Tajanstvene prie - Volf Mesing - Sudbina proroka

Na jednu od uobiajenih parapsiholokih seansi u beloruskom gradu Gomelu, u prepunu salu iznenada, iz
mraka banue policajci u zelenim uniformama. U vreme Staljina to je znailo kraj seanse. Zvezdu ove
predstave policajci su ugurali u svoj automobil i odjurili u nepoznatom pravcu.
Zbilo se to 1940. godine, kada su ljudi svakodnevno nestajali, u zemlji u kojoj je policijski reim, po
represalijama, bio atraktivniji i od vremena suludog rimskog cara Nerona. To je bilo vreme kolektivne
zaaranosti! Glavni mag toga vremena zvao se Josif Visarionovi Staljin. Njegov mitski protivnik bio je
pravi blei mag i psihik, Volf Mesing (Wolf Grigorevich Messing) , zvezda predstave sa poetka teksta i
autsajder u pravom slislu rei.Tajna policija koja je privela Mesinga, platila je njegov policijski raun.
Kofer sa garderobom ostao je u sobi, jer garderoba Mesingu vie nije bila potrebna. Mesing je imao povez
preko oiju jer nije smeo da zna kuda treba da bude odveden. Misterija mu je otkrivena kada se u jednoj
sobi-kabinetu naao lice u lice sa velikim komunistikim voom. To je bio prvi susret izmeu Staljina i
najuvenijeg poljskog telepate svih vremena, Volfa Mesinga.

PIJUNIRANJE POLJSKE VLADE

Ubeen da je Staljina interesovalo ta moe dobiti iskoritavanjem njegovih telepatskih

sposobnosti, Mesing je doiveo veliko iznenaenje kada je shvatio da ruskog vou interesuje neto
mnogo prozainije - Mesingovi uticajni prijatelji u Poljskoj. Staljin je htao da zna
ta se deava u Poljskoj i kakvi su ljudi lanovi poljske vlade. eleo je od
Mesinga dobiti informacije 'iz prve ruke', a tek onda e istraiti njegove psihike
moi.
Naime, tada je Mesing vaio za najslavnijeg poljskog psihika, koji je esto
boravio u drutvu poznatih linosti nauke, umetnosti i politike. Boemisao je sa
mnogim ljudima na visokom poloaju. Meu njegovim brojnim prijateljima
nalazio se maral Pilsudski i nekoliko lanova poljske vlade. No, okolnosti su bile
takve da je Mesing morao pobei iz Poljske. Hitler je tada raspisao za Mesingovu
'psihiku' glavu nagradu od 200.000 nemakih maraka. To je bila bizarna uvertira
brojnih susreta poljskog maga i Staljina.
Harizmatina i sugestibilna linost Volfa Mesinga ostavila je snaan utisak na
Staljina i on je vrlo brzo reio da proveri i njegove psihike moi koje su ve
postale legenda. Naime, za Mesinga se tvrdilo da moe
svoje misli da projektuje u mozak drugog oveka, da
ita tue misli i ometa ili navede ljude da se bave onim to im on nametne.
Nepoverljivi Staljin, koji je ve imao genijalni plan za Poljaka, naredio je
Mesingu, ni manje ni vie, no da opljaka Gosbanku. I to iskljuivo - psihikim
sredstvima. Ovaj zadatak Mesing je besprekorno obavio.
Priao je slubeniku na alteru i pruio mu prazan list papira istrgnut iz kolske
sveske. Na pult je stavio otvorenu praznu tanu i u mislima naredio blagajniku da
u nju stavi 100.000 rubalja. Blagajnik je paljivo osmotrio papir i onda je uradio
ono to je Mesing od njega traio. Dva Staljinova slubenika, koji su Mesinga
ekali na ulici, bili su zadueni da nadziru eksperiment. Oni su potvrdili da je
zadatak korektno ispunjen. Mesing je pare vratio blagajniku koji je, kad je shvatio
ta je uradio, dobio infarkt, sreom ne fatalan po ivot.
Staljin je tada smislio sloeniji i opasniji zadatak: da Mesing pobegne iz
Kremlja gde su ga zatvorili i gde su ga uvale tri smene straara. Nareenje je
bilo spreiti ga u bekstvu!
Kad se nakon pet minuta Mesing pojavio na ulici, nije se mogao suzdrati okrenuo se visokom vladinom slubeniku koji ga je posmatrao sa najvieg sprata zgrade i veselo mu
mahnuo. Kako je prevario svoje straare ostalo je zauvek tajna jer su oni posle toga nestali (premeteni su
navodno na druge poslove, da ne bi svedoili o neobinim metodama i ljudima kojima se koristio njihov
predsednik).
ULJEZ U STALJINOVOJ VIKENDICI
Zapadnjaci, koji su imali izrazito karikiranu i nadrealistinu sliku o Staljinovoj linosti, nisu mogli ni
pomisliti da se mogao baviti psihikim istraivanjima. Za 'pametne' zapadnjake komunisti su estoko
proganjali spiritiste koji su, po njihovom miljenju, vraali narod u misticizam i sujeverje od ega su ga oni
pokuavali doivotno izleiti svojom naprednom ideologijom. Meutim, sami Sovjeti su objavili te vesti u
uglednom asopisu 'Nauka i religija' u kome je u stvari bio objavljen deo Mesingove autobiografije 'O
meni'. Sama injenica da je ta tema prola strogu politiku cenzuru koja je slubeno zastupala ateizam,
pokazivala je da su to bile nepobitne injenice i da Rusi nisu poistoveivali telepatiju sa religioznim
praznoverjem i legendama. Sam Staljin je ove psihike moi shvatio vrlo ozbiljno, pa je reio da ih redovno
koristi u svojoj vladavini i kontaktu sa dravnicima drugih zemalja.
Mnogo godina kasnije neki prijatelji Staljinovih unuka su ispriali kako se Mesing obreo u Staljinovoj
letnjoj kui u Kuncevu. Naime, on ga je sam pozvao, ali mu nije dao nikakvu propusnicu ili pismenu
potvrdu. Znalo se da tamo ne moe ni ptiica da uleti i proe neopaeno pored strae. Meutim, Mesing se
u rekordnom vremenu pojavio u Staljinovoj radnoj sobi. Telepata je tvrdio da je straare uverio da je
Lavrentij Berija (slika gore levo), ef tadanje Sovjetske tajne policije. Mesing nije bio nimalo nalik Beriju,
nije ak na sebi imao ni Berijin uveni zatitni znak - svetlucavi monokl. Posle ovoga, glasine o
Mesingovim sposobnostima irile su se zemljom poput sibirske oluje. Svi su bili svesni moi koje je Staljin
dobio - mogao je svog telepatskog pijuna uvui na tajni sastanak bilo koje grupe ljudi i tako sprovoditi

tajanstvenu i monu politiku diktaturu i nametanje svojih misli i otkriti ta njegovi protivnici
nameravaju.
Mnogi tvrde da je Staljin imao tajnu grupu natprirodno obdarenih ljudi koja mu je pomagala da sprovodi
svoje grube i neprikosnovene odluke i besprekorno dri u pokornosti svoje osoblje, Partiju, pa i itavu
zemlju. Meutim, u ovoj teoriji ima nekoliko slabih taka, a sve su redom ponovno vezane za Staljinove
neobjanjive poteze i propuste.
PROREKAO HITLEROVU SMRT
Jedan od tih propusta vezan je za Mesingovu sposobnost koju je psihik vrlo, vrlo retko i nerado koristio za predvianje budunosti. Ova je sposobnost, naime, Mesinga i naterala da napusti
Poljsku. Na seansi u jednom od varavskih pozorita Mesing je, 1937. godine, pred vie
od hiljadu gledalaca, prorekao da e Hitler umreti ako krene na istok. Bilo je dobro
poznato koliko je faistiki voa bio osetljiv na proroanstva i sve vrste magije.
Nemakog psihika Erika Hanusena, nacisti su ubili im su doli na vlast jer je mnogo
znao o njihovim planovima. Kada su faisti 1939. uli u Poljsku, za Mesinga su poeli
najtei dani u ivotu. Poreklom Jevrejin, pa jo i psihik, bio je prvi na njihovom udaru.
Njegova rodbina i veliki deo prijatelja bili su zaklani u varavskom getu.
Samog Mesinga, koji se krio u skladitu mesa, prepoznao je na ulici jedan nacistiki
oficir. Brzo je izvadio iz depa crnu knjigu sa fotografijama neprijatelja Novog poretka
za kojima se tragalo, a onda je tako udario Mesinga da mu je izbio est zuba i unakazio lice. Tako je Mesing
dospeo u nacistiki zatvor. Video je da mu nema vie ivota, pa je prikupio sve svoje psihike moi i
naterao sve policajce da uu u jednu sobu. Svi straari, skupa sa efom stanice, odjednom su osetili
neodoljivu potrebu da uu ba u tu sobu. Mesing je leao poput mrtvaca na jednoj dasci, a onda, dok su se
oni skupljali, potrao koliko ga noge nose, izleteo iz stanice i pojurio ka granici. Tako se obreo u BrestLitovsku koji je vrveo od poljskih izbeglica, u zemlji iji ak ni jezik nije znao.
Mesing je zatraio posao u Ministarstvu kulture, koristei se verovatno snagom svoje volje i
sugestibilnosti, ali je dobio odgovor da ovde ne veruju da postoji telepatija i da im vraevi i proroci nisu ni
najmanje potrebni. Ovu barijeru komunistikog duha Mesing je reio da srui, izveo je u Ministarstvu
nekoliko vrlo upeatljivih predstava uverivi ih da su im 'vraevi' itekako potrebni i dobio dozvolu da
organizuje svoje predstave u Belorusiji.
NEUSPELA KOMUNISTIKA TEORIJA
Mesing objanjava da ljudske misli prima u slikama. Najee mu je pred oima slika odreene akcije ili
mesta. Ovaj telepata naroito insistira na tome da u telepatiji nema nieg natprirodnog i da je to
jednostavna spoznaja prirodnih zakona. On sebe najpre dovede u
stanje potpune oputenosti i za to vreme osea kako prikuplja snagu telepatija iziskuje strahovito puno energije. Tada moe itati svaku i
svaiju misao. Ponekad ih iz opte gungule od najraznovrsnijih misli
izdvaja tako to dotakne onoga ko alje misao, ali taj dodir nije i
neophodan.
Videvi u pozoritu Mesinga na delu tadanji ruski naunici su
postavili teoriju da Mesing dobija poruke pomou ideomotorinih
pokreta - gotovo neprimetnih, nesvesnih pokreta miia koji menjaju
izraz lica, ritam disanja i slino. Ove pokrete moe uoiti samo
veoma izveban posmatra, kakav Mesing sigurno jeste. injenica da
telepata ponekad dohvati oveka za runi zglob iskoritena je za tvrdnju da on iz nesvesnog koenja
muskulature zakljuuje kada treba da krene i kad da stane, to onda deluje kao da 'ita' misli toga oveka.
Na ovu nategnutu i iskonstruisanu teoriju osetljivi Mesing je veoma burno reagovao tvrdei da zavezanih
oiju jo lake prima misli, jer se onda potpuno usredsredi na njegovu misao i ne gubi energiju na vizuelno
registrovanje, koje zauzima mnogo mesta u mozgu i konkurie direktnom primanju misli. Ovu teoriju je
1950. godine postavio Odsek za filozofiju sovjetske akademije nauka, kada je vrio veliki pritisak na
Mesinga u cilju da pronae za njegove psihike moi objanjenje dosledno principima tada veee
materijalistike i komunistike filozofije. Po reima Mesinga, bilo je to najrepresivnije doba reima koji je
konstruisao misli i ivot prema svojim ideolokim ciljevima, a ne pravom stanju stvari i na osnovu validnih
i nepristrasnih naunih eksperimenata. Ideomotoriko objanjenje Mesingovih moi bilo je odtampano kao

objanjenje na poleini programa svih njegovih predstava, to je bio najvidljiviji i najslikovitiji vid
reima kulta linosti - Staljina.
Stvari su se izmenile posle Staljinove smrti. Komunizam je metamorfozirao u mnogo realniju i
slobodniju varijantu koja se blagotvorno odrazila i na nauku, vraenu Lenjinovim principima i kulturnonaunom nasleu itave civilizacije. U Mesingovom sluaju to se ogledalo u zvaninom priznanju, ponovo
objavljenom u asopisu Nauka i religija, da se sve ono to je Mesing inio po Staljinovim naredbama ne
moe objasniti ideomotorikom teorijom, a naroito ne telepatski prenos u kome su prijemnik i predajnik
razdvojeni prostorom. Ona takoe ne moe objasniti ni kako se primaju apstraktne ideje, sloene i
originalne, za koje Mesing kae da ih prima mnogo lake jer su zanimljive i izdvajaju se od drugih,
banalnih, uobiajenih misli vezanih za svakodnevicu.
SPIRITUALIZAM I KOMUNIZAM
Mesing je, tokom dugih godina boravka u Sovjetskom Savezu, uvrstio svoj ateizam koji ga je u
detinjstvu, u Poljskoj, spreio da se posveti verskoj koli, iako su mu njegovi rabini prorekli, zbog njegovih
moi, veliku slavu i predodreenost za svetenika. U njegovo vreme spiritizam je bio veoma popularan i
one je Mesingu pomogao da izotri svoja psihika ula, ali je uvek na tu temu citirao Engelsa: 'Spiritizam je
najprimitivnije praznoverje'. Po Lenjinu - sve je to arlatanstvo. I Mesing je smatrao da su glavni krivci to
telepatija nije jo uvek ispravno nauno ispitana - spiritisti. Drutvo zbog spiritista, poistoveuje sve ljude
koji imaju natprirodne moi sa arlatanima zato to ove druge preesto via kako zarauju pare na ljudskoj
lakovernosti i nesposobnosti nauke da objasni ovaj fenomen.
Meutim, spiritizam je bio toliko u modi da je zahvatio i najvie krugove u vladi. Na Dvadesetom
kongresu Komunistike partije odranom 1961. godine u Moskvi, Nikita Hruov je osudio Staljinove
politike greke i stavio taku na to neslavno razdoblje komunistikog poretka. Tada se javila Darja
Lazarkina, rtva velike istke 1937. godine, kada je, sa mnogobrojnim starim boljevicima dospela u radni
logor i tamo ostala devetnaest godina. Poto joj je Lenjin bio i ostao idol i jedina moralna i duhovna
podrka u tim uasnim godinama, ona je i spiritistiki komunicirala sa njim tokom mnogobrojnih seansi
kojima je prisustvovala u logoru. U jednoj od njih Lenjin joj je, navodno, poruio da mu je nezgodno to on
i Staljin, koji je Sovjetskom Savezu naneo toliko zla, poivaju u istom mauzoleju. Ovo je Lazarkina iznela
na skupu i bila je propraena gromoglasnim pljeskom. Novine su preskoile direktno Lenjinovo obraanje,
a detaljno opisale eninu molbu da se Staljin izmesti iz mauzoleja, to je uskoro i uinjeno. Po direktivi
Lenjinovog duha ili ne, tek Staljin je uklonjen sa Crvenog trga. Pitanje je koliko je ovakvih i slinih poteza
bilo uzrokom posledice neijeg jakog duha, volje, nametanja ili itanja misli na to ukazuje injenica da se
Staljinizam tako dugo odravao u tako slepoj pokornosti naroda.
STALJINOVA KOBNA GREKA
Gde je sve Staljin upotrebio svog telepatu Mesinga i druge ruske ekstrasense, moe se samo pekulisati i
zakljuivati na osnovu efikasnosti izvrenja njegovih nareenja. Meutim, na jednom mestu je veliki
diktator omanuo. Sposobnost da se telepatskim putem ometu ili iskrive misli druge osobe najvie je
zanimalo Staljina u vremenu kada je ve dobro poznavao Mesinga. Dvadesete i
tridesete godine XX veka bile su u sovjetskoj nauci i parapsihologiji obeleene
izrazitim tenjama da se pronae nain za kontrolu ljudskog tela i duha, to bi
onda bilo stavljeno u funkciju neometanog ustanovljavanja novog poretka i vlasti.
U to vreme postojala je izriita zabrana u ovoj zemlji da se javno govori o
proricanju, ali bi poneka vest ipak 'procurila' u visokim sovjetskim krugovima.
Godine 1940. su Sovjeti i Nemci iveli u velikom prijateljstvu, to su i pismeno
potvrdili aktom o nenapadanju. Upravo te godine Mesing je u jednom privatnom
moskovskom klubu prorekao da e sovjetski tenkovi ui u Berlin. Staljin naovo
nije obratio nikakvu panju, ali Nemci su se opasno uzbudili i njihova ambasada
je momentalno protestvovala. U komunistikoj eliti ova vest izazvala je pravu
senzaciju, i sovjetski diplomatski kor je dobio veoma nezgodan i teak zadatak.
Nakon vrlo dugog savetovanja dao je zvaninu izjavu da Ruse niko ne moe
smatrati odgovornima za proricanja Volfa Mesinga. Nemci, koji su jo uvek bili
duboko ranjeni Mesingovim proroanstvom Hitlerove smrti, nisu ba bili
zadovoljni odgovorom svojih istonih 'prijatelja'.
Verovatno je Mesingu bilo lako uhvatiti nedobronamerne misli Nemaca prema Rusiji, te je prorekao i

nemaki napad na Sovjetski Savez. Bez obzira koliko bio uveren u njegove privatne i pojedinane psihike
uspehe, Staljin je negirao Mesingu telepatske sposobnosti na 'nivou nacije', vrsto verujui u prijateljstvo sa
Nemcima. U realnosti Hitlerovog napada poverovao je tek kad su nemaki tenkovi ve dobrano zabrazdili
u sovjetsku teritoriju.
Rat je uveliko besneo kada je 1943. godine Mesing izaao u javnost sa novim proroanstvom. U rukama
nacista bio je itav Baltik, Ukrajina, Belorusija i Krim. Pred naletom nezadrive nemake vojske, Mesing je
bio evakuisan u Sibir i tamo nastavio sa svojim predstavama. Na jednoj od njih je, pred prepunim
gledalitem opere grada Novosibirska, prorekao da e se rat zavriti u prvoj nedelji meseca oktobra 1945.
godine.
ZABRANJENA MESINGOVA AUTOBIOGRAFIJA
Mesing je uporno tvrdio da njegova sposobnost proricanja nije u kontradikciji sa materijalistikim
pogledom na svet koji je zastupala marksistiko-lenjinistika ideologija. Prema njemu, postoje razliiti
putevi sticanja znanja. Jedan je put nauke, a drugi - put direktne
spoznaje, prekognicije. Razlog to mnogi naunici u Sovjetskom Savezu
to nisu shvatili je, osim nejasnih predstava o prostoru i vremenu, i strah
komunistikih ideologa da ruski seljak ne zapadne ponovo u mrak
praznoverja. Naunike je uasavala pomisao da mogunost proricanja
budunosti znai i da se u njoj nita ne moe izmeniti. Po Mesingu,
postoje i slobodna volja i konfiguracije koje se ponavljaju, a koje su
ishod meuodnosa prolosti i sadanjosti.
Ovo Mesingovo objanjenje prekognicije nije potpuno razuverilo
sovjetske cenzore od pretpostavke da e tampati neto to moe naneti
veliku tetu ljudima. Kada je 1967. godine najavljeno tampanje
Mesingove autobiografije od strane izdavake kue 'Sovjetska Rusija',
dozvola za tampanje je bila povuena i rukopis je nastavio da krui od ruke do ruke. Verovatno je
proricanje i iznoenje pred javnost velikog broja Mesingovih 'uda' uznemirilo pojedince na poloaju i
gornje slojeve Partije, najverovatnije one sa kojima je Mesing manipulisao po Staljinovom nareenju. Sam
Mesing je uprkos tome i opstao i profitirao toliko da je kao graanin, sam kupio dva ratna aviona i poklonio
ih sovjetskoj vazdunoj floti.
Jedan od razloga je to je kao izvrstan oumen zabavljao sve ljude odreda temom o telepatiji o kojoj nisu
smeli javno govoriti ni najvei ruski naunici. Drugi razlog se svakako krije u Mesingovoj moi da deluje
na misli ljudi koji bi odluili da mu zagoraju ivot, mada je sigurno veliki broj njih drao u ruci prostom
injenicom to su bili ukljueni u Staljinove poteze.
Kako bilo da bilo, Mesig je prorekao vreme kada e ljudi evoluirati u novu civilizaciju upravo
zahvaljujui konanoj spoznaji svojih pravih psihikih moi.