Paralelna Struktura Na Kosovu Osce

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju
MISIJA NA KOSOVU
Odeljenje za ljudska prava, decentralizaciju i zajednice
PARALELNE STRUKTURE NA KOSOVU

2006-2007
-1-
SADRAJ
I. RENIK SKRAENICA...................................................................................... - 3 II. UVOD .................................................................................................................. - 5 III. REZIME IZVETAJA........................................................................................ - 6 IV. PREPORUKE ..................................................................................................... - 9 A. Smanjivanje potranje...................................................................................... - 9 Sudovi ............................................................................................................... - 9 Bezbednost...................................................................................................... - 10 Imovina ........................................................................................................... - 10 kole ............................................................................................................... - 10 Zdravstvena zatita ......................................................................................... - 11 B. Smanjenje ponude .......................................................................................... - 12 Sudovi ............................................................................................................. - 12 Bezbednost...................................................................................................... - 12 kole ............................................................................................................... - 12 Zdravstvena zatita ......................................................................................... - 13 C. Mere primene politike .................................................................................... - 13 Sudovi ............................................................................................................. - 13 Bezbednost...................................................................................................... - 14 Imovina ........................................................................................................... - 14 Zdravstvena zatita ......................................................................................... - 14 1. PARALELNI SUDOVI ...................................................................................... - 16 1. 1. Istorijat ........................................................................................................ - 16 1.2. Struktura postojeih paralelnih sudova........................................................ - 17 1.2.1. Region Mitrovica/Mitrovic. - 17 1.2.2 Region Pritina/Prishtin ...................................................................... - 18 1.2.3. Region Gnjilana/Gjilan ......................................................................... - 19 1.2.4 Regioni Pei /Pej i Prizrena ............................................................... - 19 1.3. Aktivnosti paralelnih sudova i reakcije........................................................ - 20 1.4. Tekue brige i analiza .................................................................................. - 21 1.4.1 Rizik od protivrenih presuda, javne konfuzije i duplih trokova......... - 22 1.4.2 Dvostruka osuda .................................................................................... - 23 1.4.3 Priznavanje odluka................................................................................. - 24 2.
PARALELNE STRUKTURE BEZBEDNOST........................................... - 25 2.1. Uvod Istorijska pozadina .......................................................................... - 25 2.2. Razvoji i sadanja situacija .......................................................................... - 26 -
3. PARALELNE ADMINISTRATIVNE STRUKTURE KOJE IMAJU

NADLENOST ZA IMOVINSKA PITANJA....................................................... - 28 3.1 - Pozadina...................................................................................................... - 28 3.1.1 Saradnja izmeu UNMIK-a, PIS i Republike Srbije ............................. - 30 -
-23.2 Paralelne administrativne strukture na teritoriji Kosova .............................. - 31 3.2.1 Optinske direkcije za urbanizam i direkcije za pitanje legalnog
vlasnitva......................................................................................................... - 31 3.2.2. Kancelarija Geodetskog zavoda Republike Srbije............................... - 32 3.3 Paralelne administrativne strukture van Kosova........................................... - 32 4. PARALELNO OBRAZOVANJE....................................................................... - 33 4.1 Strukture........................................................................................................ - 33 4.2 Uzroci i posledice paralelnih struktura u obrazovanju ................................. - 34 4.2.1 Uzroci paralelnih struktura .................................................................... - 34 4.2.1.1 Oseaj nedostatka bezbednosti ........................................................... - 34 4.2.1.2 Stav Kosovskih Albanaca i Kosovskih Srba prema toleranciji i
pronalaenju zajednikog reenja ................................................................... - 35 4.2.1.3 Odricanje kosovskih Srba od plata PIS-a ........................................... - 37 4.3.1. Posledice paralelnih struktura ................................................................... - 38 4.3.1.1. Razliiti nastavni planovi................................................................... - 38 4.3.1.2 Uticaj na decu i kvalitet obrazovanja.................................................. - 41 4.4 Visokokolsko obrazovanje .......................................................................... - 42 5. PARALELNA ZDRAVSTVENA ZATITA....................................................... - 0 5.1. Strukture....................................................................................................... - 43 5.2. Uzroci i posledice paralelnih struktura ....................................................... - 44 5.2.1. Uzroci paralelnih struktura zdravstvene zatite ...................................... - 44 5.2.1.1. Stavovi zajednica kosovskih Srba i kosovskih Albanaca i nedostatak
dijaloga na centralnom nivou.......................................................................... - 44 5.2.1.2. Nedostatak dijaloga na centralnom nivou.......................................... - 46 5.2.1.3. Skoranje odricanje kosovskih Srba od PIS plata.............................. - 47 5.2.1.4. Isplata duplih plata od strane Ministarstva zdravlja Srbije................ - 49 5.2.2 Uticaji paralelnih struktura zdravstvene zatite ..................................... - 50 5.2.2.1. Standard centara i objekata zdravstvene zatite i nadgledanje
Ministarstva zdravlja Srbije uticaj na pacijente i kvalitet usluga zdravstvene
zatite .............................................................................................................. - 50 5.2.2.3. Mogunosti za medicinske profesionalce, za razmenu profesionalnih
informacija i nastavak strunog usavravanja................................................. - 52 6. ZAKLJUCI....................................................................................................... - 53 Prilog I: Paralelne ustanove obrazovanja na Kosovu ............................................. - 55 Prilog II: Paralelne zdravstvene ustanove na Kosovu............................................. - 59 -
-3-
I. RENIK SKRAENICA
C
Civilna policija UNMIK-a (CIVPOL)
D
Direkcija za stambena i imovinska pitanja (DSIP)
E
Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (ECHR)
G
Geodetski zavod Republike Srbije (GZRS)
I
Interno raseljeno lice (IRL)
K
Kancelarija Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za proces
pregovora o buduem statusu Kosova (UNOSEK)
Komisija za reavanje stambenih i imovinskih zahteva (KSIZ)
Konsolidovani budet Kosova (KBK)
Kosovska katastarska agencija (KCA)
Kosovska policijska sluba (KPS)
Kosovske snage (KFOR)
Koordinacioni centar za Kosovo (KCK)
M
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (ICCPR)
Ministarstvo finansija i ekonomije (MFE)
Ministarstvo pravde (MP)
Ministarstvo unutranjih poslova (MUP)
Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT)
Ministarstvo pravde Srbije (MPS)
Ministarstvo prosvete i sporta Srbije (MPSS)
Ministarstvo unutranjih poslova Srbije (MUPS)
Ministarstvo zdravlja Srbije ( MZS)
Ministarstvo zdravlja ( MZ)
O
Odeljenje civilne administracije UNMIK-a (OCA)
Optinski tim OEBS-a (OT)
Organizacija severnoatlantskog pakta (NATO)
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)
Oslobodilaka vojska Kosova (OVK)
P
Plan primene Standarda za Kosovo (PPSK)
Potpredsednik skuptine optine (PPSO)
Predsednik skuptine optine (PSO)
-4Privremena administracija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK)

Privremene institucije samouprave (PIS)
Privremeni zakon o krivinom postupku primenjiv na Kosovu (PZKPK)
Programa de Apoyo a la Democracia Municipal (PADEM)
R
Regionalni centar Misije OEBS-a na Kosovu (RC)
Regionalni policijski tab (RP)
S
Savezna Republika Jugoslavija (SRJ)
Specijalni predstavnik Generalnog sekretara za Kosovo (SPGS)
Srpsko nacionalno vee (SNV)
kola Kosovske policijske slube (KPS)

U
Ujedinjeni metodistiki odbor za pomo (UMCOR)
Uprava Ujedinjenih nacija u Mitrovici (UUM)
V
Vojska Jugoslavije (VJ)
-5-
II. UVOD
Po zavretku kampanje bombardovanja sprovedene od strane Organizacije
severnoatlantskog pakta (NATO) 1999. godine, kosovski Srbi koji su ostali na
Kosovu nisu odmah priznali novouspostavljenu Misiju privremene administracije
Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Razliiti faktori kao to su ogranienja u
vidu nedostatka slobode kretanja doprineli su de facto nastavljanju srpske uprave. U
oblastima naseljenim kosovskim Srbima, strukture kao to su sudovi, kole i bolnice
nastavljaju da bivaju odgovorni direktno Beogradu, funkcioniui na taj nain
paralelno sa administracijom UNMIK-a.
U ovom izvetaju, opti izraz paralelne strukture koristi se kako bi definisao organe i
institucije koji su bili ili su i dalje funkcionalni na Kosovu nakon 10. juna 1999., a
koji nemaju mandat za isto u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti
Ujedinjenih nacija. U veini sluajeva, ove institucije funkcioniu pod de facto
autoritetom srpske vlade i tvrde da su preuzele jurisdikciju nad Kosovom od Srbije, ili
da funkcioniu na teritoriji Kosova. Ove paralelne strukture funkcioniu istovremeno
sa, ili ponekada ak i pod istim krovom sa priznatim organima privremenih institucija
samouprave (PIS).1 U ovom smislu, vano je napomenuti da je Plan primene
Standarda za Kosovo (PPSK), iako pravno neobavezujui, zahtevao da paralelne
strukture budu rasputene ili integrisane u PIS.2
Svrha ovog izvetaja jeste da opie i analizira efekte paralelnih struktura koje
funkcioniu na Kosovu i da prui najnovije informacije o situaciji od 2003. godine,
kada je Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju na Kosovu (OEBS)
poslednji put izdala izvetaj o paralelnim strukturama na Kosovu. Paralelni sudovi,
paralelne strukture bezbednosti, paralelne upravne strukture u vezi sa imovinskim
pitanjima, paralelne kole i paralelne zdravstvene ustanove sainjavaju glavna pitanja
razmotrena u ovom izvetaju. Izvetaj svojom sadrinom nema za nameru da obuhvati
svaku aktivnost srpske vlade na teritoriji Kosova.3
Ovaj izvetaj podeljen je na pet poglavlja, od kojih svaki prua pregled trenutne
situacije i analizira efekte paralelnih struktura koje postoje u 2006. godini na Kosovu.
OEBS je dao konkretne preporuke 2003. godine o tome kako reiti neke od problema
u vezi sa paralelnim strukturama na Kosovu. Ovaj izvetaj takoe sadri preporuke
koje uzimaju u obzir postojeu politiku situaciju i proces pregovora o buduem
statusu Kosova.
Administrativni organi odgovorni za imovinska pitanja, uspostavljeni nakon 10. juna 1999. ponekada
priznaju mandat UNMIK-a ali takoe funkcioniu pod de facto autoritetom Beograda.
2
Standard br. 1 o funkcionisanju demokratskih institucija; Radnje 1.1 1.3 zahtevaju da svi PIS i
UNMIK izrade strategiju za smanjenje potranje za i rasputanje paralelnih struktura i njihovo
integrisanje u strukture PIS; da se zapone sa primenom strategije i pregovara sa Beogradom o
tehnikim pitanjima.
3
Na primer penzije koje se isplauju od strane srpskih vlasti.
-6-
III. REZIME IZVETAJA

Postojanje paralelnih struktura nastavlja da ima znaajan uticaj na kosovsko drutvo.
Ovaj izvetaj prua pregled postojeih paralelnih struktura na Kosovu i predstavlja
nastavak Izvetaja o paralelnim strukturama na Kosovu objavljenog od strane
OEBS-a oktobra 2003. OEBS je razmotrio paralelne strukture u oblasti sudova,
struktura bezbednosti na severnom Kosovu,4 svojinskih prava, obrazovanja i
zdravstvene zatite na Kosovu, sa ciljem procene odluka koje su donete i usluga koje
su pruene od strane ovih struktura kao i njihovog uticaja na drutvo.
Nalazi OEBS-a naznauju da nastavljeno postojanje paralelnih struktura u ovim
oblastima predstavlja rezultat delovanja tri faktora:
Potranja za paralelnim strukturama povezana je sa nastavljenom

nemogunou pristupa nekih pripadnika zajednice kosovskih Srba slubama
UNMIK-a i PIS. Utvrivanje monoetnikih enklava ojaalo je ogranienja na
slobodu kretanja. Isto je uinilo da manjinske zajednice imaju veoma puno
potekoa u pristupu uslugama, koje ukljuuju zdravstvenu zatitu,
obrazovanje i socijalnu pomo. Teko je predvideti smanjenje ponude i
potranje i integraciju ovih struktura, a da se prethodno ne garantuje svima
podjednak pristup uslugama.
Nedostatak poverenja kosovskih Srba u UNMIK i PIS koji je i dalje prisutan

zbog njihovih percepcija o bezbednosti i miljenja da su diskriminisani od
strane PIS-a. Glavni faktori zato kosovski Srbe vie vole da koriste centre
zdravstvene zatite u svojim enklavama i severnom Kosovu su bezbednosne
prirode i nepoverenje u jednak kvalitet usluga koje prua PIS. Moraju se
uiniti dalji i poveani napori kako bi se pokuali reiti ovi problemi putem
mnogo aktivnijeg uspostavljanja kontakata i pruanja mnogo fleksibilnijih i
boljih usluga.
I na kraju, politika situacija i pitanje nerazreenog statusa predstavljali su

veliku prepreku za integraciju paralelnih struktura. Nekoliko inicijativa
preduzeto je na lokalnom nivou, i jo nekoliko istih od strane meunarodne
zajednice kako bi se zapoela integracija paralelnih struktura u kosovske
strukture upravljanja. Pa ipak, iste nisu ostvarile vei uticaj usled odsustva
politike volje i izrade sveobuhvatne strategije od glavnih odnosnih strana.
Treba se nadati da e tekui Predlog reenja o statusu omoguiti postizanje
dogovora o integraciji ovih struktura.
Mnoge od ovih taaka ilustrovane su u poetnom poglavlju izvetaja koji govori o

paralelnim sudovima koji funkcioniu na Kosovu. Iste su analizirane u razliitim
prilikama i o istima je izvetavao redovno OEBS od 1999. Paralelni sudski sistem,
koji je zapoeo sa svojim funkcionisanjem 1999. godine i koji nastavlja sa istim i
danas, ozbiljno oteava uspostavljanje vladavine prava na Kosovu. UNMIK (i budui
U svrhu ovog Izvetaja, upuivanje na severno Kosovo obuhvata optine Leposavi/Leposaviq,

Zvean/Zvean, Zubin Potok i oblast Mitrovice/Mitrovic severno od Reke Ibar.
-7meunarodni akteri) i lokalni organi vlasti na Kosovu moraju odgovoriti i razreiti

sledea pitanja u vezi sa sudskim sistemom:
1) Priznavanje ili nepriznavanje presuda paralelnih sudova, pre svega za
period izmeu 1999. i januara 2003. godine;
2) Dilema dvostruke osude sa kojom se suoavaju sudije i tuioci UNMIK-a u
pogledu odluka paralelnih sudova u Srbiji; i
3) Rasputanje ili integracija paralelnog sudskog sistema.
UNMIK i lokalne vlasti na Kosovu jo uvek nisu odgovorili na pitanje da li, ili kako
preneti nereene sluajeve sa paralelnih sudova na sudove UNMIK-a. to je
znaajnije, ne postoji nikakav sporazum sa Vladom Srbije kako bi se odgovorilo i
reili problemi koji nastaju kada paralelni srpski sudovi tvrde da imaju jurisdikciju
nad sluajevima koji potpadaju pod jurisdikciju sudova UNMIK-a. Ljudi moraju biti u
mogunosti da dobiju presude koje su pravno priznate i na Kosovu i u Srbiji.
U svom drugom poglavlju, izvetaj razmatra neke od posebnih okolnosti koje se
odnose na bezbednosnu situaciju na severnom Kosovu i ilustruje ova pitanja. Od juna
1999., postojala su dva glavna subjekta koja su bila ukljuena u paralelnu bezbednost
u severnoj Mitrovici/Mitrovic, takozvani uvari mosta, i policija Ministarstva
unutranjih poslova Srbije (MUPS). Njihovo nastavljeno prisustvo predstavlja,
izmeu ostalih razloga, i neprestano politizovanje kriminalnih dogaaja od strane
lokalnih politikih lidera i od strane Beograda, rezultat postojanosti kriminalnih
incidenata u oblasti, kao i odsustva poverenja naroda u napore meunarodne zajednice
i PIS da spree njihovo javljanje. Nastavljene tenzije na severu i tekue diskusije o
njegovoj poziciji u okviru Kosova nakon statusa, ograniili su koliinu informacija
koje su mogle biti prikupljene o paralelnim strukturama bezbednosti za ovaj izvetaj.
Uticaj paralelnih struktura na imovinska prava, pristup obrazovanju i pristup
zdravstvenoj zatiti istie dodatna pitanja. Kada posmatramo svojinska prava
alarmantno je primetiti tetan uticaj paralelnih struktura na ostvarivanje ovog prava;
na kraju ovo moe dovesti i dovelo je u prolosti, do gubitka privatne imovine u
vlasnitvu pojedinaca. to se tie obrazovanja, kosovska deca razliitog porekla i
statusa ne dobijaju isto obrazovanje zbog postojanja dva kolska sistema sa razliitim
nastavnim planovima. Tokom proteklih godina, vlasti su dozvolile razvoj zasebnih
struktura umesto da odgovore na pitanje diskriminacije kada govorimo o zdravstvenoj
zatiti. PIS treba da obrazuje celovitu javnu slubu kako bi odgovorio na nedostatak
dovoljne ponude usluga zdravstvene zatite i obrazovanja za zajednicu kosovskih
Srba. Pored toga, segregacija u javnim slubama i u konkretnom smislu ideja da
zajednici mogu pruati usluge samo pripadnici njene konkretne zajednice, moraju biti
razmotrene i reene.
U mnogim sluajevima, paralelne strukture funkcioniu kao de facto sistem socijalnog
staranja. Posebno u zdravstvu i prosveti koji imaju puno suvinog kadra. Prema
zvaninicima iz Odeljenja za civilnu administraciju UNMIK-a (OCA), broj
zaposlenih u paralelnom zdravstvenom sistemu u Pritini/Prishtin koji prua usluge
priblinom broju od 12,000 ljudi jednak je ukupnom broju optinskih zdravstvenih
radnika koji pruaju usluge za vie od 400,000 ljudi. U ovom smislu, dodatni izvori
-8prihoda obezbeeni od strane paralelnih struktura predstavljaju znaajan faktor koji

zadrava veliki broj kosovskih Srba na Kosovu.
Sloenost ovog pitanja naznauje da politika volja treba da bude pokrenuta na svim
stranama kako bi se izradila sveobuhvatna strategija neophodna za integraciju
paralelnih struktura. Ova strategija bi na sistematski nain trebalo da odgovori na
paralelne strane ponude i potranje procesa pruanja usluga i da razvije sredstva za
primenu politike.
Jednostavno zatvaranje paralelnih struktura koje rade u polju zdravstvene zatite i
prosvete nije prihvatljivo reenje. Konaan cilj trebalo bi da bude sveobuhvatno
ukljuivanje postojeih paralelnih javnih slubi u ujedinjen sistem. OEBS je sastavio
skup preporuka PIS-u,
meunarodnim organizacijama, a naroito UNMIK-u i
potencijalnom nasledniku, kao i kancelariji Specijalnog izaslanika Generalnog
sekretara za proces pregovora o buduem statusu Kosova pri Ujedinjenim nacijama
(UNOSEK) o tome kako se na najbolji nain uhvatiti u kotac sa ovim problemima.
-9-
IV. PREPORUKE
Dosledna politika u pogledu paralelnih struktura i dalje je neophodna na Kosovu.
Paralelne strukture nastale jednim delom usled nedostatka pristupa ili alternativa za
neke stanovnike, delom usled nedostatka poverenja i optih percepcija o
bezbednosnom okruenju, kao i usled odsustva politike volje za konstruktivno
angaovanje povodom ovog pitanja. Iz tog razloga OEBS veruje da je potrebna
sveobuhvatna strategija i da se ne moe raditi na isti nain u vezi sa svim paralelnim
strukturama.
Iz izvetaja proistiu neka sveobuhvatna opaanja za mesece pred nama, koja slede:
PIS bi trebalo da razradi izvodljive alternative paralelnim strukturama;
Ne bi trebalo da doe do prisilnog zatvaranja paralelnih struktura tokom
osetljivog perioda pregovora o statusu;
Meunarodna zajednica bi trebalo da zatrai da se odgovori na uzroke
javljanja paralelnih struktura
tokom implementacije predloga reenja
posredstvom sporazuma o pitanjima decentralizacije i zatite manjina;
Nakon sporazuma o statusu, dve strane bi, po mogustvu uz posredovanje
meunarodne zajednice, trebalo da osiguraju neometanu, efektivnu i
sveobuhvatnu integraciju paralelnih struktura na Kosovu nakon statusa; i
Meunarodna zajednica bi trebalo da pomogne u primeni relevantnih
sporazuma koji proisteknu iz razgovora o statusu.
Kako bi odgovorio na kljune faktore koji odreuju nastavljeno postojanje paralelnih
struktura, OEBS je podelio svoje preporuke u tri kategorije:
-
Prva kategorija ima za cilj da smanji potranju za uslugama paralelnih

struktura, odnosno da pobolja usluge ponuene od strane UNMIK-a i PIS-a i
na taj nain stekne poverenje javnosti;
Druga kategorija ima za cilj da smanji ponudu paralelnih slubi pregovorom sa

paralelnim pruaocima usluga u cilju osiguravanja smanjenja usluga; i
Trea kategorija ima za cilj da stavi u primenu odreene politike/mere koje

mogu biti primenjene od strane relevantnih aktera kako bi paralelne pruaoce
usluga ukljuili u kosovske strukture upravljanja.
Sve tri kategorije preporuka neophodne su kako bi se smanjila i eventualno

eliminisala zavisnost nekih zajednica od paralelnih struktura na Kosovu. One su
takoe neophodne kako bi se potpomogla integracija paralelnih struktura u kosovske
strukture upravljanja. Neke preporuke primenjive su na vie od jedne kategorije.
A. Smanjivanje potranje
Sudovi
UNMIK (ili njegov naslednik) i lokalne vlasti trebalo bi da nastave sa
zapoljavanjem sudija, tuilaca i sudskog osoblja iz reda zajednice kosovskih
- 10 Srba sa konkurentnim platama. UNMIK bi trebalo da ubedi srpske vlasti da

prue pomo u ovom procesu podsticanjem kosovskih Srba da se prijave za
slobodna radna mesta u sklopu pravosua.
UNMIK i PIS, posebno Ministarstvo pravde ( MP), trebalo bi da reafirmiu

svoju posveenost garantovanja pristupa pravosuu za manjinske zajednice u
optinama irom Kosova. Na primer, vei broj kancelarija za veze sa sudovima
trebalo bi da bude razmotren u oblastima naseljenim manjinskim zajednicama.
tavie, pitanja bezbednosti, prevoza i stambene situacije sudija, tuilaca i
sudskog kadra iz reda zajednice kosovskih Srba treba da budu dalje
razmotrena i procenjena.
Bezbednost
Meunarodna zajednica bi trebalo da nastavi sa ojaavanjem multietninosti
Kosovske policijske slube (KPS) kao celine.
Meunarodna zajednica bi trebalo da podri razvoj KPS-a u smislu adekvatne

opreme i da osigura dovoljne plate, poto je funkcionalna policijska sluba od
kljunog znaaja za razvoj stabilne situacije na Kosovu.
Poto za veinu Srba na Kosovu, percepcije o njihovoj bezbednosnoj situaciji

jesu njihova stvarnost, meunarodna zajednica bi trebalo da pokloni veu
panju bezbednosnim zabrinutostima kosovskih Srba prilikom utvrivanja
srazmernih odgovora na konkretne incidente.
Meunarodna zajednica bi trebala brzo i efikasno da pokae prave injenice u

pogledu kriminalnih dogaaja, a koje imaju uticaja na kosovske Srbe kako bi
pobila lane i politizovane navode vlasti i medija iz Beograda i politikih
lidera kosovskih Srba.
Optinska vea za bezbednost zajednice i posebno, Lokalni odbori za javnu

bezbednost, koji predstavljaju vredna sredstva za poboljavanje bezbednosne
situacije i odgovor na zabrinutosti manjina, trebalo bi da budu ojaani i
podrani.
Imovina
Kosovska katastarska agencija bi trebalo da preduzme kampanju informisanja
u severnim optinama u kojoj e podstai pojedince da koriste usluge pruene
od strane kosovskih optinskih katastarskih kancelarija.
kole
Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT) i Ministarstvo
prosvete i sporta Srbije (MPSS) moraju pregovarati o planu koji bi osigurao
uzajamno priznavanje diploma i svedoanstava i standardizovanje zahteva za
izdavanje ovih dokumenata. Ovaj plan bi takoe mogao da bude izraen
tokom pregovora o statusu.
- 11 -
PIS mora izdvojiti budet kako bi osigurao da su zadovoljene potrebe

stanovnitva iz reda zajednica kosovskih Srba i Goranaca u okviru kolskog
sistema na Kosovu. Isto bi trebalo da zapone izradom i obezbeivanjem
udbenika i drugog obrazovnog materijala na srpskom jeziku i da ukljui
finansiranje i tehniku pomo za izradu izbornih delova nastavnog plana u
sklopu koga e se predavati teme u vezi sa posebnim potrebama zajednice i/ili
ouvanjem njihovog kulturnog identiteta, verovanja i verskih tradicija. Isto bi
trebalo da ukljuuje poboljavanje kvaliteta dostupnog obrazovanja, kao i
nuenje podjednakog pristupa obrazovanju svim manjinskim grupama.
PIS bi mogao da uspostavi Specijalan fond za obrazovanje manjina; kojim

upravlja PIS pod meunarodnim nadzorom; finansijski doprinosi od Vlade
Kosova, srodnih drava (koje ukljuuju Srbiju, Tursku i Bosnu i Hercegovinu)
i meunarodne zajednice. Ovaj Fond e pruati posebne subvencije za kole u
okviru manjina kako bi pokrio trokove isplate dodatnih plata za osoblje,
infrastrukturu, izradu izbornog nastavnog plana (15 do 20% kolskog
nastavnog plana), prevod kosovskog nastavnog plana i materijal za uenje i
odravanje nastave na jezicima svih manjina.
PIS bi trebalo da odgovori na aktuelne potrebe za obrazovanje na jeziku

manjina: nastavljanjem garantovanja uea zajednica u izradi nastavnog
plana na njihovom maternjem jeziku; i pokazivanjem fleksibilnosti u primeni
obrazovnih reformi za uenike koji jo uvek nisu integrisani u novi obrazovni
sistem. Ukoliko zajednica ne dostigne uspostavljeni prag od 14 uenika po
razredu kao to je predvieno formulom primenjenom od strane Svetske
banke, trebalo bi se odgovoriti na situaciju posredstvom alternativnih mera
kako bi se zagarantovao pristup obrazovanju na njihovom maternjem jeziku.
Zdravstvena zatita
PIS bi trebalo da radi ka poboljavanju kvaliteta i infrastrukture ustanova
zdravstvene zatite irom Kosova. PIS bi trebalo da reafirmie svoju
posveenost ka garantovanju pristupa kvalitetnoj zdravstvenoj zatiti za sve
zajednice u svim optinama na Kosovu.
Ministarstvo zdravlja (MZ) bi trebalo da uspostavi visoko-kvalitetne

multietnike ustanove za zdravstvenu zatitu koje zapoljavaju osoblje i iz
reda kosovskih Albanaca i iz reda kosovskih Srba na lokacijama pristupanim
obema zajednicama. tavie, MZ bi trebalo da promovie date multietnike
strukture meu svim zajednicama. Pored toga, multietniki mobilni timovi
sastavljeni od kvalifikovanih strunih lica, ukljuujui one koji su
specijalizovali posebne oblasti medicine, trebalo bi na redovnoj osnovi da
poseuju ili ak da budu stacionirani u udaljenim manjinskim oblastima koje
se suoavaju sa potekoama u pristupu glavnim medicinskim centrima.
PIS bi trebalo na efikasan nain da odgovori na nekoliko sutinskih pitanja

koja se direktno odnose na pristup manjina slubama zdravstvene zatite;
odnosno na ogranien pristup sekundarnim i urgentnim uslugama zdravstvene
zatite za manjinske zajednice koje ive u enklavama; lou preraspodelu
- 12 medicinskog kadra; nedostatak specijalizovane opreme i transportnih

sredstava; nedovoljne ginekoloke, oftamoloke i stomatoloke usluge kao i
nedostatak stomatoloke opreme; i lo zdravstveni status nekih manjinskih
zajednica, posebno romske zajednice.
B. Smanjenje ponude
Sudovi
Trebalo bi da budu formirani mehanizmi kako bi se spreilo dvostruko
voenje sudskih procesa i kako bi se osigurala pravna sigurnost za pojedince
koji su ve dobili reenja od paralelnih sudova. U injenju istog, organi vlasti
bi trebalo da imaju u vidu da su u periodu izmeu 1999. godine i januara 2003,
u nekim oblastima Kosova, paralelni sudovi predstavljali jedini praktian
pravosudni forum. Ovi mehanizmi mogli bi biti sledei:
a.
Meunarodna zajednica bi mogla ustanoviti pravnu pretpostavku

zakonitosti (Pretpostavka), sa pravom albe, graansko-pravnih reenja
i akata paralelnih sudova. (U injenju istog, UNMIK ili njegov budui
meunarodni naslednik, morao bi utvrditi da li bi isto obuhvatalo
celokupan period u pitanju, od 1999 2006, ili bi obuhvatao samo
period od 1999 januara 2003.);
b.
Mogla bi biti uspostavljena komisija za sudsko preispitivanje pod

nadzorom UNMIK-a (ili njegovog naslednika) kako bi se utvrdila
zakonitost reenja i akata koji nisu obuhvaeni Pretpostavkom, i kako
bi se odluilo po albama;
c.
UNMIK bi mogao da razmotri uspostavljanje postupka za prenos

nereenih pitanja pred paralelnim sudovima na sudove UNMIK-a; i
d.
Mogao bi biti formiran mehanizam za razreavanje situacije u kojima

postoje kontradiktorne odluke UNMIK-a i paralelnih sudova.
Bezbednost
Meunarodna zajednica bi trebalo da nastavi da podrava obuku i upis kadeta
KPS iz reda zajednice kosovskih Srba u kolu Kosovske policijske slube
(KPS) i to je znaajnije, da osigura dovoljno i redovno popunjavanje kadra
policajcima KPS-a iz reda zajednice kosovskih Srba u KPS-u. Pored toga, svi
kadeti KPS-a trebalo bi da budu obueni u KPS-u kako bi se osigurala
kohezija sa KPS-om.
kole
Trebalo bi da bude postignut sporazum izmeu Beograda i Pritine, koji bi
imao za cilj stvaranje ujedinjenog obrazovnog sistema na Kosovu
prihvatljivog za sve zajednice. Ovaj sporazum bi trebalo da ukljuuje
integraciju sistema MPSS-a u MONT. Belgijsko, pansko ili italijansko
iskustvo u Autonomnim pokrajinama Bolzano/Bozen i Trento, u kojima je
- 13 obrazovni sistem decentralizovan, mogli bi biti razmotreni kao korisni primeri

ovakvog sporazuma.
PIS bi trebalo da ima za cilj da nastavi sa poboljavanjem kvaliteta prosvetnih

kadrova i da posveti vie resursa poboljavanju infrastrukture u akademskim
institucijama na nivou celog Kosova kako bi osigurao smetaj uenika iz reda
svih manjinskih zajednica.
PIS mora osigurati da optinski fondovi budu iskorieni za subvencionisanje

poboljavanja kolskog prevoza, posebno dostupnosti bezbednog prevoza za
uenike iz manjinskih zajednica ka odnosnim obrazovnim ustanovama bez
obzira na udaljenost.5
Zdravstvena zatita
Paralelne zdravstvene strukture trebalo bi postepeno raspustiti ili integrisati
paralelnih struktura zdravstvene zatite u jedan ujedinjeni sistem. Rasputanje
i integracija paralelnih struktura trebalo bi da budu shvaeni kao stapanje
ustanova zdravstvene zatite pod upravom Ministarstva zdravlja Srbije (MZS)
u ujedinjen sistem. Mogue reenje mogla bi biti legalizacija takozvanih
paralelnih struktura zdravstvene zatite poto u mnogim sluajevima one
predstavljaju jedini nain da kosovski Srbi dobiju pristup zdravstvenoj zatiti.
U ovom smislu, date ustanove trebalo bi da se vode i poboljavaju zajedno sa
ustanovama kojima upravlja MZ.
Nakon sporazuma, PIS bi trebalo da zapone sa integracijom paralelnih

struktura zdravstvene zatite. Ova integracija mogla bi da bude prihvatljiva za
kosovske Srbe kada bi PIS izneo obavezu da e preuzeti jedan deo trokova za
zdravstvene ustanove, poto bi isto osiguralo odreenu samostalnost ustanova
koje pruaju usluge uglavnom pacijentima iz reda zajednice kosovskih Srba.
tavie, PIS bi trebalo da garantuje kvalitet leenja i da dozvoli nadgledanje
usluga sa meunarodne i srpske strane.
Pitanje pruanja adekvatnih usluga zdravstvene zatite za manjinske zajednice

ne bi trebalo da bude politizovano i ne bi trebalo da bude iskorieno kao
sredstvo od strane Beograda i Pritine za postizanje odreenih politikih
ciljeva.
C. Mere primene politike

Sudovi
Predlog reenja i njegova primena trebalo da zadri kao cilj u pregovorima o
statusu reavanje problema u vezi sa paralelnim sudovima.
Uredba br. 2002/19 o proglaavanju zakona usvojenog od strane Skuptine Kosova o osnovnom i
srednjokolskom obrazovanju na Kosovu, stav 22.1 Optina e organizovati bezbedan i efikasan
prevoz za uenike u sklopu obaveznog obrazovanja u cilju dolaska u kolu.
- 14 Bezbednost
Meunarodna zajednica bi trebalo da nastavi da blisko prati uinak KPS-a i
Civilne policije UNMIK-a (CIVPOL) iz perspektive ljudskih prava, posebno
na severnom Kosovu.
Imovina
Meunarodna zajednica bi trebalo da osigura da implementacija svakog
predloga o reenju statusa ukljuuje integraciju svih paralelnih
administrativnih struktura u kosovske institucije sa odgovarajuim zakonskim
mandatom, i prekid njihovih direktnih finansijskih veza sa Republikom
Srbijom. Bilo koji sporazum o statusu takoe bi trebalo da osigura mehanizam
praenja koji e biti sproveden od strane meunarodne zajednice kako bi se
osiguralo da nove strukture postupaju u skladu sa kosovskim zakonskim
okvirom.
Meunarodna zajednica bi trebalo da osigura da bilo koji sporazum o statusu

ukljuuje prenos svih izmetenih katastarskih i pravosudnih imovinskih spisa
koji se trenutno uvaju u Srbiji, na kosovske institucije.
Meunarodna zajednica bi takoe trebalo da osigura da bilo kakav sporazum o

statusu predvia sprovoenje Registra prava na nepokretnu imovinu u
severnim optinama. Ovo e zahtevati prelaznu fazu u sklopu koje e KKA i
Geodetski zavod Republike Srbije (GZRS) saraivati u uspostavljanju
optinskih katastarskih kancelarija u severnim optinama i zatvaranju svih
izmetenih katastarskih kancelarija u Srbiji.
Specijalni predstavnik generalnog sekretara za Kosovo UNMIK-a (SPGS)

trebalo bi da izda objanjenje namenjeno sudovima i optinama u pogledu
validnosti upravnih reenja u vezi imovinskih sporova donetih od strane
paralelnih struktura u Srbiji i validnosti svojinske dokumentacije izdate od
strane paralelnih upravnih struktura koje funkcioniu na teritoriji Kosova.
Zdravstvena zatita
Izolovane i sporadine dobre prakse i pokuaji da se ostvari saradnja na
lokalnom nivou trebalo bi da budu naglaeni i promovisani na nivou celog
Kosova od strane PIS-a. Meunarodna zajednica bi takoe trebalo da pokae
svoju podrku prema lokalnim inicijativama koje imaju za cilj da postignu
ujedinjeni sistem zdravstvene zatite na Kosovu.
Sve manjinske zajednice trebalo bi u potpunosti da budu konsultovane o bilo

kakvim buduim sporazumima u oblasti zdravstvene zatite, ukljuujui
kljune faktore kao to su percepcije o odsustvu bezbednosti i slobode kretanja
kao i o leenju manjina u ustanovama zdravstvene zatite.
Mora se osigurati ravnopravan pristup zaposlenju za struna lica iz reda

manjinskih zajednica na nivou celog Kosova. U ovom smislu, PIS bi trebalo
proaktivno da zaposli vei broj medicinskih strunih lica iz reda manjinskih
- 15 zajednica. Medicinska struna lica iz svih manjinskih zajednica trebalo bi da

budu podstaknuta da se prijave za slobodna radna mesta. Medicinsko osoblje
koje je sastavljeno od interno raseljenih lica (IRL-a) skoncentrisano na
severnom Kosovu, trebalo bi da ima koristi od mnogo veih mogunosti
strunog usavravanja unutar Kosova.
- 16 -
1. PARALELNI SUDOVI
1. 1. Istorijat
Sedam godina nakon njegovog uspostavljanja, UNMIK treba tek da stekne potpunu
nadlenost nad pravnim postupcima na, ili u vezi sa Kosovom. Jedna od najveih
prepreka za uspostavljanje doslednog pravnog sistema na Kosovu bio je, i nastavlja da
biva, paralelni srpski sudski sistem.6 Ovi paralelni sudovi, koji funkcioniu i na
Kosovu i u Srbiji, spreavaju stvaranje okruenja u kome mogu iveti sve etnike
zajednice sa podjednakim pristupom pravosuu u skladu sa istim zakonom. Paralelni
sudovi primenjuju zakone koji su trenutno vaei u Srbiji, a koji se razlikuju od
postojeih zakona na Kosovu. Vrhovni sud Srbije predstavlja konaan apelacioni
organ za konane presude paralelnih sudova.
Do sada, UNMIK je preduzeo nekoliko konkretnih koraka da odgovori na zakonske i
praktine probleme nastale postojanjem paralelnog sudskog sistema.7 Znaajni koraci
trebalo bi da budu preduzeti jednom i zauvek kako bi se reili dati problemi; u
suprotnom stanovnici Kosova mogli bi da ostanu u stanju zbunjenosti u smislu sudova
kojima bi trebalo da se obrate. Ova situacija iznosi posebne zabrinutosti danas usled
aktuelnog prenosa ovlaenja na lokalne vlasti, poto postoji rizik da se moda na ovu
situaciju nee odgovoriti na odgovarajui nain u budunosti. UNMIK bi trebalo da
uvea napore da razrei ove probleme.
Nekoliko godina nakon 1999, kada govorimo o pristupu pravosuu, pripadnici
zajednice kosovskih Srba posebno su se oslanjali na paralelne sudove. Na severnom
Kosovu, paralelni sudovi zadovoljavali su veliki broj razliitih pravnih potreba
kosovskih Srba koji ili nisu bili u mogunosti ili nisu bili voljni da se obrate sudovima
UNMIK-a. Ne samo da je postojao vakum u pravosuu pod upravom UNMIK-a na
severnom Kosovu, ve bezbednosna situacija nije uvek dozvoljavala kosovskim
Srbima da slobodno putuju u oblasti u kojima su funkcionisali sudovi UNMIK-a.
Posezanje za korienjem paralelnih sudova ne bi samo po sebi moralo da bude
protumaeno kao politika izjava od strane onih koji su koristili sudove, ve kao
njihova najpristupanija opcija. Tek nakon januara 2003. godine sudski sistem pod
6
Paralelni sudovi se mogu takoe nazivati izmeteni. Izbor da se upuuje na iste kao na paralelne a
ne izmetene nainjen je kako bi se ispotovale prethodne prakse uspostavljene od strane UNMIK-a i
OEBS-a. Pogledajte Odeljenje za ljudska prava i vladavinu prava, OEBS, Paralelne strukture na
Kosovu, oktobar 2003, stranice 16 do 23.
7
Pravne osnove za iskljuivu jurizdikciju sudova UNMIK-a na Kosovu jesu Rezolucija 1244 Saveta
bezbednosti UN-a, Uredba UNMIK-a br. 1999/1 o ovlaenjima privremene administracije na Kosovu,
izmenjena i dopunjena Uredbama UNMIK-a br. 1999/25 i 2000/54 (Sva zakonodavna i izvrna
ovlaenja u pogledu Kosova, ukljuujui upravljanje pravosuem, daju se UNMIK-u []), i stav
9(4) Uredbe UNMIK-a br. 2001/9 o Ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu (Ustavni
okvir). Ustavni okvir obezbeuje sudsku strukturu UNMIK-a sastavljenu od Vrhovnog suda Kosova,
okrunih sudova, optinskih sudova i sudova za lake prekraje. Ovo poglavlje ne bavi se zakonitou
paralelnih sudskih struktura niti reava pravni status paralelnih sudova. Umesto toga, ono kratko
predstavlja podatke o postojeim paralelnim sudskim strukturama, opisuje probleme koji nastaju kada
paralelni sudovi tvrde da imaju jurisdikciju nad sluajevima koji potpadaju pod jurizdikciju sudova
UNMIK-a, i daje preporuke o tome kako reiti ove probleme.
- 17 upravom UNMIK-a je bio stavljen na raspolaganje stanovnicima koji ive u svim

oblastima Kosova.
Tokom godina, paralelni sudovi su, izmeu ostalih aktivnosti, predsedavali
graanskim parnicama, istranim i krivinim postupcima, sluajevima naslea,
overavali dokumenta i odgovarali na zahteve za pravosudnu pomo dobijene od
srpskih ili inostranih sudova.8 Istraivanje OEBS-a naznauje da su izmeu juna 1999.
i januara 2003,9 paralelni optinski i okruni sudovi sasluali ili na bilo koji drugi
nain sproveli otprilike 5,300 predmeta koji su nastali samo u regionu
Mitrovice/Mitrovic.10
Pored paralelnih sudova koji funkcioniu na teritoriji Kosova, paralelni optinski i
okruni sudovi u okviru Srbije takoe i dalje tvrde da imaju jurisdikciju nad
Kosovom. Na primer, paralelni okruni sudovi u Srbiji i dalje deluju kao apelacioni
sudovi za sluajeve sasluane u paralelnim sudovima na Kosovu i sudovima prvog
stepena u ozbiljnim krivinim predmetima koji nastaju na Kosovu.
Postojanje paralelne sudske strukture posebno je problematino kada govorimo o
krivinim pitanjima, iz razloga to istie probleme dvostruke osude, poto optueni
moe biti krivino gonjen ili kanjen dva puta za isto krivino delo. Usled odsustva
jasnih uputstava od strane UNMIK-a, lokalni javni tuioci na Kosovu razradili su
kontradiktorne prakse u pogledu efekta krivinih presuda donetih od strane paralelnih
sudova u okviru Srbije. Efekat na optuene, posebno kosovske Srbe koji su pretrpeli
suenja u Srbiji i nakon toga se vratili na Kosovo, bio je problematian poto isti
nemaju imunitet za drugo suenje za iste optube u sudu UNMIK-a.
Istovremeno treba napomenuti da su krivina suenja u paralelnim sudovima u Srbiji
imala sline uznemirujue efekte u vezi sa rtvama krivinih dela. OEBS je
identifikovao neke sluajeve u kojima je blago kanjavanje od strane paralelnih
okrunih sudova u Srbiji pokazalo nepotovanje meunarodnih standarda pravde.
OEBS je napomenuo da kada optueni kosovski Srbin/Srpkinja dobije blagu kaznu od
paralelnog suda za navodne zloine poinjene protiv kosovskog Albanca/Albanke,
data presuda je moda izdata kako bi se spreili budui krivini postupci protiv
optuenog kosovskog Srbina /Srpkinje na Kosovu.
1.2. Struktura postojeih paralelnih sudova

Prema informacijama OEBS-a, srpski sudovi u ovom trenutku pokuavaju da
obuhvate, u smislu jurisdikcije, svaku optinu i okrug Kosova. Iako je sada veina
ovih sudova smetena u Srbiji, postoje takoe neki ogranci na Kosovu. Meutim,
8
Vidi izvetaj Odeljenja za ljudska prava i vladavinu prava Misije OEBS-a na KosovuParalelne
strukture na Kosovu, oktobar 2003. stranice 19-20.
9
Ovi statistiki podaci u pogledu broja sasluanih sluajeva zasnivaju se na podacima navedenim u
izvetaju Odeljenje za ljudska prava i vladavinu prava Misije OEBS-a na Kosovu Paralelne strukture
na Kosovu, oktobar 2003. i nisu aurirani usled sve veih potekoa za prikupljanje novih podataka
od sudija koji slue u paralelnim sudovima.
10
strukture na Kosovu, oktobar 2003. stranice 19-20
- 18 OEBS je naiao na znaajne potekoe u pridobijanju konkretnih informacija o

paralelnim sudovima, usled nevoljnosti sudija da diskutuju o ovim pitanjima sa
osobljem OEBS-a.
1.2.1 Region Mitrovica /Mitrovic

Uprkos postojanju sudova UNMIK-a u regionu Mitrovice/Mitrovic, OEBS moe da
potvrdi da postoji paralelni Okruni sud u Mitrovici/Mitrovic (Okruni sud
Kosovske Mitrovice) Optinski sud u Zvean/Zveanu, i paralelni optinski sudovi u
Leposaviu/Leposaviq i Mitrovici/Mitrovic ije je sedite u ovim optinama. Iako za
paralelne optinske sudove u Leposaviu/Leposaviq nemamo dodatnih informacija,
paralelni optinski sud u Mitrovici/Mitrovic takoe razmatra predmete iz optina
Vuitrn/Vushtrri i Srbica/Skenderaj i isto tako upravlja svojim ogrankom u Zubinom
Potoku. Prema istraivanju OEBS-a, paralelni sudovi u Mitrovici/Mitrovic
razmatraju samo graanske predmete i administrativna pitanja. Meutim, OEBS moe
da potvrdi da postoji ogranak paralelnog Okrunog suda Mitrovice/Mitrovic, koji se
nalazi u Kraljevu (u Srbiji) i koji, izmeu ostaloga, razmatra i krivine predmete.
Iako OEBS jo od svoje poslednje ocene nije mogao da dobije aurirane podatke u
vezi broja sudija i predmeta u paralelnim sudovima,11 ovi sudovi su i dalje povezani
sa Ministarstvom pravde Srbije (MPS) u Beogradu. Pripadnici svih zajednica koji ive
u regionu Mitrovice/Mitrovic koriste usluge paralelnih sudova, naroito oni ije
presude u graanskim predmetima moraju da budu priznate u samoj Srbiji, kao to su
presude po zakonu o nasleivanju i porodici. Paralelni sudovi su periodino upuivali
stranke da se u predmetima u vezi naslea i imovine obrate UNMIK-ovim sudovima
(na primer, kada se nepokretna imovina nalazi u junom delu Mitrovice/Mitrovic, da
bi se obezbedila efektivnost presuda pred nadlenim organima Kosova).
1.2.2 Region Pritina/Prishtin
OEBS zna da postoje paralelni optinski i okruni sudovi iz Pritine/Prishtin i
odgovarajua tuilatva u Niu, u Srbiji. Kancelarija za vezu suda iz Nia (sa troje
slubenika) nalazi se u Graanici/Graanic i uglavnom se bavi sudskim
administrativnim pitanjima (npr. verifikacija verodostojnosti dokumenata, verifikacija
potpisa ugovora). Pri obavljanju svojih dunosti ova kancelarija koristi peate
Republike Srbije a povremeno dolazi i sudija suda iz Nia da bi obavljao svoje
dunosti u ovoj kancelariji.
OEBS je utvrdio da sve zajednice na Kosovu koriste usluge ove kancelarije u
Graanici, a kojima su potrebna dokumenta koja su priznata u samoj Srbiji. Meutim,
ini se da ova kancelarija tipino izbegava da obrauje dokumenta i zahteve koji se
odnose na prenos nepokretne imovine kada dve stranke pripadaju razliitim
11
strukture na Kosovu, oktobar 2003. stranica 21
- 19 zajednicama na Kosovu, ili kada se nepokretna imovina nalazi na Kosovu. Ovo je

zbog toga da bi se izbegli potencijalni sukobi sa UNMIK-ovim sudovima.
Paralelni pritinski Privredni sud nalazi se u Kraljevu, u Srbiji, a paralelni Optinski
sud Lipljan nalazi se u Prokuplju, u Srbiji. Prokuplje ima dvoje sudija koji rade na
krivinim predmetima i druge sudije koji rade na graanskim predmetima. Ogranak
paralelnog Optinskog suda Lipljan/Lipjan trenutno se nalazi u selu Lepina/Lepi
(optina Lipljan/Lipjan), gde redovno radi samo jedan sudija za graanske predmete.
Sud u Lepini/Lepi uglavnom razmatra predmete iz oblasti zakona o nasleu i porodici,
ali sud u Prokuplju razmatra itav spektar raznih predmeta koje podnose pripadnici
svih zajednica na Kosovu kojima je potrebno da presude budu priznate u samoj Srbiji.
Prema nalazima OEBS-a, sud u Lepini/Lepi razmatra oko sto predmeta godinje. Za
komplikovanije predmete gde je potrebno uee porotnika, stranke obino podnose
zahteve direktno u Prokuplje, gde sudsko vee u punom sastavu razmatra predmet.
Na kraju, neke sudije koje rade u Prokuplju ponekad pomau drugim paralelnim
sudovima u Niu i Kruevcu, u Srbiji, kada je to potrebno.
1.2.3. Region Gnjilana/Gjilan
OEBS zna da postoje paralelni sudovi iz Gnjilana/Gjilan u Vranju, u Srbiji, paralelni
Optinski sud iz Uroevca/Ferizaj je u Leskovcu, u Srbiji, a paralelni Optinski sud iz
Kamenice/Kamenic je u Jagodini, u Srbiji. Srpski organi vlasti ustanovili su ova tri
paralelna suda odmah posle sukoba na Kosovu.
Ogranak paralelnog suda iz Leskovca, iz Srbije, nalazi se u trpcu/Shtrpc, na
Kosovu, na oko 400 metara od optinske zgrade, gde rade jedan sudija i sedmoro
drugih slubenika (ukljuujui administrativno osoblje i obezbeenje), koji je tamo
postavljen za stalno i na budetu je MPS.
Paralelni sud iz Leskovca, iz Srbije, razmatra graanske predmete, dok se krivini
predmeti raspodeljuju izmeu suda u Leskovcu i paralelnog Okrunog suda iz
Pritine/Prishtin u Niu, u Srbiji, zavisno od nadlenosti za predmetnu stvar po
srpskom zakonu. Meutim, ini se da je glavna uloga ogranka ovog suda u
trpcu/Shtrpc samo administrativna, kao to je izdavanje raznih uverenja (npr. da
lice nije krivino gonjeno od strane srpskih vlasti), verifikacija verodostojnosti
dokumenata, i izdavanje vozakih dozvola.
1.2.4 Regioni Pei/Pej i Prizrena
Prema informacijama koje je OEBS prikupio, paralelni sudovi iz regiona Prizrena
nalaze se u Poarevcu, u Srbiji, a paralelni sudovi nadleni za region Pei/Pej nalaze
se u Leskovcu, u Srbiji.
.
- 20 1.3. Aktivnosti paralelnih sudova i reakcije

Paralelni sudovi kako na Kosovu tako i izvan Kosova i dalje predstavljaju problem u
smislu pravilnog sprovoenja pravde i uspostavljanja vladavine prava na Kosovu.12
Iako se sveukupni negativni efekat paralelnog sudskog sistema na vladavinu prava na
Kosovu moda smanjio u nekim sektorima, paralelni sudovi ili kancelarije za vezu
koje predstavljaju ove sudove i dalje rade u nekoliko enklava i optina irom Kosova.
UNMIK i dalje nema snage ili volje da stavi taku na paralelne sudove.
Po shvatanju OEBS-a, godine 1999. Vlada Srbije - i Savezne Republike Jugoslavije
vodila je politiku da zadri srpske strukture na severnom Kosovu. UNMIK je bio
odgovoran za obnovu sudskog sistema na celom Kosovu, ali nije bio u stanju da
ustanovi sudove u optinama Zvean/Zvean i Leposavi/Leposaviq, iz raznih
razloga. Od 1999. do 2002, paralelni optinski sudovi ispunili su prazninu u UNMIKovoj sudskoj strukturi, naroito u ovim severnim optinama. Maja meseca 2002. u
paralelnim sudovima na severu Kosova radilo je 34 sudija i neodreen broj sudskog
osoblja u raznim optinama u ostalim delovima Kosova.13
U proteklim godinama UNMIK je nastojao da ubedi srpske sudije da ostanu na
njihovim pozicijama posle prenosa nadlenosti na UNMIK i isto tako je nastojao da
ubedi ostalo sudsko osoblje da napusti paralelne sudove. Tokom jeseni 2000.
predstavnici UN na elu sa Hansom Korelom, Generalnim podsekretarom za pravne
poslove i pravnim savetnikom Ujedinjenih nacija u Njujorku, ukljuili su se u
pregovore sa ovim sudijama.14 Meutim, ovi napori nisu bili uspeni i srpske sudije
nisu pristale da se prikljue UNMIK-ovom sistemu.
Posle kasnijih pregovora, dana 9. jula 2002. godine, predstavnici UNMIK-a i SRJ
potpisali su Zajedniku deklaraciju o upoljavanju sudija i tuilaca srpske etnike
pripadnosti u Multietniki sudski sistem na Kosovu, kojom je UNMIK nastojao da
oslabi privlanost paralelnog sudskog sistema time to je obeao da e posvetiti veu
panju integraciji pravosua.15 U skladu sa Zajednikom deklaracijom, januara 2003,
na Kosovu su obrazovani optinski i sudovi za prekraje u preteno srpskim
optinama Zubin Potok i Leposavi/Leposaviq.16 tavie, izvreno je i upoljavanje
sudija, kosovskih Srba, u UNMIK-ove sudove u Mitrovici/Mitrovic, sa oekivanjem
da e uz vee ukljuenje u UNMIK-ove sudove oslabiti uticaj paralelnih sudova.17
12
strukture na Kosovu, oktobar 2003. Stranica 17, vidi takoe Institucija ombudsmana na Kosovu,
etvrti godinji izvetaj, od 12. jula 2004, strana 12; vidi takoe, od iste Institucije, Peti godinji
izvetaj, od 11. jula 2005, na strani 20 i esti godinji izvetaj, od 11. jula 2006, strane 13 i 21,
dostupno na http://www.ombudspersonkosovo.org na linku Godinji izvetaji, pristup 19. septembra
2006.
13
strukture na Kosovu, oktobar 2003. Stranica 17
14
strukture na Kosovu, oktobar 2003. stranice 1-2.
15
OEBS/UNHCR, Deseta ocena situacije etnikih manjina na Kosovu (za period od maja 2002. do
decembra 2002), mart 2003, strana 33, dostupna na:
http://www.osce.org/documents/mik/2003/03/903_en.pdf. pristup od 1. septembra 2006.
16
decembra 2002), mart 2003, strana 33,
17
decembra 2002), mart 2003, strana 33,Ovo je, bar jednim delom, bilo uspeno. Do juna 2006, 13
- 21 Iako ovi sudovi sada aktivno rade, oni nisu u potpunosti radili do oktobra 2003.
godine, a i danas nemaju dovoljan broj sudskih slubenika.18
Mora se priznati da UNMIK, i sada Odeljenje za graanska prava pri MP, nisu
aktivno radili na tome da poboljaju pravosue za kosovske Srbe koji ne ive u blizini
UNMIK-ovih sudova. Na primer, dana 10. decembra 2004, UNMIK je otvorio
ogranak Optinskog suda iz Pritine/Prishtin u Graanici/Graanic, velikoj srpskoj
enklavi jugoistono od Pritine/Prishtin. Pored toga, UNMIK i MP odravaju mreu
sudskih kancelarija za vezu u oblastima nastanjenim preteno srpskim stanovnitvom
koje primaju sudske podneske kosovskih Srba i obezbeuju bezbedan transport za njih
do i od UNMIK sudova. Ovakvi napori, iako su korisni, ipak ne reavaju postojei
problem uzajamnog nepriznavanja koje postoji izmeu UNMIK-a i srpskih paralelnih
sudova.
1.4. Aktuelne brige i analiza
Paralelne sudske strukture, kako na tako i izvan Kosova, prouzrokuju nekoliko
povezanih problema za sprovoenje pravde, naroito za validnost i priznavanje
presuda, izazivaju konfuziju i dodatne trokove to dovodi do preklapanja nadlenosti,
i do problema dvostruke osude u krivinim predmetima. UNMIK je ve pokuao da
rei ove probleme na razne naine, ali su ova pitanja i dalje ostala nereena.
I zaista, apsolutno nepriznavanje ranijih presuda paralelnih sudova moglo bi da
prouzrokuje znatne probleme. Paralelni sudovi su izrekli vane i praktine odluke u
vezi plaanja alimentacije, zajmova, prenosa imovine, braka, i razvoda. esto su se
kosovski Srbi oslanjali na paralelne sudove, bilo zato to im je tako bilo pogodnije, ili
zato to su racionalno verovali da su ovi sudovi bili validni na bazi toga to ih je
Beograd zvanino podravao.19
Iako paralelni sudovi na Kosovu ne bi trebalo da imaju ikakvu mo za izvrenje
presuda na Kosovu, kosovski Srbi, kosovski Albanci i pripadnici drugih zajednica i
dalje se oslanjaju na njih, naroito onda kada presude moraju da budu priznate u
samoj Srbiji. Imajui u vidu ovu realnost, poznato je da su stranke na Kosovu u praksi
istovremeno podnosile zahteve za reavanje graanskih predmeta i UNMIK-ovim i
paralelnim sudovima. Sledstveno tome, ova potreba za priznavanjem presuda u Srbiji
i na Kosovu dovodi do dupliranja resursa i ponekad do protivrenih pravnih ishoda.
esto se deava da sudovi u jednom sistemu (bilo UNMIK-ov ili srpski) ne znaju da
se isti predmet vodi ili je presuda izreena za to u drugom sistemu.
sudija, kosovskih Srba, radilo je za sudove UNMIK-a. Istorijski, srpske sudije i tuioci nerado su se
prijavljivali za pozicije kod UNMIK-a iz straha da ne izgube socijalne povlastice i zbog toga to su
srpske vlasti obezbeivale bolje plate i beneficije.
18
Samo dvoje sudija, kosovskih Srba, rade u Okrunom sudu u Mitrovici/Mitrovic,a u Optinskom
sudu ne radi nijedan. Osim toga, U Optinskom sudu u Zubinom Potoku radi samo jedan sudija i na
graanskim i na krivinim predmetima.
19
strukture na Kosovu, oktobar 2003,strana 22.
- 22 1.4.1
Rizik od protivrenih presuda, javne konfuzije i duplih trokova
Razni problemi javljaju se usled preklapanja nadlenosti. Na primer, kada su donete

dve odluke od strane dva razliita suda u vezi istog skupa injenica, ili kada se ista
rasprava vodi u sudovima dva razliita sistema. Preklapanje nadlenosti je izvor
konfuzije kako za kosovske Srbe tako i za kosovske Albance, i uzrokuje pravnu
nesigurnost.
Jedna od nesrenih okolnosti preklapanja nadlenosti je da, naroito u graanskim
predmetima, ljudi moraju prvi put da potroe i vreme i novac za parnicu ili samo za
overu nekog dokumenta u jednom sistemu i da onda ponovo isto to rade da bi njihova
presuda ili uverenje bili samo overeni od strane drugog sistema. I povrh svega, postoji
opasnost da dva suda donesu protivrena pravna reenja. OEBS je zapazio situacije u
kojima je bilo dokaza za konfuziju i dodatne trokove stranaka.
Na primer, u predmetu koji je podnet Optinskom sudu u Zubinom Potoku, koji je
kasnije prosleen Optinskom sudu u Mitrovici/Mitrovic, jedan ovek je podneo
albu protiv Udruenja lovaca zbog navodno nezakonitog otputanja s posla dana 9.
decembra 1999. godine, i zahtevao da se ponovo vrati na svoje preanje radno mesto.
alilac nije znao da li da pokrene parnicu pred UNMIK-ovim ili pred paralelnim
sudom, i zbog toga je podneo albu u oba suda. alilac se alio na duple trokove, a
njegov advokat se alio na primenu razliitih zakona u ovim sudovima i na problem
rizika od donoenja dve razliite presude. Dana 3. decembra 2001, paralelni sud je
doneo reenje u korist alioca. U meuvremenu, ovaj predmet sve do avgusta 2006.
jo nije bio reen u Optinskom sudu u Mitrovici/Mitrovic.
U drugom predmetu pred Okrunim sudom u Mitrovici/Mitrovic, jedna ena je
podnela zahtev za razvod i starateljstvo nad svojim detetom. Meutim, paralelni sud
je ve doneo reenje kojim dete daje ocu. Poto majka nije bila zadovoljna reenjem
paralelnog suda, podnela je novi zahtev UNMIK-ovom sudu na bazi istih injenica.
UNMIK-ov sud je doneo suprotnu odluku, poveravajui starateljstvo majci.
U treem predmetu, paralelni sud u Mitrovici/Mitrovic doneo je reenje u predmetu u
vezi razvoda i alimentacije. Meutim, poto reenje paralelnog suda o alimentaciji
nije izvrno na Kosovu, majka deteta je podnela novi zahtev za alimentaciju
Okrunom sudu u Mitrovici/Mitrovic. Visina alimentacije koju bivi suprug treba da
plaa razlikuje se u svakoj presudi.
U etvrtom predmetu, od 22. novembra 2000, dve stranke su dobile presudu kojom je
paralelni sud u Leposaviu/Leposaviq odobrio razvod. Meutim, u kasnijem postupku
u vezi podele imovine pred UNMIK-ovim Optinskim sudom u
Leposaviu/Leposaviq, UNMIK-ov sud nije priznao presudu paralelnog suda o
razvodu. Zbog toga su stranke morale da pokrenu novi postupak za razvod pred
UNMIK-ovim Okrunim sudom u Mitrovici/Mitrovic, i tada su ostvarili njihov drugi
razvod, 27. maja 2004, tokom postupka u vezi podele imovine.
Ovi predmeti samo su primeri problema sa kojima se suoavaju ljudi zbog uzajamnog
nepriznavanja presuda izmeu UNMIK-ovih sudova i paralelnih sudova. Ovo
prouzrokuje pravnu nesigurnost i duple trokove. Izaziva konfuziju kod ljudi koji ne
- 23 shvataju u koji sud treba da idu i ele da sudska reenja budu priznata kako u Srbiji
tako i na Kosovu.
1.4.2 Dvostruka osuda
Postojanje paralelnih sudova dovodi do problema dvostruke osude. Po lanu 4
Protokola 7 ECHR i lanu 14(7) Meunarodnog pakta o graanskim i politikim
pravima (ICCPR), dvostruka osuda je zabranjena.20 Prethodni Zakon o krivinom
postupku koji je vaio u Srbiji i, do aprila 2004, i na Kosovu, propisuje da je sud
duan da odbaci predmet ukoliko je optueni ve bio pravosnano osuen za isto
krivino delo ili osloboen optubi21 Sadanji Privremeni zakon o krivinom
postupku koji vai na Kosovu (PZKPK) slino propisuje da Niko ne moe biti sudski
gonjen i kanjen za krivino delo, ukoliko je ve osloboen ili osuen za to delo
konanim reenjem suda22
Princip dvostruke osude tipino zabranjuje ponovno gonjenje u jednom sudskom
sistemu kada je okrivljeni osuen ili osloboen u tom istom sudskom sistemu. Ovo
postaje nejasno kada lice bude osueno u paralelnoj sudskoj strukturi koja tvrdi da
ima nadlenost nad istom teritorijom. Meutim, da bi se ova nejasnoa reila u korist
okrivljenika, ukoliko se ne primenjuju izuzetne okolnosti (tj. novootkrivene injenice
ili osnovne proceduralne nepravilnosti), sudovi bi generalno trebalo da slede princip
dvostruke osude kada se bave reenjima paralelnih sudova.
Na primer, OEBS zna za jedan predmet u vezi ubistva iz 1999, u kome je istraga
dovela do podizanja optunice od strane tuilatva Okrunog suda iz
Gnjilana/Gjilan.23 Meutim, u meuvremenu, osumnjieni je pobegao u Srbiju gde je
optunicu protiv njega za isto krivino delo podigao paralelni Okruni sud iz Vranja,
vrei svoju ulogu Okrunog suda za Gnjilane/Gjilan.24 Suenje za ubistvo odrano je
u Vranju 20. avgusta 2004, i sud je utvrdio da je okrivljeni kriv za ubistvo i kaznio ga
zatvorskom kaznom u trajanju od godinu dana. ini se da je ova kazna za ubistvo
blaga. Predmet jo uvek nije reen u Okrunom sudu u Gnjilanu/Gjilan, gde je
optunica podignuta i glavni tuilac je izjavio da e traiti da se okrivljeni uhapsi po
povratku na Kosovo.
U drugom predmetu, jedan ovek je izvrio ubistvo 2001. godine u
Mitrovici/Mitrovic i predao se paralelnom Okrunom sudu u Kraljevu, u Srbiji.
Glavni tuilac Okrunog suda u Mitrovici/Mitrovic ima informacije da je okrivljeni
osuen i da trenutno izdrava kaznu u zatvoru u Srbiji. Meutim, tuilac je izjavio da
je pokrenuta istraga protiv ovog izvrioca krivinog dela u Okrunom sudu u
Mitrovici/Mitrovic, poto paralelni sud u Kraljevu nije priznat, ali zbog odsustva
20
ECHR, njeni Protokoli i ICCPR direktno su primenljivi na Kosovu, i ugraeni su u zakon u lanu 3.2
Ustavnog okvira.
21
l. 349(5) Zakona o krivinom postupku Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, Slubeni
list Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, br. 4/77.
22
l. 4(1) PZKPK. Vidi takoe lan 389(1) taka 3 PZKPK.
23
Ovu optunicu je direktno razmatrao Okruni sud, a ne Optinski sud, zbog teine predmeta.
24
U vreme podizanja optunice u Gnjilanu/Gjilan i kasnije optunice u Vranju, oba suda trebalo je da
primenjuju Zakon krivinom postupku Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.
- 24 okrivljenika tuilac je odluio da odloi istragu dok se osumnjieni ne vrati na

Kosovo.
U treem predmetu, od 7. decembra 1999. godine, tuilac Okrunog suda iz
Gnjilana/Gjilan podigao je optunicu protiv jednog lica za pokuaj ubistva na Kosovu.
Navodni izvrilac dela pobegao je u Srbiju. Tamo je, paralelni Okruni sud u Vranju,
u Srbiji, pokrenuo postupak protiv njega i kaznio ga sa dve i po godine zatvora za
navodna krivina dela izvrena na Kosovu. Dana 17. marta 2005, Vrhovni sud Srbije
je umanjio kaznu na jednu i po godinu zatvora. Istovremeno, Okruni sud u
Gnjilanu/Gjilan sproveo je krivini postupak protiv istog oveka za iste optube.
Meutim, sud je odbacio optube zbog toga to je optueno lice ve bilo ranije
osueno od strane paralelnog suda.25 Dana 22. maja 2006. godine, javni tuilac
Okrunog suda iz Gnjilana/Gjilan podneo je albu na ovu odluku, tvrdei da je ovu
odluku doneo nekompetentni sud i, do avgusta 2006, ovaj predmet jo uvek nije reen
pred Vrhovnim sudom Kosova.
Tuioci u regionima Gnjilana/Gjilan i Mitrovice/Mitrovic izrazili su zabrinutost da
e, kako se Kosovo pribliava sporazumu u vezi statusa, paralelni Okruni sudovi u
Kraljevu i Vranju u Srbiji poeti aktivnije da rade na podizanju optunica i
razmatranju predmeta zbog krivinih aktivnosti na Kosovu. U predmetima tekih
krivinih dela kao to su ubistva, teka kraa, plaka i falsifikovanje, okrivljenici su
esto beali u Srbiju,26 verovatno se nadajui da e dobiti blae kazne ako im bude
sueno u Srbiji.
Ukratko, to se tie pretresa za krivina dela, lica kojima je sudio UNMIK-ov sud ili
paralelni sud, generalno ne bi trebalo da se gone i/ili da im se sudi za isti skup
injenica od strane sudova koji rade u drugom sistemu. Meutim, u izuzetnim
okolnostima, kao to su novi dokazi ili proceduralne nepravilnosti, trebalo bi dozvoliti
ponovno pokretanje postupka.
1.4.3 Priznavanje odluka
Jedno veliko pitanje koje jo treba da ree UNMIK i lokalni organi vlasti je stanje
predmeta koje su razmatrali paralelni sudovi, naroito u graanskim parnicama.
OEBS je ve istakao ovaj problem u svom ranijem izvetaju.27 Moda bi bilo korisno
da se napravi razlika izmeu perioda do januara 2003, kada su paralelni sudovi bili
najaktivniji, i od januara 2003, kada su UNMIK-ovi sudovi bili zvanino ustanovljeni
na severnom Kosovu. Tokom perioda do januara 2003, UNMIK je imao samo
ogranienu kontrolu nad optinama na severnom Kosovu, i iako su UNMIK-ovi
sudovi u Mitrovici/Mitrovic zvanino imali nadlenost nad ovom teritorijom,
nekoliko predmeta razmatrali su paralelni sudovi.
Postoje dva potencijalna reenja to se tie prvog perioda do januara 2003. Jedna
opcija bila bi da se UNMIK zvanino izjasni da odluke ovih paralelnih sudova
25
Sud je zasnivao svoju odluku na lanu 389(1) taka 3 PZKPK.

Ovi primeri uzeti su sa liste koju je OEBS-u dao Okruni sud iz Gnjilana/Gjilan. Prema ovom sudu,
svi pojedinci protiv kojih su podignute optunice pobegli su u Srbiju.
27
strukture na Kosovu, oktobar 2003, stranice 22-23.
26
- 25 jednostavno nisu zakonski pravosnane. Alternativno, mogli bi da se stvore

odgovarajui mehanizmi da se oceni zakonska valjanost ovih odluka i radnji
paralelnih sudova, i da se rei prenos nereenih predmeta.
Nepriznavanje presuda i radnji paralelnih sudova moe se opravdati po osnovu toga
to su paralelne strukture nelegalne po Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244
(1999), Uredbi UNMIK br. 1999/1 (o ovlaenjima Privremene uprave na Kosovu), i
l. 9(4) Uredbe UNMIK br. 2001/9 o Ustavnom okviru. Ako bi ovo moglo da bude
najlake reenje, ono moe dovesti do socijalnih problema. Ovo bi takoe dovelo do
toga da se ignoriu presude i odluke paralelnih sudova koje se smatraju
pravnosnanim u srpskom pravnom sistemu. tavie, neki bi mogli da iskoriste
ovakvu pravnu nesigurnost i da prestanu da plaaju alimentaciju ili kredite, ili da
pokuaju da konfiskuju prenetu imovinu. Pored toga, ovakvim reenjem ignorisalo bi
se da se kosovski Srbi koji ive na severnom Kosovu oslanjaju na paralelne sudove
kada UNMIK-ovi sudovi nisu dostupni. Meutim, ovaj poslednji razlog moda vie
ne vai posle januara 2003, kada je UNMIK-ov sudski sistem ustanovljen irom
Kosova.
2.
PARALELNE STRUKTURE BEZBEDNOST
2.1. Uvod Istorijat

U ovom poglavlju izneti su najnoviji podaci o sadanjoj situaciji u vezi paralelnih
bezbednosnih struktura do septembra 2006. godine, uglavnom na severu, a bie dat i
pregled razvoja bezbednosne situacije tokom poslednjih meseci. Vano je istai da je
bezbednosna situacija u regionu Mitrovici/Mitrovic dinamina, vrlo kompleksna, i
moe se promeniti za nekoliko sati.
Posle sukoba 1999. godine, neki kosovski Srbi u Mitrovici/Mitrovic severno od reke
Ibar okupili su se da spree kosovske Albance da preu reku s june strane. U
poetku, ljudi su se okupljali oko mosta spontano, bez ikakvog vostva ili strukture.
Postupno, sa vremenom su postali organizovaniji. Grupa, koja je postala poznata kao
uvari mosta, smatrala je sebe za bezbednosnu strukturu koja je imala tri glavne
funkcije: da sprei kosovske Albance da uu u severnu Mitrovicu/Mitrovic; da
prikupi informacije o Kosovskim vojnim snagama (KFOR-u) i CIVPOL-u; i da
prikupi informacije o svakom kosovskom Albancu koji ivi na severu. Do kraja 1999.
godine, uvari mosta su se strukturno organizovali, koordiniui svoje aktivnosti uz
pomo radija i drugih oblika telekomunikacija.
Ove aktivnosti su se pretvorile u redovan posao uvara mosta, to je podrazumevalo
rad po smenama i plate za ovaj posao. Plate su se obezbeivale od dobrovoljnih
priloga stanovnika severne Mitrovici/Mitrovic, kao i od strane bolnice u severnoj
Mitrovici/Mitrovic, koju finansira Ministarstvo zdravlja Srbije ( MZS). Tokom
vremena, neki uvari mosta takoe su se ukljuili u kriminalne aktivnosti, izazivajui
teke unutranje sukobe, i poeli su da gube deo podrke od strane Beograda i od
- 26 strane lokalnog stanovnitva.28 Ovo je uticalo na smanjenje broja uvara mosta kao i
na obim njihovih aktivnosti.
U ovom trenutku, jo uvek postoji osnovno aktivno jezgro od neodreenog broja
uvara mosta, kao i procenjena vea grupa, koja moe biti sazvana u svako vreme ako
je to potrebno. uvari mosta i dalje nadziru most i igraju vitalnu ulogu u odravanju
ravnotee moi na severu Kosova.29
Pored uvara mosta, na severu su i dalje prisutni slubenici MUPS, ukljuujui tu
kako bive policajce u Mitrovici/Mitrovic i pre sukoba tako i one koji su poslati iz
Srbije da prikupljaju informacije i vre izvesne administrativne usluge kao to su
izdavanje vozakih dozvola. Njihovo ukljuivanje u policijskim aktivnostima znatno
je opalo od 1999. godine. Slubenici MUPS-a iz Mitrovici/Mitrovic stalno su bili
prisutni u regionu, dok su se slubenici iz Srbije menjali tokom vremena.
2.2. Razvoji i sadanja situacija

OEBS je obuavao kosovske Srbe za policajce u koli KPS u Vuitrnu/Vushtrri i
razmestio ih je irom Kosova od 2000. U zajednikom dokumentu izmeu UNMIK-a
i bive Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) jasno je istaknuto da e kosovski Srbi,
policajci KPS-a, prvenstveno raditi u oblastima gde postoji veinsko stanovnitvo
kosovskih Srba kao i u meovitim zajednicama.30 ini se da su lideri kosovskih Srba
voljni da podre obuku i razmetanje kosovskih Srba u slubi KPS pod uslovom da
oni budu razmeteni samo u oblastima nastanjenim kosovskim Srbima i da policajci,
kosovski Albanci, ne budu razmeteni u oblastima kosovskih Srba.31
Policijski komesar i SPGS u to vreme su takoe odluili da izvre ciljano upoljavanje
bivih policajaca MUPS-a, tako da bi oni mogli da budu razmeteni na severnom
Kosovu. Upoljavanje ovih policajaca tokom poslednjih pet godina bilo je jako
uspeno imajui u vidu da je u 2002. godini prisustvo kosovskih Srba u slubi KPS na
severu Kosova bilo nezamislivo.32 Trenutno, sve etiri policijske stanice na severu
28
Za vie informacija pogledajte: Izvetaj o paralelnim strukturama na Kosovu, oktobar 2003, Misija
OEBS-a na Kosovu strana 12.
29
Vidi Paralelne bezbednosne strukture u severnoj Mitrovici, Uvodni izvetaj, 21. maj 2002, Misija
OEBS-a na Kosovu, strana 12
30
UNMIK-SRJ Zajedniki dokument, 5.novembar 2001., strana5.
31
.Ovaj navodni usmeni dogovor sa bivim Specijalnim predstavnikom Generalnog sekretara (SPGS),
tajnerom, pomenuli su i istakli nekoliko puta u prolosti lideri kosovskih Srba kada su se dogodili
bezbednosni incidenti i kada su u to operativno bili umeani policajci, kosovski Albanci. Na primer,
hapenje osumnjienog lica u centru severne Mitrovice/Mitrovic 10. novembra 2005. i demonstracije
koje su usledile posle ove policijske akcije; incident na izlazu 31 kada je graanin kosovski Srbin
napao KFOR/CIVPOL na dan 07. jula 2006; incident na izlazu 1 u kome je bio umean zamenik
predsednika optine Leposavi/Leposaviq dana 15. jula 2006; i razmetanje kosovskih Albanaca,
pograninih policajaca KPS na izlazu 1 i 31. No ipak, u uspostavljanju veih policijskih podstanica u
oblastima nastanjenim kosovskim Srbima, lokalni lideri zajednica su prihvatili angaovanje nekih
policajaca kosovskih Albanaca i ostalih pripadnika iz redova nesrpskih zajednica s time da veina
policajaca budu kosovski Srbi.
32
Vidi Paralelne bezbednosne strukture u severnoj Mitrovici, Uvodni izvetaj, 21. maj 2002, Misija
OEBS-a na Kosovu, strana 6.
- 27 Kosova su pod komandom kosovskih Srba u slubi KPS, i sada se prisustvo

kosovskih Srba u slubi KPS smatra normalnim. Jedan od zamenika regionalnih
komandira KPS je kosovski Srbin, po inu potpukovnik. Uprkos ovako velikom
uspehu KPS, bezbednosna situacija je jo uvek daleko od normalne.
Od kraja 2004. godine do poetka prolea 2006, bezbednosna situacija na severu
kontinuirano se normalizuje. Bivi policajci MUPS-a, koji sada rade kao policajci u
slubi KPS, dobro su radili u policijskim stanicama i pod hijerarhijskom komandom
KPS, i samo nekoliko policajaca MUPS-a je dolo iz Srbije. Iako su uvari mosta jo
uvek bili tu oni se nisu isticali.
U ovom trenutku sve policijske stanice u regionu Mitrovic/Mitrovice prele su sa
UNMIK Policije pod komandu KPS, osim Regionalnog policijskog taba (RP), koji
je ostao jedini RP na Kosovu pod komandom UNMIK Policije.33
U ovom trenutku, oko 50 bivih policajaca MUPS-a, upoljeni su u KPS u regionu
Mitrovice/Mitrovic. Pored toga ima neodreeni broj aktivnih policajaca MUPS-a, a
polovina njih se navodno nalazi u regionu Mitrovice/Mitrovic.
U severnoj Mitrovici/Mitrovic postoji stanica MUP-a, iza kafia Black Lady, koja
jo uvek radi.34 Takoe, u Bonjakoj mahali se nalazi podstanica. Ove stanice
uglavnom se bave administrativnim pitanjima.35 Pored stanica na severnom Kosovu,
policijske stanice MUP-a nalaze se i u trpcu/Shtrpc, preko puta optinske zgrade, a
jedna se nalazi u Ranilugu/Ranillug (u optini Kamenica/Kamenic).
Kosovski Srbi sa severa Kosova veruje da uvari mosta i MUP mogu pruiti neki
stepen bezbednosti koje KPS, CIVPOL i KFOR ne mogu. Bezbednosni incidenti se
povremeno pojavljuju i do nekog stepena se sa njima poigravaju lideri kosovskih Srba
sa severa Kosova u medijama (i vlasti u Beogradu) ojaavajui time percepciju meu
kosovskim Srbima da oni ive u uasnoj bezbednosnoj situaciji, a neki primeri
takvih incidenata mogu biti:
28. marta 2006. u severnoj Mitrovici/Mitrovic, kosovski mladi srpske
nacionalnosti izboden je noem na glavnom mostu preko reke Ibar ispred
kafea Dole Vita;
Autobusi koji saobraaju izmeu severa Kosova i oblasti koje su naseljene
Srbima na zapadu Kosova kamenovani su u optini Srbica/Skenderaj 9. maja,
12. maja i 8. juna 2006.;
16. maja 2006. raketna granata je ispaljena na prodavnicu u optini Leposavi/
Leposaviq;
1. juna 2006. mladi srpske nacionalnosti je ubijen u optini Zvean/Zvean;
33
Policijska stanica u Leposaviu/Leposaviq preneta je decembra 2003; Policijska stanica u

Vuitrnu/Vushtrri preneta je 24. februara 2004; Policijska stanica u Zveanu/Zvean dana 2. decembra
2004; Policijska stanica u Srbici/Skenderaj dana 31. marta 2005; Policijska stanica u junom delu
Mitrovice/Mitrovic na dan 29. aprila 2005; Policijska stanica u Zubinom Potoku na dan 7. avgusta
2005; Policijska stanica u severnoj Mitrovici/Mitrovic preneta je 25. avgusta 2005.
34
Vidi Meunarodna krizna grupa Premoavanje podela u Kosovskoj Mitrovici, br 165, 13.
septembar 2005, strana 26.
35
U stanici u Bonjakoj mahali uglavnom se izdaju srpski pasoi kosovskim Albancima.
- 28
15. jula 2006. dolo je do verbalnog i fizikog okraja izmeu zamenika

potpredsednika Skuptine optine (PPSO) Leposavi/Leposaviq i slubenika
granine slube KPS-a, na graninom prelazu 1;
26. avgusta 2006. baena je runa bomba na kafi Dole Vita, prilikom ega je
ranjeno devetoro ljudi. Saobraaj na glavnom mostu je ogranien od kada je
dolo do napada. U blizini kafia je sada pojaano prisustvo uvara mosta. 27.
avgusta 2006. godine, Srpsko nacionalno vee (SNV) je na konferenciji za
tampu izmeu ostalog izjavilo da ukoliko postojee snage bezbednosti nisu u
stanju da odravaju sigurnost, lideri kosovskih Srba e sami obezbediti
prisustvo bezbednosnih snaga. Regionalni komandir UNMIK policije je
izjavio da ako to oznaava samo komijsko posmatranje, on nema nita
protiv toga;
30. avgusta 2006. godine, autobus koji je dolazio iz Crne Gore prevozei
srpsku decu navodno je kamenovan u selu nadomak Mitrovice/Mitrovic i
25. septembra 2006. dolo je do tue izmeu kosovskih Srba i kosovskih
Albanaca u blizini Bonjake mahale nakon ega je na severu dolo do
demonstracija i poveanih tenzija sa obe strane. Most je ponovo zatvoren
samo nekoliko sati posle otvaranja za saobraaj36.
2. juna 2006. godine predsednik Skuptine optine (PSO) Zvean je navodno izjavio
da e usled loe bezbednosne situacije na Kosovu, na Sever Kosova biti dovedeno
385 pripadnika civilne administracije Jugoslovenske armije (Vojska Jugoslavija-VJ).
PSO je kasnije negirao da je ikada dao takvu izjavu.
Bez obzira na svaku pozitivnu istranu akciju agencija za primenu reda i zakona
percepcije lokalne zajednice imaju duboke korene i teko ih je menjati. Vano je
primetiti da su injenice koje imaju veze sa incidentima esto zanemarivane, jer se
incidenti iznova koriste za politike koristi. Lokalno politiko vostvo koristi oseaj
nesigurnosti da dokae potrebu za dodatnim prisustvom srpskih snaga bezbednosti,
tvrdei da prisustvo meunarodnih snaga i KPS nisu u stanju ili nisu voljni da zatite
pojedince.
3. PARALELNE ADMINISTRATIVNE STRUKTURE KOJE

IMAJU NADLENOST ZA IMOVINSKA PITANJA
3.1 - Istorijat
Optine na Kosovu imaju nadlenosti koje se odnose na korienje zemljita,
prostorno planiranje, izgradnju i stambena pitanja i koje su nadgledane od strane
odreenih ministarstava u okviru granica rezervisanih ovlaenja SPGS-a.37 Pored
36
Treba naglasiti da je od septembra 2006 do januara 2007. OEBS primetio smanjenje bezbednosnih
incidenata u severnoj Mitrovici.
37
Uredba UNMIK-a br. 2000/45 o samoupravi optina na Kosovu, lan 3.1 (h) Svaka optina je
odgovorna za upravljanje optinskom imovinom. Vidi takoe Uredbu UNMIK-a br. 2002/22 o
proglaenju zakona Kosovske skuptine o registru prava na nepokretnu imovinu; Uredbu UNMIK-a br.
- 29 toga, optine prave nacrte i sprovode optinske i urbane prostorne planove, dele
dozvole za izgradnju i korienje zemlje, i ureuju stambena pitanja. Takoe,
optinska katastarska sluba, kojom rukovodi KKA, vodi i obnavlja Kosovski registar
prava na nepokretnu imovinu.
Oktobra 2003. godine OEBS je identifikovao odreeni broj administrativnih struktura
koje su kompetentne za pitanje vlasnitva na Kosovu a koje su jo uvek funkcionisale
u okviru i po ovlaenjima Beograda, uprkos zakonskim i institucionalnim okvirima
koji su osnovani prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija.38
Kao to je prikazano u prethodnoj proceni, paralelne administrativne strukture i dalje
se upuuju na zakon koji nije u primeni i pruaju graanima netane informacije koje
se tiu vaeih zakonskih pravnih sredstava. Ovakva praksa e nastaviti da stvara
oseaj pravne nesigurnosti to moe da dovede do zloupotrebe vlasti na optinskom
nivou, moe negativno da utie na sudsku i administrativnu zatitu prava na vlasnitvo
(lan 1, Protokol 1, ECHR) kao i na pravo na efikasni pravni lek (lan 13, ECHR).
Avgusta 2006. godine, OEBS je ponovo procenjivao situaciju u istim optinama.
Uopte uzev, situacija se nije znaajno promenila u poslednje tri godine. Ova procena
ne samo da pokazuje da i dalje postoje paralelne strukture u severnim optinama
Kosova (Leposavi/Leposaviq, Zubin Potok i Zvean/Zvean) u kojima kosovski Srbi
ine veinu stanovnitva, ve takoe identifikuje i to da zabrinutost za ljudska prava
proistie iz injenice da paralelne administrativne strukture kre vaei zakon.39
OEBS je pored toga zabrinut da je ovo zanemarivanje vladavine prava stvorilo
institucionalnu klimu koja moe da dovede do zloupotrebe vlasti.40
Kao to je objanjeno u prethodnoj proceni, postojanje ovih struktura ne nastaje usled
stvaranja novih tela, ve predstavlja nastavak optinske administracije Republike
Srbije od pre 1999. godine. Trenutno, oni ine jedina tela lokalne vladavine na severu
Kosova.
Administrativna akta koja se koriste kao osnova kada optinska tela kao to su
direkcije za urbanizam donose odluke, zasnovana su na zakonskom okviru Republike
Srbije i ne priznaju zakone Kosovske skuptine koji se odnose na optinske
nadlenosti kao to su izgradnja, prostorno planiranje i pravo na registraciju
nepokretne imovine.41 U preostalim kosovskim optinama gde veina stanovnitva
kosovski Albanci nema paralelnih administrativnih struktura.
2004/37 o proglaenju zakona o graevinarstvu koji je usvojila Kosovska skuptine i uredbu UNMIK-a
br 2003/30 o proglaenju zakona o prostornom planiranju koji je usvojila Kosovska skuptina.
38
OEBS-a na Kosovu.
39
Uredba UNMIK-a br. 2000/45, lan 33 Svi administrativni postupci moraju biti u saglasnosti sa
vaeim zakonom. Vaei zakon je izloen u Uredbi UNMIK-a br. 1999/24, izmenjenom Uredbom
UNMIK-a br. 2000/59.
40
OEBS-a na Kosovu, odeljak 3 Paralelne administrativne strukture imovinska pitanja.
41
Zakoni Republike Srbije od pre 1999. godine vae na Kosovu u odreenim uslovima. Odeljak 1.2
UNMIK Uredbe br. 1999/24, o zakonima koji se primenjuju na Kosovu, sa amandmanima, propisuje da
Ukoliko u postupku odluivanja nadleni sud ili organ ili pravno lice utvrdi da pravni osnov nije
ureen zakonima opisanim u lanu 1.1 ove Uredbe, ali je ureen nekim drugim zakonom koji je na
snazi na Kosovu posle 22. marta 1989. godine, a koji nije diskriminacijski i koji je u skladu sa lanom
1.3 postojee Uredbe, sud, organ ili pravno lice e kao izuzetak primeniti ovaj zakon.
- 30 Problemi koji su opisani u ovom odeljku potiu od nelegalnosti dokumenata koje

paralelne administrativne strukture izdaju kosovskim sudovima i drugim javnim
telima kao i od neobezbeivanja efikasnih pravnih sredstava protiv administrativnih
odluka koje paralelne strukture donose. Na primer, nesprovoenje kosovskih zakona o
registru nepokretne imovine negativno utie na pruanje usluga kao to su registracija
nasledstva, hipoteka, prodaja i prenos vlasnitva i moe da dovede do protivpravnih
praksi.
Pored toga, voenje eksproprijacije na bazi nevaeih procedura moe da dovede do
krenja prava na imovinu. U takvim uslovima, oduzimanje imovine nije zakonito jer
nije ispunjen zahtev zakonitosti koji je ustanovljen pravnim sistemom Evropskog suda
za ljudska prava.
3.1.1 Saradnja izmeu UNMIK-a, PIS i Republike Srbije

Bez obzira na opti nedostatak progresa od 2003. godine, OEBS je nadgledao neke
sluajeve saradnje izmeu UNMIK-a, PIS i Republike Srbije u vezi sa vlasnitvom,
koji su se prvenstveno ticali pristupa katastarskim i sudskim dokumentima
premetenim u uu Srbiju od juna 1999.
Od 1999. Republika Srbija je odobrila UNMIK-u pristup ovim dokumentima na ad
hoc osnovi (to znai obezbeivanje dokumenata koji se odnose na preduzea u
drutvenom vlasnitvu tokom procesa privatizacije i za korienje DSIP-a i Komisije
za reavanje imovinskih i stambenih zahteva (KSIZ). Meutim, progres u
obezbeivanju efikasnog pristupa i/ili povraaja ovih dokumenata je veoma spor.
SPGS je zvanino traio od premijera Republike Srbije vraanje dokumentacije, ali do
sada nije dobio odgovor.42
U aprilu 2005. godine, u jo jednom primeru saradnje izmeu UNMIK-a, PIS i
Republike Srbije, UNMIK i optina Mitrovica/Mitrovic su uz pomo KCK-a dobili
kopije katastarskih podataka koji su nedostajali a bili neophodni za rekonstrukciju
Romske mahale u optini Mitrovica/Mitrovic (veliko romsko naselje uniteno
neposredno nakon konflikta 1999. godine). Katastarske podatke (iz 1998.) arhivirane
od 1999. godine u Kruevcu, Srbiji, proverila je KKA, omoguivi povlaenje
granica izmeu privatne i dravne svojine, obeleavanje individualnih parcela koje su
namenjene za rekonstrukciju i izgradnju kua i mogui zavretak radova u
infrastrukturi. Rekonstrukcija Romske mahale je zapoeta u aprilu 2006.
Nasuprot radu KKA-a koji je podrao i UNMIK, nije dolo do progresa u sprovoenju
zakona Kosovske skuptine o registraciji nepokretne imovine.43 Kao posledica toga,
katastarske kancelarije u severnim optinama nisu imale koristi od tehnikih
dostignua koja su na Kosovo stigla preko Programa za katastarsku podrku na
42
Vidi pisma SPGS premijeru Srbije, 5. jun 2005. i 14 . februar 2006.

14. juna 2005. godine slubenici KKA-a su uz pomo UNMIK-a predali sve potrebne zakone i
podzakonske akte katastarskoj kancelariji u severnim optinama.
43
- 31 Kosovu niti od onih koji su sprovedeni u Republici Srbiji preko Projekta za katastar i
registraciju nepokretne imovine.44
Meutim, bilo je i drugih pokuaja saradnje sa KCK-om u oblasti imovinskih prava ,
jer je KC u ime Vlade Srbije osnovan iz razloga da bi se na jednom mestu
objedinjavali i usaglaavali svi dravni, politiki i drutveni kapaciteti usmereni ka
reavanju problema na Kosovu i Metohiji koji se tiu sprovoenja Rezolucije 1244
Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija.45
3.2 Paralelne administrativne strukture na teritoriji Kosova
Paralelne administrativne strukture koje se bave imovinskim pitanjima su
identifikovane kao Direkcije za urbanizam, Odeljenje za pitanja legalnog vlasnitva i
kancelarije Republikog Geodetske zavoda smetene u severnim optinama.
3.2.1 Optinske direkcije za urbanizam i direkcije za pitanje legalnog vlasnitva
Optinske direkcije za urbanizam u severnim optinama nastavljaju da sprovode okvir
za izgradnju i planiranje Republike Srbije i da zanemaruju postojee vaee zakone
Kosovske skuptine. Pored toga, OEBS je identifikovao sluajeve eksproprijacije od
strane paralelnih administrativnih struktura. U sluaju koji je OEBS pratio u
Zveanu/Zvean, optina je savetovala vlasnike imovine ija su prava ugroena da se
povodom odluke o eksproprijaciji ale Ministarstvu za finansije Republike Srbije,
kako bi njihovi zahtevi bili ponovo administrativno razmotreni. Ova odluka je
negativno uticala na imovinsko pravo i pravo na efikasno pravno sredstvo imaoca ija
su imovinska prava ugroena, jer se smatralo da ova tela nemaju ovlaenja na
teritoriji Kosova, i ne mogu da obezbede adekvatno i efikasno pravno sredstvo.46
U sluaju koji je praen u Optini Zubin Potok, lokalna vlast je zaobila proceduru za
eksproprijaciju na taj nain to je kupila zemlju od nosilaca vlasnikih prava koji su
bili ugroeni izgradnjom puta, i onda verifikovala ugovore u nepriznatom paralelnom
44
Republiki katastar nepokretne imovine i Plan sprovoenja projekta za registraciju, strana 12 i

konani izvetaj profesora Patrika Mekauziana i Katarine Nedeljkovi, strana 2. Oba izvetaja se mogu
nai na zvaninom vebsajtu Republike geodetske uprave http://www.rgz.sr.gov.yu/, po uvidu 15.
septembra 2006.
45
Ustavni okvir i zajedniki dokument UNMIK-SRJ (5. novembar 2001.) potvruju obavezu za
pruanjem bezbednosti, posmatranjem ljudskih prava, i povratak raseljenih lica i izbeglica. Za vie
informacija o KC-u, vidi http://www.kc.gov.yu, po uvidu 15. septembra 2006. godine. Prema
zajednikom dokumentu, odreene obaveze i zajedniki interesi obuhvataju bezbednost, zatitu i
slobodu kretanja, nestala lica, povratak izbeglica i raseljenih lica, pravo na vlasnitvo, zatitu
spomenika kulture i vlasnitva, sudstvo, saradnju sa policijom, akcije protiv terorizma, razvoj
Kosovske policijske slube, multietniku javnu slubu, lokalnu vlast, obrazovanje i medije. Pokuaji
saradnje po pitanju povratka su dalje razraeni u 2006. potpisivanjem Protokola za dobrovoljni i
odrivi povratak. Protokol su potpisali UNMIK, PIS i vlada Srbije 6. june 2006. Protokol se moe nai
na http://www.unmikonline.org/pio/returns/Protocol-on-returns-eng.pdf, po uvidu 27. septembra 2006.
46
Direkcije za imovinsko -pravna pitanja optine Zvean/Zvean, Odluka br. 03, Br.35-351/49-1, 15.
novembar 2001.
- 32 sudu u Mitrovici/Mitrovic.47 Pored toga, OEBS je identifikovao sluaj optinske

podele zemlje koja zanemaruje UNMIK-ova rezervisana ovlaenja na korienje
drutvenog vlasnitva.48
Kao zakljuak, u oblastima u kojima funkcioniu paralelne strukture, sprovoenje
pravnog okvira Republike Srbije o izgradnji i prostornom planiranju je neadekvatno,
stvara pravnu nesigurnost i ini da individualna prava ostanu nezatiena.
3.2.2. Kancelarije Geodetskog zavoda Republike Srbije
Kancelarije GZRS-a nalaze se u optinama Leposavi/Leposaviq, Zvean/Zvean,
Zubin Potok, kao i u samoj Srbiji. U severnim optinama, ove kancelarije izdaju
posedovne listove i druga odgovarajua dokumenta, ali ne sprovode zakone Kosovske
skuptine o pravu na registraciju nepokretne imovine. injenica da postoje dve
odvojene katastarske grupe dokumenata, a da se odnose na isto vlasnitvo (Registar
kosovske nepokretne imovine i GZRS) stvara pravnu nesigurnost i mogunost prevare
jer neko moe teoretski da prenese istu nepokretnu imovinu dva puta na razliite
osobe. Pored toga, nesprovoenje zakona Kosovske skuptine dovodi do liavanja
prava na registraciju hipoteke onih koji ive u ovim delovima Kosova.
Nosilac vlasnikog prava koji pripadaju manjinama (u ovom sluaju kosovski
Albanci), pristupaju slubama koje pruaju katastarske kancelarije na ad hoc osnovi
preko optinskih kancelarija za zajednice i/ili meunarodnih slubenika UNMIK-a.
Na primer u Zubinom Potoku, kao deo procesa verifikacije imovinskih prava, nosioci
imovinskih prava iz sela abra/abr dobili su kopije posedovnih listova njihove
zemlje (obavezni preduslov za izgradnju kua). Pripadnici albanske nacionalnosti,
itelji sela Koutova/Koshutov, Bistrice/Bistric i Ceranje/Ceraj u optini
Leposavi/Leposaviq, takoe su dobili kopije posedovnih listova iz istog razloga.
Meutim u Zveanu/Zvean, stanovnici ae/Zhah navodno koriste usluge koje
prua optinska katastarska kancelarija u Mitrovici/Mitrovic.
3.3 Paralelne administrativne strukture van Kosova
Kao to je predstavljeno u izvetaju iz 2003. godine, u Republici Srbiji se nalaze
kancelarije RGU-a koje su sa Kosova razmetene u razliite gradove u samoj Srbiji.
Tako su Kosovci s vremena na vreme koristili dokumenta koja se odnose na
vlasnitvo, kao to su posedovni listovi, a koja su izdata u ovim izmetenim
kancelarijama u Srbiji.
U ovoj sadanjoj proceni, OEBS otkriva da se situacija nije znaajno promenila. RGU
je vodio svoju pritinsku regionalnu kancelariju u Leposaviu/Leposaviq. Druge
47
Zubin Potok; Protivrenosti u prenosu nepokretne imovine, 20. mart 2003. godine, br.01-46440/42/43/44/47.
48
Odluka, Optina Zubin Potok, br. 08-464/220, 4. avgust 2004.
- 33 kancelarije koje su se nalazile na Kosovu pre juna 1999. godine i dalje su premetene
u razliite gradove u Srbiji, uglavnom u Kruevcu, Leskovcu i Niu.49
OEBS je uoio da su dokumenta koja izdaju ove izmetene kancelarije u razliitim
prilikama NVO-i i/ili druge agencije koristili za obnovu kua za raseljena lica i
mogue povratnike. Meutim, vanost ovih dokumenata je nesigurna. Neka od
katastarskih dokumenata izdata u kancelarijama za raseljena lica uzimaju optinu
odakle raseljena lica potiu kao mesto izdavanja dokumenta. Kao rezultat toga,
kosovski slubenici su odbili da ih prihvate kao vaea dokumenta. Na primer,
Direkcija za imovinsko- pravna pitanja u Uroevcu/Ferizaj izjavila je pred OEBS-om
da takva dokumenta ne smatra vaeim.50
U drugim primerima, lokalne vlasti su pronale ad hoc reenja. Osim saradnje koja je
uoena u procesu izgradnje Romske mahale u Mitrovici/Mitrovic to je ranije
opisano, optinska katastarska kancelarija u Uroevcu/Ferizaj je jednom prilikom
prihvatila dokumenta koja su podnela raseljena lica a koja je izdala izmetena
katastarska kancelarija u rasejanju u Kruevcu, bez obzira na dostupnost ovih
dokumenata u optini. Optinska katastarska kancelarija je tada obnovila svoju
dokumentaciju da bi izdala katastarska uverenja neophodna za proces
rekonstrukcije.51
4. PARALELNO OBRAZOVANJE
4.1 Strukture
Na Kosovu funkcioniu dva sistema obrazovanja. kole na Kosovu u delovima gde
ive Srbi i Goranci ili u optinama u kojima kosovski Srbi ili Goranci ine veinu
koriste plan i program MPSS-a. MPSS je takoe ove kole snabdeo udbenicima,
diplomama i peatima. Predavai i drugo pomono osoblje pod nadzorom su
Beograda i do nedavno su primali plate od MPSS-a i MONT-a.52 Do danas ova dva
sistema jo uvek jedno drugom ne priznaju svedoanstva i diplome koje izdaju.
49
Vidi vebsajt Geodetskog zavoda Republike Srbije.

http://www.rgz.sr.gov.yu/centar_list.asp?CentarID=8&LanguageID=3&PageNumber=1, strana=1,
pristup 15. septembra 2006. Izmeteni katastarski podaci iz drugih optina su nadgledani od strane
OEBS-a u timlju/Shtime, trpcu/Shtrpc (dokumenta koja potiu iz Leskovca), Kamenici/Ksmenic,
Uroevcu/Ferizaj, Vitini/Viti, Orahovcu/Rahovec (Kruevac). Neke transakcije imovine su registrovane
u optinskom sudu u Leskovcu.
50
Intervju sa efom Odeljenja za pravna i imovinska pitanja u optini, 2. avgust 2006.
51
Intervju sa rukovodiocem projekta Evropske perspektive, partnera za sprovoenje projekta povratka
u selu Srpski Babu/Babushi Serb, 26. jul 2006. Druge NVO partneri za sprovoenje projekata
povratka su potvrdili da svima trebaju dokumenta koja se odnose na vlasnitvo od raznih
administrativnih struktura (na pr. CARE International u Talinovcu i Ujedinjeni metodistiki odbor za
pomo (UMCOR) u Babljaku).
52
Vidi paragraf (4.2.1.3) koji sledi o daljim detaljima o duplim platama koje primaju srpski nastavnici
na Kosovu.
- 34 Paralelne kole funkcioniu u svim regionima Kosova.53 U Pritinskom regionu je

identifikovano 19 osnovnih i devet srednjih kola u optinama Kosovo Polje/Fush
Kosov, Pritina/Prishtin, Lipljan/Lipjan i Obili/Obiliq.
U prizrenskom regionu postoji 11 paralelnih obrazovnih ustanova u
Orahovcu/Rahovec i Dragau/Dragash meu kojima je osam osnovnih i dve srednje
kole.
U Mitrovici/Mitrovic i severnom Kosovu postoje trideset i etiri paralelne kole, i
sve obrazovne ustanove su paralelne. Takoe postoje paralelne kole u optinama
Srbica/Skenderaj i Vuitrn/Vushtrri.
U pekom regionu postoji tri osnovne i tri srednje paralelne kole, koje se nalaze u
optinama Istok/Istog, Klina/Klin i Pe/Pej.
U gnjilanskom regionu su identifikovane 21 osnovna i 10 srednjih kola koje
pripadaju paralelnim strukturama, u optinama Gnjilane/Gjilan, Vitina/Viti, Novo
Brdo/Novobrd, trpce/Shtrpc i Kamenica/Kamenic.
4.2 Uzroci i posledice paralelnih struktura u obrazovanju
OEBS nastavlja da identifikuje i istrauje prepreke koje postoje na Kosovu i u Srbiji a
koje usporavaju integraciju paralelnih institucionalnih struktura u jedinstven i
ujedinjen obrazovni sistem. Vano je primetiti da se malo toga promenilo od 2003. u
umanjivanju uzroka i posledica paralelnih kola i u odreenim sluajevima je zapravo
dolo do produbljivanja podele izmeu dva sistema.
4.2.1 Uzroci paralelnih struktura
4.2.1.1 Oseaj nedostatka bezbednosti
Nasilje koje se odigralo marta 2004. za manjinske zajednice je znaajno pogoralo
sveukupnu bezbednost irom Kosova. Meutim, dolo je do opteg smanjivanja
etniki motivisanog nasilja naroito u poslednjih est meseci. Ipak, uznemiravanje,
pretnje i provokacije esto utiu na zabrinutost kosovskih Srba. Stoga oseaj
nedostatka bezbednosti jo uvek ostaje jedan od glavnih razloga zbog koga pripadnici
kosovskih Srba i dalje odbijaju da se integriu u ustanove kojima rukovode PIS.
Sve u svemu jo uvek postoji opte miljenje da kole kojima rukovode PIS nisu
bezbedne i u nekim sluajevima srpski aci i dalje putuju van svojih optina da bi
pohaali srednje kole u drugim enklavama u kojima ive kosovski Srbi.54 Od 2003.
godine dolo je do primetnog poboljanja u radu optina obezbeivanjem redovnog i
53
Vidi Aneks I sa kompletnim spiskom svih paralelnih obrazovnih ustanova na Kosovu.

Novo Brdo/Novobrd uenici putuju u Gjilan/Gnjilane (usluga koju prua Optina Gjilan/
Gnjilane); Uroevac/Ferizaj u trpce/ Shtrpc i Lipljan/Lipjan; Vuitrn/Vushtrri do severne
Mitrovice/Mitrovic.
54
- 35 bezbednog transporta iz manjinskih sela za uenike iz reda manjina.55 Postoje samo

dva sluaja gde je jo uvek obezbeena pratnja KPS-a za uenike manjinskih
zajednica
iz
Gojbulje/Gojbuj
(optina
Vuitrn/Vushtrri)
u
severnu
Mitrovicu/Mitrovic kao i u Obiliu/Obiliq, linijom koja krui kroz Babin Most/
Babimoc Plemetinu/Plemetin - Crkvenu Vodicu/Caravodice Obili/Obiliq.56 U
nekim sluajevima, poveane patrole KPS-a su doprinele smanjivanju brige za
bezbednost.
4.2.1.2 Stav kosovskih Albanaca i kosovskih Srba prema toleranciji i pronalaenju
zajednikog reenja
Zatita manjina smatra se od strane PIS-a i meunarodne zajednice kao obavezni
preduslov za reavanje statusa i pored toga je zagarantovana Planom primene
Standarda za Kosovo, Akcionim planom za evropsko partnerstvo, zakonom br.
2004/3, Zakonom protiv diskriminacije proglaenim Uredbom UNMIK-a 2004/32,
kao i Ustavnim okvirom za privremenu samoupravu na Kosovu usvojenu UNMIK
uredbom 2001/9, koja navodi da, Privremene institucije samouprave treba da se
pridravaju meunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda, ukljuujui i
ona prava i slobode utvrene u[] Okvirnoj konvenciji Saveta Evrope za zatitu
nacionalnih manjina.57 Meutim, MONT i optinske obrazovne vlasti nisu napravili
nacrt nekog sveobuhvatnog plana koji bi omoguio integraciju kosovskih Srba i
goranske zajednice u obrazovni sistem MONT-a.58
Sve u svemu nije dolo niti do jednog znaka poboljanja tolerancije ili pokuaja da se
pronae zajedniko reenje izmeu kosovskih Albanaca i kosovskih Srba na
centralnom nivou. MONT je pokuao da podstakne kosovske Srbe da se prijave za
55
Izuzeci su: Novo Brdo/Novobrd dostupan je minimalan transport i postoje potekoe u

uspostavljanju adekvatnog sistema za prevoz manjina iz sledeih razloga: kole su ratrkane po optini;
asovi poinju rano pa je teko pokupiti uenike; i jedini mini-bus ima devet sedita. Nisu se uvaila
miljenja zajednica kada se odluivalo koje kole opsluivati. Umesto toga odluke su donoene na
osnovu razdaljine izmeu dve kole. Pored toga, veina uenika mora da plaa po 5 evra za ovu uslugu.
Uenici iji roditelji ne mogu da priute da plaaju ovu uslugu su izuzeti. Pe/Pej optina priznaje
odgovornost da obezbedi prevoz ali ovu uslugu obezbeuje za samo nekolicinu kosovskih Srba i za
druge manjine u ovoj optini. Nedostatak sredstava razlog je za ogranienje usluge. Srbica/Skenderaj
MPSS obezbeuje prevoz za uenike iz Suvog Grla/Suhogrll u Banje/Baj. Draga/Dragash prevoz
je obezbeen samo za srednju kolu usled nedostatka optinskih fondova. Pritina/Prishtin sav
transport osim na relaciji Preoce/Preoc Graanica/Graanic i Gornja Brnjica/Brnic e Ult
Graanica/Graanic obezbeuje MPSS.
56
Zahteve za transport su pokrenuli roditelji u mnogim optinama ali na osnovu procene KPS i KFORpratnja se smatra nepotrebnom.
57
Vidi Ustavni okvir Poglavlje 3 Ljudska prava.
58
Prema MONT-u na centralnom nivou, tokom poslednjih nekoliko godina postoje pokuaji za
saradnjom i pokuaji da se MPSS bavi ovim odlukama, ali bez rezultata. U Srbici/Skenderaj je
Odeljenje za obrazovanje napisalo predlog projekta za rekonstrukciju deset kola ukljuujui jednu u
selu Banja/Baj. U junoj Mitrovici/Mitrovic, optinska i regionalna tela su se sastajala sa zajednicom
kosovskih Srba da diskutuju o integraciji ali si kosovski Srbi odbili predloene ideje. Pored toga,
komunikacija u vienacionalnim optinama je prekinuta nakon to je KC doneo direktivu u decembru
2005. U Orahovcu/Rahovec, optina je sa zajednicom kosovskih Srba zapoela marta 2006.
estomeseni plan za integraciju, radi izgradnje poverenja preko aktivnosti koje su vodile optinske
direkcije. Goranski nastavnici su u Dragau/Dragash odbili mogue planove za integraciju uglavnom iz
finansijskih razloga.
- 36 radna mesta u obrazovanju preko oglaavanja u medijima na srpskom jeziku; meutim

odgovor je bio veoma mali ili ga uopte nije bilo.59
Situacija je podjednako komplikovana na optinskom nivou jer svo nastavno osoblje
nastavlja da bude vezano instrukcijama MONT-a i MPSS-a, o osnovnim pitanjima
kao to su plan i program i plate, ukljuujui optu podelu obrazovne odgovornosti.60
U ovoj dubokoj podeli postoji malo prostora za saradnju izmeu srpskih i albanskih
predavaa, ime se ini da je ovu prepreku takorei nemogue premostiti.61 Vano je
primetiti da je bilo mnogo pozitivnih pokuaja sa obe strane na lokalnom nivou da se
pokrenu diskusije ili ukljuivanje u aktivnosti koje bi na kraju mogle da dovedu do
uvrivanja obrazovnog sistema ili da makar izgrade toleranciju i razumevanje meu
zajednicama. Pored priznavanja da je saradnja izmeu slubenika MONT-a i MPSS-a
vana, svi pokuaji su ostali bezuspeni zbog neusaglaenog stava radnika u
obrazovanju, lokalnih zajednica i od nedavno, usled meanja KC-a i nesigurne
trenutne politike klime tokom pribliavanja reenja statusa.62
Inicijative PIS-a da se prilagode potrebama manjinskih zajednica, time umanjujui
potranju za paralelnim kolama su u najboljem sluaju ograniene. Mnoge optine
su pokazale stepen spremnosti za saradnju sa predstavnicima MPSS-a i esto su
paralelnim kolama obezbedile pomo u vidu ogreva, prevoza, infrastrukture i
kolskog materijala izuzev udbenika.63 Naroito u Dragau/Dragash, MONT je
organizovao asove nadoknade 9. razreda za goranske uenike. Pored toga je u 2006.
PIS izgradio kole u Lipljanu/Lipjan, Uroevcu/Ferizaj i Graanici/Graanic u
pokuaju da se izae u susret potrebama srpskih aka.64 Od 2003. godine sve do sada
nije zabeleen nijedan sluaj da se nekom srpskom ili goranskom aku onemoguilo
uee da uestvuje u nekoj obrazovnoj ustanovi koju vodi PIS.
59
MONT oglaava slobodna radna mesta u srpskoj tampi i drugim medijima

Srednje kole po MPSS-u primenjuju razliit i iri sistem ocenjivanja od onoga koji sprovodi MONT.
61
Kosovski Srbi tvrde da im je potrebna dozvola od MPSS-a da bi mogli da se integriu ili da KC
blokira svaki pokuaj. Kosovski Albanci izjavljuju da oni redovno pokazuju inicijativu sa svoje strane
ili promoviu politiku otvorenih vrata prema zajednici kosovskih Srba.
62
Srbica/Skenderaj direktor kole srpske nacionalnosti je raspoloen da diskutuje o otvorenim
formama saradnje ali tvrdi da nema omoguenu pratnju da doe do Srbice/Skenderaj; Vuitrn/Vushtrri,
Uroevac/Ferizaj, Lipljan/Lipjan, Vitina/Viti i Kosovo Polje/Fush Kosov su samo neke od optina
koje tvrde da kosovski Srbi odbijaju saradnju. U drugim optinama kao to su Gnjilane/Gjilan,
Orahovac/Rahovec, Draga/Dragash i Istok/istog bilo je pozitivnih znakova izgradnje tolerancije ali
nije dolo do pravog dijaloga. U Vitini/Viti, sastanci za integraciju su prekinuti krajem 2005. godine
nakon to je optina obustavila finansijsku pomo za odravanje paralelnih kola i tekue trokove,
kada su direktori kola odbili da postave dvojezine znake na svojim ustanovama.
63
Udbenike za paralelne obrazovne ustanove iskljuivo obezbeuje MPSS. Neke optine tvrde da
knjige mogu da se sastave na srpskom jeziku ali da ne postoji pomo od strane manjina da se one
sastave dok drugi tvrde da je srpski jezik ve institucionalizovan u okviru optinskog obrazovnog
sistema iako nema dovoljno dokaza da se ovo podri. esto albanska strana tvrdi da kosovski Srbi ne
potuju Uredbu UNMIK-a br. 2002/19 o proglaenju zakona usvojenog od strane Skuptine Kosova o
osnovnom i srednjem obrazovanju na Kosovu.
64
Jasno je da je u sluaju obdanita u Graanici/Graanic dolo do neke vrste preutne saradnje
izmeu PIS i Srbije kako bi se omoguilo da ova ustanova bude nadgledana od strane MPSS-a. U
povratnikom selu Vidanje/Videj (optina Klina/Klin), optinske vlasti su ponudile da se srpska deca
upiu u kolu koja se nalazi u selu Jagoda/Jagod, ali su ovo kosovski Srbi odbili i umesto toga
namenili privatnu kuu za kolu i jednog nastavnika su zaposlili da predaje uenicima prema
nastavnom planu i programu MPSS-a.
60
- 37 4.2.1.3 Odricanje kosovskih Srba od plata PIS-a

Od zavretka sukoba pa sve do marta-juna 2006. mnogi nastavnici kosovski Srbi su
primali dvostruke plate jednu od MPSS-a a drugu od PIS-a.65 KCK je u decembru
2005. izdao direktivu kojom se pozivaju svi radnici kosovski Srbi i Goranci da odlue
da li e platu primati iz Srbije ili od PIS-a.66 Rezultat toga je bio da su se praktino svi
zaposleni u sektoru obrazovanja, dobrovoljno uklanjajui sebe sa platnog spiska ili
podnosei pismene izjave odreenoj optini, zvanino odrekli plata PIS-a kako bi
nastavili da primaju veu platu od MPSS-a.67 Treba pomenuti da su prosvetni radnici
kosovski Srbi primali plate od PIS-a, iako nisu potpisali pojedinane ugovore sa
MONT-om, osim nekolicine njih koji su to uinili ranije.68 OEBS je zabrinut da se
moda svi nastavnici nisu dobrovoljno odrekli ovih plata i da su to moda uradili iz
straha da bi mogli da izgube posao u MPSS-u, da se nau na crnoj listi kada budu
traili posao u samoj Srbiji ili zato to bi mogli da budu izloeni zastraivanju ili
izbegavanju od strane pripadnika svoje zajednice.69
65
Plata koju od MPSS-a primaju nastavnici kosovski Srbi koji rade na Kosovu je priblino dva puta
vea od prosene plate koju primaju nastavnici u Srbiji (priblino od 200 do 250 evra plus 100%, tako
da se plate kreu od 400 do 500 evra meseno, zavisno od strune spreme i iskustva). U MPSS-u kau
da je svrha veih plata da se nastavnicima kosovskim Srbima nadoknadi to to rade na Kosovu i da se
isti podstaknu da ostanu na svojim radnim mestima. U MONT-u kau da prosena mesena plata
nastavnika, bez obzira na etniku pripadnost, iznosi 189 evra meseno. U okviru MONT-a postoje
razliite vrste ugovora koji su zasnovani na broju uenika u razredu, nivou obrazovanja (osnovno i
srednje) i broju radnih sati zbog ega moe da doe do malog poveanja mesene plate. tavie, kada
su primali plate PIS-a, nastavnici kosovski Srbi navodno nisu dobijali zvaninu prosenu platu od 189
evra, kako je to objanjeno u MONT-u. Novana sredstva su poslata optinama kao jedan iznos, koji su
one distribuirale direktorima kola, a oni su onda mogli da raspodele novac svim prosvetnim radnicima
bez obzira na to da li su se isti sloili ili ne da dobijaju novac od PIS-a. (Znai da je neki nastavnik
mogao da prima najmanje 150 evra meseno).
66
U Direktivi KCK-a se kae: Sva lica koja su zasnovala radni odnos u nekoj od ustanova koje nisu u
nadlenosti Republike Srbije (UNMIK, PIS) ili su na neki drugi nain angaovani u tim ustanovama
moraju da se opredele za jedan radni odnos. U sluaju da to ne urade, njihov radni odnos u ustanovama
Republike Srbije bie raskinut. Molimo vas da o ovome obavestite sve optinske koordinatore koji su
pod vaim nadzorom. Ovo je dopunjeno uputstvom br. 611-364 od 06.10.2005 koje je doneo direktno
MPSS.
67
Na osnovu informacija dobijenih od Optinskih timova OEBS-a (OT), ini se da su prosvetni radnici
morali da podnesu dokaz da su zatvorili bankovne raune na koje su primali novac od PIS-a i tako
pokau da potuju direktivu. Meutim, bilo je sluajeva gde bankovni rauni nisu mogli da se zatvore
zato to su neke osobe dobile kredit od banke pa nisu mogle da zatvore raune dok ga ne isplate.
Nekoliko zaposlenih koji se nisu odrekli plata PIS-a, ne primaju plate MPSS-a. Neki nastavnici su,
navodno, otvorili nove raune kako bi i dalje mogli da primaju plate PIS-a. Prema reima nekih
optinskih direktora za obrazovanje, novac se i dalje alje na raune kosovskih Srba iako se isti vie ne
podie. Na zahtev premijera, optine e akumulirati i zadrati ova sredstva kako bi ih iskoristile za
druge obrazovne potrebe kola kosovskih Srba. U Kosovu Polju/Fush Kosov, optinski direktor za
obrazovanje je odbio da nastavnicima kosovskim Srbima urui reenje kojim bi se raskinuo njihov
odnos sa PIS-om.
68
kole i MONT su potpisali neku vrstu kolektivnog ugovora koji omoguava kosovskim Srbima da
primaju plate PIS-a. Prema tome, da bi primili platu, prosvetni radnici su morali samo jednom meseno
da potpiu bankovne priznanice. U Gnjilanu/Gjilan su dva ili tri nastavnika prethodno traila da potpiu
ugovor sa PIS-om ali ih je Odeljenje za obrazovanje obavestilo da ti zahtevi treba da se proslede preko
direktora njihovih kola, ime se jasno signalizirala mogunost da ova lica budu izbegavana od strane
svoje zajednice.
69
Prema reima koordinatora za prosvetu MPSS-a u Ranilugu/Ranillug, oni koji nisu sledili direktivu
bili su automatski izbrisani sa spiska MPSS-a. U Vuitrnu/Vushtrri se optinski direktor za obrazovanje
osvrnuo na jedan sluaj kosovskog Srbina koji je, navodno, eleo da potpie ugovor i prima platu od
PIS-a, ali je na kraju odustao iz straha od odmazde zajednice kosovskih Srba. U Vitini/Viti je 48
nastavnika izrazilo interes da ponovo prima plate od PIS-a, pa su podneli zahtev da se zvanino dodaju
- 38 -
Ni u jednoj od obrazovnih ustanova na Kosovu, ovo odricanje od plata nije imalo

nikakav vidljiv efekat na kvantitet i kvalitet pruenih obrazovnih usluga. Ostao je
dovoljan broj nastavnika koji zadovoljava potrebe uenika, a nijedna ustanova nije
morala da se zatvori zbog nedovoljnog broja nastavnog kadra.70 Vano je pomenuti da
optimalno smanjivanje broja zaposlenih, koje je usledilo zbog redukcije budeta, nije
imalo nikakav negativan uticaj na obrazovanje manjina.71
Za nastavnike u paralelnim kolama postoji mogunost da u optinskim institucijama
ili rade kao zvanini javni slubenici koje plaaju direktno optine ili da se plaaju u
skladu sa optinskim kvotama ravnomerne raspodele finansijskih sredstava za
zapoljavanje manjina. Prema reima regionalnog direktora MONT-a u Pei/Pej,
optinski direktori kola su stalno pokazivali popustljivost u pogledu broja nastavnog
kadra zaposlenog u kolama kosovskih Srba, jer je u mnogim sluajevima zaposleno
vie nastavnika nego to je propisano zakonom. Oni se finansiraju korienjem plata
onih nastavnika koji su se odrekli plata PIS-a. Predstavnici MPSS-a tvrde da je sistem
PIS-a u stvari zatvoren za nastavnike kosovske Srbe; OEBS meutim ne moe da
potvrdi tanost ove tvrdnje.
Mnogi optinski zvaninici MONT-a sa celog Kosova su zakljuili da je, iako i dalje
postoji viak nastavnika i direktora u kolama kosovskih Srba, dolo do malog ili
nikakvog smanjivanja broja osoba plaenih za usluge koje pruaju u obrazovnom
sektoru.72 Kao i 2003. direktori kola kosovskih Srba nastavljaju da primaju
nastavnike bez konsultacija sa MONT-om ili bez potovanja propisanih procedura,
ak i kada se radi o zaposlenima koji su primali plate PIS-a.73 Bilo je pojedinanih
sluajeva u Zubinom Potoku i Leposaviu/Leposaviq gde su direktori kola, u cilju
saradnje, bar redovno obavetavali zvaninike MONT-a o zapoljavanju novih
nastavnika.
4.3.1. Posledice paralelnih struktura
4.3.1.1. Razliiti nastavni planovi
S obzirom da se MPSS i MONT jo nisu dogovorili oko nastavnog plana za Kosovo,
uenici se i dalje suoavaju sa razliitim nastavnim planovima u zavisnosti od sistema
na platni spisak ovih institucija. MPSS je preko KCK-a obaveten o ovoj inicijativi i odluio je da
obustavi njihovu isplatu za mesec maj 2006. Na kraju je MPSS odluio da ne raskida ugovore sa ovim
nastavnicima, a ak ima indikacija i da e obustavljene plate biti isplaene nastavnicima retroaktivno.
U sutini, nastavnici su bili suoeni sa ultimatumom KCK-a da povuku svoj zahtev iz PIS-a ako ele da
zadre ugovore sa MPSS-om. Svi nastavnici su sada povukli svoje zahteve PIS-u i plaa ih iskljuivo
MPSS.
70
U optini Pe/Pej, etiri nastavnika su napustila svoja radna mesta, od toga je za dvoje ve naena
zamena a u toku je proces zapoljavanja za preostala dva upranjena mesta.
71
Na osnovu Administrativnog uputstva MONT-a br. 2002/16, u Orahovcu/Rahovec su prole godine
otputena etiri lana pomonog osoblja jer je procenat tog kadra premaivao broj uenika. Ovo je
potisnuto direktivom KCK-a i kolektivnim odricanjem od plata PIS-a.
72
U Orahovcu/Rahovec, Dragau/Dragash, Srbici/Skenderaj, Vuitrnu/Vushtri i Kamenici/Kamenic,
optinski direktori za obrazovanje kau da se ne potuje brojani odnos uenik/nastavnik, dok u optini
Vuitrn/Vushtri takoe smatraju da u kolama kosovskih Albanaca ima previe zaposlenih.
73
U Vitini/Viti se MONT nije konsultovao sa direktorima kola kosovskih Srba kada je 2005.
sprovedeno smanjivanje broja zaposlenih.
- 39 koji izaberu da pohaaju. Kosovski Srbi nemaju nikakvu drugu mogunost osim da
rade po sistemu MPSS-a jer nisu deo sistema MONT-a.74 Ove razlike i dalje utiu na
pitanje uivanja prava aka da ue na svom maternjem jeziku, da odreene predmete
pohaaju na svom maternjem jeziku i prouavaju istoriju i kulturu svoje etnike
grupe. Uopteno gledano, prema nastavnom planu MPSS-a, kosovski Srbi mogu da
uivaju svoja prava, dok su Romi izuzetno ogranieni u okviru oba sistema jer nema
garancija da e im se omoguiti obrazovanje na romskom jeziku ili prouavanje
njihove etnike grupe; zbog toga se oni uglavnom koluju na srpskom jeziku.75 Pored
toga, Romi, Akalije i Egipani su potpuno integrisani ili u sistem MPSS-a ili MONTa. Kosovski Bonjaci i kosovski Turci mogu da uivaju svoje pravo da ue na
maternjem jeziku po nastavnom planu MONT-a, dok veina goranskih kola radi po
nastavnom planu MPSS-a osim u Restelici/Restelic i Kruevu/Krushev gde se radi
po nastavnom planu MONT-a. 76
Meu kosovskim Srbima vlada zabrinutost da e njihova deca biti primorana da,
prema nastavnom planu MONT-a, ue iskrivljenu verziju istorije i geografije.77
Ovakav stav jo vie podstie zajednicu kosovskih Srba da nastavi sa odravanjem
paralelnog obrazovnog sistema. Ostale manjinske zajednice, kao to su Romi,
Akalije, Egipani i Goranci, su prvenstveno zabrinute zbog velikih propusta, u
udbenicima MONT-a i MPSS-a, kada su u pitanju njihove etnike grupe.78
74
Postoji jedan izuzetak; obdanite kosovskih Srba Sunce u Kamenici/Kamenic radi po nastavnom
planu MONT-a.
75
U Pei/Pej su, u okviru MONT-a, ponueni dopunski asovi na romskom jeziku za 100 Roma,
Akalija i Egipana u koli Demajlj Kada; meutim, u Optini smatraju da je teko nai
kvalifikovanog nastavnika. tavie, teko je doi i do udbenika jer nastavni plan MONT-a obuhvata
vrlo malo materijala koji se odnosi na Rome, Akalije i Egipane. U Gnjilanu/Gjilan i severnoj
Mitrovici/Mitrovic je za romske ake, prema nastavnom planu MPSS-a, obezbeeno dodatno
kolovanje na njihovom maternjem jeziku. U Zveanu/Zvean i trpcu/Shtrpc nema dodatnih asova
zbog malog broja romskih aka. NVO Programa de Apoyo a la Democracia Municipal (PADEM) nudi
dodatnu nastavu na romskom u Leposaviu/Leposaviq, dok je u severnoj Mitrovici/Mitrovic ponuen
jedan kurs na romskom jeziku ali u optini imaju potekoa da nau kvalifikovanog nastavnika.
76
MONT je pripremio novi nastavni plan za nastavu na bosanskom i turskom jeziku, koji takoe
pokriva asove za etiri nacionalna predmeta jezik, kultura, umetnost i istorija za svih 13 razreda
osim za 5. koji e se u sistem uneti 2007. godine. Do nedavno su aci kosovski Bonjaci i Goranci
koristili knjige iz Bosne, koje nisu bile u skladu sa reformom nastavnog plana MONT-a. Ovo
Ministarstvo je pripremilo nove udbenike za 1. 2. 6. i 7. razred za kolsku 2006-2007. Nove knjige za
9. razred su tampane u 2005-2006. Ostale knjige treba da se pripreme u 2007. U estom godinjem
izvetaju 2005-2006 Institucije ombudsmana na Kosovu koji je Skuptini Kosova predstavljen 11. jula
2006, na strani 31 se kae: Na turskom jeziku je izdato samo nekoliko udbenika. Zbog toga aci u
osnovnim i srednjim kolama uglavnom koriste udbenike iz Turske iako oni nisu saglasni sa novim
nastavnim planom Kosova. Vano je napomenuti da je jedina inicijativa da se nastavni plan MONT-a
uini dostupnim na srpskom jeziku bila da se knjige za svaki razred, za etiri nacionalna predmeta,
prevedu sa bosanskog na srpski, uz odreeno prilagoavanje, ali do danas nijedan ak kosovski Srbin
nije koristio ove knjige.
77
U Orahovcu/Rahovec su kosovski Srbi saoptili OEBS-u da su zabrinuti to se lideri Oslobodilake
vojske Kosova (OVK)/Ushtria lirimtare e Kosovs (UK) predstavljaju kao narodni heroji. U Novom
Brdu/Novobrd je direktor za obrazovanje objasnio da udbenici MONT-a zanemaruju istoriju
kosovskih Srba i predstavljaju ih na iskrivljen nain.
78
U Dragau/Dragash su se Goranci alili OEBS-u da knjige MPSS-a predstavljaju njihov narod,
istorijski, verski i u literaturi, u negativnim svetlu. U Uroevcu/Ferizaj je romska zajednica izrazila
zabrinutost to se u itankama MONT-a za 7. razred Romi pogrdno nazivaju Ciganima. Pored toga,
pominje se da su Romi pokuavali da osujete napore lidera kosovskih Albanaca da koriste zastavu kada
su ovi krajem prolog veka prvi put istakli zastavu kosovskih Albanaca. MONT-u je skrenuta panja na
ovaj sluaj.
- 40 Optinski organi, NVO i drugi donatori su nekoliko godina sponzorisali vie

aktivnosti i projekata, a u cilju poboljanja kolskog obrazovanja manjinskih
zajednica. Tu spadaju projekti podrke za infrastrukturu, obuka o bezbednosti u
kolama, kampanja protiv nepismenosti, obezbeivanje udbenika za ugroene
uenike, asovi na maternjem jeziku i organizovanje multietnikih dogaaja u cilju
promovisanja meuetnike saradnje.
Vano je dodati da u veini mesta u kojima kole imaju dva direktora, kao u
Lipljanu/Lipjan, Pei/Pej i Dragau/Dragash (jednog je imenovao MONT a drugog
MPSS), direktori sarauju i redovno odravaju sastanke na kojima razgovaraju o
pitanjima vezanim za efikasan rad kole.79
MPSS ne priznaje diplome i svedoanstva iz osnovnih i srednjih kola koje rade po
planu MONT-a. MPSS i dalje odrava sopstveni nastavni plan, kako bi se kosovskim
Srbima i acima iz drugih manjinskih zajednica na Kosovu dala mogunost da
nastave obrazovanje za bilo koji nivo kolovanja u samoj Srbiji. Pored toga, moe se
rei da MPSS odbija da prihvati sistem MONT-a jer bi on mogao da utie na budui
povratak kosovskih Srba na Kosovo.80
Situacija je posebno kritina za goransku zajednicu u Dragau/Dragash jer je poetak
kolske godine prekinut zbog spora izmeu optine, nastavnika u paralelnim kolama,
roditelja i uenika, koji je prouzrokovan odbijanjem nastavnika Goranaca da potpiu
ugovore sa PIS-om.81
79
Sve do direktive KCK-a da se odreknu plata PIS-a, direktori kola MPSS-a su poseivali optinu
Vuitrn/Vushtri i sa optinskim direktorom za obrazovanje razgovarali o kolskim pitanjima. kola
Sveti Sava u Kosovu Polju/Fush Kosov ima tri direktora kojima je kolski odbor jedino mesto
kontakta koje im omoguava meusobnu saradnju.
80
Tenzije i dalje rastu u povratnikim selima Siga/Sig i Brestovik (optina Pe/Pej) i eka se
donoenje odluke o tome gde e deca povratnika kosovskih Srba da pohaaju nastavu. Optina je
ponudila dve uionice za korienje u koli u Brestoviku i spremna je da dozvoli deci da rade po
nastavnom planu MPSS-a. Uprkos naporima optine da integrie decu u MONT, roditelji kosovski Srbi
su se plaili da budu prvi ija e deca uiti po nastavnom planu MONT-a jer se te diplome ne priznaju u
Srbiji. Oigledno je da bi predusretljiva politika Optine dala dodatni podstrek kosovskim Srbima da
se, osim u Goradevac, vrate i u ostala mesta u regionu Pei/Pej. Za sada se ostalo pri tome da ovaj
konflikt ree Beograd i Pritina/Prishtin. Povratnici su MONT-u prosledili zahtev da se zvanino
odobri korienje uionica ali se za sada Ministarstvo samo saglasilo da ovaj zahtev odobri nezvanino.
Ova kola e se smatrati isturenim ogrankom kole koja se nalazi u Goradevcu, ali direktor kole to ne
moe da odobri bez zvaninog odobrenja iz Beograda. U meuvremenu, troje dece ne ide u kolu a za
jedno je optina obezbedila svakodnevni prevoz do Goradevca. Vano je napomenuti da je ova
nejasna situacija ve dovela do odlaska est aka u Srbiju i Crnu Goru radi nastavka kolovanja. Ako se
pronae reenje, postoji ansa da se ova deca vrate i privuku ostale potencijalne povratnike. Nakon
posete efa KCK-a, postignut je dogovor da se deci dozvoli da koriste dodeljene optinske objekte.
Uenici su trebali da ponu da pohaaju nastavu jo poetkom oktobra 2006. ali se eka da se nae
nastavnik.
81
Dalje odbijanje nastavnika Goranaca da potpiu ugovore sa PIS-om je politiko pitanje. Ono je
povezano i sa reformom u obrazovanju koju MONT eli da uvede u goranske kole. Donedavno su
nastavnici Goranci u Dragau/Dragash, koji su radili po nastavnom planu Republike Srbije, dobijali
plate i od Beograda i od PIS-a. Beograd je pokuao da iskoristi ovu situaciju tako to je preko KCK-a
traio od nastavnika da ne potpiu ugovore sa PIS-om za 2007/2008. godinu. Veina nastavnika je
sledila uputstva KCK-a uzimajui u obzir bolje socijalno osiguranje i finansijske beneficije koje
obezbeuju ugovori iz Srbije. Problem je eskalirao u avgustu 2006. kada je optina ponovo raspisala
konkurs za 161 nastavnika u goranskim kolama. Situacija se dalje pogorala zbog stalnih pokuaja
optinskog direktora za obrazovanje da primeni odluku. Nastavnicima, koji nisu potpisali ugovore,
zabranjeno je da predaju. Optina je izdala saoptenje u kojem se kae da e prava manjina na
- 41 -
4.3.1.2 Uticaj na decu i kvalitet obrazovanja

ini se da se nivo nadzora MPSS-a nad kolama razlikuje po regionima. U
Mitrovici/Mitrovic se sistem paljivo prati jer se Pokrajinski sekretarijat za
obrazovanje, kao i regionalni i optinski ogranci MPSS-a, nalazi u oblastima
naseljenim kosovskim Srbima. Neposredni mehanizmi za nadzor su jasno
uspostavljeni u regionima Mitrovice/Mitrovic, Pritine/Prishtin i Gnjilana/Gjilan,
dok se situacija razlikuje u regionima Prizrena i Pei/Pej.82
ini se da kvalitet pruenog/steenog obrazovanja nije isti na celom Kosovu. U
pojedinim optinama je kvalitet dosta visok jer su razredi koje pohaaju kosovski Srbi
mali pa je prema tome vei akcenat stavljen na individualne potrebe uenika. U nekim
drugim mestima je, zbog malog broja uenika u razredima, dolo do spajanja uenika
razliitog nivoa znanja u jedan razred. Samo postojanje dva obrazovna sistema je do
sada neizbeno vodilo, i vodie, ka nejednakosti i razliitim nivoima i brzini razvoja
razliitih manjinskih zajednica. Na primer, propisi vezani za brojani odnos
nastavnik/uenik mogu negativno da utiu na uenike iz manjinskih zajednica koji
rade po sistemu MONT-a.83
obrazovanje biti potovana i istovremeno pozivaju roditelji da ne dozvole nastavnicima da koriste
njihovu decu kao politiko sredstvo. Roditelji i dalje insistiraju da novi nastavnici nisu kvalifikovani i
da stari treba da poduavaju njihovu decu na srpskom jer e u suprotnom bojkotovati nastavu. Veina
osnovnih kola u Gori je 25. oktobra bila otvorena, iako je situacija bila daleko od normalne. Uenici
meovitih osnovnih kola u Dragau/Dragash su nastavili da bojkotuju obrazovni proces, ali neke
trenutno rade po sistemu MONT-a. Iako je kola Radea/Radesh otvorena, uenici nisu pohaali
nastavu bojkotujui optinsku odluku o zameni starih nastavnika sa novim. kola u
Kukuljanima/Kukjan je ostala zatvorena iako je Optinska direkcija za obrazovanje obeala da e je
ponovo otvoriti. kole u Rapi/Rapq, Brodu i Vranitu/Vranisht i rade po programu rada MONT-a
PIS-a.
82
U Gnjilanu/Gjilan koordinator MPSS-a i prosvetni inspektori odravaju mesene koordinacione
sastanke sa direktorima kola i nastavnicima posredstvom Kancelarije koordinatora za prosvetu u
Ranilugu/Ranillug, dok u trpcu/Shtrpc inspektori poseuju kole jednom u svaka dva meseca, s
ciljem preispitivanja rada direktora i ostalih zaposlenih, kao i administrativnih i finansijskih pitanja. U
regionu Pei/ Pej, kole odravaju kontakte posredstvom mehanizama za izvetavanje. Iako nema
neposredne kontrole kao u drugim regionima, direktori kola e se za pomo uvek obratiti Beogradu,
iako se drva za ogrev i usluge ienja prostorija redovno obezbeuju od strane optina. U
Mitrovici/Mitrovic predstavnici MPSS-a blisko sarauju sa direktorom odeljenja za obrazovanje,
omladinu i sport u upravi Ujedinjenih nacija u Mitrovici/Mitrovic (UAM) na finansijskim i pitanjima
nastavnog plana. U Leposaviu/Leposaviq, regionalna kancelarija MPSS-a i koordinator KCK-a za
prosvetu imaju vanu ulogu jer esto predstavljaju vezu izmeu kola i drugih organizacija. U Prizrenu
predstavnik KCK-a tvrdi da je MPSS prvi put posetio optinu Orahovac/Rahovec tek u junu 2006. a
da inae ne postoji drugi vid neposrednog nadzora od strane MPSS-a osim definisanja nastavnog plana
i politike zapoljavanja/otputanja. Kancelarija MPSS-a se nalazi u severnoj Mitrovici/Mitrovic, gde
prosvetni radnici mogu prisustvovati sastancima i dobijati direktna uputstva; inae se zaposleni o
ostalim promenama obavetavaju putem interneta.
83
Optina Pe/Pej je odobrila odravanje nastave na bosanskom jeziku. Meutim, neki od razreda su
imali manje od 14,2 uenika iz redova manjina, to je zahtevani minimum prema formuli Svetske
banke. Optinski direktor za obrazovanje planira primenu formule bazirajui se na Cirkularnom pismu
2007/02 o budetu Ministarstva finansija i ekonomije (MFE) od 26. maja 2006., koje propisuje nain
na koji se svakoj od optina dodeljuju fondovi za obrazovanje. Prema tome, raspoloiva suma
optinskih sredstava za plate nastavnika je ograniena. Ovo e ugroziti mogunost dece da uivaju
pravo na obrazovanje, koje se odnosi na pristup obrazovanju na svom maternjem jeziku. Po Uredbi
UNMIK-a br. 2005/15, koja menja i dopunjuje Uredbu UNMIK-a br. 2001/09 o Izvrnom ogranku
Privremenih institucija samouprave na Kosovu, dodatak IV, MONT promovie nediskriminacijski
- 42 -
Nivo obuke prosvetnih radnika takoe utie na kvalitet dostupnog obrazovanja. Iako
je MPSS uloio velike napore kako bi osigurao da nastavnici kosovski Srbi steknu
odgovarajue kvalifikacije i prou obuku pre zapoljavanja, jo uvek ima sluajeva,
kao npr. u Vitini/Viti, gde visoki procenat nastavnika nije proao obuku niti je
kvalifikovan za adekvatno obavljanje svojih dunosti. Razlog ovome je to to su oni
radili na Kosovu pre 1999. g. pa direktori kola tretiraju njihova radna mesta kao
nagradu za njihovu vernost, umesto da objave konkurs za ta mesta i zaposle struniji
kadar. Stalna struna obuka se nudi svim nastavnicima u okviru MONT-a. Meutim,
izgleda da obuka koju MPSS organizuje na Kosovu i u samoj Srbiji nije dostupna
svom osoblju na Kosovu ili je u pitanju slaba zainteresovanost nastavnika za
uestvovanje u ovakvim aktivnostima.84
Ako se ne uspostavi neka zajednika osnova ili bar ne ostvari neki oblik usaglaavanja
ova dva obrazovna sistema, ovakva podela e i dalje imati negativan uticaj na
uenike. tavie, pravo svakog deteta na obrazovanje je esto u senci tekuih rasprava
izmeu organa vlasti i roditelja o gore pomenutim pitanjima. Krajnji rezultat je takav
da se ugroava mogunost dece da uivaju pravo na obrazovanje, poto su ona esto
zahvaena tekuim politikim borbama izmeu etnikih grupa. Nedostatak
sveobuhvatnog pristupa pitanju obrazovanja manjina i dalje negativno utie na
brojano manje zajednice kao to su bonjaka i turska. tavie, posebne potrebe dece
iz zajednica Roma, Akalija i Egipana se jo uvek ne reavaju na dosledan nain, dok
su tekue obrazovne reforme stvorile nove prepreke pristupu obrazovanja za uenike
Gorance. Trenutno nema uzajamne saradnje izmeu zajednica u okviru kolskih
sistema to produbljuje podelu u kosovskom drutvu i prisiljava ljude da egzistiraju
iskljuivo u okviru svojih zajednica.
4.4 Visokokolsko obrazovanje
Kada je u pitanju pruanje visokokolskog obrazovanja, kosovski Srbi koji ive na
Kosovu i dalje u velikoj meri zavise od dravnog sistema Srbije. Iako je najvanija
institucija u ovom pogledu paralelni Pritinski Univerzitet koji je premeten u
Mitrovicu/Mitrovic, tu je i manji broj privatnih univerziteta koji postoje na Kosovu.
Kada je re o paralelnom Pritinskom Univerzitetu, upisani studenti se obino sele u
Mitrovicu/Mitrovic da bi tu iveli i studirali. Univerzitet je u velikoj meri nezavisan:
obrazovni sistem u kojem se potuje pravo svake osobe na obrazovanje i u kojem su svima dostupne
kvalitetne mogunosti uenja i olakava razvitak i kvalitativno poboljanje obrazovnog sistema i
efikasnost pruanja obrazovnih usluga.
84
MONT organizuje obuku o vanim nastavnim metodama, kao i druge seminare. MPSS organizuje
obuke o aktivnom uenju i druge seminare koji imaju za cilj poboljanje nastavnih vetina. U MONTovom Optinskom priruniku za obrazovanje, deo 1, na strani 24 se kae: Zadatak je Optinske
direkcije za obrazovanje da identifikuje osoblje kojem je potrebna administrativna i/ili tehnika obuka.
To osoblje treba da uestvuje na kursevima obuke obezbeenim ili od strane ministarstva ili od strane
jedne ili vie optina. Prosvetni radnici su duni da uestvuju na takvim kursevima, a Optinska
direkcija za obrazovanje je duna da obezbedi njihovo prisustvo. U lanu 32.2 Zakona Skuptine
Kosova br. 2002/2 o osnovnom i srednjokolskom obrazovanju na Kosovu se kae: Svi nastavnici su
obavezni da prou kroz odgovarajue struno usavravanje i razvoj, kako je propisano od strane
MONT-a.
- 43 predavanja, ispiti i vannastavne aktivnosti se odravaju na Univerzitetu, iako odreeni

broj nastavnog kadra (mnogi od njih su IRL sa Kosova) sada ivi u samoj Srbiji.
Univerzitet takoe rukovodi radom nekoliko fakulteta u drugim delovima Kosova,
ukljuujui Filozofski fakultet u Graanici/Graanic.
Osim toga, tu je i Konsultativni centar privatnog fakulteta iz Novog Sada (Fakultet
za usluni biznis) koji je otvoren u trpcu/Shtrpc oktobra 2002. g. i to u prostoru
srednje kole u trpcu/Shtrpc. Ovaj fakultet nudi studije u oblasti poslovnog
upravljanja, ekonomije, turizma i upravljanja u javnim slubama.
Prva generacija studenata (njih oko 40) je diplomirala prole godine, a trenutno je
upisano oko 20 studenata. Predavai ive u istom mestu, iako fakultet redovno
poseuju profesori sa Univerziteta u Novom Sadu. Ispiti se odravaju u
trpcu/Shtrpc i Novom Sadu, a ocenjuju u Novom Sadu.
5. PARALELNA ZDRAVSTVENA ZATITA

5.1. Strukture
OEBS je u oktobru 2003. utvrdio da postoji odreeni broj paralelnih struktura
zdravstvene zatite na Kosovu.85 Ova procena e pokazati da se situacija u optinama
nije znaajno promenila u poslednje tri godine.
Paralelne ustanove zdravstvene zatite postoje na celom Kosovu, ali prvenstveno u
regionima Mitrovice/Mitrovic, Pritine/Prishtin i Gnjilana/Gjilan. Paralelne
ustanove zdravstvene zatite postoje u manjem obimu i u regionima Prizrena i
Pei/Pej. ini se da su ove ustanove na severu Kosova jedine koje pruaju usluge
zdravstvene zatite pripadnicima manjinskih zajednica. Veina ovih ustanova, uz
nekoliko izuzetaka, prua primarnu zdravstvenu zatitu.86
Na severnom Kosovu paralelne ustanove zdravstvene zatite postoje u svim
optinama i predstavljaju veinu ustanova zdravstvene zatite dostupnih stanovnitvu.
Ustanovljeno je da jedna bolnica, pet domova zdravlja i 16 ambulanti pripadaju
paralelnim zdravstvenim strukturama na severnom Kosovu. Veina ustanova
zdravstvene zatite u optinama Zubin Potok, Leposavi/Leposaviq i Zvean/Zvean
su paralelne, izuzimajui ustanove ijim radom rukovodi Ministarstvo zdravlja Srbije
(MZS). 87
85
Za kompletan spisak svih paralelnih ustanova zdravstvene zatite na Kosovu vidi Aneks II .
Neki od izuzetaka su bolnica u severnoj Mitrovici/Mitrovic; Kliniko-bolniki centar u
Pritini/Prishtin, koji imaju razliite specijalizovane ustanove koje se nalaze u Graanici/Graanic i
Lapljem Selu/Llapnasell; Dom zdravlja u Donjoj Guterici/Gushteric e Ult (prua i primarne i
sekundarne usluge zdravstvene zatite); internistiko-pedijatrijska bolnica Dr. Josif Vasi u
ilovu/Shilov, region Gnjilana/Gjilan; i gradski dom zdravlja u trpcu/Shtrpc Dom zdravlja
trpce (prua neke od sekundarnih usluga zdravstvene zatite kao to su ortopedske usluge ili lake
operacije).
87
Neki od izuzetaka su klinike koje rade u okviru Ministarstva zdravlja, u selima Koutovo/Koshtov
(optina Leposavi/Leposaviq), Lipa/Lip (optina Zvean/Zvean), abra/abr (optina Zubin
Potok). Ove ustanove iskljuivo koristi manjinska zajednica kosovskih Albanaca na severnom Kosovu,
86
- 44 -
U regionu Pritine/Prishtin postoje jedna paralelna bolnica, s nekoliko

specijalistikih ogranaka u razliitim mestima, dva doma zdravlja i 15 klinika.
U regionu Gnjilana/Gjilan postoji ukupno 39 paralelnih ustanova zdravstvene zatite,
uglavnom u optinama trpce/Shtrpc, Gnjilane /Gjilan i Kamenica/Kamenic.
Jedine dve optine u regionu Prizrena u kojima postoje paralelne zdravstvene
strukture su Orahovac/Rahovec (Gornji Orahovac/Rahovec i Velika Hoa/Ho e
Madhe) i Prizren (Sredska/Sreck i Munikovo/Mushnikov s domovima zdravlja
kojima rukovodi Dom zdravlja u trpcu/Shtrpc).
U regionu Pei/Pej su kao jedine paralelne ustanove zdravstvene zatite
identifikovane etiri klinike i jedan privatni dom zdravlja.
5.2. Uzroci i posledice paralelnih struktura
OEBS i dalje nastavlja da identifikuje prepreke koje postoje na Kosovu i u Srbiji, a
koje spreavaju integraciju paralelnih struktura zdravstvene zatite u jedinstven sistem
zdravstvene zatite na Kosovu. Treba istai da su se u protekle tri godine pojavile
vrlo male ili nikakve promene u cilju reavanja problema paralelnih struktura
zdravstvene zatite.
5.2.1. Uzroci paralelnih struktura zdravstvene zatite
5.2.1.1. Stavovi zajednica kosovskih Srba i kosovskih Albanaca i nedostatak dijaloga
na centralnom nivou
Za kosovske Srbe pitanje bezbednosti je jedan od faktora zbog kojeg se oni
opredeljuju da koriste usluge zdravstvene zatite u svojim enklavama i u severnom
Kosovu. Osim toga, meu Srbima jo uvek postoji duboko uverenje da lekarski
strunjaci kosovski Albanci moda nemaju isti nivo strunih vetina kao lekarski
strunjaci koji su kosovski Srbi.88 Kosovski Albanci iskljuivo koriste zdravstvene
ustanove Ministarstva zdravlja.
dok kosovski Srbi i Bonjaci koriste paralelne strukture zdrastvene zatite. to se tie zdravstvene
zatite, kosovski Albanci su usmereni na bolnicu u junom delu Mitrovice/Mitrovic.
88
Na primer u optini Podujevo/Podujev samo 21 Srba ivi u udaljenom i geografski izolovanom

zaseoku Sekiraca/Sekiraq, sat vonje od mesta Orlane/Orllan. Kosovski Srbi prihvataju usluge
zdravstvene zatite u Orlane/Orllan gde se nalazi stalni lekar. Na zahtev, osoblje ambulante poseuje
porodice u koordinaciji sa KFOR-om. Recepti i lekovi su na srpskom jeziku i zdravstveno osoblje
govori srpski jezik. Po reima direktora odeljenja zdravstva, zdravstvena zatita za zajednice Srba,
Roma , Akalija i Egipana je zadovoljavajua. Neophodni instrumenti su dostupni. Uprkos optem
nedostatku osoblja, optinske usluge su navodno dostupne svim zajednicama. No ipak, uprkos
udaljenosti ovog kosovsko-srpskog zaseoka, koje je udaljeno dva sata vonje od grada
Podujev/Podujevo i samo 500 metara od Srbije, kosovski Srbi se vie opredeljuju naroito u sluaju
hitnih sluajeva da posete ambulante u Srbiji. Drugi primer je region Pei /Pej, gde se kosovski Srbi
ne opredeljuju i ne ele da poseuju bolnicu koju bi posetili samo u sluaju hitnih situacija ( a neki to
- 45 -
Vrlo je vano istai da je kod kosovskih Albanaca i kosovskih Srba prisutna ideja o
tome da zajednica dobija usluge samo od pripadnika svoje zajednice. Opta
segregacija kosovskog drutva time vodi do jasne podele u pogledu traenja i pruanja
usluga zdravstvene zatite.
OEBS je primetio da u strukturama PIS-a izmeu medicinskog osoblja i pacijenata
manjinskih zajednica ne postoje problemi u komunikaciji poto lekari i sestre obino
govore srpski jezik. Meutim, potovanje jezika nije u potpunosti ispotovano jer su
natpisi u zdravstvenim ustanovama ispisani samo na albanskom jeziku.
U protekle tri godine, optinske vlasti zdravstvene zatite nisu objavile nikakvu
strategiju ili akcioni plan koji bi pruio korake ka integraciji paralelnih struktura u
ujedinjen sistem zdravstvene zatite. Neki takvi pojedini pokuaji bili su bezuspeni
naroito u trpcu/Shtrpc, gde je UNMIK-ovo odeljenje civilne administracije
(OCA) pokualo nekoliko puta u 2004. godini da organizuje sastanke sa srpskim i
albanskim lekarima kako bi se pronalo reenje za reintegraciju u Ministarstvo
zdravlja, ali su svi ti pokuaju bili bezuspeni.
Meutim, ima nekoliko izuzetaka na lokalnom nivou koji pokazuju neki napredak u
pogledu integracije. Ponekad kosovski Srbi koriste usluge ambulante u selu
Drajkovce/Drajkofc (optina trpce/Shtrpc) u kojima rade lekari koje plaa
Ministarstvo zdravlja. Jo ei sluajevi su sluajevi kosovskih Albanaca koji koriste
zdravstvene usluge ambulante u selu trpce/Shtrpc koja radi pod upravom
Ministarstva zdravlja Srbije (MZS). Po reima zamenika direktora optinskog
odeljenja zdravstva u trpcu/Shtrpc, svim pacijentima se pruaju jednake besplatne
zdravstvene usluge.
Uopte uzevi, bilo je nekoliko pozitivnih preduzetih mera u cilju dosezanja i
pomaganja kosovskim Srbima da prevaziu svoja shvatanja i strahove. Meutim, na
optinskom nivou, Orahovac/Rahovec predstavlja pozitivan primer sa svojim
estomesenim planom integracije,89 sa kojim je optina pokrenula niz aktivnosti
usmerenih ka manjinskim zajednicama kako bi ohrabrila njihovu integraciju u
optinski sistem. Direktor Odeljenja za zdravstvo i direktor centra primarne
zdravstvene zatite sproveli su aktivnosti stupanja u kontakt sa manjinskim
oblastima i time ohrabrili lokalno stanovnitvo da koriste ustanove u centru grada. U
tom pogledu, obezbedili su i uinili dostupnim vozila koja pripadaju klinikama MZa,a za one koji oklevaju da zatrae zdravstvenu zatitu koristei svoja privatna vozila
i vozae iz manjinskih zajednica. Iz tog razloga, kako bi izbegli dugi put u severne
optine, kosovki Srbi iz Orahovca /Rahovec se ponekad obraaju za pomo ambulanti
u centru grada koji je nastanjen veinskim albanskim stanovnitvom. Primeeno je da
su u periodu od juna do avgusta 2006. godine, manjinske zajednice poveano koristile
usluge zdravstvenih centara PIS-a.
ne bi uinili ak ni i u hitnim situacijama). Umesto toga odlaze u bolnice koje se nalaze pod upravom
kosovskih Srba.
89
estomeseni plan implementacije moe se videti kao projekat koji pored aktivnosti stupanja u
kontakt sa izolovanim zajednicama od strane optinskih direkcija ukljuuje poboljani pristup
objektima zdravstvene zatite. Optina bi trebalo da nastavi da ohrabruje lokalno manjinsko stanovnitvo da
koristi strukture PIS-a.
- 46 -
Uistinu, optina Orahovac/Rahovec je sa svojim optinskim Odeljenjem zdravstvene

zatite neobino pozitivan primer i stalno radi sa svojim medicinskim osobljem u
oblastima sa kosovskim Srbima kako bi smanjili potrebu za korienjem zdravstvenih
usluga na severnom Kosovu. Osim toga, odravaju se meseni koordinacioni sastanci
izmeu medicinskog osoblja MZ i MZS i oni se nastavljaju i dalje iako su se kosovski
Srbi odrekli plata iz PIS-a.
5.2.1.2. Nedostatak dijaloga na centralnom nivou
Gore navedeni primeri su vie izuzeci nego pravilo. Osim toga, oni nisu podrani
nikakvim sistematinim naporom da se ree problemi na centralnim nivou. OEBS je
zabrinut oko injenice da u proteklih nekoliko godina nije bilo dijaloga izmeu MZ i
MZS i iz tog razloga nije dolo do sporazuma koji bi rezultirao spajanjem paralelnih
sistema zdravstvene zatite. Ovaj nedostatak saradnje na centralnom nivou je posebno
aljenja vredan jer je dolian pristup zdravstvenoj zatiti osnovna potreba svih
zajednica i treba da ostane van politikih pitanja ili deavanja.
U pogledu strogo podeljenog regiona Mitrovice/ Mitrovic, po reima sagovornika iz
severnog dela, do sada nije bilo nikakvih razgovora i diskusija izmeu Ministarstva
zdravlja Srbije i Ministarstva zdravlja o tome kako da se ukljue paralelne strukture
na regionalnom i optinskom nivou. No ipak, na osnovu informacija dobijenih od
sagovornika iz junog dela, odrana su dva neformalna sastanka uz posredovanje
KFOR-a. Osim toga kada je Centar za dijalizu inagurisan od strane Ministarstva
zdravlja pismeno obavetenje i poziv za saradnju poslati su svima onima koji su
ukljueni u sistem zdravstvene zatite na Kosovu. Kosovski Srbi se nisu odazvali.
U regionu Pritine /Prishtin postojao je pokuaj dijaloga u pogledu zajednikog
korienja bolnice u Bresju u Kosovu Polju /Fush Kosov koja je rekonstruisana
nakon to je bila unitena u nemirima u martu 2004. godine. No ipak, dijalog je
odloen zbog odbijanja zahteva paralelnih struktura da zaposle odreen broj albanskih
lekara i medicinskog osoblja. Nedavno je Predsednik skuptine optine ( PSO) uputio
novu ponudu srpskom medicinskom osoblju ambulante da pone da koristi
rekonstruisanu zgradu bez nekih hitnih promena u pogledu svog osoblja, ali sa
uslovom da oni kasnije zaposle nekoliko kosovskih Albanaca. PSO jo uvek nije
dobio odgovor.
Duboka podeljenost izmeu dva sistema se i dalje nastavlja i napori da se doe do
kompromisa su do sada veoma retki i neuspeni. U regionu Gnjilana/Gjilan
predstavnici PIS-a su uestvovali u radio emisijama u Ranilugu/Ranillug, TV
emisijama u ilovu/Shillov kako bi obavestili javnost o vanosti spajanja struktura
zdravstvene zatite. Naalost, ovi pokuaji su bili bezuspeni usred nespremnosti
Beograda da se ukljui u dijalog. OEBS je takoe obaveten preko predstavnika
Ministarstva zdravlja Srbije u regionu Gnjilane /Gjilan, da je prioritet Ministarstva
zdravlja Srbije da uspostavi paralelne objekte za pruanje sekundarne zdravstvene
zatite (koji trenutno ne postoje u regionu), a koji su trenutno dostupni samo u Vranju,
Graanici/Graanic i Mitrovica /Mitrovic. Ovaj plan e ojaati paralelni sistem i
uiniti integraciju jo izazovnijom.
- 47 5.2.1.3. Skoranje odricanje kosovskih Srba od plata PIS-a

Situacija dvostrukog dobijanja dohotka od strane PIS-a i Beograda bila je prisutna na
Kosovu od kraja sukoba. Nakon direktive Koordinacionog centra za Kosovo (KCK) iz
decembra 2005. ogromna veina zaposlenih kosovskih Srba koji su zasnovali radni
odnos sa PIS institucijama su se odrekli svojih plata PIS-a90 zarad paralelnih isplata
dohotka iz Republike Srbije.
U sektorima primarne zdravstvene zatite i osnovnog i srednjeg obrazovanja, nadlene
optinske vlasti morale su da prekinu sa isplatama plata radnicima PIS-a. Ove isplate
se dodeljuju putem centralno dodeljenih novanih sredstava iz Konsolidovanog
budeta namenjenih optinama. Izgleda da je Koordinacioni centar za Kosovo ojaao
svoju direktivu putem poseta na terenu, tokom kojih se od zaposlenih kosovskih Srba
trailo da prue dokaz da su prestali da primaju dohodak PISa, kao uslov da nastave
da primaju dohodak iz Republike Srbije.
OEBS je zabrinut oko injenice da odreeni nivo pritiska takoe moe da se primeni
na srpske medicinske strunjake u nekim optinama da odbiju da primaju plate PIS-a.
Na osnovu informacija sa kojim raspolae OEBS,91 direktora Odeljenja Ministarstva
zdravlja za nadgledanje manjinskih prava i pitanja polova kontaktiralo je troje
kosovskih Srba koji rade kao medicinski tehniari u ambulanti u Donjoj Guterici
(optina Lipjan/Lipljan) oko pruanja saveta na koji nain bi oni mogli da budu
ponovno ukljueni na optinski platni spisak.92
Sa nekoliko izuzetaka u odreenim optinama, odricanje od plata irom Kosova nije
vidljivo uticalo na kvalitet i obim pruene zdravstvene zatite u svakom od centara
zdravstvene zatite.93
Na severnom Kosovu lekari, sestre i ostali zaposleni u zdravstvenoj zatiti primaju
plate samo od Ministarstva zdravlja Republike Srbije.94 Navodno, PIS ima specijalni
budet za srpske centre zdravstvene zatite.95 Iz tog razloga direktiva Koordinacionog
centra za Kosovo o odricanju plata PIS-a nije imala uticaja na zdravstvene radnike na
severnom Kosovu, jer oni u potpunosti nezavisno i rade od Privremenih institucija
samouprave. Svi zdravstveni radnici primaju plate od Ministarstva zdravlja Srbije i
90
Plate PIS-a se kreu od 200 do 280 evra meseno u zavisnosti od razliitih vrsta ugovora i na osnovu
kvalifikacija i opisa posla (lekari opte prakse i lekari specijalisti, medicinske sestre i administracija
zdravstva). Prosena plata koju isplauje Ministarstvo zdravlja medicinskim strunjacima iznosi 250
evra meseno ( na osnovu podataka regionalnog centra (RC) OEBS-a u Mitrovic/Mitrovici); 234 evra
meseno ( na osnovu podataka dobijenih od RC Gjilan/Gnjilane); iznosi od 200 do 280 evra meseno
( podaci dobijeni iz RC Prizren); 273 evra meseno ( podaci dobijeni iz RC Pej/Pe).
91
Informacije je pruila koordinaciona jedinica za ljudska prava pri PIS/MZ, vidi meseni Izvetaj
OEBS-ovog/ centralnog savetodavnog tima jedinice za ljudska prava period izvetavanja pokriva
period od 26. avgusta do 8. septembra 2006. godine
92
Izgleda da je ukljueni slubenik savetovao medicinske sestre da direktno stupe u kontakt sa
Ministarstvom finansija.
93
U Viti/Vitina svo srpsko medicinsko osoblje (20) se navodno odrekli plata PIS-a. Odbijanje ugovora
PIS-a ne vodi samo do gubitka plata PIS-a nego i do manjka lekova jer navodno strukture zdravstvene
zatite snabdeva MZ i sa lekovima i sa ostalom podrkom.
94
Ovo je izuzetak za jednu radnicu, koja se nalazi na platnom spisku PIS-a, i prua usluge zdravstvene
zatite Romima.
95
Kao primer, ambulantno vozilo je kupljeno prole godine specijalno za bolnicu u
Mitrovic/Mitrovica na severu.
- 48 od samog poetka meunarodne uprave na Kosovu odbijali su plate Ministarstva

zdravlja Kosova. Kosovski Srbi, zdravstveni radnici zaposleni u Vushtrri/Vuitrnu i
Srbici nisu nikada ni bili na platnim spiskovima PIS-a.
Na osnovu informacija pruenih od strane predstavnika Ministarstva zdravlja Srbije i
optinskih izvora u regionu Prishtin/Pritine, od poetka 2006. godine nema nijednog
zaposlenog u paralelnim strukturama koji prima platu od PIS-a.96
U Lipljanu, svi kosovski Srbi, radnici u sektoru zdravstvene zatite pridravaju se
direktive Koordinacionog centra za Kosovo koja je izdata u decembru 2005. godine i
zvanino su se odrekli svojih plata od PIS-a, izuzev tri lana medicinskog osoblja.97
Broj kosovskih Srba koji rade u ovom sektoru je smanjen sa 291 u 2002. godini na 82
u 2005. godini. Zvanino obrazloenje optine za takvo smanjenje jeste da imaju vei
broj radnika nego to je to uistinu potrebno i da bi broj lekara trebalo da srazmerno
odgovara broju stanovnitva. U januaru 2006. godine, negde otprilike mesec dana
nakon objavljivanja direktive KCK, na optinskim platnim spiskovima bilo je ukupno
78 zaposlenih. Trenutno, samo troje kosovskih Srba nalazio se na optinskom
platnom spisku. Meutim, nezvanini broj kosovskih Srba koji primaju plate od
strane optinskih organa je negde oko dvadeset. Ovo dvadesetoro kosovskih Srba koji
rade u paralelnim strukturama zdravstvene zatite su zatvorili svoje bankovne raune i
otvorili nove bankovne raune tako da i dalje nastavljaju da primaju duple plate, jednu
platu iz optine i jednu platu iz Ministarstva zdravlja Srbije. Na osnovu informacija
koje je pruila optinska Direkcija zdravstvene i socijalne zatite, preostala finansijska
sredstva za kosovske Srbe koji su se odrekli svojih plata se prikupljaju u specijalni
fond. Nema prijavljenih ili poznatih sluajeva o tome da je neko ostao bez plate.
U regionu Gjilan/Gnjilana, situacija se razlikuje od optine do optine, ali sa nekim
optim trendom da je veina kosovskih Srba koji rade u zdravstvenom sektoru
raskinula svoje ugovore sa PIS-om, ali i dalje rade na istim mestima. U
Gjilan/Gnjilanu,se 161 zdravstveni radnik iz reda zajednice kosovskih Srba odrekla
svojih optinskih plata, kada im je KCK naloio da se opredele izmeu dva
poslodavca. Niko nije ostao bez plate. Na optinskom platnom spisku nalaze se 35
srpskih medicinskih sestara jer one nikada i nisu primale platu od Ministarstva
zdravlja Srbije. U Novobrd/Novom Brdu svo osoblje, njih devetoro koji rade u
paralelnim objektima zdravstvene zatite odrekli su se svojih plata PIS-a; ali niko
nije napustio svoje radno mesto. U Kamenic/Kamenici, do sada 47 radnika u
zdravstvenoj zatiti se odreklo svojih plata. Uprkos ovome , njihove plate se jo uvek
uplauju na njihove bankovne raune ( na osnovu izjave Direktora ambulante i to na
osnovu platnog spiska koji je dobijen od banke). U trpcu/Shtrpc, do 15. februara
2004. godine, 114 srpskih zaposlenih radnika nalazili su se na platnom spisku iz
kosovskog budeta. Nakon to je Ministarstvo zdravlja zahtevalo smanjenje broja
radnika na 66, uprava zdravstvenog centra smatrala je ovo neprihvatljivim, zbog
injenice da je veliki broj interno raseljenih lica zaposlen u strukturama zdravstvene
zatite. Kao rezultat toga, svi zaposlenih kosovski Srbi sloili su se da se odreknu
96
To je sluaj u jednoj optini (Fush Kosov/Kosovo Polje) gde srpski radnici (jedan lekar, nekoliko
medicinskih sestara i pomono osoblje ukupno njih 19) rade u PIS institucijama primarne zdravstvene
zatite. Po njihovim reima, na plate koje primaju od PIS-a, nisu imale uticaja dodatne novane isplate
srpske vlade. Meutim, ove isplate su stopirane jer se nisu odrekli PIS plata.
97
Trenutno se nalaze na optinskom platnom spisku i ne primaju plate od Ministarstva zdravlja Srbije
1 iz mesta Lipjan/Lipljan , i 2 iz Rabovca.
- 49 PIS/MZ plata. Iz toga razloga, u vreme kada je primljena direktiva Koordinacionog

centra za Kosovo, nije bilo nijednog zaposlenog kosovskog Srbina koji je bio na
platnom spisku MZK.
to se tie Prizrena, svo osoblje paralelne strukture zdravstvene zatite (ukupno
petoro lica) prima plate od Ministarstva zdravlja Srbije, i nikada nisu ni bili ukljueni
na platni spisak PIS-a. S druge strane, u Orahovcu situacija je ipak malo sloenija.
Pre same direktive KCK od 15 kosovskih Srba koji su zaposleni u paralelnim
strukturama, 11 je bilo ukljueno na platni spisak PIS -a, dok je preostalo etvoro
primalo plate od Ministarstva zdravlja Srbije. U skladu sa direktivom KCK od
decembra 2005. godine, svi zaposleni kosovski Srbi koji su prethodno bili ukljueni
na platne spiskove PIS-a su se odrekli svojih plata PIS-a. No ipak, na osnovu
nadlenih optinskih vlasti u optini, optinske vlasti vie ne obavetavaju vlasti na
centralnom nivou o odbijanju plata. U tom smislu, osoblje u pitanju jo uvek prima
plate PIS-a i plate iz Ministarstva zdravlja Srbije, ali odbija da potpie priznanice o
isplati kako ne bi prekrili direktivu KCK-a.
U regionu Pej/Pei, ovo pitanje nema nekakav poseban znaaj i sam uticaj nije toliko
znaajan. Naroito, u optini Pej/Pe svo petoro koji su primali plate PIS-a u
ambulanti u Goradevcu/Gorazhdec su se odrekli njih, ali optina im jo uvek daje
plate. U Kline/Klini tri medicinske sestre primaju plate samo preko Ministarstva
zdravlja Srbije U Istog/Istoku prvih etiri, pet meseci poetkom 2001. godine,
zaposleni su primali platu od UNMIK /OCA Istog/Istok optine. Nakon to je isplata
plata prebaena na PIS, svi zaposleni u zdravstvenim centrima paralelnih struktura u
optini Istog/Istok izuzev jedne medicinske sestre, odbili su da primaju plate PIS-a.
Jedna medicinska sestra koja radi u ambulanti u Osojanu, bila je na platnom spisku
PIS-a i primala je PIS platu sve do 2001. godine; nije potpisala ugovor sa PIS-om o
radu za 2006. godinu.
Uopte gledano, odricanje od plata irom Kosova nije imalo uticaja na kvalitet i broj
pruenih usluga zdravstvene zatite. Nijedan od objekata nije bio prinuen da bude
zatvoren i obino adekvatan broj trenutnog medicinskog osoblja i dalje nastavlja da
ispunjava zahteve i potrebe pacijenata.98
5.2.1.4. Isplata dvostrukih plata od strane Ministarstva zdravlja Srbije
Tokom proteklih godina, glavni faktor koji je ojaao postojanje paralelnih struktura
bila je isplata duplih plata od strane Ministarstva zdravlja Srbije.99 OEBS je svestan
potekoa u prikupljanju delikatnih podataka vezanih za ovaj problem i potekoa u
pogledu prikupljanja preciznih podataka. Kao rezultat toga, informacije koje je
prikupio OEBS o ovom odreenom problemu su kontradiktorne i razlikuju se od
regiona do regiona. Meutim, neki opti model ostaje isti , kao onaj koji je OEBS
98
No ipak, u optini Leposavi/Leposaviq nema dovoljno specijalista, uglavnom laringologa,

oftamologa i stomatologa.
99
Termin dvostruka plata ili dvostruki lini dohodak odnosi se na praksu Ministsrtva zdravlja Srbije
da plaa dvostruki iznos dohotka zdravstvenim radnicima na Kosovu nego to bi platila lekare sa istim
kvalifikacijama u Srbiji.
- 50 ocenio u 2003. godini Ministarstvo zdravlja Srbije i dalje nastavlja da isplauje vee
(dvostruke) plate srpskim lekarskim strunjacima.100
5.2.2 Uticaji paralelnih struktura zdravstvene zatite
5.2.2.1. Standard ustanova i objekata zdravstvene zatite i nadzor Ministarstva
zdravlja Srbije uticaj na pacijente i kvalitet usluga zdravstvene zatite
Zdravstvene standarde paralelnih struktura irom Kosova navodno kontrolie
zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja Srbije koja povremeno poseuje
ustanove i objekte zdravstvene zatite.
Nakon primanja direktive KCK, nisu primeene nikakve promene u pogledu kvaliteta
i broja usluga zdravstvene zatite. Postoji dovoljan broj medicinskih strunjaka i
nijedan objekat zdravstvene zatite nije zatvoren. U ovom smislu, direktiva KCK nije
negativno uticala na pruanje usluga zdravstvene zatite.
Kvalitet usluga zdravstvene zatite koji se prua pripadnicima manjinskih zajednica se
ocenjuje kao opte zadovoljavajui, ali u nekim aspektima ogranien i ispod nekih
standarda. Glavni prepoznati problemi su povezani sa nedovoljnim brojem sredstava
za prevoz (vozila hitne pomoi), nedostatak mesta u nekim prostorijama, nedostatak
odgovarajue i novije opreme kao to su ginekoloko-akuerska i stomatoloka
oprema, neodgovarajue odreivanje medicinskih strunjaka u udaljenim mestima,
nespremnost i nefleksibilnost da se odgovori na hitne medicinske sluajeve,
nedovoljan broj prostorija ili objekata sekundarne zdravstvene zatite. Na primer,
oprema magnetne rezonance nije dostupna ni u jednom mestu na Kosovu gde je
nastanjen srpski ivalj i iz tog razloga pacijenti moraju da putuju van Kosova.
Na severnom Kosovu, dostupan je dovoljan broj medicinskih lekara koji pruaju
zdravstvenu zatitu pacijentima i sve ustanove zdravstvene zatite rade. U nekim
optinama na severu Kosova navodno postoje planovi da se otvore nove prostorije i
novi objekti.101 Ima dovoljno medicinskog osoblja koje moe da prui zdravstvenu
zatitu, jer veina medicinskog osoblja u regionu su interno raseljena lica iz svih
krajeva Kosova, koji su prisilno raseljeni iz svojih optina tokom i posle 1999. godine.
100
Prosena plata Ministarstva zdravlja Srbije za medicinske strunjake je negde otprilike 500 evra.
Plate otprilike odgovaraju dvostrukim platama zdravstvenih radnika u Srbiji, meutim taan iznos se
razlikuje irom regiona. Izgleda da Srbija jo uvek plaa svim zaposlenima na Kosovu dodatni bonus
od 100 procenata. No ipak, nema informacija o tanim podacima. U regionu Gjilan/Gnjilana plate
Ministarstva zdravlja Srbije su otprilike 700 evra, to je dvostruko vie od one plate koju dobijaju
lekari u Srbiji. to se tie regiona Prizrena, informacije prikupljene u vezi ovog problema su
kontradiktorne. Prema reima srpskog osoblja koje radi u paralelnim zdravstvenim strukturama u
Rahovec/Orahovcu, plate Ministarstva zdravlja Srbije koje se isplauju medicinskim strunjacima
iznose od 400 do 560 evra. Po reima kosovskih Srba koji rade u zdravstvenim paralelnim
strukturama i na osnovu informacija dobijenih od optinskih slubenika za zajednice, njihove plate
iznose od 250 do 350 evra. U optini Prizren, medicinsko osoblje zavisi od plate ili od PIS-a ili od
Ministarstva zdravlja Srbije, svako od njih prima samo jednu platu. Konano u regionu Pej/Pei
region, prosena plata Ministarstva zdravlja Srbije iznosi negde oko 362 evra no ipak, zdravstveni
strunjaci koji rade u Goradevcu primaju duplu platu (724 evra)
101
U severnom delu Mitrovica/Mitrovic.
- 51 Meutim, uprkos ovome, izgleda da oni nisu angaovani da rade u klinikama,

naroito u srpskim enklavama.102 Naroito u Leposaviu/Leposaviq klinike nemaju
dovoljno osoblja i nisu dobro snabdevene. Klinikama i ambulantama potrebno je
veliko renoviranje i opremanje.103 Interesantno je dodati da postoji medicinska zgrada
u Leposaviu/Leposaviq, koja od 1999. godine slui kao kolektivni centar za izbeglice
iz Hrvatske, time smanjujui dostupnost medicinskih prostorija u mestu
Leposavi/Leposaviq.
U prizrenskom regionu, u Rahovec/Orahovcu, paralelni kapaciteti i pruene usluge
zdravstvene zatite ne zadovoljavaju postojee standarde usred nedostatka strunjaka.
U sluaju ozbiljnijih bolesti i kompletnih medicinskih analiza i ispitivanja, pacijenti
su primorani da prevale veliki put (koristei konvoje UN-a) do medicinskih kapaciteta
u severnoj Mitrovic/Mitrovica ili Graanici/Graanic.
OEBS je utvrdio da nema klinika smetenih u privatnim kuama, osim jedne u optini
Klina i dva centra za prvu pomo u optini trpce/Shtrpc.104 Meutim, izgleda da
efikasan rad ustanove nije ugroen poto se usluge pruaju na ad hoc bazi. Ona
obino radi samo tokom poseta lekara u mobilnim ambulantama iz Osojana tri puta
meseno. Medicinske sestre koje rade u ovoj ambulanti su iz istog sela. One obino
pruaju usluge po pozivu stanovnika poseujui ih u njihovim kuama. Sa druge
strane, neke od ustanova paralelnog zdravstva su smetene u drugim objektima koji
nisu graeni za obavljanje aktivnosti zdravstvene zatite, i to dovodi do neefikasnosti
u radu ovih ustanova.105
Paralelne zdravstvene ustanove koje su bez stalnog osoblja (neke ambulante) obino
dva puta nedeljno dobijaju medicinske usluge od strane mobilnih medicinskih timova
sastavljenih od doktora i medicinskih sestara.
Oigledno, objekti zdravstvene zatite kojima upravlja MZS irom Kosova nisu pod
svakodnevnim nadzorom Beograda. Ovo bi moglo da dovede do zloupotreba
finansijskih sredstava koja su dodeljena odreenoj strukturi zdravstvene zatite od
strane MZS. Pregled regiona pokazuje dobro uspostavljene mehanizme i veze sa
102
Na primer u Zubinom Potoku posete lekara jednom nedeljno naroito u srpskim enklavama van
optinskih granica nisu dovoljne. Nesrazmeran je broj osoblja u ambulanti u Zubinom Potoku, dok
nema dovoljno osoblja u svim klinikama. Ovo se moe objasniti nedostatkom vozila i opreme. U
Skenderaj/Srbici dve klinike u Baj/Banji i Suvu Grlu/Suhogrll pruaju osnovne usluge primarne
zdravstvene zatite i pruaju odgovarajui tretman manje hitnih sluajeva. Dve ambulante zapoljavaju
deset radnika: jednog lekara, etiri sestre, dva istaa, dva vozaa i jednog majstora za odravanje.
Lekar dolazi iz Srbije. Treba napomenuti da lekar i medicinsko osoblje koje radi u ambulanti, radi na
tri mesta; tree mesto je Crkolez/Crkolez, u optini Istog/Istok. Lekar rotirajui radi u tri ambulante, a
jedna medicinska sestra je deurna u svakom mestu tokom radnog vremena (sve do 14 asova.).
103
U pogledu nedostataka opreme i infrastrukture, sledee je veoma potrebno: dodatna ambulantna
vozila kako bi se obezbedio hitan prevoz pacijenata iz optine do Mitrovic/Mitrovice kako bi im se
ukazala pomo na klinikama; oprema za reanimaciju (u ambulantama kao i ambulantnim vozilima).
104
Prema nalazima OEBS-a, u optini Klina/Klin, postoji kua u Vidanju/Videj gde mobilni
medicinski tim iz zdravstvenog centra iz sela Osojane/ Osojan vri medicinske preglede. Takoe, tu su
tri medicinske sestre koje zapoljava MZS koje rade na poziv pacijenata kosovskih Srba (poseujui
pacijente u njihovim kuama). Meutim kada mobilna ambulanta iz Osojana dolazi u privatnu kuu u
Vidanju/ Videj, dve medicinske sestre takoe dolaze i tu rade. U optini trpce/Shtrpc, u selima
Suica/Sushic i Gornja Bitinja/ Biti e Eperme, prostor koji je dobijen u privatnim kuama navodno
ispunjava neophodne kriterijume prema zameniku direktora optinskog Odeljenja za zdravstvo.
105
Jedan primer ovoga je Kamenica.
- 52 Beogradom. Meutim, nivo nadzora se razlikuje od regiona do regiona, s tim da je

najdirektniji i najblii na severnom Kosovu.106 Nema predstavnika MZS koji su stalno
nastanjeni u regionima Prizrena i Pei/Pej.
Zbirno gledano, OEBS je utvrdio da su mehanizmi paralelne koordinacije, kontrole i
odgovornosti uspostavljeni irom Kosova kroz kljuna postavljenja (direktna
postavljenja direktora i regionalnih koordinatora od strane MZS) i este posete i
inspekcije od strane Inspekcije zdravstvene zatite MZS. Postoji stalna koordinacija
izmeu osnovnog i sekundarnog nivoa koja je dobro obezbeena poto su oba nivoa
pod direktnim nadzorom MZS. tavie, koordinator za paralelne strukture zdravstva
Kosova iz MZS u Beogradu ima zadatak, izmeu ostalog, da vri koordinaciju izmeu
tih nivoa. Koordinator, iako sa seditem u Beogradu, vri este terenske posete
paralelnim ustanovama zdravstvene zatite na Kosovu. Pored toga, MZS je odgovorno
za obuku i profesionalno osposobljavanje specijalista u zdravstvenoj slubi. Zalihe
lekova se takoe dobijaju iz Srbije. Osim toga, kosovske paralelne zdravstvene
ustanove su u mnogim sluajevima obavezne da MZS podnesu polugodinji ili
godinji izvetaj u kome daju informacije o svojim aktivnostima, potrebama i
problemima.
5.2.2.3. Mogunosti za medicinske profesionalce, za razmenu profesionalnih
informacija i nastavak strunog usavravanja
OEBS trenutno nije upoznat sa injenicom bilo kakvog pokuaja da se medicinsko
osoblje kosovskih Srba integrie u zdravstvene ustanove kojima upravljaju PIS.107 Uz
to, kombinacija smanjenja broja radnih mesta i mera uspostavljanja ravnotee u
etnikoj zastupljenosti u zdravstvenim strukturama pod upravom MZS mogla bi da
dovede do indirektne diskriminacije prema zdravstvenim radnicima, kosovskim
Srbima, koji nemaju ravnopravan pristup zapoljavanju irom Kosova zbog
ograniene slobode kretanja koja je rezultat postojeih i osetnih bezbednosnih pretnji.
Mogunosti su ograniene na optinske institucije ukoliko medicinski specijalisti iz
paralelnih struktura ele da sauvaju svoj trenutni posao. Ovo je takoe povezano sa
direktivom KCK iz decembra 2005. godine kojom se trai da se oni odreknu svojih
106
Naroito u regionu Mitrovice/Mitrovic, MZS blisko nadzire paralelne zdravstvene strukture u

pogledu severnih optina. Zdravstvene ustanove se esto poseuju i vre se inspekcije od strane
slubenika MZS kako bi se proverila efikasnost i kako bi se odgovorilo na lokalne potrebe. Postoji
konstantna koordinacija izmeu ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zatite, poto su sve
ambulante i zdravstvene stanice pod kontrolom i nadzorom medicinskog centra. U regionu Pritine,
prema direktoru Doma zdravlja u Graanici/ Graanic, ustanova u potpunosti pripada MZS-u, sa
redovnim kontrolama Inspekcije za zatitu zdravlja MZS-a. Direktori svih ustanova su postavljeni od
strane MZS-a i odgovorni su MZS-u. Centar za sekundarnu zdravstvenu zatitu je takoe pod
nadzorom MZS-a. Ustanove su nedavno poseene od strane MZS-a, kada su kontrolisani zdravstveni
standardi. Nalazi su bili pozitivni. Takoe je direktor ove bolnice postavljen od strane MZS-a i
odgovara MZS-u. U regionu Gnjilana/Gjilan, regionalni koordinator postavljen od strane MZS-a
(mandat od etiri godine) je u stalnom kontaktu sa lokalnom zajednicom i poznaje njihove potrebe i
strahove. Paralelne ustanove zdravstvene zatite u regionu Prizren su pod direktnim nadzorom
regionalnog prisustva MZS-a u Mitrovici. Direktor Doma zdravlja u trpcu/ Shtrpc pored toga
nadgleda osoblje MZS-a u Sredskoj/Sreck i Munikovu/ Mushnikov.
107
Na primer, u regionu Pritine/Prishtin poznat je samo jedan sluaj da doktor kosovski Srbin radi u
institucijama PIS u Kosovu Polju/Fush Kosov. Prema prizrenskom direktoru za zdravlje, pre tri
godine, lekaru kosovskom Srbinu koji je radio u Domu zdravlja ponuena je saradnja sa strukturom
PIS-a kao i plata PIS-a. Pored toga predviena osoba nije bila zainteresovana za ponudu. On je u
meuvremenu napustio posao.
- 53 plata koje su dobijali od struktura PIS. Jedina opcija je prelazak u strukturu PIS pod
uslovom da se odustane od plata koje se dobijaju od MZS. Razumljivo je da ovo nije
uobiajeno. Izgleda da je jedini gest PIS na integrisanju medicinskih profesionalaca
kosovskih Srba objavljivanje oglasa za zapoljavanje na svim slubenim jezicima, ali
ak ni ovo nije dosledna praksa PIS. Ovo je pozitivan korak koji, meutim, mora da
bude popraen sveobuhvatnom strategijom, jasnim garancijama i stimulativnim
platama kako bi se postigao uspeh. Takoe, treba reavati i pitanje IRL-a, medicinskih
profesionalaca koji su sakupljeni i koncentrisani u nekim severnim optinama i
nemaju drugih perspektiva i prilika za posao irom Kosova.
Jo jedna uporna potekoa jeste to da profesionalno medicinsko osoblje u
ustanovama pod upravom PIS i ono u paralelnim ustanovama nemaju mogunosti za
razmenu informacija i ekspertize o temama iz zdravstvene zatite. Prema podacima
OEBS-a, osim multietnike klinike u Drajkovcu (optina trpce/ Shtrpc), gde
medicinsko osoblje iz oba sistema koristi iste objekte i stoga ima priliku da
razmenjuje profesionalna iskustva, ne postoje drugi takvi sluajevi na Kosovu za koje
OEBS zna.
to se tie mogunosti za nastavak strunog usavravanja uopte, nije bilo kurseva ili
obuka u organizaciji MZS, a koje su pohaali medicinski radnici kosovskih Srba u
poslednjih nekoliko godina. Sa druge strane, postoje sluajevi u kojima su medicinski
profesionalci, kosovski Srbi, bojkotovali pozive PIS. Na primer, prema podacima iz
optine trpce, regionalni koordinator iz optine trpce je ponudio 2005. godine
specijalizaciju iz porodine medicine doktorima kosovskim Srbima. Meutim, ponuda
je odbijena.
Najvei broj medicinskih profesionalaca u paralelnom sistemu prisustvuje obuci i
konferencijama u Srbiji. Meutim, oni nemaju uvek lak pristup takvom nastavku
strunog usavravanja. Treba napomenuti takoe da osoblje zdravstvenih institucija
kojima upravlja PIS ne moe nastaviti struno usavravanje koje nudi MZS na
Kosovu ili u Srbiji.
Sve ukupno, nedostatak konstruktivne saradnje izmeu dva sistema zdravstva
negativno utie na pacijente kojima je potrebna zdravstvena usluga. Sve dok se ne
usvoji obiman i kompromisan pristup i od strane Pritine i od strane Beograda,
postojanje paralelnih zdravstvenih struktura nastavie da bude opravdavano do
izvesne mere kao zadovoljavanje potreba i pruanje vitalnih zdravstvenih usluga
manjinskim zajednicama.
6. ZAKLJUCI
Kao to je u glavnim crtama dato u izvetaju iz 2003. godine i potvreno u njegovoj
ponovnoj proceni, paralelne strukture nastavljaju da postoje u vie oblasti javnog
sektora. Paralelne strukture predstavljaju veoma ispolitizovan problem. Nastavljanjem
finansiranja ovih struktura, Vlada Srbije nastavlja da vri kontrolu nad delovima
Kosova. Sporna injenica jeste to da su prava i interesi pojedinaca pogoeni
odbijanjem PIS-a i UNMIK-a da priznaju odluke donesene od strane paralelnih
struktura i odbijanjem srpskih vlasti da raspuste ili integriu paralelne strukture.
- 54 Postojanje paralelnih struktura moe biti tetno za vladavinu zakona. Mada, ponekad,
to moe biti dopuna sistemu, pokrivajui praznine i zatim omoguavajui pristup
izvesnim uslugama za pripadnike manjinskih zajednica.
Nepriznavanje od strane PIS-a graevinskih dozvola i katastarskih izvoda koje izdaju
paralelne vlasti moe rezultirati time da stanovnici Kosova izgube svoju imovinu.
Jednako alarmantan je problem dvostruke osude u svetlu paralelnih sudskih odluka
okrunih sudova u Srbiji. UNMIK, PIS bi takoe trebalo da imaju na umu da uenici
sa Kosova koji bi eleli da nastave svoje kolovanje u Srbiji to ne mogu da uine
ukoliko ne priloe dokumente izdate od strane srpskih vlasti.
OEBS smatra da bolnice i druge zdravstvene ustanove pod srpskom upravom su
dokazale da su jo uvek neophodne radi pruanja usluga nekim manjinskim
zajednicama koje izbegavaju da zatrae pomo od kosovskih zdravstvenih ustanova
usred nedostatka poverenja. U mnogim povratnikim oblastima, pruanje usluga
zdravstvenih ustanova je dubinski povezano sa uspehom povratka kosovskih Srba.
Zbog toga je vano da Ministarstvo zdravlja Kosova (MZ) dodeli neophodne resurse i
preuzme proaktivne mere kako bi doprelo do manjinskih zajednica i pomoglo im da
prebrode svoj strah od korienja zdravstvene zatite koju im MZ prua. tavie, oba
ministra zdravlja (MZ i MZRS) bi trebalo da sarauju sa pogledom uprtim za
poboljanje usluga zdravstvene zatite za sve zajednice na Kosovu.
Potrebni su pragmatian pristup i snana posveenost kako bi se realizovalo
rasputanje i integracija paralelnih struktura. Dalje, prihvatanje ovoga bi bio sutinski
deo pregovora o buduem statusu Kosova. Trenutni orsokak bi trebalo da bude reen
politikim sporazumom izmeu PIS i srpskih vlasti o nainima napredovanja. Jedan
nain prilaza ovoj kompleksnoj temi jeste kroz proces decentralizacije. U ovom
pogledu, relevantni uesnici treba da prilikom pregovora o decentralizaciji imaju na
umu da su neka fundamentalna pitanja kao to je jednakost pristupa obrazovanju,
pravo jednakog pristupa zdravstvenoj zatiti, pravo slobode kretanja, vlasnika prava,
i pravo na efikasan pravni lek.
to se tie bezbednosnih pitanja, svi slubenici KPS-a na Kosovu se suoavaju sa
istim tekoama u vrenju svojih dunosti, ukljuujui one koje nastaju zbog
neiskustva, nedostatka prikladne opreme i male plate. Bezbednosna situacija na
severnom Kosovu i naroito u severnom delu Mitrovice/Mitrovic je daleko od
normalne i nastavlja da predstavlja problem za uspostavljanje vladavine zakona i
funkcionalne policijske slube. Pri popravljanju ove situacije, bie teko pronai
reenja koja su od interesa za sve zainteresovane strane na severnom Kosovu:
pojedinane stanovnike, politiko vostvo, policijsku slubu i meunarodnu
zajednicu.
Koja god sredstva i metode meunarodna zajednica i PIS odlue da upotrebe kako bi
reili problem paralelnih struktura tokom reenja statusa i njegove implementacije, oni
moraju uloiti napor da ne otete one koji su u dobroj veri imali koristi od njih ili da
udalje one koji su radili u paralelnim strukturama. Sistem u kojem su zatiena i
sigurna sva narodna prava mora da nadvlada kada se bude reavalo pitanje paralelnih
struktura na Kosovu danas.
- 55 -
Prilog I: Paralelne ustanove obrazovanja na Kosovu

Region Gnjilana /Gjilan
Gnjilane /Gjilan:
Osnovna kola Sveti Sava (Paralovo/Parallov sa ogrankom u selu Pone /Ponesh),
Osnovna kola Bora Stankovi (Koretite/Koretisht i ogranak u Strai/Strazh),
Osnovna kola Petar Petrovi Njego (Gornje Kusce/Kufc e Eprme sa ograncima u
Gornjem Makreu/Makresh i Eprm i Stanioru/Stanishor), Osnovna kola Vuk
Karadi (ilovo/Shillov sa ograncima u Kmetovcu/ Kmetoc, Gornjem/ Livou
Livoc i Eprm i Gnjilanu /Gjilan), Osnovna kola Miladin Popovi (Pasjane/Pasjan),
Osnovna kola Dositej Obradovi (Parte/Partesh i ogranak u selu Donja
Budriga/Budrik e Poshtme), Branko Radievi (Cernica/ Cernic), Ekonomskoposlovna srednja kola (Koretite/Koretishte sa ogrankom u Parteu/Partesh),
Tehnika srednja kola (Gornje Kusce/Kufc e Eprme sa ogrankom u
Parteu/Partesh) i Srednja kola (ilovo/Shillov sa ogrankom u Pasjanu/Pasjan).
Vitina /Viti:
Osnovna kola Marko Rajkovi (Vrbovac/Vrboc sa ogrankom u selu Mogila/
Mogill), Osnovna kola Sveti Sava (Klokot/Kllokot), Osnovna kola Mladen
Markovi (Vitina /Viti, sa ogrankom u selu Bina/ Bin) i Srednja tehnika kola
(Vrbovac/Vrboc).
Novo Brdo/ Novobrd:
Osnovna kola Dositej Obradovi (Prekovce/Prekoc i ogranci u Izvoru i Zebincu/
Zebinc), Osnovna kola Miladin Popovi (Bostane/Boston i ogranak u Staroj
Koloniji) i Osnovna kola Sveti Sava (Jasenovik).
trpce/Shtrpc:
Osnovna kola Staja Markovi (trpce/Shtrpc, sa ograncima u selima Gornja
Bitinja/Biti e Eprme i Suica), Osnovna kola Rajko Uroevi (Gotovua/Gotovush
sa ogrankom u Vii /Vi), Osnovna kola arski odred (Sevce/Sevc sa ograncima u
selima Jaince/Jazhinc i Vrbetica/Vrbeshtic) i Srednja kola Jovan Cviji
(trpce/Shtrpc, sa ogrankom u selu Gornja Bitinja/Biti e Eprme).
Kamenica /Kamenic:
Osnovna kola Trajko Peri (Veliko Ropotovo/Ropotov e Madhe), Osnovna kola
Veljko Dugoevi (Ranilug/ Ranillug), Osnovna kola Desanka Maksimovi
(Kamenica /Kamenic), Osnovna kola Brastva i Jedinstvo (Strezovce/Strezoc),
Osnovna kola 9. maj (Kolole/Kolloleq), Srednja tehnika kola (Kamenica/
Kamenic i Veliko Ropotovo), Gimnazija (Kamenic/Kamenic i Veliko Ropotovo),
Srednja medicinska kola (Veliko Ropotovo/Ropotov e Madhe i Pasjane/Pasjan),
Srednja ekonomska kola (Ranilug/Ranillug i Kusce/Kuhvce) i predkolska ustanova
- 56 Pelica Maja (Veliko Ropotovo/Ropotov e Madhe sa ograncima u Ranilugu/

Ranillug, Korminjanu/ Korminjan, Berivojcu/Berivojc, Domorovcu/Domorovc,
Bou/Bosc, Ajnovcu /Hajnovc, Tomancu/Tomanc i Kamenici /Kamenic).
Region Mitrovice /Mitrovic:

Leposavi/Leposaviq:
Osnovna kola Leposavi (Leposavi/Leposaviq sa ograncima u Drenu,
Joanici/Jashanic i
Kijeviima/Kijeviq), Osnovna kola Vuk Karadi
(Soanica/Soanic sa ograncima u Gornjoj Soanici i Vui/Vu), Osnovna kola
Stana Baanin (Leak/Leshak sa ograncima u Belom Brdu/Belobrad,
Guvnitu/Guvnisht, Miokoviima/Miokoviq, Vraevu/Vraqev, Ostrau/Ostraq,
Donjem Krnjinu/Kmin i Ult, Beluu/Beluq i Bistrici/Bistric), Srednja tehnika
kola Nikola Tesla (Leposavi/Leposaviq) i Srednja poljoprivredna kola
(Leposavi/Leposaviq, izmetena iz Pritine od 1999. godine).
Skenderaj /Srbica:
Osnovne kole u Banji/Baj i Suvom Grlu/Suhogrll.
Zubin Potok:
Osnovna kola Jovan Cviji (Zubin Potok, sa ograncima u Veljem Bregu/Breg i
Madh, Crepulji/Crepul, Kovau/Kova i Drenu), Osnovna kola Blagoje Radi
(Zupe/Zup, sa ogrankom u Rujitu/Rujisht), Osnovna kola Petar Koci
(Brnjak/Brnjak, sa ograncima u Lukoj Reci/Llukarek, Bubama i Banji/Banj),
Srednja tehnika kola Grigorije Boovi (Zubin Potok).
Zvean/Zvean:
Osnovna kola Vuk Karadi (Zvean/Zvean), Srednja kola Zvean
(Zvean/Zvean), Osnovna kola Sveti Sava (erovnica/Zherovnic) i Osnovna kola
Banovi Strahinja (Banjska/ Banjsk).
Vuitrn /Vushtrri:
Osnovna kola Vuk Karadi (Priluje/Prelluzh), Osnovna kola Sveti Sava
(Grace/Grac), Srednja tehnika kola Nikola Tesla (Priluje/Prelluzh) i Srednja
kola 21. novembar (Gojbulja/Gojbul).
Severna Mitrovica /Mitrovic:
Osnovne kole: Branko Radievi i Sveti Sava. Ostale osnovne kole su prvobitno
radile u junom delu optine, ali su preseljene u severni deo nakon konflikta 1999.
godine i nemira u martu 2004. godine. Tu spadaju: Dositej Obradovi, Desanka
- 57 Maksimovi, Miodrag Vasiljevi (osnovna i srednja kola), Veljko Banaevi, Braa

Mihajlovi, Vlada etkovi i Rade Milievi. Srednje kole: Mihajlo Petrovi
Tehnika kola, Medicinska srednja kola Desa Tomovi. Srednje kole Ekonomsko
trgovaka i gimnazija preseljene su iz junog dela u severni nakon konflikta dok jo
jedna gimnazija i srednja kola iz Vuitrna sada rade u severnom delu.
Region Pei /Pej
Pe /Pej:
Osnovna kola Janko Jovievi (Goradevac/Gorazhdec), Gimnazija Sveti Sava
(Goradevac/Gorazhdec), Ekonomska kola Mileva Vukovi (Goradevac/Gorazhdec )
i Tehnika kola (Goradevac/Gorazhdec).
Klina /Klin:
Osnovna kola (Vidanje Videj to je pod-ogranak kole u Osojanu/Osojan).
Istok/ Istog:
Osnovna kola Rado Toi (Osojane/Osojan), Osnovna kola Jedinstvo (Crkolez/
Crkolez) i istureno odeljenje srednje kole iz Goradevca /Gorazhdec u
Osojanu/Osojan.
Region Pritine /Prishtin
Kosovo Polje/ Fush Kosov:
Osnovna kola Aca Marovi (Bresje), Istureno odeljenje osnovne kole Aca Marovi
(Kuzmin), Osnovna kola Vuk Karadi (Bresje), Osnovna kola Ugljare
(Ugljare/Uglar), Osnovna kola Aca Marovi (Batuse/Batush), Jaslice Naa radost
(Ugljare/Uglar) i Srednja medicinska kola (prethodno locirana u Svetom Savi,
preseljena u selo Lepina/Lepi u optini Lipljan/Lipjan). Biva kola Sveti Sava
(Bresje) radi pod izvrnom odlukom SPGS-a. Ova kola se nalazi u govornom
podruju koje je preteno albansko. kola je na poetku funkcionisala odvojeno sa
korienjem istih prostorija i sa razdvojenom upravom iz rukovodeeg kadra kola
Sveti Sava i Hivzi Sylejmani. Predlozi optinskog Odeljenja za obrazovanje da se
uspostavi zajedniki kolektiv i upravna struktura naili su na otpor osoblja iz redova
kosovskih Srba i bili su odbijeni, jer bi se to tumailo kao prihvatanje kosovskog
obrazovnog sistema i kolskog programa. (Jutarnja smena uenika kosovskih Srba i
Roma jo uvek radi pod Ministarstvom prosvete i sporta Srbije).
Pritina /Prishtin:
Osnovna kola Kralj Milutin (Graanica/Graanic), Srednja medicinska kola
(Graanica/Graanic), Osnovna i Srednja muzika kola (Graanica/Graanic),
Srednja arhitektonsko-saobraajna kola
(Graanica/Graanic), Predkolska
ustanova urevak (Graanica/Graanic), Osnovna kola Sveti Sava
- 58 (Suica/Sushic), Elektrotehnika srednja kola (Suica/Sushic), Osnovna kola

Miladin Miti (Laplje Selo), Gimnazija (Laplje Selo/Llapnasell), Srednja tehnika
kola (Preoce/Preoc) i Osnovna kola D. Prica (Donja Brnjica Bernic e Poshtime).
Lipljan /Lipjan:
Osnovna kola Braa Aksi (Lipljan/Lipjan, i etiri isturena odeljenja u Rabovcu
Rubofc, Suvom Dolu/Suhadoll, Novom Naselju/ Lagje e Re i Starom Gracku /Grack
e Vjetr), Osnovna kola (Janjevo/ Janjev), Knez Lazar (Donja Guterica/Gushteric
e Ult sa tri isturena odeljenja u Dobrotinu/Dobratin, Livau/Livagj i Gornjoj
Guterici/Gushteric e Eprme), Osnovna kola Vuk Karadi (Lepina/Lepi i isturena
kola u Skulanevu/Skullan), Srednja kola SAGS sa dva ogranka Gimanzija
(Lepina/Lepi) i Poljoprivredna kola (Donja Guterica/Gushteric e Ult).
Obili/ Obiliq:
Osnovna kola Branko Radievi (Obili/ Obiliq), Osnovna kola Dositej Obradovi
(Crkvena Vodica /Caravodic), Osnovna kola Milan Raki (Babin Most/ Babimoc) i
Osnovna kola Sveti Sava (Plemetina /Plemetin i dva isturena odeljenja srednje kole
u Graanici/Graanic).
Region Prizrena
Orahovac /Rahovec:
Osnovna kola Vuk Karadi (Gornji Orahovac/Orahovac), Osnovna kola Svetozar
Markovi (Velika Hoa /Ho e Madhe) i Gimnazija (Gornji Orahovac/Orahovac).
Jo jedna osnovna kola po imenu Dositej Obradovi (Gornji Orahovac/Orahovac)
postoji samo na papiru. U stvarnosti, uenici su upisani u Vuk Karadi a nastavno
osoblje je spojeno iz obeju kola.
Draga /Dragash:
Osnovna kola Nezim Berati (Draga/Dragash), Osnovna kola 22. decembar
(Restelica/Restelic)108, Osnovna kola 5. oktobar (Kruevo/Krushev), Osnovna
kola 25. Maj (Vranite/Vranisht), Osnovna kola Zenun Zenuni (Brod), Osnovna
kola 9. maj (Rapa/Rapq) i Srednja kola Rudi Beria (Draga /Dragash).
108
OEBS slubenici su obaveteni u januaru 2007 da uenici u Restelica/Restelic rade po programu

PIS-a i MONT-a.
- 59 -
Prilog II: Paralelne zdravstvene ustanove na Kosovu
Region Gnjilana /Gjilan

U optini Gnjilane/ Gjilan postoji dnevna internistiko-pedijatrijska bolnica Dr.
Josif Vasi, u selu ilovo/Shilov, koja prua sekundarnu zdravstvenu zatitu, i Dom
zdravlja u selu ilovo/Shilov. Uz to, vie ambulanti prua osnovnu zdravstvenu
zatitu u selima ilovo/Shilov, Gornje Kusce /Kufc e Eprme, Kmetovce /Kmetovc,
Stanior/Stanishor,
Koretite/Koretisht,
Pone/Ponesh,
Paralovo/Parallov,
Parte/Partesh, Budriga/Budrik, Pasjane/Pasjan i postoji crkvena ambulanta u
Gnjilanu /Gjilan.
U optini Vitina /Viti dve ustanove paralelne zdravstvene zatite zvane porodini
medicinski centri nalaze se u selima Klokot/Kllokot i Vrbovac/Verbovc (oba pruaju
osnovnu zdravstvenu zatitu).
U optini trpce/Shtrpc postoji vie (11) paralelnih zdravstvenih institucija: u
trpcu/Shtrpc Dom Zdravlja trpce (uglavnom centar za osnovnu zdravstvenu
zatitu, koji takoe prua i neke od sekundarnih medicinskih usluga kao to su
ortopedske usluge i manji hirurki zahvati); ambulanta u selu Drajkovce/ Drajkofc
(objekat osnovne zdravstvene zatite (multietniki, koriste ga i PIS/MZ i sistem
Ministarstva zdravlja Srbije); ambulanta u selu Brezovica/Brezovic (osnovna
zdravstvena zatita); ambulanta u selu Sevce/Sevc (osnovna zdravstvena zatita);
ambulanta u selu Gotovua/Gotovusha (osnovna zdravstvena zatita); ambulanta u
selu Jaince/Jazhinc (osnovna zdravstvena zatita); centar za prvu pomo u selu
Donja Bitinja/Biti e Poshtm (osnovna zdravstvena zatita); centar za prvu pomo u
selu Vrbetica/Verbeshtic (osnovna zdravstvena zatita); centar za prvu pomo u selu
Suie/Sushiq (osnovna zdravstvena zatita); centar za prvu pomo u selu Gornja
Bitinja/Biti e Eperme (osnovna zdravstvena zatita); centar za prvu pomo u
kolektivnom centru Lahor (osnovna zdravstvena zatita).
U optini Kamenica/Kamenic Centar za porodinu medicinu u Ranilugu/ Ranilug,
ambulanta Centra za porodinu medicinu u Kamenici/ Kamenic i devet (9) drugih
ambulanti koje se nalaze u Gornjem Korminjanu /Korminjan i Eprm, Velikom
Ropotovu/Ropotov e Madhe, Boscu/Bosc, Ajnovcu/Hajnoc, Kololeu/Kolloleq,
Domorovcu/Domoroc, Boovcu/Bozhevc, Rajanovcu/Rajanoc i Buincu/Bushinc i
pruaju osnovne zdravstvene usluge.
U optini Uroevac/Ferizaj nema paralelnih zdravstvenih struktura. Meutim,
postoji tim doktora, kosovskih Srba iz ambulante u Guterici/Gushteric, u optini
Lipljan/Lipjan, koji, u saradnji sa lokalnim vlastima, vri redovne posete povratnicima
u Babljaku. U osnovi, paralelna sluba zdravstvene zatite u Babljaku/ Bablak sastoji
se od doktora i medicinskog osoblja koji poseuju Babljak /Bablak kako bi se susreli
- 60 sa povratnicima i doneli im lekove. Ambulanta u Guterici/Gushteric je paralelna

struktura. Optina je u prolosti pruala prevoz ovim lekarima i medicinskom osoblju;
trenutno, nije im vie potreban, ali optina je spremna da im ga obezbedi, ako je
potrebno. Optinski slubenik za zajednice susreo se sa upravom ove ambulante, a
optina Uroevac/Ferizaj je bila svesna da je ovo paralelna struktura, ali je elela da
pomogne povratnike u ovom pogledu.
U optini Novo Brdo /Novobrd postoje dve paralelne ustanove zdravstvene zatite
ambulanta koja se nalazi u Jasenoviku i porodini medicinski centar koji se nalazi u
Prekovcu/ Prekoc. Nijedan nema posebno ime i oba pruaju samo osnovnu
zdravstvenu zatitu.
Region Mitrovice/ Mitrovic

U optini Zubin Potok jedna zdravstvena stanica (koja prua osnovnu zdravstvenu
zatitu lekari opte prakse i specijalisti i medicinske sestre, ali bez bolnikog
leenja) i tri ambulante koje su popunjene medicinskim sestrama i samo jednom
nedeljno ih poseuje doktor u udaljenim selima.
U optini Leposavi/ Leposaviq jedna zdravstvena stanica (koja prua osnovnu
zdravstvenu zatitu lekari opte prakse i specijalisti i medicinske sestre, ali bez
bolnikog leenja) i tri ambulante koje su popunjene medicinskim sestrama i samo
jednom nedeljno ih poseuje doktor u selima Kaljin (kosovski Bonjaci), Soanica/
Socanice (kosovski Srbi), i Leak /Leshak (kosovski Srbi).
U optini Zvean /Zvean jedna zdravstvena stanica u gradu i tri ambulante u selima
Grabovac/Graboc, erovnica/Zherovnic i Banjska/Banjsk. Sve pomenute
zdravstvene ustanove pruaju osnovnu zdravstvenu zatitu.
U severnoj Mitrovici /Mitrovic jedna bolnica i jedna zdravstvena stanica kao i
jedna ambulanta koja se nalazi u Suvom Dolu/Suhodolli i jedna ambulanta koja se
nalazi u Studenskom centru (domu). Bolnica u severnoj Mitrovici/Mitrovic prua
sekundarnu zdravstvenu zatitu, dok sve ostale pomenute ustanove pruaju osnovnu
zdravstvenu zatitu.
U junoj Mitrovici /Mitrovic Nakon konflikta 1999. godine, mitrovaka bolnica
ostala je u severnom delu dok je dom zdravlja (ambulanta) u junom delu pretvoren u
adaptiranu bolnicu za osnovnu zdravstvenu zatitu. Ambulantom u junom delu
upravlja Ministarstvo zdravlja PIS-a. U junom delu grada postoje pripadnici raznih
manjinskih zajednica (Bonjaci, Turci, Akalije), ali samo petoro pripadnika kosovske
srpske zajednice ivi u selu Svinjare. Ne postoje paralelne zdravstvene strukture u
junom delu Mitrovice/Mitrovic.
- 61 U optini Srbica/Skenderaj Dve ambulante funkcioniu u optini, jedna u selu

Banja/ Baj, a druga u Suvom Grlu/ Syrigan i pruaju osnovnu zdravstvenu zatitu i
manje hitne tretmane.
U optini Vuitrn/Vushtrri trenutno postoje etiri paralelne zdravstvene ustanove
jedan Dom Zdravlja koji je svojevremeno radio u Obiliu/Obiliq, ali sada
funkcionie u Priluju /Prelluzh; dom zdravlja odrava tri ogranka u obliku
ambulanti u Gracu /Grac (est sestara i dva radnika logistike), Gojbulji/ Goibul (pet
sestara, jedan u logistici i jedan uvar); i u Banjskoj/Banjsk (jedna sestra i jedan u
logistici).
Region Pei /Pej
U optini Pe /Pej ambulanta u Goradevcu prua osnovne zdravstvene usluge.
U optini Istok/Istog postoje ambulante u tri (3) sela - Osojane /Osojan, Crkolez/
Crkolez i Suvo Grlo koje pruaju osnovnu zdravstvenu zatitu.
U optini Klina /Klin nema medicinskih ustanova ili zdravstvene stanice. Kosovski
Srbi idu u ambulantu u Osojanu/Osojan, selu koje se nalazi u optini Istok. Meutim
postoji kua u Vidanju/Videj gde mobilni medicinski tim iz zdravstvene stanice iz
Osojana/Osojan vri medicinske preglede. Takoe, tri medicinske sestre su zaposlene
od strane MZRS i one rade na poziv pacijenata kosovskih Srba (poseujui pacijente u
njihovim kuama).
Region Pritine /Prishtin

U enklavi Graanica/Graanic centar za osnovnu zdravstvenu zatitu jeste
zdravstvena stanica u Graanici/Graanic koja ima ambulante u sledeim selima pod
svojim okriljem: Laplje Selo/Llapnaselle, Preoce/Preoce, aglavica Cagllavic, Donja
Brnjica /Brnice e Ult, Suica/ Sushic, Slivovo/Sllivov i Prekovce/Prekovc
(optina Novo Brdo/Novaberd).
Centar za sekundarnu zdravstvenu zatitu je Kliniko-bolniki centar Pritina
(KBC), koji se nalazi u Graanici/Graanic i ima sledee objekte pod svojim
okriljem: Ginekoloku kliniku Majka devet Jugovia, Graanica/Graanic;
Hirurku kliniku Simonida, Graanica/Graanic; Internistiko-pedijatrijsku kliniku
Kralj Milutin, Laplje Selo/Llapnaselle; Radioloki kabinet (RTG),
Graanica/Graanic; Mikrobiologiju, Graanica/Graanic; delovi prizrenske bolnice
u Orahovcu /Rahovec, ambulante u Velikoj Hoi/Hoca e Madhe, Osojanu/Osojan,
Goradevcu/Gorazhdec, Dragau/Dragash su takoe pod nadzorom i na platnom
spisku Kliniko-bolnikog centra Pritina (lociranog u Graanici /Graanic).
- 62 U optini Kosovo Polje/Fush Kosov postoje tri paralelne zdravstvene ustanove

koje pruaju osnovne zdravstvene usluge i locirane su u selima Ugljare/Uglar,
Kuzmin i Batuse/Batushe.
U optini Lipljan/Lipjan postoji jedna zdravstvena stanica koja se nalazi u Donjoj
Guterici /Gushteric e ult, koja prua osnovne i sekundarne usluge, i jedanaest (11)
ambulanti, koje pruaju osnovne zdravstvene usluge, u sledeim gradovima/selima:
grad Lipljan/Lipjan, Gornja Guterica /Gushteric e Eprme, Rabovce/ Rubovc, Staro
Gracko/Grack e Vjetr, Novo Naselje /Lagje e Re, Suvi Do/Suhadoll, Lepina/Lepi,
Livae/ Livagj, Skulanevo /Skullan, Dobrotin/Dobratin, Janjevo/ Janjev.
U optini Obili /Obiliq postoje etiri ambulante koje pruaju osnovnu zdravstvenu
zatitu u Obiliu/ Obiliq (mada ne postoji stalni kolektiv, ve doktori koji dolaze u
posete, od marta 2004. godine) i u selima Crkvena Vodica /Caravodic, Plemetina
Plemetin i Babin Most/Babimoc. Za sekundarnu zdravstvenu zatitu u sluaju
ozbiljnih zdravstvenih problema, pacijenti se usmeravaju u bolnice u Mitrovici/
Mitrovic, Graanici/Graanic ili Lapljem Selu/Llapllaselle. Glavna ambulanta je
ranije bila u Obiliu /Obiliq, ali je nakon 1999. godine preseljena u Priluje /
Prelluzhe u optini Vuitrn/Vushtrri. Ova glavna ambulanta sada snabdeva ostale
etiri pomenute lekovima i ima nadzornu ulogu kao veza sa MZS-om.
Region Prizrena
U optini Prizren postoje dve paralelne zdravstvene stanice (ZS) koje pruaju
osnovnu zdravstvenu zatitu, obe pod upravom ZS u trpcu/Shtrpc. Jedna se nalazi
u Sredskoj/Sreck,, kosovskom srpskom selu sa 110 stanovnika, svi kosovski Srbi, a
druga je locirana u Munikovu /Mushnikov, multietnikom selu sa 1370 kosovskih
Albanaca, 140 kosovskih Bonjaka i 90 kosovskih Srba. (Izvor decembar 2005.
Profili sela izraeni od strane OT Prizren). Treba spomenuti, postoji jo jedna ZS u
selu Munikovo /Mushnikov, kojom upravlja Direkcija za zdravlje iz Prizrena.
U optini Orahovac postoje dve paralelne ambulante (osnovna zdravstvena zatita) u
Orahovcu i u selu Velika Hoa (bez posebnog naziva).

Paralelna Struktura Na Kosovu Osce

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Paralelna Struktura Na Kosovu Osce

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

PARALELNE STRUKTURE NA KOSOVU

3. PARALELNE ADMINISTRATIVNE STRUKTURE KOJE IMAJU

-4Privremena administracija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK)

kola Kosovske policijske slube (KPS)

III. REZIME IZVETAJA

Potranja za paralelnim strukturama povezana je sa nastavljenom

Nedostatak poverenja kosovskih Srba u UNMIK i PIS koji je i dalje prisutan

I na kraju, politika situacija i pitanje nerazreenog statusa predstavljali su

Mnoge od ovih taaka ilustrovane su u poetnom poglavlju izvetaja koji govori o

U svrhu ovog Izvetaja, upuivanje na severno Kosovo obuhvata optine Leposavi/Leposaviq,

-7meunarodni akteri) i lokalni organi vlasti na Kosovu moraju odgovoriti i razreiti

-8prihoda obezbeeni od strane paralelnih struktura predstavljaju znaajan faktor koji

Prva kategorija ima za cilj da smanji potranju za uslugama paralelnih

Druga kategorija ima za cilj da smanji ponudu paralelnih slubi pregovorom sa

Trea kategorija ima za cilj da stavi u primenu odreene politike/mere koje

Sve tri kategorije preporuka neophodne su kako bi se smanjila i eventualno

- 10 Srba sa konkurentnim platama. UNMIK bi trebalo da ubedi srpske vlasti da

UNMIK i PIS, posebno Ministarstvo pravde ( MP), trebalo bi da reafirmiu

Meunarodna zajednica bi trebalo da podri razvoj KPS-a u smislu adekvatne

Poto za veinu Srba na Kosovu, percepcije o njihovoj bezbednosnoj situaciji

Meunarodna zajednica bi trebala brzo i efikasno da pokae prave injenice u

Optinska vea za bezbednost zajednice i posebno, Lokalni odbori za javnu

PIS mora izdvojiti budet kako bi osigurao da su zadovoljene potrebe

PIS bi mogao da uspostavi Specijalan fond za obrazovanje manjina; kojim

PIS bi trebalo da odgovori na aktuelne potrebe za obrazovanje na jeziku

Ministarstvo zdravlja (MZ) bi trebalo da uspostavi visoko-kvalitetne

PIS bi trebalo na efikasan nain da odgovori na nekoliko sutinskih pitanja

- 12 medicinskog kadra; nedostatak specijalizovane opreme i transportnih

Meunarodna zajednica bi mogla ustanoviti pravnu pretpostavku

Mogla bi biti uspostavljena komisija za sudsko preispitivanje pod

UNMIK bi mogao da razmotri uspostavljanje postupka za prenos

Mogao bi biti formiran mehanizam za razreavanje situacije u kojima

- 13 obrazovni sistem decentralizovan, mogli bi biti razmotreni kao korisni primeri

PIS bi trebalo da ima za cilj da nastavi sa poboljavanjem kvaliteta prosvetnih

PIS mora osigurati da optinski fondovi budu iskorieni za subvencionisanje

Nakon sporazuma, PIS bi trebalo da zapone sa integracijom paralelnih

Pitanje pruanja adekvatnih usluga zdravstvene zatite za manjinske zajednice

C. Mere primene politike

Meunarodna zajednica bi trebalo da osigura da bilo koji sporazum o statusu

Meunarodna zajednica bi takoe trebalo da osigura da bilo kakav sporazum o

Specijalni predstavnik generalnog sekretara za Kosovo UNMIK-a (SPGS)

Sve manjinske zajednice trebalo bi u potpunosti da budu konsultovane o bilo

Mora se osigurati ravnopravan pristup zaposlenju za struna lica iz reda

- 15 zajednica. Medicinska struna lica iz svih manjinskih zajednica trebalo bi da

- 17 upravom UNMIK-a je bio stavljen na raspolaganje stanovnicima koji ive u svim

1.2. Struktura postojeih paralelnih sudova

- 18 OEBS je naiao na znaajne potekoe u pridobijanju konkretnih informacija o

1.2.1 Region Mitrovica /Mitrovic

- 19 zajednicama na Kosovu, ili kada se nepokretna imovina nalazi na Kosovu. Ovo je

- 20 1.3. Aktivnosti paralelnih sudova i reakcije

Rizik od protivrenih presuda, javne konfuzije i duplih trokova

Razni problemi javljaju se usled preklapanja nadlenosti. Na primer, kada su donete

- 24 okrivljenika tuilac je odluio da odloi istragu dok se osumnjieni ne vrati na

Sud je zasnivao svoju odluku na lanu 389(1) taka 3 PZKPK.

- 25 jednostavno nisu zakonski pravosnane. Alternativno, mogli bi da se stvore

PARALELNE STRUKTURE BEZBEDNOST

2.1. Uvod Istorijat

2.2. Razvoji i sadanja situacija

- 27 Kosova su pod komandom kosovskih Srba u slubi KPS, i sada se prisustvo

Policijska stanica u Leposaviu/Leposaviq preneta je decembra 2003; Policijska stanica u

15. jula 2006. dolo je do verbalnog i fizikog okraja izmeu zamenika

3. PARALELNE ADMINISTRATIVNE STRUKTURE KOJE

- 30 Problemi koji su opisani u ovom odeljku potiu od nelegalnosti dokumenata koje