UNUTRANJI PLATNI PROMET

Bankarstvo je opredeljeno vrstom i sadrinom bankarskih poslova i institucija, to zajedno

ini sadraj bankarskog sistema. Pri tom, njihov znaaj i uloga povezani su sa novcem i
kreditom kao bitnim iniocima kontinuiteta reprodukcije, jer je njihova uloga upravo da
reprodukciju snabdevaju potrebnom koliinom novca i kredita.
Osnovna posrednika funkcija banke je pribavljanje i usmeravanje sredstava i otuda imamo
osnovne bankarske poslove, u koje ubrajamo:
Prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava
Kreiranje novca i odobravanje kredita
Obavljanje platnog prometa
Pod platnim prometom se podrazumevaju sva plaanja koja se vre u novcu, gotovinska i
bezgotovinska, izmeu domaih, fizikih i pravnih, lica te izmeu domaih i stranih lica. Do
plaanja izmeu pravnih i fizikih lica u platnom prometu dolazi po osnovu plaanja robe i
usluga, kao i plaanja po osnovu finansijskih transakcija.
Uesnici u platnom prometu u zemlji su: pravna lica, radnje i fizika lica koja u skladu sa
propisima vre plaanje preko rauna. Novim Zakonom o platnom prometu utvreno je da su
nosioci platnog prometa Narodna banka, banke, tedionice i druge finansijske organizacije.
Poslovi platnog prometa su neutralni bankarski poslovi. Poslovi platnog prometa u zemlji i
inostranstvu se obino obavljaju u celosti preko bankarskog sistema. Do 2003. godine u Srbiji
je najvei deo platnog prometa obavljan kroz specijalizovanu ustanovu SDK (Slubu
drutvenog knjigovodstva), SPP (Sluba platnog prometa), odnosno ZOP (Zavod za obraun i
plaanje), a od poetka 2003. Platni promet je u celini prebaen u banke, tj. omoguio je
fizikim i pravnim licima da poslove platnog prometa obavljaju preko poslovnih banaka. Ovi
poslovi imaju uticaj i na kreditni potencijal banaka i njihovo poslovanje.
Platni promet u zemlji ili unutranji platni promet obuhvata sva plaanja koja se realizuju
izmeu domaih, pravnih i fizikih, lica. Unutranji platni promet se realizuje u skladu sa
nacionalni propisima koji ureuju ovu materiju i sa propisanim instrumentima platnog
prometa, u kom pogledu postoji, uglavnom, dosta slinosti, ali i odreene razlike izmeu
zemalja, pre svega u zavisnosti od razvijenosti bankarskog sistema i stepena privrednog
razvoja.
1. Pojam i znaaj platnog prometa
Platni promet obuhvata sva plaanja koja se vre izmeu pravnih i fizickih lica. Sa gledita
mesta gde se nalaze lica koja u njemu uestvuju platni promet moe biti unutranji i
meunarodni. Unutranji platni promet podrazumeva sva gotovinska i bezgotovinska plaanja
izmeu pravnih ili fizikih lica unutar jedne zemlje, dok meunarodni platni promet
podrazumeva sva plaanja i naplate izmeu fizikih i pravnih lica sa seditem u zemlji i lica
koja se nalaze u drugoj dravi, bez obzira na kom osnovu se odvija plaanje.
Prema drugoj od mnogobrojnih definicija prenos novanih sredstava sa jednog pravnog ili
fizikog lica na drugo, nazivamo plaanjem. Ako je to plaanje izraeno u novcu, bez obzira
ko ga je izvrio, i na koji nacin i u koju svrhu, onda to i takvo plaanje nazivamo optim
imenom-platni promet. Platni promet nastaje onda kada se izvri novano plaanje izmeu
dva fizika ili pravna lica, kada se jedan nalazi u ulozi platioca, a drugi u ulozi primaoca.
Osnovni uzroci plaanja su: plaanje za robu i usluge i razna plaanja po osnovu nastanka
kreditnog i finansijskog odnosa.
U vrenju platnog prometa neophodne su dve strane, jedna koja vri plaanje- platioc i druga

koja prima- primaoc, pri emu te strane mogu biti bilo fizika ili pravna lica, bilo domaa ili
strana.
Sistem platnog prometa utie na visinu potrebne koliine novca. Ako je platni promet u zemlji
neefikasan i usporen, to deluje u pravcu poveannja tranje za novcem, odnosno za normalno
obavljanje plaanja potrebno je obezbediti veu koliinu novca.
Platni promet ima znaajan uticaj na finansijsku stabilnost zemlje. Ukoliko bi dolo do
poremeaja u funkcionisanju platnog prometa, to bi izazvalo prekid u plaanjima obaveza
uesnika u platnom prometu. Posledica toga je gubitak poverenja na celom tritu to bi se
ispoljilo svom snagom naroito na naem jo nedovoljno razvijenom finansijskom tritu.
Neefikasan i nepouzdan platni promet moe da proizvede veliki negativan uticaj i na
funkcionisanje privrede.
Znaaj platnih sistema manifestuje se kroz njihovu izuzetno vanu ulogu u svakoj trinoj
privredi, pre svega kao vitalna komponenta finansijske infrastrukture privrede, neophodni
kanal za uspeno upravljanje privredom, posebno putem monetarne politike, a znaajni su i
kao sredstvo unapreenja njene efikasnosti.
2. Klasifikacija platnog prometa
Platni promet moemo klasifikovati na vie naina, ali izdvajaju se tri podele i to:
Na osnovu naina plaanja
Na osnovu vrste plaanja i
Na osnovu mesta plaanja.
Na osnovu naina plaanja razlikujemo neposredni i posredni platni promet. Neposredni
platni promet podrazumeva neposredno plaanje izmeu platioca i primaoca, dok su kod
posrednog platnog prometa prilikom obavljanja platnog prometa, pored njih, ukljuene jo
jedna ili vie organizacija preko kojih i pomou kojih se vri sama isplata, tj. naplata.
Na osnovu vrste plaanja platni promet moe biti gotovincki ili bezgotovinski. Gotovinski
platni promet je karakteristian za mala preduzea i to naroito izmeu stanovnita u vri se u
gotovom novcu. Kod bezgotovinskog platnog prometa plaanje se vri prenosom odreenog
novanog iznosa sa jednog na drugi raun, tj. sa rauna dunika na raun poverioca.
Bezgotovinski platni promet moemo razvrstati na tri grupe: iro promet, ekovni promet i
klirinki promet.
Na osnovu mesta plaanja razlikujemo meunarodni i unutranji platni promet, a kriterijum za
ovakvu klasifikaciju je mesto gde se nalaze lica koja u njemu uestvuju. Unutranji platni
promet podrazumeva sva plaanja koja se obavljaju u granicama jedne zemlje, putem domae
valute, a meunarodni platni promet podrazumeva sva plaanja koja se obavljaju izmeu lica
koja se nalaze u dve ili vie drava i to u sttranoj valuti.
3. Naelo organizovanja i ciljevi platnog prometa
Obavljanje paltnog prometa u zemlji vri se primenom jedinstvenog plana rauna i
jedinstvenih instrumenata platnog prometa, a zasniva se na sledeim naelima:
Jedinstvenoj i racionalnoj tehnologiji obavljanja platnog prometa
Racionalnoj mrei organizacionih jedinica nosilaca platnog prometa
Promeni meunarodnih i domaih finansijskih standarda u izvravanju platnog prometa

 Jedinstvenoj komunikacionoj mrei za prenos sredstava i obradu podataka u platnom

prometu
Brzom, sigurnom i racionalnom prenosu sredstava izmeu uesnika u platnom prometu
Slobodnom raspolaganju sredstava na raunu i
Obezbeivanju finansijskih podataka i njihovoj obradi.
Ovim naelima utvruju se i osnovni ciljevi koji se postiu izvravanjem poslova platnog
prometa, a to su :
Pravo uesnika u platnom prometu da imaju vie rauna kod vie nosilaca platnog prometa
preko kojih vre plaanja;
Pravo uesnika u platnom prometu da biraju nosioce platnog prometa (banke) kod kojih e
voditi svoje raune;
Sloboda u raspolaganju sredstvima sa rauna;
Dovoenje u zavisnost likvidnost uesnika u platnom prometu sa likvidnou nosioca
platnog prometa (banka) kod koga se vodi raun tog uesnika (tzv. dvojno pokrie), ime se
izbegava kreditni i sistemski rizik u sistemu plaanja;
Primena jedinstvenih, a pre svega, svetskih standarda u plaanjima, sa usmerenjem na
standarde koji se primenjuju u elektronskoj razmeni podataka;
Obavljanje platnog prometa putem jedinstvene raunarsko komunikacione mree za
prijem, procesiranje obraun i razmenu podataka u platnom prometu, sa mogunou
povezivanja sa mreom drugih nosilaca i uesnika u platnom prometu;
Efikasnije obavljanje regulativne i kontrolne funkcije Narodne banke u sistemu plaanja i
platnom prometu.
4. Poslovi, nosioci i uesnici u platnom promet
Jedna od osnovnih pretpostavki za obavljanje poslovnog platnog prometa je postojanje
institucija koje taj posao obavljaju.
U poslove platnog prometa ubrajamo:
Otvaranje i ukidanje rauna
Plaanje sa jednog na drugi raun:prenos, naplata, obraun, uplata...
Evidentiranje prometa na raunima
Praenje likvidnosti uesnika i nosilaca platnog prometa, kao i druge poslove koji su
utvreni zakonom.
Za obavljanje platnog prometa svake zemlje, neophodni su nosioci platnog prometa. Nosioce
platnog prometa mogu biti poslovne banke, druge finansijske ovlaene organizacije,
centralna banka i klirinke institucije.
U nosioce platnog prometa spadaju:
Narodna banka Srbije izvrava naloge za prenos sredstava izmeu nosilaca platnog prometa i
to samo do visine pokria na raun nosioca platnog prometa na teret koga su ti nalozi izdati.
Narodna banka Srbije propisuje uslove i nain otvaranja, voenja i gaenja rauna kod banke,
plan rauna za obavljanje platnog prometa kod banke, kao i jedinstvenu strukturu za

identifikaciju i klasifikaciju rauna kod banke, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se
ureuje naplata javnih prihoda. Narodna banka Srbije propisuje uslove i nain plaanja u
gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizika lica koja obavljaju delatnost.
Tehnologija rada u Narodnoj banci Srbije ukljuuje postupke:
izvravanje i evidentiranje preko tekueg rauna nalogodavca i tekueg rauna primaoca
sredstava, uz istovremeno evidentiranje putem internog naloga zaduenja na obraunskom
raunu banke nalogodavca i odobrenja na obraunskom raunu banke primaoca sredstava;
primanje naloga za plaanje izrade na teret rauna R Srbije i izvrava ih do visine pokria
na tim raunima;
primanje naloge za naplatu javnih prihoda od nosiiaca platnog prometa i sredstva sa
rauna javnih prihoda i raspore|ivanje u skladu sa propisima;
uplate u gotovom primljene od uesnika u platnom prometu, evidentira kao zaduenje
rauna gotovine u blagajni (trezoru) i odobrenje tekueg rauna nosioca kod koga se vodi
raun primaoca sredstava;
neizvrene naloge poverioca i nosioca sa rauna uesnika u platnom prometu, koje je
nosilac dostavio unosi u evidenciju neizvrenih naloga za plaanje i izvrava ih u skladu sa
odlukom o nainu naplate sa rauna uesnika u platnom prometu;
dostavljanje podataka o izvrenom platnom prometu nosiocu kontinuirano (svakog sata do
17 asova, a konane u 20 asova) i
omoguavanje nosiocima platnog prometa stalni uvid u stanje sredstava na tekuem raunu
i obraunskm raunu, kao i stalni uvid u stanje neizvrenih naloga.
Banka nosilac platnog prometa prima naloge za plaanje od uesnika u platnom prometu koji
kod nje ima otvoren raun i izvrava ih do visine pokria na tom raunu. Primljene naloge za
plaanje, banka izdaje i Narodnoj banci Srbije dostavlja:
zbirni nalog za prenos za ukupni dnevni promet na teret i u korist svog tekueg rauna, ako
se plaanje vri izme|u rauna uesnika u platnom prometu koji su otvoreni kod te banke i
zbirni nalog za prenos na teret svog tekueg rauna, a u korist tekueg rauna drugog
nosioca platnog prometa, ako se plaanje vri izme|u rauna uesnika koji su otvoreni kod
razliitih nosiiaca platnog prometa, sa specifikacijom pojedinanih naloga za plaanje.
Kada na raunu uesnika nema dovoljno sredstava za izvrenje naloga poverioca i nosioca
platnog prometa, banka dostavlja NBS-u istog dana, radi njihovog izvrenja sa drugih rauna
tog uesnika otvorenih kod drugih nosilaca platnog prometa.
Potanske tedionice obavljaju poslove platnog prometa propisane Zakonomo bankama i
drugim finansijskim organizacijama.
Preduzea PTT saobraaja primaju i dostavljaju naloge za izvrene gotovinske uplate i isplate
fizikih i pravnih lica, uz stanje kase i sa Dnevnikom uplata i isplata, koje ine dokumenta za
dnevni obraun stanja gotovog novca kod pota.
Za samo obavljanje nacionalnog platnog prometa svake zemlje pored njihovih nosioca,
neophodni su i uesnici, koje u osnovi ine svi ekonomski subjekti privrede jedne zemlje.
U uesnike platnog prometa ubrajamo:
sva pravna lica (preduzea kapitala, drutvena preduzea, javna preduzea, zadruge,
banke, berze, organizacije osiguranja, graana i drave, uprave, sudstva, tuilatva,
ustanove..)
svi privatni preduzetnici (vlasnici i osnivai radnji:trgovinskih, ugostiteljskih, uslunih i
zanatskih radnji, apoteka, knjiara, servisa, biroa...)

sva fizika lica, pri emu ona moraju da poseduju i potpunu ili deliminu poslovnu
sposobnost pri otvaranju rauna kod nosioca platnog prometa.
Uesnici u platnom prometu su pravna lica, preduzetnici i fizika lica koja posluju i vre
plaanja preko rauna u dinarima i koja, punopravno, sa nosiocem platnog prometa,
zakljuuje ugovor o preuzimanju prava i obaveza. Uesnici u platnom prometu, koji ostvaruju
novane prilive i odlive po osnovu delatnosti za koju su osnovani i registrovani, duni su da te
novane prilive i odlive ostvaruju preko rauna koje imaju kod nosilaca platnog prometa.
Osnovno opredeljenje je da uesnik u platnom prometu moe imati vie rauna kod vie
nosilaca platnog prometa, tj. kod vie poslovnih banaka. Uvodi se novi finansijski instrument
preko koga se izvrava plaanje - tekui raun. Lina primanja po svim osnovama realizuju
se, u principu, preko rauna fizikih lica otvorenih kod nosilaca platnog prometa. Preko
obraunskih rauna obavlja se kliring izmeu nosilaca platnog prometa i Narodne banke
Srbije.
Organizovani platni promet olakava novana plaanja izmeu lica koje plaa, uplatiocanalogodavca i lica koje prima novac, primaoca-korisnika. Pravna lica mogu da vre uplate i
isplate i u gotovom novcu, pod uslovima utvrenim propisima donesenim na osnovu zakona.
Uesnici u platnom prometu mogu da budu i strana pravna i fizika lica, u skladu sa
propisima.
5. Rauni za obavljanje platnog prometa
Svi uesnici u platnom prometu su duni otvoriti raun kod ovlatenih organizacija za
obavljanje platnog prometa, na kojem e voditi svoja novana sredstva. Uesnici mogu imati
vie od jednog rauna kod vie nosilaca platnog prometa, po svom izboru.
Pravna lica i fizika lica koja obavljaju delatnost duni su da za plaanje u dinarima otvore
tekui raun u banci, da vode sredstva na tom raunu i vre plaanja preko tog rauna, u
skladu sa ovim zakonom i ugovorom o otvaranju i voenju tog rauna zakljuenim s bankom.
Fizika lica koja ne obavljaju delatnost mogu imati kod banke raune za plaanje u dinarima.
Pravna i fizika lica mogu imati vie od jednog rauna u jednoj banci i raune u vie banaka.
Vlasnici rauna se savkodnevno izvetavaju, od strane nosilaca platnog prometa, putem
izvoda o svim promenama na raunima. Izvod sadri saldo od prethodnog dana, priliv u toku
dana-zbir naloga odobrenja, odliv u toku dana-zbir naloga zaduenja i novi saldo.
Podela rauna, koje uesnici platnog prometa mogu ostvariti kod nosilaca platnog prometa,
moemo vriti na osnovu dva kriterijuma:
Prema karakteru salda i
Prema karakteru sredstava.
Prema karakteru salda, raune moemo podeliti na iro-raune i tekue raune. Glavna
karakteristika iro-rauna je da je on uvek aktivan i da ne moe prei u pasivno stanje. Za
razliku od iro rauna, tekui raun moe biti aktivan i pasivan, odnosno moe imati i
dugovni i potrani saldo. Saldo na tekuem raunu moe biti prekoraen samo na osnovu
odobrenog kredita, odnosno potpisanog ugovora izmeu vlasnika rauna i banke kod koje se
taj raun vodi ili koja je depozitar za sredstva na tom raunu.
Prema karakteru sredstava koja se evidentiraju na raunima, uesnici u platnom prometu
mogu kod nosilaca platnog prometa otvoriti sledee vrste rauna:
Raune za poslovanje,
Raun pravnog llica za obavljanje platnog prometa njegovog organizacionog dela i
Raune za naplatu javnih prihoda.
Ovlaene organizacije ukidaju raune uesnicima u platnom prometu na njihov zahtev ili po
slubenoj dunosti u skladu sa zakonom.

6. Oblici i nain plaanja

Razlikujemo tri osnovna oblika plaanja preko rauna:

Gotovinski,
Bezgotovinski i
Obraunom meusobnih obaveza i potraivanja.

6.1. Gotovinski oblik plaanja

Odlukom o uslovima i nainu plaanja u gotovom novcu propisan je nov nain plaanja
gotovim novcem za pravna lica i fizika lica koja obavljaju delatnost. Njima je dato pravo da
mogu slobodno, bez ogranienja vriti plaanje gotovim novcem. Ova promena donela je
liberalizaciju ovog segmenta poslovanja, tako da ne postoje uslovi koji se moraju ispuniti da
bi se gotov novac mogao podii sa rauna, niti postoje ogranienja koja su bila vezana za
blagajniki maksimum.
Pod gotovinskim oblikom plaanja podrazumevaju se svi oni oblici plaanja koji se vre
posredstvom gotovog novca (novanice ili kovani novac). Postoje dva osnovna oblika
gotovinskog plaanja:
Uplata sredstava na raun i
Isplata sredstava sa rauna.
Uplata gotovog novca na raun moe se izvriti kod svake organizacione jedinice nosioca
platnog prometa, s tim da se umesto gotovog novca sa uplatnim dokumentom moe predate
ek tekueg rauna graana, kojeg su duni da prime svi nosioci platnog prometa. Za uplatu
gotovog novca na raun potrebno je popuniti odgovarajui obrazac platnog prometa i tom
instrument priloiti taan iznos gotovog novca upisanog na njemu. Na iznos uplaenog novca
vri se obraun i naplata provizije za izvrenu uslugu, koja je razliita u zavisnosti od nosioca
platnog prometa.
Isplata sredstava sa rauna se moe vriti kod organizacione jedinice gde se void taj raun,
kod organizacione jedinice drugog nosioca ili neposrednim donoenjem gotovine na adresu
lica kome se isplata vri, to sve zavisi od vrste isplate, odnosno instrumenata platnog
prometa kojima se vri isplata. Za isplatu sredtsava sa rauna potrebno je popuniti
odgovarajui obrazac platnog prometa.
6.2. Bezgotovinski oblik plaanja
Bezgotovinski nain plaanja se obavlja prenosom sredstava sa rauna jednog na raun
drugog korisnika sredstava. Razlikujemo sledee naine bezgotovinskog plaanja:
Prenos sredstava sa rauna i
Naplata sredstava sa rauna.
Prenos sredstava sa rauna se koristi u sluajevima kada sredstva sa rauna jednog uesnika u
platnom prometu treba preneti na raun drugog uesnika ili na drugi raun istog
korisnika.Prenos sredstava sa rauna vri se nalogom vlasnika rauna i ti se nalozi podnose
kod organizacione jedinice nosioca platnog prometa gde se vodi raun. Nalozi za prenos
sredstava sa rauna daju se na odgovarajuim obrascima platnog prometa koje popunjava,

overava i podnosi vlasnik rauna.

Naplata sredstava sa rauna koristi se u onim sluajevima kada se prenos sredstava sa rauna
na raun ne vri nalozima vlasnika rauna, ve nalogom poverioca ili drugih zakonom
odreenih lica. Naplata sredstava sa rauna vri se na osnovu odgovarajuih obrazaca platnog
prometa, koje popunjava, akceptira i predaje poveriocu dunik ili ih popunjava poverilac,
odnosno ovlaeni nosilac platnog prometa.
6.3. Obraunski oblik plaanja
Pod obraunskim oblikom plaanja podrazumevaju se ona plaanja u kojima se obaveze
izmiruju pravima iz potraivanja, tako to se vri njihovo meusobno obraunavanje. U
okviru obraunskog oblika plaanja postoji vie naina plaanja. U kategoriju obraunskih
plaanja spadaju izmiravanja meusobnih duniko-poverilakih odnosa uesnika u platnom
prometu putem:
Poravnanja (kompenzacijom),
Ustupanja potraivanja (cesijom),
Upuivanja (asignacijom) i
Prenos hartija od vrednosti.
Kompenzacija predstavlja jedan od naina gaenja obligacija, odnosno prestanak uzajamnih
obaveza putem poravnanja jedne drugom. Ona se moe sprovoditi kada dve strane imaju
jedna prema drugoj u isto vreme i poloaj dunika i poloaj poverioca. Umesto da svaka od
nih izvri prema onoj drugoj svoju obavezu, vri se poravnanje dugova i to do iznosa duga
koji je manji.
Cesija je ustupanje potraivanja, odnosno prenos prava potraivanja sa poverioca na drugo
lice. Ona nastaje ugovorom izmeu poverioca, kao nosioca prava potraivanja i lica na koje se
prenosi pravo potraivanja. Za punovanost cesije potrebna je saglasnost i starog i novog
poverioca. U cesiji uestvuju tri strane:
Poverilac koji ustupa svoje potraivanje-cedent i ustupilac,
Novi poverilac na koga se prenosi potraivanje-cesionar ili prijemnik i
Dunik po potraivanju-cesus.
Dunik u cesiji, svoju obavezu ispunjava plaanjem. On podnosi banci nalog za prenos
sredstava sa svog rauna na raun novog poverioca-cesionara. Cedent izdaje nalog za prenos
kojim se evidentira odreeni iznos sredstava na teret i u korist njegovog rauna.
Cesijom se mogu podnostit u principu, sva potraivanja. Postoje izuzeci, tako da se ne mogu
cedirati:
Potraivanja ije je prenoenje zabranjeno zakonom
Potraivanja koja potiu iz zabranjenih ugovora
Sporedne trabine, ukoliko se ne prenesu zajedno sa glavnim potraivanjem
Potraivanja koja su vezana za linost poverioca i
Potraivanja koja potiu iz ugovora iz ije prirode proizilazi da nisu prenosive.
Asignacija predstavlja obraunsko plaanje kojim jedno lice, uputilac (asignant) ovlauje
drugo lice, upuenika (asignat) da za njegov raun izmiri obavezu treem licu, primaocu
uputa (asignatar). Da bi bila pravosnana, na asignaciju moraju da pristanu sva tri klijenta.
Asignatar stie pravo da zahteva od asignata izmirenje obaveze tek kada on izjavi da prihvata
uput. Tada nastaje novi obligacioni odnos izmeu asignata i asignatara koji je nezavisan od
odnosa izmeu asignatara i asignanta.
U asignaciji moe uestvovati i vei broj subjekata, pri emu je jedan uesnik samo poverilac,
a jedan je samo dunik, dok svi osatli uesnici imaju meusobni duniko-poverilaki odnos.
Asignacija se ne moe izvriti ukoliko je raun asignanta blokiran.

7. Instrumenti unutranjeg platnog prometa

Pod instrumentima unutranjeg platnog prometa podrazumevaju se popunjeni obrasci koji se
koriste u novanim transakcijama u korist ili na teret rauna deponenta. Ovi obrasci platnog
prometa svoju ulogu instrumenata dobijaju tek njihovom realnom funkcijom u tokovima
platnog prometa. Pojam instrumenata platnog prometa ukljuuje i obrasce koji za odreenu
novanu transakciju koriste prethodne instrumente, tj. Ukljuuju one obrasce koji imaju svoj
materijalni i vrednosni iskaz.
Propisana su etiri instrumenta platnog prometa:
Nalog za uplatu,
Nalog za isplatu,
Nalog za prenos i
Nalog za naplatu.
Nalog za uplatu je instrument gotovinskog platnog prometa. Koristi se za uplate gotovog
novca kada klijent vri uplatu na svoj tekui raun, kao i kada graani izmiruju svoje obaveze
i vre druge uplate u korist rauna koji vode kod banke. tampa se na samokopirajuem
papiru bele boje sa crnim linijama i sastoji se od dva primerka. Prvi primerak se overen od
strane banke vraa uplatiocu, a drugi ostaje banci kao document na osnovu koga je izvrena
uplata.
Nalog za uplatu sadri sledee elemente:
Uplatilac
Raun primaoca
Primalac
Iznos
Oznaka valute
Svrha uplate
Model i poziv na broj
ifra plaanja
Poziv na broj odobrenja
Mesto i datum prijema
Datum valute i
Peat i potpis uplatioca
Nalog za isplatu je takoe gotovinski instrument platnog prometa. Ovaj instrument koristi
pravno i fiziko lice kada podie sredstva sa svog rauna u gotovom novcu ili kada na teret
svog rauna nalae isplatu u gotovom novcu primaocu koji nema otvoren raun kod banke.
tampa se na samokopirajuem papiru bele boje sa crvenim linijama i sastoji se od dva
primerka. Prvi primerak se vraa isplatiocu, a drugi ostaje kod banke kao dokaz o osnovu
izvrene isplate.
Nalog za isplatu sadi sledee elemente:
Naziv isplatioca
Broj rauna isplatioca
Naziv primaoca
Iznos
Oznaka valute
ifra plaanja
Svrha isplate
Poziv na broj zaduenja
Broj modela poziva na broj zaduenja

Mesto i datum prijema

Potis primaoca, broj line karte i mesto izdavanja
Datum valute i
Peat i potpis isplatica.
Nalog za prenos je bezgotovinski instrument platnog prometa i koristi se kada dunik nalae
banci da na teret njegovog rauna prenese sredstva u korist rauna poverioca, to znai da i
dunik i poverilac moraju imati otvorene raune kod iste ili razliitih banaka. Ovaj nalog se
koristi za prenos sredstava sa jednog na drugi raun istog klijenta, kao i za evidentiranje istog
iznosa sredstava u korist i na teret istog rauna po osnovu izmirivanja meusobnih novanih
obaveza. Nalog za prenos tampa se na papiru bele boje sa crnim linijama.
Nalog za prenos sadri sledee elemente:
Oznaka naina izvrenja naloga-hitno
Naziv poverioca-primaoca
Broj rauna dunika-nalogodavca
Iznos
Naziv dunika-nalogodavca
Broj rauna poverioca-primaoca
Oznaka valute
ifra plaanja
Svrha plaanja
Poziv na broj zaduenja
Broj modela poziva na broj zaduenja
Broj modela poziva na broj odobrenja
Proziv na broj odobrenja
Batum valute
Mesto i datm prijema i
Peat i potpis dunika.
Nalog za naplatu je instrument bezgotovinskog platnog prometa kojim poverilac inicira da se
izvri naplata sredstava sa rauna dunika i to u skladu sa ovlaenjem dobijenim od njega.
Koristi se u sluajevima naplate dospelih hartija od vrednosti i drugih instrumenata
obezbeenja plaanja, otvorenih akreditiva, pri naplati provizije za usluge platnog prometa i
dr. Nalog za naplatu tampa se na samokopirajuem papiru bele boje sa crvenim linijama.
Sasotji se od dva primerka od kojih se prvi vraa poveriocu, a drugi zadrava banka.
Nalog za naplatu sadri sledee elemente:
Naziv dunika
Broj rauna dunika
Naziv poverioca-nalogodavca
Oznaka valute
Broj rauna poverioca-nalogodavca
ifra plaanja
Iznos
Svrha plaanja
Poziv na broj zaduenja
Broj modela poziva na broj zaduenja
Poziv na broj odobrenja
Broj modela poziva na broj odobrenja
Datum velute
Mesto i datum prijema i
Peat i potpis poverioca-nalogodavca.
Odlukom je takoe propisano, da instrumente plaanja, odnosno instrumente za raspolaganje

sredstvima sa rauna na osnovu kojih se ispostavljaju prethodno navedena etiri instrumenta

platnog prometa ine:
ek,
Platna kartica i
Akreditiv.
ek je instrument plaanja koji se izdaje u zakonski propisanoj formi, u kojoj je njegov
izdavalac (trasant) daje nalog banci (trasatu), da na teret njegovog pokria kod te banke isplati
odreeni iznos novca korisniku eka (remitentu), samom izdavaocu eka ili donosiocu. ek
koriste pravna i fizka lica za isplatu gotovog novca na teret rauna izdavaoca eka i za
bezgotovinska plaanja.
ek treba da sadri sledee osnovne elemente:
oznaenje da je ek, napisano u samom slogu isprave ili, ako je ova izdana na stranom
jeziku, izraz koji na tom jeziku odgovara pojmu eka,
bezuslovni uput da se plati odreena svota novca iz trasantovog pokria,
ime onoga koji treba da plati (trasat),
mesto gde treba platiti,
oznaenje dana i mesta izdanja eka,
potpis onoga koji je ek izdao (trasant).
ek koji je plativ u zemlji moe se trasirati samo na banku. ek plativ van zemlje moe se
prema zakonu mesta plaanja trasirati na druga lica. ek u kome nije naznaeno mesto
izdanja smatra se da je izdat u mestu koje je oznaeno pored trasantovog imena. Odreivanje
kamate u eku smatra se kao da nije napisano. ek moe glasiti na ime, po naredbi ili na
donosioca.
Platna kartica je instrument bezgotovinskog naina plaanja i instrument za podizanje
gotovog novca kod izdavaoca kartice ili preko bankomata. To je mali komad plastike koji
sadri neko sredstvo za identifikaciju, to omoguava osobi, na koju kartica glasi, da je koristi
za navedene namene.
Brojni su razlozi za korienje platnih kartica: uteda vremena i za korisnike i za trgovce,
jednostavnost i komfor pri upotrebi, sigurnost u sluaju eventualnog gubitka i raspoloivost
svim sredstvima na raunu 24 asa dnevno. Korisnik kartice ne mora vie ekati u redu pred
alterima da bi podigao gotovinu, niti je u tom pogledu ogranien radnim vremenom banke.
Prilikom plaanja moe koristiti sva novana sredstva kojima raspolae na raunu
(ukljuujui dozvoljeni minus, odnosno kreditni limit), a ne samo gotovinu koju ima u
novaniku.
Platne kartice se mogu podeliti u tri grupe:
Kreditne kartice - sadre odreeni kreditni limit koji potroa moe koristiti prilikom
kupovine robe ili povlaenja gotovine.
Debitne kartice omoguava vlasniku da direktno zadri svoj raun kod banke.
Unapred plaene kartice sadre kompjuterski ip na koji se ubacuje iznos novca sa
rauna vlasnika kartice ili gotovinskom naplatom od njega. Na ovim karticama usladitena je
odreena vrednost, odnosno unapred uplaena sredstva koja sun a raspolaganju klijentu.
Akreditiv ili dokumentarni akreditiv je jedan od najsigurnijih (zbog toga i najvie
upotrebljavanih) instrumenata plaanja u meunarodnim razmjerima, a posebno u vanjsko trgovinskoj razmjeni. Plaanja dokumentarnim akreditivom smatraju se sigurnim i
prihvatljivim za uesnike u platnom prometu je pruaju zatitu interesa i kupcu i prodavau,
veu nego drugi instrumenti plaanja.
Akreditiv kao instrument plaanja moe biti:

Obini akreditivi su karakteristini po tome to isplata sume na koju glase nije uslovljena
ispunjenjem odreenih uslova.
Dokumentarni ili robini akreditivi su takvi, kod kojih korisnik akreditiva mora podneti
banci odgovarajuu dokumentaciju da bi mogao da raspolae njima.
Opozivi ili neopozivi akreditiv je karakteristian po tome to se mogu izmeniti uslovi
njegovog korienja i moe biti poniten bez prethodnog obavetenja i saglasnosti korisnika
akreditiva.
Premanentni ili trajni akreditiv je karakteristian po tome to se po iscrpljivanju
akreditivnog iznosa ne gasi, ve se automatski obnavlja, tj. Vraa na prvobitan iznos svakog
dana, nedelje ili meseca.
8. Transakcije plaanja
Instrumenti platnog prometa kao unapred utvreni i odtampani obrasci, popunjavanjem
postaju nalozi za plaanje ijim se podnoenjem banci inicira transakcija plaanja.
Pod transakcijom plaanja podrazumeva se prenos novanih sredstava sa rauna dunika na
raun poverioca, kao i prenos sredstava sa rauna dunika poveriocu isplata sredstava
poveriocu u gotovom novcu. Tranasakciju plaanja inicira nalogodavac podnoenjem banci
naloga da izvri odreenu transakciju.
Zavisno od toga ko je inicijator transakcije, dunik ili poverilac, transakcija plaanja moe biti
transfer odobrenja ili transfer zaduenja, a u zavisnosti od toga da li se rauni dunika i
poverioca nalaze u istoj ili razliitim bankama, postoji interni transfer ili meubankarski
transfer.
9. Platni sistem Narodne banke Srbije
U skladu sa zakonom, Narodna banka Srbije je ovlaena da ureuje, kontrolie i unapreuje
funkcionisanje platnog prometa u Republici Srbiji.
9.1. Karakteristike sistema
Domai platni promet obuhvata meubankarski platni promet - koji se obavlja izmeu
uesnika u RTGS i kliring sistemu Narodne banke Srbije, i interni platni promet - koji se
obavlja izmeu klijenata koji imaju otvorene raune kod iste banke.
RTGS sistem podrazumeva prijem i izvravanje pojedinanih naloga za plaanje banaka u
najkraem moguem vremenu od momenta njihovog prijema. U RTGS-u se mogu izvravati
svi nalozi za plaanje, s tim to se obavezno izvravaju nalozi za plaanje koji glase na iznose
vee od 25.000 dinara, a to je utvreno operativnim pravilima za RTGS i kliring.
Pod kliringom, tj. neto obraunom, podrazumeva se prijem pojedinanih naloga za plaanje,
ili grupa naloga za plaanje, uz koje se dostavlja specifikacija pojedinanih naloga, radi
obrauna multilateralnih neto iznosa na obraunskim raunima. Nakon toga, za svakog
uesnika u kliringu utvruje se neto pozicija, ije se poravnanje vri preko njegovog irorauna.
Uesnici u RTGS i kliring sistemu NBS povezani su u jedinstvenu celinu, u kojoj se platne
transakcije razmenjuju porukama, zasnovanim na SWIFT standard, kroz privatnu
komunikacionu mreu NBS.
9.2. Naknade za usluge platnog prometa

Za usluge platnog prometa Narodna banka Srbije naplauje naknadu po odredbama tarife iz
Odluke o jedinstvenoj tarifi po kojoj Narodna banka Srbije naplauje naknadu za izvrene
usluge.
Mala plaanja (do 25.000,00 dinara) koja se izvravaju u realnom vrem,enu, porukama MT102 sa prioritetom za RTGS, naplauju se po istoj tarifi koja vai za plaanja u kliringu.
9.3. Nadgledanje platnih sistema
Nadgledanje platnih sistema je funkcija centrealne banke u okviru koje su ciljevi sigurnosti i
efikasnosti promoviu praenjem postojeih i planiranih sistema, procenom tih sistema i po
potrebi, iniciranjem promena u njima.
Centralne banke su posebno zainteresovane za sigurno i efikasno funkcionisanje platnih
sistema zbog ostvarivanja njihovih osnovnih finkcija-obezbeivanja poverenja u nacionalnu
valutu i ouvanje finansijske stabilnosti. Obavljanje funkcije nadgledanja od strane centralne
banke usmereno je na odreeni sistem, a ne na individualne uesnike u sistemu.
Transparetnost centralne banke u vezi s obavljanjem funkcije nadgeldanja je od izuzetnog
znaaja za operatore sistema , kako bi oni razumeli i pratili poslovne zahteve i standard sa
kojima se oekuje da budu usaglaeni. Pored toga, centralne banke, kroz transparetnost,
demonstriraju adekvatan stepen, doslednost u obavljanju nadgledanja i pruaju osnovu za
ocenu njegove uspenosti.
9.4. Statistika
Radi unapreenja transparetnosti izvetavanja, u skladu sa statistikim standardima i
principima Evropske centralne banke, Sektor za platni sistem Narodne banke Srbije analizira i
obrauje odreene pokazatelje o obavljenom platnom prometu, na osnovu kojih sastavlja
mesene, tromesene, polugodinje i godinje izvetaje.
Opti pokazatelji RTGS i kliring sistema:
U RTGS i kliring sistemu Narodne banke Srbije u 2010. Godini, za 255 radna dana,
realizovano je ukupno 193,2 miliona plaanja. Od ukupnog broja plaanja 64,9 miliona,
odnosno 33,57 % ine nalozi za plaanje u kliringu, a 128,3 ,iliona, odnosno 66,43% su nalozi
za plaanje u RTGS-u.
Prosean dnevni broj plaanja bio je 757.681, od ega je 500.077 prosean broj plaanja u
RTGS-u, a 254.391 prosean broj plaanja u kliringu.

ZAKLJUAK
Platni sistem u najirem smislu, predstavlja skup sistema za transfer novanih sredstava koji
olakavaju cirkulaciju novca. Za uspeno funkcionisanje finansijskog sistema zemlje platnog
prometa je od velike vanosti, jer je u svakoj ekonomiji cilj platnog prometa da efikasno i
brzo izvri izmirenje duniko-poverilakih obaveza, uz racionalno korienje novane mase.
Sistem platnog prometa je vaan factor tranje za novcem, jer utie i na samu ponudu novca,
jer se ponuda usklauje sa tranjom novca. Iz ega proizilazi, da ako je platni promet loe
organizovan, odnosno ako je neefikasan i spor to bi uticalo na poveanu tranju za novcem,
to bi uticalo i na potrebu za poveanjem koliine novca u opticaju.
Platni promet je od uticaja na finansijsku stabilnost zemlje. Problemi u funkcionisanju platnog
prometa znaili bi i prekid u plaanjima po osnovu duniko-poverilakih odnosa u zemlji,
to bi izazvalo gubitak poverenja u finansijski sistem zemlje. Usled loeg organizovanog
platnog prometa moglo bi doi i do negativnih posledica po realnu ekonomiju, jer bi
usporavanje ili prekid plaanja finansijskih obaveza sigurno izazvao poveanje trokova
proizvodnje, izazvao mogui prekid reprodukcionih ciklusa i izazvao optu nesigurnost u
privredi.

Neposredno obavljanje platnog prometa vie je zastupljeno izmeu graanskih lica, dok
posredno obavljanje platnog prometa preovlauje u odnosima plaanja izmeu pravnih i
drutvenih subjekata. Posredna uloga finansijskih i, posebno, bankarskih organizacija u
poslovima platnog prometa ima odgovarajui znaaj, jer se racionalno koriste sredstva u
tokovima reprodukcije i uspenije otklanja asimetrija izmeu raspoloivih sredstava i njihove
upotrebe u pojedinim sektorima privreivanja. Moe se rei da se platni promet u savremenim
uslovima poslovanja gotovo ne moe ostvarivati bez posrednike uloge finansijskih
institucija, pre svega banaka i bankarskih organizacija.
Iz svega ovoga se moe izvesti najbitnija karakteristika platnog prometa koja se odnosi na
njegovu pouzdanost, odnosno bezbednost i kontinuitet izvrenja transakcija. Izvrenje
transakcija po ekonomski prihvatljivim cenama, takoe je znaajna karakteristika koja
doprinosi kvalitetu platnog sistema. Da bi platni sistem funkcionisao, Narodna banka Srbije se
javlja u ulozi obezbeenja usluga plaanja i uvara javnih interesa, jer se stara o razvoju i
unapreenju platnog prometa, donosi propise i obavlja poslove kontrole celokupnog platnog
prometa.
LITERATURA
Prof. dr Milenko Deletovi, Prof. dr Aleksandar ivkovi, Prof. dr Petar Bojovi,
Bankarski menadment, Beograd, 2008.
Zakon o platnom prometu Slubeni list SRJ , br. 3/2002 i 5/2003
Zakon o eku, Slubeni list SRJ , br.46/96
www.wikipedia.org
www.scribd.com
www.apeiron-uni.eu
www.singipedia.com
www.nbs.rs