Dragoljub B.

orevi
Mainski fakultet u Niu
Srbija

INTERKULTURALIZAM POELJAN ISHOD RELIGIJSKOG

DIJALOGA
(Nekoliko predloaka za razmiljanje)1
Postavlja se, takoe, i vano pitanje ta podrazumevamo pod
dijalogom. Ako je re o teolokom dijalogu u uem smislu, smatram da je on s islamom nuno neproduktivan. Ali, ako se radi o
dijalogu civilizacija i kultura, ako se radi o poznavanju i uzajamnom potovanju i ravnopravnom uvaavanju razliitosti, onda
je to sasvim druga stvar... Dijalog treba spustiti (a u stvari podii!)
na nivo razgovora o moralnom, etikom minimumu, zajednikom
imenitelju ljudskosti, a ne iscrpljivati se u debatovanju o teolokim koncepcijama koje su bitno razliite i meusobno nesvodljive.
Darko Tanaskovi

Sociolog religije, koji obitava i deluje u prostoru preteno obojenom pravoslavljem, ispisuje neto redova o interkulturalizmu kao poeljnom ishodu
religijskog dijaloga i to dijaloga hrianstva i islama svestan da u neemu
grei, ali ne znajui tano gde, kada i o emu. Stoga se unapred izvinjava za
mogue omake, trai oprost i, pogotovo, ite pomo.
***
Mi u Srbiji ne poznajemo islam. U nas se dovoljno ne poznaju islam i
islamska kultura, iako smo ve est vekova u direktnom dodiru. Zaudo, najmanje se znaju i istrauju domai islam i islamsko stanovnitvo od Kosova
i tzv. Preevske doline, preko Sandaka i Beograda, do Novog Sada i Subotice
nasuprot poprilinom praenju udaljenog islama, onog u Iranu i Avganistanu
ili na Arabijskom poluostrvu.
Mi u Srbiji ne poznajemo muslimansku svakodnevicu. Mi, zapravo,
nismo upoznati o tome kako domaa muslimanska populacija ivi svoj islam u
okrilju Islamske zajednice i van nje u svakodnevici. Moe se otvoriti, primera
radi, niska upitnosti o religijskom poloaju muslimana: Kakvi su vernici, ako su
vernici? Kakva im je religijska praksa a kakva svest? Da li je dolo do atrofije
1
Spremljeno u okviru projekta Kultura mira, identiteti i meuetniki odnosi u Srbiji i na
Balkanu u procesu evrointegracije (149014D), koji se izvodi na Filozofskom fakultetu u Niu, a
finansira ga Ministarstvo nauke i tehnolokog razvoja RS.

27

Dragoljub B. orevi, Interkulturalizam poeljan ishod religijskog dijaloga

28

verskog ponaanja? Je li nastupila dekompozicija religijske svesti? Dokle su

prodrli uinci sekularizacije? ta je sa uplivom modernizacije u tradicionalne
obiaje? Malo se zna i o Islamskoj zajednici kao verskoj strukturi. Hoe se kazati: mi jesmo naelno spremni za dijalog sa islamom i racionalna je to odluka,
ali smo nedovoljno opremljeni nunom empirijskom evidencijom.
Mi se u Evrpi moramo osloboditi konfesiocentrizma. Od slinih manjkavosti pate Evropa i Evropljani, hrianstvo i hrianske konfesije. Oni se, najpre, moraju osloboditi ekstremnog evropocentrizma u susretu sa islamom. Islam
i muslimani su tu, i njihova datost treba se shvatiti kao bogatstvo i pretvoriti u
kulturnu dobit. Sa druge strane, hrianstvo se mora otarasiti religiocentrizma i
prihvatiti injenicu koegzistencije sa islamom, a hrianske konfesije konfesiocentrizma i govora o nekakvom predziu i brani pred islamom i muslimanima.
Mi se u Evropi moramo osloboditi straha od islama. Mnogi se Evropljanin boji promene konfesionalne panorame stanovnitva. Do nje e doi, ali
ne u spektakularnim razmerama, jer izvorne konverzije na islam jo su zanemarljive, individualne su i predstavljaju stilizovane koncepte raskida sa hrianstvom. Panorama e biti neto vie islamski obojena, no ostati vema hrianska. Dakako, jeste neminovnost da emo se svi mi hriani i muslimani Evrope sve vie kretati od religije sudbine prema religiji izbora.
Evropljani (hriani i muslimani) moraju se sviknuti s religijom
izbora. Pri masovnim preobraanjima u prolosti, u dugom vremenskom trajanju odigravao se dramatian i dalekosean proces preveravanja hriana: oni,
vie silom i radi golog opstanka nego milom i radi povlastica, naputaju pradedovsku veru i prigrljuju, na primer, islam njima stranu religiju i kulturu. Naravno, ovde nema govora o prelazu sa religije sudbine na religiju izbora. Ali kada u moderno ureenom, multikulturnom i vieverskom drutvu, svejedno naem ili francuskom, punoletni graanin slobodno, svojevoljno i artikulisano pree, ako jeste Srbin, iz pravoslavlja na protestantizam ili, Francuz li je, iz katolianstva u pravoslavlje, onda imamo posla sa onim to se formulie reenicom
prelaz sa religije sudbine na religiju izbora. On je izabrao, i to njegovo pravo
je rezultat razvoja verskih sloboda i demokratije. U budunosti mnogi evropski
musliman birae na religijskom tritu, tj. kretati se od religije sudbine prema
religiji izbora.
ta je multikulturalno a ta interkulturalno drutvo? Kako je to J.
Kardos svedeno pokazala: Multikulturalno drutvo bi trebalo imati karakteristike drutva u kome razliite etnike grupe ive zajedno ali bez interakcije. U
njemu se manjinske grupe pasivno toleriu, ali nisu prihvaene od strane veinske grupe. Interkulturalno drutvo bi trebalo definisati kao drutvo gde razliite
grupe ive zajedno, razmenjuju ivotna iskustva, potuju meusobno razliite
stilove ivota i vrednosti.
Evropskim muslimanima odgovara interkulturalnost!? Muslimani
Evrope jesu izmeu multikulturalizma i interkulturalnosti, ali interkulturalizam,
kao teorijski i praktini model, jeste neto razliito od multikulturalizma, preSocioloka lua II/1 2008

29

Dragoljub B. orevi, Interkulturalizam poeljan ishod religijskog dijaloga

ciznije njegovim se zaivljavanjem tei kvalitetnijoj zajednici u kojoj manjinske etnike i verske grupe nee biti potpuno integrisane niti apsolutno asimilovane. Zadrae svaku vrstu samosvojnosti i, u ravnopravnoj interakciji, razmenjivae meusobno i sa dominantnom kulturom kulturna i druga dobra.
Interkulturalnost kao darivanje. Parafrazirajui naslov znane studije
Marsela Mosa, saradnika Emila Dirkema i naslednika na sociolokoj katedri Sorbone Ogled o daru, moe se rei da hrianstvo i islam u Evropi treba naterati,
ako ve nisu spremni, na kulturno darivanje, na razmenu, primanje i davanje. A
ta je drugo interkulturalizam, ako ne razmena? I do sada je bilo razmene, no ne
dovoljno. Naravno da u hriana i muslimana takvo ponaanje nije bilo, niti sada jeste, racionalno artikulisano i strateki osmiljeno, ve je plod vievekovnog
ivota u okruenju veinskih etniciteta i religijskih kultura. Moda je i rezultat
borbe za goli opstanak. Narodnosni instinkt poruivao je: Uvek smo u okruenju veinske i jae kulture, prilagodimo se, uzmimo od nje ono to je dobro i
korisno, preradimo ga na svoj nain, podarimo njoj i neto nae, samosvojno
i preiveemo.
Prizemljivanje dijaloga. Ako se dijalog, u uem teolokom smislu,
izmeu hrianstva i islama ostavi uenim bogoslovima neki, kao D. Tanaskovi, tvrde da je on nuno neproduktivan onda sociologu religije preostaje da ga razume i spusti na prizemnije nivoe. Tako, na primeru konkretne
zemlje ovde Srbije, on se da ralaniti na dva podnivoa: a) na podnivo meusobnih odnosa Srpske pravoslavne crkve, Rimokatolike crkve i Islamske
zajednice, kada ekumenski odnosi, dijalog i tolerancija jesu ili bi mogli biti,
nema spora, vaan zalog demokratizacije i izgradnje interkulturnog drutva; i b)
na podnivo meusobnih odnosa u lokalnoj zajednici tamo gde i pulsira ivot i
gde izistinski, u praksi, treba dokazati ekumenizam, dijalog i toleranciju, odnosno izvornost religije kao neizostavne kulturne injenice.
Dijalog u lokalnoj zajednici I. Podnivo B dijaloga, onaj u lokalnoj
zajednici, od sutinskog je znaaja, jer se tie ivih ljudi i gradi interkulturalne pretpostavke. Verske stareine morale bi prema potrebi i povremeno razreavati iskrsle verske tekoe na terenu, tamo gde se zapravo i odvija istinski religiozni ivot. Primera radi, zato ne bi sve registrovane verske zajednice u Niu
zajednikim saoptenjem osudile neprestano skrnavljenje nacionalistikim grafitima (pre koju godinu desilo se i paljenje) lokalne damije, kulturnog spomenika pod zatitom drave?
Dijalog u lokalnoj zajednici II. Ili, to se u lokalnoj zajednici ne ujedine
napori religijskih ustanova u haritativnoj delatnosti? Zar na promociji knjige,
svejedno laikog ili religioznog autora, o naciji i veri, ratu i miru, dijalogu i toleranciji... ne mogu sedeti jedan uz drugog lokalni pravoslavni i rimokatoliki
svetenik, protestantski propovednik i imam? Gde su vrli religijski poslenici u
estim dijalokim emisijama na sve brojnijim lokalnim televizijama? Nema ih
skupa ni na znaajnim lokalnim manifestacijama!
Blagotvorno delovanje prizemljenog dijaloga. Prizemljeni dijalog
i te kako bi blagotvorno delovao u lokalnim sredinama u selu, kvartu, gradu,
Socioloka lua II/1 2008

Dragoljub B. orevi, Interkulturalizam poeljan ishod religijskog dijaloga

30

okrugu na meusobne odnose ljudi razliitog verskog, nacionalnog i kulturnog identiteta. To bi bio jedan od vanijih puteva spreavanja da se, iz ko
zna kojih, najee iracionalnih, razloga trve i mrze pravoslavac i katolik, hrianin i musliman, premda stoleima ive na istoj teritoriji, u susedstvu i
izmeani.
***
Sociolog religije, polazei od gornjih predloaka, nudi na diskusiju kljunu tvrdnju: nikoji visokoparni bogoslovski dijalog hrianstva i islama, inae
neophodan kao hleb nasuni, nee se ovaplotiti ako ne vodi rauna o realnoj
zbilji, neposrednoj zajednici i konkretnim ljudima; i ako ne razastire pretpostavke za gajenje interkulturalnih odnosa. Jer, nije sasvim srea u tome da Pravoslavac, Katolik i Musliman ive jedan pored drugoga kao kamen pored kamena
podnosei se i ne dodirujui. Bogatstvo jeste ba u tome da se, meajui kao ivi stvorovi, meusobno darivaju celinom razliitosti, razmenjuju sa najboljim
izdancima sopstvene kulture, gde je vera samo jedan bitan sastojak, i izdiu
iznad ogranienja sudbine.
Literatura
, . (2007), , :
, . . , .
185195, , .
imi, E. (2005), Iskuenja zajednitva, Sarajevo, Did.
orevi, D. B. (2003), Pravoslavlje i islam: dodirne take, NUR br. 38, str. 5052.
____ (2007), , ,
.
, . ., , . . (.) (2007), , , .
____ (2003), Islam at the Balkans: in the Past, Today and in the Future, Ni, YSSSR.
Eagleton, T. (2006), Sveti teror, Zagreb, Jasenski i Turk.
Islam: Objava i Predaja, Vjera, Klasino i moderno muslimansko miljenje (2006), Sarajevo, Franjevaka teologija.
, . (2005), , , .
, . . . (1995), , ,
.
, . (2007), , , .
Mesi, M. (2006), Multikulturalizam, Zagreb, kolska knjiga.
, . (2004), , , , .
, . . (2007), : , : , . .
, . 179183, , .
MUHAMED (S. A. V. S.) uzvieni moral bojeg poslanika (2006), Beograd, Kulturni
centar I. R. Irana u Beogradu.

Socioloka lua II/1 2008

31

Dragoljub B. orevi, Interkulturalizam poeljan ishod religijskog dijaloga

, . (2007), , , I, . 205228, ,
.
Ramet, S. P. (2006), Religija i politika u vremenu promene: katolike i pravoslavne
crkve u centralnoj i jugoistonoj Evropi, Beograd, Centar za enske studije i
istraivanje roda, Rekonstrukcija enski fond.
, . (1994), : , . , .
, . .
____ (2004), Drama razumevanja: od kulture govora prema kulturi razgovora,
Beograd, igoja tampa.
Vukomanovi, M. i M. Vuini (prir.) (2001), Religije Balkana: susreti i proimanja.
Beograd, CIREL BO.
____ (2003), Religijski dijalog: drama razumevanja, Beograd, CIREL BO.
Wink, W. (2005), Isus i nenasilje: trei nain, Osijek, Centar za mir, nenasilje i ljudska
prava.

Socioloka lua II/1 2008