenzifikaoije radnog ntma l svest
da nisu nuni "zakoni" organizacije rada, ali .da je nuno
E. Pasetto, G. Pupilo, Il gruppo di "Potere Operaio" nelle
lotte di Porto Marghera, l i "Classe", br. 2. s,tr. 95...
.
61 E. Pietropaolo, Pirelli 68: Con tro lorgamzzazwne capltalis tica del lavoro, l i "Classe", br. 2. 1967.
62 M. Regini E. Reyneri, Lotte operaie e organizzazione del
lavoro, Marsilio, Padova 1971. str. 33.
6(J

189

-~kth7[1o :ucesce svail.mg da ibi se ti "zakoni" efikasno

opovrgli.
Ovak:v.om vrstom borbe :iezla jetradidonalna illoga stimulansa shvaenog kao podsticaj poveanja ;proizvodnje putem <intenzif.rkacije rada. Istovremeno je do1:a
u 'kirizu v:mdicionalna sindakailna linija, :koja je pr.i!hvatila
tehniku opravdanost sistema akorda, opravdavajui IStovremeno i !Iljegove novane kori,sti za r~dniike.
Medjutim, .ovakva vrrsta svesti shvaena je od strane
sindilJ.mta !Samo u smislu formalne revizije 1:i!I1ije; !Ila
jednom savetDvanjru CGIL-a koje se odralo ill Ariiju
1969.godine63 bila je u stvari predloena ista l:in:1ja pregovaranja o almll'du 'Opravdavana dljem da se .odbaci
samovolja rvflasnilka ii njegova subjektivnost u odreiva
nju !ritma ['ada.
1s;1:0 tako se javila l1:endencija da 'se ibor-ba za illravnilovku posmatra !kao injenica vezana !Ile toHiko uz oslove u fabrioi (pT01ste:kle iz op,teg Idekvalifik;ovanja pr.ouzr.ok;ovano;g tipom DrganiQ';acije rada), Jmlilm uz zajednike
potrebe. Ova,lkav stav ne vodi rauna oinjenicaJIDa ikoje
su ;prDmenile sastav iI"adni:ke !klase, stvarajui uslove
homogenizacije radne sn~ge, zbog ega vie nije .opravdana hijerarhija 'll 'Pr-imanjima koja je pro:izilazila iz
s:i>stema kvalifikacija. Ja'san cilj je odbrana tradicionalne
linije sind:ilk:ata ill vezi s :Idasifikacijama.
"Zahtev o jednakim poviicama za sve imao je u sebi veoma jak pozitivan egalitarni zamah, ali je taj zamah
\bio prev.ashodno nepovredivo povezan uz nadnicu ikao
'iivot Iizvan fabrike: ,svi imamo jednakestornake' i :prema
tome svi treba da dobijemo jednake poviice. Nije nast~la :iz u!beenja da ,svU ['adimo isti posao"'.64
Nasuprot tome, Trentin je na konferenciji oko platforme kolektivnog pregovaranja maja 1969. godine branio liniju strunosti, odbacujui predlog o jednakim poviicama za sve.
"Za mene reenje nije ubedljivo ... iz principijelnih razloga. Smatram da je stru!I1a kvalifikacija jo
uvek ,dobrD i tekovina r~dnika ... !Ilatme ikva1ifikacija je
naa tekovina, klasna tekovina, tekovina radnike klase,
a ne oruje vlasnika: stoga ne vidim zato je vlasnik ne
bi morao platiti. I ne verujem da pomaemo mladima
u borbi, koju moramo ojaati, za prelazak u vie kategorije, za struno obrazovanje, ako stalno u svesti radnika
63 CGIL, Orientamenti generali per una polit ica di contrattazione del cottimo, AJ:1iccia 1969.
... FIOM Torino, Mansioni, qualifiche, professionalitii, salario,
maja 1970, cillosti1irrano, str. 9 (cit. kog. M. Regini, E. Rey.neri,
op. cit., str. 76).

190

zamagljujemo tu klasnu tekovinu kakva je struna kvalifikacija sankcionisana ugovorom ... Uspesi koje smo
postigli borb?m 1963. i 1966. godine izmeu ostalog imaju vrednost Jer su u svesti radnika valorizovale 'strunu
kvalifikaciju."65
Dakle, uprkos tome to je vrednost strune kvalifikacije bila "zamraena" zahtevom o jednakim poviica.ma z:a \Sve, jo !ll 1969. godini postojii ,tendencija da se
kao klasna tekovina brani podeljenost stvorena kvalifikacija.ma .. :~'Jaime, te~i se da se ne priznaju promene u
orgamzaCIJI rada kOJe su dovele do ruenja strune hijerarhije. To je od kvalifikacija uinilo samo "platne
zone" koje vlasnik koristi da bi matllje platio Dnu masu
nekv~lifikovainh radnika koji su najvie izrabljivani unutar SIstema masovne proizvodnje, tj. fizike radnike.
Da bismo procenili, iako veoma aproksimativno ta
predstavlja ~izi?~~a ra<;lna snaga, iznosimo nekoliko poda~alm: u.p'rovnncIJI Tonno 1?67. g?dine u itavoj tekstilnoj
mdustnJI 50,2 odsto radmka bIlo je kvalifikovano kao
obian ili fiziki radnik (procenat se penje na 66,3 odsto u industriji transportnih sredstava i na 56,9 odsto
u industriji elektromaina) ; u provinciji Milano bilo ih
je 38,5 odsto u tekstilnoj industriji, 44 odsto u industriji transportnih sredstava i 52,9 odsto u elektromainskoj
industriji;66 prema ipodacima ISRIL-a, u 1969. godini nacionalni nivo .fizike radne snage (obind ii fiziOki rradnici) bio je blizu 40 odsto od ukupnog broja uposlenih
u tekstilnoj industriji; isto vai i za slubenike u tekstilnoj grani, od kojih je 48,9 odsto razvrstano u kategorije nie od druge.67
To irokD i IkO!I1solidovano ipri'sustvo prostog rada
definitivno znai kraj tradicionalne radnike kategorije
u dobrom delu industrije za masovnu proizvodnju i vodi
dubokoj nejednakosti u itavoj radnikoj klasi: nejednakosti izmeu onih koji imaju mogunosti da radom
kua:nuliraj.u tehnilQ~struna iskustva poveavajui .vrednost sopstvene radne snage i onih koji apsolutno nemaju te mogunosti ve, naprotiv, u poslovima koji se stalno
ponavljaju postepeno troe upotre:bnu vrednostsoipstvene
radne snage. I zaista se na obinog radnika posle nekoliko godina, kad nije vie wad, primenjuje mehanizam
6s B. Trentin, zavrna diskusija na Konsultativnoj konferenciji FIOM-a
Nacionalnom radnom ugovoru (Contratto Nazionale di Lavoro) Rimini, 9-11. maja 1969. u Si:ndacato Moderno"
dodatkom junskom broju 1969, str. 11-12. "
,
66 ISTAT, Statistiche del lavoro, XX, br. 2, 1969.

67 G. Bianchi M. D'Arnbrosio, L'evoluzione della qualificazione del lavoro in Italia dal 1951-1968, u "Quademi ,ISRIL", I,
hr. 2. 1970, str. 58-60.

191

odstranjivanja, jer kapitalisti nije VIse potrebna radna

snaga psihofiziki iscrpena u jednoj organizaciji rada
koja koristi samo te primarne sposabnosti.68
Ono to iz ranije citiranog istupanja Trentina protiv
jednakih ,povtiica za ,sve (koje je u nacionalnom ugovoru
postavila radnika ldasa, uprkos otpora sindikata) proistie jeste !knia:a predstavnitva, jer su revandikativ:na linija i predstavnike strukture sindikata vezane uz onaj
deo vi,sQ,kostnlne i kvalifikovane radni6ke klase ikoja
je bila motorna snaga tekih posleratnih borbi.69
. Ali 'Ile samo to: iza tradicionalne linije CGIL-a koja
brani strune kvalifikacije stoji prihvatanje racionalnosti
i objektivnosti tehnike organizacije rada upreduzeu.
Funkcija sistema kvalifikacija 'sastoji se u tome da potkrep i navodnu strunu sposobnost koju bi neposredno
doneo tehnoloki razvitak preduzea, zbog ega je sve
do 1968. godine razvijana politika poveavanja nivoa
strunosti.

Jo krajem 1967. godine FIOM je smatrala da:

"Znaajne ;pobede u irenju parametral'Ile skale i
definisanja u ugovoru novih kategorija viih vrednosti
sankcioniu tezu koju sve vie podravaju radnici, a prema kojoj je tehniki razvitak i razvitak organizacije uvek
vezan uz poveanje stepena kvalifikacija radne snage.70
Sindikalna linija u vezi s kvalifikacijama nije se u
sutini promenila borbama 1969. godine. Nacionalni ugovor metalaca prihvatio je jednake poviice za sve, ali
nije sadravao nikakav predlog u pogledu razvrstavanja
(izuzev ukidanja 5, kategorije slubenika). Meutim,
ugovor je izvrio snaan uticaj na budue pregovore oko
kvalifikacija, jer je isto povea,nje nadnica za sve radnike ne samo modifikoval.o parametarne odnose, nego je
;prvenstveno oznailo preokret tendencije u odnosu 'Ila
liniju irenja lepeze nadnica i kvalifikacija, iji e se
rezultat ostvariti borbama u preduzeima koje su voene
u 1970. i 1971. godini, a bile usredsreene oko smamjivanja strunih kategorija.71
6s G. P. Cella, Divisione del lavora e iniziativa operaia, De
Donatto, Bari 1972, str. 102.
69 G. P. Cella, E. Reyneri, Il contributo della ricerca all 'analisi della composizione della classe operaia italiana, II L'Operaio
massa nello sviluppo capitalistico, II "Classe", br. 8. str. 34.
70 Sindikalni biro FIOM-a (Uffido Sindicale FIOM) , Linee
di iniziativa sindacale sulle qualificazione dei lavoratori nell' industria metalmeceanica, Projekt nacionalnog dokumenta, Roma,
novembar 1967. str. 27.
71 Bilans borbe oko kvalifikacija vidi G. P. Cella, Divisione
del lavoro ... cit. str. 158.

192

U tesnoj vezi s tim: borbama izgraena je linija koja

zatim biti prihvaena u kolektivnim ugovorima 1972
-1973. godine kroz jedinstveno razvrstavanje. Ugovori
su -samo delimino samokritikom preli preko tradicionalne Jinije, ikoja je !tpak odra!la ll"ela1Jivan lmil1tIinuitet.
Linija o kvalifikacijama i organizaciji rada koja je
.
pOnilda u diskusiji 1970. godine nastala je iz dve vrste
predlog~:
.' . .
. ..
..'
. a) Ispravke tradICIOnalne Imlje FIOM-a u veZI sa
strunou: tehniki razvitak zahteva novi tip struno
sti koju ne priznaje vlasnik;' ta nova strunost proistie
iz snane prilagodljivosti radne snage, koja ne samo' da
.mora biti ,priZllata' :kao .ta!kva, ve se mota organizovati
i -razvijati prema kriterijumima uspeha i prema tome
vezati uz sutinsku promenu organizacije rada.72 Zbog toga je potrebno insistirati na oblicima rotacije i preustrojstva rada, sagledanih prvenstveno kao instrumenata
podizanja kvalifi:kacij(i;
-,
..
b) predloga koji nastaje pre svega iz iskustva hemijske grane: 73 jednaka poviica za sve nastaje iz svesti
o 'optem podizanju strunosti koja prevazilazi tradicionalne barijere izmeu radnika i slubenika; s obzIrom
na iezavanje zanata tradicionalnog tipa, sadanja kiralifikaciona hijerarhija je neprirnenIjiva ub6rbi s novom
stvarnou u kojoj radnik esto odrava samo kolektivan
.i uopten odnos' s proizvodnim procesom; da bi se napala nova situacija -predloeno je pregovaranje o "delda_racijama" {verovatllo se misli na tekst ugovoxa - prim.
prev.) i "najniim strunim profilima" potujui novu
stvarnost u fabrici.
.
. Iz to,gaeproil:stei dv.oja!ke posledice: .
a) poto je meanje u kvalifikacije nadstruktufal:r:io,
treba - intervenisati u organizaciji rada pokreui' "nov
nain proizvodnje", u kojoj e biti iskoriene sposobnosti radnika: pod "novim. nainom proizvodnje" podrazumeva se u sutini revizija kriterijuma podele rada,koja
e favorizovati korienje ljudskih izvora i, . prema tome,
porast stnlnosti.
b) na nivou kodifikacije sistema kvalifikacija potrebno je redefinisati klasifikaciju, anaMZJirajuci novu
strukturu poslova; sa te take gledita tipian' je ugovor
u Alfa ROl11.eLl' iz decembra 1970: godine, u kome se predvia meoVitagrupa koja bi 'trebalo da ukae na nove
"strune profile", shvaene -kao kOrripleks teorijsk6~prake

7l FlOM Torino, Mansioni, qualificl!e, professionalita, salario,

str. 10-15. .
.,
.
73 Filcea, Le qualifiche e il contratto shimici efarmaceutiCi~
tt "Sindicato e'sbcieta",'bJ:< 2, 1970, str; 1~24;
....
'.

13 Marksizam

II

svetu 11

193

tinih

znanja i sposobnosti radnika da upranjava sop,stveno zanimanje u vezi ,s vrstom postmjenja i prodzvodnim ciklusom.
Uz ove pretpostavke opredeljenja za jedinstveno razvrstavanje ne predstavljaju vie prihvatanje pritiska za
eliminisanje normativnih razlika i razlika u primanjima
koje vie nemaju nieg zajednikog s promenjenim uslovima u fabrici ve nain da se stvori prostor hijerarhiji
zasnivajui je na tobonjoj "novoj strunosti" koju treba pokrenuti promenama u organizaciji rada. Iz toga izbija preokupiranost izgradnjom nove motivacije rada
koja bi lansirala produktivnost i "puno korienje pbstrojenja" u cilju podsticanja "novog modela razvitka",
koji sindikalni pokret borbom za reforme zahteva na
optem nivou.
AR

"NOVOG

NAINA

PROIZVODNJE"

Znaajan problem koH treba analizirati u vezi s

evoluciiom u godinama 1971-1973. ieste kako se u sindikalnoi i politikoj strategiii meniala uloga borbe u
fabrici kako u odnosu na sadraje koji su doli do izraaia u neriodu od 1968-1969. godine, tako i na odnos
izmeu tih sadraja i problema prelaza u socijalizam.
to se tie Italiianske komunistike partije, sistematsko elaboriranje iji ie cili oivliavanje ne samo na
politikom nego i na ideolokom nivou, kontrole podsticaia koli su dolazili iz borbenog pokreta kraiem ezdesetih godina. predstavlia znaaian faktor koii treba
razmotriti da bi se shvatilo kako ie istraivano utvriva
nje linije "istorijskog kompromisa".
P.okuai ItaIi.ianske 'komunistike nartiie. u sntLni
se izrazio kroz tri nivoa miljenja: a) kritiari IKP s
levih poziciia, oslaniaiui se i na delimino korektne
analize promena u kapitalizmu, ostaiu i dalje zatvoreni
u ekonomistiku i oneraistiku viziiu koja se svodi na
opasnu liniju u pogledu nanredovania ka socijalizmu i
na ,.antikomunistiki" nolitiko-ideoloki stav;
b) borba poslednlih godina treba da bude kanalisa;na l i nolitiku strat~giiu Ikoia .koristi nriti1sa\k iz fabri;ka za
akciju demokratskih pobeda. oko kojih treba ujediniti
mase i pripremiti uslove koH e omoguiti da se postave cilievi socijalistikog preobraaia;
c) nrema takvoi strategiji radnika borba ima dva
lica, jedno dobro, drugo ravo. U meri u ko.ioi se poziva na demokratske oilieve (nrihva,tanje "modri.ftikovane"
kapitalistike organizacije rada da bi postala humanija)

194

b6rbaradnika je usaglaena s optom strategijom (dakle,

dobra). Ako, meutim, borba mnogo direktnije postavlja problem napada na kapitalistiku vla~t (kv~j~ ~e r i
putem organizacije rada), a da ga ne moze reSItI, Jer Ide
ispred pokreta za demokratizaciju (koji se izraava kroz
istorijski kompromis"), tada se stvaraju opasni uslovi
koji mogu podsta~i est<;>ku r.eakciju .buroazij~ (~lean
skoO", grkog i slicnog tIpa) l dovesti do UZIDlcanJa na
,;italljanskom putu u socijalizam".
.ova liinja je naroito u poslednje tri godine razvijena uz strepnju od restauracije, ak i kultw;ne, to j~ dolo do izraaja naroito na dva savetovanja u InstItutu
Grami (na temu "ItaJijanski ma:r1ksizam ezdesetih godina" i ,,Nauka i organizacija rada").
Kao parametar za ulaenje u sr te operacije moeIDO bez daljeO" smatrati pre svega prilog Vacce (Vaka)
na prvom ol' ta dvasavetovanja. Vacca je preuzeo zadatak da kritiki analizira teorijske i poli1:i1ke granice
diskusije \k:oja se odvijala u 'kriJu rposleratnog marksizma, s posebnim ,osvrtom na kri1Jike teze lev.ice koje su
du'bolk:o zadrle u rpolitiJJm .formiranje mladih komuclstaitave rdecemje".74 Punkcijoa te analize jeste odbrana
strateO"iJ' e 'struktura:lni!h refoI1II1i kao "prelaznih ai:ljeva
<:>
na putu
.ka vlasti " .
Generalna taka argumentacije je sledea:
"U stavu o ciljevima reforme uobliena. j~ posebna
vizija ,italijanskog puta II S'ocij.~~am' u kOJoJ. se :bor?a
za demokratiju ri borba l2la !SoclJalizam tesno Ispreplicu,
:- jo ne u smislu uspona ka s~cijalistikim .~iljevim~.
_ ali ne fk[".Qz ,obrazac demoka:atskih zahteva 1~)OJI su dQlstlilli i (koji se .dost~u, prema .optubi koju krit1an ,s leva'
upuuju Italijanskoj komunistikoj partiji, nego utom
smislu da samo jaanje politike vlasti masa i, prema
tome, na prvom mestu irenje demokratskih institucija
moe omoguiti masama da se ujedine oko ciljeva preobraaja samih odnosa proizvodnje, sve do postizanja
homogenosti i politike snage potrebnih da bi se ti ciljevi nametnuli."75
Iz taiko postavljene linije :kao prav1:lne proizizali da
bi opredeljenje oko sindikalnih i politikih tema koje
su karakterisale pedesete i ezdesete godine nale svoje
objanjenje u manjkavosti d. zakanjenja da se. d na
nivou inicijative pokreta primene "korektne" analIZe nove faze razvoja italijanskog kapitalizma. Zbog tih "za-

v:

74 G. Vacea, Politica e teoria del,marxismo italiono negli

anni '60, Bditori Riuniti, 1972. str. 73.
75 Ibid., str. 78.

195

--....,-,--~~---~~~----~~~-

kanjenja" Vacca priznaje da je inicijativa velikim delom prela na snage za koje izjavljuje da su "izvan ili
protiv radnikog pokreta".
. To je, razume se, veoma malo i ne objanjava zato
je sindikalna linija podravana sve do vrue jeseni (misli
se na jesen li zimu 1969. godine, kada su se 'Odvijali snani
trajkovi - (prim. prev.) 'Ostala vezana uz apoLogetsko
tumaenje tehnikih i organizacionih promena nastalih
II fabrikama, sa zauzimanjem pozicije participacionog tipa u upravljanju instrumentima kakvi su akord, stimulansi, kvalifikacije. Isto tako nije .objanjeno zato se
"zvaI1lini" marksizam prvenstveno razvijao na filoiZJofskom terenu ostavljajui drugim snagama teren konkretne analize klasne situacije nastale tekuim promenama
u kapitalistikom razvitku~
Ravni su nuli argumenti Vacce kada, polazei od
doktrinarnog i ideolokog prihvatanja ortodoksnih marksistiko-Ienjinistikih shema, kritikuje Panzierija u ekonomistikim li 'anti1enjinistilkim terminima. Kritika delimino tana, ali nedovoljna da bi se likvidiralo iskustvo
"Quaderni Rossi" [(grupa krajnje .Jevice, prokineska prim. prev.), a zatim iskustva radnike autonomije koja
su se manifestovala zadnjih godina], jer se ne 'Ocenjuje
diskusija prema Lenjinu i Marxu, nego prema konkretnom iskustvu klasne borbe till godina. A konkretno isku.
stvo je pokazalo koliko je relevantno Panzierijevo isticanje nekih aspekata koji se odnose:
.
a) na potrebu kapitalistikog monopolistikog razvitka da doe do oblika planiranja (valjana analiza, ako
se ne upadne u Trontijevu apsurdnost o "planiranju kapitala") .
b) na tendenciju ne prema "preustroj stvu zanimanja" nego prema naknadnoj eksproprijaciji radnikovih
sposobnosti, dakle, prema snanijem potinjavanju i izrabljivanju;
c) na potrebu da se sindikalna borba zasniva na
priznavanju omasovljenja koje je promenilo klasnu
strukturu, na. odbacivanju objektivnog i "naunog" karaktera orgaillizacije rada (i odgovar:ajuih instrumenata
kao job evaluation, sistem stimulansa, i tako dalje).
U Yaccin?j analizi se ne govori o odgovoru koji su
pedesetIh godma dala rukovodstva radnikog pokreta na
te ~rob.l~me pol.azei od prihvatanja "objektivnosti" organ~zacIJe. rada l prema tome oslanjajui se na pregovaranJe o mstrumentima radnike kontrole kao to su
akord, kvalifikac:ija, plaanje .radnog mesto i tako daIje .. Izb~gavan.i~ ?h ~s'Peik~ta ~itaIijoa eliminie se .poveZIvanJe s polItIckim l smdikalrum opredeljenjima koja
196

su konkretno uslovljavala borbeni pokret u fabrikama.

Analiza koju je Va cca suprotstavio Panzierijevim tezama
i "Quaderni Rossi" jeste Dna koja 'se nalazi u raspravi
Minuccija (Minui) iz 1965. godine i koja - osim
to razvija ekonomistike i antilenjinistike teze o
prevazienosti u sadanjoj fazi kapitalistikog. razvitka
prob~ema osvajanja drave i evolucionarnog ~a~kida ::oivljava stara. tehnQkratska orua oprekvalifIkovanju
rada kao posledici razvoja na putu sprovoenja automa1Jizacije u modernoj fabrici. 'Postaje jasna Jc.ritika upue
na Paniijeriju kome se pripisuje "ekonomistiko iskrivljavanje marksizma", u kome je unitio materijalistiku
i istorijsku sutinu i kritiku ekonomije sveo na izjave
o tehnolokoj dehumanizaciji.76 Vacca je ponovo izneo
jedan pasus iz Minuccijeve rasprave, u kome se istie:
"Prihvatanje novih tehniko-naunih vrednosti radnikog zanimanja, brzo isezavanje parcelizacije a sa
njom i ,idiotizma zanata' - koje je ve u toku u najrazvijenijim punktovima aktuelnih proizvodnih procesa,
potvruju da u osnovi pojava kvalitativnog razvitka radnike klase i protivrenosti koje oni izaZivaju u kapita1istiJkom ;sistemu, danas lei objektivna. tendencija ka
jedinstvu ljudskog rada ... Dugotrajni ciklus kapitalisti
ke podele rada se zavrava. Radnik- strunjak moderne
fabrike ... upozorava da je jedina perspektiva pregovaranja ona koja sadri ubrzavanje i potvrivanje drutvenog karaktera nidne kvalifikacije.77
Utu 10giku se ,U!lclapa simpatija prema ,;novom nai
nu proizvodnje", posmatranom kao ;korekcija iraciOiI1aJnog
korienja radne snage kroz njeno preustrojstvo, rotacije, olbogaivanje !Tada. Ono to.iz tog ,,novog naina" privlai jeste mogunost da se sistem u fabrici reformie
bez raskida, idui bez potresa, ak i u centru protivre
nosti, "demokratskim" putem. Dakle, pojavljuje se koncept organizacije rada mehaniki vezane uz tehnoloku
strukturu 1 prema tome uslovljenu fazom u JtCOjoj se nalazi industrijski l'azvitaJk (shvaen kao tehniko-ekonom
ska celina s odreenim obavezama). Akord i kvalifibicija, dakle, ne bi toliko bili konkretna sredstva za kontrolu radnike Mase koliko nuno stanje, jer su vezani
uz odreeni sistem proizvodnje u specifinoj fazi razvit~
ka. Da bi se reformisao sistem unutar "demokratske legalnosti", zbog aktuelnih odnosa proizvodnje, javlja se
Ibid., str. 85.
A. MLnucci, Sul rapporto classe operaia-societa, li "Critica
Marxista", br. 1, 1965, str. 23, cit. iz Vacca, Politica e teoria, cit.,
76

TT

str. 119.

197

problem.podsticanja

odreene

organizacije rada koja je

veim korienjem iskustva "zajednikog rada" u stanju da bolje koristi radnu snagu .. Protivrenost izmeu
drutvenog karaktera proizvodnje i cilja kapitalistike _
proizvodnje opravdava se pribegavanjem, s jedne strane,
razlozima tehnike prirode, koji se shvataju kao "objektivni" i prema tome nepromeru.jivi, a sa druge, "iracionalnosti" korienja radne snage koja se moe promeniti
borbom radnika i. olakati "progresivillm" kretanjem
prema automatizaciji. Da bi seprevazilo "iracionalno"
korienje radne snage dat je predlog o osvajanju i priznavarnju nove radnike strunosti vezane uz polivalentnost radnike klase, njenu veu prilagodljivost, sposobnost da se sa istom "efikasnou" prilagodi raznim poslovima.
Time se ostvaruje srena konvergencija izmeu ciljeva sindikalne linije i vlasnikovih izjava koncetrisarnih
oko takozvane work~structuring, iji bi cilj trebalo da
bude prevazilaenje izvesnih ogranienja sadanje orga~
nizacije rada: krutosIt proizvodnog cillclusa i 'takozv,arna
"nenaklonost" (misli se na to da radnik ne prianja s
ljubavlju uz svoj posao - prim. prev.). Cilj work-structuringa je, zaista, uvoenje drukije tehnike podele rada
(rad lIPO grupama", preustrojstvo radne snage, rotacija,
itd.) da bi se s jedne strane obezbedila vea :lJleksibilnost
pr.oizvodnog Cli1dusa, a sa ,druge, dajui ,izvesne mogu
nosti samoodluivanju, obezbedilo vee saodluivanje
radnike klase u ciljevima preduzea.
Do predloga o boljem ikorienju radne snage stiglo
se apologijom sadanje podele, jer se prihvata da je u
toku "spontana" tendencija ka njenom prevazilaenju:
nauka i kritika predstavljale bi nosioce preustrojstva:
rada i, prema tome, likvidiranja obezliavanja radnika.
Jedini problemi bile bi subjektivistike i "iracionalne"
odluke kapitaliste koje bi se suprotstavljale toj tendenciji.78
'
Za Vaccu, tehnika i nauka ne bi vie bile "vezane uz
tip .kapitalistikog razvitka" i otvorile bi prostor radni
koj akciji, a da se ne mora postaviti problem "juria na
dravu" .79 U ovim pasus ima nalazimo odjek tehnokratskih
pozicija Richte (Rihta) svojstvenih buroaskoj sociologiji i istonoevropskim komunistikim partijama, kojima
se dokazuje tobonja autonomija nauke i njena 'uloga u
daljem razvitku privrede i njenih zakonitosti, pa prema
78
79

198

,Ibid.
Ibid., str. 120.

tome i u odnosu na zakon profita.Bo Stoga je obavezno podrati !shvatanje :da se tejIoristika faza zavrila: naime,
da je otpoelo prevazilaenje ere isparcelisanog, nekvalifikovanog rada, prevazilaenje montane trake.
Meutim, to verovatno nije neki veliki skok, ako vodimo rauna o onome :ria to smo ranije ukazali u vezi
sa savetovanjem iz 1956. godine, na kome je LeonardiB1
(aM isto tako fi Trentrin82 ) podrao naunost Jcriterijuma u
merenju rada, akorada i' tako dalje, i na kome se ak
smatralo da su rtve koje je nametnula takva organizaCija rada nune za, prelazak na automatizovamu fabriku
buduno siti, koja !bi reo.r.ganizovala rad li eliminisala njegove najsurovije aspekte.
Dakle, "nauna revolucija" bi bila u toku: u fabrikama se ne bi radilo toliko o kapitalistikom prestruktuiranju koje ima za cilj o~ivljavanje "proizvodne efikasnosti"
naete borbama (i zbog toga nunost oivljavanja drutvene kontrole nad radnom snagom), koliko o pravom
i istinskom "prelasku iz jedne u drugu istorijsku fazu.
o momentu zaokreta oUlT.a:zvi1lku :irnc1ustrijskog procesa i
sa.njim pove2'JarrJJm drutveruih OId:nOlsa".83 Simptom te nove
tendenoije bio bi preokret procesa dekvalifikovamja, na
koji se oslonio sindikat da bi postigao revalorizaciju kvalifikacija.
" ... nova mogunost kolovanja doprinosi stvaranju
preduslova protutendencije tradicionalnim procesima de~
kvalifikovanja, naroito tamo gde sindikalna politika
uspeva da se osloni na sadrinu rada kako bi unela sutinske promene u kriterijume vrednovanja i ikvalifiko,
'
vanja.84
Na taj nain vri se operacija iskrivljavanja analize,
usmeravajui je ka prihvatanju obrnute tendencije i
kraja tejlori:zrrna. Borba oko kvalifikacija, iji je cilj eliminisanje najniih i onih koje su polazile iz svesti o optim uslovima dekvalifikacije izazvanih "naunom" organizacijom rada, bila je protumaena kao borba za
strunu prekvalifikaciju. Borba za uravnilovku postala
je ou :ana1iJzama Ber1inJguera i Minuccija zahtev za priznas. R. Richta, La revolution scientifique et technique et les
choix offerts a la civilization modeme, II "L'homme et la Societe" br. 9, 1968.
." S ..Leonardi, Relazione generale, li Lavoratori e pragresso
tecnlco, mt., str. 62-63.
82 B. Tcrentin, Praduttivita, Relazioni Umane, Salario, II Lavoratori e pragresso tecnico, str. 277.
83 G. Be.rlinguer, A. Minucoi, Scienza e Organizzazione del
lavora RelaZlOne generale, li Il marxismo italiano degli anni '60,

str. 18.
84

Ibid., 'str. 23.

199

vanje nove kvalifikacije. Razvrstavanje u kategorije (koje je pretrpelo pomeranje na vie kao posledica borbi)
zamenjeno je strunom kvalifikacijom . (koja, 'naprotiv,
nije P!omenjena). Priznato je da kapitalistika industri~
ja tei maksimalnom iskoriavanjudaljeg postojanja
stare tehnologije, dok je, meutim, "u industrijskim sektorima, u kojima se visok organski sastav kapitala poka;,
zao kao neophodan, u punom zamahu kriZa i prevazilaerije ford-tejloristike faze ..."85
.
Meutim, na toj taki problem se premeta na po,
litiki teren: tu industriju novog tipa kontroliu imperijalistike metropole (USA,Nemaka, Japan i dr.). Sledstveno tome, da bi se uspostavila organizacija rada po.:
trebno je zahtevati "nov metod razvitka" zasnovan na
granama koje vuku napred, a koje bi zamenile automo~
blisku granu (da!kle, elektromka, hemija, [aka i dr.).
Ti:me se 'boriba oko lkapitalisiliOke organi~acije Tada premeta na teren reformi uz prihvatanje tekueg procesa
rekonstrukcije.86 Prihvaeni su zaista kao pozitivni i mi
liniji nove tendencije u organizaciji rada eksperimenti
preustrojstva rada (jer su sa slabom mogunou ire,
nja koje bi dovelo do realnog nainjanja organizacije
rada) koji se danas sprovode u Italiji (FIAT, Olivetti i
tako dalje) .87
Ne vodi se rauna da su te marginalne korekcije (jer
ne nainju drutvenu podelu izmeu onih koji upravlja.:.
ju i onih koji izvravaju) uvedene da bi se postigla saradnja i saodluivanje radnike klase u ciljevima preduzea u zamenu za marginalno samoodluivanje o pesebnim i. j8!sno ocrtanim aspektima radnih us,lova. TI
stvari, kao to se to dogodilo u FIAT-u, rekonstrukcija
je imala sasvim druge vane komponente kao, na primer,
jaanje hijerarhijske kontrole i smanjivanje ranjivosti
ciklusa putem uvoenja: apsorbera i rezervoara.88 U tome
je novina rekonstrukcije rada: radi se, meutim, o novinama koje su daleko od onih koje su predviali propovednici prevazilaenja tejlorizma.89 Pomou aporbera i
rezervoara prekid proizvodnje c:iJklusa !(zaustavlJanje odseka, odeljenja, grupe radnika) ne blokira proizvodni tok:
Ibid., str. 24.
Ibid., str. 26-27.
fa Ibid., str. 29.
88 A. MiIanaceio, I frantU1ni ignorati, u "Dibattito Sindacale",
april 1973; str. 11; A. Bronzino, L. Germanetto, G. Guidi, Organizzazioni del lavora e ristrutturazione alle carrozzerie della
Fiat~Mirafiori, II ,,Primo Maggio", oktobar 1973 januar 1974,
str. 21.
89 R. Chiaromonte, La critica del taylorismo come ideologia,
u "Rinaseita", 22. mart 1974, str. 15.
.
85
86

200

apsotDeii .. koji-~e n~~:iznad .. ta~<: -prekide: ap~orb~ju

proizv.0~~Ju kOJa pnstize, ~ok om lSPO~ tacke p're.kIda

stUpaJuclu pogon obezbeuJu snabdevanje sledecih odeljakaradnimrrnatenijalom..

..
.. ..
Podela ciklusa na homogene odeljke proizvodnje dovodi doodvaj8!11ja raooike ik>lase u grupe ,del1miino- nezavwsne jedne.od wugill, srazmerno veoj iIii iID8!11jOj fleksibilnostr proizvbdnih odeljaka. injenicom da takav tip
proizvodnje neproi.stie t?liko iz novih ;nogu~nos~ koje
prua nauka i tehnIka vec prvenstveno 1Z drustvenih uslOva proizvodnje oigledno je da otpor radnika (ne uvek
i'nesamo izraavan kroz svesnu borbu) ograniava po~
rast produktivnosti postignute cepanjem poslova i poveavanjem ritma. Ako danas kapitalista tei da korekCijama smanji krutost ciklusa to ne znai toliko da !Se
ide prema poboljavanju radnih uslova, nego vie da
zaotravanje klasnog sukoba namee nove oblike izrablJivanja koji na drukijem planu oivljavaju kontrolu
nad radnom snagom. Ti novi oblici podele rada i meharuzacije predstavljaju na svaki nain odgovor na stupnjeve organizovanja radnike :klase i tee razbijanju njenog jedinstva. Zaista vea fleksibilnost proizvodnog ciklusa smanjuje mogupost homogene grupe da borbom
zadre u proizvodnju, dovodi do manjih gubitaka zahvaljujui tekoama koordiniranja meu raznim faz~m~, do
prenoenja kontrole sa homogene grupe na pOjedinog
radnika inei ga odgovornim za kvantitet i kvalitet
proizvoda.
S istom logikom se posmatraju i tendencije ka decentralizacija. postrojenja, lkioju je ovih ,godina razvi<la
krupna 1ndustIDija. Utede u platrnm skalama, o'brauna
vane iskljuivo prema "tehnikim" podacima produktivnosti postrojenja sudarile su se s nepodnoljivom preprekom jaanja radnike klase koja se organizovala unutar :proizvodnog cEklusa. Da Jll. ta ["ekonstTuikcija predstavlja "manje povoljan teren za kapital"90 ili radniku
klasu, ne bi trebalo toliko meriti metrom verovatno g
"preustrojstva rada", koliko klasnog preustrojstva. I
u toj .optici, ,pol1tika kvatifi!kaoija :Z8!snovana na pretpostavci o "novoj karijeri" postignutoj obogaivanjem zanimanja odgovarajuim opravdanjem platne llepeze, svasvakako ne jaa j.edinstvo radnj!ka u fa1bra.ai, jer prua
vlasnillm orue podele na nOVE, !iako na ugovorenim,
osnovama. Isto tako je i rotacija uvek koriena da bi
se napalo odsustvovanje s posla, tehniki incidenti u radnom ciklusu, greke u planiranju opskrbe materijalom i
9<l

G. Berlinguer, A. Municei, eit.

l.

str. 59.

201

tako dalje, :a da iSe ne vidi :kailro ona moe :biti osnova

,,nove strunosti".
Tim korektivima kapitalista tei da pridobije i sebi
osigura drutveno-proizvodnu mo koju mu je radnika
klasa raznim oblicima otpora (izostanci, odbijanje saradnje, spontani trajkovi i tako dalje) 'Poela da oduzima; ali kapitalista ne uspeva da je metodama stirnuJ.acije, karijere itd. povrati. Zbog toga se unose promene u
organizaciju rada koje, s jedne strane, omoguavaju oivljavanje saradnje, a sa druge ine sve manje ra:njivirn
proizvodni proces smanjivanjem njegove rigoroznosti.
Preustrojstvo zanimanja, iako oieno od ideologije
"nove strunosti" postaje u stvari pritisak na radnika da
povea fleksibilnost svog rada, s njom i svoju spremnost
da sledi vei broj operativnih faza i maina, a to znai
intenzifikaciju rada.
Ako to predstavlja "bolje korienje" radne snage
nasuprot njene iracionalne upotrebe, koja se danas
sprovodi unutar tejioristikih kriterijuma, sigurno nije
prednost u odnosu na vie kvalifikacije, nego jedino u
odnosu na vee izrabljivanje.
(La critica operaia deH'organizzazione del lavom. La linea sindicale e
politica del dopoguerra. Aut Aut.... )
Prevela Mirjana

202

Jankovi

politika

tema

LATINSKA AMERIKA U BORBI PROTIV

IMPERIJALIZMA, ZA NACIONALNU
NEZAVISNOST, ]jEMOKRATIJU , DOBROBIT
NARODA, MIR I SOCIJALIZAM
.

Sto i pedeset godina posle bitke kod Ajakua .(Ayacucho), koja je znaila opadanje panskog kolonijalizma
na ovom kontinentu, snana i bezuslovna nezavisnost
nae Amerike, za koju su se borili ,heroji te oslobodilake
borbe, jo nije postala stvarnost.
Jo od vremena prelaska u ovaj vek,'trgovinsku
dominaciju starih evropskih sila brzo je poelo dasmenjuje sve vee prodiranje imperijalizma u ekonomiju.
Slabu ekonomiju Latinske Amerike podjarmio je moni
finansijski kapital Britanje, Nemake i Francuske,' a kasnije je ona potpala pod prevlast imperijalizma SAD~a.
Neke od ovih teritorija stvarno su kolonije sve do da:~
nanjeg dana.
_
Imperijalizam je prekinuo nezavisan ekonomski razvitak Latinske Amerike. Isto to vai i za Aziju i Afriku;
gde je tokom vie decenija imperijalizam spreavao bilo
kakvu pojavu takvog jednog razvitka. Ekonomsko,dru.
tvenoi politiko meanje povealo se i dobilo nov karakter, nainivi dTa"e Latinske Amerike lakimplenom
imperijalizma, naroito imperijalizma SAD-a;' Otuda: je
Latinska Amerika, ne dostigavi potpuno osloboenje i
ne razvivi sve svoje mogunosti, pala u ruke' novih
gospodara. Suverenost zemalja Latinske Amerike bili je
naruena. Ova zavisnostoznai1a: je poetak jednog rio~
vog, dramatinog perioda. Mada j~ kapitaJ~aJ;ll"PQstad
~ do ovog ili onog stepena'~ domiIiantan-ekoIiqrr:J.l>~j

205.

sistem i rmida'je izvestan br?J ~at~::sk6-ameri~k0- 'zemalja dostigao srednji nivo kapItahstIckog razvoJ~, ! v!pada se u nekima od njih javljaju odlike monopohstIckog
kapita1iZi:na~ ekonomska iavisnost odreuje',s jedn~str~- ne, ouvanje starih struktura; a s druge strane; utIskuje
svoj peat na dalji proces kapitalizma.
Veliki deo Latinske Amerike karakterie siromatvo,
ekonomska zaostalost, nepismenost, nedostatak zdravstvene zatite, odsustvo graanskih prava i samovoljn~
restrikcija nacionalnog suvereniteta, od ega takoe trpI
i veina stanovnitva u ekonomski razvijenijim zemljama.
Sa populacijom koja broji 320. ,miliona i ogromnim
prirodnim bogatstvom, Latinska Amerika bi mogla da
bude jedan od najrazvijenijih regiona u svetu.
U stvari, preko 100 miliona Latino:a:nerikan~cc: i~p~:
taju zbog nedovoljne ishrane, a 36 mIhona, ukIJu~~JucI
i 15 miliona dece, nalaze se u poodmaklom stadIJ umu
mravosti. Vie od jedne petine stanovnitva ivi u zemljama u kojima je prosena potronja kalo:~ja.i prote~na
ispod neophodnog minimuma. Dok u razvIJ.~mm kapI.talistikim zemljama na svakih. 1 0.0.0. dece !ljih 20. ~e
li tok usvoje-prve godine ivota, naHaitiii:J.a ova' brOjka
iznosi 230., II nekim"kraj~vima Brazila- 180., a u vano~
industrijskom centru Saq Paulo 90.. u ileu, od svakIh
100.0 dece njih 79 se' Tode mrtva, a sada ovaj broj raste,
Za Latinsku Ameriku kao celinu, sa izuzetkoin Kube;
prosena brojka iz~oSi 66.,~ " , : .
. ,
. Unekiri:J. zemljama mvo regIstrovane nepIsmenostI
U proseku iznosi 27%,' ali' je: stvarni broj mnogo vii,
naroito onde gde se ak ni priblinebroj~ene mogu
dobiti. Izraunato je da u 'sadanjem trenl.J.tku najmanje
dvanaest miliona dece kolskog uzrastarieipaju nikakve
anse da pohaajU kolu,aprocentualriiiznos onih ue
nika osnovnih kola koji otpadnu i ne zavre dose~e
od 50. do 80.%. Samo jedna treina uenika osnovnih
kola nastavlja sa uenjem u kolama . drugog stupnja
a samo 9% u grupi uzrasta od 2()';':"'24 godine dospeva,
na univerzitete. Mnogi Univerzitetski diploii:J.ci,' koji riisu
u stanju da riau posao, ili pak zbog niskih, plata, tee
da posao potrae u metropolama ili 'odlaze u Sjedinjene
Drave, ato nije nita drugo do osirOl:ilaenje. tih zemalja u 6brazoVIllirn kadrovima.1 '
, " , '
,
Potpuna ili delimilla nezaposlenost jeste" jedna od
najozbiljnijih' drutvenih boljki. Prema zvaDl~nim po~a~
cim~,.njome je obuhvaeno 1()-;-2S%potenYlJalno aktlvi U origfualu" brain drain, doslovno p!evedeno: .. duhoVni
ventil."
','

20.6

nog stanovnitva. Ali. ova broj~a ne ukljuuje ~~seti~e

miliona ena sposobnih za prOIzvodan rad, a kOJIma Je
taj posao potreban iz ekonomskih razloga; niti obuhvata
nekoliko miliona Latinoamerikanaca zaposlenih u zemljoradnji pod bednim uslovima i koji su,.U stvari, ne- ,
zaposleni.
Latinska Amerika ostaje i dalje region koji proizvodi poglavito poljoprivredne i mine:alne s~~ovine. Za dvadeset godina, sve do 1970, udeo mdustnJe u ukupnom
nacionalnom proizvodu poveao se od 18,7 na 25,2 procenta. Ali ove brojke ne odraavaju stvarnu situaciju u
veini zemalja, zbog toga to na ovaj pokazatelj utie i
nivo industrijske proizvodnje u Argentini, Brazilu i Meksiku, koji premauje prosek ovog kontinenta. U veini
sluajeva, industriju karakteri e znatna tehnika z.aostalost nizak nivo proizvodnje, niska radna produktIvnost
i n~adekvatno korienje sredstava. U nekim zemljama,
naroito onim koje pripadaju Centralno amerikom zajednikom tritu, a takoe i u Karipskim zemljama:
najvei deo postojeih industrijskih kapaciteta nalaZI
se u rukama pomonika imperijalistikih monopola, zaposlenilI poglavito u zavrnoj fazi proizvodnje. tavie,
mnoga preduzea i jesu napravljena jedino sa ciljem
iskoriavanja jevtine radne snage i izvoenja proizvoda
u Sjedinjene Drave; ovo je drugi inilac koji poveava
zavisnost i izvitopereni karakter latinsko-amerike ekonomije.
'
Prodor nekih poljoprivrednih grana uz pomo transnacionalnih kompanija praen je uvoenjem' modernih
oblika eksploatacije, te predstavlja jedan nov metod za
uzapenje naih prirodnih sredstava i za poveavanje
nae zavisnosti od monopolnog kapitala Sjedinjenih
Drava.
Drutveno-ekonomsku strukturu teritorije Latinske
Amerike karakterie neravnomeran i protivreim razvitak. Sa jedne strane, prinos zemljoradnje za izvoz poveao se je, a porastao je i tehniki nivo proizvodnje. Na
drugoj strani, zaostali oblici zemljinog posedovanjai
zakupa i dalje traju. Milioni farmerskih radnika trpe
zbog siromatva i eksploatacije. Glavni uzrok je u tome
to latifundisti i lokalne i strane kompanije poseduju
najvei deo zemljita. Pored toga, postoji i ogroman broj
"minifundija", koje su veoma slabo povezane sa tritem.
Sistem zemljinog vlasnitva, osim zanemarljivih izu~
zetaka, odlikuje se svojom neujednaenou, iji poeci
datiraju unazad do ranih godina nae borbe za neza~
'visnost. U izvesnom broju, ta se je neujednaenost PO"
20.7

veala.

Latifundisti, kaji .obuhvataju manje. ad .osam pra:

cenata zemljapasednika, paseduju 85 pracenata poljaprivredne pavrine.
Pastajanje miliana seljaka-bezemljaa, kaji su primarani da trae sebi bila kakve privremene: zarade. ili
da se presele ugradave, pagarava beznadeaiLpalaaj
irakih seljakih masa. Prodiranje manopala ja vie
zaotrava agrarnu krizu. I uprava je ova, a ne "demagrafska eksplazija", glavni uzrak nestaice hrane.
--.
- Ova situacija je ak i gara u zemljama sa agramnim
braj em domaradakag stanavnitva. Vie ad 30 miliana
Indijanaca razliitih etnikih i jezikih grupa izlaena
je najgnusnijaj eksplaataciji i ispata zbag palitike pri"
silne asimilacije i nacianalne i kulturne diskriminacije
kaju nad njima vre imperijalisti i .oligarhija. Kaa ta
je paznata, kalanijalisti i njihavi sledbenici kaji rade
na sistematskam istrebljenju uraenikag stanavnitva,
kaje se herajski barila za svaju slabadu i kulturni iden"
titet. Danas .ova barba predstavlja deo .opte barbe naih
narada. Aktavi genacida nad dam ora da kim - stanavnitvam Brazila, Paragvaj a i drugih zemalja nastavljaju se
da dananjeg dana.
.
Idealazi imperijalizma i njihave lakaine sluge tvrde
da strana privatna investiranje predstavlja glavni izvar
spaljanjih finansijskih sredstava neaphadnih za. razvijanje Latinske Amerike: Iskustvapralasfi i skorija ista~
rija, meutim, dakazuju da su strana investiranja, naraita severna-amerika, sluila jedina u svrhupljakanja
naih zemalja. Gadinji profit ad investicija -u naftnu
industriju iznasi 20-30%, a ni gadinji prafit ad lUdarstva i drugih .industrijskih gr-ami nije mnaga manji.
Kapital kaji u Latinsku Ameriku investiraju imperijalisti SAD-a, isplati im se u taku nekalika gadina,nakan
ega se itava njihava aktivnast svadi na gamilanje prafita bez ikakvag daljeg izdatka.
Ova super-eksplaatacijanajbalje se izraava padacima a kretanju kapitala. 1950. gadine, prihadi stranih
kampanija su iznasili 700 miliana dalara a 1974. iznasili su 9200 miliana dal ara (ukljuujui interes). U -taku
1960-1969, profiti kaje su pamagai manapala SAD-a
izvezli, nadmaili su za 6,745 milianadalara iznas kapitala kaji ulazi u nae zep:lije.
U paetnam periadu.imperijalistikog .:prodiranjana
na kantinent, tipian .oblik eksplaatacije sastajaa. se u
investiranju kapitala u rudarsku industriju i paljaprivredne aktivnasti, gde je bila patrebna relativna mala
mehanizacija, kaa ta su praizvadnja eerne trske j
banana;a:mbalilirani1,l .biljaka,transpart, a. ista. taka: i
208

u .obliku davanja zajmava vladama. Kasnije, imperij alisti su preuzeli kantralu nad javnim slubama, pasebna
nad elektrikam i telefanima i nad glavnim finansijskim
preduzeima. Najzad, ani su se da ep ali kljunih pazicija u industriji, unutranjaj i spaljnaj trgavini, preuzeli
kantralu nad najvanijim masavnim sredstvima infarmisanja. Karistei se svajim manapalam i razvijenasti tehnalagije i nad asnavnim siravinama, velike transnacianalne kampanije u savezu sa manim grupama lokalne
alig.ar~je, uinile su latinska-amerike zemlje ja vie
zaVlSlllID.
Pad utiskam dubakih pramena u svetu danas, na
kaje neprestana utie barba narada naeg kantinenta,
imperijalizam maskira svaju upatrebu sile pamau mnaga suptilnijih .oblika pradiranja i daminacije. Svrstavanje lakalnag kapitala u isti red sa imperijalistikim, kaje
se pokazuje u stvaranju meavitih preduzea, .odgavara
imperijalistikim interesima zbag taga ta ana pamae
da se izbegne nacianalizacija idaputa manapolima, naraita anim severna-amerikim, da uveaju svaje profite, karistei se lakainim sredstvima ilakalnim zakonadavstvam, gruba krei prapise kaji tite nacianalnu
ekanamiju i patinjavajui .ova meavita preduzea. Manapali kantraliu kampanije kaje su farmaina nacianalna preduzea, dabijajui najvei dea prafita u vidu snabdevanja drugih patentima, zatim u .obliku raznih .odbitaka i autarskih hanarara itd.; u vidu manipulisanja
raunima, preuveliavanjem cena za siravine i .opremu
kajim ih snabdevaju njihave pakraviteljske kampanije
i pamau sniavanja cena rabi pradataj avim preduzeima.

Imperijalizam takae karisti kredite kaje .odobrava

. Inter-amerika banka za razvaj, Meunaradna banka i
Meunaradni manetarni fand, i ta prvenstvena preduzeima kaja su svajina drave (elektrika, telefan, eleznice, vadavadi itd.), pad uslavam da im se ani .otplauju ad profita dabijenih izmeu astalag, neprekidnim
padizanjem tarifa. Sve .ova paveava inastrane dugave,
podstie !inflaciju i rast cena i znai nave namete i nie
stvarne plate. Sve skupa, .ova bi magla da dovede da
denacianalizacije avill preduzea, i uz njihavu pama,
da gubljenja nezavisnasti (drava
prim. prev).
Ovaj sluaj adnasi se na Meksika i Argentinu, mada,
bez sumnje, najtipiniji primer navih .oblika pradiranja
predstavlja Brazil. "Brazilska uda" ve je uklonjena sa
svag pijedestala, a njegav neuspeh priznaju ak i njegavi glavni zastupnici. Ekanamski razvaj Brazila u taku
14 Marksizam

II

svetu 11

209

nekoliko proteklih godina bio je sasvim razliit od onocra

to su mu apologeti pripisivali. Trebalo bi pre sve~a
da se zapamti kako je postignut ovaj razvoj i ko je ~d
njega imao najvie koristi.
Proces faizacije, koji je zapoeo nakon dravnog
ud~r~v od strane desniara 1964, stvorio je neophodne
polItIcke preduslove za "ekonomsko udo". Surovo guenje radnikog sindikalnog pokreta, demokratskih i
anti-imperijalistikih snaga, odravalo je ultra-revolucionar~u prirodu Brazilskog reima i iskorieno je kao
moeno sredstvo da se zemlji nametne jedan tip ekonoms~og ~azyoja koj~)~ mnogo zavisniji od SAD-imperijalIzma l njemu potclllJen.
,Eko:r:9mski. razvoj .bio je p~s~ignut p;rvenstveno pomocu SnIzavanja nadmca na mlllImum, Jedva dovoljan
za bioloku egzistenciju, u cilju poveavanja akumulacija i investirani a; pomou odravanja godinje stope
inflacije na priblino 20 procenata (sve do 1973); podsticanjem velikih investiranja stranog kapitala i ustanovijivanjem transnacionalnih kompanija;-- kroz mere
koje vlada preduzima radi znatne ekspanzije monopolnog ekonomskog sektora; podrkom latifundizma i ustupanjem prirodnih sredstava, ukljuujui prostrane zemljoradnike povrine, velikim imperijalistikim kompani2~:na; pomou stimulisanja izvoza na tetu domaeg
trzlsta.
Meajui se, u dosluhu sa imperijalizmom SAD-a
u politike i ekonomske poslove susednih drava (naro~
ito Paragvaj a, Bolivije, Urugvaja i ilea) i vodei ekspanzionistiku politiku, neimari ovog pseudo-uda brazilska oli&arhija i vojska - prekorauju granice interes~ svekolIkog naroda u ovom regionu, preobraaj ui
~r~zII u opasnu imperijalistiku tvravu u Junoj Amencl.
Rezultati "Brazilskog uda" pokazuju da ovakav
ekonomski razvoj nije koristan za narod, da vodi ka jo
vee~ krenju nacionalnog suvereniteta, kao i da je on
postIgnut po cenu nepodnoljivih drutvenih liavanja.
Iz ovog razloga, suprotno tvrdnjama zastupnika imperijalizma,. "Brazils~o udo" ne moe da predstavlja neku
alternatIvu za latlllsko-amerike narode koji se bore za
nacionalno i drutveno osloboenje.
Situacija u Latinskoj Americi diktira druge metode.

210

II

Narodi Latinske Amerike nisu nikada prekinuli borbu protiv sve veeg prisvajanja sredstava njihovih zemalja od strane severno-amerikog imperijalizma, protiv
revnosne eksploatacije koju vre taj imperijalizam i oligarhija. Strukturalna (drutvena - prim. prev.) kriza
u Latinskoj Americi i postojanje nereive protivrenosti
izmeu interesa latinsko-amerikih zemalja i zahteva imperijalizma, postale su oigledno za vreme velikog ekonomskog zastoja 1929, te manifestacije sveopte krize
kapitalizma. Ona je pokazala porast svesti radnike klase, koja je ve bila omoguila javljanje socijalistikih
tenji jo ranije u 19-om veku, a zatim, pod utiskom
Oktobarske revolucije, dovela do formiranja veine latinsko-amerikih komunistikih partija.
Narodni anti-imperijalistiki pokret i borbe radnika, seljaka i studenata za menjanje drutveno-ekonomske strukture dostigle su irok obim. Desili su se dogaaji od velike vanosti, kao to je mar Nepobedive kolone koji je predvodio Luis Carlos Prestes (Luis Karlos
Prestes), radniko-seljaki ustanak 1932, pod vostvom
Komunistike partije Ekvadora, zbacivanje tiranije Gerardoa Machadoa (Herardoa Maada) na Kubi, kao rezultat generalnog trajka 1933, herojski podvizi pod vo
stvom Augusta Cesara Sandinoa i moan talas solidarnosti sa borbom panskog naroda protiv faistike agresije. Nacionalizacija naftne industrije i druge reforme
za vreme administracije Lazara Cardenasa (Lazar Kardenas) u Meksiku i obrazovanje Vlade narodnog fronta
Pedra Aguirrea Cerde (Pedra Aguirrea Cerde) u ileu,
oznaili su na izvestan nain zavretak jedne plodonosne
faze gomilanja snage i iskustva. Opseg borbe protiv faizma, protiv agresivnih ratova i imperijalistike pljake
proirio se.
Drugi svetski rat, koji se kasnije razvio u rat naroda
protiv faistikog porobljavanja, uneo je izvesne promene u pogledu situacije u Latinskoj Americi. Narodi sveta
zbili su svoje redove i hrabro ih izloili drskom izazovu
faistike tiranije koja se borila za dominaciju nad celim
svetom i porobljavanje nacija u interesu najreakcionarnijih krugova imperijalizma. Obrazovana je anti-hitlerovska koalicija, koja je u ratu protiv faizma zdruila glavne imperijalistike sile i Sovjetski Savez, prvu socijalistiku dravu, koje su podnele glavni teret rata.
Kako u prethodnom periodu, tako i za vreme rata,
komunistike partije Latinske Amerike borile su se, manje ili vie uspeno, da uspostave antifaistike i anti211

_imperijalistike

narodne frontove. Znaajan udeo u ovom

pogledu odigrale su odluke Sedmog kongresa Komunistike internacionale. Za vreme trajanja rata, koji se
zavrio impresivnom pobedom naroda, u emu je pre:
sudan doprinos pruio Sovjetski Savez, a takoe i u
posleratnom periodu obrazovanjem svetskog socijalisti
kog tabora, odigrale su se vane promene u mnogim
Latinsko-amerikim zemljama, koje su olakale razvitak
radnikog pokreta i komunistikih partija, kao i realizaciju vanih drutvenih promena.
U isto vreme, severno-ameriki imperijalizam iskoristio je okolnosti ratnog doba da izvri pritisak na svoje
rivale i da jo dalje prodre u juni deo Latinske Amerike, pribegavajui mnogo suptilnijim sredstvima. 1947.
god., on je nametnuo Rio de Janeirski ugovor, teei da
ojaa svoju politiku i vojnu dominaciju pod maskom
takozvanog pan-amerikanizma. tavie, on nije bio u
stanju da sprei oteavanje protivrenosti izmeu imperijalistikih monopola i interesa latinsko-amerikih zemalja i njihovih naroda u vreme uspona lokalnih buroaskih grupa koje su bile zainteresovane za politi1.-u
ograniavanja uvoza, to je imalo za posledicu relativnu
industrijalizaciju.
Nakon rata, SAD-imperijalizam poeo je da namee
svoju dominaciju uz pomo mnogo surovijih sredstava.
Oslanjajui se na svoju ekonomsku snagu i koristei se
ucenom atomskim orujem, on je smerao da uspostavi
svoju nepodeljenu vladavinu nad svetom, dovodei tako
svoje interese u sukob sa interesima naroda itavog sveta, a velikim delom i onih na amerikom kontinentu.
1947, imperijalizam SAD-a pokrenuo je "hladni rat".
Ova politika nala je izraza u Marshallovom (Maral) planu i, naroito u Trumanovom planu. Pod izgovorom borbe protiv komunizma, pokrenuti su pritisci
ne samo protiv komunistikih partija Latinske Amerike
ve takoe i protiv svih progresivnih, demokratskih snaga suprotstavljenih nepodeljenoj imperijalistikoj dominaciji.
Za vreme drugog svetskog rata, Sjedinjene Drave
proirile su svoj uticaj i na oruane snage Latinske Amerike kao celine, podreujui ih svojim strategijskim koncepcijama, pod izgovorom odbrane kontinenta. Tokom
itavog hladnog rata one su uspevale da odre i ojaaju
svoju kontrolu pomou grube izmiljotine da borba protiv "komunistikog zla" znai nastavak borbe protiv faizma. Kao posledica ovoga, kolumbijski i portorikanski
vojnici prolili su svoju krv u zverskoj agresiji u Koreji.
Slian cilj postavile su sebi Sjedinjene Drave i za vreme
212

rata u Vijetnamu, ali je narodna borba spreila njegovo

potpuno izvrenje.
.
Tokom itavog tog perioda, masovni protestni pokret u naim zemljama izrastao je do jednog novog i
vieg nivoa. Jedan vid izraavanja ovoga predstavljale
9U revolucionarne eksplozije ranih 1950-ih godina. U Boliviji, narodni ustanak od 9. aprila 1952, imao je za
posledicu nacionalizaciju rudnika, agrarnu reformu i
uvoenje sveopteg prava glasa, mada su se docnije revolucionarni ciljevi izjalovili, kao rezultat buroaskih
politika predavanja. U Guatemali (Gvatemali), Vladina
politika Jacoba Arbenza (Jakob Arbenzi) , usmerena
uglavnom protiv Ujedinjene voarske kompanije (United
Fruit Company - prim. prev.), pokazala je uzvienu
odlunost rodoljubivih narodnih snaga Latinske Amerike
da se oslobode stranog ugnjetavanja i da zbace narodne
izdajnike. Novo talasanje demokratskog pokreta registrovano je u Britanskim kolonijama na Karipskim
ostrvima. Glavno dostignue bila je odluujua pobeda
Progresivne narodne partije Guyane (Gujana) na aprilskim izborima 1953; Vlada koju je ona tom prilikom
formirala, ostala je na toj funkciji 133 dana, nakon
ega su je svrgnuli Britanski imperijalisti. 26. jula 1953,
Fidel Castro (Fidel Kastro) je sa grupom drugova napao
Moncada-kasarne; legendarni gerilski rat u planinama
Sierra Maestra (Siera Maestra) koji je zatim usledio,
oznaio je poetak odluujueg skoka u istoriji Latinske
Amerike: revolucionarnog procesa koji je kulminirao
pobedom 1. januara 1959.

III
Kubanska revolucija oznaila je istorijsku promenu
u ivotu Latinske Amerike.
Kada je, nakon est godina neprekidnih borbi koje
su za,poele napadom na Moncada-kasarne, pobunjeni
ka armija ula u Havanu, imperijalisti SAD-a nadali su
se da bi mogli lako da stave ovaj pokret pod uobiajenu
kontrolu Washingtona i da ga konano unite. Meutim,
pod rukovodstvom Fidela Kastra i njegovih drugova,
pobeda nad Batistom dovela je do stvaranje prve slobodne teritorije u Americi, a kratko vreme nakon toga
do pojave prve socijalistike zemlje na ovom kontinentu.
Oruana borba protiv tiranskog reima ujedinila je
ogromnu veinu naroda, dovela do stvaranja jedne nove,
istinski narodne vlade i doprinela takvim revolucionar213

nim promenama kao to s.u a~rarna. re~orm<;t .i ?acionalizacija, kao i jednoj nezaVISnOj spolJnoj pOhtICI.
.
Mrnja imperijalista usredsredIla se na Kubu. Om
su eleli da paraliu ivot zemlje prekinuvi njeno snabdevanje gorivom i stavljajui trgovinski embargo. Organizovane su zavere u cilju vrenja atentata na rukovodioce zemlje, sabotae i oruane provokacije. Kad~. su
svi ti pokuaji propali, imperijalisti ..su se up~stlh u
opasan poduhvat irokill razmera, kOJI sll: CI~ l Pe~ta
gon zamislili, pripremili.i zvani~o podrah; Ah, ~. Z<;thvu
Svinja (u orig. Bay of PIgS - prm.:. pre:,.) Imp.e~IJahzam
je pretrpe o prvi vojni poraz u LatllskoJ AmerICI.
Tvrdoglava imperijalistika tenja da 1}apa~ne. Kubu,
zajedno sa ozbiljnim disku:,ijama o mogucno:,tI direktne
agresije uz pomo oruanili snaga, dovela Je do oktobarske krize 1962. godine. Nakon toga, uprkos svom
osionom stavu i falsifikovanju injenica, imperijalizam
je bio prinuen da se obavee da e se uzdrati od napada na Kubu. Kao posledica ovoga, a i zbog toga to
su imperijalistike oruane snage bile v.~zane zva Ju.g~
istonu Aziju, dok je revolucija br~o ~obIJala u. cvrs.tlllI,
kubanskom narodu garantovana Je sIgu~nos~ .1 om su
izbegli zastraujue razaranje i rtvovanje ~IhOl:a svojili sinova, koji bi oito bili neizbeni u sluaju dIrektne
intervencije SAD-a.
.
Herojski otpor i spremnost za borbu kOJe su rad~
nika klasa i kubanski narod ispoljili, vrsto, smelo l
ispravno rukovodstvo Fidela Kastra, meunarodna so]~
darnost naroda Latinske Amerike i itavog sveta, sohdarnost socijalistikih zemalj~: na~oit? SovJetsk~~ ~a
veza koji ih je snabdevao oruzJem l gO;"1Vom l pr~~~ lm
politiku, tehniku i ekonomsku podrs~u,. omovgucII~ ~~
da kubanska revolucija postane neopOZIVI drustvem CInilac u ivotu Latinske Amerike.
Kubanska revolucija sruila je mit o geog~afsk~~
fatalizmu kojim su se koristili imperijalizam, olIgarhija
i reformistika buroazija da uvrste svoju vladavinu, a
takoe i ,oni koji bi eleli da prisile nae narod~ da se
zadovolje reformama i da napuste put revolUCIOnarne
promene.
Daleko od toga da sprei produbljavanje kubanske
revolucije, imperijalistika agresija ju je jo ubrzala.
Program koji je izloen u nezaboravnom govoru na
"Moncada" procesu, pokazao je da u na~em v~e~enu sva
latinsko-amerika stremljenja za nezavlsnoscu l napretkom njihovih zemalja moraju to da postignu k~oz istinsku drutvenu promenu. Pod rukovodstvom. FI~el~ Castra one snage u Kubi, koje su se rukovodIle Idepma
214

marksisma-Ienjinizma, postigle su jedinstvo sa onima koje su dole do toga da ih prilivate na osnovu svog vlastitog revolucionarnog iskustva; takvo jedinstvo slui za
primer svim revolucionarnim pokretima u Latinskoj
Americi.
Aprila 1961. u odgovoru na imperijalistiku vojnu
agresiju, Fidel Castro je podstakao Kubance da brane
socijalistiku revoluciju pod geslom: "Zemlja ili smrt.
Mi emo pobediti!". Oni koji su dali svoje ivote uZalivu
Svinja borili su se pod uzvienom zastavom socijalizma.
Tako se, zahvaljujui revolucionarnom jedinstvu i
pozitivnim promenama u meunarodnoj situaciji koje su
omoguili uspesi socijalizma i antiimperijalistika borba
irom sveta, prelazak Kube na novi sistem desio vrlo
brzo, kao rezultat brzog razvitka povoljnili inilaca.
etrnaest godina nakon zbivanja u Zalivu Svinja,
kubanska dostignua, uspesi u ekonomiji i duboko demokratski sistem, stoje u otrom kontrastu prema siromatvu, zaostalosti i potlaenom poloaju najveeg dela
naroda Latinske Amerike.
Kubanskom obrazovnom programu dive se danas ne
samo zemlje u razvoju ve i strunjaci u najrazvijenijim
zemljama; 99,5% dece mlaeg kolskog uzrasta pohaa
ju osnovne kole. Svake godine 150.000 dece upie se u
srednje kole, dok ukupni broj uenika sada iznosi skoro 500.000, u poreenju sa jedva 80.000 pre revolucije.
Stotine izvrsnili internata u kojima ui skoro 200.000
dece, predstavljaju ponos kubanskog naroda. Sistem
kombinovanja nastave sa radom, koji se primenjuje u
seoskim visokim kolama, tehnikim kolama, politehni
kim i tehnikim institutima i na univerzitetskim pripremnim teajevima, pomae podizanju visokokvalifikovanih strunjaka ija odgovornost prema radu predstavlja deo moralnog i politikog gledita koje je kubansku
omladinu nainilo primerom za ugled, u uslovima krize
sa kojom se suoavaju mladi ljudi u imperijalistikim
zemljama, kao i u slabo razvijenim .i zemljama u razvoju. Godine 1973., iz kubanskili srednjih kola izalo
je 12.000 diplomiranih uenika; postoji i vie od 65.000
studenata na koledima i univerzitetima, to je 3,5 puta
vie nego pre revolucije.
Mada je, uz pomo SAD-imperijalizma, preko 3.000
medicinskih strunjaka navedeno da napuste Kubu, sada na Kubi ima 10.300 lekara, to predstavlja brojku koja je svrstava meu tri vodee zemlje Latinske Amerike.
Najimpresivnije je sniavanje godinje stope smrtnosti
na Kubi, koja sada iznosi samo est na hiljadu stanov2.15

nika. Takve endemine bolesti kao to su deja paraliza (poliomyelitis) i malarija potpuno su eliminisane.
Garantovano snabdevanje celokupnog stanovnitva
namirnicama imalo je vanog udela u podizanju zdravstvenog standarda. Po potronji belanevina, Kuba zauzima tree mesto u Latinskoj Americi a kroz pet godina
ta e potronja dostii nivo razvijenih zemalja. Zahvaljujui pravinoj raspodeli prihoda pod socijalizmom i
ravnomernijoj raspodeli osnovnih namirnica meu stanovnitvom koja iz toga sledi (sa jednim izuzetkom:
revolucija postupa tako, to daje prvenstvo deci, mladim
osobama i starcima), indeks potronje po glavi stanovnika na Kubi, realistian je. U razvijenim zemljama kapitalistikog sveta - gde sada postoji vie od sto miliona
nezaposlenih - taj indeks prikriva ogromne nejednakosti. Kao posledica fizikog obrazovanja, dobrog zdravlja i dobre ishrane, Kuba zauzima vodee mesto u Latinskoj Americi u pogledu unapreenja sporta.
Materijalne promene koje je proizvela kubanska revolucija ogromne su. Za 15 godina, proizvodnja kapaciteta elektrine energije poveala se skoro etvorostruko.
Proizvodnja cementa porasla je trostruko, a pre 1980. ona
e za est puta nadma~ti nivo iz 1959. g. Kapacitet vodenih rezervoara poveao se 200 puta u poreenju sa ranim
danima neposredno posle revolucije. Duina glavnih puteva poveala se za 2,5 puta. i1970., proizvodnja u grae
vinskoj industriji bila je procenjena na 339,000.000 kubanskih pezosa. 1974., ona je premaila iznos od 1,2 biliona (pri konstantnim cenama) , a 1980., ona e nadmaiti 3 biliona, to je vie nego osmos truko poveanje
za deset godina.
Nova geografska distribucija poljoprivrednih useva
sprovodi se u skladu sa principima lokalne specijalizacije i unoenja raznolikosti u narod,pri emu se vodi
rauna o hemijskim i fizikim strukturama tla i o topografiji. Kuba je uvrstila svoju industriju eerne trske
i tei da je proiri na bazi intenzivnog gajenja eerne
trske i maksimalnom mehanizacijom berbe. Proizvoc;lnja
mleka poveava se korienjem vetakog oploenja da
bi se poboljao soj krupnoe stoke ,koja daje mleko. Godinji ulov ribe, koji je na poetku revolucionarnog perioda iznosio neto vie od 20.000 tona, dostigao je
200.000 tona. Teina utovarne tonae trgovake mornarice skoila je sa 57.000 tona 1958. g. na 586.000 tona
1974. godine.
U poetku, revolucionarno rukovodstvo Kube zasnovalo je svoju ekonomsku strategiju na razvitku poljoprivrede. Njihovi planovi takoe su obezbedili ponist onih
216

industrijskih grana koje zadovoljavaju potrebe poljoprivrede i prerauju povrtarske i stone proizvode.
Proizvodnja ubriva iznosi vie od 660.000 tona i
uskoro e se udvostruiti. Proizvodnja pasterizovanog
mleka poveala se etvorostruko. Samo jedno novo postrojenje bie u stanju da prerauje i do jednog miliona
mleka dnevno.
Kuba je zapoela drugi stadijum svoje razvojne strategije, u kojoj e naglasak biti stavljen na industrijalizaciju. U narednih deset .godina, godinja proizvo'cinja nikla
poveae se sa 36.000 na skoro 150.000 tona. Bie utemeljena plastina industrija na bazi petrohemije, a izgradie se i osnovi industrije gvoa i elika, od ije proizvodnje se oekuje da se povea za etiri puta. Tekstilna
industrija, sa kapacitetom od 110 miliona kvadratnih
metara godinje, udvostruila se, a sa 1980-om godinom
on e proizvoditi vie od 300 miliona m 2 Poela je konstrukcija fabrike za izradu maina-beraa eerne trske.
Ona e proizvoditi 600 kombajna-beraa godinje, od
koj ill e svaki biti u stanju da posee i utovari oko
100.000 tona trske dnevno. Teka industrija bie zasnovana u pravcu izgradnje rafinerija eera a industrija vozila i dalje e se razvijati.
Proizvodnja guma i elektrine opreme za domain
stva (televizori, hladnjaci itd.) takoe e se znatno proiriti.
Ali to jo nisu sve promene koje je kubanska revolucija izvela. Najbolji primer za latinsko-ameriku brau
(naroito za radniku klasu), predstavlja to, to je Kuba
raskrstila sa takvim zlima kao to su nezaposlenost,
rasna diskriminacija, prostitucija, kockanje i prosjae
nje i oslobodila narod poniavanja od strane imperijalizma i od otuenja linosti.
Sada se Kuba zauzima za organizaciono uvrenje
socijalistikog sistema koji je izabrala i njegovog razvijanja. Ovih dana milioni Kubanaca diskutuju o nacrtu
Ustava, iji e konaan nacrt biti podnesen na Prvom
kongresu Komunistike partije a zatim stavljen na referendum. Uz to, postoji i uspeno iskustvo sa organima
narodne uprave u provinciji Matanzas, sa ciljem da se
pronau najpogodniji naini za direktno demokratsko
uee naroda kako u aktivnostima politikih institucija
tako i u rukovoenju lokalnim preduzeima.
Kuba reorganizuje sistem ekonomskog rukovoenja
kao i politiku i administrativnu podelu kako bi se
prilagodila novim drutvenim uslovima.
Danas kubanski narod predstavlja izuzetan simbol
revolucionarnog jedinstva, nacionalne i internacionalne
217

svesti, sa rastuom kulturom i etikom. Oni su unapredili svoju revoluciju, odbranili je na svim frontovima,
reorganizovali i sa puno samopouzdanja razvili jednu
ekonomiju osloboenu kriza i uvrstili bratske veze sa
drugim socijalistikim zemljama i svim dravama koje
se suprotstavljaju imperijalizmu. Kubanska revolucija
oznaava odluan zaokret u borbi protiv imperijalistike
dominacije na ovom kontinentu, inei je (tu borbu - prim. prev.) mnogo rasprostranjenijom i dubljom po
karakteru. Ona vri znatan uticaj na meunarodna zbivanja.
IV
Pobeda kubanske revolucije i narodne borbe primorala je upravljae iz Vaingtona da pribegnu drugim
nainima i sredstvima odravanja svoje dominacije u Latinskoj Americi. Imperijalizam je osnovao Zajednicu za
napredak (Alliance for Progress).
Kada je, 1962., Vaington nametnuo iskljuenje Kube iz OAS-a, on je verovao da e program reformi unutar sklopa Zajednice i obeanja finansijske pomoi biti
sasvim dovoljni da stvore protivteu kubanskoj revoluciju, koju je on poikuao da na samom poetku ugui
ekonomskom blokadom, politikom izolacijom i vojnom
agresijom.
Vaington je izabrao vladu Eduarda Frei-a (Eduard Frej) kao "demokratsku" protivteu Kubi, govorei
da se ona suprotstavlja kubanskom iskustvu zbog njegovog navodno totalitarnog karaktera. Imperijalizam je
pomogao da se zbaci Goulart u Brazilu i Vlada ProgreSIivne narodne paI1tije u Guya.ni 1964, zbog toga to su
oni odbili da podre njegove napade na Kubu. U isto
vreme, on je podupirao Freja i druge reime poput njegovog.
Meutim, nije trebalo dugo pa da istorija pokae
kako prava putanja razvitka Latinske Am~rike nije u
reformistikoj predaji ili prosjaenju "pomoi" od monopola, ve i politikom odreenju da se postigne ekonomska nezavisnost i izvedu dalekosene promene.
Frej je pokuao da spasi pozicije kapitalizma u i
leu i da sprei narodnu revoluciju i uspostavljanje socijalizma. On to nije uinio na stari nain, ve je upotrebio nove metode i novi jezik, ne dirajui u interese i
privilegije oligarhije i imperijalizma. Njegova vlada sve
se vie i vie preputala konzervativnim pozicijama .dok
i sama nije postala otvnreno reakdonaTna. Slini ek~18

sperimenti u Peruu, Venecueli i drugim zemljama, bili su

razotkriveni borbom stanovnitva. Ova borba, nadahnuta
primerom kubanske revolucije, pobedama socijalizma u
svetu, akcijama radnike klase i demokratskih snaga u
razvijenim kapitalistikim zemljama, i narodno-oslobodilakim pokretom u drugim delovima sveta, uzela je
najrazliitije pravce. Ona se produavala na univerzitetima ulicama u sindikatima i fabrikama. Osnivale su
se g~rilske jedinice u brdima i ravnicama, a neke od njih
nastavljaju da se hrabro bore sve do dananjeg d':Ila.
Masovni pokret u kojem radnika klasa preUZIma
odluujuu ulogu, neprestano se razvija. Obustave rada,
delimini i generalni trajkovi, zauzimanje fabrika i radnike demonstracije stapaju se u jedan tok borbe protiv otputanja radnika, u odbranu prava udruivanja,
protiv ugnjetavanja, za slobode i demokratske. ~ilj~ve.
U isto vreme razvija se i seljaki pokret za dobl]an]e~
zemlje i energine borbe koje studenti i na~od v~~e .ra.~l
nacionalizacije glavnih sredstava, sada u lmpen]ahstlckim rukama.
Oblici drutvenog i politikog razvitka u Latinskoj
Americi razliiti su ba kao i obim uea raznih grupa
naroda u direktnom izvravanju politikih i drutvenih
promena. Isto tako, ni klasni sadraj ovog razvitka nije
svuda isti. Ipak, on predstavlja stalni dokaz jedne nove
stvarnosti na naem kontinentu, u kojoj se neprestano
poveavaju mogunosti formiranja demokratskih vlada
koje se suprotstavljaju imperijalizmu i slede progresivnu drutvenu politiku.
Komunisti i druge revolucionarne snage Latinske
Amerike imae koristi od iskustva ovog perioda, poto
promene koje se odvijaju u toku revolucionarnih komeanja otkrivaju svu dubinu krize imperijalistike dominacije u Latinskoj Americi, kao i perspektivu pobedonosne borbe uz pomo naih naroda. Aprila 1965. izbio
je u Dominikanskoj Republici narodni ustanak pod vo
stvom pukovnika Francisca Caamanoa (Francisko Kamano) i drugih revolucionarno orijentisanih oficira. On
je zadao udarac imperijalistikoj dominaciji u toj bratskoj zemlji. Poslavi velike snage, Sjedinjene Drave su
spreile pobedu revolucije, uprkos nepopustljivom otporu naroda tokom dugog perioda.
3. oktobra 1968. stvorena je u Peruu revolucionarna
vlada oruanih snaga. Ona je odmah stupila u sukob
sa imperijalizmom i oligarhijom, optirajui za vrstu
zatitu nacionalnih interesa, drutvenog napretka, nezavisne spoljne politike i solidarnosti sa narodima koji se
bore za nacionalnu nezavisnost.
219

ll. oktobra iste godine, kao rezultat borbe kojom su

pokuaji da se jo vie teritorija ustupi Sjedinjenim Dravama, Nacionalna garda Paname preuzela
je vlast u svoje ruke, uklonila reakcionarne, pro-SAD
snage i nastavila sa korenitim (ili dubokim) promenama.
Nova vlada ustanovila je lokalne narodne upravne organe garantovala slobodnu aktivnost narodnih organizacija i zvanino se obavezala da vodi borbu za potpuni
povraaj Zone Kanala, a protiv monopola SAD-a.
U Ekvadoru su oruane snage, koje su dole na vlast
u februaru 1972., objavile nov vladin program ije se
glavne odredbe tiu odbrane nacionalnog suvereniteta,
ponovnog dobijanja prirodnih sredstava zemlje, naroito naftonosnih polja i lovita ribe, i nezavisnog ekonomskog razvitka. U sadanjem trenutku, ova Vlada, koju narod podrava, zadaje protivudarce zaverama multinacionalnih monopola i njihovih lokalnih agenata.
Ovaj proces dalje se nastavio pobedom Pokreta i
leanske radnike klase i naroda i njegovim preuzimanjem vlasti na predsednikim izborima 1970. Narod je za
svoju pobedu dugovao neprekidnim borbama masa u
svakoj javnoj sferi. Oni su pobedili stoga to su bili
jedinstveni u voenju ispravne politike, razotkrivajui
glavne narodne neprijatelje - imperijalizam, monopolizam i zemljinu oligarhiju - istiui pravac u kojem
je trebalo zadati glavni udarac. Radnika klasa osnovala
je Narodno jedinstvo, jedan jedinstveni politiki i drutveni front, koji je i uspeo zahvaljujui toj ispravnoj
politici preuzimanja uprave nad zemljom u svoje vlastite ruke, kao i (politici - prim. prev.) deliminog zadobijanja politike moi. Narodni pokret prokrio je put
revolucionarnim promenama u drutvu kroz teke bitke
za vlast sa tradicionalnim vladajuim klasama i imperijalizmom. Meutim, narodni neprijatelji su veto uspeli
da ponovo uspostave svoju vladavinu za izvesno vreme,
sluei se faistikim metodima.
Obzirom na promaaj Zajednice za napredak, imperijalizam je iistakao Iohnsonovu (Donson) Doktrinu. Imperijalizam je odstupio unazad ka svojim starim metodima intervencije i upotrebi CIAkao instrument pijunae i provokacije.
Ta ozloglaena imperijalistika agentura, dejstvujui, kao ruka u rukavici, preko pokornih reima i reakcionarnih krugova, protiv revolucionarnill ili podjednako
pravinih naprednih vlada, izvela je zbacivanje demokratske vlade Gvatemale i u toku 20 godina upravljala
sistematskim unitenjem hiljada rodoljuba, meu kojima su bili brojni lanovi Gvatemalske partije rada i
okonani

220

njena dvojica odanih Generalnih sekretara, drugovi Bernardo Alvarado Monzon i Humberto Alvarado. 1969,
voe i stotine obinih ljudi, pripadnika Sjedinjene partije haianskih komunista bili su ubijeni u skladu sa
planovima CIA. ClA je organizovala iskrcavanje u Zalivu Svinja, delovala protiv Goularta, uzela uea u udaru protiv napredne vlade generala Torresa (Tores) u
Boliviji, planirala udar u Urugvaju i uestvovala u svakoj reakcionarnoj zaveri zamiljenoj u latinsko-ameri
kim zemljama. Ono to se najpre zapaa u mranim
aktivnostima ClA, jeste planiranje subverzivnih operaaija, poput one ko}a je, prema instrukoijama State De
partmenta (Stejt department), izvrena protiv vlade Narodnog jedinstva ilea, u cilju uspostavljanja faistike
diktature. Vidi se da su aktivnosti ClA mnogostruke i
da variraju od pokuaja da se osujeti pobeda narodnih
snaga u ileu izbacivanja Prezidenture Salvadora Allendea (Salvador Aljende), do onoga to je "tehniki" poznato kao "labavijenje" vlada i oslobodilakih pokreta,
kako bi se izveo udar uz pomo klike izdajnikih generala, spremnih da upotrebe silu uz pomo najsurovijill
faistikih metoda.
Pogoravanje opte krize kapitalizma, koji je potpuno nesposoban da je rei, podstie agresivnije grupe monopolnog kapitala da se obrate za pomo faizmu.
Predsednik Ford priznao je u svojim cininim izjavama da je vlada SAD-a upravljala subverzijom na ovom
kontinentu. Pored toga, on je osiono zahtevao pravo da
ona (vlada - prim. prev.) tako nastavi da ini, "u
najboljem interesu" njegove zemlje.
ileansko iskustvo predstavlja, pre svega, jasan dokaz valjanosti marksistiko-Ienjinistike teze da stare
klase ne ustupaju vlast svojom vlastitom slobodnom voljom ve se, nasuprot tome, vrsto dre te vlasti. To
takoe potvruje vodeu ulogu radnike klase i potrebu
da se izbegne njena izolovanost u borbi za izmenu drutva. To potvruje i neophodnost voenja politike irokih i prilagodljivih saveza i otkriva da anti-imperijalististike koalicione snage moraju da imaju jedinstveno,
vrsto i homogeno rukovodstvo. ileansko iskustvo oito
pokazuje da revolucionarni pokret ne sme da odbaci nijedan od naina demokratskog napredovanja ka vlasti
ve da mora, s druge strane, da bude potpuno spreman
da brani demokratske ciljeve pomou snage oruja.
lmperijalisti SAD-a i latinsko-amerika oligarhija poverovali su da bi muko ubistvo Salvadora Allendea kao
i poraz Narodnog jedinstva mogli da im olakaju ponovno zadobijanje pozicija na kontinentu. Ali, faistika voj221

-----------------------------------------na hunta se sve vie sukobljava sa narodom i uvia da

se nala u meunarodnoj izolaciji, dok borba na ovom
kontinentu dobija sve vei zamah.
Komunistika partija ilea je bila u pravu kada je
isticala da mere koje je izvrila Aljendeova vlada -- nacionalizacija glavnih bakarnih rudnika, uspostavljanje
dravnog sektora iz nacionalizovanih monopola, nacionalizacija banaka, ubrzana agrarna reforma, ponovna
raspodela prihoda u korist radnog naroda, uspesi u reavanju stambenih problema, u optem zdravstvu i obrazovanju, nezavisna spoljna politika i, naroito, uvoenje
veeg uea naroda u upravljanju nacionalnim poslovima pomou ojaavanja sindikata, Ujedinjenog sindikalnog centra radnog naroda, radnikih organa za zdrueno upravljanje preduzeima, komiteta za snabdevanje
i cene, i tako dalje -- podvlae skroz nacionalni i narodski revolucionarni karakter uprave.
Uprkos privremenom nazadovanju, ova dostignua
predstavljaju zavetanje od neprocenjive vrednosti za i
leanski narod. I mada ih je faistika hunta ak uklonila privremeno, ona e ostati vrsta zastave pod kojom e
se boriti radnika klasa i ogromne mase.
Imperijalistiki napori da utiu na razvitak u Peruu
u korist pomirenja, nisu urodili plodom. Uspostavljanje
dravnog sektora ekonomije, poetni koraci ka stvaranju
narodne (drutvene
prim. prev.) svojine, produbljivanje agrarne reforme, ukidanje oligarhijskog monopola nad masovnim medijima i priznavanje Quechua kao
slubenog jezika tipini su za vladinu politiku, ija je
svrha, ak, blie jedinstvo izmeu oruanih snaga i naroda.
Panarnska vlada odbija da popusti pred pretnjama.
Ona uvruje svoje veze sa narodom, insistira na njegovom opravdanom zahtevu za ponovnim vra~anjem .Panami njenog legitimnog prava nad Kanalom, l preUZIma
nove korake protiv neokolonijalizma kroz pripremanje
nacionalizacije plantaa banana. Ovakav poloaj Paname
predstavlja podstrek za druge oslobodilake procese u
toj oblasti.
U meuvremenu, pojavljuju se novi !Znaci strukturealne i politike krize u Latinskoj Americi koj li su u
vezi sa njenim odnosima sa imperijalizmom.
U poznim 1940-tim godinama, meksikanska buroazija poela je da svoje nacionalne interese rasprodaje
imperijalizmu. Upravo je tada i oformljen ekonomski
savez izmeu uticajne grupe meksikanske buroazije i
multinacionalnih kompanija, to je imalo za posledicu
da je kapital SAD-a brzo naao naina da prodre u Mek-

222

siko i doveo pod svoju kontrolu najznatniji deo ekonomije ove zemlje. Srednjoj buroaziji bilo je teko da se
odupre monopolnoj moi velikih "meksikanizovanih
multinacionalnih kompanija. Ipak, ova je politika promaila svoj cilj.
!Meksika krupna buroazija sada trai naina da izae iz rastue ekonomske, drutvene i politike krize
pomou spajanja vlade i privatnog kapitala sa imp erijalistikim kapitalom a takoe i produavanjem takve
spoljne politike kojom se unapreuje izvoz. U sadanjoj meunarodnoj situaciji, solidarnost meksikanskog
naroda sa bratskim narodima pomae zemlji da usvoji
konstruktivne spoljno-politike pozicije.
Meksiko je jedina latinsko-amerika drava koja je
odbila da prekine odnose sa revolucionarnom Kubom i
tokom poslednjih godina produila da vodi prijateljsku
politiku prema toj zemlji.
Za Venecuelu, otkrivanje novih prostranih naftonosnih povrina znai to, da ona mora da izabere izmeu
stavljanja nacionalnih bogatstava na raspolaganje kompanijama iz SAD-a i njihovog preuzimanja u svoje vlastite ruke. Odluka Venecuele da zatiti svoja prirodna
sredstva, razljutila je predsednika SAD-a. Predsednik
Venecuele, oslanjajui se na podrku rodoljubivih snaga
svoje zemlje, vrsto se odupro Fordovim pretnjama.
Nacionalizacija nafte e -- uprkos ogranienjima primenjivog zakonodavstva o kojem se sada diskutuje u
Parlamentu -- predstavljati znaajan korak u pravcu
ponovnog vraanja najvaniJih narodnih bogatstava iz
r:uku inostranih monopola.
U Argentini, gde je situacija komplikovana, narod
odrava svoj borbeni anti-imperijalistiki duh, to je
nalo izraza u irokom rasponu njihove borbe i u pobedi postignutoj na izborima 1973. g. Ovaj narod se bori
da ouva slobode koje jo uvek ima i da ponovo zado?ij~ one koje je izgubio, za ispunjenje programa usvoJenih mera, za koje je narod glasao na izborima i za
uspostavljanje istinske demokratije u zemlji.
U Centralnoj Americi, rastui revolucionarni pokret
postavlja sebi sve otvorenije i otvorenije antioligarhijske i antiimperijali~tike zadatke. ,Pozitivan inilac u
pogledu ovoga jeste brojani porast radnike klase,
rastua snaga njenih organizacija i njena sve vea borbenost, sve odlunija iborba seljaka i poljoprivrednih
radnika i ukljuivanje jednog dela srednjeg sloja u borbu za demokratske i revolucionarne ciljeve. Formiranje
irokih anti-oligarhijskih i demokratskih frontova u nekim zemljama, postojanje naprednih elemenata u armi-

223

jama nekih zemalja, osnivanje saveza zemalja-proizvoaa banana, kooperacija nekoliko zemalja u okviru
Karipske brodarske kompC).nije i Latinsko-amerikog ekonomskog sistema i rastua izolovanost reakcionarnijih
grupa oruanih snaga kCj.o i Somozine diktature, glavnog psa uvara imperijalistikih interesa u ovom regionu~ sve su to indikacije neospornih dostignua u borbi
koja se nastavlja.
Sa neuspehom takvih oblika ekonomske integracije
kao to je Latinsko-ameriko Udruenje za slobodnu
trgovinu (Latin American Free Trade Association), potpisan je 1969. g. Andreanski pakt. Zahvaljujui odredbi
o statusu stranog kapitala, ukljuenoj u ovaj pakt, on
moe, pod narodnim pritiskom, da postane inilac koji
e pomoi zemljama-potpisnicima da se bore protiv investicija SAD-a i zavisnosti od imperijalizma u tehnolokoj sferi.
Karipske zemlje koje pripadaju Britanskom Komonveltu, zadobile su politiku nezavisnost u poznijem
periodu, za razliku od ostalog dela Latinske Amerike,
ali su se uskoro nale pod neokolonijalistikom upravom. U ovim zemljama se takoe osea protivreno st
izmeu interesa novih drava i interesa imperijalizma.
Vlade Jamajke, Barbadosa, Gujane i Trinidada poele
su aktivno da sarauju u latinsko-amerikoj Zajednici,
usvajajui sve otvorenije i sve konstruktivnije stanovite.
U Gvadelupi na Martiniku, mase slono ubrzavaju
borbu za nezavisnost svojih zemalja, primenjujui princip samoodluivanja protiv francuskog kolonijalizma
i njegovih saveznika, a posebno imperijalizma SAD-a
.
i multinacionalnih kompanija.
Ova borba, koja se mestimino razlikuje po karakteru, odvija se nezadrivo svugde. Primere toga predstavljaju otpor diktaturi u Urugvaju, koji se javio u obliku hrabrog lS-dnevnog generalnog trajka kao odgovor na udar iz juna 1973., uspesi pokreta za jedinstvo
sindikata i naroda u Kolumbiji, vidni rezultati optih
izbora u Brazilu, novembra 1974., kao i nepopustljive
borbe protiv grube tiranije u Boliviji, Nikaragvi, Gvatemali, Raitima i Paragvaju.
.
Kuba, tja je pobeda konana, u stvari, probjja
politiJm blokadu, dok Organizacija amerikih drava
koju je ustanovio Vaington, za imperijalizam ima sve
manjeg uticaja. To je neosporan rezultat borbe naroda
- radnike klase i srednjeg sloja. On takoe dosta duguje sjajnom primeru revolucionarne Kube.

224

;Promene koje se deavaju l i Latinskoj Americi predstavljaju samo deo jedne, irom sveta rasprostranjene
smernice ka napretku, pravca koji se razvija u veku
revolucionarnog prelaska od kapitalizma ka socijalizmu.
Ove promene meusobno dejstvuju zajedno sa drugim
vidovima nove meunarodne situacije koju karakterie
rastua snaga socijalizma, slabljenje imperijalizma, neuspeh politike hladnog rata i poetak meunarodnog
poputanja zategnutosti.
Hladan rat iskorien je u pokuaju da se opravda
otvoreno meanje imperijalista SAD-a u poslove Latinske Amerike, kao u sluaju invazije SAD-a na Dominikansku Republiku. Neprelddno poputanje zategnutosti
otklanja izgovore koje je imperijalizam koristio u prolosti. To je pre svega rezultat izmenjene ravnotee meunarodnih snaga. injenica da se Sovjetski Savez i socijalistika zajednica, iji je prvobitna i glavna komponenta Sovjetski Savez, postepeno sve vie osnauju,
predstavlja odluujui inilac za mel,lllarodno poputanje zategnutosti i za njegovu neospornost. Vojna i ekonomska mo i politiki uticaj Sovjetskog Saveza i drugih socijalistikih zemalja slue jednoj osmiljenoj i
doslednoj politici mira.
Istaknutu manifestaciju nove ravnotee svetskih snaga predstavlja velika pobeda vijetnamskog naroda nad
imperijalistikom agresijom SAD-a, pobeda koja se svrstava meu najvanije dogaaje od vremena poraza faizma 1945. Ovoj pobedi, koja je Vijetnamu donela potpunu nacionalnu nezavisnost i utrla put za njegovo
mirno ujedinjenje, dive se svi narodi. Ona je, pre svega,
izraz hrabrosti i slave vijetnamskog naroda koji se tokom svih 30 godina rata borio pod mudrim i pouzdanim
rukovodstvom Radnike narodne partije Vijetnama, koju je osnovao i predvodio besmrtni Ho Chi Minh (Ho
i Min).

Ova pobeda nagiaava vanost vetine da se kombinuju oruana, politika i diplomatska borba. Ona
takoe pokazuje da podrka socijalistike zajednice i meunarodne solidarnosti, a posebno progresivnog naroda
u Sjedinjenim Dravama, imaju danas odluujuu ulogu.
ULaosu, Kambodi i iznad svega, u Vijetnamu, imperijalizam SAD-a pretrpeo je najsramniji poraz u svojoj
istoriji, koji narodnoj volji obzebeuje jo vee mogu
nosti da se bori za nacionalnu i drutvenu emancipaciju,
demokratiju, napredak i mir u svetu.
15 Marksizam u svetu 11

225

Kriza portugalskog kolonijalnog sistema, prouzrokovana herojskim otporom potlaenih naroda dovela je,
povezana sa nita manje hrabrom borbom radnike
klase i naroda 'Portugalije, do zbacivanja faistike diktature od strane ,pokreta oruanih snaga. To je bio novi
vaan nagovetaj svrstavanja svetskih sila koje ide u prilog narodnoj borbi za demokratiju, socijalizam i mir.
25. aprila 1974. portugalski narod je zavrio otegnutu borbu u kojoj su se radnika klasa i njena Komunistika partija borile u prvim redovima. ;Proces koji
je kao rezultat doneo eliminaciju stare faistike .tiranije koju je u pozadini titio meunarodni imperijalizam, stvorio je preduslove za razvoj .Portugalije u pravcu socijalizma, na bazi saveza Pokreta oruanih snaga
i narodnih organizacija. Solidarnost sa novom Portugalijom jeste dunost svih revolucionarnih i demokratskih
snaga sveta. Skoro istovremeno odigrao se i tako znaajan dogaaj kao to je zbacivanje Atinske faistike
diktature od strane naroda, .to predstavlja razvoj koji
su intrige NATO-a protiv nezavisnosti Kipra ubrzale.
Imperijalizam se povlai korak po korak, ali se jo
nije odrekao svojega zahteva za hegemonijom, niti e
to uiniti. Meunarodno poputanje zategnutosti imae
pred sobom da pree dugu i napornu putanju. Dosledna
politika miroljubive koegzistencije koju slede Sovjetski
Savez i druge socijalistike zemlje i saradnja meu nacijama, bile su te koje su osujetile snage rata, reakcije
i agresije da preseku pozitivne procese u svetu. Ova borba, koja se proiruje na svaku sferu i koja je posebno
jetka na ideolokom planu, na putu je da se nastavi.
Agresivni elementi insistiraju na trci u naoruanju, ine
sve to je u njihovoj moi da ometaju borbu naroda za
slobodu i demokratiju i njihova stremljenja i meaju
se u unutranje poslove drugih zemalja. U samim Sjedinjenim Dravama oni se koriste zvaninim odlukama da
bi nastavili da slede jednu izazovnu politiku prema Sovjetskom Savezu.
Ova konferencija snano osuuje spoljnu politiku
rukovodstva Komunistike partije Kine, koja .f1ertuje sa
imperijalizmom SAD-a, izjanjava se za njegovo prisustvo u Aziji i Evropi, opravdava postojanje NATO-a, ohrabljuje zapadno-nemaki imperijalizam i revanizam,
napada i klevee Sovjetski Savez sa istim gnevom sa
istim gnevom sa kojim to ine najpakosniji zagovornici
meunarodne reakcije, pokuava da podstakne agresivni
militarizam buroazije celoga sveta protiv njega i sledi
bezobzirnu politiku hladnog rata protiv herojskog sovjetskog naroda. Najnesreniji izraz ove politike kineskog
226

rukovodstva u Latinskoj Americi, predstavlja njenbesramni dosluh sa ileanskom vojnom huntom, koju ono
politiki podrava, uprkos injenici da su' hiljade komunista, socijalista i drugih rodoljuba bile svirepo muene na smrt, od strane faistike tiranije. Nadalje, kinesko rukovodstvo svuda u pozadini titi grupe pseudorevolucionara koji se predstavljaju kao "radikali", a koji
razbijaju snage levog krila, napadaju komunistike partije, prave smetnje naprednim procesima i esto de}
stvuju kao neprijateljski agenti u revolucionarnom pokretu.
Dunost je svake komunistike partije Latinske Amerike da se bori protiv ove politike koja izdaje ciljeve
jedinstva i solidarnosti kao i najlepe tradicije svetskog
revolucionarnog pokreta.
Vojnim i politikim porazima imperijalizma pridodata je danas i duboka kriza koja napada celokupni
imperijalistiki sistem i preti njegovoj stabilnosti. Postoji mnogo miliona nezaposlenih u Sjedinjenim Dravama, zapadnoj Evropi i Japanu. Imperijalisti SAD-a pokuali su da redukuju raspon ekonomske krize finansirajui
vijetnamski rat, ali je krajnji rezultat bio suprotan.
Sadanje bolno pojaavanje krize u kojoj se meaju
protivreni pravci ekonomske stagnacije i inflacije u porastu, su,ava polje imperijalistikog delovanja uprkos
preplavljivanju evropskih finansijskih struktura "eurodolarima", takvoj monetarnoj politici koja pokuava da
odri kup ovnu mo dolara na viem nivou nego to je
to trenutno mogue i trgovinskoj politici koja prisiljava
nerazvijene zemlje da prodaju svoje sirovine po niskim
cenama, dok cene proizvedene robe koju one treba da
kupe skau navie.
U pokuaju da prikriju prirodu ekonomske krize,
imperijalisti su optuili nerazvijene zemlje-proizvoae
nafte za podrivanje meunarodne ekonomije podizanjem cena ovom vanom gorivu.
Odbrana prava zemalja-proizvoaa nafte da same
odrede cene nafti, predstavlja deo odgovora nerazvijenih zemalja na neekvivalentnu razmenu koja ill je osudila da stoje u sve nepodnoljivijem zaostatku iza razvijenih zemalja kapitalistikog sveta. Nakon poveanja
cena nafti, sledili su napori nerazvijenih zemalja da koordiniraju proizvodnju i prodaju svih svojih sirovina
kako bi se osigurale da e one u meunarodnoj trgovini
dostii vredriost srazmernu dobiti koju donose i uporedivu sa cenama proizvedene robe.
Stanje kapitalizma se nesumnjivo pogorava kao
rezultat ozbiljne zategnutosti u ravnotei izmeu iznosa
227

koji isplauju neke vanije zemlje Zapada i Japana i porasta svetskih cena nafte.
S druge strane, dok su cene proizvedenoj robi i gorivu rasle, cene skoro svih drugih proizvoda i sirovina,
ija prodaja predstavlja izvor godinjeg prihoda za ogromnu veinu nerazvijenih zemalja, kao to su latinsko-amerike, stalno su padale.
Meutim, koreni svetske ekonomske krize lee u
protivreno stima svoj stvenim kapitalistikom sistemu
proizvodnje, a koje se jo pogoravaju rasipnitvom u
ekonomiji, hladnim ratom koji je zapoeo nakon drugog svetskog rata, trkom u naoruanjl.1, i deficitom budeta prouzrokovanim finansiranjem vojnih trokova i oruanih poduhvata imperijalizma.
Socijalistika Kuba predloila je, preko svog voe,
Fidela Kastra, jednu ispravnu politiku. Ona smatra da
dodatna novana sredstva koja zemlje-proizvoai nafte
dobijaju usled viih cena nafte ne bi trebalo da se investiraju u imperijalistike zemlje ve da se ulau uglavnom u svoju vlastitu ekonomiju a trebalo bi ih takoe
ponuditi, u obliku kredita sa povoljnim rokovima, nerazvijenim zemljama kako bi one reile svoje probleme
u vezi sa ravnoteom u plaanju i da se podstakne njihov ekonomski razvoj.
Ne moe biti sumnje oko toga da bi, ako je zemljama-proizvoaima nafte potrebna solidarnost drugih nerazvijenih zemalja, one same trebalo da se, sa svoje
strane, najotvorenije poistovete u ekonomskoj sferi sa
onim nerazvijenim zemljama koje ne proizvode naftu.
Situacija onih nerazvijenih zemalja koje ne proizvode
naftu postaje sve vie i vie kritina, zbog porasta cena
proizvedene robe i goriva koji su im potrebni i zbog
alarmantnog opadanja cena njihovih predmeta za izvoz
usled ega. su pr!siljene da snose glavni teret naje~
svetske krIze. OVI problemi zahtevaju najozbiljniju ekonomsku analizu i nuno iziskuju potragu za ispravnim i
povoljnim reenjima.
Sebian stav i rasprostranjena praksa nekih zemalja-proizvoaa nafte i injenica da one investiraju ogromne ~inansijske viko:ve u e~onomiju imperijalistikih
zemalja, ne unapreUjU zdruzene napore i solidarnost
naroda koje imperijalizam eksploatie i, zbilja olakavaju njegove smiljene manevre.
'
. .?vi. naro.~ .o~bijaju i osuuju reenje koje agreSIVlliJ.I. Impenjalisti SAD-a iznuuju uz pomo pretnji
agreslJo~ kao vrstom odmazde zbog zatite svojih cena
nafte kOJU sprovode zemlje-proizvoai nafte. U govoru

228

koji je odrao U Detroitu i koji je svetsko javno mnjenje

osudilo, predsednik SAD-a se lino sa nostalgijom podsetio na dane kada su velike imperijalistike sile uz pomo svojih annija reavale problem dobijanja sirovina
od siromanih zaostalih zemalja. Tisu dani otili u nepovrat. Danas, odlune mere nerazvijenih zemalja da
zatite svoje prirodne izvore i proizvodnju svoje poljoprivrede i rudarske industrije, predstavljaju novi vid
sveopte krize imperijalizma.
Rastua sveopta kriza kapitalizma, ije posledice
monopoli pokuavaju da natovare na lea nerazvijenim
zemljama, prisiljava imperijalizam SAD-a da upotrebi
nove, rafinovanije metode ekonomskog prodiranja. \Po. jedinano, on pokuava da rei ozbiljne probleme latinsko-amerike poHtike pomou metoda slinih onima koje je upotrebio u ileu. U isto vreme, meutim, i ovi
narodi pospeuju svoj otpor i stvaraju se sve povoljnHi II sl ovi za nUhovu borbu 7q nezavisnost.
Vlada SAD-a priprema se da u irokom obimu proslavi 200-tu godinjicu Deklaracije o nezavisnosti. Lana
propaganda, posveena "duhu 1776-te" ne kazuje niti jednu jedinu re o ugnjetavanju portorikanskog naroda,
sve veem broju iskrcavanja mornarice SAD-a u latinsko-amerikim zemljama, o aktovima nasilja koji su svoj
najgnusniji izraz nali u obesveenju spomenika Joseu
Martiu (Hoze Marti) u Havani 1950., ili o uzapenju
meksisanske teritorije tokom osvajakog rata sredinom
prolog stolea. Ovu teritoriju naseljavaju milioni Chicanoa (ikanoa), koje surovo ugnjetavaju, ba kao i
2,5 miliona Portorikanaca i drugih doseljenika iz Latinske Amerike, a da se i ne govori o 23 miliona crnaca
koji su jo uvek rtve najodvratnije rasne diskriminacije, vie od stotinu godina nakon graanskog rata i Linkolnove smrti.
,Povodom 200-te godinjice postojanja Sjedinjenih
Drava, narodi ;Latinske Amerike izraavaju solidarnost
sa radnikom klasom i narodom SAD-a, kojima je snaga
kapitalistikog monopola takoe neprijatelj. Oni visoko
cene podrku koju njihovoj anti-imperijalistikoj borbi
pruaju napredni ljudi u Sjedinjenim Dravama. Monopoli takoe nagomilavaju beskrajno bogatstvo eksploatacijom radnih ljudi Sjedinjenih 'Drava. Severho-ameriki imperijalizam, koji iIlii da nai narodi ispataju,
pretvara i narod Sjedinjenih Drava u topovsku hranu
za svoje poduhvate, preduzima mere radi njegovog suzbijanja i zastrauje ga faizmom i ratom.
229

--' J

VI
Pod sadanjim okolnostima, velika bitka sa kojom
se suoava narod Latinske Amerike mora da postane
druga i konana bitka za nezavisnost.
Meutim, danas se latinsko-amerika nezavisnost ne
moe prosto posmatrati kao nastavljanje borbe za ciljeve koji su inspirisali njene heroje i narode u ranim godinama 19-og veka i koji su, kao to znamo, bili potisnuti. Nama pripada ovaj istorijski trenutak kada je
poveliki deo oveanstva ve poao putem socijalistike
izgradnje, na ijem se poslednjem stadijumu ve nalazi
Sovjetski Savez, i koji e ga odvesti 'ka jednom komunistikom drutvu; kada kapitalizam kao sistem prolazi
kroz duboku drutvno-ekonomsku krizu a imperijalizam,
poput ranjene i pritenjene zveri, pokuava da zadri
svoj uticaj nad kolonijalnim i zavisnim svetom koji se
od njegovog uticaja spasava, uvoenjem neokolonijalistikih oblika dominacije u pokuaju da odloi ili ublai svoju krizu.
Latinsko-ameriki radnici, .farmeri i drugi radni
ljudi nee pronai reenje za probleme nezaposlenosti,
siromatva, niskih nadnica, nepismenosti, bezemljatva
i drutvene nejednakosti jednostavno pomou eliminisanja strane eksploatacije. Ovi problemi mogu se u potpunosti reiti jedino pomou ukidanja eksploatacije od
strane latifundista i buroazije. Ova eksploatacija sve
se vie pogorava u situaciji u kojoj latinsko-amerike
zemlje treba da se, pod nepovoljnim uslovima, nadmeu
sa skoro svemonim - imperijalistikim korporacijama
koje dominiraju svetskim kapitalistikim tritem.
Dok Sovjetski Savez i Kuba - uzimamo kao primer
iskustvo dvaju zemalja koje se razlikuju po dimenzijama i geografskom poloaju - pruaju ivi primer uspenog ekonomskog razvoja uprkos stranoj agresiji,
blokadi i pokuajima da ih odre u tehnolokoj zaostalosti, koji su pre vie od pola sto lea korieni u cilju
napora da se ugui socijalizam koji se raao, a i danas,
radi spreavanja napretka revolucionarne Cube, ne postoji ni jedan jedini primer uspenog ekonomskog i drutvenog napredovanja u azijskim, afrikim i latinsko-amerikim zemljama koje pokuavaju da ovo postignu kapitalistikim putem.
ez odluujueg sudelovanja radnika, seljaka i urbanog i seoskog srednjeg sloja, nae ekonomije ne mogu
se razviti do stupnja koji je neophodan za reavanje
ozbiljnih problema zaostalosti, nezaposlenosti, siromatva i nepismenosti. Nai narodi, kao to se na kuban230

skom primeru moe videti, mogu se sa reenoscu mobilis ati samo izvrenjem dubokih transformacija, koje
e radnikom narodu grada i sela, intelektualcima i
strunjacima pokazati da je to njihova revolucija.
Mi komunisti smatramo da je socijalizam jedini
sistem koji je u stanju da obezbedi istinski i brzi razvitak, potreban naim zemljama. Kuba je pokazala
brarts."k<im narodima da je u naem vremenu mogue da otpone izgradnja socijalizma na amerikom kontinentu
i ona je postigla istaknute uspehe. Socijalizam je na
neotuivi cilj. Meutim, mi komunisti shvatamo da e
socijalizam postati praktino izdvodljiv u svim latinsko-amerikim zemljama samo nakon itavog perioda intenzivne borbe i radikalnih preobraaja, nakon to radni
ljudi ve budu stekli praktino iskustvo kao rezultat
doslec4Ie i nepopustljive ideoloke borbe svih onih
koji streme ka socijalizmu i prevazilaenju ideolokih
deformacija i zabuna usaenih putem masovnih medija
i obrazovanja, nad kojima su dominirali imperijalizam
i oligarhija.
U isto vreme jasno je da latinsko-ameriki narodi
ne mogu postii stvarni napredak bez da uklone sa politike vlasti predstavnike klasa i slojeva koji stoje u savezu sa imperijalizmom . .u naim zemljama nemogue
je izvesti duboke drutveno-ekonomske promene, a da
se i ne govori o ostvarivanju socijalizma, bez otklanjanja pritiska od strane imperijalizma SAD-a, kao i dominacije transnacionalnih korporacija.
Borba radi zadobijanja demokratije za mase stanovnitva, radi vitalnih strukturalnih reformi, i radi
prelaska na socijalizam, neodvojivo je povezana sa borbom protiv monopola i imperijalizma, koji ne samo da
imaju kontrolu nad naim bogatstvom, ve takoe podravaju i pomau oligarhije i obigarhijske vlade.
!Poto je imperijalizam SAD-a na glavni i zajedniki neprijatelj, revolucionarna strategija i taktika u
Latinskoj Americi trebalo bi, za one kojima je, kao i
Il:ama, krajnji cilj socijalizam, da budu anti-imperijalistIke po karakteru. Otuda mi komunisti prosuujemo
politike pozicije drugih latinsko-amerikih snaga uglavnom prema njihov,orn stavu prema OViOilll neprijartelju.
Stoga, do:k nastavljamo borbu za demokratska prava i
za no.ve strukture unutar naih zemalja, mi komunisti
spremni srno da podrimo i ohrabrimo stajalite onih latinsko-amerikih vlada koje istupaju u odbranu naih
PrIT:0dnih . sredstava ili se bore da osujete napore transnaCIOnalnih ]wmpanija da odre i proire svoju dominaciju nad na:im ekonom1jama.
231

Istina, nisu sve mere u odbranu nacionalne ekonomije praene istinski anti-imperijalistikom politikom.
U nekim sluajevima to je pitanje buroaskog nacionalizma, koji ne tei za drutveno-ekonomskim promenama
i sputava one vlade koje ih sprovode da usvoje progresivno stanovite o glavnim problemima naeg vremena.
Poto se narodne mase odluno priduuju borbi, a protivrenosti izmeu nacionalistikih vlada i imperijalizma zaotravaju, nacionalisti mogu da budu dovedeni do
toga da usvoje anti-imperijalistike i revolucionarne
pozicije.
U nekim zemljama, odbrana prirQdnih sredstava i
napori da se ekonomija otrgne iz ruku transnacionalnih
kompanija delotvorno se povezuju sa programom drutvenih reformi. Sve dok vlada ide u pravcu nacionalizacije bogatstva kojeg se doepao impenijalizam i sve dok
izvrava narodni programa ekonomskog razvitka, kao u
Peruu, komunisti - kao to oni to ine u toj zemlji mogu lojalno i odluno da podre te mere. injenica da
se komunistiki koncept drutvenog razvitka razlikuje
od orijentacije ovog programa nebi :trebalo da oslabi
njihovu podrku gore pomenutom vladinom stan()vitu i nee predstavljati smetnju zajednikom reenju buduih problema.
Anti-imperijalistika borba Latinske Amerike za potpunu nezavisnost omoguava i iziskuje sudelovanje naj:iri:h drutvenih slojeva. U ovoj borbi vodea uloga pripada radnikoj klasi. Njeni prirodni saveznici su zaposleni farmeri. To su one drutvene klase koje streme
ka najdubljim preobraajima.
Mada se kapitalizam u Latinskoj Americi razvio u
uslovima imperijalistike dominacije i zavisnosti, on
je uslovio znaajne promene u drutvenoj strukturi
razliitih zemalja.
Za Latinsku Ameriku karakteristian je razvoj urbane i seoske radnike klase. Sada postoji preko 50 miliona radnika koji zarauju nadnice ili plate, ili vie od
60% stanovnitva na kontinentu koje od svog posla
izvlai neku dobit. Priblino polovinu od njih sainjavaju
poljoprivredni radnici. Struktura radnike klase takoe
se promenila, i poveala se njena koncentracija na velike
fabrike. Sve ovo je ojaalo ulogu proletarijata kao glavne proizvodne i drutveno-ekonomske snage.
U isto vreme radnika klasa stalno unapreuje svoju
organizaciju i pojavljuje se kao drutvena snaga koja
je u stanju da odreuje politiku situaciju u razliitim
latinsko-amerikim zemljama. !Proletarijat se bori da pos-

232

tane glavni inilac koji e povezivati sve druge demokratske i anti-imperijalistike drutvene slojeve.
Borba za potpuno nacionalno osloboenje i ekonomsku nezavisnost preplie se sa intenzifikacijom klasne borbe protiv inostranih i lokalnih monopola' i liltifundija. iPod pritiskom kapitala, poveava se eksploatacija radnike klase. U mnogim latinsko-amerikim zemljama nadnice su do krajnosti niske. :Udeo radnike
klase iz nacionalnog dohotka progresivno se umanjuje,
poto realne nadnice predstavljaju naknadu za inflaciju
i neprestano poveanje trokova ivota.
Iskustvo latinsko-amerikog revolucionarnog pokreta koji obiluje herojskim i borbenim akcijama, pokazuje da radnika klasa otelovljuje najvre principe
solidarnosti sa borbom drugih naroda protiv imperijalizma, za pobedu narodno-oslobodilake revolucije, za
demokratiju i socijalizam.
Kapitalistiki razvitak takoe je doveo do porasta
rezervne drutvene armije koja se sastoji od miliona
nezaposlenih i seljaka bezemljaa, koji naputaju seoske regione i preplavljuju velike gradove kontinenta.
Poljoprivredni radnici, polu-proleteri, seljaci bez
zemlje, sitni posednici, napoliari i svi osiromaeni slojevi nae oblasti sainjavaju jedan moan kontingent
koji je zainteresovan za menjanje zemljoposebnikog
sistema, i za duboke ekonomske i politike reforme u
naim zemljama. Eksploatacija i nematina pobudili
su ih na mnogobrojne klasne akcije, koje predstavljaju
sastavni deo oslobodilake borbe naih naroda.
Ograniene mogunosti poljoprivrede i uzani domet
industrijskog razvitka ostavljaju bez posla mase naroda
koje se iseljavaju iz seoskih oblasti u urbane zone i na
taj nain uveavaju one drutvene grupe bez stalnog
zanimanja, prebivalita ili sredstava za izdravanje, koje
se nastanjuju na ivicama velikih gradova i, tavie, njihov se broj brzo poveava u mnogim zemljama.
Drutvena drama ovih ljudi - stanovnika slamova
i naselja uderica - predstavlja najoevidniju manNestaciju nepravedne, zaguivake i eksploatatorske prirode kapitalizma.
. Pod rukovodstvom radnike klase mnogi od ovih ljudi mogu da se oslobode demagokog uticaja sitnoburoaskih lidera i reakcionarnih elemenata i da se ponovo
nau na okupu ne samo da bi zahtevali reenje svojih
vitalnih problema ve i da doprinesu revolucionarnoj
i anti-imperijalistikoj borbi.
.
Latinsko-amerika ekonomija proizvela je takoe
i iroke srednje sLojeve ko}i se ne sastoje samo od za-

233

~~~.a ~. ~itnih tr~0.vaca v~~ i od ljudi iz oblasti javnih

'ln l, CIJI se znacaJ sve VIse poveava Drutven
t
b lost
navodi ih da se ukl'u
. l' . v
anes azajedno sa studentima intel~kt e
po HICku aktivnoM
u.a Cl1?~, strunjacima i
sl. U nekim slua'evima' o.
avangardi i demdkratsIdmll!- se l~ldruz~.l)u. k<?munistikoj
tima ili, pak formira'
l an I-IJ?J?:nJalistlkim pokreradikalnih sklonosti JU a!?rupe tlplcno sitnoburoaskih
fO kojih uspeva daproci;:; ~i~a~ak~j~e~f.cionhl~nekgn;rp~
ao udarnu snagu U 'C-I'leu su OVI' l ' .lgaT 1a
v li 01TIS1:ii
,vki Ud
f aSlSv.
t IC
ar. iSve '
ovo podvl acl
v.
bs OJeVI .podrza,
bom u cilju pridobi'an'a
pot~~ u za. Istrajnom borproletarijata, imajui Jna Jum~e~Jih slo~eva .~a stranu
u Latinskoj Americi kao celini. Jegovu dInanucnu ulogu
'Primer onih latinsko~
. vkih l
.
ru imperijalizmu i zastu ~enc
v ad~ k;oJe se odupinainog osloboen'a of JU. programe .~stInskog naciooslobodilaka bor6a n~ koaz~Ju da ~tllmperijalistika
podrku onih drutvenih n Inen~ moze da se osloni na
svojih nesuglasica sa im;~~!?~lemenata k<;>ji, zbog
sa naprednim snagama i sa k J..
o~, sklapaju savez
da raunaju.
,OJlIDa OVI poslednji moraju

l'

Kao rezultat ekonomskog

k "
unutar Latinske Amerike, sekci .~rlcks~ OJI vse ?dvija
vrhu tako su se 11 etl"ale s .J o .. a . e burzoazlJe na
zavisne od njega uP sv~m vl:s~tenJa1im~.o:rr: i p?st~le
da su se one u stvari razvil
m razv?Ju l snazenJu,
listi kog meh~nizma d~min ~ u sast~yIlI deo imperijaljama.
aCIJe u SVoJIm vlastitim zemTakav sluaj je bio
kub
k
ja se !bavila eernom ind~strij ans. om buroaz~jom kol za poveliki deo meksikan k om l ~vozom, a ISto vai
i brazilske buroaZije ko ~ e, argent.l!liske, kolumbijske
pozicije i povezali se ;a on1~ s~ OSV~Jlr ~o~opolistike
cijama koje gospodare ekono~~nJa 1~~ICki;n korporaOva denacionalizovana bur
. .1 m nJihOVIh ~emalja.
suprotstavlja se anti-imp eri .orlr~'kzastupa zaVisnost i
kada iskrsnu razlike ili nesl1 aa~ .~c o~m bpr~ces:r: a~ i
n~, i. njenih imperijalistikih gpoinaga~a ~r~oazIJe s Jedruge ~trane,
njeIlI klasni interesi navode .
~uprotstavljajui se tako vladmie da trazl pOmIrenje,
Je stegnute okove strane d
"
namer~ma da razbi11Iika Ove buroazije svrs~~:acIJe. Ne~ od predstavkrupnim la";funcli t'
JU se u Iste redove sa
LU.
, S Ima,
sa kojim

vezani, stvarajui lok l

.
a. ~u . ~~ usobno poju, kO'a se
a ~u proIID.pe!1l:Ja1istlOku oligau:-hif
J
suprotstavlja Interesima radni vk kl
.
armera a takoe i srednjim sloJ'evim . d ~ e
~se l
a l rugIm :burzoasV'

rr:.

234

kim krugovima zainteresovg.nim za razvitak domaeg

trita i za napredak nacije.
Ali ovo ne znai da meu latinsko-amerikom buroazijom nema i takvih koji, svesni protivrenosti izmeu svojih i imperijalistikih interesa, usvajaju poziciju
koja se pribliava poziciji proletarijata, farmera i drugih
nekapitalistikih grupa u anti-imperijalistikoj borbi i
u borbi za ekonomsku nezavisnost i potpuni nacionalni
suverenitet. iSledstveno tome, ovi buroaski slojevi mogu
da uzmu uea u zajednikim demokratskim i anti-imperijalistikim akcijama zajedno sa ostalim ljudima.
Komunistike partije i drugi borci PllOtiV impeIlijalizma i za drutveni napredak u ,Latinskoj Americi, pridaju veliki znaaj jednoj takvoj mogunosti, imajui na
umu da ona, mada varira u obimu od jednog kraja
kontinenta do drugog, sainjava sutinski deo njihove
sloene, raznovrsne i teke borbe.
Bilo bi pogreno da se zanemare ogranienost i
neodlunost ovih buroaskih slojeva koji se tiu njihovog uestvovanja u anti-imperijalistikiom procesu. Latinsko-amerika buroazija je odavno izgubila svoju sposdbnost da igra vodeu ulogp., koja sada pripada proletarijatu. Ona nije u stanju da ovu novu borbu za nezavisnost privede kraju. Privlaenje novih snaga i organizacija koje te buroaske slojeve predstavljaju u iroku
ant,i-illmperijalistiku i anti-oligarhijsku borbu od ogromnog je znaaja; ali, to se ne moe uiniti samo radi kratkotrajnih kompromisa, a na tetu glavnog saveza saveza radnike klase, farmera, radnog naroda uopte
i srednjeg sloja - ili na tetu klasne nezavisnosti proletarijata.
U skorije vreme desile su se duboke ideoloke, politike i drutvene promene meu znaajnim snagama
koje su u prolosti bile orue oligarhije i imperijalizma, promene koje ih preobraavaju u progresivne elemente, sa jednim ak revolucionarnim potencijalom.
Ove promene mogu se uoiti i meu oruanim
snagama nekih latinsko-amerikih zemalja. Jedan pokret sa revolucionarnim korenima i sadrajem, predvoen poveam grupom armijskih oficira sa visokim i
novima, koji se upravo odvija u Peruu, kao i pokret koji
su pokrenuli rukovodioci Narodne garde u Panami i koji
sve vie dobija u jaini, jasno odraavaju sve eu
optu krizu imperijalistikog sistema potlaivanja i neprestani porast rodoljubive svesti.
Sada je i imperijalizmu mnogo tee da ubedi ljude
da se unutranji pritisci vre radi zatite nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, a ne radi ouvanja
235

p~ivi!e~j~ jedn~ manjine lokalnih graana i stranaca.

SJedinJemm Drzavama i njihovom DAS-u nee biti lako
~.a .upotrebe latinsko-amerike snage onako kako su to
c~le pre. sam? 1~ godina, za vreme oruane interven-

~IJ.e SAD-lIDper~Jal!zma u OIninikanskoj Republici koJO~. su se heroJskii oduprele jedinice dominikansk~ armIJe odane Ustavu.
.Pa:oces koji ~~ <?dvija :unutar OTU.anih snaga veoma
Je ':loz~n .. ImpenJal.~am marljivo pokuava da povea
sVOJ utICaj meu nJ lIDa, u nameri da iskoristi reaXciona~e. elevmen~e..i da ~~seje iluzije o Ibr:zom bogaenju
om~ ~1ubemclID~ kOJI v.ode poreklo !iz naroda i koje
on .~eh. da potkup.l. Kako borba stanovnitva raste impenJaMz~m sve 'VIe pribegava vojnim udarima da bi
uspostaVio Il"eakcionarnu ili faistiku diktaturu. Ali !kada ~e i::ruJpe izv~dl! iz s.vojih. kasarna i postave i~ad
drus!va, .kada vOjnike pnmoraJu da ubijaju svoju brau
radnike .1 fa~~re,kada se oni kOJi ,su inae izvebani
da ~~Ju oIiUZJem ~ odbranu svoje zemlje pretvore u
mU~Ite~Je, tada se pOjaava ideoloka bO:Dba u :redo.v.ima
onuzanih snaga. Ofici~i ,koji oseaju da oligarhija svojim
:no~opO'lom .. nad polItikom v.lau izdaje rodoljubive
l!deJe a fuoJ'1IDa .su mnogi od njih vasp:itani, poinju da
~~vataJ:u. ka~o m. ra~um .n~ pravda nisu na strani onili
Olje PI'lv.i!~~Je om (~J. o.f1.ClTI - prim. prev.) brane.
. Sve .sIn kTu.gOVl VOjske u Latinskoj AmerJci,zatrovam antI.Jkomumzmom, u jednom procesu poduavanja
ka~arnskog tipa bivaju samim ivotom podstaknuti da
UVIde obm;anu ok? 'Sebe kao i promaaj ideologije i
prakse anti-komUnIzma .
. Hnia~, a .posebno katolici, svetenstvo pa ak i
n~k; ,crkvem v~lIkodosto.jnici sve vie uzimaju aktivnog
ucesca u borbI stanoViIlltva za nacionalni J drutveni
napreda~. Njih nadahnjuje ideja crkve koja e da s.toji
na stram naroda, kao to je to u Brazilu i u nekim drugim ~~mlja:n~, i d~. ~dbija bilo 'kakav 'komprOInis sa
~eakCl~om 1 .lIDp~~J~~zmom. Crkveni velikodostojnici
IstupajU prot.lv faSIStIkog terora, za demokratska prava i d!l"utveni napredak.
.. . Pokreti onJh sver!:enika i parohijana koji su osetIJIV~ a pro~le.me radn?g naroda i itave zemlje, takoe
pruzaJu. znaca]an .~opr1:llos.Pomou svog vlastitog iskustv~. om se sve Vise uveravaju u potrebu za zdruenim
akcIJ~m<l: l?rotiv z~jednikih neprijatelja. One se poneka~ Jav~JaJu u Q~Htk.u aktivnog protesta,kao to poikazuJe prtlIIler ~am:l'la Torresa, (Kamilo Tores) ubijenog
za yreme g.enls~e akcije, koj~ s~ herojski boroio protiv
anti-komumzma J. za narodno Jedmstvo.

r:

r:

236

Upravo je ovakva ustalasanost borbe stanovnitva

prvobitno bila ta koja je dovela do pojave tri hrianske
struje u Latins!koj Americi: konzervativne, ["eformi:stike
i progresivne. Reformistike i ,progresivne struje ,~~ed
stavljaju veliku veinu, te je i delovanje meu nJlIlla
mogue i neophodno svuda.
Dijalog -izmeu vernika i marksista potp<?mae z~
jedniku akciju u borbi za duboke preobrazaJ~, pr~tiv
imperijalizma i faistikih pretnji i polae temelje za cvrsto saveznitvo na putu izgraivanja jednog novog drutva.
U kontekstu borbe naroda Latinske Amerike, odbrana demokratskih organizacija i narodnih prava iziskuje
naroitu vanost. Potpuna nacionalna nezavisnost, koja
pretpostavlja rasulo i e1iminaciju vladajue oligarhije,
neodvojivo je :spojena sa borbom za istinsku demokratiju.
Progresivne snage, ukljuujui tu i komuniste, branile su i nastavljaju da brane svoje predstavnike i demokratske organe a u nekim zemljama oni su, uprkos
mahlnacijama ii nasilju reakcionara, bili sposobni da
obezbede sudelovanje naroda l i parlamentu za jedan p.<?dui period, omoguavajui tako da se parlament konsti u kombinaciji sa borbom izvan njega. Iskustvo sa
ileanskih izbora, koji su doveli na vlast partije Narodnog jedinstva, pokazuje da se demokratskim ?blicima
mogu 'koristiti radnika klasa i itav narod. U IstO vreme, ovo iskustvo ,potvruje da se imperijalizam i C?ligarhija potpuno ogluuju o demokratski izraenu voljU na
roda.
Ukidanje demokratsikih pll"ava radnike :klase i ita
vog naroda, upotreba trupa protiv pokreta -radnike klase, uspostavljanje brutalnih ,diktatura, Qduvek su .predstavljali rtaktifuu imperijalizma i oligarl;ija u L~tinsk?
-amerikim zemljama u njihovoj borbI za oc1rzavanJe
svoje dominacije na kontinentu.
.
Zahvaljujui .rastuoj svesti -radnik~ ii farm~ra, v["a~
kalizaciji -razliitih grupa srednjih slOJeva, pnvlacenJu
irokih hrianskih slojeva u borbi leviarskili snaga, kl3;o
i zbog :toga to je .u nekim zemljama vojska sve manje
i manje voljna da sudeluje u potlaivanju svoje vlastite
brae, kriza imperijalistike dominacije, ije je varnice
zapalila kub anska revolucija, sve se vie Z3Jotrava u Latinskoj Americi tokom poslednjih godina. U poreenju
sa pozadinom ove krize, borba naroda postaje monumentalna u svim svojim oblicima. Ba zbog ovoga, imperijalizam i njegove 'latinsko-amerike sluge - bez da napu-

237

~t~ju tradicionaJlne metode dominacije sve dok se oni

lOS uvek mogu upotrebljavati - sve vie i vie otvOTeno pribegavaju takvim brutalnim nainima i metodama
poput onih u ileu. Imperijalizam SAD-a, koJi je komandova? ovim re~a, nu~. im svoje vlastite ugnjetavae
ka~. mstn.:k!o;re .:)llIma kOJI su postavljeni 'radi .toga da
pocme naJuzaSillJa zverstva.
. Zl?inaki udar. u ileu ukazuje na hitnost ujedinje~Ja s~ ;redova tradIv.b~r,:be u odbra~.u d~mokratije, protIV b;l? kaky.og fas~st.lCkog zastrasIVanja u Latinskoj
AmencI l radi neraskidive povezanosti ove borbe sa antiimperijalistiOkom borbom.
Povezan<?~t .izmeu borbe za demokni.tska prava i
borbe za SOCIjalizam postala je vidljiva od samog poet
k~, v~ada su Marks ti. Engels izradili tezu o poetnom
ucescu evtropskog. komuni~tikog pDkreta u revolucija~a 1848-49 godine, kao l u bOTbi za demokratizaciju
l oslobo~~nje ~vr~pe. ~enjin je briljantno razr-adio ovu
tezu o nJihOVOJ bliskOj povezanosti, to je kasnije bilD
pOomenuto na Sedmom kongresu Komunistike Internacionale.
Komunisti Latinske Amerike i Karipskih zemalja bore se za ti.stinsku demokr-atiju zasnovanu na moi rad~ke ~ase i nar?dnih masa, na potpunoj slobodi, ukidan~u P?vatne ~~voJlne u. !:>a~i.r:im sredstvima za proizvo.dnJ~, ~to Z~~CI, za socIJalistleku demokratiju. Meutim,
Oill rusu mtI mogu da budu ravnoduni prema sudbinan::~ relativno deD?-0kratskiJ:l re~m!l' ak i ako ovi poslednJI ~~ odgov:araJu zahteVIma Istinske J potpune demoktratlJe za kOJU se komunisti bore.
. Mi 'komunisti uvek emo udruivati snage sa svima
omma koji podravaju demokratiju kojli Istupaju protiv faistikihzverstava koja ine lju'di poput Pinocheta
(Pi~oe) Banzera, Somoze, Stroessnera, Laugeruda, Du~
yalIera, Bordaberrya i brazilskih "gorillas" (gorila). U
IstO vreme, mi se ne slaemo sa tim da odbrana buroaskev.de~okratij~ u in::e su..p;rotstavljc:nja faistikom zastr:aslvanJ~ znacIodncanJe od drustvenog progresa i
:p!Ihv~tanJe neJ?rayde. Jedinstvo u borbi za demokrratiju
5:Ir~ v J~ nego JedIllstvo revolucionarnih i anti-imperijaliStIC~ snaga . ~a koJ~ je ono dijalektiki povezano.
Putanja revoluc1:onarnlh reformi u Latinskoj Americi
p~etpostav.lja :K:<?oirdiniranu i neprekidnu borbu, u kojoj
blt~~ I?rotIv. fas;zma,.
odbranu demokratije, protiv imperIJalizma 1 olIgarhije a takoe i za aktivno uee na~od.a u politikom ivotu, predstavljaju sadraj jednog
Jedinstvenog procesa.

.u

238

VII
Nepos!redna stalna borba za ekonomska, .politika i
drutvena piraNa masa, neodvojuva je od borbe za nacionalno i drutveno osloboenje.
!Komunisti odravaju veze sa masama u sindikalnom
pokret!U, oni razumeju njihove hitne .zahteve, pomau
im da formuli.u svoje zahteve i da pridaju istinski klas.
. ni sadraj toj bOorbi.
Sindikalno jedinstvo, zamiljeno ti. podsta'knuto kao
kovanje jednog ireg fronta koji e da ukljui sve snage
sindikalnog pokreta, pomae, kao to se p?kazalo na
osnovu ogromnog zbira .iskustava, da se prIvuku nove
legije bOoraca iz redova mdnika i drugih :drutvenih slojeva u ,tu veliku borbu za drutveni napredak.
Sindikalni pokret je elemenat od ivotne vanosti
onih snaga koje !Se bore za nacionalno i drutveno osloboenje latinskoamer:ikih zemalja. Ne moe da postoji takva demoktratija koja se ne obazire rna ,prava radnike klase. Sve demokratske i anti-imperijalistike snage zainteresovane su za slobodu smdikata, za pravo na
trajk za sindikalnu demokratiju i nezavisnost. Glavna
stvar je da se uspostavi snano organizovan i jedin?~~n
sindikalni pokret, poev od fabrika pa sve do naJVlsih
stupnj eva organizacij e.
.
. .' ..
Zajednika akcija je bima za ojaavanje smdikalnog jedinstva; ono se moe postii zdruenim na~oti~a
srvih onih koji ele da vide kako radnika klasa Izvr-sava svoju istorij'sku misiju. Prevazilaenje podeljenosti
je od prvenstvene vanosti ne samo za ~adniku ~a_su
ve i za celokupan napredan demokratski pokret, J. up;ravo to je nain da se savlada anti-komunizam.
Borba za demokratsku agrarnu reformu koja je !ll
veini zemalja Latinske Amerike blisko !poyezana sa bo;rbom za nacionalno i drutveno osloboenje, predstavlja
zadatak celo:kupnog revolucionarnog i naprednog pokreta.i jedan je od prvostepenih elemenata u savezu radnika i seljaka.
Demokratska agrama reforma postavl}~sledee ~sno;ve ciljeve: ukidanje privatnog posedovanja ogromnih
zemljinih prostranstava ~ poluf~udaJ.r:ih ob~a, ek~ploa
tacije; besplatno ustupanje zemlje omma \kOJI ce Je obraivati, uvoenje ,;razvijenih oblika proizvodnje >to e,
zajedno sa udruivanjem ogromnih seoskih masa u ekonOlniji, !pomoai da se pro iti domae. trite rneop~odno
za indusutijaHzaciju i ekonomski raZVItak. Piraksa Je p?~
kazala da progtramti. vlada u kojima se ;razm~tra predaJa
zemlje seljacima .uz odlaganje raka isplate, rusu u stanJu
239

da Tee agramo pitanje; nasuprot tome, oni .postaju unosan biznis za zemljoradniku buroaziju i imperijalistike
monopole i unazauju borbu za istinsku agrarnu reformu.
Odbrana i ['azvtitak nacionalnih kultura - koje su
~~ta napa~~ i .~ano~ pr~dstavlja~.ja od strane imperiJalizma ikOJI pnmenJuJe. l:deoloski pritisak. - stapaju
se u jedno sa o.ptom oslobodilakom borbom.
Zvanina kultura podreena je interesima reakcioname manjine, koji su blisko povezani sa modelima severno-amerikog imperijalizma. Ovu situaciju pogorava
postojanje takvih faistikih reima kao ~to je 'onaj u
ileu, gde se ini sve da se ugasi ispoljavanje narodne,
nap['edne kulture.
, Demokratskri zahtevi u sferi kulture ukljuuju il. pozive za uv?e;nje. veih obrazovnih olakica, za porastom
obrazovanja l njegovom qemokratizacijom i za sudelovanjem Tadnog naToda u kulturnim, umetnikinl, nau
nim i vaspitno-obrazovnim aktivnostima.
D~boke den:;.okratske i rev<:lucionarne promene koje
otvaraju put u Jedno novo drustvo u kome obrazovanje
ti kultura vie nisu monopol manjine i postaju dostupne
svim ljudima, jesu u interesu veine intelektualaca.
To je od sutinskog znaaja za kulturne radnike
koji su svesni svoje dunosti prema narodu, to se sastoji II tome da kao organizovan i jedinstven front uest
vuju u monom latinsko-ameri~kom narodnom pokretu
za potpunu emanoipaciju. To je jedini put ka duhovnOj
nezavisnosti i procvatu kultura naih naroda.
Pokreti koj.i .izraavaju i organizuju uzajamnu soli~~ost. protiv .~ajednik~g nep~ijatelja i olakavaju pohmcku 1 prakticnu podrsku SVIm narodima koji se na
internacionalnom popritu bore protiv imperijalizma,
predstavljaju vaan deo sveopte demokratske borbe za
drutveni napredak svih naroda ovog 'kontinenta.
VIII
RevoLucionarna borba u Latinskoj Americi je jedna
teka i sloenabifka, u kojoj ima mesta za sve snage
koje se suprotstavljaju severno-amerikom imperijalizmu. Revolucionarni pokret mora da upotrebljava il"azliite oblike i metode, tano odreujui njihovo mesto i
vreme, usaglasnosti 'sa .preovlaujuim uslovima u zemljama koje su u pitanju. Dunost svih anti-imperijalistikih snaga je da iskorisrte sve legalne prilike; .podrava-

240

nje prava naroda da o neophodnim promenama :od:1uuje

putem demokratskih sredstava predstavlja nepokolebljivi princip nae borbe.
RevoLuoionari nikada nisu bili ti koji su prvi pribegavali nasilju. Ali svi narodni revolucionarni pokreti mogu i trebalo bi da budu spremni da na kontra-revolucionarno nasilje odgovore revolucionarnim nasiljem i
da uz pomo razliitih sredstava, ukljuujui i upotrebu
oruja, potpomognu narodni pokret i ostvarenje suverene volje veine.
Komunisrtike partije koje se zalau za fundamentalne interese radnike klase, imaju odluujuu ulogu u
istorij,i i naroitu odgovornost u toj borbi. Budui da
su one jedna .politika sila predvoena marksismom~lenjinizmom, jedinom doktrinom koja je sposobna da
ukae 'Ila ispravan put u sadanjim sloenim uslovima,
one mogu da igraju tu ulogu u savezu sa revolucionarnim snagama. Ali, injenica da one predstavljaju izvesne
drutvene slojeve i da su predvoene ispravnom teorijom, nije ,sama po sebi dovoljna da im osigura tu
ulogu. One je mogu igrati jedino ako su najnepopustljiviji borci za nacionalno i drutveno osloboenje, aiko u
toj borbi zadre stvarno napredne pozicije, ako u praksi
demonstriraju narodu svoje akcione programe, svoje
strategijske ti taktike pozicije usmerene ka ujedinjenju
svih anti-imperijalistikih snaga i njihovom orijentisanju
na dalju revolucionarnu promenu.
Komunisti su ovlaeni da od svakoga oekuju da
zajedno sa njima sudeluje II nacionalnoj borbi svake latinsko-amerike zemlje, kako bi se na zajednikoj osnovi potovao njihov politiki stav i ideologija, bez obzira na prolazne razlike u programima ili II krajnjim
ciljevima.
Lideri razliitih pokreta, koji sebi postavljaju, unutar ili izvan sklopa latinsko-amerike uprave, ciljeve
emancipacije svojih naroda, imaju potpuno pravo da
twde kako njihovi istorijski ciljevi nisu komunistiki.
Istorija e pokazati ko je izabrao ispravan put ['azvitka
Latins'ke Amerike. Mi komunisti ne sumnjamo kakva e
biti presuda istor-ije.
Postoji izvesna razlika izmeu ne biti komunista i
biti anti-komunista. Biti anti-komunista znai biti slep
za istoriju, a to je bolest koja one koje napada id~n
tifikuje sa najreakcionarnijim snagama i osuuje ih na
poraz. Anti-komupizam je jedan reakcionarni zamah, osnova kontil"a-revolucionarne ideologije nae epohe. Moemo imati obzira prema ne-komunistima, ali neemo ni16 Marksizam

II

svetu 11

241

kada odustati od ;prava da kritikujemo one :koji prisvajaju anti-komunistike pozicije nasilnim putem i nepokolebljivo emo tui one koji ih smiljeno prisvajaju.
Jedinstvo anti-imperijalistikih snaga je neophodno,
ali je jo bitnije jecLinstvo unutar levice.
irom sveta ;rasprostranjen uticaj socijalistikih ideja, koji je usledio nakon neopozivih pobeda Sovjetskog
Saveza i socijalistikih zemalja Evrope i Azije, kao i nakon neprestanog ekonomskog, politikog i drutvenog
napretka Kube; rasprostranjenost marksistiko-lenjini
stike teorije kao jedine snage sposobne da reava probleme sa kojima se drutvo suoava; kao i aktivnosti komunistikih partija sve ovo dovelo je u Latinskoj
Americi do pojave, ne !Samo komunistikih partija i tradicionalnih socijalistikih o,rganizacija, ve i leviarskih
struja razLiitih nijansi, od kojih neke sebe nazivaju
marksistiko-Ienjinistikim organizacijama i proglaavaju socijalizam kao cilj svojih borbi.
Komunistike partije, zapaajui svoje razlike u odnosu na ove pokrete u pogledu strategijskih koncepata
i taktikih metoda, trebalo bi da uzmu u obzir to da
su neki od njih motiivsani eljom da raskinu sa imperijalistikim ugnjetavanjem i da usvoje istinski socijalistike pozicije.
Komunistike partije ne kriju svoje razlike u odnosu na ove struje, ali umeju da raspoznaju pogrena
shvatanja i ;pustolovne akcije, koje one i osuuju. Nijedan pokret koji dri anti-komunistike ili anti-sovjetske pozicije ne moe se smatrati levim krilom. U skladu
sa ovim, komunisti tee da izoluju sve one koji dre
takve pozicije.
Komunistike partije, koje sebe ponosito smatraju
istinskim predstavnicima socijalizma u Latinskoj Americi, spremne su da uzmu uea u ovoj borbi, zajedno
sa svima onima koji sebi ozbiljno postavljaju iste ciljeve. Mogunosti koje se otvaraju p;red latinsko-ameri
kim revolucionarima u sadanjem stadijumu nae borbe
i u predstojeim velikim, odlunim borbama protiv imperijalistikog neprijatelja i oligarhije koja ga podrava,
zahtevaju jo vee jedinstvo i razumevanje meu svim
ograncima anti-imperijalistikih snaga.
Polemike sa leviar;ima trebalo bi uvek da proizilaze
iz interesa jedinstva i trebalo bi da unaprede jedinstvo
na osnovu zajednikih principa i zadataka, na osnovu
taktike prilagoene okolnostima i uslovima zdruene
borbe.
Mi komunisti ubeeni smo u ispravnost naih pozicija i spremni smo da povedemo neophodne razgovo,re
242

ria ba.iiuzajamnog potovanja, ;kako bi radnike mase

mogle da .shvate !Sutinu tih .problema. Ovo ne iskljuuje

potpunu l otvorenu anali2lu poloaja svih strana, niti
borbu za vee jedinstvo levice. Mi,.latjnsko-ameriki kom~sfi pozivamo na razmiljanje i analizu i iskazujemo
sVOJU spremnost da savladamo nerazumevanja kako bismo postigli jedinstvenu akciju.
Spremne da na svekoliki mogui nain doprinesu
revo'lucionarnom procesu u Latinskoj Americi, Ikomunistike partije smatraju za bitno da proire svoj politiki uticaj i :uticaj marksistiko-Ienjinistikih ideja meu masama, naroito meu radnikom klasom i njenim
sindikalnim organizacijama, da pojaaju svoj uticaj meu uposlenim seljacima i njihovimunijama, poljopriv:rednim i drugim udruenj.ima, da ubrzaju ideoloki irad
meu sredinjim grupama grada i !Sela; .da uV:rste svoje
spone sa studentima, strunjacima, svim intelektualcima.
i in~enjeriIDa, ida tako postanu masovna snaga sposobna da odluno utie na politiku naih zemalja.
.J:IJeprekidni napori da se unapredi ideoloki .razvoj komunista, njihovo teorijsko i praktino obrazovanje u
duhu marksizma~lenjinizma i dase prevaziu sve ireformistike i "leviarske" tendencije predstavl~aju vaan element u jaanju komunistikih redova. Uvriva
rije nJihove ideoloke ravni i neprestana kritika dogmats.k;og sektaenja i -liberalnog mekutva, omoguieko
munistikim partijama da se uspenije upuste u ideoloku borbu protiv ,imperijalizma i oligarhije.
.' Na razliitim stupnjevima anti-imperijalistike hor~e, ovi ili oni drutveni slojevi mogu da odravaju pomirljivo-reformistike ili usko-sektake pozicije, ili da
budu pod uticajem takvih shvatanja. Neprekidna borba
protiv takvih gledita moe da pomogne konsolidovanju
zajednike akcije na istinski vrstoj osnovi, koja e sve
vie potvrivati nezavisnu, klasnu ulogu irevolucionarnog proletarijata.
U ovo vreme preispitivanja proteklog perioda, komunistike partije Latinske Amerike sputaju svoje zastave na pola koplja, u ast mnogih hiljada komunisti
kih boraca koji su u toku poslednj-ih nekoliko dek:ada,
bo,rei se u svim zemjama naeg kontinenta, dali svoje
ivote za nezavisno?t. svojih zemalja i za socijalizam.
Upuujemo svoje pozdrave uhap enim , muenim i proganjanim komunistima, meu, kojdma naroito istiemo
drugove Lulisa Corvalana (Luis Korvalan), Antonia Maidanu i J aime Pereza, ijlU slobodu mi zahtevamo. Poz243

dravljamo J'evolucionare i rodoljube koji nisu lanovi

naih partija a nalaze se u tamnici i po~vrgnut! su m~=
enju, i jo jednom odajemo poast SVlITla omma kC?J'l
saoseaju u zajednikoj borbi za nacionalno osloboenje.
estoka potiskivanja rodoljuba i il1aprednih snaga,
naroito Komunistike partije Brazila i njenih J'Ukovodilaca koji se nepopustljivo opiru faistikon: reimu,
kao i svih progresivnih snaga, ine neop~<?~m da ~e
uv.rsti i proiri solidarnost latinsko-amenckih zemalja
sa demokratskom i anti-imperijalistikom borbom brazilskog naroda.
.
Izraavamo svoju solidarnost sa nepopustljivim otporom radillka, svekolikog naroda Bolivije, protiv Banzerove (Bansen) diktatuJ'e, sa paragvajskim rodoljubima
koje proganjaju i hapse, sa narodom Haitija ugnjetavanim surovom diktaturom; sa naprednim snagama Argentine izloenim varvarskim provokaciJama od strane faistikih zloinaca organizacije "Trostruko A"; sa onima
koje proganjaju Bordaberryevi (B ordab eri) faisti u
Urugvaju; sa portorikanskim-rodoljubima koje pred?tav~
nici kolonijalnog reima progone i bacaju u tamnIce l
ele da i sve ostale u drugim krajevima nae potinjene
Amerike zatvore i mue pomou diktatorskih, anti-demokratskih vladavina.
Izraavamo svoju punu podrku Gvatemalskoj partiji rada, istiui hrabrost i reenost sa kojom se Gvatemala uputa u borbu za nacionalno i drutveno osloboenje od krvavog i uzurpatorskog reima; nau solidarnost sa revolucionarima idemokratama Nikaragve, ,izloenim svim vrstama progona od strane Somozine diktature koja se, zajedno sa gvatemalskom vladom, nezakonito mea u unutranje poslove drugih zemalja naeg
kontinenta.
Izraavamo svoju naroitu solidarnost sa Lolitom,
Lebron, portorikanskom patriotkinjom sa najduim politikim zatvorenikim rekord om na kontinentu, simbolom svih onih koji sahnu u zatvoru zbog svojih ubeenja.
Iskazujui svoju blisku solidarnost sa zajednikom
anti.imperijalistikom borbom na vrstom temelju internacionalizma radnike klase, komunisti Latinske Amerike ponovo potvruju da svaka partija treba da formulie svoju vlastitu politiku prema marksistiko-Ienjini
stikim principima, i sa dunim obzirom prema konkretnim nacionalnim uslovima.

244

IX
Istorijska scena na kojoj se naa borba razvija radi

konanog razbijanja okova kolOnijalizma i neokoloni-.

jalizma i otvaranja irokih vidika za nacionalni i dru-

iven'i napredak naih zemalja, veoma se J'azlikuje od

Oi11oga to je ona predstavljala pre 150 godina, u weme
bit'ke kod Aiakua.
Nae nove oslobodilaike borbe vode se u weme kada socija1listike zemlje, vie no ikad, u ekonomskom
progresu i ,!lloralnoj pouzdanosti svoj-ih naroda, u sposobnosti da zatite svoju ekonomiju od inflacije i nezaposlenosti, tih kapitalistikih zala, jasno vide potvrdu
neunitive moi socijalistikog sistema, dok se :kapitalizam prevJja u nedostacima prnuzrokovanim sve dubljom optom ik:rie:om.
Naa bo:rba u Latinskoj Americi preplie se 'sa borbom. vijetnamskog naJ'oda, koji e uvek biti primer herojstva, nepopustljivosti i revolucionarnog rodoljublja.
Borba Ilatirrsko-ameri.kog kontinenta, koja je nakon
pobede kubanske revoJucije 'postala jo tesnije povezana
sa socij3'listikim taborom, predstavlja samo jednu komponentu os'lobodilakog pokreta u Aziciji i Af.rici, 'koji
vode snage predodreene da okonaju mrsJni ulogu ciomstikog Inraela kao imperijalistikog uporita na Srednjem istoku i da postignu priznavanje prava arapskom
narodu Palestine. To je deo pokreta za likvidaciju kolonijalizma u Gvineji-Bisao, Mozambiku, i u Angoli; zatim,
onih 'kojd su u Alinu, Kongu, Somaliji, Gvineji i u Junom Jemenu zapoeli sa promenama koje vode ka socijalizmu; kao i onih kojJ se bore protiv rasizma na
jugu Afrike.
Na meunarodnoj sceni uporno se nastavlja glavna
protivreno st naeg vremena - protivrenost izmeu socijalizma u razvoju i imperijalizma na izdisaju. Tri glavne Sl1Jruje nae epohe slivaju se u borbu protiv imperijalizma: socijalistiki drutveni sistem, meunarodna
radnika klasa i narodno-oslobodilaki .pokret. U energinom i neprekinutom razvitku socijalizma, primer Li
uloga Sovjetskog Saveza istiu se tako jasno da ih svako moe videti.
,Pre pedeset i osam godina, kada se ipod vostvom
Lejina i Boljevike partije ,pobedonosno pojav.ila prva
socijalis:tiika drava, branioci imperijalizma i meuna
rodne ;reakcije pourili su da proreknu njenu blisku propast. Decenijama kasnije, kada je, kao ;rezultat neumornih napora radnika i seljaka, mona socijalistika dr245

ava u okviru :i:spunjenja petogodinjeg ;plana poela da

dostie ekonomsku snagu kakVi\.l ni kapitalizam nije bio
u ~tanju da postigne, imper.ijalisti su preneli na faiste
zadatak unitenja socijalizma koji se raao. Sovjetski
Savez odoleo . je tim iskuenjima uz pomo herojskih
napora svojih naroda, suprotstavio se ,svim napadima i
sada predstavlja z3!divljujui izraz socijalizma koji napreduje ka 'komunstikim idealima, neemu to je pre
nekoliko decenija izgledalo neshvatljivo.
Sovjetski Savez oi njegova Komunistika par.tija, dostigavi sjajne ekonomske, .politike i drutvene uspehe
praene stalnim .porastom ivotnog ;standarda i 'sveopteg
poboljanja u ivotu :j.judi, .uvek su ispunjavali i nastavie ,da briljantno 1Sipunjava:ju svoju dunost ptroleterskog internacionalizma. Oni nisu samo spasili ovean
stvo od nacizma, .po cenu ivota 20 miliona svojih sinova
i keri i od ,tekih ekonomskih gubitaka. Svojdm postojanjem i nepopustljdvou oni su omoguili na,rodima
Evro.pe i Azije, koji su se opredelili za putanju so cija:lizma, da izvre revolucionarne preobraaj e bez bojazni da e ih imperijalizam smrviti.
Osobito ovde u Latinskoj Amel'ici, kao to je drug
Fidel Kastro rekao, postojanje ;prve socijalistike drave
i vrsta politika Komunistike partije Sovjetskog. Saveza, zahvaljujui njihovoj solid3!rnosti i neposrednoj
pomoi u podravanju jasnih ideolokih pozicija Kube,
omoUili su ovoj maloj zemlji spremnoj da se do
smrti bori za svoju nacionalnu nezavisnost i za ostvarenjesocijalizma - da se pobedonosno pomoli iz borbe
sa oigledno svemonim imperijalistikimsusedom koji
ju je zastraivao svim raspdloivim sredstvima.
Na ovoj konferenciji Komunistikih partija L3!tinske Amerike i Kariba, njihovi predstavnici jo jednom
izraavaju svoje potovanje, veru i divljenje za postojbinu Lenjina i Partije koju su osnovali boljevici.
Za narode Latinske Ameri:ke, kao jednog dela sveta
koji zbacuje stege kolonijalizma i neokolonij.alizma, i
polazi stazom razvitka, mo Sovjetskog Saveza i drugih
socijaHstikih zemalja, koja e se neprestano uveavati
poto se uklone rasc~pi u meuna,rodnom komunisti
kom .pokretu, predstavlja wstu garanciju u njihovoj
tekoj i nejednakoj borbi za potpuno 'Osloboenje.
Svesne neophodnosti da jo dalje ojaavaju meu
narodni komunistiki pokret kao prethodnicu svih tre-volucionarnih, ,socijalistikih i auti-imperijalistikih snaga, latinsko-amerike i karipske partije podstiu odravanje Svetske komunstike konferencije i radie zajedno
sa Sv.im komunistima sveta na stvaranju neophodnih u:s-

246

lova za tu lk:0?i~re~ciju koja treba pozitivno da dopri'procesu JacanJa svetskog pokreta komunista i radmcke klase.
.Rastua k?ordinacij:;t i~meu manje razvijenih i ze~a:IJ<l; u razvoJu,oformlJenJe "Grupe 77", u Aliru, kao
1 mo.c3!n .pokret ,:nesvr~t.c:nih" zemalja, predstavljaju jasan l~~ sve vece ipol'iticke svesti u ovom prostranom
p.o~ruoJu sveta, ~buhyatajui tri kontinenta. Programi u
,cIlJU odbrane .llJihOylh ekonomija, ~oje je istakao pokret neswstamh drz~va, for~uhsarn na 'konferenciji u
Geo;rgetoWll17 (DzDr'dta~u) l kon:.kretizovani na istorijs~oJ C~~VirtoJ konferenCIjI u Aliru, omoguili su iroku
diS~~SIJU u 'p'ogled~ pr~va naih \Zemalja da .raspolau
~voJ1m vlastItim. pnrodmm sredstvima, na estom speciJalnom zasedanju UN. Ovo je jedna manifestacija uniye~alnog~araktera konflikta izmeu :naroda i imperi~allZma, kOJa potvrUje da je Latinsko-Amerika borba
Jed~a komponenta irom sveta rasprostranjene politi
ke 1 ekonomske bitke.
M~~u n~sv:rstan:iri:. z~mljama, zajedno sa onima koje
su se lZJasrule ~a socIJa:ltlzam, postoje i druge u kojima
s~. uporno odrzava :polu-feudalni sistem. Mada sve od
nFh.n~ stoje .na Il??~jednako vrstim pozicijama, one su
uJe~nJene zajedniCkim neprijateljem - imperijalizmom
'1 ,potrr~bom '~a ~o~~irur:aju sV?J.e napore da se odupru llJegoVlID pnsvaJanJlIDa 1 agreSIJI.
~a LG\Jtinsk~ Ameriku i sve manje razvijene kao i
zemlje ,u. razvoJu, od prvenstvene je vanosti da shvate
,da one rusu .same u s'Vojo~ borbi, i d!l ispravno procene
snage na kOJe one mogu 1 trebalo bi da se oslone.
", Drug Fidel)(a~tro, pr~~ se~eta;:: !\omunistike partIJe KUJbe! pruzIO .Je u AlIrU .IstorIjski ,doprinos borbi
nesvrsta:mh zemalja, pokazujui na apsolutnu neophodnost ~hvatanja :uloge, S~vjet~k?g Saveza i socijalistikih
zemalja kao .pr~odnih 1. nuznih saveznika zemalja koje
se bore za s.voJU nezaVIsnost. On je demaskirao la
t~zu '~ ?,d:ra :LII?-pe;rijalizma", koja slui stalnim razbij:~
k!I?: cl!Je~~a. Jedinog.stv~og imperijalizma. Takva poZICIJa Je }OS Jedan Px:1og ~se stvari svetskogrevolucionarknc:g pokreta u nJegovoJ borbi pmtiv novih obl,iika
rea Clonarne ideolOgije.
Dok se b?re ja svoje neposreooe interese, i zajedno
s:;t avanga,rcI:r~ snagama. streme ka preobraaj ima koji
bl mono.~ohstIc:ku vladavmu doveli do izdisaja, nl!dni
ha ~a.sa l drugI progresivni slojevi u razvijenim kapita~:ICkim zer;nljam~ zadaju udarce imperijalizmu. Radmcka 'klasa 1 drugI unut'I"anji neprijatelji krupnog kapin~:e
I

247

tala zajedno sa socijalistikim zemljama i narodno-oslobodhakim pokretom, predstavljaju sutinski deo fuokog saveza koji je pozvan da doprinese potpunom i konanom porazu imperijalizma.
.
Prema ovoj pozadini internaci?n~ne solidar!lOstI,
potreba za jedinstvom svih narode: l svih na1?J:ednih os:
lobodilakih snaga Latinske ~enke J?-a ~~olOnalnom l
internacionalnom planu postaje sve JasnIJa. Stoga sa
zabrinutou beleimo vetaiko raspirivanje pograninih
problema izmeu nekih zemalja, koje ohrabruju ovinistiki elementi. i imperijalistike tajne 'slubevkoje guraju
ove zemlje u bratoubilaki .ra~ .d~ tak? rese.. p~o~'~~e
koji se mogu miroljubivo sreditI l bez lIDpenplistlOkog
meanja.
.
Anti-imperijalistild savez pTetp~s:tavl~a, J?re .svega,
ujedinjene akcije. Jedinstvo radi mobilisanja ~:rokih masa i radi privlaenja onih slojeva i snaga kop se, made:
podnose pljakanje i siromatvo,. jo .uvek dre I',o ~tram
od borbe. Jedinstvo radi usklaivanja konkretnih :]. .raznolikih oblika borbe. Jedinstvo radi smelih i promi1jenih akcija koje e da kombinuj.u .vrs~ princip sa :r;teophodnom ir.inom kako se ne bl ,IZgubile snage kOJe ,se
mogu ukljuiti :tl borbu.
v .
Omladina i ene treba da prue znacaJnog udela u
ovom jedinstvu, koje se mo~a posti~ to je mogue pre.
Za rriilione mladih Latmo-amerikanaca, borba protiv imperijalizma i za potpw:-u nacior~alnu n~za:v.isnos.t
predstavlja svetu dunost i VIsoku pocast kOJe 'lm pnpadaju kao na~ledn~~ima }t;lIlaka v~lian:tvenih bita.ik.a
njihove slavne Istonje. NaCIonaIno il dru~tveno osloboenje jeste jedini iIlain da se otklone nepls~e~~st,. zaostalost neuhranjenost, nezaposlenost, ,prostItucIJa l nesigurn~st, ka:ko bi se zapoelo 'sa jednim no~ ~votom,
pOjput onog koji ispunjava kubansku mladez trIjumfom
ii oseanjem odgovornosti..
v v,
.
,..
Za ene Latinske AmerJ!ke, ucesce u borbI za Istinsku jednakost, pravo na ,rad i zadov,?lje:vanje SVOJih l~
gitimnih 'kulturnih potreba, za okoncanje t.e mracne ~:
tuacije u kojoj ih proganjaju ,i ubijaju zaJ~c;lnos~ nJl:
hovim muevima, II kojoj podnose glad a njiliovoJ deCI
se uskrauje mogunost da pohaaju kolu, stapa se sa
bOifbom koju one, kao deo -radnike klase,. pokreta farmera i revolucionarnih intelektualaca, morajU da nastave
zajedno sa svojom braom.
.
.
Ova borba se nastavlja unutar granIca svake latmSlko-amerike zemlje i, istowemeno, du itavog kontinenta. Svaka pobeda jeste zajednika pobeda, svaki neuspeh je zajedniki neuspeh.

. Oni koj,i su se nadali da od ilea naine oigledan

pTI.J?-er s na~erom zasn:a~~vanja latinsko-amerikih rodolJuba, b~17ze sa~a pOhtICko rasulo ileans,kih faista.
Mada su b!l)ade Ileanac a umrle zajedno ,sa Aljendeom
a :~ge ~lJade sahnu u zatvorima zajedno s komuni~
st:cki~ hd~rom Luisom KOTValanom, politikim ,lino
stima k!o. sto su <?ustavo Ruz, Bautista Van Schowen,
Pedro .t'ehpe Ra.rn.J.!Tez (Pedro Filipe Ramires) Aniba!l
Palma, Fe;nando ~lores i Leopoldo Luna, hunta' nije bila u 'sttan]u da ..ucutka ileanski narod. Na protiv, n'ih~:,a n~popustlJlVost nadahnjuje ljude i iroi ih jo sn~
mlJIm ..Poput Kube, i ile e pobedonosno uskrsnuti ieans,ki narod unitie faizam.
.
P:~ 12 godina, Va~gton i~jegovv OAS zapoeli su
.
IZolaCIJU KlUbe. 1964. om su postIgli nezahvalnu prolaznu
pobe~u, o.r~anizovanjem blokade ostrva koje je odluno
bramio sVOJU slobodu i suverenost.
Zahvaljujui revolucionarnoj nepdkoleb'ljivosti kubanskog ~aroda koja je na Playa Gironu dovela do
prvog VOjnog poraza imperijalizma SAD-a na kontid:ektu, ova. zem.lja je..bile: u stanju da izdri sve dotle
o
se sI~uacIJe: mJe Izmenila zahvaljujui njenim
pobedama l. borbI latmsko-amerikih nal'oda kojima su
ove pobed~ Ile '~ prilog, sve dok .se nisu pojavili uslovi
za diskreditovanje OAS-a i osujeenje Vaingtonskih plaJ?-ova. U.~esto ~rulog O~S-a, Latinskoj AmerJci potreban
J~ vl.aStih kontlnentalm forum da joj pomogne da orgamzuJe odbran~}:a)ednikih interesa i da ukine .takozvanu "I-?-ter-amencki .u~ovor o uzajamnoj pomoi" - jedno .voJPo orue p~htl;ke hladnog rata SAD-imperijaLizma,
kl o~e, kJe post~!o Instrument bOl1be protiv nezavisnosti
atirrs o-amerlCkog naroda.
_.pva izmenjena situacija, u ijem kontekstu bi poraz
u C:l! e~ tre~~o v?': nas podstakne da se pripremimo za
n?:,e bItke JOs smh .razmera, bila je izvedena uz pomo
hilJ.adi~ LatlllO-!:lmerik~naca koji su ;prolili svoju krv i
~a!l'l .?- planma!lla l gradovima, u gerilskim bOI1bama
l .g.radsiklm SUkO?lma, u trajkakim pakifetima i narod~llm deJ?1onstraOl~ama;.uz .pomo ,komunista i poborni!ka
IZ ,dru~lh grupa l strujanja, koje danas simbolie veliki
Argentmac, Kubanac i Latino-amerikanac univerzalnih
crta - Ernesto e Gevara.
0v,,:a krv ~as ujedinjuje i obavezuje. Mi moramo da
usaViTslm0l!asu strategiju i taktiku kako bismo smanjili
vrem~, utroseno n.a ~~avanje istorijske sudbine Latinske
~enk<:. Komunl!sticke partije Latinske Amerike i Kanba kOJe slede ovaj put, izraavaju svoju vrstu odlu
nost da se sa ifeenou bore za budue ekonomsko in249

248

tegrisanje d. politiko jedinstvo naih zemaJja koje su

predodreene da oforme jednu veliku zajednicu - omiljeni san naih hrabrih bm-aca za slobodu, 'koji su odredili nae .postojanje i razvitak - 'koja e sa svojim
ogromnim rprirodnim soredstvima, inteligentnim i marrljivim ljudima, zauzeti vredno i dostojno mesto u svetu
sutranjice. Samo komunisti mogu da izvre ovaj veliki
istorijsk:i ,zadatak.
.
ISO-ta godinjica bitlke kod Ayacuchoa (Aja:kua) pokazala je ta sve mora da se uini. Vreme je da ubrtZamo
borbu za drugu, istinsku i konanu nezav:rsnost, koja,
zajedno sa osloboenjem, mora da otvori purt ka irokim
horizonfima drutvenih preobraaja, 'izgraujui navru
nadu za veliku veinu ljudi i ena nae Amerike.
Napred ka rpo11punom nacionalnom osloboenju i
nezavisnosti naih zemalja, ka demokratiji i dobrobiti
naroda, ka .mITU irom sveta i ka socijalizmu!
Havana, Cuba
13. jun, 1975.
Komunistika

parr.tija Arrgentine (Communist Party of

Argentina)
Komunistika

Komun;1stika partija HoncLurasa (Communist Party of

Honduras)
Komunistika partija Mar,tinika (Communist Party of
Martinique)
Komunistika partija Meksika (Mexican Communist
Party)
Soeijailistika partija Nikaragve (Nicaraguan Socialist
Party)
Namdna partija Paname (People's Party of Panama)
Komunistika pantija Paragvaj a (Paraguayan Communist
Parrty)
~om~s~~ka partiJa Perua (Peruvian Comr!lU'nj,st Party)
Komun'istIcka partIja Portonko (PueJ:1to RJcan Communist Party)
Komunistika partija Urugvaja (Communist Party of
Uruguay)
Komunistika partija Venecuele (Communist ,Parrty of
Venezuela)
("Information Bulletin", 12-13, Vol. 13/
/1975: Multilateral Meetings, Conference
of Communist Parties of Latin America
and the Caribbean. June 1975)
Prevela Vesna

Stamenkovi

partija Bolivije (Communist Party of Bo-

<livia)
Komunistika

partija

Brazila

(Brazilian

Communist

.Party)
K;omunistika

par:tija Ko'lumbije (Communist p.arty of

Colombia)
Narodna avangarrdna partija Kostarike QPeople's VanguaJ:1d Party of Costa Rica)
Komuni'sti6ka .parrtija Kube (Communist Party of Cuba)
Komunistika partija ilea (Communist Party of ChHe)
Dominikans'ka komunistika partija (Dominican Communist Party)
Komunistika partija Ekvadora (Communist Party of
Ecuador)
Komunistika pa>rtija Salvadora (Communist Party of
Salvador)
Komunistika partija Gvadelupe (Guadelupe Cornmuni'st
Party)
Gvatema:lst'ka partija rada (Guatemalan Party of Laib<;>r)
Narodna napredna .palltija Gijane (People'sP.rog>resslve
Party of Guyana)
Ujedinjena partija komunista Haitija (United Party of
Haitian Communists)
250

251

..

~. .

:..... ..

'

prikazi

KRITIKA

GRAANSKIH

DRUTVENIH NAUKA

LEFEVRE, Wolfgang: ZUM HISTORISCHEN CHARACTER UND ZUR HISTORISCHEN FUNKTION DER
METHODE BURGERLICHE SOZIOLOGIE (O historijskom karakteru i historijskoj funkciji buroaske socio~
logije) - Untersuchung am Werk Max Weber Suhrkamp
Verlag 1971.
Ovo djelo predstavlja disertaciju mladog sociologa Wolfganga Lefevra (roen 1941) oko
koje se svojedobno vodila estoka diskusija u zapadnonjemakim akademskim krugovima. U tu diskusiju ukljuili su
se i veliki listovi kao "Die
Welt", "Der Spiegel" i poslani
ki dom zapadnoberlinskog senata. Konzervativniji krugovi, kao
na primjer poznato udruenje
"Notgemeinschaft zur Rettung
der Freiheit von Forschung
und Lehre an der Freien Universitat Berlin", odricali su
disertaciji znanstvenost poto
ona stavlja u pitanje njihovu
znanstvenost ili barem ono to
se pod tim uobiajeno podrazumijeva. Ovako iroka polemika dala je "teinu" tom radu
bez obzira zavreuje li on to
ili ne s obzirom na originalnost teza koje iznosi.
Cilj rada je utvrditi povezanost metodolokog pristupa

graanske sociologije, gdje se

kao reprezentant uzima Max
Weber, sa drutvenim okvirima u kojima ona nastaje. Ui
njen je pokuaj da se Weberova metoda prikae kao apologetika postojeeg koja zbog
svoje ogranienosti ne moe
spoznati one procese koji postojeu stvarnost prevazilaze.
Koje su osnovne postavke
Weberovog metodolokog pristupa?
Stvarnost se subjektu koji
ju spoznaje nadaje kao neto
izvanjsko, kao "objekt" ime
se Weberova koncepcija uklapa u tradicionalni gnoseoloki
jaz izmeu subjekta i objekta
spoznaje. Na taj nain gubi se
razlika azmeu drutvene stvarnosti koja je proizvod drutvene djelatnosti i prirodne stvarnosti koja je vie ili manje
objektivno data. Stvarnost koju subjekt spoznaje je ,,heterogeni kontinuum" injenica koje

255

se nalaze u meusobnim vezama. Ova stvarnost sama po sebi ne daje principe po kojima
bi je spoznavajui subjekt mogao rekonstruirati nego je to
vie stvar njegovog subjektivnog izbora. Pretpostavka je
Weberova da kumulacija prouavanja razliitih veza koje po
stoje u stvarnosti dovode do
njenog potpunijeg poznavanja.
Pokuajmo se ovdje kritiki
osvrnuti na neke osnovne Lefevrove pristupe. Dovodei u
vezu Weberovu metodu sa drutvenim kontekstom u kojem
ona nastaje on nam na alost
ostaje duan mnoge odgovore.
Njegova je temeljna t~z~ d~
Weberova metoda u sVOJOj vnj edno snoj neutralnosti dovodi
do toga da se prema drutvenoj stvarnosti subjekt ne odnosi kao proizvodu drutvenog
djelovanja, ve kao mrtvoj
stvari, prirodi. Na taj nain
stvarnost nastupa prema onome koji ju spoznaje u obliku
prirodne nunosti jednako kao
to kapital nastupa kao neto
prirodno dato i suprostavljeno
ovjeku. Meutim, Lefevre nam
ne daje niti pokuaj skiciranja metodolokog p.ristupa koji bi stvarnost tretIrao drugaije nego kao postvarenu stvarnost. Lefevre kritizira Webera
ali nigdje ne pokuava pokazati da li je uope mogu drugaij~ pristup drutvenoj stvarnosti.
Lefevre implicitno pretpostavlja da je prirodi vjerojatno mogue prii kao "objektivnoj" stvarnosti zaboravljajui
pri tome da i priroda ne postoji u "istom", ,,netaknutom"
obliku ve da je ii ona humanizirana. Priroda je promijenjena od strane ovjeka, ona
je percipirana u zavisnosti od
referentnog okvira onoga koji
ju percipira. Slabosti metode
drutvenih nauka vrijedile bi
u tom sluaju ii za prirodne.
Lefevre protee ovu distinkciju sa isto spoznajnog i na
"tehniko-metodoloki"
plan.
""Jer dok historiar. stvara kauzame odn:ose samo u mislima,

256

prirodnjak protee ovo stvaranje praktiki uvoenjem ekspe!rimenta. Odgovarajui tome

moe prirodnjak sa kvalitativno drugaijom sigurnou tvrditi da je jedno djelovanje bilo
izazvano jednim odreenim uzrokom. Historiar koji spoznaje pomou Weberove metode ne moe nikada biti dovoljno siguran da neko djelovanje
nije bilo izazvano od nekih drugih faktora koje on nije uzeo
u obzir." (str. 18).
Ovome se moe primjetiti da
su i u drutvenim naukama
mogui eksperimenti, ali ostajui u okvirima Weberovog pristupa moemo Lefevru primijetiti da niti prirodnjak ne moe biti potpuno siguran da je
njegov eksperimentom dobiven
rezultat upravo posljedica onih
nezavisnih varijabli kojima je
on manipulirao. Ako uvodei
A dobivamo uvijek B nikada
ne moemo biti potpuno sigurni da uz A nemamo i e koji
ne kontroliramo a koji je stvarni uzrok B. Ovo je vrlo sloena problematika o kojoj
ovdie nemamo namjeru raspravljati ve ju ovdje navodimo samo u tenji da istaknemo slabost Lefevrove kritike Webera koja se prvenstveno sastoji uneekspliciranju
kontra-teorij ske pozicij e.
Lefevre upada ak i u nekonzistentnost kada na poet
ku knjige pie da odreena
metoda koja ima apologetsku
funkciju u jednom drutvenom
kontekstu (u kojem je zbog te
funkcije oito i nastala) u drugom drutvenom kontekstu moe tu funkciju i sasvim izgubiti. Dokazujui u cijeloj knjizi jedinstvo metode sa drutvenim okolnostima u kojima
nastaje ini nam se gotovo nemogue da takva metoda moe biti primijenjena u drugaijem
drutvenom kontekstu
(barem polazei od Lefevrovih
osnovnih postavki). Princip racionaliteta koji slui kao kriterij procjene nekog ponaanja
u Weberovoj tipologiji djelovanja Lefevre navodi kao temelj-

. . , v askocr drutva. ljenju,. st~~ J~~lika simplifika'u praktinih

ni pnnc!-p. b;:rzu. rinciP kao kosti ISUV}?ev
Pr~mj~!1juJUCluJiJaJja ponaa- cija) u nJ~saJr~~ postavljaju
k~ter'l) prosoda ostaje po L~- problema o Naime drutvo
11;.]a ova met'renju neosjetl)l= pre?- naukU. zakonu' vr~~ed?;o
fevrovom 1ll1 . .1 ine suprotnostI b <l;Zlranod na krizu i traZI nJeva na 1??tenc9a ostoje u dru- ~tl :zapakra u socijalnu tepnolou omoc drui nega~IJe kOJe p. Odatle pro- sen]e. oz.
ZiVa da fa rijeenja
tveno). stya~os:l'oloaetshl ka- giju tj. PukO
istie l( ~~z3 od1eljak "Zielen- tvene na e
k . a ne morakter ufvfil.. 7" prvOa poglav- naU.
de Ins
ZleI1Z
'"
v Meuti~ci;~apo~lj~e ?rn. k . a polazI o d
lja).
. to tako kako onda ze sama
Ako Je
'T primjenu te tvene uslov~ 1 '~~ta koje"" izLefevre Z~~~ijem ko~tek pri~ciya ~~i~~ranja pos~'?le
metode u..
"'ra imati uruver- VOdI IZ
f' ovom mlslJestu? . ~na ~~1 m~st ili je tv~dnja c;g prema v;e d~l zadovoljav!'lzalniJu vnJeldD;, vhl nekoI1Z1sten- nJu ne moz
na pitanja kOJa
Lefevrova oglc
jue odgovore
.
. . drutvo postavlja.
~
tna.
Vfna apologetskog ka- )0]
f'
va pnKao sus 1
etode smaSimplifika~ija k~e e~~jjasnije
raktera Webero,,:~Jci vrijedno- stupa ~o!azI ov Jom redu on
tra Lefevre. ~adi Zbo cr njega do izraza.Ja. ~ Jristentan u slisni agnoSt1;cIZ~m~i bi1~ kakav
s.asWbe~a Weber eksplije nemogu~e ~osti ili iraci~ nije
nauka nije ona
sud o raClOn
t' k-~To pn- jeenju v e
stvarnos l
""-"
D
cit:~:lO
kabze :eirati poeljne 1?-st
nalnos 1 k . drutvene. " m- kOJa tre a
'e samo raCIOrodne ta o 1
e proizvod,
love ivota. IOn!,: J cijene kotatvena s!varncifelltnost dru= nalna ka~ku ~Cl)a o'edinih cilj eopredmecena drusVtvo odnOSI nJ'a dostIZanja P )demo poznaAko se
V
vdje nave
tva.
. stvarnosti drug.aCI- va. D
. a o. Weberova predav~
prema oVOJ
rema svoJem ti CItat
IZ
ft als Beruf .
ije. nego ka~m; svojoj vlasti- nja "Wissens~: takav i takav
proIzvodu, Pf tada se ono od- "Ako se zaUZ u skladU sa nl3:toj stvat"!:0S l, .. dnosno neu- stav, onda se,
moraju pnnosi m~ffau v~~:kom slu~.j? uni~. iskustv~dstva da bi se
!ralno
stveno; drugac~le memtl takva: no sproveo u
Ipak neznan d
drutvo Ulje taj stav. pra f ~redstva moda
izreeno:. ta va 'k" (str. 99)
delo. Al}-. ova
za koja vemdrutvem n::ucm 'svo' e vrijed~ogud
bl~
:~;:te
odbaciti. :r~
Na temeljU J!e f :Weberova
Jete a
b'rati izmeu CIlja
nosne neu~::a Lefevrovu rni~ d a se. bmora
l
D a v.li
metoda pr
luenje kapl- i neIZ ezvnih sredstava.
sredstvo? UClljenjuNz~~ap~t~je djelatnost CilJ'. opravdava
v'tl' sa nue .SUOCI
talll;. a
podjeli rada na tel] vas mzVo
ali ne
v,
takvo O" IZbora,
l~k
bazlr.a?-afuitki odvajajui se o~ nos~u
v. . ' ""ta vie, ukou ,0
izvora transcendencl- moze UClmtl nl
v'telj
i
nece
ih
moguc .. , a
. . mo- boe da ostane t;fl
J.e postojece",.
da bude demagog.
ma
f' e ne lZllOSl
L
t me nauka pr~ .
Opet e e~r e Kakvu poziciPrema
o
ve
postavljatI
CIgue alterna ~v z auzimati u od~e moz oe samo dru. n auka moze
]U
drutvenomk ont ek - Webem
ljeve, vec to m Ta ista nauka
reenom
stu?
. . tvena praksa. . vnih prakti
. ,
okuava pokazatI l dala je.. n~ ?sPJes sjetimo se
fikasnost WeLefevre :tJ
v tu tehnicku nee
revolucije
CIS
de (iako on u oV0I?- nijih DJesenJ'::anske
KeyneSlj
v .
.... njenoO" znacaJa
beroye rr;eto d'el'ku oito Vl- samo
posl)edn)em. o )W~berovoj me- u ekonOI~~}]1 l ekono~sku polipraktlC?-U . tih injenica
e ne g?vor!r~anskoj nauci.!f za
todi vec ~ "'.
naem IU1S- tiku. NeuzImanje
cjelini gdje Je, po
T--

.,

umru:

257

17 Marksizam u svetu 11

u obzir osiromauje i ini autorovu argumentaciju iskonstruiranom.

Da pokuamo rezimirati. Lefevrova knjiga predstavlja pokuaj utemeljenja jedne spoznajno-teorijske kritike Web erovog metodolokog pristupa.
Slabost Lefevrova je u tome
to ne daje jasno vlastitu teorijsko-metodoloku poziciju ona
je naznaena kao marksistika
ali nigdje nije konzekventno
izvedena) to ga onda vodi i
u niz nedosljednosti i u samoj
interpretacij.i Webera. Sa druge strane Lefevre ini veliku
simplifikaciju
identificirajui
Webera sa cjelokupnim kompleksom onoga to on naziva
graanskom naukom. Oito je

da Weberov pristup ne iscrpljuje itav kompleks graanske

nauke te tako mnoge Lefevrove kritike nemaju takav generalizirajui domet kakav im on
eli pridati.
Knjiga predstavlja pokuaj
kritike gnoseolokog dometa i
socijalne funkcije jedne metode moda vie interesantan po
tome u kakvom je drutvenom
kontekstu nastao i kakve je
reakcije izazvao, nego po dometu vlastitog teorijsko-metodolokog ostvarenja. Socijalni
kontekst i funkcija ovog rada
daju mu vjerojatno vei znaaj nego imanentna mu teorijska vrijednost.
Duko

Sekuli

BRUDER, KZaus-lilrgen: KRITIK DER BURGERLICHEN

PSYCHLOGIE. ZUR THEORIE DES INDIVIDUUMS IN
DER KAPITALISTISCHEN GESELLSCHAFT. (Kritika
graanske psihologije. O teoriji individue u kapitalisti
kom drutvu) - Fischer Taschenbuch Verlag, Frankfurt/Main 1973.
Obiman zahtev ove zbirke od
Bruder u uvodu
nastoji da potkrepi istorijski,
pri emu on istoriju kritike
graanske psihologije skrauje
na razdoblje koje je on sam
doiveo - na studentski pokret. Sigurno da bi bilo interesantno ispitivati aspekte ove
hitike i njihov dalji razvoj. Ali
ko recimo poznaje Vigockog
(Wygotzki), Rubintajna (Rubinstein), Leontjeva (Leontjew)
i druge, taj e u ovoj iroko
prikazanoj
psihologizirajuoj
naunoj kritici moi svakako
da prepozna izvesnu varijantu,
no nikako naelnu kriti-ku, graanske psihologije. Ali ak i
ova zakasnela studentska kritika sputana je paualiz;iranjima koja poinju s "razbija
kom kampanjom" na "Kongresu kritike i opozicione psihologije" u Hanoveru 1969. (8),
koja podmeu jedno okretanje
ka "progresivnoj pozitivistietiri lanka

258

'koj psihologiji" (9), i najzad

dokazuju "sramnu propast"
(15).
U celokupnoj Bruderovoj
skici radno stanovnitvo se i
inae ne javlja kao realan aktivan subjekat, ve uvek samo
kao apstraktna kategorija; sad
je i studente izgubio iz vida,
koji su nekoliko godina bili
uzdizani do revolucionarnih surogat-subjekata: oni do pune
promene nisu doveli, iako su
to s puno rei obeavali. Kako
stoji s potrebom dijalektikog
miljenja kad Bruder vidi samo jo "Konkursmasse" i "leve naunike", degradirane u
"gole ostatke negdanjih zahteva studentskog pokreta, kojih
se vie niko ne dri" (15.)
Demokratski studentski pokret je postao jak. On svakako ne o p t u u j e samo "Psihologiju kao tehniku za iskljuenje politike" (24), ve upravo priznaje politiki znaaj jed-

ne psihologije u interesu kapi~

tala i kao p r a k t i n u kritiku joj angaovano suprotstavlja interes za istinskom psiholokom spoznajom, koji jeilstovremeno interes jednog rastueg broja radnih ljudi s ciljempoboIjanja uslova njihova ivota. Bruder naprotiv dri posmrtne govore ovom ivom pokretu na visokim kolama, a dalji razvoj nauke u
najboljem sluaju ignorie.
Utoliko je pokuaj da se veoma heterogeni lanci samu sa
stavovima o kojima se raspravljalo prilikom studentskog
revolta informativniji no pojedinani lanci, utoliko pre to
je sam Bruder u svom naknadno napisanom uvodu mnog~
jasniji no u svom "Nacrtu krItike graanske psiholog,ije".
Posle dugog citiranja Fehnera
(Fechner), koji kao praotac
psiho fizike mora da snosi odgovornost za razvitak skoro i
tave moderne psihologije, sledi
neposredno okretanje Platonu
(109), a potom se pl'ikazuju
razne kole graanske psihologije s pretenzijom materijalistikog pisanja istorije. Bruder
se svakako pri tome u najboljem sluaju probija do ocenjivanja povremene korisnosti
jedne teorije za drutveni razvitak. Na primeru referisanih
teorija o uenju moe se pokazati da se ne prerauje istorijski razvoj, koji je odavna dao
i kritiku psihologije uenja,
ve da se psiholoke teorije
proizvoljno i apstraktno suprotstavljaju kritici politike
ekonomije. Bruder postuIira
jedan opti interes kapitala u
istraivanju zakonitosti uenja
(144), ali on sumnja u mogu
nost spoznaje zakonitosti ljudskog ponaanja uopte; ostavlja mogunost da ga ak i prirodne nauke samo prividno
spoznaju (98). Kako treba otvo]1iti prilaz do psihike realnosti, do "unutarnje - strukture
individue" (123) kad se kao jedan
ne do s t a t ak
tvrdi:
"Spoznaja postaje goli odraz
realnosti" (118)? Kad bi Bru-

derove ekskurzije u istoriju

psihologije mogle ba to da
ostvare! Umesto toga prikaz
zavrava u revolucionarno-teoretska razmiljanja koja se uvruju na pojmu proizvodnog opteg radnika, koja se
obogauju citatima od Markuzea (Marcuse), Gorca (Gorz) ,
Briknera (Bruckner) i Krala
(Krahl) , a treba da rasvetle
"socijalno revol~cionarn~v st~a
teku ulogu naucno-tehnicke illteliO"encije" (191). Pri tome on
raz;itak psihologije vidi tak~
totalno ,,kao proces ~ubs;;nll
ranja pod potrebe l'apItala ?-~
se skoro sve moze pokvantI
samo uldanjanjem kapit~.z
ma" (166) a svaka skrommJa
pro~ena uldanja jedino anahrani stike ograde (194).. N!i
kraju je nejasr:o .kak~ ?vaJ ~n100" izmie svoJoJ lOgiCI, posto
k~pitalistiki nain proizvod~je sam (oduvek) trai takvu
hitiku postojeeg." (196).
.
trajfeler (Streiffeler) pra':l
pokuaj da objasni odnos PSIholoO"ije i marksizma. Bez obzira "na brkanje psihologije s
psihoanalizom, on pravi neke
.interpretacije koje menjaju
smisao. Tako se on divi Lucien
Sevu (Seve) to je on dalje
razvio teoriju individue a da
time nije hteo "da se sloi s
jednom posebnom ,marksisti
kom psihologijom'" (26). trajfeler mora da Seva pogreno
shvata ako se kod njega marksizam ograniava na sakupljanje dovoljno poznatili Marksovih citata, i ako ga on ne shvata kao jednu nauku koja treba
stalno da se razvija. Polazei
od "suvih dijalektikih abstrakcija Engelsova tipa" (51) trajfeier iz jedinstva materijalnog
sveta i jedinstvenosti procesa
spoznaje. koje us}vari po.s~e
marksizam, zavrsava s Jednilm
predmetom istraivanja koji se
nikako vie ne moe razlikovati. On trai "protivurenost
izmeu proizvodnih snaga i
odnosa proizvodnje u individuama" (52 i dr.), i za njega
se otuenje kvalitativno pro~enilo otkad drava moderira

259

suprotnost izmeu kapitala i

rada" (49). Antagonistika suprotnost radnike klase i klase
kapitalista zamenjuje se onom
izmeu individue i odnosa proizvodnje, a to je konsekventno
samo ako se "psihologija kao
sredstvo za poveanje produktivnosti" u svakom sluaju oznaava kao "karikatura" (25).
Volpert trai za psihologiju
cilj jednog "poveanja ljudske
radne produktivnosti sa svrhom formiranja socijalistikih
linosti. .. Ta tako koncipirana psihologija postala bi time
glavni sastavni deo jedne iz
osnova nove nauke o radu"
(242). Do ovakve izjave Volpert
je mogao stii tako to mu se
u njegovoj teoretski-istorijskoj
studiji o radnoj i pogonskoj
psihologiji kapitalizam ne pokazuje naduvan u abstraktnoj
veliini
kao kategorija koja
sve nadvladava. On istrauje
praktino angaovanje psihologije u preduzeu, analizira
dvojni karakter rada i zakljuuje da samo denunciranjem
pogonske psihologije nije nita uinjeno (242). Razvitak
Tajlorizma (Taylorismus) opisuje se tako da postaje jasno
zato danas zakon o preduze-

ima propisuje da "poslodavac" i fabrild savet treba da

"uzmu u obzir sigurna saznanja nauke o radu o ljudski
pravinom uobliavanju rada"
( 90). - Ovde bi Bruder mogao jo da naui da se taj lorizam ima prevazilaziti ne sa
Zon-Retelom (Sohn-Rethel), ve
sa sindikatima (138 i 228). Ako
se Volpert uobiajenoj kritici
nauke o radu ne prikljuuje
kao "perfidna namera zatakavanja", ako je se ne dotie
globalno kao .instrumenta vladavine, ali ipak kao "od zaet
ka vezane s kapitalistikim nainom proizvodnje" (240) onda e time ipak na poslednjim stranicama biti ostvaren
koristan doprinos kritici graanske psihologije. Kako je
ovaj prilog dospeo u ovu zbirku? Sam Volpert konstatuje:
"kako daleko od proizvodnje
a koliko blizu intelektualnim
poljanama za igru se i dalje
obrauje ,kritika psihologija'"
(219). (Das Argument 89, februar 1975)

Bernhard Wilhelmer
(Oldenburg)
Prevela Svetlana

Dragovi

GOULDNER, Alvin W. "FOR SOCIOLOGY: RENEWAL

AND CRITICUE IN SOCIOLOGY TODAY" (Za sociolo
giju: Obnova i kritika u savremenoj sociologiji), Basic
Books: New York, 1973.465 strana.
Marcuse je u Umu i revo-organizuje u interesu ljudske
lucija" (Reason" and Revolu- emancipacije. Ali, kao to je
tion), i jo potpunije u svom Marx sa sigurnou utvrdio,
eseju "Studija autoriteta" (A ova kolektivna samosvest se
Study ot Authority)* trasirao u drutvu koje je pocepano
proces sekularizacije hrian- na klase u konfliktu degeneristva od Luthera do hegelijan- e u ideologiju vladajue klaske filosofije, kao i njeno ko- se, i umesto da bude sredstvo
nano rastvaranje u sociologiljudske emancipacije, postaje
ju sredinom devetnaestog veka. orue drutvene kontrole i apoSociologija je trebalo da bude logija za postojei status quo.
ona kOlektivna samosvest ko- Stoga se Hegelovo prinudno
jom bi drutvo moglo da sebe pomirenje u "Filosofiji prava"
* Prvobitno je napisan za Institut fUr Sozialforschung i njegovo monumentalno izdanje studija Uber Autohoritat und Familie, sredinom 1930. godine.

260

(Rechtphilosophie) zavrilo kao prvi s.istematski pokuaj u okideoloka mistifikacija upravo viru drutvenih nauka da se
u mel'i u kojoj je brisalo kla- obezbedi subjektivna osnova za
sne razlike pod postulacijom sociologiju. Ono to on predlaneutralne Drave koja objek- e je upravo vrsta reenja k~
tivno posreduje u graanskim je je Huser! zahtevao u "Knproblemima drutva: u stvari, zi evropskih nauka" nastojei
iako je pruska politika stvar- da da nov pravac zapadnoj
nost toga vremena bila neto svesti UOCI pokolja . Drugog
sasvim drugo, prikaz koji je svetskog rata. Po Gouldneroon dao se odnosio na buroa- vom miljenju, ono to karaksku dravu koja titi buroa- terie "refleksivnu sociologiju"
ske interese i to u kontekstu nisu ni "pojedinci i problemi
u kojem su potpune .iskljuene koji se studiraju niti tehnike
klase bez svojine.
i instrumenti koj.i se koriste
Od tog vremena situacija se u studiranju ovih. Umesto togotovo nije izmenila: nemajui ga, za nju je karakteristina
objektivne uslove koji su bili relacija koju utvruje izmeu
nuni da bi se ostvario zada- bia sociologa i bia pojedinca,
dat ak koji je dobila i sa pre- izmeu uloge i oveka koji je
tenzijom naune objektivnosti, obavlja." Sasvim razumljivo,
sociologija je nastavila da is- meta napada je okrenuta prepunjava prevashodno konzerva- ma onome za ta je veina sotivnu funkciju. No uporedo sa ciologa do sada smat~a~a da
ovim razvijala se paralelna tra je sine qua non condltlp ~a
dicija marksistike teorije ko- unosti sociologije: obJektIVja je teila da uini ono to nost .ili kako Gouldner vie vosociologija nije uinila i to ta- li d~ kae, ,,metodoloki duako to je nastojala da prevazi- lizam". Gotovo da je nepotrebe fundamentalni konflikt koji
no naglasiti da nim su Gouldje onemoguio sociologiju da nerov persuadivni nain izlaostvari svoje prvobitno odre- oanja niti pak njegova jasna
enje. Stoga se ve od samog
~rgumentacija uspeli da u~e~e
poetka
sociologija razvijala njegove kolege. "Nastupajuca
tako to se nadmetala sa svo- kriza"
(nasiov Gouldnerove
jim tihim sagovornikom: mark- knjige, prim. prev.) je bila
sizmom. Gouldner je u svom stalni izvor negodovanja od
delu "Nastupajua kriza za- strane sociologa koji pripadapadne sociologije", istakao da ju poredku to se moe videti
sve dok se dananji marksi- na osnovu' broja polemikih
zam ne integrie u predomi- lanaka koji objavljuju asopi
nantnu socioloku struju, u si "udruenja" sociolog?-.
..
funkcionalizam, sociologija e
Gouldnerovu poslednju knJIbiti sve vie meta napada dok gu "Sa sociologiju", treba shvase na kraju ne utop.i u irele- titi upravo u ovom kontekstu.
vanoiju. Takva jedna integra- Kako polemiki ton ta~o i nacija bi istovremeno bila dobro- stojanje da se refleksIvI}<l: sodola i samom "ortodoksnom" ciologija ubedljivo obnOVI l domarksizmu, koji je i sam u puni u novijim Gouldnerovim
krizi, budui da je ve due radovima saglasan je sa njegovremena u stadij umu teorijske vim ranijim delima koji dosesenilnosti. Traei izlaz iz ove u i do 1955. godine, i treba da
situacije, Gouldner uvodi po- oznai jedan neprekidni kontijam "refleksivne sociologije" nuitet u Gouldnerovom razvokoja treba da da obnovu kako ju. Utoliko je opravdanije da
funkcionalizmu tako i mark- problematiku ove Gouldnerove
knjige veemo za njegov mnosizmu.
Ono to je od posebnog zna- oo izdavani esej "Anti-monitaur: Mit o sociologiji koja je
aja u Gouldnerovoj "refleksivnoj sociologiji" je da je to osloboena vrednosti" (Anti-

261

l
j
-minotaur: The Myth of Value:
-free Sociology"): u sreditu
refleksivne sociologije nalazi
se problem vrednosti. i ciljeva
kao i njeno polazite od objektivistike sociologije. Jo jedanput se subjektivnost i telos postavljaju kao fundamentalne
odrednice drutvene teorije.
Naravno, sve dok objektivistika sociologija razmatra problem subjektivnosti. tako to
ga reava redukovanjem uloge
sociologa na neutralnog tehniara, a problem vrednosti komotno prenebregava time to
se ograniava na ono to je
dato, ona mora da nae svoje
ishodite u prihvatanju drutvenih vrednosti koje su sedimentirane u postojeim institucionalnim strukturama i prihvatanju postvarene subjektivnosti vladajuih interesa: otuda njen implicitni konzervativan karakter. Ona pretpostavlja vrednosti i subjektivnost,
ati ove nisu niti univerzalne
niti njene sopstvene. One pre
pripadajU poretku, koji poput
Hegelovog "objektivnog duha"
prodire u svald domen datog.
"Objektivni duh" nije neki van
vremeni, mrtvi objekt ve ukljuuje, kao neodvojivu ~truk
turalnu komponentu, proJekto,
vanu budunost - ono to nije
- kao svoju pravu sutinu:
vrednosti ,i aspiracije onih drutvenih bia koji produkuju i
reprodukuju ono to je drutveno dato. Preobraanje fluidne stvarnosti od strane jednoo- objektiv,iste,u mrtve i takO'" kvantifikabilne date ima
cenu koju je naunost uveliko
otuila od njega: on rtvuje
svoju subjektivnost li slobodu
svojoj naunosti:
.
Samo poricanje neutr~lnostI
sociologije nije u stanju d~
automatslci rei problem ali
zato otvara put za ira etika
pitanja. Sto&a nije sl~ajno to
je drugi esej ove knjIge p~sve
en kritici Beckerove soc1010gije pol;?ee~ih i obespravljenih drustvenih grupa. U radu
Sociolog kao pristalica" e,The
ociologist as Partisan") , Goul-

262

dner estoko napada nekriti

ku pnistrasnu sociologiju koja,
mada na strani drutvenih grupa koje su hendikepirane ne,
manjem privilegija, se zavrava u ,postvarivanju postojeih
relacija moi i tako onemoguava njihovo eventualno prevazilaenje. "Ona izraava romantizam nadzornika zoolokog vrta koj~ ponosno izlae svoje
retke .primerke. I poput uva
ra zoolokog vrta on nastoji
da zatiti svoju kolekciju: on
ne eli da vidi pos~moce kako
bacaju kamenje na ivotinje
iza reetaka. Njemu meutim
ne pada na pamet da reetke
ukloni i pusti ivomnje napolje. Stav ovih uvara zoolokog
vrta je daoforme jedan udobni i ljudski Indijanski rezer~
vat zatien drutveni prostor,
u ~kviru kojeg se ovi ivopisni pnimerci mogu da izloe !'l
da ih pri tom niko ne uzneilllrava i menja (str. 37-38). Situacija se zatim komplikuje
injenicom da se pojavljuju
zainteresovani koji bi hteti da
ove pnimerke stokiraju i koji
beznadeno trebaju nove podatke o ovim potlaenim drutvenim grupama pa su prijemivi ak i za ona istraivanja
koja su rukovoena sa stan~
vita drutvenih grupa u nemIlosti, iz istog onog razloga
zbog kojeg su kolonijalne vlade podravala slina !istraivanja u antropologiji" (str. 46).
Ako Gouldnerove primedbe koje se tiu oportunistikih i karijeristikih implikacija ovog
tipa sociologije lie na ad hominem optube, treba da podsetimo da je .glavno uporite
refleksivne 'sociologije upravo
u subjektiviranju drutvene
nauke preko svesne reintegracije istraivaa kao integralnog
dela samog istraivanja. Motivi
sociologa, njegov telos, ili po
Gouldnerovoj terminologiji, njegova infrastruktura (tj. njegove fundamentalne pretpostavke, njegova oseanja, stvari koje su za njega realne i nain
na koji ove stvari oblikuju njegovu teoriju - str. 78), je u-

pravo ono to odreuje njegove kategor,ijeanalize. Stoga se

esto upuivani prigovor Gouldneru da je u pitanju ad homine111. argument svodi na jednu objektivistiku predrasudu
koja II potpunosti previa ono
to je osnovno za refleksivnu
sociologiju.
Jo od Platona je etika neizbeno nalazila svoj temelj u
pol.tici te Gouldner .fi tom smislu ne predstavlja izuzetak:
subjektivnost je uvek i prvenstveno intersubjektivna. Ovde
refleksivna sociologija nalazi
svoju najstroiju proveru: stoga je "Politika dulla" e,The POlitics of the Mind") daleko od
toga da predstavlja jednu polemiku raspravu sa kritiari
ma M. Zeitlinom, Touraineom,
i Flaoksom, ve je kljuni esej
u knjizi koji omoguava Gouldneru da u potpunosti razvije
svoju poziciju. Meta je, jo jedamput, objektivizam i Gouldner ne okleva da ga razori jer
za njega on predstavlja lanu
svest. Ovo je utoliko vanije
jer su njegovi kritiari ovog
puta iz redova marksista.' Ovde
se Gauldner, koji je verovatno
prvi ameriki sociolog koji je
ozbiljno shvatio sociologijin
Aufhebung prema filosofiji; i
koji definie plitkost kao "veru da se moe obavljati jedna
intelektualna disciplina kao to
je sociologija a da se pri tom
ne bavimo filosofijom" (str.
111), postavlja bez predubee
nja prema zapadnoj marksistikoj tradiciji "kritike teorije" da bi u potpunosti razvio .i
razradio konceptualni arsenal
refleksivne sociologije. Lukacs
i Habermas, kao i mnogi uz
njih, su tako ovde nali mesto,
ali je Gouldner naalost u ovoj
integraciji esto bao nekritian.
Nije stoga iznenaujue da se
Gouldnerovi reorganizacioni napori u sociologiji, to je stanovite mnogih, bili modelovani
po uzoru na Lukacsa (1922. god.
Vintage izdanje str. 114) poto
je: "centralni problem koga suoava savremena sociologija,

kalm akademska tako i mark-

sistika, problem meuveze iz-

meu teorije i prakse", to je

,!drutvena organizacija... koJa ~m~guuje klju~no posredovanje lZilleu drustvene teorije i drutvene prakse" (str. 97).
Shodno tome, program refleksivne sociologije je da u optim potezima zacrta vrstu
protiv-kulture koja bi postojala
u okviru discipline da bi po
mogustvu ispunila poziv sociologije da bude samosvest
drutva.
Gouldner je svakako svestan
P?gubnih staljinistikih posledIca koje su pratile slian Lukacsev napor. Stoga u svom
odgovoru Flacksu, ~ on nedvosmisleno izjavljuje da ni pod
kojim okolnostima sociolozi ne
smeju da postanu istra,ivai u
slubi trita ili funkcioneri revolucije, niti pak da postanu
elita koja upravlja "Pokretom".
Umesto toga oni po svaku cenu moraju da ostanu anonimni, dotle ak da "ako prihvate
ulogu voa u politikdm gru_
pama oni moraju da se od~ek
nu svog lanstva u zajednici
te<?,~efiara" (str. 121). Na ovaj
naCln Gouldner veto izbeo-ava
da .. govori o r:izicima poslova
kOJI prate radikalne intelektualce 20. veka. Meutim, njeo-ovo reenje povlai reifikaciju
fundamentalnog odvajanja u
g?rnjem smislu - izmeu soc1Ologa oveka i socioloo-a naun~ka, ..iako je ukidanj~ ove
separaCIje neophodan predusl?v za same emancipatorne ciljeve koje on trai. Gouldner
vidi refle~c.sivnu sociologiju na
takav nacm da ona treba da
sauva svoj identitet od svake
p~omene i tako daje socioloZIma monopol na svest. Meu
tim, ljudska emancipacija znai upravo demokratizaciju drutvene svesti, tako da svako u
granicama, moe da post~e
subjekt. No makoliko ovo zvualo utopijski, ovo znai da
"profesionalci" treba nekako
da se .povuku tako da ne samo
sociologija ve i svaka druga

263

disciplina postane zajedniko

svih. Ovde je gotovo
nepotrebno evocirati Marxovu
metaforu engleslrog dentlemena iz provdncije koji ujutru peca, u podne ita Parsons, a
uvee se bavi ekonomskim pitanjima. No na neki, jo uvek
neodreen nain, fragmentacija saznanja kao i podela rada
moraju da ustupe mesto nekom novom injenikom stanju gde se njihove oslabljene
posledice nee vie odrati. Ovo
je naravno dalekosena projekcija. U meuvremenu, jasno je
da je Gouldnerov predlog najkonkretnija alternativa koja
nam stoji na raspoloenju.
U svakom sluaju, spekulacije ovakve prirode idu preko
onoga za ta je Gouldner spreman, barem u odnosu na nau
primedbu. No i pored ovoga,
njegova artikulacija znaenja
emancipacije ih ipak zahteva.
Sama mogunost racionalnog
govora (discourse) predpostavlja zajedniki jezik bez kojeg
mije mogua niti zajednica niti
istina (str. 104). Meutim, postojanje prave zajednice sa zajednikim jezikom povlai sobom upravo ono to Marks zove besklasnim drutvom budui da samo postojanje klasa
pretpostavlja korelativno postojanje kvalitativno razliitih
infrastruktura i stoga kvalitativno razliite jezike - te dakle zajednice nema. Ako klase
shvatamo u terminima prakse,
to jest, da su bazirane na kvalitetu svakodnevnog iskustva,
i stoga bazirane na podeli rada
koji ga odreuje, racionalni govor (discourse) koga Gouldner
pretpostavlja kao uslov refleksivne sociologije (str. 97-98)
moe biti tek cilj kome se tei.
U ovome je Gouldner veoma
blizak Habermasu koji u svom
odbijanju da kritikuje samu
strukturu zapadne nauke, jo
eksplicitnije mora da odbaci
mogunost prevazilaenja podele rada, i stoga da, u krajnjoj liniji, prihvati kao "prirodan" fundamentalni karakter
buroaskog drutva. Upravo
naslee

264

zbog ovoga je nemako van

-parlamentarna levica nazvala
Habermasa pukim reformatorom bez revolucinarnih aspiracij a. Ono to spasava Gouldnera od iste sudbine jeste njegov
beskompromisan stav protiv
objektivizma - koji ide mnogo dalje od Habermasa - ti.
injenica da je amerika levica mnogo manje sofisticirana
od svog nemakog pandana.
Najvie to su ameriki marksisti poput Zeitlin a i Flacksa
mogli da uine prptiv Gouldnera jeste da ga izazovu u onome u emu je najjai: u njegovom antiobjektivizmu. Stoga
su umesto da pokau kritike
zube, oni pokazali stepen neospornog proburoazivanja njihovih sopstvenih marksizama.
Sve to smo do sada naveli
predstavlja bitnu razradu li razjanjenje tema i problema koji
su ve bili razvijeni u "Nastupajuoj krizi". Pa ipak knjdga
"Za sociologiju" ukljuuje i
novije i sasvim nove, prethodno nepubillkovane eseje kao to
je, na primer, "Romantizam" i
klasicizam: Duboke strukture
u drutvenim naukama", koji
sigurno uvode nove kontraverze. Kao da nije bio dovoljno
zastraen ogromrnm brojem radova koji su napisani na tu
temu, Gouldner pie i drugu
originalnu knjigu u kojoj razmatra jo tei i neuhvatljliviji
predmet: romantizam. Njegov
cilj je da naznai analitike
modele (ili, po njegovoj terminologiji, duboke strukture) preko kojih se moe postii bolje
razumevanje i vrednovanje drutvenih nauka i njihove istorije. Njegove skice kako romanllizma tako i klasicizma
kao heuristiki saveti omoguuju izvesne interesantne uvide o sociolozima kao to su
Weber, G. H. Mead, C. W. Mills,
Lazarsfeld, atd. No, u meri u
kojoj se njegov prikaz romantizma zavrava time to ukljuuje Kanta, Hegela i .u velikoj
meri i samog Marksa, on zamrauje neke krucijalne distinkcije i stoga se mora uzeti sa.

ogromnim rezervama. Rezultat

je taj da, ne zanemarujui njegovo stalno naglaavanje istorijske i politike dimenzije sociolokdh problema ovog tipa,
Gouldner depolitizira i deistorizira romantizam time to ignorie politike amplikacije
svih njegovih bitaka i ratova
nja, i to naroito u odnosu na
intelektualno naslee faizma.
Moe se ak u izvesnom smislu rei da je Gouldnerova interpretacija romantizma i sama romantina: pa tako "Romantizam nije bio samo estetiki ve postojan drutveni pokret koji je imao mnogo lica.
Bio je to pokret obnavljanja
evropske kulture u svim njenim manifestacijama - umetnikim, knjievnim, filosofskim,
religioznim pa ak i naumim"
(str. 330). Izgleda da je Gouldner ovde sasvim zaboravio da
je ranije stavljao naglasak na
ljudskoj emancipaciji jer, mada on s vremena na vreme uka
zuje na reakcionarni karakter
politikdh impllli:acija romantizma, ovde je to sada manje vano, dok je sam pokret hipostaziran, kao uostalom i klasicizam, na rang vodeih savremenih intelektualnih struja. Cinjenica je da je romantizam
nastojao da povrati totalitet u
kontekstu rastue fragmentacije i kulturne dezintegracije, no
kao to Gouldner pokazuje, to
je davnanji aristokratski totatalitet privilegija i odnosa podinjenosti u kome je sam pojam ljudske emancipacije bessmislen. Idealizovani organski
totalitet se opire svim kvalitativnim promenama te ispunjenje ili spasenje postaju isto
line opcije koje se nude izabranoj manjini. U ovom smislu, to je odluujui korak unazad, ak i u odnosu na kapitalizam koji, barem u pr.incipu,
tei univerzalnosti. Lako je
simpatisati sa romantiarskim
enjama poput one koje se
nalazi u uvodnom delu "Teorije romana" mladog Lukacsa:
"Sretna su ona doba u kojima
i p . zvezdano nebo mapa svih

moguih staza doba ije su

staze osvetljene sjajem zvezda.
U njima je sve novo a ipak
poznato, puno avantura a da
se ipak osea svojim. Svet je
veliki no on lii na dom, jer
vatra koja gori u dui iste je
sutinske prirode kao i zvezda;
svet i pojedinac, svetlo i vatra, jasno se razlikuju iako nikad ne postaju stranci jedan
drugome, jer vatra je dua svog
svetla kao to se sva vatra
odeva u svetlo". No ovo organsko zajednitvo lii na zrelo doba koje se prisea svog
per,ioda mladistva: one izgledaju dobro upravo sa jednog
novog stanovita dok su nekada, pre ovih ideaillzovanih seanja bile neto sasvim drugo.
Cak je i kod mladog Lukacsa
ovo organsko zajednitvo protivstavljeno
fundamentalnim
procepima buroaskog drutva
koje stvara roman kao svoju
glavnu umetniku formu u traganju ne za prostim vraanjem
nepovratno izgubljene nevinosti ve za umiverzalnou koja
e se integrisati na nov nain.
Ono to je ovde odluujue nije karakter organskog ve jedan kvaliJtativan skok bez kojeg bi romantiarska stremljenja na politikom planu nuno rezultirala faizmom.
Uostalom, ta je falizam drugo do povratak pseudoorganskog koje je do kraja ispunjeno vatrenim pOl'icanjem kvalitativno novog? Sam fascio odgovara snopu tapova koji
predstavljaju razliite drutvene grupe povezane dvema trakama koje reprezentuju Dravu pomou sasvim vidljive 'osovine i koja sasvIim oigledno
zamenjuje organizovano nasilje, A sama istorijska funkcija
faizma sastojala se u ,tome da
se sauvaju od svake promene
postojee relacije moi i to u
periodu kada nije bilo boljili
naina da se odbaoi zahtev za
kvalitativnom drutvenom promenom i da se pri tom osigura dalji kapit:;tlistikli razvitak. Stoga se okantna nostalgija znaajnog broja Italijana

265

1
I

i Nemaca ve zalih u godine

za predratnim periodom treba
da shvati upravo u terminima
organskog zajednitva koje je
faizam i nacizam nastojao da
ostvari uz pomo neo-romantiarskog
ideolokog pastiche
krcatog mitovima i kontradikcijama.
ak i egzistencijalizam, taj
najslavnija intelektualni potomak romantizma, pati od istih
tih osnovnih nedostataka. U
svom pokuaju da zatit,i konkretnost pojedinca od isparavanja u abstraktnu univerzalnost kruto .postavljenih i strogih kategorija onoga to Goulduer zove klasicizam, egzistencijalizam preuveliava znaaj
onoga to je dato i postvaruje ga tako da mu je ishodite
u por-icanju same mogunosti
kvalitativne promene. "Absurdni in", absurdni sledstveno
apstraktnom racionalizmu P.rosvetiteljstva, konstituie egzistencijalnog subjekta upravo u
onoj meri u kojoj je to in
slobode. No bez obzira da li
je pojmljen kao religiozna "vera" teistiJmg egzistencijalizma
ili kao "revolucija" ateistikog
egzistencijalizma, on ostaje privilegovani in individualnog
spasenja koje podrazumeva da
je sve ostalo fundamentalno
neizmenjeno. ak i kod jednog takvog intelektualnog diva
kao to je Sartre, problem
kvalitativne promene ostaje nereen i nereiv u okviru konteksta u .kome je postavljen:
serijalnost na kraju sebe ponovo potvruje - to objanjava Sartreovo dugogodinj~
bavljenje Flaubertom. Budui
da se u krajnjoj liniji konkretnost moe nai samo u organskom karakteru ivljenog
iskustva, jedini nain da se do
nje nekako doe je da ,se istrauje svaki mogui detalj i pukotina Flaubertovog ivota.
Mada je Gouldnerova interpretacija, ak i u svojim najpozitivnijim procenama, u osnovi ispravna, sam romantizam
se na nivou teorije .pojavljuje
kao beznadean. Ono to nije

266

u redu sa Gouldnerovom analizom ne tie se onoga to on

kae ve onoga to on proputa da kae, zbog ega su njegove globalne procene dosta
izgubjie. Stoga je i njegova
ocena Hegela kao romantika
krajnje problematina. Ona nastoji da vrati diskusiju na rusku stvarnost pre Drugog svetskog rata, kada je, izmeu ostalog, jedno takvo stanovite
onemoguilo izdavanje Lulc:icsevog "Mladog Hegela" koji je
o. ?v~:r;ne mislio drugaije. Ovo
~l]e.CIsto akadc:;:r;nsk;i spor. Jer
cak l sa stanovIsta refleksivne
sociologije je absolutno sutinski da se otro odvoji i raz-

granii.. mar:ksistiko-hegelijan

ska dijalektIka od njene rokarikature. Ovaj

d~gi. tip dijalektike porie u
pnnclpu da se moe ostvariti
emanc;ipacija, kao krajnji cilj,
dok ]e upravo emancipacija
ono to predstavlja specifinu
razliku refleksivne sociologije
u odnosu na akademsku sociologiju uopte. Sama emandpacija nema nikakve veze sa romantiarskim idealima i moe
~e oS.tvariti ~amo daljim drus~ve/Um. razvzr7w11Z i eventualmm ukidanjem fetiizma robe
(cornmodificat:ion) i fraamentacije koje su tipine za kasno
buroasko drutvo a koje bi
romantiari (naprimer Roszak)
~leli da otkotrljaju unazad.
Gouldner daje neke nacrovetaje o potrebi da se tra::Zscendiraju i !Tomantizam i klasicizam
(str. 360) ali ne ide daleko u
naznaavanju kako se to moe
uiniti i istovremeno ne odu~taje ?c:} toga da romantizam
l klas~clzam upotrebljava kao
pro.~otipove za anterpretaciju.
~n]l~a se u stvari zavrava
]ednun esejem koji upotrebljava ova dva prototipa da bi
analizirao dve glavne marksist!k~ kole: "kritiku" i "naucnu . Treba spomenuti da uprkos prethodno naznaenim
proble~ma~ Gouldner uspeva
da ova] mace veoma teak problem rasvetIi u znaajnoj meri.

U celini, ova knjiga ne predstavlja ,,zavrni proizvod" koji postavlja specifine zaldju
ke i rezultate, ali ona je deo
procesa koji e, nadajmo se,
nai svoje mesto u eventualnom novom usmeravanju sociologrl.je. Jedan od najboljih
uvida Gouldnera upravo se sastoji u poimanju ovog procesa
ne samo u terminima intelektualne kritike i kritikog dija~
loga sa njegovim protivnicima,
niti pak u .izgradnji nove "kole", ve u poimanju ovog pro-o
cesa kao bitno vezanog za organizaciju. To je razlog zato
je' Gouldner, mimo njegove
profesorske aktivnosti, poslednjih godina sve vJe zaokup-

ljen stvaranjem .novih asopisa

koji tampaju radove koji nisu
"neutralni" ve koji su sa velikim ubeenjem stavljeni u
slubu izvesnih teorijskih ciljeva i zato se angaovao u
organizovanju konferencija i
sastanaka preko kojih se zaj ednica refleksivnih sociologa
moe organski da razvija. _U
tom smislu, knjdga "Za SOClOlogiju" nije samo socioloko
delo ve i j e d a n program.
(Preuzeto iz asopisa "TELOS";
No. 19, prolee 1974, pp. 176-

182)
Paul Picconne
Prevela Dragana B. Kandi

mantiarske

BARACCA Angelo, ROSSI Arcangela: ASPETTI OGGETTIVI ED IDEOLOGICI DELLA SCIENZA (Objektivni j
ideoloki aspekti nauke)
Critica marxista, 2/1973.
1. Ideoloki sadraj u drutvenim i prirodnim naukama.
- Ve u samom poetku autori istiu da nauku treba shvatiti kao sastavni dio i proiz"od ljudske aktivnosti u neprestanoj povezanosti sa svim
drugim proizvodima ideolokim ,i ekonomskim. Velika
je zasluga Marxa ta, to je za
razliku od klasine ekonomije,
koja ekonomske kategor-ije objanjava zakonima prirode, istakao karakter historijske uvje
tovan osti drutvenih' odnosa i
ekonomskih kategorija.' U tom
smislu autorU. elepIikazati mo
gunost
primjenjivanja Marxove kritike politike ekonomije na druge nauke. Moderna je naulm proizala iz okvira drutvenih i transformacija
u proizvodnji, poevi od ekonomske revolucije XVI st., kad
nauka poprima odreeno potvrenje, metodu i historijski
slijed razvoja svojih odreenih
grana.
Uvodei. nauku u okvire produktivnosti i istiui istovremeno svoju praktinu hegemomoniju u drutvu,. burQazija

je isticala i svoju ideoloku hegemoniju; na taj nain sama

nauka postaje ideolokom garancijom podj armlj enosti o
vjeka u organdzaciji i stabilnosti drutvene strukture. Zbog
ideolokog prezentiranja nauke, buroazija gleda u nauci
izvor progresije. To je ujedno
i jedino objanjenje injenici
da je dominirajua klasa isticala .nauonu ideologrl.ju i udarila peat epistemologiji, dok, s
druge strane marksizam esto
nije mogao ili nije znao postavHi se na takav zadatak.
2. Historijsko-matelijalistika
koncepcija prirode i nauke. a) Odnos priroda-historija je
stalan i neophodan odnos reciprone uvjetovanosti - niti sasvim ideoloki n~ti sasvim utilitaran. Tekoa raspoznavanja
tog odnosa lei II injenici da
su stvarne karakteristike tog
odnosa, u toku evolucije ekonomsko-proizvodnih struktura
esto bile iskrivljene j mistificirane. U buroaskom se drutvu, s instauriranjem kapitalistikog
naina
proizvodnje

267

insistiralo na razdvajanju "svijeta prirode" i "sVIijeta historije"; odnosno na razdvajanju

odnosa proizvodnje kao posljedice razvoja proizvodnih snaga
i historije koja postaje historijom duha u iskrivljenom i
mistifiiciranom smislu.
b) Objektivnost moderne nauke nije samo ideoloka invencija, ukoliko se tom objektivnou ne eli, u njenom potvrivanju, dokinuti svaka ideoloka povezanost sa razvojem
nauke.
Objektivnost naunog istraivanja ne rezult!ira se samo
iz stava materijalne nezainteresiranosti i iste kontemplacije,
niti je isti odraz nepromjenjljivosti stvarnosti, ve uvijek
pretpostavlja neophodan odnos
s materJjalnom bazom ljudske
egzistencije i preko nje, s cjelokupnom prirodom.
c) U kontekstu stvarnog odnosa kojeg je ovjek uspostavio s prirodom, nauka predstavlja otuenje od svog stvarnog objekta, odnosno otkriva
karakter historijsko-materijalne uvjetovanosti, vezu s problemima i ekonomsko-materijalnim interesima dominirajue
klase; prije.svega zbog toga to
predstavljaju sastavni dio uopenog odnosa ovjek-priroda,
dakle interesa i problema, koji
su, s druge strane, sadrani u
odnosima proizvodnje i odnosima meu ljudima, a ti su
odnoSIi uvijek historijski uvjetovani odreenim drutvom.
3. Usporedba s nekim marksistikim postavkama nauke.
- a) Engelsova koncepcija historinosti i dijalektinosti prirode, ii analogno tome naune
mishl kao njene refleksije predstavlja u stvari poziciju iste
legitimacije nauke odvojene od
konkretnih materijalnih uvjeta, prije svega proizvodnih
uvjeta ljudske egzistencije, te
se stoga ta koncepcija jediinstvenosti prirode i drutva smatra idealistikom, jer predstavlja jednostav:r:o v~vrificira?j~
jedinstvene dlJalektIcke IDlshl.

268

b) Lenjinove pozicije nastavljaju se na Engelsove dijalektike pozicije, iako on nastoji

podcrtati ontoloki, materijalistiki i procesualni aspekt nauke koja nije, u svom razvoju
kondicionirana prirodom koju
odraava.
Nadalje autori navode reviju
"Critica marxista", broj 6 iz
1972, gdje pod nazivom ,,0 marksizmu i nauci" govori o aktuelnim teorJjskim debatama u
Italiji na temu marksi;zma. Novije postavke talijanskih marksista polaze od "dijalektiko
-materijalistikih" pozicija koje istiu spoznajnu autonomiju prirodnih nauka, njihov unutarnji progresivni karakter, ak
prelazei granice historijskog
materijalizma (Tagliagambe) u
usporedbi sa epistemolokim
pozicijama mehanicizma uvodei kategoriju interakcije, koju spominje ve Lenjin kao
principa ope povezanosti prirodnih formi koje stoga, uvjetuju one iste faktor po kojima
su i same kondicioniirane; osim
toga istie da ne treba postojati kontradikcija izmeu spoznaje kao odraza i spoznaje
kao procesa, budui da se ta
dva tipa analize odnose na dva
razliita stadija spoznaje, te
Geymonat u usporedbi s neopozitivistikom
epistemologijom, navodei da i kod jednih
i kod drugih postoji analogno
akcentiranje provizornog a ne
apsolutnog karaktera naune
spoznaje.)
d) U istom lanku revije
Critica marxista" Petrucciolo
i.' Tarsitani konfronIliraju historijski materijalizam . Lukae
voj poziciji negacije da proizvodna aktivnost ovjeka moe stvarno utjecati na kontekst
prirode, odvajajui se time i
od historijsko-drutvenog konteksta. "Koncepcija nepromjenljivosti prirodne stvarnosti",
kau autori, "suprotstavlja se
naoj osnov~oj .tvr~ji o pr!rodi kao bItno uVJetovanoJ,
iako ni u kom sluaju ne i
stvorenoj, produktivnom aktivnou ovjeka".

.4. U??ga i ~gzempZifikacija

hzstorlJske analzze. - "Smatra~o d~ jo d~as ne postoji
histonj.ska analiza koja bi bila
u stan!u stvoriti jasan ogled
onoga. sto smo dosad stvorili."
MeutlID, sam razvoj nauke
kroz stoljea, istiu autori kao
pribli!:~vanje istinitijim, kompletrujam koncepcijama prirodne stvarnosti neminovno ukazuje na potrebu da se nauka
promat~a sa aspekta historijsk9-dru~tvene
uvjetovanosti;
vazno Je da ekonomsko-drutveni uvjeti kojima se realizira" opi kontekst nauke u
koji se ona objektivno i s ~a
!erijalistikih pozicija ukljuu
Je, budu saSVlID razjanjeni.
5. Jo uvijek se nauni rad
smatra sferom neeg "stra-

nog". Smatrati sadraj nauke

kao neto ireleviUltno u odno~u na mogunost njene primje.r:~, ope~ dovodi do podjele
s~:ljeta pnrode i svijeta histonje, .. odnosno, odbacivanja histonjskog materijalizma. Zbog
toga treba nadmaiti taj raskorak;. povezati misaonu i
pra~tinu ~ktivnost; usmjeriti
naucnu aktivnost ne samo na
konceptualne kriterije ve J na
stvarne potrebe radniko cr pokreta, dokuiti prave tre~utke
u kojima nauna aktivnost mo.e_.~onkretno "naetf' kapit a~stIcku organizaciju rada materijalne uvjete rada u 'tvornici.

Ljerka vagel

SIMONI Della Valle, Mario: EPISTEMOLO GlA GENETI~A E MARXISMO (Genetika epistemologija i
marksIZam) - "Critica marxista", 1/73.
1: G~netika . epistemol?gija
k?Ju J~. ~azradio J~an PIaget
(za!! Pljaze) polazecl o~ svo)e
analIZe mentalnog razvOja dJeteta, pred~tavlja sl?7cifian pr~!az m.~rkslzmu, pn~~ ~vega dijaI7ktI Sk?ll?-. matenJahz~u, a
na~znacaJmJel5 predstavnIka nalazI u LUClenu. Goldmannu.
Goldmannov~
roterpretacija
Marxov.og dJ~~a podrazumijeva
uvoer:Je.. dVIJU ~ategorija u
~arkslstIck~ teonJu: poznava~
nje. vgeneze l stnIkture. U "genetlckom marksizmu" Goldmanna 0r:~ l?redstavljaju isti
odno~v kop lJ?-e u Piagetovoj
g~metIckoj
epIstemologiji, te
!'lagetove koncepcije s jedne,
l Gol~aTI?ove s druge strane
do~voIJavaJ~ .. ~a se govori o
epI~teI!lC!logIjl Istovjetnosti iji
se. je~ mode~, genetiki, primj.enjuje neo:,,!sno o nasljednOJ
stn1k;tun. najrazliitijih
p:r:ocesa. PItanje pravoval)anoStI takve Goldmannove roterp~~e~cijd f.1~g<?~ove analize ozn cUJe e ll1lCIjU odnosa mar-

ksizam li nauke, odnosno marksizma i psihologije. Goldmann

!:'T~i da genetika psihologija
Clm eksperimentalnu bazu empirikog razvoja aktivnog subjekta i prema tome praktinog
znanja dijalektikog i historijskog materijalizma; s druO'e
strane, imajui pred sobo~
kao svoj predmet subjekt ~
razvoju stvara shemu evoluc~one teorije koja, poevi od
djeteta prema drutvenim formacijama i znanju ini njtihov
eksplikativni model. Zapravo
Goldmann konfrontira Piacreto~
":ll teoriju inteligencije (sa~tav
~Jenu od dva dijela: asimiIaciJa.- djelovanje organizma na
o~Jekte ok? njega i akomodaCIJa - utjecaj ambijenta na
o!ganizam) i Marxovu koncepCIjU odnosa ovjek-priroda.
Meutim Goldmann zan
ruje razlikt'J. dzmeu drutv~~oa~
procesa proizvodnje i jedn;
stavnog radnocr
. kr'

ljavajui Marx~vEr~~~~ iSs~~~

rajui na tome svoj mehani-

269

cizam ...:-. tako da je nauna

Marxova misao odvojena od
svog specifinog konteksta, dakle, kritike ekonomske politike
i prevedena u ideolokom svijetlu klasinih filozofskih disciplma.
Goldmanova
interpretacija
"Teza o Feuerbachu", odnosno
pojma trans - indivadualnog
i kolektivnog subjekta, je poetak njegovog iskrivljavanja
Marxove misli. estom tezom,
Marx je, po Goldmannu transindividualnom subjektu dao
nauni status koji se podudara
s identifikacijom ljudske bati
i drutvenih odnosa i koji se
u Goldmanna pretvara u tvrdnju da ovjek i njegova bit i
ne drutvene odnose, odnosno
odnose meu ljudima. Drugim
rijeima trans individualni subjekt je sklop individua koje i
ne drutvo, koje se moe definirati kao "cjelina, iako ta cjelina, vrlo razliita od skupa inddvidua, nije nita drugo ve
skup odnosa i uzajamnog djelovanja tih individua" (Piaget).
Odnosi u proizvodnji, koje
Goldmann nije uspio sasvim
razluiti od odnosa meu ljudima, postaju subjektivizdrani,
i ak tovie, umjesto da ih
predstavlja kao elemenat procesa proizvodnje Goldmann ih
naziva "produktom subjekta,
prakse ljudi".
Subjektivizacija
drutvenih
odnosa proizvodnje,
strana
MarXovoj misli, znai da se
transindi'Vidualni subjekt pojavljuje nadzmjence!i kao subjekt i kao objekt i na taj nain
predstavlja neprestano kruenje a djelomino i identitet
dvaju termina. To je bez sumnje jedna od glavndh toaka
Goldmannove koncepcije (bazirana na vlastitoj interpretaciji
Tree teze o Feuebachu), a preko te deOOioije Goldmann definira ulogu i poziciju psihologizma u marksistdkoj teoriji.
Dijalektikii materijalizam je,
po njemu, zamiljen kao teorija procesa unutarnjeg ureenja
(struktura1i2:acije) unutar kojih ljudski psihologizam (sub-

270

jekt) stvara odreen odnos sa

vanjskim svijetom. Taj je. odnos dinamian, ukoliko subjekt
nastoji da se putem vlastite
aktivnosti asimilira sa uvijek
veim dijelom vanjskom svijeta. Kao posljedica akcije vrene nad vanjskim svijetom
dolazi do akomodacije subjekta otporima objekta; eksplikaHvan prinoip tog dinamizma
je tendencija ravnotei.
U tom je smislu dijalektiki
materijalizam genetika teorija strukturalizacije subjekta u
odnosu na okolinu odnosno teorija o neprestanom prijelazu
s jednog oblika ravnotee na
slijedei,
teorija o prijelazu
(geneza) sa jedne inferiorne u
superiornu strukturu. Ovu teoriju Goldman primjenjuje na
ljudski psihologizam i drutvo,
pri emu je razvoj i jedne i
druge proces transformacije
dvije homologne strukture. Objekt ovakvog dijalektiikog materijalizma je razvoj ljudskog
psihologizma u odnosu na okolinu koju eli spoznati te razvoj drutva "kao sloenog napora da se nae jedinstven i
dosljedan odgovor zajedni
kim problemima svih lanova
grupe u odnosu na njihov drutveni i prirodni ambijent".
Ukoliko domenu dijalekti
kog materijahlzma ine odnosi
subjekta i objekta u spoznaji,
polinarni uvjet stvaranja marksistike teorije bila bi definicija spoznajnog subjekta, koju
daje genetika psihologija, i
njegovd.h odnosa sa objektima
(nauke) koju daje genetika
epistemologija.
2. Po Piagetu, objekt nau
ne psihologije, "dakle genetike"
je upravo subjekt. Objekt se
moe spoznati jedino putem
iskustva, a iskustvo je uvijek
iskustvo subjekta. Nastanak i
razvoj objasnila je psihogene1dka teorija, koja ini odnos
geneze (oblik transformacije,
koji poinje od nekog stanja
A, a zavrava u stanju B, koje
je stabilnije od stanja i strukture (sistemi koje tvore skup
zakona i osobina cjelina; ti

I
1

zakoni i osobine razlikuju se

od zakona elemenata sistema),
a svaka struktura ima svoju
genezu.
3. Da bi objasnio tranziciju
jedne strukture drugoj Piaget
prilazi procesu ekvilibracije,
koji se dijeli na 4 opih karakteristika: polje ekv.ilibracija, stabilnost, kompenzacija i
aktivnost. Piagetova definicija
ravnotee dozvoljava sintezu
geneze i strukture, ukoliko znanje o ravnotei ukljuuje znanje o kompenzaciji, aktivnosti,
pokretljivosti i stabilnosti.
4. Ovakvo postavljanje osnovnih stavaka geneze postavlja
i dva meusobno povezana problema:
A. Problem potvrivanja geneze u prijelazu s jedne strukture u slijedeu, putem eksperimentalnog istraivanja.
B. Problem oformljavanja teorije ukohlko se pokae da se
geneza ne moe eksperimentalno promatrati. U tom sluaju
teorija mora poeti od postulata, kojem treba pronai modalitet, a genetiko poelo treba da se rezultira van istraivanja.
5. Proces mentalnog razvoja
Piaget zamilja kao niz struktura u uzastopnom slijedu, a
koje su odreene nekim oblikom ekvilibracije. Dimenzije
ravnotee ostvaruju se uporedo s napredovanjem strukture,
a bit e potpuno realizirane
tek u stadiju hlpotetiko-de
eluktivnih operaoija. Piaget promatra pitanje ekvilibracije, poevi od primjera sticanja znanja o ouvanostd. U mentalnom razvoju razlikuju se 4
faze kroz koje subjekt prolazi oel poetnog stadija predstavlja potpunu kompenzaciju.
Meutim, genetika psihologija
nije uspjela putem eksperimentalnog istraivanja rasvijetliti
prijelaz s jedne strukture na
drugu: prema tome taj prijelaz treba oznaiti kao postulat, poziciju genetikog poela
(principa).
.

6. Postavlja se dakle, pitanje modaliteta postUlata. Novost strukture Piaget objanjava pomou 4 moguih faktora:
progresivno usavravanje zahvaljujui nervnom sistemu, uenje na bazi iskustva, uenje
u funkciji jezika, uenje na bazi sukcesivnih ekvilibracija.
Nove strulcture se stoga razvijaju putem integracije i generalizacije prethodnih struktura
koje ine razliite mogunosti
vtie strukture. Mogunost vie
strukture nije imanentna nioj
ve ovisi o novim sposobnostima subjekta, ak tovie uvjet
operativnosti te nove sposobnosti je da via struktura sadri
niu ali ne i obrnuto.
Teorijska genetdka ne moe
objasniti novost vie strukture
jer se misaona apstrakcija, zapravo kao sposobnost koja bi
trebala objasniti progresiju
strukture odvija van njene dinaminosti.

Misaona apstrakcija se sastoji u apstrahiranjti nekih elemenata nie strukture da bi ih

odrazila na nove operacije koje ,ih uopavaju u vioj strulcturi. Moe se, daIde, konstatirati da je jedan takav proces
istovremeno progresivan (nove
operacije i strukture) i retroaktivan (apstrakcija poinje
od preanjih struktura). Na
taj nain misaona apstrakcija
postaje svoj vlastiti predmet,
pa je nastojanje da se objasni
kontinuitet i novitet strukture
osueno na propast.
7. Po Goldmannu, dijalektiki
materijalizam je teorija strukturalizacije subjekta s obzirom
na njegove odnose s objektom.
Takva strukturalizacija ukljuuje psihogenetiki proces kojeg Piaget nije uspio rasvijetliti. Dijalektdki materijalizam
Goldmanna, koji proizlazi iz
mehanikog primjenjivanja i
projekcije psihogenetikog modela svodi se na poveavanje
znanja, koje je istovremeno i
socioloki i psiholoki-proces.
Po tome na bazi genetike postoji tendencija (u subjektu,
drutvu i znanju) integracije

271

viih i niih struktura; to zapravo j nije drugo do li uopeni izraz genetikog procesa
ekvilibracije . koji daje psihologija - ali na bazi postulata,
pa dijalektiki materijalizam,
Goldmanna posjeduje sve teorijske karakteristike subjektivistikog idealizma;
odnosno
javlja se kao psihologijska teorija znanja koja je istovremeno homologna genetikoj psihologiji i epistemologija.
Svojom teorijom Goldmann
stvara kategoriju obLika ope
nauke, okarakterizirane genetikom znanja, podvrgnute stalnim zakonima genetikog procesa iji osnovni princip (genetiki) zanemaruje historijski
karakter nauka. Na taj nain
geneza prethodi vremenu: kontinuite genetike derivacije u
jednom, i regresije u drugom

smaslu, postaje jedini uvjet

vremena i
irnobilizacizacije
povijesti. U stvari, genetiki
karakter spoznaje postaje znanstvenim uvjetom: geneza se
javlja kao osnovni princip iji
je zadatak ujedanjavanje nauke, a s time i definiranje znanstvenosti kao genetikog znanja.
Ova Goldmannova ideoloka
koncepcija korisna je samo utoliko to pokazuje kako ne
treba postaviti odnos marksizma i nauke: on ne smije biti
oblik ideologijskog neg;iranja
nauke, pa se prema tome ne
smije poistovjetiti s pokuajem da se naune koncepcije
Marxa svedu na epistemologiju koja je prijepis psihologijske teorije aktivnosti subjekta.

Ljerka vagel

V. AFANASJEV i D. NIKOLOV: IZMENE U GNOSEOLO

GIJI BUROASKE POLITIKE EKONOMIJE ("il3MeHeHlliI B rHOCeOAOrm:r 6YP)KYa3HOH IIOAHTWleCKOH 3KOHO-

Nillli") Voprosi ekonomiki, br. 1, 1975, str. 94-104.

Ve je dugo vremena u radowma istoriara ekonomske
misli prisutna konstatacija da
je u savremenoj nemarksisti
koj ekonomskoj misli na Zapadu/ dolo do izvesnih promena u pogledu predmeta i
karaktera njene ekonomske analize, do primene novih metoda istraivanja i do pojave
sve jae dzraenog kritikog
pristupa tzv. konvencionalnim
teorijama i metodologiji koje
jo uvek dominiraju na amerikim i drugim univerzitetima.> Pri tome, pojeddni mislioci sve vie istupaju protiv preteranog matematiziranja eko-

nomskih istraivanja, za uvoenje socioloko-istorijskog pristupa, koji je jo od Marala

gotovo u potpunosti naputen
u anglosaksonskoj nemarksistikoj literaturi sa izuzetkom
T. Veblena i institucionalisti
ke kole, a takoe u ekonomskim istraivanjima dolaze do
izraaja kantovska i neokantovska filozofija, a posebno
etika, voluntarizam, prestrukturalizam .itavog drutva i posebno kantovski i uopte kritiki pristup problemima savremenog kapitalizma, ali u
granicama postepenih reformi
odreenih institucija kapitali-

I Pojl!Jll nemarksistik~ ekonomska misao

nO!ll~ka I!lIsa,? na ;Zapadu, jer 0.buhvata. i . sve
nus~I, kOje rusu ru graanske ru markSistike

je iri od pojma buroaska ekodruge pravce i kole ekonomske

(socijaldemokratske novu levicu
f'ldlJ;:alnu st~j~ i dr.). Ovakva l?odela je prihvatljiva, jer se na' jednoj strani
J~'yIJa marksl!i.!Icka ekonomska mIsao kao. g1a~ i o.snovnl pravac razvoja poJiticke ekononuje, dok u drugu grupu spadajU SVI ostalI - sporedni pravci i kole
2 Na pr. GaJbrajt U svojim studijama: "Nova indastrijska drava" (1967)
"The. Att1!leltt Society", (1959), "Economics and the Public Purpose", (1973) i
drugI pISCI.

272

njegovom miljenju jo uvek

vie panje posveuje .apstrakdal LiUdbek i drugi).
Ovo zapaaju uz odreene tnim teorijskim. modelima, nepraktinim
problemima
razlike i varijacije u pristupu go
i zaldjucima i marksistiki, amerikog drutva.
Poto su ukazali na ove proa i odreeni radikalniji ekonomisti na Zapadu.3 Pojedini mene i njihov znaaj za razvoj
fmoseoloki aspekt1 ovih pro- ekonomske misli, autori primena predstavljaju i predmet stupaju analizi gnoseolokog
analize bugarskih ekonomista aparata savremene nemarksivl Afanasjeva i D. Nikolova stike poLitike ekonomije. Oni
u . lanku "IZMENE U GNO- podseaju da je Marks pisao
SEOLOGIJI BUROASKE PO- o deformaciji gnoseolokog
aparata njemu savremene burLITIKE EKONOMIJE", koji
je objavljen u prvom bvroju oaske politike ekonomije, kosovjetskog ~konomsk;o~. caso- ja se ogledala u robnom fetipisa Voprosl ekonoIDlki IZ ove izmu i tadanjoj krizi buroaske politike ekonomije, kOjh
godine.
Autori prvo istiu grandiozni se sastojala u robnom fetiizrazvoj socijalistikog drutva, mu. Robni fetiizam je, po
kao suprotnost dubokoj krdzi miljenju autora, bio glavni
kapitalizma, koja s druge stra- spoljni izraz ovakvog razvoja
ne dovodi do suprotnosti iz- ekonomske teorije, jer graan
ski ekonomisti u prolom veku
meu nauno-tehnolokog razvitka s jedne i produbljavanja nisu shvatali osnovne puteve
krize kapitaLizma s druge stra- razvoja ljudskog drutva od
ne. Ove promene, po miljenju kapitalizma ka socijaLizmu, a
autora, izazivaju duboke izme- takoe ni pojavu i drutvenu i
ne u buroaskoj politikoj eko- istorijsku ulogu proletarijata
nomija, u kojoj je danas za nasuprot kapitalistikom sirazliku od perioda tridesetih stemu. S druge strane i u sagodina i ranije, prisutan stav vremenoj nemarksistikoj mio transformaciji kapitalizma, sli pojedine kategorije, koje
ali isto tako i velika broj stu- danas igraju centralnu ulogu
teorija
industrijskog,
dija apologetskog karaktera. (npr.
Autori istiu da graanski eko- post-industrij skog, post-civilizonomisti unose u svoje radove vanog, post-tehniko& i. dr. druteoriju evolucije, koja dovodi tva) ne suprotstavljajU se po
do novog drutvenog poretka Nikolovu oi Afanasjevu robno"nekapitalistikog tipa", koje -fetikoj formi objanjavanja
smenjuje kapitalizam (indu- ekonomskdh odnosa kapitalizstrijsko, post-industrijsko, teh- ma. Ovde spadaju i kategorije
nokratsko,
post-civilizovano kao to su industrijski sistem,
drutvo itd.). Ovi oblici, sma- tehnostruktura, zrela korporatraju Nikolov i Afanasjev ne cija, konvergencija dva sistepredstavljaju nita drugo do ma, planski sistem (u kapitalizmu) i sl. Konano savremerazliite forme dravno-monone nemarksistike rasprave o
polistikog kapitalizma. Autori dalje smatraju da je dana- kapitalistikom drutvu ostavnji period karakteristian po ljaju sasvim po strani osnovni
krizi savremene buroaske po- odnos proizvodn)e u kapi~;;tliz
mu, odnosno pnvatnu SVOJillU.
litike ekonomije, koja ne moe da rei praktine probleme Ovde autori ne analiziraju shvadrutveno-ekonomskog razvoja tanja Galbrajta, Berlija, Minu kapitalizmu. S tim u vezi sa, umpetera i drugih neautori navode i pojavu Gal- marksistikih pisaca, koji su
brajtove kritike zvanine eko- isticali podvajanje kapital-svonomske nauke u SAD, koja po jine i kapital - funkcije, odstikOG drutva (Galbrajt, Mir-

3 Videti J. Robinson: "The Second Crisis of Economic Theory", "Collected Economic Papers", Volume IV, BasU Blackwell, Oxford, 1973, str. 92.

18 Marksizam u svetu II

273

nosno podvajanje svojine i

kontrole na kapitalistikim preduzeima. Meutim oni podvlae
da ovi nemarksistiki
pisci ne prave razliku izmeu
socijalizma i kapitalizma naroito kada analiz:iraju posledice tehnolokog determinizma,
"zrelu" korporaciju, tehnostrukturu planiranja u kapitalisti
kim firmama. Umesto toga ovi
pisci govore, podvlae Afanasjev i Nikolov o jednom industrijskom drutvu. OvaJkva razlika se meutim mora praviti,
jer samo priznavanje injeni
ce da tehnoloki determinizam
dovodi do krupne proizvodnje
zahteva i ukljuivanje analize
drutvenih odnosa u ekonomska razmatranja savremenih
nemarksistikih pisaca. S druge strane autori podvlae da
pomenuti kategorijski sistem
dozvoljava samo analizu oblika ispoljavanja, ali ne i unutranjih zakonitosti kapitalizma. Odatle autori izvode zakljuak da "teorija industrijskog drutva" konstruie apologetiku kapitalizma u znaaj
noj meri ne na osnovu opisa
robno-fetikih odnosa kapitalizma - kau autori, ali u isto
vreme ona ne daje naunu raspravu drutveno-ekonomske prirode kapitalizma i istorijskih
tendencija njegovog razvitka."
Kako je ovo jedna od karakteristika savremene buroaske
politike
ekonomije,
autori
smatraju da je neophodno da
se razmotre osnovna pitanja
robnog fetiizma i njegova ogranienost sa gnoseolokog stanovita, koje predstavlja osnovu savremene nemarksistike
politike ekonomije.
Autori pre svega nastoje da
interpretiraju Marksova shvatanja robnog fetiizma i robno-fetikih odnosa u kapitalizmu,
a zatim prelaze na analizu savremenih formi korienja robno-fetikih kategorija u nemarksistikoj politikoj ekonomiji. Kao primer ekonomske
anaHze na osnovu robnog fetiizma autori navode korie
nje kategorije "ljudskog kapi-

274

tala", koja omoguava da se

radna snaga posmatra na isti
nain kao i tehniki faktor, odnosno kao oblik investiranja
u izvestan ob1ik kapitala. S
druge strane, po miljenju autora ovakav pristup rezultira
u tome to se sukob rada i kapitala na tritu sada objanjava kao susret i spoj razliitih
",rsta kapitala umesto kapitala
s jedne i radne snage kao robe s druge strane. Autori na
vie mesta dokazuju da je radna snaga roba, a ne kapital,
iako neki nemarkSistiki pisci
pod .,ljudskim kapitalom" podrazumevaju radnu sposobnost
oveka, da radi, odnosno da
troi vrednost robe, radne snage. Oni takoe dokazuju da kapital eksploatie radnu snagu,
a ne susree se s njom, kao
sa drugaijim oblikom kapitala. Ovakav metodoloki pristup
predstavlja po miljenju Nikolova i Afanasjeva jedan od oblika savremene vulgarizacije
politike ekonomije, i korie
nja u apologetske ciljeve robno-fetikih oblika ispoljavanja
ekonomskih procesa kapitalizma.
Teorija ljudskog kapitala,
kao i druge teorije robnog fetiizma buroaske politike
ekonomije, suprotstavlja se na
ovaj nain, naunom pristupu
ovim problemima. Autori takoe podvlae da je osnova
fetiizadje ovde meutim, ne
samo u tehnikim svojstvima
radne snage, koja se ostvaruju
investicijama tehnikih faktora,
ve i u tome to se ovde kao
osnova analize uzima tehnoloki determinizam, a ne odnosi
proizvodnje.
Autori dalje istiu da se robni fetiizam javlja pre svega
prilikom analize novih procesa
u kapitalistikoj privredi, a
naroito posledica tehnoloke
revolucije, a takoe i kod analize raspodele dohodaka (nadnica, renta, kamata i. profit)
koja zahteva analizu drutveno-ekonomske prirode. Ove robno-fetike kategorije postavljaju sebi, po miljenju autora,

-l
li
I

zadatak da u okviru istorijskih sa i njihovu zavisnost od niuslova u kojima se vri apo- voa razvijenosti proizvodnih
logetika kapitalizma objasne snaga. Ali potpuno priznavanje
ove zavisnosti vodi ka saznanju
odreene probleme; s druge
strane, . one ne omoguavaju o nestanku kapitalizma i njezamene
socijalizmom.
sagledavanje ekonomskih pro- gove
cesa kapitalizma u potpunosti Zbog toga ovu vezu izmeu odi ovakve robno-fetike forme u nosa proizvodnje i nivoa razsebi sadre sve vie povrno- vijenosti proizvodnih snaga,
sti u objanjavanju ekonom- moderni institucionalisti poskill pojava. Ova karakteristi- smatraju kao neposrednu poka odnosi se pre svega na sa- sledicu "razvoja tehnike", odvremeni institucionalizam i nosno proizvodnje kao takve,
je se gnoseoloke crte sastoje u emu se otkriva nenauni
u korienju robno-fetikih ka- u emu se otkriva nenauni
tegorija od strane njegovih karakter pozicija savremenog
predstavnika, a takoe i u ne- institucionalizma. Apstrahovaekonomskim formama vulgari- nje osnovnill odnosa proizvodzacije graanske politike eko- nje, a pre svega odnosa prema
nomije, kroz tehnoloki deter- sredstvima za proizvodnju, tj.
privatne svojine nad njima
minizam.
Drugi deo ovog lanka posve- onemoguava pravilno sagledavanje celokupne ove probleen je analizi institucionalizma
kao specifinog dostignua gra- matike.
anske politike ekonomije u
Tetko npr. po Galbrajtu tehXIX v., koji nije imao nameru nika opredeljuje prirodu i kada skrije vezu drutveno-eko- rakter izmena razliitih drunomskih odnosa inarastanja tvenih procesa u ekonomiji.
proizvodnih snaga. Ova proti- Kategorija zrele korporacije,
vurenost nala je svoj odraz
predstavlja neposredan rezulu osnovnom pojmu institucije, tat delovanja i potreba savrepod kojim njegovi predstavnici mene tehnike, organizacije krupodrazumevaju svaku drutve- pne proizvodnje, velrikih kapinu pojavu vezanu za pojedin- talnih ulaganja, neophodnosti
ca, dravu, privredu, poreze, dugoronog progran1iranja, 0profesionalna udruenja, cari- bezbeenje dominantnih pozine, novani sistem i sl. Auto- cija i visokih cena; planiranje
ri detaljno analiziraju pojam se u tom kontekstu posmatra
institucije, koja po njihovom kao rezultat potreba proizvodmiljenju omoguava da se nje i kapitala u okviru zrele
najvaniji
drutveno-ekonom- korporacije. Nastanak voj noski odnosi shvate kao nepro- -industrijskog kompleksa i spamenljivi, a da se s druge stra- janje drave i krupnih korpone ovi procesi odvoje od vla- racija, takoe je prema ovim
dajueg
odnosa proizvodnje, shvatanjima odreen tehnoloodnosno svojine nad sredstvi- kim determinizrnom. Tako tehma za proizvodnju u kapita- nika neposredno regulie tokoHzmu, to analizi daje apolo- ve svih drutvenih procesa, a
getski karakter.
takoe i uslovljava novi motiv
Ovakve karakteristike pojma privredne aktivnosti rast korinstitucije i metodologije insti- poracije umesto profita koga
tucionalizma odnose se u os- npr. Galbrajt potpuno ignorinovi i za savremenu primenu e. S druge strane kategorija
ove metodologije prilikom for- tehnike, bliska je kod Galbrajmulisanja pojma "industrijske ta istiu autori pojmu proizdrave". Druga osobina savre- vodnili snaga. Na taj nain,
menog institucionalizrna je u moe se, po miljenju autora
tome to on ne moe u potpu- zakljuiti da Galbrajt kroz kanosti da ignorie sasvim po- tegorije industrijskog drutva,
znate oblike drutvenih odno- kao i prethodni institucionali-

275

sti zadrava VaZlije oblike kapitalistikog drutva, ali odbacuje njihovu drutveno-ekonomsku sadrinu, jer ih neposredno uslovljava razvojem tehnike.
Autori podvlae da je sutinski oblik odnosa proizvodnje
u kapitalizmu opredeljen, ne
proizvodnim snagama kao takvima, nego i drutveno-ekonomskom sadrinom tih odnosa.
Tako je npr. planiranje u kapitalizmu opredeljeno oblicima
svojine nad sredstvima za proizvodnju odnosno vladajuim
. odnosima proizvodnje.
Na osnovu ove analize, autori ukazuju na fetiizam, koji
vlada u savremenom institucionalizmu, ali koji je vezan
za uticaj tehnike i proizvodnje na drutveni razvoj. Tako
umesto robnog sada dolazi do
proizvodnog fetiizma, vezanog
za tehniko-ekonomske aspekte
proizvodnih snaga u graan
skom drutvu. Kao i robni i
proizvodni fetiizam savremenih institucionalista predstavlja po miljenju autora, proizvod kapitalistikih odnosa
proizvodnje, ali i rezultat nivoa razvitka proizvodnih snaga drutva. Tehnoloki razvoj
i neposredno vezivanje drutvenih pojava za razvoj proizvodnje omoguilo je po miljenju autora da se ova analiza
vee za povrinske pojave kapitalizma, bez vanije drutveno-ekonomske sadrine. S gnoseoloke take gledita, fetiizam proizvodnje je po miljenju autora tesno povezan sa
kapitalistikim odnosima proizvodnje i novim stupnjem
okviru kojih dominira nauno
-tehnika revolucija. Pri tome
razvitka proizvodnih snaga u
se operie sa neubedljivim kategorijama, koje ne odraavaju realno odnose proizvodnje
u kapitalizmu. S druge strane
po pojedinim piscima analiza
"zrele" korporacije, tehnostrukture i drugih institucija posmatra se kod nekih pisaca kao
poseban doprinos sociologiji
kapitalizma, iako one ne odra-

276

avaju pravi drutveno-ekonomski sadraj odnosa proizvodnje u kapitalizmu.

Na kraju ovog lanka autori zakljuuju da savremeni institucionalizam daje bolje objanjenje nekih problema savremenog kapitalizma, nego
druge nemarksistike kole, ali
po sebi predstavlja poseban
vid vulgarne buroaske politi
ke ekonomije, ignorirajui drutveno-ekonomski sadraj odnosa proizvodnje, kao i specifine oblike svojine nad sredstvima za proizvodnju, bazirajui drutveni razvoj neposredno na razvitku tehnike. Nemogunost da se splet problema, koji odavde proizilaze rei
i korienje proizvodno-fetikih oblika, predstavlja dalje,
po miljenju autora, osobinu
moderne buroaske politike
ekonomije i pojaava njenu
krizu.
Analiza, koju daju Afanasjev
i Nikolov jeste jedan od pokuaja da se analizira savremena nemarksistika misao i
njen proces spoznaje ekonomskih problema savremenog kapitalizma. Ostaje utisak, posle
paljivog itanja ovog lanka,
da autori ovu problematiku ne
ana1iziraju u svim njenim aspektima. Tako npr. govori se
dosta o kategorijskom sistemu,
ali malo o kritikom metodu
posmatranja kapitalistike privrede, koji je razvio npr. Galbrajt ukazujui na nedostatke
tradicionalne ekonomije i stavljajui znak pitanja na mnoge
institucije savremenog kapitalizma. S druge strane, poznato
je da je tradicionalna ekonomija dugo nastojala da iz ekonomske analize iskljui sooioloki i istorijski pristup ekonomskim problemima, kako bi
se izbegavala analiza drutveno-ekonomskih problema kapitalizma. Naprotiv, Galbrajtova
analiza oznaila je upravo uvoenje kritikog .metoda i sociolokog pristupa pojedinim ekonomskim problemima, ime se
otvara prostor i za dublje analize stvarnih problema kapita-

Lizma. Konano Galbrajtova

kritika je produbila tzv. "drugu krizu ekonomske teorije na
Zapadu", to dalje pojaava
znaaj njegovih koncepcija.
Ostaje, meutim, potreba da
se ideja ovih autora u vezi fetiizma proizvodnje u savremenoj ekonomskoj nemarksistikoj analizi i dalje analizira

i dav s.e . utvl:de njene granice,

sadrzaj l pOJam. Konano ostaje i potreba, da se Galbrajtov opus razmotri u okviru
jedne obimne marksistike kritike studije, kako bi se njegov znaaj i doprinosi u potpunosti sagledali.

Lazar R.

Peji

HERETIK, prof. dr tefan: TEORETICKE ZAKLADY

SUASNEJ BUROAZNEJ EKONOMIE (Teorijske osnove savremene graanske ekonomije) - Pravda, Bratislava, 1973, str. 386.
Moderna graanska politika
ekonomija ne predstavlja nikakav celoviti sistem, ve jedan konglomerat razliOitih teorija i problemskili uenja, nehomogenih i po domenu izua
vanja i po metodologiji, kae
prof. Heretik na prvim stranicama svoje knjige. Na teorijske osnove savremene nemarksistike ekonomske misli utie, pored toga, odbrana kapit alis~ikog. n~ina
proizvodnje,
s Jedne l prIvredna praksa kapitalistikih zemalja s druge
strane. Najzad, niz savremenih
problema pred koja.ma se nalazi savremena kapitalistika
privreda najrazvijenijih zemalja u Zapadnoj Evropi i u SAD,
takoe utiu na formiranje
ovih ekonomskih teorija. Najzad diskusije izmeu marksistikih inemarksistikih eko-
nomista, kao i praksa socijalistikih zemalja na putu njihovog privrednog razvitka, jesu
svakako deo savremene privredne prakse u svetu, koju
graanska
ekonomska misao
ne moe da ignorie.
Na ovaj nain prof. Heretik
nastoji da definie odreene
opte istorijske i privredno-istorijske uslove, koji utiu na
formiranje graanske ekonom-

ske misli, kojoj je posveena

njegova najnovija knjiga: "Teoretske osnove savremene graanske ekonomije". Ova studija spada u malobrojne sveobuhvatne pokuaje, koji danas nastoje da sa aspekta marksistike ekonomske nauke analiziraju genezu i stanje' savremene nemarksistike ekonomske misli.
Problematikom razvoja ekonomske misli bavi se danas u
svetu, a i kod nas relativno
mali .. broj. eko~?~ista. J o je
manjI broj razhcltlh teoretskih
s.tudija koje se bave problematikom prevazienih i savremenih ekonomskih doktrina. Zbog
tO~<l:vs:,aka nova studija, koja
kntzckz raspravlja o problemima iz domena razvoja ekonomske misli izaziva uvek veliko
intereso':.~je javnosti, naroi
to u slucaJevJma, kada se radi
ocelovitoj oceni razvoja ekonomskih doktrina u jednom
duem periodu}
. Knjiga prof. Heretika, inae
Je. veoma obimna i studiozno
raena, na ta ukazuje i veliki
broj citata i obimna bibliografija. U knjizi se obrauju tri
grupe problema. Kao prvo, autor posmatra genezu savremene mikro-ekonomske analize,

o'
',Tako npr. veliko .interesov~'}je izaziv.~ prevod poznate Sumpeterove knjioe. Hlstory_ Of .1?COIlOtn!C. A/lalysl~'. ("POVIJest ekollomske misli", Infonnator,
Zagreb, 197~). kOJa an!Jlizll'a razvoJ l nastanak ekonomske misli i njenu genezu
sve do savremenog penoda.

277

poevi od sedamdesetih godina prologa veka, analizirajui razliite tokove razvoja

neoklasline ekonomske analize. Kao drugo, autor nastoji
da obuhvati period nastanka
i razvoja savremene makro-ekonomske kejnzijanske analize,
koji je zapoeo sa pojavom
Kejnsove: "Opte teorije zaposlenosti, kamate i novca'? i koji je karakteristian .po prenoenju telita ekonomske analize na makro-ekonomsku problematiku. Trea etapa razvoja nemarksistike ekonomske
analize javila se, po miljenju
prof. Heretika, ezdesetih godina naeg veka i obuhvata
nastojanja da se. izvri sinteza
neoklasine
mikro-ekonomske
i post-kejnzri.janske makro-ekonomske analize. Prvoj grupi
problema posveeno je prvih
est poglavlja ove knjige, dok
se druge dve grupe problem!l
analiziraju od sedmog do tnnaestog poglavlja.
Za ovakav izbor perioda u
razvoju graanske ekonomske
misli,' autor se opredeljuje, pre
svega zbog toga, to je .neoklasina ekonomska analiza nastala u periodu neposredno posle objavljivanja prvog toma
Marksovog "Kapitala",' li to je
u ovoj ili onoj formi uvek
predstavljala odreenu p.egativnu reakciju na marksIz~.
U stvari, istie prof. HeretIk,
razvoj graanske ekonom~~e
misli bio je u toku P?sle9nJih
sto cro dina stalno pracen Izvesnom'" dozom anti-marksizma,
sadranocr u teoretskim koncepcij am~ graan~kih :k<?:;o~
mista. Ovakav antImarksIstIckl
stav, odbojan i kritiki, imao
je bitnog uticaja na formiranje osnovnih koncepcija pojedinih kola i pravaca u -razvoju
nemarksistike ekonomske mi2

J. M. Keynes: "General Theory

slio Zbog toga autor smatra da

je analiza uzroka i oblika ispoljavanja ovakvih tendencija jedan od osnovnih zadataka marksistike kritike analize graanske ekonomske misli. Mada
autor to izriIito ne navodi, iz
njegovih razmatranja delimi
no se nazire i drugi izbor njegovog podruja istralivanja.
Naime, savremena nemarksistika ekonomska misao karakteristina je po tzv. "neoklasIinoj sintezi", tj. sintezi neokejnzij anske makro-ekonomske
i neoklasine (post-maralijanske) mikro-ekonomske analize,
pa je odatle prirodno da u
sastav jedne studije, koja se
bavi razvojem i stanjem savremene graanske ekonomske
misli uu sve teorije, kole i
pravci, koji su prethodili i doveli do formiranja ovakvih tendencija u savremenoj graan
skoj ekonomskoj teoriji.
U .prvom delu svoje knjige,
autor nastoji da da kritiku
ocenu razvoja graanske ekonomske misli do pojave Kejnsa j kejnzijanskog pravca. Autor veliku panju posveuje
razgraniavanju graanskih ekonomista, kola i pravaca sa
stanovita metodologije, koju
primenjuje i istie da su se
u ovom periodu u pogledu metoda u graanskoj ekonomskoj
analizi ispoljila dva trenda.
Prvi od njih bio je apstraktno
logiki metod (koji obuhvata
tzv. istu ekonomsku analizu
- koju po miljenju prof. Heretika primenjuje neoklasina
kola), drugi socio-ekonomski
ili socioloko-istorijski metod
koji su koristile kole, koje
predstavljaju reakciju na neoklasinu ekonomsku misao (institucionalisti, neokantovci i
dr.). S jedne strane, imamo,
dakle, tzv. "konvencionalnu",
Oil

Employment, Interest a/zd Money",

1936, u prevodu: "Opta teorija, zaposlenosti, ka//late i /lovca", Beograd, Kul

tura, 1956.

3 Podela na marksistil:ku i graansku ekonomsku misao nije sasvim adekvatna, jer postoji izvestan broj konce.pcija (J. Robinson, Galbrajt i dr.) koje
ne spadajU ni u jednu od njih. Bolja Je zato podela na: l. marksistiku misao,
kao glavni 1 osnovni put razvoja ekonomske misli u budunosti i 2. nemarksi
stiku ekonomsku misao u koju spadaju sve ostale kole i pravci.
4 tj. 1867. godine.

visoko-formalizovanu ekonomsku teoriju, koju nalazimo u

neoklasinoj
i 'kejnzijanskoj
ekonomskoj literaturi, karakteristinu po "istoj" ekonomskoj analizi, a, s druge strane,
dolazi do pojave socio-ekonomskih teor1ija i koncepcija, koje
se zasnivaju preteno na istorijsko-empirijskim istraivanjima i predstavljaju opoziciju i
kritiku reakciju na postUlate
neoklasine (konvencionalne) ekonomske analize.
Prof. Heretik posebnu panju posveuje kritici metodologije neoklasine ekonomske analize u kojoj preovlauje tendencija ka tzv. "istoj", objektivnoj, odnosno neutralnoj ekonomiji sa zakljucima od trajne vanosti, koji se faktiki
svode na kapitalizam. Autor
podvlai da neoklasina ekonomska analiza ne sadri nikakve elemente, koji bi omoguili vrednovanje itavog ekonomskog sistema i dokazuje da
usled svog uskog pozitivizma
neoklasina kola ne daje nikakav predlog o merama ekonomske politike drave. I pored toga to se zakljuci neoklasine eikonomske teorije u
krajnjoj liniji svode na kapitalizam, njihov preterano apologetski, opti i apstraktni karakter ne dozvoljava da se pomou njili objasni bilo koji
istorijski utvren nain proizvodnje.
Autor zatim pristupa analizi
pojedinanih teorijskih doprinosa neoklasine kole. U tom
pogledu on istie da je neoklasina ekonomska analiza posvetila veliku panju analizi
trinih fenomena, a naroito
delovanja zakona ponude i
tranje i njegovog uticaja na
cene, proizvodnju i potronju.
Ali preterano apstraktan karakter ove analize oteavao je njenu upotrebu u praksi, pa se
neoklasina
teorija sve we
udaljavala od praktinog privrednog ivota. Treba napomenuti da su Maral i Kembridka kola, ipak, svojim pragmatistikim pristupom bili najbli-

e objanjenju stvarnIih trinih fenomena (meu graan

skim ekonomistima) i da daju
izvestan broj korisnih instrumenata ekonomske analize u
ovom domenu. No potrebna je
prethodna precizna marksisti
ka analiza maralijanskih koncepcija koja bi na bazi kritike
ovih koncepcija, uticala na dalji razvoj marksistike ekonomske teorije u ovom domenu.
Iako je osnovni cilj neoklasine ekonomske analize bio
razmatranje trinih fenomena
ona je u svoju sadrinu ukljuila o. odreeni formalni aspekt
optimizacije ekonomskih procesa u privrednom ivotu. Ovaj
aspekt neoklasine analize koristili su pojedini teoretiari,
koji su dokazivali racionalnost
trine ekonomije u odnosu na
plansku (Mizes, Hajek i dr.),
dok se u poslednje vreme, pojedini pisci, koji smatraju da
postoji mogunost korienja
ovog pristupa ekonomskoj analizi u sklopu teorije i prakse
optimalnog planiranja u socijalistilkim
zemljama. Polazna
pretpostavka oViih pisaca jeste
da se postUlati iste konkurencije mogu uzeti kao objektivni
uslovi koji su stvoreni u uslovima drutvenog vlasnitva nad
sredstvima za proizvodnju i
koji se svesno koriste od strane planskIih organa socijalisti
kih zemalja. Ovo Ukazuje, po
miljenju autora, na mogu
nost korienja nekih koncepcija, koje proizilaze iz sasvim
razliitih ekonomskih uslova,
Ukoliko privredna stvarnost pokae da postoje realne mogu
nosti za ostvarenje ovakViHl
ideja. Prof. Heretik dalje, naznauje da usled svoje neistorinosti, neoklasina analiza ne
daje zakljuke, koji su direktno relevantni za kapitalistiki
odnosno ni za jedan privredni
sistem, ve da oni imaju opti
i apstraktni karakter u mnogim svojim elementima, pa odatle i proizilazi nesposobnost
neoklasine ekonomske analize
da prurl. kapitalistikoj privre-

279

di adekvatnu ekonomsku teoriju.

Na kraju, u svojoj konanoj
oceni neoklasine kole, prof.
Heretik istie da idealiziranje
trinog mehanizma i neprihvatanje bilo kakve dravne ~~t<:r
vencije, usled uskog POZItIVIZrna neoklasine kole, a takoe
i nepostojanje mogunosti da
se njeni zakljuci primene u
praksi, ukazuje da je njena
jedina p~aktina f:unkcija ide<;>~
loke prirode, kOJa se sastOji
u apologetiziranju kapitalisti
kih odnosa proizvodnje i borbe
protiv naunog doprinosa marksizma.
Iako se ovaj zakljuak profesora Heretika ne moe osporiti, ako imamo u vidu da neoklasina teorija izbegavajui da
primeni istorijski i socioloki
metod, izbegava analizu kapitalistikih
odnosa proizvodnje,
ne moe se osporiti Oinjenica
da neoklasina analiza delovanja trinog mehanizma, ima
odreeni znaaj, mada ona, ako
se izuzme "konvencionalna"
mudrost i drugi njeni nedostaci, svoju najveu greku pravi
time to delovanje trinog
mehanizma ne objanjava unutranjim zakonitostima, koje
reguliu odnose proizvodnje u
kapitalizmu, ve preko oblika
njihovog ispoljavanja i razliitih subjektivnih postulata svoje analize. Najzad, ne srne se
zaboraviti da u odnosu na nemarksistiku ekonomsku misao, naroito post-maralijansku, savremenim marksistikim
-kejnzijansku
makro-ekonomsku mikro-ekonomsku i postekonomistima predstoji isti
onaj zadatak, koji je Mar):l;s
obavio kada je pisao "TeonJe
o viku vrednosti", koji je
predhodio nastanku "Kapitala"
i bez ega se formiranje Marksovog sistema ekonomske teorije ne moe razumeti u potpunosti. Ovakva stvaralaka
marksistika kritika naroito
je od znaaja onda kada se
radi o teorijama, koje su se
razvile u domenima, koje marksistika ekonomska misao ni-

280

je detaljno pokrivala (analiza

trinog mehanizma, ponude i
tranje, trine ravnotee, makro-ekonomske analize i stabilizacione poli1like), kako bi se
marksistika ekonomska misao
razvila do kraja i u ovim oblastima, kao i da bi se sprei
lo nek1'itiko prihvatanje nemarksistikih
koncepcija u
ovim domenima.
Kejnsov teorijski sistem nastao je u momentu kada je
dolo do "prve krize" u graanskoj politikoj ekonomiji i
kada se neoklasiria misao pokazala nesposobnom da rei
odreene vitalne probleme kapitalistike privrede, koji su
ugroavali opstanak kapitalistikog naina proizvodnje. Autor podvlai da je Kejns uneo
radikalne promene u tradicionalnu graansku ekonomsku
misao, pre svega u pogledu
funkcionisanja
kapitalistike
privrede (jer odbacuje mogu
nost da trini mehanizam moe samostalno da rei sve probleme kapitalistike privrede)
kao i svojom kritikom tradicionalnog protivljenja svakoj
dravnoj intervenciji. Razvoijajui dalje analizu kejnzijanskog pravca, prof. Heretik istie da Kejnsova teorija predstavlja nadgradnju, odnosno
dogradnju neoklasine ekonomske analize u makro-ekonomskom domenu. Meutim,
poznato je da se ovde radi o
dva sasvim odvojena domena
ekonomske analize, koji su se
razvijali u razliitim vremenskim periodima i u razliitim
istorijskim uslovima i koji mogu da egzistiraju nezavisn~
jedan od drugog. Iako postOji
i formalna slinost u analiti
kom instrumentariju kojim se
slue oba ova pravca u ekonomskoj misli, kejnzijanski
pravac pre~stavlj.a jedan. sasvim odVOjen l nezaV1stan
pravac u graanskoj ekonomskoj misli. Objedinjavanje neoklasine i post-kejnzijanske
analize, bilo je izvreno tek nedavno u sklopu tzv. "neoklasine" sinteze.

Po miljenju prof. Heretika, pruaju izvesne mogunosti za

Kejnsov model predpostavljao dinamiziranje ukupne proizvodje stimulisanje sveUkupne efek- nje i zaposlenosti, iako stoji
tivne tranje putem podsitca- injenica da su ovi instrumennja investicija i potronje, od- ti ekonomske politike namenosno raspodele nacionalnog njeni pre svega reavanju prodohotka kapitalistiklih drava blema nezaposlenosti i kriza.
u korist manje imunih. PolaAutor smatra da i pored pozei od ove teze kejnzijanstvo
grenill polaznih postulata "neje izazvalo pojavu mnogih va- ki instrumenti makro-ekonomrijanti dravnog kapitalizma. ske anaLize, koje je razradio
Pored toga to su pojavom Kejns i njegovi sledbenici, izkejnzijanstva iezle ekonom- raavaju realne privredne zaske krize "klasinog" tipa, ja- visnosti. Ovo se posebno odnosi na funkciju potronje i mulanje dravne intervencije dovelo je do sve veeg udela mo- tiplikator. Ali objanjenje odnopolistikog sektora u privregovarajuaih makro-ekonomskih
dama kapitalistikih zemalja. odnosa nosi u sebi nauni kaOsim toga zadrala se stalna rakter jer se zasniva na pretstopa nezaposlenosti, kao i od- postavkama
o
psiholokim
reena stopa inflacije, koja je
sklonostima ljudi".5 Zbog toga
pratila ovaj razvoj u periodu je teko mogua svaka primeod 40-tih do ezdesetih godina na ovih instrumenata u nauno
naeg veka. Najzad, stari Kejn- fundiranoj analizi, ako se poe
sov model pokazao je odree iskljuivo od pretpostavki Kejne nedostatke, pre svega sta- nsa i post-kejnzijanaca. "Potinost, pa je bio zamenjen
trebno je, dakle, da se ovi inpost-kejnzijanskim makro-eko strumenti ispituju polazei od
nomskim modelom dinamizira- Marksove teorije""
nja privrednog rasta uz stabiOd odreenog znaaja su, islizaciju cena.
tie dalje autor, i jasna razStatinost kejnzijanske anagraniavanja izmeu mikro- i
lize, je po miljenju prof. He- makro-ekonomskog
pristupa
retika njen najvei nedostatak. ekonomskoj problematici. MoJer, Kejnsova ekonomska ana- ida bi ovim stavovima autora
liza nije bila orijentisana na trebalo dodati i primedbu da
proirenje proizvodnje i proizvodnih kapaciteta drutva, ve pred marksistikim teoretia
se zasnivala na analizi dohot- rima stoji zadatak da razmoka, koji svojim promenama i tre pravo, teorijsko, marksistiko objanjenje, a naroito
odgovarajuom rasp o delom treba da dovede do porasta pro- principa multipl:ikatora, za koji
izvodnje bez inflacije. Stoga je utvreno da neosporno dekejnzijanska analiza moe de- luje i u stvarnom privrednom
limino da poslui prilikom naivotu.7
stojanja da se zaposle neiskoU veoma simplificiranoj forrieni kapaciteti i nezaposlena
radna snaga, ali ne dovodi do mi Kejns je izrazio i stvarne
porasta proizvodnih kapaciteta. protivurenosti izmeu proizOva konstatacija je samo deli- vodnje i potronje, koje su postale akutne u uslovdma monomino tana, jer neki od instrumenata ekonomske politi- polistikog kapitalizma kao poke koje nudi kejnzijanska ana- sledica tendencije ka prekoliza (politika "jevtinog" novca, rnernoj akumulaciji kapitala.
ekspanzija kredita, javni ra- Monopoli nisu bili primorani
dovi, javne investioije i dr.), konkurencijom da pretvore
5 Dr S .. fferetik: .!eC?reticke. zakZad:t stlasn~j !JuroaZlZe; ekolZomie, str. 355.
: L. PeJlc: TeortJskI osnovI prmclpa muiupilkatora, Ekonomski anali, hr.
1974, str. 8.

44-4~,

Isto, str. 1-8.

281

nova~l1.~. ak;umulaciju u realne

li'
IpvesticI]e l to im je omogu- ta . stIkih zemalja nisu imale
cavalo da u odreenim gra'ci- m~o~o uspeha, a s druge poc~a kontroliu stopu oploa- ~s~]e. da se izvri "neoklasiyan]a svog kapitala. Ke]'ns ni- cna smvt~~ odnosno sinteza
]e razmat
.
post-m~rs~~]anske
mikro- i
makro-eko. raov.ova] problem na post-ke]nzI]anske
pomenutI nacm. Monopoli mo1
polska konkurencija, kao i kla- noms (e analize.
sna borba i drutveno-ekonom~o miljenju profesora Hes~e :proti.vr~nosti kapitalizma retIka "peoklasina" sinteza
msu IgraM nikakvu ulogu u nje- predstavlja rezultat nastojanja
gOV?j ekonomskoj analizi. Sto- da se. .rel:abi1ituju koncepcije
ga ]e o~ an~z~r~jui problem o P?ZItr~T!~}m rezultatima deloodnosa stedn].e l 1l}vesticija, vi- van] a . trZlsnog mehanizma i nedeo .kao SVO] najvei nauni ~a rrikakvog uticaja. na prakdopmnos "sintezu" realne mo- tlcne ekonomske probleme i
netarne analize u svojoj mone- ek?Domsku politiku. Njen stvatarnoj teoriji. i teoriji kamate. rm sadraj sastoji se u stavu
Prof. Heretik analizira i dru- d.a rezultati kejnzijanske anag~ aspekte Kejnsove i postkejn- lne tre~CI; da .pokau puteve za
~]anske analize i ukazuje da determmlSa!2Je nivoa ukupne
]e ona postala osnova ekonom- za;po~lel20S!l, ukupne proizvodske politike drave u uslovima nJe! naclOnalnog dohotka uz
dravnog kapitalizma.
st~bll.r~e cene. Na taj nain
Sayremena neokejnzijanska ke]~I]anska ma1rro-ekonomska
analiza. dan~s pr~poruuje, kao analiza postavlja sebi (u okvio.~novm oblIk drzavne interven- ru neoklasine sinteze za cilj
CIJe, me::e ~skalne politike, da pokae reenja praktinili
um.esto Javnih radova, koje ekonomskih vproblema sa koji~e]ns smatra najefikasnijii:m m~ se Suocava kapirtalistika
mstrumentom borbe protiv ne- pnv::eda! odnosno metoda za
z.aposlenosti i krize ukapita. postI.zan]e .. pune zaposlenosti
h::m~ .. Razlog tome jeste u i- bez inflaCl]~. U uslovima pune
nj~!llcI da mere fiskalne, a na- zaposler!9 stl postaje operativna
roclto monetarno-kreditne eko- neoklas!cna
(post-maralijannomske politike manje zadiru ska !1U'!:ro-ekonomska analiza.
u drutveno-ekonomske odnose
. KeJnzI]anska ekonomska ana~ k!lpitalizmu. Autor analizira liza l makro-ekonomska politil mz nedostataka savremene ka treba, dalde, da dovedu prineokejnzijanske analize u ok- vredu u stanje u kome vae
viru kojili se naroito istie ne- za1djuci post-maralijanske e
sposobnost post-kejnzijanske e- k;~nomske analize. Ali, kako hkono1l}ske teorije da rei pro- tice autor ,rezultati neoklasine
blem Istovremene pojave neza- ekonomske analize nemaju ni
:posle~osti i inflacije, zbog ega
u ovom sluaju veu praktinu
]e dos lo do tzv. "druae krize" ,-;rednost,. odnosno nemaju veu .~!,aanskoj pOlitik;j ekono- ceg praktlno~ znaaja za privredna kretanja u kapitalizmu.
ml]u.'
Dananji trenutak u razvit- Razlog ~?me ~ei u injenici da
~ nemarksistike ekonomske neoklaslcna smteza ne daje rumIsli karakteristian je u po- ka~.vo objant<?nje u pogledu
gledu dva trenda. S jedne stra- nacma na kOJI bi apstraktne
ne. u?avaf!1o nastajanje neo- post-maralijanske koncepcije o
ke]nzI]anskih teoretiara da u- automatskom delovanju tritvrde metode za dinammranje nog mehanizma moale da burasta ukupne proizvodnje i ne- du koriene za voe~je ispravza~oslenosti .~ .stabilne cene, ne ekonomske politike A t
u cemu teorIJa l praksa kapi- dalj' e
di d
.
. u or
navo
a V'lsok stepen

O tome videti: J. Robinson' Th S econ d e ..

Vol rV" ile Bl
ns IS of Economic Theory"
,
.
,as
ackwell, Oksford, 1973, str. 92-105:

Col/ected Economic Papers

282

apstrakcije onemoguava bilo

kakvu konkretnu primenu mikro-ekonomske analize u privrednoj praksi, a da sline tendencije pokazuju i neokejnzij anske i neoklasine koncepcije ekonomskog rasta.
Poto je ukazao na nedostatke neoklasine sinteze, koja
po . njegovom miljenju ne
predstavlja nikakav napredak
u odnosu na kejnzijanski pravac, prof. Heretik podvlai da
postoji niz dilema i problema,
koje prate razvoj savremene
nemarksistike ekonomske misli, od kojili najvanije mesto
zauzimaju pitanja kako da se
rei problem odnosa izmeu
dravnog i privatnog sektora,
problem istovremene pojave inflacije i nezaposlenosti i dr.,
zbog ega graanska politika
ekonomij a ne moe da ispuni
svoju funkciju u pogledu reavanja - problema savremenog
kapitalizma. Usled toga, u poslednje vreme dolazi do pojave
zallteva i meu pojedinim nemarksistikim
ekonomistima
za vraanjem na primenu socio-ekonomskog i ekonomsko-istorijskog metoda u ekonomskoj analizi. Pojava ove grupe ekonomista predstavlja jedan od rezultata "druge" krize
u graanskoj politikoj ekonomiji, .odnosno jedan od oblika realccije graanskih ekonomista na rezultate "neoklasine" sinteze i sve intenzivnijeg uvoenja kvantitativnih metoda u ekonomsku nauku!
Ovi ekonomisti nastoje da
ukljue u ekonomsku analizu
neke od elemenata istorijsko-dnstitucionalistike analize, ukljuujui istovremeno u svoja ekonomska razmatranja i

neke od metoda neokantovske

i kantovske filozofije, voluntarizma, prestrukturalizma ita
vog drutva i socijalno-ekonomske analize. Njiliovi radovi, odlikuju se, kako istie autor, s
jedne strane sve izrazitijim kriticizmom postojeili ekonomskili odnosa, a s druge strane
sitno-buroasldm utopijskim iluzijama o nainu izgradnje
novog drutva i nove privrede.
Kroz odnose izmeu ovili ekonomista i ekonomista koji zastupaju "neoklasinu" sintezu,
ispoljava se danas glavni konflikt u graanskoj politikoj
ekonomiji, koji se po miljenju
prof. Heretika sve vie proaubljuje sa nagomilavanjem
razlii tili
drutveno-ekonomskih problema, sa kojima se
susree kapitalistiki svet. Na
taj nain se "druga kriza" graanske politike ekonomije jo
vie produbljuje.
Kratak pregled najvanij~
problema obraenili u StudijI
prof. Heretika, dat u ovom prikazu ulcazuje na znaaj ove
knjige i niz interesantnili ocena savremene nemarksistike
ekonomske misli, koje daje autor. Kritiki pristup, kojim je
proeta ova studija od poetka
pa do kraja autorovili razmatranja daje posebnu vrednost
knjizi, ak i onda kada se autorovi stavovi ne mogu prihvatiti delimino ili u celini. Studija je napisana na slovakom
jeziku i predstavlja rezultat
vdegodinjeg istraivakog rada autora u okviru ekonomskog odeljenja Slovake akademije nauka u Bratislavi.

Lazar R.

Peji

9 To dokazuje i sve vei broj studija na Zapadu koje se bave Marksovim

sIstemom ekonomsk7 teorije. ak je i glavni predstavnik ,.neoklasine", sinteze,
nobelovac Pol S!lllJ!lelson ..u novom. IX. izdanju svoje "Economics" (Njujork,
!973) do.~ao sV~Jlm .!zl.aganJlma apendiks o Marksu, uz napomenu da je iluzorno
sto to nIJe ranIje UCffiJeno.

283

MARKS I MARKSIZAM

VINCENT, lean-Marie: FETICHISME ET SOCIETE (FetiEdition Anthropos, Paris, 1973.

izam i drutvo)
Da li postoji kriza marksizma danas? Da li je marksizam
jo uvek valjano sredstvo za
preobraaj, transformaciju sveta?
Tim pitanjdma Jean-Marie
Vincent, autor "Fetiizma i
drutva", nedvosmisleno definie, u. uvodu svoje knjige, horizont idejne i teorijske upitnosti koja je tu prisutna. Njegov odgovor je Lien svakog
dvosmisla: kriza postoji; marksizam, i pored toga to je postao vladajua doktrina u internacionalnom radnikom pokretu, u mnogome je preobraen u jednu mumificiranu i
sklerotinu interpretaciju sveta, u zatvoren sistem koj,i je
unapred obezbeen i "operisan" od svake nove upitnosti
i problematinosti. Marksizam
se na taj nain zatvorio u svoje "jednom za svagda" gotove
i blindirane misaone forme u
kojima je odsutan svaki stvarni pokret misli. Time ne samo
to je onemoguen problematski pristup starim, nereenim
i novim, nepredvienim problemima, problemima sa kojima se marksizam suoava tl
naem vremenu, ve je osujeen i svaki ivi kontakt sa
onom tvrdoglavom i nepodJ:n[tljivom empirijskom osnovom
koja je neophodna svakom iskustvu.
To nasilje forme nad sadrajem, u kome teorija postaje
sistem a njen sadraj goli mit,
ima svoj neprevazieni, "idealni" izraz u staljinistikoj deformaciji marksizma. Meutim,
staljinizam je, smatra Vincent,
"s one strane kulta linosti i
StaljinOVih zloina, jedan oblik
lane svesti, mistifikovani nain ukljuivanja u dijalektiku
drutvenih snaga (forces)" (27).
Vincentovo
shvatanje krize
marksizma se ne zaustavlja samo na povrnoj kritici stalji-

284

nizma kao dogmatizma; ono bi

htelo da prodre u korene same
stvari. Tako, d.deoloko zatvaranje i okotovanje marksizma,
po Vincentu, u krajnjoj liniji
"logino" proizlazi i ima osno
vu u, danas, u marksistikoj
praksi, vladajuoj teolokoj
koncepciji rada. Tu teoloku
koncepciju rada prati nezaobilazna etika produktivizrna i
podreenosti
hijerarhiji kao
nosiocu i organizatoru "opteg
interesa"; sve to zajedno, na
nivou kolektivne svesti, rezul
tira samo nekakvim reaktiviranjem energija fetiizma kojima je izvorni marksizam objavio bespotedni rat, a na nivou teorijske i "rukovodee"
svesti - ideolokom sklerozom
o kojoj je bilo rei.
Dakle, ukratko, kada je re
o krizi marksizma re je o njegovoj ,,kontaminaciji buroaskom milju" i buroaskim opredeljenjima. Jer, najzad, svaka teologija i apologija rada
kao tue sile, sile nad ove
kom, kao prisile, ostaje u horizontu graanskog, tj. buroaskog miljenja.
Vincentov "pesimizam" u pogledu opsega i dubine krize koja je zahvatila marksizam ne
spreava ga, meutim, da s
pravom tvrdi da je marksizam
i dalje jedina istinska alternativa koja stoji pred nama, jedina istinska misao osloboe
nja radnike klase od njenih
okova.
Autentina, izvorna usmerenost marksizma moe da se
otkrije i prisvoji samo kroz
reinterpretacije Marksovog naslea,
kroz ponovno itanje
Marksa i kroz razumevanje osnovnih principa njegove "kritike nauke". Na tom misaonom putu Vincent se ne smatra
usamljenim. On priznaje da
njegovi napori u tom pogledu
nisu potpuno novi i originalni

i navodi svoje uzore: pre svega

savremene italijanske marksiste, meu kojima posebno izdvaja Lucia Coletija. (11. poglavlje je, u celini, posveeno
italijanskom marksizmu). Lucio Coleti je dosta blizak Althusseru ta:ko da ih esto u
marks izmu svrstavaju .pod zajedniku rubriku, kao "scijentiste". Vincent se protivi tim
ocenama i, ukazujui na razlike izmeu Coletija i Althussera, ujedno se opredeljuje za
ovog prvog, tj. za njegove
"konkretno-opte" analize nasuprot pomalo "formalistikoj
igri pojmova" koju imamo kod
Franouza. Pred tako shvaenim
marksizmom, smatra Vincent,
stoji jedna vrlo lepa budu
nost, (parafrazirajui Althussera:) itav jedan nepoznati
kontinent.
Da bi se ta budunost delatno prisvojila neophodno je prevladati postojeu krizu marksizma koja nije parcijalna ili
fragmentarna, ve totalna i
kojoj se, dakle, valja suprotstaviti na svim frontovima. Taj
stav moe u izvesnoj meri da
objasni pomalo heterogeni sastav tekstova koje je J.-M. Vincent okupio u svojoj knjizi. Ve
spolja posmatrano tu se pored
savremenih sovjetskih autora
mogu nai Hegel, Grami, Bloh;
pored italijanskih marksista
Weber, Gurvitch, Naville; pored
Adorna, Habermasa i Markuzea - Talcott Parsons, itd. Vicenta ne interesuje nikakav
metodoloki ili istoriografski
aspekt reinterpretacije Marksovog naslea; takva pitanja su
uvek u drugom ili treem planu, II fusnotama. Na primer
na strani 221 itamo u fusnoti;
"Po . na~em miljenju, postoje
kvalItatIvne promene u Marks ovom delu, od "manuskripa!a" do ,,~emake. ideologije"
i do "KapItala", ali pojam epistemolokog .prekida kako ga
koristi Althusserova kola zaboravlja da su ve u delima
~ .mladosti,. u zam~tku postoJali elementI metodolokocr raskida sa hegelijanizrnom".'" Auo

tor "Fetiizma i drutva" je,

takoe, vrlo malo zainteresovan za nekakvu teorijsku analizu radi analize razliitih marksistikih

inemarksistikih

shvatanja o savremenom kapitalizmu (na putu u socijalizam). Sve njegove referencije

te vrste imaju za krajnji cilj
da, kroz suoavanje sa onim
to je tu ideoloko, lano, afirmiu ili, bolje, rehabilituju onu
,,kritiku nauku" (fetiizma i
drutva) koja je izvorno data
u Marksovom delu.
Centralna figura manje-vie
svih Vincentovih referencija,
kako to primeuje i Franc;:ois
Chatelet u svom predgovoru,
je Hegel. Taj Hegelov znaaj
se objanjava na sledei nain.
Marksizam koji zaista eli da
sledi svoju izvornu liniju razvoja mora uvek da polazi od
i da se ponovo vraa onoj fundamentalnoj taki raskida u
kojoj se artikulie razlika izmeu Marxove misli i buroaskog, graanskog miljenja. Hegelov poloaj-prepreka u toj
igri raskida nema samo nekakav istoriografski i restrospektivni interes. Rad Hegelovog
Pojma, ukoliko on predstavlja
prvo ili poslednje (kako se
"uzme") naelo jedne obuhvatne, epohalne racionalnosti, racionalnosti graanskog drutva,
ujedno je usko vezan uz ono
to je zaista bitno u tom drutvenom obliku: njegovu koncepciju aktivnosti i prisvajanja. Hegelovstvo je u izvesnom
smislu razvijen i dovren, dakle
idealan izraz stvarne racionalnosti, stvarne "umnosti" gi::aanskog drutva; i, prema tome, za jedno miljenje raskida
sa tim drutvom, on predstavlja nezaobilaznu polaznu ta
ku, kao i taku stalnog povratka :alfu i omegu svakog kriti
kog pristupa.

*
Da bi marksizam zaista bio
neumorno teorijsko ipraktiko
traganje za sve teri:Ieljnijim uslovima ljudskog osloboenja

285

I
nije dovoljno da se on svede
na norn:ativno i.li deskriptivno ~ti, pretstavljaju istinu koja
odree~1e syestI proletarijata l11zq. nas i koju mi zato poseu ~kCI~l. N~akva dijalektika ~ujemo samo u obliku objeks.ubjek!IvnostI nasuprot i pro- !Ivn.t;, odnosno objektivizirane
!IV objekta, kakvu na primer iluz~je..U t~ 0!cvirima, pojam
subJek~Ivnost~ Il"!la smisao i
~am?v u Sartrovoj "Kritici dijal<:ktlckog Uma", dakle, ma znacenje. suble~tlvne. iluzije o
. nasoJ "SUbjektivnokohko sUl?ti!-na bila, ne moe n~l~a~vo~
da zan:em IZotrenu dijalekti- StI , IndiVIdualnosti, itd.
Politika ekonomija je, daku pOjmova koju imamo u
Marxovoj "kritikoj nauci". Is- kle.. pre sve&a sk.up kategorija
to tako, smatra Vincent ne k.oje sa manjom Ih veom pretreba s~editi ni vput za koJi se CIznou opisuju realne i iluopredelio Lukac u Istoriji i zorne, tj. realno-iluzorne odnoklasnoj svest~". Jer," Marxova s~.. u datoj proizvodnoj formanova nauka je "nauka meta- C.IJI. Isto tako Hegelova filozomorfoze objektivnih drutvenih fIja predstavlja samo adekva~ormi. kal?italizma, drutva i ta~ opis jednog epohalno a toje tkivo je sazdano ne od in- talit<:ta u kruenju. S one ~tra
dividua ve od objektivnih ~~ j<:dnostavnog odbacivanja
"nat~ali;lOvanih" odnosa, od i1!. prihvatanja njenih kateaofor!ElI:obJekata, formi-znakova, TIJa, ona mora da se shvati k~o
~etI~kih I~eologija, a ne od zna- ".konc<,?Pt~~I~acija jedne objekc.enja direktno proizvedenih ti~e ilUZIje . "Daleko od toga
l.Judsk;om . aktivnou"
(20). ~a )~ zabluda - Hegelova ideaOna je u Isti mah riaorozno hstlcka dijalektika nije nita
nauna, nita manje od Njut- drugo. v do. filozofski dvojnik
nove ili Ajntajnove nauke ~ro.~aIcne IZokrenutosti kapitas~a!!a Vincent, i radikaln~ !IStlO~Og dru~tva u kome drukTItlc~a, 1!- ~mu ona nema u- stvem ??nOSI ~~primaju oblik
kategoTIjs~o-logIckih odnosa, u
zora j~r je l sama 'UZorna.
. ~asll:!,a politika ekonomija ~ome drustvene forme izgledaje. Ide?lo~ka nauka, ne zato to jU ~ao da .su ?edukovane jedmlffiOllazI, promauje ili ne ne IZ drugih, 1 kao da iaraju
shvata syoj. P!vedmet, tj. real- neku vrstu fantastinoa b"'aleta
~ad gla':,om <?veanst~a koje
no~t kapI!ahstlcke proizvodnje,
vec zato sto se u odnosu na tu je 'prep.usteno jednoj iracionalnOj. racIOnalnosti". (335). U tom
realnost uopte ne distancira
ma da se ona sama u sebi di~ smIslu, smatra Vincent nije
stancira" .od sebe, ina da" je prett;~ano re~i da Marxo~e deon!i u sebI 1?r:otivurena i pod- dukcI).e prOIZvodnih fonni-kat~goTIja, kao i praenje njihovOjena. NasIlje fonne-objekta
fo:r;me-zna~a nad njenim sadr~ vih unutar-formacijskih metan:orfoza.. po~,ebno u prvoj knji~a.Je!ll, .koje se ostvaruje u obj~ktlvnlffi, "opriroenim" odno- ZI ,,,~apItala , u mnogome potSlffia grlanskog drutva, re- ~ecaju ;na" Hegelove dedukcije
produkuje se na teorijskom IZ ".~o,?Ike , odnosno "Enciklopl~~l! kao . nasilje lanog, ne- pe~je '. Jer, najzad, Hegelova
k:ltIckog, Ideolokog objekti- lo~a je, po njemu, u stvari
"lOgIka kapitala ili kapitalizVlZl!l~. nad neophodnim, unuma" (isto).
traS~jlffi trans-formacijama datOS,tI. To naJilje iskljuuje mo~~utim, dok Hegel tei da
~onost d;;t covek direktno, svoSVOjIJ? dedn.kcijama-sintezama
Jom :vlastI!Om aktivnou pro- okup} 1 pomIri rasute i protiIZVodi znacenja oko sebe. For- \'l1Tecne elemente jedne epohe
me: :vrednost, roba, kapital, u raspadanju, Marx eli da
porOdica!. obrazovanje, itd., kao po~ae da u njima nema pomi,,~a~egoTIj~ki prevodi" jedne
da "dijalektika kapitala
fikSIrane l nezaobilazne realno- renja'v.
povlacI za sobom stalni proces

286

otpora, kao breme koga ne moe da se oslobodi", da su protivurenosti neizbrisive, trajno

prisutne u toj "kuli od karata"
i da je njeno ruenje stvar revolucionarne akcije proletarijata.
Za Marxa je, dakle, graan
sko drutvo drutvo koje je u
svom fiksiranom objektivitetu,
u svojim temeljnim kategorijama fundamentalno neutemeljeno, koje je postavljeno "sa
glavom na dole" i ije praktino, politiko i totalno postavljanje "na noge" predstavlja sastaVIli deo i uslov samog
njegovog razumevanja. Uvoe
njem pojma fetiizma u analizu kapitalistikog poretka
Marx je nueo momenat obrta
i kritike koji se vezuje uz jedinu stvarnu, delatnu i istorijski perspektivnu energiju koja je u stanju da rei protivurenosti tog poretka, uz borbu
radnike klase. Ta izvorna "prevratnika", tj. revolucionarna
uloga marksizma moe da bude sauvana samo ukoliko on
i dalje ostane nemilosrdno kritian prema svemu ukljuujui
i sebe samoga.
Jean-Marie Vincent smatra
da su dogaaji u maju-junu
1968. godine u Francuskoj reafirmisali, potvrdili to radikalno-kritiko, antisklerotsko shvatanje marksizma: "Realni pokret radnika je pokazao izvanrednu subverzivnu snagu i u
isti mah prouzrokovao izbijanje mnogih drutvenih protivurenosti koje je savremena sociologija smatrala ve odavno
iezlim. Zapadna drutva su
se tako pokazala kao umogo
krhkija nego to su to tvrdili
njihovi ideolozi' (315). Ta krhkost pseudo-stabilnog zapadnog
kapitalizma odjedared je postala svakodnevna oiglednost.
Njegova lana stabilnost bila
je, smatra Vincent, dobrim delom omoguena upravo tom
ideologizacijom marksizma, 0tupljenjem njegove revolucionarne otrice, njegovim integrisanjem i rasplinjavanjem u si-

zvaninih
radnikog pokreta.

stemu

organizaCIja

*
Mnoge interesantne straIIice
svoJoJ knjizi Vincent posveuje kritikoj analizi. Max
Weberovih shvatanja. Suoava
nje Weberove i Marxove misli
ima, za njega, ne samo teorijski ve i praktini interes. "Klasine" Weberove osude socijalizma kao opasne, birokratske
utopije u meuvremenu su pO'
stale ne samo osnovno ideoloko oruije u borbi protiv socijalizma, ve i realni, praktini
izvor umogobrojnih kontraverzi u svetskom socijalizmu.
Weberovim shvatanjima Vincent suprotstavlja Marxovu
analizu i kritiku birokratizrna
u "Kritici Hegelove filozofije
dravnog prava" i kasnijim
radovima i na taj nain pokazuje da postoji uska povezanost izmeu kapitalizma i birokratije.
Dravno-policijski birokratizam je osnovni garant za ou
vanje integriteta datog kapitalistikog poretka. Visoko razvijene ekonomske forme kapitalizma neminovno proiruju,
produbljuju i "unapreuju"
birokratske metode vlastitog
organizovanja tako da birokratizam postaje stil poslovnosti,
nain "rada" samog kapitala.
Iz tog priVilegovanog ekonomskog centra birokratizma (=
Kapitala), koji je nesunmjiva
dominanta kompleksnih struktura graanskog drutva, preliva se na sve posebne sektore
drutvenog ivota i njihovu
ukupnost ne samo birokratski
"mentalitet", ve i sami birokratski mehanizmi kao vladajui oblici racionalnosti. Najzad, ukoliko ta univerzalna birokratizacija organizaciono potvruje osnovnu misiju koju
Kapital ima u drutvu, ona
ujedno postaje agens i instrument njegovih fetiIcih ciljeva.
Ekonomski vladajua klasa u
graanskom drutvu ima ,,nasunu" potrebu da sva zbivanja
u

287

u van-ekonomskim sferama
drutva podredi, na "suptilan"
(npr.: liberalizam) ili sirov (faizam) nain, svojoj kontroli,
odnosno svojim interesima. Na
dravno-politikom
planu toj
orijentaciji potpuno odgovaraju elitistika shvatanja koja
favorizuju mistifikovane, hariz
matske voe, a iroko demokratsko uee u politikim
zbivanjima svode, u najboljem
sluaju, na bacanje papira u
nekakve kutije. Ni buroasko
pravo, prema tome, uzeto kao
formalna i formalizovana jednakost i sloboda, "jednakost"
i "sloboda" nejednakih i neslobodnih, nije nita drugo do
mistifikacija i potvrda nepravde kao fundamentalnog odnosa
u tom drutvu. "Po Marxu, tvrdi Vincent, ono bi dakle moralo da iezne na isti nain kao
kapital, roba i Drava" (109).
Ukratko, Vincent, ne potcenjujui pojavu i problem birokratizma u ne-kapitalistikim zemljama, s pravom smatra da
birokratizam nije izvorno nekakva "opasna utopija" socijalizma, kako je to mislio Max.
Weber, ve da je on bio i ostao
organizaciona alfa i omega fetike realnosti samoga kapitalizma.
Nesumnjivo najspornije i
najproblematinije u Vincentovoj knjizi jeste njegov kritiki
stav prema aktuelnim tendencijama u marksizmu, pre svega prema frankfurtskoj koli.
Adornova "negativna ontologija" je, smatra Vincent, odlian
primer kako jedna misao ku]'t
bi htela da bude "radikalno"
kritika moe da podlegne opasnosti apstraktnog, neodreenog, spekulativnog ii razoa
ranog negatorstva. Poto nije
u stanju da individualizuje i
konkretizuje istorijski mogue
likove istine, onu negaoiju koja je na delu i nesvodivo prisutna u pozitivnom, Adornova
filozofija se u sebi odreuje
kao filozofija "radikalnog zla".
Adornov svet, taj mrak u kome su sve krave crne, je svet
rtvovanja, jer u njemu rtva

288

voli, ak oboava svogdelata.

"Zivot je posmatran sa. take
gledita smrti, raspadanja, i jedino autentino iskustvo je iskustvo strepnje, odnosno bespredmetnog straha." (252). Dakle, to odbacivanje sveta kao
neega to je "aksioloki iracionalno" i "radikalno neprihvatljivo", uz estetski uitak
pred raspadanjem, gubi potpuno iz vida onu stvarnu dijalektiku borbe izmeu novog i
starog, konzervativnog i revoluoionarnog, njene taktike i
strateke zaplete i posredovanosti u konkretnom.
Istina, tvrdi Vincent, Adorno
ne osuuje zapadni racionalizam neopozivo, tj. bez nade u
jedan mogui "pozitivni koncept racionalizma". Ali ta njegova neodreena nada se temelji na. jednoj jo neodree
nijoj veri u konano pomirenje oveka sa ovekom i sa
prirodom. Umesto da stvarne
antinomije uma posmatra u
stvarnim, drutveno datim protivurenostima funkcije sazna"
nja (= nauke, :ideologije, itd.)
Adorno se zadovoljava apstraktnom dijalektikom Uma i Iy1ita u kojoj se samo perpetuira
opozicija i dualizam "pozitivnog" i "negativnog". Zato se,
na primer, "kritika hipostaziranog subjekta, koja je jedn?od jaih strana Adornove IDIsli, vrti u krugu, i neizbena
pokazuje kao lana polarnost
jedne nesrene svesti i degradiranog sveta" (254-5).
Primedbe koje navodi Vincent protiv "negativne dijalektike" imaju nesumnjivu teinu.
Meutim, ipak ostaje utisak da
su one bar podjednako proma~
ene koliko i opravdane. Naveu jedan primer: "Prema
Adornu, kae Vincent, proletarijat je sve ili nita. On je
ili subjekt istorije par excellence, ista negativnost koja
realizuje obeanja filozoffije, ili
samo ista integrisanost u etablirani poredak, predmet neprekidnih manipulacija" (255).
Dopustimo da je re o tanoj
interpretaciji Adorna. Da li pi

taj "radikalizam", koji poznaje samo kretanje iz krajnosti

u krajnost, bez posredovanja,
bez prelaznih i prolaznih etapa- stupnjeva, bio naprosto pogrean? Ne bi li se pre moglo rei da on obeleava dve
istina krajnje, ali zato sasvim
realne, sasvim istorijske mogunosti koje su stajale i stoje
pred proletarijatom? Dakle,
ako i prihvatimo da nam te
krajnosti, liene posredovanja,
ne svedoe o celoj istini ili o
istini celine, mi ipak moemo
da ih prihvatimo kao granine
situacije, kao horizonte, konture jednog problemskog totaliteta kojeg nijedna misaona totalizacija, ma koliko konkret~
na, iznijansirana, u svojim posredovanjima bila, ne moe da
iscrpi do kraja. Moe da izgleda paradoksalno, ali upravo
Vincentovakritika boluje od
iste one "boljke" koju pripisuje Adornovim shvatanj[ma:
ona je podjednako "ra5iikalna",
samo u obrnutom smIslu; ona
odbacuje svaku krajnost i dri
se umerenosti, ,;zlatne sredine",
posredovanja. Svaka radikalna
negacija radikalizma i sama
predstavlja jedan "sektaki" tip
radikalnosti. Marksizam je ve
dovoljno dugo bio rtva dogmatske narcisoidnosti malih i
velikih razlika da bi jedna takva politika bila dobra preporuka za budunost.

*
Marxova dijalektika metoda shvata proces realizacije
rada kao njegovu vlastitu suprotnost: proces derealizacije.
Taj pojam derealizacije je, meutim, kod Vincenta dvoznaan: (1) Objektivnost koju rad
kreira je, u kapitalistikim uslovima proizvodnje, njegovo
vlastito ne-bie kao kapital;
(2) ali ukidanje kapitala ne
moe da ima znaenje povratka Jz ne-bia u bie rada, znaenje re-afirmacije Rada, ve
ukidanja ili prevladavanja i
19 Marli;sizam

1,l

svet\! II

rada i kapitala II proizvodnom

ne-radu.
"Kritika nauka drutva mora dakle da bude nauka o radu, proizvodnji, ali nauka o radu koji tei da se transformie u ne-rad" (350). Vincent je
to shvatanje preuzeo od Pierrea Navillea, koga navodi: "Ne
-rad nije neaktivnost, ve aktivnost koja nema vie cenu.
Kao takva, ona postaje uitak,
Genuss, zadovoljenje ljudski.h
potreba". (De l'ali<~nation a la
jouissance, st. 495: Pariz, 1957.
god.)
Taj utopijski momenat Vincentove kritike nauke o drutvu, sadran u negativnom
pojmu ne-rada, nesumnjivo je,
na razliite naine prisutan u
celokupnom Marxovom delu, u
svim njegovim fazama. Nita
manje nisu prisutne ni suprotne, a-utopijske tendencije. Da
li je tu samo re o jednom
crraninom pojmu iji znaaj
~e potvruje u korektivnoj i
usmeravakoj funkciji koju on
vri? Da li je re o pojmu koji
ima nekakvu regulativn:a, ali
nikako ~ konstitutivnu funkciju? Ili se radi naprosto o jednom, da upotrebimo Sorelov
izraz, "Mitu sa subverzivnim
svojstvima"? Ili pak o jednoj
"obeanoj zemlji" u koju ni
Mojsiju ni "ostalima" nije sueno da bilo kada kroe?
Jedno je sigurno: rad, u onoj
meri u kojoj nam se on javlja
kao spoljanja prisila, dakle od
poetka do kraja, ne donosi
oveku sreu i zadovoljenje.
Naravno, ak i u takvom radu
ovek je u stanju da pronae,
otkrije, ma koliko skuen, ipak
izvestan prostor slobode, pa
prema tome i sree. Ali to odstupanje samo po~r~_Ije :pr'7vilo. Ta negativna Istma, IstIna ne-rada, negacije rada, u
vremenu u kome ivimo, je
odsudan pokreta svih istinskih revolucionarnih tenji,
svih progresivnih ljudskili i
drutvenih metamorfoza. Oslo

289

boenje

od rada (prisile) nije

nee biti samo rezultat visoke produktivnosti, ve
uvek i radikalnog -ili manje radikalnog zahvata u proizvodne,
i nikada

ljudske odnose koji tee institucionalizaciji i perpetuiranju

fenomena prisile.

Milorad

Belani

ACCARINO, Bruno: NOTE SU ANTAGONISMO E PRO-

DUZIONE IN KRAHL (Biljeke o antagonizmu i proizv:odnji kod Krahla) - Aut Aut, hr. 145-146/1975.
1. Verujem da, usprkos brojnim izravno politikim ili borbenim optubama, Krahlove oglede (H. J. Krahl, Costituzione e lotta di classe, tal. prijev.
S. De Waal, Milano, Jaca Book,
1973.
Ustav i klasna borba)
treba prihvatiti i pristupati im
kao doprinosima teorijskom
marksizmu. Uostalom stupanj
i . oblici sadejstva izmeu priznavanja Marxove misli i "kritikog" marksizma :i iskustva
SDS i studentskog pokreta u
Njemakoj, dosta se jasno ukazuju i ine nepotrebnim nasilno i neposredno "politiko"
tumaenje. Nedovrenost ovih
ogleda i njihova katkad nepregledna neformalnost nalau
nam takoe da ostavimo po
strani ona teorijska -izlaganja
koja jae saimaju pravac kretanja tog novog tumaenja
Marxa te pritiske i poticaje
proistekle iz politikih dogaaja u njemakom pokretu. U
polemici s Habermasom i u
pozitivnom prijedlogu da se
ponovno postave neka vori
ta revolucionarne teorije, ini
se da Proizvodnja i klasna borba (po kronolokom redu jedan od posljednjih ogleda) zadovoljava ove zahtjeve i da moe posluiti kao uzorak za provjeravanje nekih tema.
2. "Odnos izmeu kritike politike ekonomije, kao kritike
teorije kapitalistike proizvodnje, i historijskog materijalizma kao teorije revolucija i klasne borbe, postao je problematian. Ta problematika nije postavljena u Marxovom sklopu
odnosa izmeu proizvodnje i
klasne borbe, koja !polazi sa

290

stajalita generike povijesti.

Ono to treba razmatrati jest
rascjep koji se dogodio izmeu kritike politike ekonomije
i teorije revolucije. Ne treba
ponovno dovesti u pitanje "odnos proizvodnje i klasnu borbu onako kako je to uinio
Marx, sa stajalita generike
povijesti", nego povezivanje te
okosnice i pojavu nekih nedostataka u njoj: 1) u odnosu
izmeu buroaske i proleterske
revolucije dvojbeno je da li je
Marx uspio postignuti i pribaviti odgovarajui historijski pojam proleterske revolucije;
2) odnos izmeu drutvenog
bia [ svijesti, ili pak, kroz
zglob apstraktnog rada i oblika vrijednosti izmeu kategorije i drutvene stvarnosti;
3) postavlja se "problem je li
Marxu uspjelo odrediti dijalektiku, odnosno drutveni rad,
ne samo kao nesreu koja valorizira kapital, nego i kao
proizvodnu snagu osloboenja
koja negira kapital; odnosno
je li u Marxa pokazano da
proizvodne snage kao takve
predstavljaju isto tako sredstva osloboenja. To jest, je
li Marxov metakritiki postupak uspio integrirati oslobodilaku snagu rada u kritici politike ekonomije u jedan kritiki oblik sistema, je li na
taj nain uspio zatvoriti kariku koja slui kao posrednik
sa ustrojstvom klasne borbe,
revolucionarnog subjektiviteta
proletarijata organizatora?"
Na posljednje bi pitanje trebalo odsjeno odgovoriti da
Marx u tome nije uspio; np i

da je dobro UClll10 to to ilije

pokuao. Ipak vrijedi truda
ukratko se kritiki osvrnuti na
prvu i treu toku, pozivajui
se na drugu (odnos izmeu
svijesti i drutvene strukture)
samo sporadino i radi dopune.
Dakle, sigurno je neprihvatljivo (i ne bi mogla nai oslonca u Marxu kritiaru politike
ekonomije, nego, uglavnom i
uz mnogo ograda, u Marxu
historiografu) tvrdnja prema
kojoj se kod Marxa dijalektika buroaske i proleterske revolucije pretvorila u aprioristiku metafiziku nemonu da
razgranii drugu (revoluciju op. prev.) od prve; dok je zavjereniko uvjerenje da bi se
ta granica trebala smjestiti u
oblik i stupanj svijesti koji
prate revolucionarni prijelaz,
neosnovano i nabijeno posljedicama. ("Samo uproleterskoj
revoluciji ljudi stvarno naue
da svjesno stvaraju historiju").
Marxu nije potrebno da "tok
buroaskih revolucija" projicira na "tok proleterskih revolucija", zato to analiza kapitalistike proizvodnje jest Marxova teorija revolucije. Rascjep
koji je Krahl zamijetio teko
se moe locirati u odnos izmeu kritike politike ekonomije
i teorije revolucije, a prije bi
se morao smjestiti u samu kritiku poHtike ekonomjie, prema tragu na kojem Krahl mnogo insistira, odreenja ant agonistike prirode upotrebnih vrijednosti. No tu se u interpretativnom okviru poinju primjeivati pukotine, zato to je
Marxova historinost puno stroa od oblika historinosti na
koji se poziva Krah!; i zato
to, da to kaemo u obliku pogrenog zakljuivanja, kritika
politike ekonomije u pravom
smislu rijei ne izgrauje drutvo "s aspekta njegove promjenljivosti" nego s aspekta
njegovih vladajuih odnosa.
Ruenje aprioristikog modela koji su, po Krahlovoj
ocjeni, zbijeni buroaski i proleterski revolucionarni proces,

pomou tonog oddifferentiae specificae historijske dijalektike koja

upravlja drugim revolucionarnim procesom. rtvovati njegovu diferencijalnu povijesnu
gustinu isto je to imodelirati
prema toku buroaske revolucije i njezinom slijepom karakteru (to upravo druga priroda
podrava revolucionarni prijelaz, jo sasv[m politiki, buroaske klase, onaj antikapita1istiki proces kojega se alternativne crte sabiru u ponovnoj
integraciji svijesti proletarijata
o tome da je on tvorac povijesti. Marxov preostali objektivizam (a nije samo preostali;
valja pretpostaviti da je i sistematian, ako se izravno prekida veza izmeu historijskog
materijalizma, koji je Krahl,
vjerujem vrlo pogreno, poistovjetio s teorijom klasnih borbi, i kritike analize politike
ekonomije), izbjegava pitanje o
specifinim obiljejima i sadrajima oslobodilakog procesa,
poto njegovim protagonistom
smatra proletarijat. Ali, maksimalna historinost preokree
se u maksimalnu ahistorinost:
poto je buroaskoj revoluciji
oduzeta funkcija koju Marx nije osporavao i koju je nehotice slijedio, modela revolucionarnog prelaska, parametar
oko kojega je mogue reorganizirati diferencijalne crte, ahistorian je par excellence: to
je svijest subjekata povijesti.
Nakon to je prevladana slijepa prirodnost koja jo prati i
strukturira revolucionarni proces kojim upravlja progresivna buroazija (ali, strogo uzev,
slijepa prirodnost se definira
samo unutar kapitalistikih
koordinata: dakle u jednom
logiko-povijesnom
kontekstu
koji ne razmatra prisutnost revila - koja je sada ve sama
povijest kodificirala - prekida i prijelaza u kojima jo prevladava druga pruoda, a odsutna je svijest o oslobodilakim
interesima koji utemeljuju legitimnost revolucionarnog procesa.

obavlja se

reivanja

291

Dosta je oito da Krahlov

postupak treba da izvri vie ovjeka, svijesti i povijesti,
od jednog nasilja nad Marxo- osim moguih kombinacija (vavom teorijskom osnovom i to rijanti), dijeli sve povijesne epohe. Njegova specifina vreu dosta tano odreenom smje- menitost
ulazi u igru samo
ru filozofije povijesti, ako se kad
je
proletarijatu
ponuena
pod filozofijom povijesti, bez
mogunost, koju je kapitalisti
manjih tekoa, moe shvatiti ko
drutvo dovelo do sazrijeteorijsko podruje koje je obiljeeno preuzimanjem nepro- vanja, da ponovno povee niti
mjenjivih pojmova na kojima, odnosa koji su nasilno razvrgnuli buroaska revolucija i kai s obzirom na koje se defini- pitalistiki
zakon liavanja sviraju povijesni oblici: u naem
sluaju, svijest agensa povije- jesti drutvenih subjekata.
Moj je dojam da se kod
sti i svijest one "generike povijesti" kojih bi se Krahl te- Krahla povrh nunosti artikuko mogao odrei, a da ne pre- liranja teorije o klasnoj svijesti koja ne bi bila modelirana
kine druge i to ne irelevantne prema
lenjinistikim kategoriveze i pupane vrpce s mladim
Marxom. Pa ipak, sam je Krahl jama, nametnuo jedan filozofski prius odnosa izmeu svijedobro vidio kako su "buroa- sti
i povijesti koji je, meutim,
ske predodbe o emancipaciji,
pod pojmom pravedne nadni- prema Marxu, nezakonit, i na
ce, prodrle u svijet politikih razini analize kapitala ne nalazi odgovarajui pandan te
i povijesnih predstava radnike odaje
pogubnu djelotvornost
klase, osobito njemake". No kategorija
mladog Lukacsa. Taj
teko je sloiti se s tim da je
drugi moment koji slui kao
tu pokretaki mehanizam dat sastavna
izmeu skice
time to je izostavljeno ispu- teorije o karika
revoluciji
ponovne
tanje revolucionarnog subjek- formulacije Marxova ipojma
rativiteta i njegovih novih sadr- da,
na svom vlastitom putu
aja. Mehanizam je mnogo ti- doista
nalazi jedan drugi popiniji: parola na koju upozojam koji nikako nije neduan,
rava Krahl (pravednost nadni- pojam
uma koji u okviru krice) odraava konformiranje respoznaje slui kao penvolucionarne teorije s ideolo- tike
gijom o ispravnosti razloga za dant, onoj svijesti koja se narazmjenu radne snage. Ope protiv ini smjetenom na prinito govorei, on izraava sve- jelazu izmeu drutvenih agenukupne uvjete kojima oblici sa i povijesnog procesa. "Teorija spoznaje nije neka forvladajue svijesti (u naem
sluaju oni koji se tiu ideo- malna teorija o znanosti, kako
logije distributivne pravde) na- to hoe pozitivizam, zato to
ona opet uvlai konkretni ljudmjeu teorijskoj razradi i razinama svijesti klasnog protiv- ski subjekt, odnosno individuanika. No svijest kao nepromje- ciju i subjektivaciju kao sreoslobodilaki
interes
njiva povijesna injenica koju dinji
proletarijat ima priliku promi- uma; valja pomisliti na Kanjeniti, i sama je naelo do ko- tovo pitanje koje jasno razlijeg se moe doi samo u bur- kuje flozofiju povijesti i posreoaskom svijetu, iIi pak u de- duje izmeu teorije i prakse:
historiziranom obliku u kojem "emu se mogu nadati?". Pose potvruje u vladajuoj ideo- navlja se stara Lukacseva dvologiji, na podruju koje nije smislenost o povijesnim prodefinirano drutvenim formaci- cesima koji, premda proturje
jama, a ponajmanje kapitali- no, stupaju prema punoi uma.
stikom drutvenom formaci- Meutim, iz zaaranog kruga
jom. Jasno je da je u drugom samoosloboenja uma se ne izlazi. Oslobodilaki interes uma
sluaju nuna pozamana doza
antropologizma: odnos izmeu s druge strane umnoava svoje
kreditne papire budui da fun-

292

kcionera kao posredniki oslo- ka komunikacija u zaklonu innac izmeu teorije i prakse i strumentalne akcije radp.ih pr<?garantira ne-proizvolj.n0st (iz- ces a i proizvod jedne ostre l,:~l
vansubjektivnu z~komtost) re- tike pozitivistikih ideologlj':
koje su nataloene u modernOj
volucionarnog pnJedloga.
znanosti.
Opredjeljivanj~ prot~v. antr<?polokih utemelJenJa. Ih l?e~z~
Ono to Krahl vrlo efikasno
stencija, uost~l<?m, bIlo b~ JOvs definira kao Habermasovu "deuvelike nemotIvIrano u tOJ toc~ materijalizaciju" drutvene l?.raki, kada se u Krahla ,.ne ~l kse oduzim~je .matenJ~
moo-li prepoznati moguCI pol!- nosti interkomumkatlvnom dJe~
tild ishodi kritikog i anali- lovanju i razdv.aj~je rada l
tikoo- ustrojstva. Jo se jedpodjele rada kOJe IZ .toga pr?nom 'ffi?e povi f5 :rive t~or!js~e izlazi - moe nastatI samo IZ
razine l, mozda, JOS vld~JlvlJe pretpostavljanja jedne antrookrunjene uspjehom. To Je po- poloke inje.nice: v "Habermas
lemika s Habermasom: Krahl . .. zanemaruje nacelo l?rog~e
odbacuje Habermasovo . razdva- sivno-retrospektivne
hi~tono
janje. inst~entaln<;>g l. ;omu- grafije prema Sartreovo] ternikatlvnog dJeloyanJa (if.1 pak minologiji - pa stoga Marxa
izmeu rada i mterakcIJe) te
tretira kao antropolog~. zaduboptubu prema kojoj bi Marx ljenog u .g~nerikl!. pOVIJest kou samom momentu rada c!ao ja izo-rauJe pOVIJest ab ovo.
redukciju drutvene pra~se, s~o To d~vodi do instrumentaln~
je kod Habermasa POIstovJe- i dehistorizirane upotrebe pOJeno s logikom instrument~lne
ma rada ..." Opet uvodei Mardjelatnosti ili logikom te~k~. xovo historioo-rafsko naelo o
Prema Habermasui ~a v tOJ Je sposobnosti ~bjanjenjakojl!
osnovi takoe neIZbJezno da razvijenija drutvena f<?rma~~
sfera komunikacija i intersub- ja posjeduje u usporedbI s ".CIjektivnog djelovru:ja t~ razno- tavom historijom" i SamIm
like ljestvice drustvenih . o~o njezinim proizvodnim momensa izmeu ljudi bl1:~e. l~kIJu tima, ponovno se .st:rara ~o
ena iz Marxove teonJe l zrtvogunost da se rad SItui::a u Je~
vana u korist jednog prosto15 nu dimenziju koj!l n9.e. de.hlprisvajakog ?dJ;tosa l?rema pnstorizirana. Meutilll, cm]emca
rodi. To isknvlJavanJe Marxo- je da an~rop.o~ogis!iki. porok
ve teorije dopu..ta Haberm!lsu ne prestaje bItI to sto Je ~ re:
da postavi dVIJe grupe Jed- trospektivnoj i (ili) teleplosk?J
nadbi: 1) ra?ins~rumen . verziji. Uzlazno kr,7.tanJe kOJe
talno djelovfu."lJe = logIka teh- je Habermas uobliclO :-:- genenike; 2) interakcija = oslobo- rika povijest kao povIJe~~ ra:
dilaka praksa =: (auto).reflekda - sigurno je neobranJ~vo.}
sija = kritika Ideol<;>gIJe; qd zabrinjavajue antropolo~lstlc
ograniavajueg
pr~vacan~a
ki: ali time to Krahl vraca raMarxove pojma pr~:nzvodnJ~ du unutranju dvost~os~ (ko(koji uvijek ob~vaca rad l ja odraava dihotOilllJU IZmepodjelu rada pO~lce ~a~er~a u konkretnog ~ apstrciktn<;>g
sovo nao-IaavanJe distnbutIv- rada), proizvo~Ju promet~
nih iskri~ljavanja, koj~. se .p~~ vrijednosti razmjene raz~Je
dudaraju s "kategonJaJ:Ilm
va kao intimno ,:ltern~tlvnu
ili "institucionalnim" okylro~ ljudskoj djelatnostI proIZvod:
kapitalistiko~ . poretka, 1 pnnje materijaln~ bog~tstava l
jedlog za PO~ltl~ku. pr~ks~ __kO- upotrebnih vnJednostI. Geneja tei osvajanjU l UCvrscIva- rika povijest premjeta ~e !l
nju "podruja :>lobo~ih od rekonstruktivni (retrospektIvm)
dominacije", oblikovan!h pre- okvir i toboe prihvaa da se
ma loo-ici prvog burzoaskog potini kapi.t.~lis.tikoj drutveparlam~ntarizma ~ v oja~a~~ tl- noj fOrmaCIjI l apstraktnom
me to su lingvistIcka l diJalos- radu kao polazinim tokama,

293

ali u stvari slui kao svjetio- generiko bie obdareno svijenik za oznaavanje skretanja u slobodno je od uskog pozido kojih je dolo uvoenjem vanja na kapitalistike odnose
oblika razmjenljivosti proizvo- proizvodnje. Pa ipak, dosta je
da.
jasan mehanizam koji koi Ha3. "Aktuelnost Povijesti i kla- bermasovu analizu: oblici svisne svijesti, i zbog toga to su jesti mogu se beskrajno invenje prihvatili protestni politiki tarizirati, a da se kroz njih ne
pokreti u zapadnoj Evropi, sa- nazre horizont kritike kapitastoji se u otkrivanju one di- listike dominacije. Krahl opamenzije marksizma koju je po- a da je nuno zavriti s krukopala II internacionala: oslo- enjem i prijei na odnos izbodilake dimenzije subjektivimeu proizvodnje i antagonizteta" (str. 240). Ako je tono ma, ali ga nerazrijeeni humashvaeno to neopaeno irenje
nizam usmjerava' ka pojmu
povijesnih uvjeta za sazrijeva- proizvodnje koji pohranjuje kanje revolucionarnog subjektivi- pitalistiko valoriziranje i bez
teta u uvjetima izbijanja (oslo- ostatka se poistovjeuje s jedbaanja) jedne openite subnostavnim radno-prisvajakim
jektivnosti, prijelazi koje obav- odnosom.
lja Krahl ponajpre su obavezNema smisla izvlaiti openi
ii. Kada se proces postvarenja te zakljuke (nedostataI! ~an~
drutvenih odnosa stavi u po- furtski ukus za tematIZIranJe
loaj alternativan subjektivite- kapitalistiko~ procesa proIZtu, usporedba nekog pokreta vodnje). No Ipak tu ostaju nekoji je nabijen historinou potpune kako kritika Habers jednim prius-om koji je obr- masa, tako i - politiki mnogo
nuto, siromaan historinou vitalinija - kritika lenjinizma.
(svijest: znaajno je da kate- U prvom sluaju odbijanje da
gorija "otuenja" bude shvae se izoliraju distributivni odnona kao pendam "polazei od si tei ponovnoj afirmaciji dosvijesti" o postvarenju kao minacije proizvodnje, ali u stanjezinom objektivnom korela- novitom vrlo specifiinom smitu; dok bi otuenje moglo biti, slu Krahlov je cilj povezivanje
naravno, ne iscrpno nego u oblika drutvene prakse i (nuprvom redu historijska i znan- nosti) politike prakse. Odstrastvena injenica odvajanja pro- njivanje valoriziranja "kategoizvoaa od sredstava za prorijskog okvira" na kojem je
izvodnju) poremeuje neke teo- Habermas insistirao (kao srazrijske granice: izmeu teorije mernog razini li.ntersubjektivne
svijesti i teorije drutvene dls- sfere raspodele) znai vratiti se
lokacije mree kapitalistikih ne dinamici unutranjeg podreodnosa, analiza fetiizma sve ivanja drutvenoj reprodukcise odlunije povija prema pr- ji, dinamici ije marksistike
vom dijelu. I tamo gdje utvr- granice Habermas kao revizor
ivanje studija fetiizma ostavteomje vrijednosti mora nuno
lja za sobom jednostavno kru- odbaciti, nego jednostavnom
enje i stie do trajnog obras- radnom procesu i tipu produkca i mehanizma podjele dru- tivnosti koju on izraava. Krahl
tvenog vika vrijednosti, Kra- jadikuje nad jednostranou
hlu je teko izostaviti parame- Marxova odreenja proizvodnog
tre koji su izvan epistemolo- rada kao rada koji stvara vrikog istraivanja u uskom smi- jednost i nad potiskivanjem inslu rijei, zato to mu je teko telektualnog (proizvodnog) rada
misliti da revolucionarni sub- koje otuda proistie. "U Marxojektivitet poveavaju Triiger-i voj teoriji o klasama temeljne
drutvenih odnosa, a ne i "ge- kategorije kapitalizma, odnosnerika" dimenzija (u smislu
no najamni radnik, kapitalist i
mladog Marxa). Te bi se dvije zemljoposjednik, nisu posredokomponente morale spojiti: aLi vane politikim klasama; ta-

294

yie,. prete~no. odreenje pro- vodnost vrijednosti ostaje unuIZlazI IZ objektIvnog smjetanja tarnja sa $tajalita kapitala.
u. p.:r:oces proizvo.dnje. Objekti- Sada se o tome treba sporazuVIStlcko odreenje klasa pri- mjeti: Marxovo analitiko stapisivaI!je ~ih klasa proces~ pro- jalite jest i bez sumnje mora
IZ:V0dnje, Ima dvostruku poslje- biti stajalite kapitala, odnodicu: revolucionarni se subjekt sno stajalite koje je epistesvodi na industrijski proletari- moloki adekvatno vladajuem
jat i ne postoje svjesne kate- materijalnom odnosu i oblicigorije koje su pokazane kao ma koje on utiskuje totalitetu
valjane jedino u utemeljavanju drutvenih odnosa. No ne po'klase po sebi'."
stoji nikakav prostor za refeNe treba u cijelosti presko- rencu (pojam rada kao interiti Habermasovo staj ite nego
vencija nad prirodom) ili za
parcijalnost drutvenog sub- manevriranje koje je doputejekta na koju se on poziva i no uenjaku: proizvodnost je
na koju se oslanja. Kod Haber- proizvodnost vrijednosti zato
masa jedinstvo distribucije kao to ne postoji nikakav oblik
plana uobliavanja revolucio- kapitalistike proizvodnje koji
narne prakse odreuje jedan ne bi bio reproduktivan ili ne
osakaeni subjekt (intelektualbi poveavao poetnu vrijedci ili proizvoai etinosti) i nost. Put Marxova tumaenja
jedan lani protivnik (pozitivi- tu nije vaan: radni proces kostika iLi fetiizirana znanost),
ji jo nije podvrgnut kapit;;tlikod Krahla se ,;proizvoai stikom valoriziranju, kao taetinosti" ne prilagouju polokav jo nema vlastite histori
aju proizvoaa vrijednosti nosti
i vlastite vremenitosti
prema tradicionalnom smjeru stoga
je irelevantan za ciljev~
puta (o kojem je studentski izgradnje modela kapitalistike
pokret ponovno pokrenuo ras- proizvodnje. Kada bi se stajapravu) dndividualne klasne iz- lite koje bi bilo alternativno
daje, nego su obrnuto proizvo- kapitalu moralo i moglo ustaai vrijednosti oni koji se ponoviti kroz subjektivnu necracikoravaju normama to ih dikti- ju
dominacije ""uveraju proizvoai etinosti. Dru- denedjelovanja
podreivanjem drutvetvenI se subjekt tota1izira. A
proizvodnih snaga mehasvijest ostaje temeljno pravilo. nih
Proizvoa
etinosti
ukazuje nizmu valoriziranja, ili spaavanjem oslobodilakog potenproizvoau vrijednosti na ogcijala koji je izraen ukupnim
ranienost njegova klasnog poloaja: "Kada bi se razvila slojem drutvenih radnika ko'negatorska' strana rada, odno- ji ne proizvode vrijednosti
sno ona koja razara kapital, problemi klasne borbe bi s~
tada bi svi oni koji surauju doslovce smanjili na polovinu.
u 'proizvodnji' etinosti "pri- Istina je da Krahl, leader popadali revolucionarnoj klasi". kreta njemakih studenata te
o!ar i strog kritiar buj~ja
(ibid.)
Jednostavni objektivni polo sVJesI!0~ !<;orporatjvizma pokreaj u procesu proizvodnje, ta(. vIdje.tI tumacenje pobuda
osim to osujeuje elemente antIautOrItarnog protesta kao
svijesti o poloaju klase, spre- nostalgije za pravednou izgubljene razmjene ekvivalenaava i eksploziju oslobodila
ke 'negativiosti' koja je sadr- ta izmeu intelektualaca i kaana u radu (to jest, prema pitala) podlijee draima poliva!~ntlfosti (!Jarem je atribut
politiki vrlo opasnim uzorcima, eksploziju oslobodilake SVIJestI nemmovan) proizvodnegativnosti koja je sadrana nje etinosti i moda upada u
u ekspanziji proizvodnih sna- zastarjelu greku da radnoj
snazi naznai obavezan put koga), budui da Marxova jed- ji je djelo intelektualaca (prenadba proizvodnost = proiz- mda su oni u drutvenom po-

295

gledu blii radnikoj klasi nego u prolosti). Na proletarijat

djeluju uvari svijesti iste vrste, samo na poseban nain:
ne vie u pukom birokratskom
obliku transmisije svijesti izvana, nego u obliku spontanog
sticanja onoga to proizvoai
sticanja onoga to proizvoai
etinosti ve posjeduju, a to
poloaj Trliger-a odnosa u proizvodnji ne moe sam po sebi
dovesti do sazrijevanja.
To je stari Luk,acsev plan:
ponovno sastavljanje znanosti
i klasne svijesti integralni je
dio jedne oslobodilake perspektive. Izmeu revolucionarnog prava uma i svijesti o jedinstvu povijesnog procesa nema kontinuiranog rjeenja. U
Lukacsa se vie puta uvodi izmueni lik partije i remeti savd enu ravnoteu: kod Krahla
nedostaje i ta posljednja zapreka. Tada je mogue formiranje klasne svijesti tumaiti
kao pamenje (Erinnerung)
nasilja poinjenog prvobitnim
razvlatenjem i odvajanjem
sredstava za proizvodnju; logika valjanosti (Geltung), to
jest logika sadanjih utvrenih
odnosa koji prikrivaju takvo
porijeklo, doputa da se u iskustvu izrabljivanja nazre onaj
genetski proces otimaine kojega je vrhunac proizvodni poloaj vika vrijednosti. Ponovno posvajanje tog procesa i
raskrinkavanje logike valjanosti pokreu proces formiranja
klasne svijesti. Ali nije shvatljivo zato taj proces mora biti
tako indirektan i tako malo
"materijalan", i zato radna
snaga mora ponovno sebi predoiti nasilje prvobitne akumulacije, kada je njezin odnos
ne-ekvivalentnosti s kapitalom
tako potpuno 1 iscrpno projiciran u eksploatatorskom odnosu. Moda su strah od jedne
odvojene znanosti i elja da se
ukae na zajedniki nazivnik
za sve .proizvoae (svijest)
odigrali u tome runu ulogu:
logika valjanosti razum1jeva se
kao fetiistiki mehanizam prikrivanja postanka (osobito ak-

296

tivan ria planu cirkuliranja i

raspodjele), aH ne kao objekt
epistemoloke intervencije. Marksizam nije kritian zato to
se ne da zaslijepiti vrijednim
veliinama ("valjane" 1 kristalizirane datosti), nego zato to
ponovno upuuje na drutveni
subjekt koji je sposoban da
otkrije da je protagonist tog
povijesnog nesklada uvedenog
buroaskom revolucijom i kapitalistikom svojinom i, takoer mogui protagonist ukidanja tog nesklada. Jasno je da
se na planu zahtjeva radi o
tome dase proizvoaima pripie ,kako razina znanstvene
kritinosti
(rascjep poloaja
"valjanosti") tako i razine
praktine kritinosti: u tom je
jedinstvu Krahlov antilenjinizam. No praktina kritinost,
odnosno borba protiv kapitalistikih proizvodnih odnosa, nekorisno se zamruj e, podvrgava se tekome nasilju u. znae
nju svijesti i ostaje djelomi
na rtva jedne bitne, rekli bismo sKrahlom, "dematerijalizacije".
Vjerojatno se suvie, i to suvie openito, insistiralo na
idealistikim tragovima mladog
Lukacsa jer se jo mogla rekonstruirati poneka ozbiljna
nit imanentne kritike: pa ipak
trebalo bi da hegelovski zaostaci i nasljee prestanu da izazivaju jezu i naine malo
vie mjesta problemu povezanosti sudbine proizvoaa za
kategorije koje jo nisu materijalistiki utvrene i historizirane: to su s jedne strane
ovjenost i imanentna racionalnost povijesti s druge. Isto
tako tekim bi se pokazalo da
se objasni k;ako oblici preokretanja ekstremizma ljevice mogu posluiti kao krstionica za
mnoge oportU.tlizme. Veoma velika osjetljivost talijanske ljevice na artikuliranje jedne historicistike orijentacije srau
nate na procesualnu istovjetnost povijesti i uma, orijentacije koja je obilato sauvana
u Iukovodstvima i u praksi
povijesnihorganizaeija talijan-

ske radnike klase doputa nama vie nego Krahlu da nai

nimo mogue izlaze kao i one
koji deluju na izvesna filozofska opredjeljenja.l Dvojbeno je
da li bi tumaenje "krizne povezanosti" kao rastue proturjenosti
izmeu podrutvovljenja kapitala i privatnosti
prisvajanja moglo ikako biti
korisno u Italiji: kod Krahla
je valoriziranje tog faktora krize popraeno jednim osobitim
tumaenjem
dinamike proizvodnih snaga.
Kod Lukacsa se ne dri sve,
nego se sigurno dre temeljne
filozofske opcije. U tom je okviru diskutabilno, da bi se antilulcaizam i antihegelizam morali podudarati. U Lukacsa, a
katkada i kod Krahla, Hegel je
izraz restrukturiranja i nepopravljive krize Kantovog subjektiviteta, ali ne i moment
apsolutne krize subjektivnosti.
Referencijalni okvir ostaje pokriven tim odnosom subjekt-objekt, o ijoj je funkcional-

nosti Hegel posijao . ozbiljne

sumnje. Marksizam se vjeroj~tno vie slae s razaranjem
nego sa spaavanjem antikapitalistike funkcije. SUbjektivnosti. Ali, s jednim izborom koji
bi Krahl definirao kao objektivistiki, otvara se mogunost
da se ukae na subjektivnost
(svijest radnike klase, koja se
raa u sudaru s otima6inom
vika vrijednosti, sigurno ne u
sudaru s trgovakim i razmjenskim postvarenjem) i objekt (kapital), koji su nabijeni
povijesnim odreenjima i valjani samo za kapitalistiki nain proizvodnje i
u njemu.
Teorija revolucionarne subjektivnosti utoliko je korjenitija
(to jest utoliko tonija) ukoliko je radikalnije uspjela da se
oslobodi miraza jedne svijesti
koja se jednostavno objektivizirala II povijesnoj formi i koja je kao takva tua proletarijatu kao klasi.
Prevela Sonja

Kneevi

BLOCH, Ernst: KARL MARX, Il Mulino, Bologna, 1972,

Problemi del socialismo, 13-14/1973, str. 247:-249.
Knjiga nemakog filosofa
Ernsta Bloha o Karlu Marksu
predstavlja zbirku eksplicitnih
stavova koje je Bloh prihvatio
li toku svog rada; poto su to
elementi, precizna konfrontacija jednog filosofa dananjice
sa onim koji je i zapravo prvi negirao filosofiju, to je ujedno i interni dijalog sa filosofic
jom, o njenim uslovima i perspektivama. Neke rasprave potiu iz pojedinih momenata delovanja Bloha u periodu od
punih dvadeset godina. Pa ipak,
od uvodnog izlaganja - koje
je odrao na univerzitetu u
Lajpcigu maja 1949. godine, do
teksta jednog predavanja koje
je odrao 1968. godine povo-

dom ISO-godinjice Marksovog

roenja, ovog nemakog filozofa zaokuplja jedinstvo tema
i jo vie tenji.
Pitar;tje koje nas titi jeste,
meut'l.m, u sledeem: kakva
bi trebalo da bude filosofija
nakon Marksa? da li bi je trebalo negirati, ili eliminisati?
kakvu bi ispravnu interpretaciju trebalo da damo Fojerbahovoj danas ve mitskoj tezi u
kojoj se tvrdi da svet vie ne
bi trebalo objanjavati ve ga
menjati? To sueljavanje u spisima Bloha ostaje potpuno
unutar njegove misli i njego
vog razvoja. Marksova misao
predstavlja taku zaokreta ili
bolje rei taku totalnog pre-

I U tom pravcu vidi A. Asor Rosa, Note sul tema: illtellettuaZi, cosciellza
di classe, partito (Biljeke o temi: intelektualci, klasna svijest, partija) (1971)
u bllellelluaZi e classe operaia, Rasprave o oblicima jednog historijskog sukoba
i o moguem saveznitvu, Firenze, La Nuova Italia, 1973.

297

loma koju filozofija pamti od

Sokratovih vremena do danas.
Ta1.'U sa koje se filosofija budunosti zamenjuje ili otpoi
nje da zamenjuje u filosofiju
prolosti, u osmiljavanje fenomena i njihovo memorisanje. Perspektiva Marksa, koju
nam nudi Bloh, predstavlja totaLitet diskusije, preciziranje
jednog
ideoloko-humanisti
kog stava koji svesno zapostavlja elemente naune analize;
to je sueljavanje sa jednim
objektivnim. svetom koji konkretno real1zuje istorijski materijalizam, a ne svodi se prema naem miljenju, samo na
razgovor o njemu. Bloh nam
predlae gotovo uvek mladog
Marksa (da bi se zadrao unutar altiserianskog razlikovanja); navoenja su, u stvari,
najveim delom iz Politikih
spisa mladog Marksa i Ekonomsko-filosofs7dh rukopisa iz
1844. godine. Ako je danas u
izvesnom smislu od izuzetnog
istorijskog i strukturalnog znaaja jedna sasvim jasna analiza, politike misli Marksa i
njenih derivacija (misli, koja
se najee uoptava, ili se
smatra prevazienom, ili se
svodi na ekonomicizam i negira) onda takvu analizu treba
uiniti sa sasvim drugog stanovita od onog Blohovog, i
sto filosofskog, koji se nikada
ne sueljava sa kompleksnou drutvenih oblika i njihovom materijalnom autonomijom, ve ih uvek svodi na diskusiju. Bloh se svojim st~
vom izlae opasnosti da prevIdi ako ne i da prenebregne,
skok kojeg je Marks nametnuo
svakom napisu i analizi u odnosu na poredak stvari (da
iz pojma nastaje materija); ne
prihvatati takav skok (u e
mu se sastoji materijalno opredmeenje Bloha? u filosofskoj raspravi) znai povratak
na poredak rei verbum, mo
nu karizmu koja preskae i
nadmauje i udahnjuje ivot
otrini i rasturenosti materijalnog bitka sveta i njegove
inercije, ukoliko je taan prin-

298

c~:r. kretanja u jednoj dimenZIJI "filosofije za ivot", nasuprot "filozofije za smrt", to

predstavlja teren svih buroaskih ideologija krize, i na taj
nain spaavati realnosti svakidanjice, i to ne kao integrisane i otuene, ve kao simptome elje za otvaranjem (priguenost i tendencija) onda
to treba da nae materijalne
formulacije i da se orijentie
ka sve kompleksnijim drutvenim posredovanjima a ne uoptavanjima kao novom nadanju i novoj istini, 'koje odvode
ka arhitipu; na tom nivou i
osloboenje onoga koji je rasparao mrtvako odelo buroazije (svoga bia burujski roenog, svog greha), apsolutno
osloboenje u radosti, moe da
se iskae kao veoma blisko toliko preklinjavanom oajava
nju, ijim se negiranjem krenulo; ili barem moglo bi da
bude osuda sopstvene nemoi
i usamljenosti (samoljublja).
Ko je Ernst Bloh? Moglo bi
se rei da je on, uprkos sebi
samo poslednji hegelijanski filosof. Takva je njegova matrica, njegovo obrazovanje u staroj Nemakoj, koja jo ne poznaje pozitiviste "buroaske epigone" kako e ih nazvati Bloh,
jer i ne znajui ponavljaju Hegela, verujui da e stii ko
zna gde. Njegova kritika mo
sadrana je u dubokom poznavanju i oceni, punoj diVljenja,
hegelijanskog sistema i njegovih mogunosti koje jo nisu
izraene, koje su jo neostvarene a novi ih filosofi samo
upranjavaju, veruj ui da su
jedino oni kritiari koji mogu
da odluuju i da budu definitiVni grobari. Svest o tome da
kulturne i drutvene forme odraavaju posebno hegelijanski
sistem, premda oseaju posledice radikalnog zaokreta, kojeg je izvrio Marks; koegzistencija 'dva navedena momenta (koegzistencija koja je bila
prisutna jo u Lenjina d u njegovim objanjenjima Hegela,
kao i u njegovoj preradi Drave, a da i ne govorimo jo o

Staljinu i Toljatiju) ine sr

Blohovih razmatranja. Shvatiti
ga kao hegelijansku dijalektiku to bi posedovalo svoj materijalni i politiki ubi cansistam, odnosno odgovaralo bi
svom 'Vremenu; upravo kao da
to i nije ideologija, la i falsifikovanje realnog (iracionalnog, da je tako nazovemo i likvidiramo je sa Lukaem) pa
kad bi ak imalo jasnu viziju
problema i otvorenih protivrenosti u odnosu na buroasku kapitalistiku dravu, postajui na taj nain glavni instrumenat vladajuih klasa.
Blohu se takvo objanjenje i
ni jasnim, nakon krize marksizma i njegove prve realizacije: to znai, nakon osnivanja
Prve socijalistike drave i jasnog pomaljanja problema koje
marksizam jo nije reavao kao
i ponovne pojave starih formi
s kojima mora da se nosi, a
esto i da im se prilagoa"!a.
Jedino priznavajui takva ogranienja i protivrenosti "nove dananjice" moemo doi
do realne (ne ideoloke) likvidacije Hegela i njegove drave,
a da ga na neki nain ne ponaVljamo. Otuda i zadatak da
se istrauje "racionalnost iracionalnosti" i to ne radi definisanja drutva kao integrisanog
sistema (pravac frankfurtske
sociologije), ve da bi se shvatila a potom unitila prolost
koja jo uvek rezistira u onome to se veruje da predstavlja budunost. To je posao
onog ko je postao filosof, uprkos samom sebi i svakodnevnoj realnosti koja ga okruuje ,to je posao onog ko je uronjen u metropolu, a da to i
nije sam izabrao, koji je u
njoj zarobljen kao i slikari
ekspresionisti, kojima je Bloh
bio veoma blizak, koji pokuavaju da nametnu ivot onima
koji su njima nametnuli smrt.
Postavlja se pitanje da li
smo suoeni sa poslednjim
predstavnicima buroaske Kulture ili nove dimenzije kulture,
sa njenim drutvenim podru
jem koje je drukije od istoc

rijske buroazije? Pitanje je

nereeno, a situacija je dvosmislena. U jePilom pogledu,
ovi novi pobornici istine, vezuju se za buroaske kulturne
prostore, a u drugom suprotstavljaju se odbacivanju prolosti i prihvatanju svih (deformisanih) formi sadanjice. To
su ljudi iz vremena posle prve
socijalistike revolucije, nakon
17-te, orijentisani ka nauci budunosti, a ipak intimno (moda i opravdano?) vezani za
osmiljene forme svog obrazovanja i buroaskog postoja.
nja; to su, naime, rorme KOjih oni nisu spremni da se lie
povrnim inom veno prihvaene ildeologije forme, koje ive duboko u njima, da bi ih
potpuno obespredmetili (liili
sadraja) i doveli do savrenstva (u tome su oni i poslednji mistici), ali najee im
ipak robiju. U stvari, oni se
suprotstavljaju postojeoj realnosti ranije definisanoj kao
jedinoj, kada ih ona ukorenu
stavlja u pitanje, kada ih priblii umiranju buroazije 800-te.
To je stav Bloha, gotovo historian, nasuprot amerikom pragmatizmu, koji ume jedino daodbija, a one koji nisu umeli
da "uivaju na izvoru materijalistike kritike" gleda kao na
istu
vulgarnost, predlaui
nam isti aristokratizam tipian za Kultur.
Pa ipak, svi napisi s kojima
smo dosada upoznati (a u kojima su navedena "oseanja"
veoma prisutna, nastali su nakon Drugog svetskog rata, a
pisani su u jednoj socijalisti
koj dravi, Istonoj' Nemakoj,
gde je Bloh odluio da ivi i
radi. On je, dodue, ulagao napore. Bilo je zalaganja za stvaranje jednoD" drukijeg izraavanja od K'illture, ali su ona
ostala bezuspena; Bloh naputa Lajpcig 1961. godine, u vreme kada se podie Berlinski
zid. Od marksizma on ini nauku tendencije, drutvenog i politikog
plana,
prihvatajui
ideologiju rada, da bi je zagrnuo u idealistiko ruho, kao

299

delovanje u cilju ~stine, komentara i eksplikacije rei. On

je traio da lenjinizam i njegova avangardna dimenzija ive kao politika praksa u jednoj zemlji zasnovanoj na staljinistikoj politici i logici meusobno suprotstavljenih blokova i hladnog rata. A sve
dotle dok se njeno delovanje
sastojalo u idealistikom obrazovanju nove socijalistike rukovodee klase nije bilo nikakvih suprotstavljanja; kada
se, meutim, htelo da prui otpor birokratskoj krutosti i sistemu, tada je kritika bilo vie, i on je popustio. Njegova
je sudbina bila zapeaena; filosof socijalistikog profila ponovo postaje samo filozof na
jednom univerzitetu na Zapadu (bivi TUbing) da ne bude
vie angaovan na konkretnoj
realizaciji utopije i nadanja,
koja ine samu sr marksizma,

ve

na mirnijem poslu sejanja onih formi koje prihvataju

"mladi" i u nastavljanju istino
ske rei (one Marksove) koju
e morati da prihvate d,rugi
glasovi i druge. ruke. Na taj
nain, prolaenje kroz Marksa
i njegovu "filosofiju" postaje
prolaenje kroz ivot i nadanja Ernsta Bloha: meutim,
entuzijazam u njegovim spisima iz 68. manji je nego u onima iz 49; jedina mogunost za
nadivljavanje sastoji se u posveivanju samog Marksa i njegovog ."inoviranja".
Nauka
tendencije i konkretne utopije
nasuprot stvarnom programiranju, mada vulgarnom, modernom kapitalizmu, reena je u
ideologiji: njeno "nadanje" postalo je veruju.

Ellis Donda
Prevela Nada Sponza Mimica

OLAJ, Henrik: POLITICAL ECONOMY AND SOCIAL

PROGRESS (Politika ekonomija i drutveni progres) Marxism-Leninism and Our Time, vol. 3, Prag 1974,
str. 51-62.
Marksistika politika ekonomija je, kao i istorijski materijalizam, odigrala odluujuu
ulogu u pretvaranju socijalizma
iz utopije u nauku. Time je ona
odigrala kljunu ulogu i u formiranju strategije i taktike u
revolucionarnoj borbi radnike
klase. Osnovnim razlikama izmeu buroa skih ekonomskih
teorija i marksistike politike
ekonomije mogu se objasniti i
fundamentalne distinkciie u njihovoj naunoj autentinosti,
klasnoj opredeljenosti i prakti
noj upotrebljivosti.
Moe se slobodno rei da su,
razvojem marksizma, ostale
ekonomske doktrine izgubile
naunu Vrednost i prestale da
slue kao nauna spoznaja osnovnih zakona ekonomskog i,
u konanoj instanci, politikog
ivota drutva.. Nauna impo
tencija buroaske ekonomske

300

misli se naroito oigledno ma .

nifestovala . u vreme prerastanja kapitalizma u imperijalizam, u vreme proleterskih revolucija i konsolidacije socijalistikog drutva. Marksizam je
bio taj koji je analizirao sve
bitne tokove toga doba i istovremeno pruio smernice za socijalistiku izgradnju. Naunom
analizom je utvrena neminovnost smenjivanja kapitalizma
socijalizmom i ta nauna spoznaja slui kao oslonac u programima komunista, kao ideoloka funkcija marksistike po
litike ekonomije. S druge strane, u onoj meri u kojoj je bur
oaska ekonomska misao gubi
la naunu vrednost, u toj
meri je njena ideoloka funk
cija postajala znaajnija da bi
se ona na kraju pretvorila u
otvorenu apologeju kapitalizma.

I
\
\

U pogledu uticaja na stvarne

ekonomske procese buroaska
teorija je dugo bila potpuno po
strani. Tek Kejnza (Keynesa)
je ekonomska teorija tenje povezana sa praktinom ekonomijom i vri znatniji uticaj na
ekonomske odluke drave.
Ekonomska naulm. nikad do
sad nije imala pred sobom takvu raznovrsnost problema, fenomena i procesa koji trae
objanjenje citi je drutvo, njegove osnovne klase i politike
snage, ikad do sad osealo tako veliku potrebu za ekonomskom teorijom. Izgradnja socijalizma ii komunizma pred ekonomsku teoriju postavlja nove
izazove i probleme. Po naem
miljenju, postoje tri grupe
takvih problema. Prva obuhvata
kompleks planiranja, organizacije i upravljanja, druga obuhvata probleme socijalistike
ekonomske integracije u meu
narodnim razmerama a trea
se odnosi na ostvarivanje kvalitativno nove etape - razvijenog socijavizma. U svemu tome
uloga ekonomije u drutvenom
napretku ne srne da se svede
na prosto proirivanje proizvodnih snaga. Ekonomska nauka mora da predvia osnovne
trendove naoionanog ekonomskog razvitka i da stva'I'a efikasne instrumente za kontrolu
i regulisanje tog razvoja. Velika panja se poklanja i izua
vanju najvanijih tendencija i
karakteristika savremenog kapitaHzma. Moe se rei da marksistika politika ekonomija
kroz svoje izuavanje kapitalizma ini jedan od osnovnih stubova anti-imperijalistike borbe
meunarodnog proletarijata.

Kao
mnoue druue nauke politika ~konorrtija jo
uvek. ima probleme koje tek
treba reiti. Osim toga, ona
ne srne da zanemari i zapostavinajnovija dostignua ljudskog saznanja kao to su kibernetika, analiza sistema itd.
Ova potreba za stalno osavremenjavanje je kod nekih autora izazvala elju za "revolucionisanjem" marksistike politi
ke ekonomije. Po ovim automrna staru mar.ksistiku paradiigmu treba zameniti novom, savremenijom, univerzalnom koja
bi inila osnove neke "opte,
zajednike teomje" i pm tome
ne bi vodila rauna o razlici l
sukobu klasnih interesa. Ta nova paradigma se odreuje kao
direktno rukovoenje ekonomijom sa pozicija dugorone ciljne funkcije to, u stvari, predstavlja dugorono optimiziranje ekonomskog razvoja.
Ovakav stav je nenauan i
nepI'ihvatljdv jer politiku ekonomiju podreuje oilju kojti bi,
u stvari, trebalo da bude unjoj
sadran. Ako postoji neka kriza
paradigme onda je to kniza bur
oaske poltitike ekonomije to
se najbolje moe videti iz sve
otrJjeg kritikog stava prema
njenoj svrsishodnosti ko}i zauzimaju sam[ buroaski ekonomski
teoretiaril.
Ekonomisti
bratskih sooijalist,ikih drava
ne trae 'irevolucionisanje" politike ekonomije socijalJzma.
Ono to je u tim zemljama potrebno je razvijanje i produbIjJvanje mariksistike ekonomske nauke u skladu sa sadanjim potrebama i karakteristikama razvoja socijalizma.

Mihailo Crnobmja

l Joan Robinson, "The second enSIS of Economic Theory" (Druga kriza

ekonomske teorije), American EcO/zomic Review, vol. 62, br. 2, 1972. godina;
Gunnar Myrdal Tlze Asian drama (Azijska drama), tom 1, Njujork 1969.
.

301

LICHTMAN, Richard: MARX'S THEORY OF IDEOLOGY

(Marks ova teorija ideologije) - Socialist Revolution, br.
23, april 1975, str. 45-76.
Autor na poetku izraa,!~
svoje uenje to poplavu kn}lo-a o Marksovoj teoriji otue
i=i.ja prati veoma .mali .?roj ra~
dova o Marksovo] teorI]'! svestl
i lane svesti mada su otu~
nje i ideologija t~l?-0. p~)v.<:~;
ideologija, u krajnjoJ lini][, mje nita drugo nego otu.ena
svest. uenje se uveava time
to autor u ovom problemu,
o-ledano i istorijski i politiki,
~di fundamentalan problem naeo- doba. Razvoj savremenog
kapitalizma je neodvojiv ~c;l rastue dominacije. ideolOgije .a
dolazi i do krupnih pomeranja
u "organskog sastava rada".. od
onog koji je stvarao IP.-a:te~Jal
na dobra ka onom kOjil oblikuje i struktuira verovanja savremene radnike klase. Autor
smatra da je to dovoljan. r.lZ100- da se to pre posveti sto
vie panje analizi Marksovog
poo-leda na lanu svest.
U irokoj i kompleksnoj Marks ovoj teoriji sve~ti. aut<?r p.osveuje svoju paznjUy 1?I~~jU
odnosa pojmova "odra~~j~ (reflection) i "suprotnostI (~ver
sion) tj. pitanju kako sve~tlSto
vremeno moe da odrazi realnost i predstavi je. kao sup~ot
nu od onoo-a to jeste? L~
svest nekako izvire i~ r~osti
koju krivo pr~ds~ay~ja l u tom
procesu "otkriva ili J,refl.ekt"!Ije" neto od. 0r:og~ sto JU je
stvorilo. Iskrivljenje d~. koga
se dolazi, prema tome, Il!-,je sluajno: to je upravo 0l?-0 sto postojei skuT? ~tvenih odnosa
zal1teva. MIstificIrana predstava manifestuje is~ re~lno~t
koju prikriva. To je .pltanje
koje marksistika teorIja mora da rasvetli i objasni.
U N emakoj ideologiji M~rks
ini prvi ozb}ljniji. p~kuaj da
povee odrazavanje l suprotnost pomou koncepta camera
obsura. Marks je pokuao da
razrei problem sinteze "odraaja" i "suprotnosti" stvara-

302

njem proste teorije o saznanju

putem kopiranja dodajui zatim i kvalitativni obrt u negaciji. Ideologija je kopija stvarnosti ali je ,izvrnuta' tako da
je ovo teorijsko tumaenje blisko vulgarnom materijalizmu
koji Marks na drugim mestima u istom radu otro napada. Autor smatra da je cela
analiza kod ,ranog' Marksa zasnovana na pojednostavljenoj
teoriji baze i nadgradnje po
kojoj osnovu drutvene egzistencije prua "materijalni aspekt ivota" a odraz te materijalne baze ini nadgradnju.
Drugim reima, jedino je materijalna proizvodnja stvarna a
sve ostale dimenzije drutvenog ivota predstavljaju svesne
proizvode ove osnovne delatnosti - proizvode koji su iluzorni i epifenomenalni.
Analizirajui, dalje karakteristike Marksovog naunog stava
iz tog ranijeg per:ioda autor
smatra da je Marks tada bio
"najblae reeno nejasan" (str.
50), da je izvorite lane svesti
u odraaju a ne u stvarnosti
koja prua taj odraaj, da je
Marks veoma dvosmislen na odluujuem mestu tj. u objanjavanju koji je to deo realnosti
koji je, u stvani, odraen u svesti i, konano, raniji oblik njegove teorije nije bio u stanju
da objasni greku, zabludu
(error). Ipak, autor daje tri
ograde svoje interpretaoije: prvo, da se usredsredio na jedan
aspekt Ma:r:ksovog argumenta a
da je svestan da postoje i druge interpretacije odnosa drutvene st"arnosti i svesti u ranim radovima; drugo, da ne
odbacuje ve tada stvoreno gle
dite da kontrola nad naoinom
proizvodnje daje i kontrolu
nad medijumima kroz koje se
svest eksplicitno formira; i tree, ova interpretacija ne polazi
od toga da postojli samo ,rani'
Marks i ,zreli' Marks ve da

~ proces razvoja njegove misli

ze' i ,nadgradnje', oblici mistiuna ogroman znaaj za njeo-o- fikacije koji proistiu iz nadvo potpuno razumevanje. to
gradnje postaju. sve znaajniji
Autor ukazuje na to da i za neprekidno reprodukovaMar~s u ,Ka~italu', posebno u
nje ekonomske strukture" (str.
od~lJku o fetiizmu robe, opi- 64). Zadatak je savremenih
SU)~ pr:<?ces po kojem do mimarksista, smatra autor, da otStifikaCIJe svesti dolazi u vidu kriju specifine oblike mistifiunutra.njeg, i!llanentnog aspek- kacije koji proimaju drutveta. prOIzvodnje vika vredno- ne institucije, da poveu mestI. Konkretan oblik ideologije usobno te razliite oblike
u~gen u proces ekstrakcije ideologije i da ih, zatim, povzs~a ~redlz?sti proimae i od- veu .i sa osnovnim elementima
rezvace przrodu svesti u celo- ekonomskog ivota.
kup noj drutvenoj strukturi
Autor se, zatim, vraa pita(podvukao autor). Umesto da nju odnosa odraaja i suprotse na odnos izmeu baze i nad- nosti smatrajui da je prethod~adnje gleda kao na odnos
na analiza pripremila teren za
!zme~ ekonomske delatnosti i
odgovor u toliko to je ukazaIdeoloske. svesti na njega tre- la da Marks iskriVljenje svesti
~a gledati kao na razliite ob- do kojeg u kapitalizmu dolazi
like same svesti. Proizvodne ne tretira kao prostu iluziju.
sna~e se. ne mogu izolovati od
Za Marksa je uvek bio znaa
drustvenih odnosa iz prostog jan odnos izmeu bazine realrcu;lo&a ~to 0r:e nisu "stvari" nosti drutvenog ivota i njeyec ljudi, obuceni u tehnikoj govih pojavnih oblika, manifel drutvenoj podeli rada.
stacija. "Ako je pogled u krajAutor zatim analizira fetii- njoj liniji iskrivljen, "lana pozam kao osnovni oblik drutve- java" to je zbog toga to je
ne mistifikacije. On na stan- perspektiva iz koje se stvardardan nain opisuje kako je nost sagledava ograniena"
Marks upotrebljavao ovaj svoj (str. 65). Autor ukazuje na to
koncept kako u apstraktnom da iskrivljenja, izvrtanja u katako i u konkretnom obliku pitalizmu nisu samo greke ve
'[aj ~eo izlaga!lja autor zaklju~ i prilike jer otkrivaju stvarnost
~uJe l~raaVan]em miljenja da
koja ih je rodila i revolucioJe eVidentno da je Marks u narnu potrebu zamenjivanja
celokupnoj analizi fetiizma u te stvarnosti takvom u kojoj
,Kapitalu' tretirao mistifikaci- e potrebe za mistifikacijom
ju ~ve~ti .ykao net!?,. 'unutarnje biti prevaziene. Meutim, tu
kapIt~listIckom nacmu proiz- deluju i snage suprotno usmevo9?Je. "I.deologiju stvara sam ~~ne po~to istiyproces koji pronacm prOIzvodnje to se znat- zuna nase drustvene odnose is?o .razlikuje od stavova izne- krivljuje i nau svest o tim
senih u Nemakoj ideoloo-iji" drutvenim odnosima.
~str: 6~). K;apitalistika klasa
Odnos izmeu ,suprotnosti' i
mstItuclOnalizira svest na na- ,odraaja' se, dakle, sastoji u
~in l?-a koji to ini upravo zato sledeem: "u onoj meri u kosto Je na to prinuena. Fetii- joj smo otueni i shvatamo
zam koji se raa u robnom svoje otuenje, u toj meri je i
obliku prodire u ostale drutvene institucije delujui na naa percepcija situ~cije i sasvaku na jasan i snaan na- ma ,otuena' ili mistificirana.
.in. S druge strane, svaka od Mi shvatamo nau bespomo
tih institucija hijerarhijske nost u ovom drutvu i ovaj asstrukture daje i svoj doprinos pekt nae svesti predstavlja
mistifikaciji tako da "paralel- odraaj realne injenice da
no sa napredovanjem savreme- smo eksploatisani. Ali mi shvanog kapitalizma i sve veem tamo ovu bespomonost kao
meusobnom prodiranju ,baneto permanentno, kao sudbi-

303

liu a ne kao neto prolazno,

istorijsko i ovaj deo nae svesti je izvrnut, suprotan" (s~r.
71). Rezultat ovakvog stanja,
po miljenju autora, je da prolazno shvatamo kao veno,
ljudski stvorenu situaciju kao
zakon prirode a nau sopstvenu snagu kao snagu nezavisnih
pojava i ideja. Toliko je snaan ideoloki uticaj kapitalizma da upotreba fizike sile
opada jer postaje disfunkcionalna; ideologija preuzima njeno mesto.
Kao zakljuak, autor nudi
dva stava: prvo, podsea da je
tokom cele analize snano naglaavano da oblik svesti koji
proima nain proizvodnje proiruje svoj uticaj kroz celokupnu drutvenu strukturu.

Drugo, vano je naglasiti da je

Marksova analiza fetiizma zasnovana na skupu pretpostavki koje ne vae za savremeni
kapitalistiki svet. Kao rezultat transformacije kapitalizma
i priroda mistifikacije se .na b~
tan nain menja i autor OpIsuje te bitne promene smatr~
jui da je kljuno to da fetIizam savremenog ivota prodire kroz kontrolu nad pojedincima u celom spektru njihove drutvene aktivnosti, u
formiranju nji1).ovog karakter~
i artikulacije njihove svestI.
Priroda danaijih drutvenih
mistifikacija je uveliko razliita i znatno kompleksnija od
one koju je opisao Marks.
M.ihailo Crnobrnja

na samokritika prve i najvee

od svih socijalistikili zemalja
stvorila je uslove za preporod
Marksovog miljenja i za grandiozan stvaralaki razvitak. Toliko kae Garodi 1964.
Nije poznato da li autor ostaje pri ovoj perspektivi i posle ehoslovake tragedije. Mnogo ta govori u prilog tome.
Konstatovaemo samo to da
Garodi u ovoj knjizi iz osnova
razobliava iluziju buroaske
demokratije, da bi zakljuio:
"Time to se okonava otue
nje drave kao organa vlasti
drutva, diktatura proletarijata
je ve pre odumiranja drave
naj autentinij i oblik demokratije" (219).
Recenzent izraava rezerve
prema tome to Garodi, odmeravajui uticaj e koji odreuju
Marksovo miljenje, teite pomera sa Hegela na Fihtea. Za

DIE AKTUALITAT DES MARXSeHEN DENKENS (Aktuelnost Marksovog miljenja)

- Europaische Verlagsanstalt, Frankfurt/M. 1969.
GARAUDY,

Roger:

Alfred mit (Schmidt) kae,

pomalo prenagljeno, u predgovoru "da ova knjiga predstavlja zasada zavretak Garodijevog razvitka od doktrinara u
humariistikog kritiara". Sam
Garodi kae to preciznije u
predgovoru: "Re je o tome
da se pokae uzaludnost svili
pokuaja revizionizma, koji se
stalno obnavlja, da falsifikuje i
otupi otricu Marksovog miljenja."
Receptivan italac saznaje iz
ove knjige, nasuprot mnogim
drugim, ono to je Marks stvarno rekao. Povezanost Marksovog miljenja sa sadanjou
od najvee je vanosti ve i
stoga to autor, apsolutno s
pravom; ukazuje na okolnost
da "u nae vreme marksizam
postie stvarnu univerzalnost
za kakvu nije znao nijedan duhovni, politiki ili filosofski pokret II prolosti" (230). Kae
se da treina svetskog stanovnitva ivi u drutvima koja
izgrauju socijalizam u smislu
Marksovog uenja; sve milje-

304

Garodija je Fihteov filozofski

uticaj na Marksa vaan zato
to veruje da u ta:kvoj vezi u
marksizmu treba spasti dimenziju subjektivnosti, koja se i
njemu, kao egzistencijalistima,
ini bitna. Po njemu, sa ue
njem mladog Marksa da ovek
stvarajui stvara samog sebe,
dakle ini sebe delatnim, marksizam sledi Fihteovo uenje
vernije nego egzistencijalisti,
koji se u ovom pogledu ne dre toliko racionaliste Fihtea koliko iracionaliste Kjerkegora
(Kirkegaard) (37).
Recenzent ne moe da se
sloi sa vrednovanjem Fihtea
kao oca Marksove antropologije; isto tako malo uspeva da
u Kantovom agnosticizmu otkrije bilo kakav "dualizam"
(43).

Bruno Frei

(Be)

nje i delanje mora se pozivati

na marksizam
istupajui ili
za njega ili protiv njega.
Ma koliko se inilo neoriginalna, ovo gledite je vano zato to ini panoramu koja se
itaocu prua posle dugog putovanja irokim prostranstvima Marksovog miljenja. Nasuprot drugim kritikim tuma~
njima, za Garodija se SOCIjalistika
izgradnja i pored
svih razlinosti naina izgradnje, protee od Labe do Pacifika. Optuujui znak jednakosti teorije konvergencije pretvara se u umirujui znak jednakosti socijalistikog tabora.
Uprkos deformacijama. O
njima Garodi kae: "Dimenzija
uspeha marksizma katkad je
smai1jivana i prikrivana zato
to je prikrivano i samo Marksovo miljenje. U toku etvrt
veka herojska i mukotrpna izgradnja socijalizma, na koj~
je svet kapitala odgovorio politikom ianih prepreka, morala se odvijati u uslovima izuzetnog stanja" (232). Ipak,jav20 Marksizam u svetu 11

305