.

,"

1_( "

SOCIOLOKA BIBLIOTEKA

sveska

etvrta

REDAKCIONI ODBOR

dr Cvetko Kosti
d,' Radomir Luki
d,' Milan Milutinovi
dr Vladimir Rakovi
dr Ilija Stanoji

GLAVNI UREDNIK

dr RadomiT

dr CVETKO KOSTI

Luki

BOR
I OKOLINA
-

socioloka ispitivanja

Ilustruje:
ore Andrejevi

Kun

SA VREMENA KOLA

Beograd, 1962,

SADRAJ
PREDMET f METOD .""T,.

I OD SELA DO GRADA 1. Selo - 2. Rudnik i "arija" --'3. "Zatrovano podruje" - 4. Drutvene borbe 5. Grad II OSNOVNE INSTITUCIJE
1. Zemljina svojina - 2. Radniki saveti 3. Komuna - III PRIMARNE GRUPE I DRUTVENI AGREGATIL Porodica - 2. Susedstvo
3. Drutveni agregati ~ IV DRUTVENE KAT;EGORIJE - 1. Seljaci 2. Radnici 3. Seljaci - industrijski radn~ci
4. Strunjaci
5. Zanatlije i trgovci - ---'6. Penzioneri i invalidi rada - -

10 JUN ?nn4'
...... -..

,""

V DRUTVENI PROCESI 1. Industrijalizacija - 2. Urbanizacija - 3. Akon;l.Odacija - 4. Asimilacija 5. Sukobi - VI DRUTVENA PITANJA - 1. Stambeno pitanje - 2.' Vaspitanje
3. Dokolica 4. Devijacije
ZAKLJUAK

23
24

32
41
46
55

63
67
. 70
76
88
88
95
97
101
102
106
110
117

120
124
127
128
132
138
141
146
151
152
155
160
163
170

<~'.>

.,

< , . . , . .

....

PREDMET I METOD
Predmet ovoga rada je drutvo .u miem industrijskom
gradu, a za konkretna istraivanja posluilo je drutvo
u gradu Boru i njegovoj okolini. Na prvi pogled izgleda da
su "osnovne dimenzije" ove socioloke studije sasvim odreene.
Ali nije sasvim tako; bolje rei, to vredi samo za neke od tih
"dimenzija", i to za prostor i vreme, .dok za druge to nije
sasvim sluaj, a za to postoje razlozi.
Bot je naselje u istonoj Srbiji i naroito je poznato po
svom rudniku bakra. "Borski rudnik je danas najvei proizvoa bakra u Evropi, a grad Bor prema broju stanovnika daleko prevazilazi. mnoge gradove u Srbiji. Osim toga on je
najvei rudarski grad Balkanskog Poluostrva."l) Kao i druga
slina naselja, .i Bor je tesno povezan sa selima svoje okoline. Samo to je u ovom sluaju. ta veza svoje vrste, zbog
zatrovanog ili "ugroenog" podruja oko 'ovog' grada. To je
onaj prostor koji ve decenijama zasipaju otrovna isparenja
iz rudnika, to veoma ugroava floru i faunu okolnih naselja.
Takav je prostor u kome je smetena ova drutvena zajednica.
Razvoj rudnika je ostavio neizgladiv peat i na drutvenom ivotu ovog naselja. Zbog toga se u ovom radu naroito
prouava doba od 1903. godine, kada su ovde poeli rudarski
radovi u znaajnijem obimu, pa do poetka 1962. godine, kada
je zavreno prikupljanje grae za ovaj rad. dvo je veoma
. buran period u razvoju Bora, doba u kome se ovo naselje
preobrazilo iz primitivnog sela u moderan grad .
To je vreme u kome se prouava drutvo u ovom radu.
1) Dr V. Simi,

Istoriski razvoj naeg rudarstva, Beograd,

1951, 267

Ali tome treba dodati da u Boru sada ivi "devetnaest

nacionalnosti" i da se govori "sedam jezika". To kau sami
stanovnici ovoga grada, i u tome nema mnogo preteranosti.
Zbog sloenog drutvenog sastava i jakog uticaja industrije
i urbanizacije, Bor predstavlja ne samo na tipian industrijski grad ve i "lonac za topljenje" u kome se razliite etnike
i kulturne grupe proimaju i prilagoavaju jedna drugoj ili
pretapaju jedna u drugu. S tim je skopano i veoma mnogo
drugih procesa, koji se ovde ukrtaju i prepliu, i u krajnjoj
liniji daju drutvenu fizionomiju ove lokalne zajedni~e. Sve
to moe biti predmet ispitivanja razliitih naunih disciplina.
Zbog toga se ovde odmah postaVlja pitanje ta je predmet
sociolokog istraivanja u svemu ovome, ta je quid proprium
sociologije prilikom prouavanja jedne ovakve "lokalne zajednica", i ta su ostale "dimenzije" ovoga rada?
Odgovor. na ovo pitanje je dosta teko dati iz vie
razloga.
Pre svega, tekou predstavlja ve i sama injenica to
u sociolokoj teoriji ni sam pojam ,;lokal:rie zajednice" nije
sasvim odreen,niti se sociolozi slau u pogledu obima i sadrine toga pojma. O tome postoje meu njima mnoga, a esto
i oprena shvatanja i stavovi:)
Ali, s druge strane, ispitivanja lokalnih zajednica danas su
veoma brojna; ona se vre u svim zemljama u kojima je
sociologija razvijena; gotovo 'bi se moglo rei da su takva ispi-:
tivanja danas "u modi" i da su se pokazala kao veoma korisna
i za naunu teoriju i za praksu. Osobito se prouava drutvo
"srednjih gradova", a na osnovu rezultata takvih prouavanja
stvaraju se zakljuci i o strukturi i procesima ti. irim "globalnim drutvima". Na primer, u Americi ve postoje mnoga
30cioloka istraivanja "srednjih gradova", a slinih istraivanja ima i u Francuskoj i u mnogim drugim zemljama. 2)
Uporedi li se metod i predmet tih studija u raznim zemljama, uoie se da meu njima postoje znaajne razlike, ali
ima i slinosti. Ba te slinosti dale su povoda nekim sociolozima da tvrde kako pri prouavanju ovih zajednica postoji
uglavnom saglasnost o njihovoj prirodi i da one predstayljaju
I)

V.

Mili,

Socioloko prouavanje drutvenih zajednica, Ju-

goslovenski asopis za filozofiju i sociologiju, 1, Beograd, 1957, 49.

2) Dr Cvetko Kosti, Perspektive sociologije grada, Sociologija
l, 1961.

;,manju ili veu ,socijalnu ujednaenost na lokalnoj osnovi."1)

Neki drugi sociolozi otili su i dalje, pa su na osnovu konkretnih ispitivanja drutva "srednjih gradova" i njihove okoline pokuali da stvore izvesne teorijske zakljuke :i utvrde
vrstu problema koje treba da obuhvati jedna socioloka studija o drutvu ovakve zajednice.2)
Svakako, ovo su znaajni napori, i oni pokazuju da je
sociologija u ovom pogledu napredovala, da socioloka rasprava ne znai "pisanje o svemu i svaemu, i jo o ponee
mu", ve ovakve studije imaju stvarno svoj p~edmet. Taj se
zakljuak namee i pored toga to su i metod i tehnika ispitivanja dananjih "srednjih gradova" i monografija drugih
naselja jo optereeni obiljem sociografskog materijala. To je
i uzrok zbog koga ovek, kada proita mnoge od ovih studija, ostaje prema njima prilino hladan. One svakako daju
povoda za razmiljanje, ali esto ne qoseu ni do srca ni do
razuma svojih italaca. Ovo je esto samo registrovanje inje
nica i odnosa po "srednjim gradovima", i tu se uloga istraivaa svodi na ulogu fotografskog aparata koji u danom
trenutku treba da snimi drutvene injenice i da ih, po mogustvu, samo opie. Tome osnovnom zadatku prilagoena je
i tehnika istraivanja. Prednost se daje instrumentima neposrednog posmatranja i "kvantificiranju" drutvenih pojava,
dok se instrumenti posrednog posmatranja zanemaruju ili im
se daje sasvim skromno mesto. Zbog toga se u prvi plan
istie ono to se moe registrovati u trenutku prouavanja,
a sve Qno to je dovelo do stanja kada se izvrilo "snimanje"
ostaje nekako po strani, i itavom nasleu kroz koje je prolo.
neko drutvo i koje je njime optereeno ne daje se dovoljno
mesta ili se o njemu govori kao o kakvom dodatku.
Glavni uzrok svemu ovome je antiistorizam. mnogih ljudi
koji pristupaju ovakvoj vrsti istraivanja. Za njihove pojmove
i hipoteze bitno je da to pre dou do nekih rezultata, da
ti rezultati budu "kvantificirani" i da daju izgled egzaktnosti.
Na prvi pogled, sve ovo izgleda vrlo primamljivo i kod neupuenih stvara sliku goleme uenosti i naunih napora. 'Ali
ako se ovek dublje upusti u analizu svega toga, doi e do
zakljuka da ovaj put daje samo faktografsku sliku drutva
u danom trenutku, a kada taj trenutak proe, slika gubi svoju
l)

R. Konig, Soziologie, Frankfurt, 1959, 73.

Sanders, The Community, New York, 1958, 342.

2) J. T.

aktivnost i postaje samo jedan istorijski ~o~ument ... ~bog

toga mnoge od ovih anketa, preduzete sa, vehki:m.. amblcIJa~a
i trokovima imaju sudbinu vodenog cveta, kOJI se raZVIJa
veoma brzo i' izgleda lepo, ali brzo ugine i ne ostavi nikakvog
traga. Kao i vodeni cvet, one na prvi pogled izgledaju veom~
lepo i primamljivo, ali dok se rijihovi podaci srede i r~~ultatI
ugledaju sveta, prilike u drutvu o kome one gov~re oblCno se
zbog dinamike drutvenog razvoja bitno izmene, l tako se one
odnose samo na neto ve prolo, ve uveliko "prevazieno".
Ali i bez ovih i slinih primedaba, bilo bi naivno i pogreno misliti da se "model" prouavanja ne~~g ."srednjeg
grada" ili drugog naselja moe sasvim pren,?tI IZ Jed~e ~re
dine u drugu, iz jedne ze1TIlje u drugu, kao sto p~:mekI mIsle.
To se ne moe uiniti ni u pogledu predmeta ru u pogledu
metoda prouavanja; takav postupak bi bio "jedna~enje" neega to se izjednaiti ne moe, i on bi dao_sasvIm y~rubu
sliku socioloke problematike i stvarnog drustveno? ZIvota:
Taj prigovor vredi i pored injenice to savreme::I pr~cesl
urbanizacije i industrijalizacije imaju svuda dosta shcnog l nesumnjivo doprinose ujednaavanju ljudskih shv:~tan~a.i postupaka. Ali isto tako stoji i injenica da se socIJaIru. sIster:n
neke zemlje, njeno istorijsko i kulturno naslee, kao l ~pec.I
finosti konkretne zajednice koja se prouava veoma razhkuJu
od jedne sredine do druge, i ba to daje osnovnu dru.tvenu
fizionomiju neke lokalne zajednice. Tu se, dakle, na.laze ~ ost~l~
dimenzije" koje sociologija prouava u ovakVOJ zaJedrucI.
Pored odreenosti u prostoru i vremenu, drutvo u lokal"
noj zajednici se razlikuje i po nekim drugim osobi~ama,.~ ~a
te osobine mogu ga "iden,tifikova.ti" meu drugl~ ~hc~m
drutvima. Ono ima svoje funkcije i strukturu, mstItucIJe,
Procese , kulturu , ~voJ'e vrednosti i devija'cije, u njemu kpostoje
.
odreeni odnosi komunikacije, modeli ponaanja i sL, ao l u
drugim zajedni~ama, ali se sve to ipak donekle razlikuje od
drugih zajednica.
Ovo se moe utvrditi i objasniti tek posle konkretnog
prouavanja, pa rad na ovakvoj stUdiji m~r~ ima:i dv,?: del~,
o kojima treba voditi rauna ne samo prilikom Istr~~IvanJ~
na terenu ve i prHikom obrade prikupljenog materiJala. Tl
delovi su njegova 'idiografija i njegova nomografija. U prvom
delu se prikupljaju razliiti sociografski, statistiki, istoriografski i drugi podaci o lokalnoj zajednici, a u drugom delu
se oni analiziraju, klasificiraju i nastoji se da se uoe zako-

10

"

nitosti razvitka i da se objasne osnovni procesi. Kako je

u ovom sluaju re o jednom naselju veoma sloene drutvene strukture, i njegova idiografija mora biti dosta sloena. To namee potrebu da se prilikom obuhvatanja ovog
,drutva i njegove strukture mora ui u prikupljanje injenica
koje nisu samo socioloke, ve su po svojoj sutini ekoloke,
ekonomske ili neke druge prirode. Ali u drugom delu rada,
u njegovoj nomografiji, gde "kvantitet prelazi u kvalitet",
postupak se mora menjati. Tu moraju preovladavati potpuno
sociologija grada i njena nauna obeleja.
Sociologija grada je posebna socioloka disciplina, i ve
samo to obeleje daje obim i prirodu predmeta studije iz ove
oblasti. Ta stUdija mora da bude socioloka, a to znai da
obuhvati: strukturu, oblike, organizaciju, procese i odnose
ljudi u lokalnoj zajednici. Sociologija grada je, dalje, "generalizirajua" disciplina, pa i nomografija jedne studije iz ove
oblasti mora da vodi o tome rauna; ona mora ne samo odvojiti glavno od sporednog ve i izdvojiti tipino u razvoju i ono
osobeno po emu se ova zajednica odvaja od drugih. Pojmovi,
definicije i terminologija u jednoj ovakvoj studiji moraju takoe odgovarati njenoj prirodi, tj. biti socioloki. Pri tome je
naroito vano naglasiti da drutvene pojave u ovom gradu
imaju istorijski karakter, tj. da su rezultat jednog procesa, pa
l}.jje dovoljno obuhvatiti samo njegov krajnji rezultat, ve
treba prouiti i promene kroz koje je proces proao da bi
dobio svoj sadanji oblik i sadrinu i da bi se uoile perspek-tivenjegovog daljeg razyoja.
Prvo je, dakle, trebalo odrediti prirodu prouavanja,
njegov cilj i znaaj, pa tek onda konkretno prii prouavanju.
Zbog toga, tek kada se bilo naisto s prirodom isadrinom '
ove studije, prilo se radu na njenom ostvarenju. To je takoe bio proces koji je obuhvatio nekoliko faza: izbor, konkretnog grada za prouavanje, izradu naunog prOjekta, istraivanja na terenu, sreivanje grae i zavretak stUdije.
Za temu prouavanja izabran je Bor kao primer jednog
naeg industrijskog grada. On je, dakle, ,,,sluaj" koji je trebalo konkretno prouiti. Istina, Bor je po svojim ekolokim
okvirima i svojstvima dosta atipina nae naselje, ali je u
drugom pogledu dosta tipian za naa drutva po industrij'skim gradovima. U ,njemu se na konkretnom primeru vide
neki vani problemi koji su skopani sa procesom industrijalizacije i urbanizacije, a koji su od ivotnog znaaja za itavo
II

nae drutvo; na primer, pitanje kako se u jednoj zaostalo~

seoskoj sredini zasniva moderan industrijski grad i gradskl
nain ivota ta od onoga staroga ostaje a ta se gubi pod
uticajem n~glog razvoja proizvodnih snaga, zatim da li
stvarno velika industrija upa iz.korena "drutvenih prei-

Bor i okolina
velosti", kako se obino misli, ta se stvarno de~va u ov~kv~~
jednom "loncu za topljenje", kako s: ~:ocesl urba.nIZ~cIJe
odraavaju na osnovne drutvene instituCIje u gradu l nJegovoj seoskoj okolini, kako se norme soc~ja~istikog poretka
odraavaju u ovoj sredini, kakve su perspektive ovakvog drutvenog razvoja, itd.

12

Tek poto je tema izabrana i poto. se znalo ta treba

.a ta ne treba proveriti, pristupilo se izradi "naunog projekta". On je obuhvatio vreme, trokove ispitivanjal), tehniku
istraivanja i slino. U poetku to je bio .samo jedan "orijentacioni nacrt", koji je predstavljao grubu sliku istraivakog
projekta, ijoj se izradi pristupilo tek posle p:ryog zahvata ili
. "globalnog kontakta" sa drutvom u Boru.2 )
Zbog toga sam 1959. godine otiao u Bor i tu iveo nekoliko nedelja. Cilj toga boravka bio je "rekognosciranje" ovoga
naselja i drutva u njemu, utvrivanje "odnoajnih okvira"
njegovih ljudi, upoznavanje sa obiajima, dijalektima i..sl.
'To je znailo upoznavanje u optim crtama osnovne drutvene
.'problematike .ove zajednice, kao i uspostavljanje veza sa vaZnIJlm predstavnicima raznih grupa i organizacija ovoga
grada. Tek kada se tako stvorila izvesna osnova 'za dalja
istraivanja i predstava o konkretnoj problematici, pristupilo
se izradi "naunog projekta", za koji su odabrani problemi
koji e se naroito prouavati, metod i tehnika prikupljanja
grae, rokovi izvoenja projekta itd.
Osnov za ova prouavanja bilo je neposredno posmatranje
i prouavanje ove drutvene zajednice. Neposredno posma-'
tranje se i inae pokazalo kao najbolja tehnika u ovoj vrsti
prouavanja. Kao dokaz za ovo u teoriji se navode dela pozna-o
tih sociologa koja su uopte veoma cenjena svuda u svetu,
a kojima je osnov pI:ouavanja bilo neposredno posmatranje.
Zaista, ono se pokazalo kao "najplodonosnije" u ovoj grani
sociologije.a) Uostalom, ovakva praksa istraivanja u inostranstvu samo potvruje misao naeg naunika da "direktno posmatranje, posmatranje na licu mesta, daje vie tanijih rezultata u balkanskim zemljama nego u Zapadnoj Evropi, jer
jugoslovensko stanovnitvo nije obraeno, modifikovano i postalo gotovo jednolino pod uticajem civilizacije" .4) Dodu&e,
sud u ovom obliku vie odgovara seoskoj sredini nego sredini
jednog industrijskog grada, koja je pod uticajem civilizacije
I) Osnovne trokove za ova istraivanja na terenu omoguio
je' Etnografski institut Srpske akademije nauka.
.
2) L. J. Lebert, L'enquete urbaine, l'analyse du quartier et de
la ville, Paris, 1955, 9.
3) M. Duverger, Methodes de ~a science politique, Paris, 1959.

272, 328.
4) J.

Cviji, Ba~kansko Po~uostrvo

.
i

junos~ovenske

zemlje, II,

Beograd, 1931, 2.

13

ve postala donekle jednolika i obraena. Ali dr1:Itvo II Boru,

koje ima prilino dugu in4ustrijsku tradiciju i ve dugo vremena trpi razliite uticaje urbanizacije, ima dobrim delon:
stare drutvene korene i oblike koji vuku poreklo sa sela l
katkad su veoma ilavi. Oni se stvarno mogu ponajbolje prouiti "direktnim posmatranjem, posmatranjem na. licu mesta",
Zbog toga sam u toku 1959, 1960. i 1961.. godine, u odredenim vremenskim razmacima i u razna godinja doba, dolazio u Bor, tu iveo vie nedelja, i na licu mesta pratio drutvene procese i promene, prikupljajui grau za ovu studiju.
To posmatranje "sa uestvovanjem" u drutvenom ivotu
zajednice predstavlja osnovni deo ovog istraivanja. Posmatra se meao u ivot zajednice koju je prouavao; ponekad
je to posmatranje bilo vie pasivno, jer je samo praeno ta
se u zajednici deava, ali je katkad bilo i dosta aktivno.
U takvoj prilici u praksi su mogla nastupiti dva razliita sluaja. U prvom, posmatra se meao meu lanove neke odreene grupe u zajednici da bi doao do potrebnih po~ata~a,
ali se po svemu znalo da on nije lan ni lokalne zaJedmce
ni te grupe, za razlik"\.!. od drugog sluaja, kada se on toliko
adaptirao" nekoj drutvenoj grupi u Boru da se ni po izgledu
po ponaanju nije mogao razlikovati od ostalih nje:p.ih la
nova. Na primer, treba razlikovati sl1!aj kad se posmatra
kretao. u klubu Drutva inenjera i tehniara u Boru, kad se
druio sa tehnikom inteligencijom, tu se hranio, uestvovao
u oblicima rekreacije i sL, aU se znalo da je on tu samo gost,
od sluaja kada je izvesno vreme boravio u jamama rudnika,
obuen u rudarsko odelo i sa rudarskim alatom, ili' kad je
stanovao u radnikom bloku z'a samce i za to vreme se ni po
emu nije razlikovao od svojih suseda - nametenika i rad.,.
nika.
Pored 'posmatranja, za to vreme vreno je i ispitivanje
konkretnih pojava u ovoj drutvenoj zajednici saobraznom
istraivakom tehnikom. Ve prema prirodi pojave koja se
prouava, korieni su "kestioneri" sa vezanim i slobodnim
odgovorima, kao i "intervjui", individualni i grupni, sa predstavnicima razliitih grupa i. institucija. Upotrebljavan je i
,;ponovljeni intervju.", tj. vrsta ispitivanja koja zahteva postavljanje istih pitanja istim licima tl odreenim vremenskim
razmacima. Na ovaj nain moe se donekle pratiti evolucija
stavova i miljenja istih linosti. Poto su ova ispitivanja
trajala tri godine, to su ovi "intervjui" po istom postupku

ci

14

.,

.'\;'

ponavljani u razmacima od godine dana. Pokazalo se da ovaj

postupak koristi i utvrivanju materijalne istine o izvesnim
spornim injenicama. Prilikom ovih ispitivanja staralo se da
se postigne "reprezentativnost" na taj nain to su se na planu.
Bora ucrt;ili. "statistiki" i "popisni krugovi", koji slue prilikom statistikih popisa. Oni sadre podatke o broju popisanih stanova, broju domainstava i "lanova u njima, pa na
taj nain daju solidnu osnovu prostornom rasporedu "totalne
populacije". Prema tom rasporedu uzimani su i sluajevi koji
su po neem bili tipini i koje je trebalo ispitati. Pored toga,
uporeivanje sadraja popisnih i statistikih krugova u raznim delovima grada dopunilo je u znatnoj meri neposredna
istraivanj a "socij alne analize prostora", koj om se nastoj ao
utvrditi razvoj naselja, odnosa izmeu njegovih delova i izvesni procesi "zoniranja" i spontanog prostornog razmetaja
stanovnika.
Analiza dokumenata bila je takoe veoma vaan izvor
za ova prouavanja. Ona je znaajan izvor spoznaje ve i zbog
samog karaktera ovoga drutva. To drutvo je istorijsko, pojave u njemu predstavljaju izvestan kontinuitet, ,i da bi se
razumelo dananje stanje nuno je znati promene i evoluciju.
kroz koje je ono prolo od svog::t zasnivanja. To se moe postii samo posrednim posmatranjem, tj. analizom dokumenata
koji govore o tim promenama u prolosti.
Ima dve vrste dokumenata:. prve). su ve objavljeni.
a druga oni tek pronaeni, koje niko ranije nije koristio u.
naune svrhe.
U prvu grupu spadaju: lanci, knjige, uredbe, statuti.
fotografije, filmovi, umetniki crtei, planovi, statistiki popisi i ankete i sl. Knjige i lanci o Boru su relativno dosta
retki i nisu nimalo srazmerni njegovom znaaju u ekonomskom i drutvenom pogledu. Ono to je objavljeno spada u.
domen geografije, istorije, tehnologije ili ekonomije; soCioloki
problemi u tim radovima ostali su potpuno u senci. Jedan od
razloga za ovo je svakako i injenica to je mnogo originalnih
dokumenata o Boru izgubljeno za vreme ratova, a ono to je
od njih ostalo velikim delom je odmah posle zavretka drugog svetskog rata u.niteno kao "stara hartija." Na primer,
rudnik u Boru je preko etiri deceniJe eksploatisao strani
kapital, a o tome nije sauvan gotovo nijedan originalan dokumenat. Svakako, neke dokumente je sakrio m jo krije
strani kapitalista da bi zameo svoje tragov: .. iz nekih dru.,}'

~dq .
~

~:Po

QJ

!-'

o1:

().O

q.gHg

:::,

l:l:

..(,

15

ve postala donekle jednolika i obraena. Ali drutvo u Boru,

koje ima prilino dugu in4ustrijsku tradiciju i ve dugo vremena trpi razliite uticaj e urbanizacije, ima dobrim delom
stare drutvene korene i oblike koji vuku poreklo sa sela i
katkad su veoma ilavi. Oni se stvarno mogu ponajbolje prouiti "direktnim posmatranjem, posmatranjem na licu mesta".
Zbog toga sam u toku 1959, 1960. i 1961. godine, u odreenim vremenskim razmacima i u razna godinja doba, dolazio u Bor, tu iveo vie nedelja, i na licu mesta pratio drutvene procese i promene, prikupljajui grau za ovu studiju.
. To posmatranje "sa uestvovanjem" u drutvenom ivotu
zajednice predstavlja osnovni deo ovog istraivanja. Posmatra se meao u ivot zajednice koju je prouavao; ponekad
je to posmatranje bilo vie pasivno, jer je samo praeno ta
se u zajednici deava, ali je katkad bilo i dosta aktivno.
U takvoj prilici u praksi su mogla nastupiti dva razliita sluaja. U prvom, posmatra se meao meu lanove neke odreene grupe u zajednici da bi doao do potrebnih podata~a,
ali se po sv~mu znalo da on nije lan ni lokalne zajedn.lce
ni te grupe za razliku od drugog sluaja, kada se on toliko
"adaptirao'" nekoj drutvenoj grupi u ~oru da se. ni ~o ~gl;du
ni po ponaanju nije mogao razlikovah od ostalih nJeP1h elanova. Na primer, treba razlikovati sl1!aj kad se posmatra
kretao. u klubu Drutva inenjera i tehniara u Boru, 'kad se
druio sa tehnikom inteligencijom, tu se hranio, uestvovao
u oblicima rekreacije i sL, aLi se znalo da je on tu samo gost,
od sluaja kada je iz:vesno vreme boravio u jamama rudnika,
obuen u rudarsko odelo i sa rudarskim alatom, ili kad je
stanovao u radnikom bloku za samce i za to vreme se ni po
emu nije razlikovao od svojih suseda - nametenika i radnika.
Pored 'posmatranja, za to vreme vreno je i ispitivanje
konkretnih pojava u ovoj drutvenoj zajednici saobraznom
istraivakom tehnikom. Ve prema prirodi pojave koja se
prouava, korieni su "kestioneri" sa vezanim i slobodnim
odgovorima, kao i "intervjui", individualni i grupni, sa predstavnicima razliitih grupa i institucija. Upotrebljavan je i
"ponovljeni intervju", tj. vrsta ispitivanja koja zahteva postavljanje istih pitanja istim licama u odreenim vremenskim
razmacima. Na ovaj nain moe se donekle pratiti evolucija
stavova i miljenja istih linosti. Poto su ova ispitivanja
trajala tri godine, to su ovi "intervjui" po istom postupku

14

il
.;'

ponavljani u razmacima od godine dana. Pokazalo se da ovaj

postupak koristi i utvrivanju materijalne istine o izvesnim
spornim injenicama. Prilikom ovih ispitivanja staralo se da
se postigne "reprezentativnost" na taj nain to su se na plami.
Bora ucrtp.li "statistiki" i "popisni krugovi", koji slue prilikom statistikih popisa. Oni sadre podatke o broju popisanih stanova, broju domainstava i 'lanova u njima, pa na
taj nain daju solidnu osnovu prostornom rasporedu "totalne
populacije". Prema tom rasporedu uzimani su i sluajevi koji
su po neem bili tipini i koje je trebalo ispitati. Pored toga,
uporeivanje sadraja popisnih i statistikih krugova u raznim delovima grada dopunilo je u znatnoj meri neposredna
istraivanja "socijalne analize prostora", kojom se nastojao
utvrditi razvoj naselja, odnosa izmeu njeg?vih delova i izvesni procesi "zoniranja" i spontanog prostornog razmetaja
stanovnika.
Analiza dokumenata bila je takoe veoma vaan izvor
za ova prouavanja. Ona je znaajan izvor spoznaje ve i zbog
samog karaktera ovoga drutva. To drutvo je istorijsko, pojave u njemu predstavljaju izvestan kontinuitet, oi da bi se
razumela dananje stanje nuno je znati promene i evoluciju
. kroz koje je ono prolo od svoga zasnivanja. To se moe postii samo posrednim posmatranjem, tj. analizom dokumenata
koji govore o tim promenama u prolosti.
Ima dve vrste dokumenata: prva su ve objavljeni~
a druga oni tek pronaeni, koje niko ranije nije koristio u
naune svrhe.
U prvu grupu spadaju: lanci, knjige, uredbe, statuti,
fotografije, filmovi, umetniki crtei, planovi, statistiki popisi i ankete i sl. Knjige i lanci o Boru su relativno dosta
retki i nisu nimalo srazmerni njegovom znaaju u ekonomskom i drutvenom pogledu. Ono to je objavljeno spada u
domen geografije, istorije, tehnologije ili ekonomije; socioloki
problemi u tim radovima ostali su potpuno u senci. Jedan od
razloga za ovo je svakako i injenica to je mnogo originalnih
dokumenata o Boru izgubljeno za vreme ratova, a ono to je
od njih ostalo velikim delom je odmah posle zavretka drugog svetskog rata uniteno kao "stara hartija." Na primer,
rudnik u Boru je preko etiri decenij"e eksploatisao strani
kapital, a o tome nije sauvan gotovo nijedan originalan dokumenat. Svakako, neke dokumente je sakrio ili jo krije
strani kapitalista da bi zameo svoje tragov.: .. iz ~ekih dru15

gih razloga, ali injenica je da je veliki deo prosto baen u

otpatke kao stara hartija.
Statistiki podaoi su dosta kodeni, osobito kad. je t:e.balo obuhvatiti ovo drutvo "u globalu". To su razm POPISI,
opti i delimini, kao i razne statistike ankete o Boru i oko:
lini.. tavie, ponekad se postavljalo pitanje ta treba ,o~abratl
iz toga mnotva brojeva i tabela, i kako se tre~ba. !maCI k~da
su brojevi i dodaci koje pruaju razn~ statls!~cke .sluzbe
o istoj stvari razliite. Na primer, podacI o svoJmsk~J str~
kturi komune i o njenom "ugroenom" podruju kOJe daJu
statistike publikacije i slube, i oni koje o istim pitanjima
daje katastar ili razne strune komisije, u vie sluajeva ne
samo to se ne poklapaju ve su i dosta razliiti. Tu se moralo po heuristikim pravilima odabirati ono to je istinitije.
Neobjavljeni i dosad nauno nekori.eni doku:o::enti ..nalaze se u javnim i privatnim arhivama. Dokumenti kOJI se
odnose na sam Bor, a uvaju se tl javnim arhivama, odnose
se uglavnom na noviji period, od 1952. godine, kad senaJ?~
stila praksa "kartiranja" dokumenata kao stare hartiJe.
Takvi se dokumenti uvaju u arhivama optine, preduzea,
suda kola crkava, razliitih 'drutvenih organizacija i sl. To
su r~zni iz;etaji referati specijalne ankete, zapisnici sa sednica itd. Neki od njih biii su . predmet javne diskusije ili su
posluili kao osnova za razne drutvene akcije. Ovom materijalu mora se pokloniti osobita panja jer je autentian. Tu
ima materijala od trajne naune vrednosti, koji su u neku
ruku u odreenom vremenu bili hronika ove drutvene zajednice. Meu takvim dokumentima se po svojoj naunoj
vanosti istiu: Letopis Borske parohije i crkve, koji je voen
od 1924-1945. godine, i Komisijski izvetaj o suzbijanju erozije i melioracije zemljita okoline Bora zatrovanog gasovima
iz postrojenja Borskog rudnika, koji sadri strune nalaze
est komisija, obrazovanih u razliitim periodima od 1908 .. do
1956. godine. Prvi dokumenat je inteligentno voena hromka
dogaaja vezanih za Bor, il drugi struna analiza njeg?vih
ekolokih okvira. Ne samo umetniku ve i dokumentaclOnu
vr'ednost imaju crtei . Andrejevia-Kuna o Boru iz 1935.
godinel). Neki od njih su uvrteni u ovu knjigu da bi ilustrovali ivot u ovoj zajednici.
l) . Andrejevi-Kun, Krvavo zlato, iz
1935. godine, 1936.

nonih

poseta Boru

"

!f
... 1

i
I

Ljudi koji u Boru imaju privatne a1hive, gde bi se uvali

dokumenti vredni panje, veoma su retki, ali se ipak nae po
neki. Takve arhive uvaju po neko pismo, zabeleku, a katkad su ti njima sauvani i poneki vani dokumenti iz vremena
pre "kartirimja stare hartije", koji se inae vie nigde ne
mogu nai. Nalo se i prosveenih pojedinaca koji su u ratnom
periodu i u periodu "kartiranja stare hartije" samoinicijativno sauvali poneki dokumenat od znatne naune vrednosti.
Poto je metod prouavanja ove zajednice bio usmeren
na to intenzivnije ulaenje II njenu dru~venu stvarnost, nije
bilo stvarne potrebe za primenom ekstenzivnih tehnika prouavanja, iako sti neke od njih danas dosta uobiajene u ovim
vrstama istraivanja. Na primer, takva bi bila jedna globalna
anketa o ovom drutvu sa velikim brojem pitanja iji bi cilj
bio da prikupi razliite sociografske podatke. Pored toga to
to ne bi donelo neke naroite rezultate i to bi' se tim putem
samo sakupljali ve prikupljeni podaci, ovakav poduhvat je
dosta skup i prevazilazi snage pojedinca. Zatim, u Boru su
ve razne organizacije na taj nain prikupile razliite podatk~
o strukturi radne snage, o, oblicima dokolice, odnosima u porodici itd. Ukoliko je drugim dokumentima potvreno da ovaj
materijal ima neku stvarnu vrednost, on je korien svuda
gde je trebalo. Iako je istraiva bio svestan ogranienih mogunosti "uzorka" za stvarna socioloka istraivanja, ipak je
pokuao neka ispitivanja s njim, i to osobito u pogledu stava
,prema religiji ljudi u ovom kraju. Na primer, konstruisan
je bio jeda,n "kvotni uzoraki, koji je obuhvatio 102 lica iz
razliitih drutvenih slojeva i grupa, i razliite starosti. Odreena su i tri anketaraj svaki je imao zadatak da ispita po
34 lica. Pitanja su se oqnosila na predstavu o zagrohnom ivotu, odnos prema crkvi i praktikovanje verskih obiaja
(,;pomane", "privega", slave i sL). Iako je svaki od ova tri
anketara imao svoj sopstveni "mali plan"'u kome je bilo precizirano kojim e l'!e licima obratiti i na koji nain, l) ipak nekog stvarnog uspeha nije bilo. Na primer, kad su odgovori
prikupljeni i sreeni, uspostavilo se da u "kvoti" jednog anketara nema nijednog odgovora da neko lice pripada kakvoj
verskoj zajednici, da vri neku versku praksu ili da se pridrava kakvih religioznih obiaja, a svi su upadljivo nagla1)

M. Duvergerr, Methcdes

la

science

politique, Paris,

"

2 Bor i okolina

16

l3

1959, 394.

17

avali svoj ateizam, dok su u "kvoti" drugog anketara odgovori bili neto drukiji: neki su tvrdili o zagrobnom ivotu
"d,a tu irp.a neto", drugi su podvlaili "da nema nita", neki
su opet naglaavali svoj ateizam, ali bi ipak poneko izmeu
ovakvih dodao da se pridrava izvesnih lokalnih obiaja.
U "kvoti" treeg anketara sve je ovo bilo bitno drukije. Oi
gledno je da je tako to nemogue, jer sva ta lica obuhvaena
"uzorkom" ive u istoj sredini, izmeana su u istom prostoru.
Greka nije bila ni u konstrukciji "uzorka" ni u izboru lica
koja su njim obuhvaena, ve u nastupu samih anketara i
nepoverenju sredine prema svim ispitivanjima u kojima se
trae podaci o intimnijim stavovima i oseanjima. Naknadnim prouavanjem ovih pitanja zaista se utvrdilo da religija
u ovom gradu kod nekih pojedinaca ,nema znaaja, ali kod
drugih ima, i da se nipoto ne srne uzimati kao istina deo
umesto celine. tavie, naknadno je utvreno da u kvoti prvpg
anketara, gde su svi isticali svoj ateizam i neverovanje, im~
ubeenih"subotara", ali oni to kriju "kao zmija: noge". Zbog
toga je itav ovaj materijal, kao neupotrebljiv, ,potpuno odbaen. To je uinjeno i sa materijalima iz drugih izvora, samo
ako je posumnjano da ne sadre iskrene odgovore i stvarne
podatke, pa ma ko da je sprovodio ~akva ispitivanja i ma kako
\;la, su ona 'i;ja formalne strane izgledala ,pravilno izvedena.

Uporedni metodu ovakvim istraivanjima ima takoe

svoje mesto. tavie, ima veoma poznatih sociologa koji snia~
traju da je on "odlian instrumenat u soCiolokim istraivao:.
nj,ima" i da je to dobro sredstvo za otkrivanje "sociolokih
zakona". Ali pri svem tom ne treba smetnuti suma ni tekoe
njegove primene, koje odraava staro pravilo: Comparaison
n'est pas raison. Zbog toga se prilikom upotrebe' ovog metoda
polo od klasinog komparativnog metoda, po kome' se porede
samo analogne stvari, a ne one koje' su potpuno identine ill
potpuno razli~ite.l) Stvarno, primena ovog metoda u lokalnoj
zajednici koja je predmet nae studije sastoji se u tome to
se ovde na relativno maiom prostoru sretaju v:elike razlike
kod slinih institucija i drutvenih funkcija. Na primer, pored
samog grada Bora, koji je znaajno industrijsko naselje, lei
selo Bor, u 'kome jo ima znatne zaostalosti, i uopte ova komuna "spada u razvijenije sa Borom, a bez njega u tipino
;'i:'

l) M.

18

Duverger, 'isto, 311.

'nerazvijene'(1) Na taj nain, pojave i institucije koje ,se porede

su prostorno bliske, ali se odvijaju u drutvenom pogledu u
dve razliite sredine i zbog toga se njihove razlike reljefnije
ocrtavaju. Prirodno je da se pri tome moralo voditi rauna
o samoj tehnici poreenja i da se nije smelo preterivati, niti
na silu traiti slinosti ili razlike.
To sve treba imati u vidu, kao to treba imati u vidu i
jo neke stvar,i sa ovima u vezi.
Ovo je ipak jedan skroman socioloki prilog prouavanju
jedne nae lokalne zajednice.
...... '1

Or

Razloga zbog kojih se u ovom radu nije moglo zahvatiti

vie t dublje ima nekoliko. Pre svega, drutveni ivot Bora
i njegove okoline je toliko sloen i dinamian da je pojedincu
gotovo nemogue da ga potpunije sagleda i obuhvati. Za ovo
bi bili potrebni kolektivni napori itave naune ekipe, koja
bi raspolagala znatnim fjnansijskim sredstvima za istraivanje ove vrste, ionako dosta skupim. Zatim, dosta skupljenog materijala, koji je inae autentian i odraava stanje u
dano)l1 trenutku, ovde nije uneto. To je uinjeno ili zbog
ekonomije prostora u radu ili zbog toga to je dinamika razvoja u periodu kada su vrena ova ispitivanja bila tako burna
da je jedno stanje za veoma kratko vreme smenjivalo drugo,
pa ,bi 'Se razradom takvog razvoja morale praviti mnoge suvine digresije. Bilo je i drugih subjektivnih i objektivnih
razloga to se tako postupilo. Unoenje takvog materijala ne
samo to bi opteretilo rad jo' veim "istorizrnom" i prikaZival.o izvesna s~anja i stavove koji su ve davno "prevazieni"
i zamenjeni novim, ve bi mogli nastati izvesni nesporazumi
oko cilja i rezultata ispitivanja. Ilo se, dakle, za tim da se
unese graa koja ima trajniju vrednost, koja govori o procesima i odnosima ve ustaljenim i koji su najkarakteristiniji
za ovu zajednicu, i to ne samo za njenu prolost i s<;ldanjost
ve, po svoj prilici, i za njenu budunost. Izostavljena je i
graa koja govori o izvesnim linostima, a po kojoj bi se one
mogle lako identifikovati. Takav postupak je ve uobiajen i
u inostranstvu u radovima ovakve vrste. Pazilo se takoe i
na oblik i stil, i zbog toga se gledalo da se rad ne optereti
suvinim brojkama i statistikim tabelama, koje bi smetale
, 1) Zapisnik Plenuma

Optinskog odbora

SSRN, 13. oktobra

1960, Arhiv SSRN, Bor, 6.

19

preglednosti i ne bi govorile same za sebe mnogo, ve bi

odvlaile panju na sporedne stvari.
Ali se tu 'opet, moda, prelo u drugu krajnost; moda je
izlaganje u dosta sluajeva ispalo suvie fragmentarno i ogoljeno, ili nisu pogoene srazmere koje je trebalo dati u obradi
pojedinih problema, prema njihovoj vanosti. Moglo bi se
postaviti i pitanje o tome da li su pogoene ba one "dimenzije" ove lokalne zajednice koje jedna socioloka studija treba
da obuhvati. Ve je reeno da je to pitanje u sociolokoj teoriji veoma sporno, a i dosadanji radovi iz ove oblasti u inostranstvu daleko su jo od toga da nau meu sobom neki
vri "zajedniki imenitelj". Zbog toga se autor jednog ovakvog rada, kad se ve suoi sa problemom o tome ta njegov
rad treba sve da obuhvati, nalazi uvek pred alternativom koju
dosta dobro izraava ona narodna' izreka: "Ako uzme, kajae se; ako ne uzme, kajae. se."

J.
.......

Na kraju se postavio i problem klasifikacije materijala,

objanjenja pojava i veza meu njima, kao i problem kompozicije samoga rada. Problem koji se raspravlja, kao i specifinost naega drutvenog razvoja, ne dozvoljavaju ni u ovom
pogledu za ovu vrstu ispitivanja kopiranje ili prenoenje gotovih modela iz inostranstva, tj. iz sredine koje se istorijski
i drutveno veoma razlikuju od ove. I ovde se moralo poi za
predmetom i metodom samoga rada. Zbog toga su problemi
izloeni prema svojoj genetikoj vezi i znaaju; oni se samo.
tako mogu razumeti i objasniti. Poto je u Boru drutvo postajalo sve sloenije, potrebno je prvo ispitati kakvo je ono
bilo pre nego to su nastupili uzroci tih dubokih promena,
a tek potom ispitati te uzroke i promene i samo to novo
drutvo.

.1

;t: OD SELA PO GRADA

Svako je drutvo podlono stalnim promenama; one. su

njegov sastavni deo. To vredi za sva drutvena "jedinstva",
poev od linosti pa.' db "globalnih drutava". Sve to ima svoj
;,ivotni ciklus" i menja se "od kolevke do groba". Drutvo
il jednoj lokalrioJ zajednici ne' predstavlja u tom pogledu nikakav izuzetak Ono se menja u celini, a menjaju se i njegovi
sastavni delovi: poloaj i uloga linosti, oblici ponaanja, vrednosti,
kao i drutvene grupe i institucije.
,
Ali brzma tih promen;;l nije uvek ista, niti je ispitivanje
svih promena od istog znaaja. Poznato je da u odreenom
vremenu i odreenim uslovima promene nastaju naglo, i prouavanje ba tih trenutaka je korisnije nego prouavanje ne':'
kih drugih. Na primer, za sociologa je od posebnog znaaja
ispitivanje perioda, naina j uslova zbog kojih se "drutvena
atmosfera" u odreenim ekolokim okvirima menja kvalitetno i prelazi iz stanja "zajednice" u stanje "drutva". U nae
doba, iskustvo je pokazalo da' su te izmenenajee i najq.ublje ba u vremenu kad se neko naselje preobraava iz sela
ii grad, kada naputa poljoprivredu i druga svoja ranija obeleja i, pod uticajem :i,ndustrije ili nekih drugih okolnosti,
menja svoju strukturu, oblike i organizaciju. Tada se u takvoj lokalnoj zajednici najdublje i najbre vri smena drutvenih grupa i institucija, kao i drugih njenih sociolokih
,obeleja: izmena normi, tradicije, podele rada itd.
~

"

Zato se i prilikom sociolokih prouavanja Bora i njegove

-okoline mora' povui to jasnija granica izmeu njegove ranije, "ruralne", i kasnije, "urbane", sredine i utvrditi razlozi
'zbog .kojih je ova druga vremenom dobijala i dobija sve
"dominantniji" poloaj.

23

Kao i inae, promene u "ruralnoj" sredini uvek nos'e u

sebi velikim delom karakter "stihije"; one se vre na "prirodan" nain i lagano. Najveim svojim delom one nisu "planirane", i uloga oveka u svemu tome je prilino skromna.
Naprotiv, u gradskoj sredini preovlauju racionalni elementi
nad emocijama, uloga oveka raste, on u dosta sluajeva
predvia promene koje e nastupiti i prema tome podeava
svoje dranje. Zbog toga se i kae da je selo "prirodna",
a grad "tehnika" sredina.
Prilikom prouavanja tih promena uv~k je lake uoiti
njihov tehnoloki i materijalni deo. On se obino moe merit!
i oceniti vrednostima koje u najvie sluajeva nisu sporne i
koje je prihvatila veina. Ali u drugim oblastima drutvenog
ivota, osobito u oblastima "duhovne kulture", ove stvari nisu
ni blizu tako jednostavne. Ovakve promene obino nije lako
uoiti; veoma ih je teko pouzdano meriti, a esto nemogue
"kvantificirati"; ni ocena o njihovoj vrednosti nije obino
jedinstvena, ve je sporna kod raznih linosti i ,drutvenih
grupa. Zbog toga su obino neumesna i neprirodna poree
nja, kojima se inae tako esto pribegava kada se izvesna
materijalna ostvarenja i promene jednostrano prenose iz jedne
oblasti u drugu, ili k::j.da se promene u strukturi jedne institucije automatski prenose i na promene u institucijama drukije strukture i kvaliteta. Svakako, neke veze i "interakcije"
postoje, ali to tek treba ispitati i opisati, da bi se izveli pouz-:
daniji zakljuci o prirodi i sutini nastalih promena.
Nosilac. svih' promena u ovom ekolokom prostoru bio
je u novije vreme Bor. Zbog toga je potrebno prvo utvrditi

stanje i "drutvenu atmosferu" ovog naselja dok je jo bilo

selo, a tek onda ispitati promene koje su dovele do toga da
ono postane grad i osnova za dananju "drutvenu atmosferu"
ove lokalne zajednice.
1. SELO

Od starina se na mestu dananjeg Bora nalazilo naselje.

To je zabeleio jo 1886. godine M; . Milievi reima: "Na
istonoj strani sela Bora, na Crvenom brdu, imaju razvaline
od staroga gradia. Tu se nalazi usred grada jedna rupa, tako
24

duboka, da se niko od stanovnika u nju ne usuuje da ue."I)

Ali jo pre toga o ovim starinama izvetava F.' Kanic 2), a neto kasnije i J. M. ujovi3) govori o arheolokim nalazima
"iz Bora", 'dok M. Valtrovi zakljuuje, na osnovu izvesnih
svojih nalaza u ovom kraju, "da je u naoj zemlji II preistorijsko vreme bilo jedno doba, kada se ist bakar uzimao za
graenje raznoga orua".4) Starost ovih nalaza prvi je pokuao da utvrdi M. M. Vasi, izvetavajui naunu javnost da
su u Boru "naeni hodnici starog, preistorijskog rudarstva
s fragmentima preistorijskog posua u njima'',5) a on je jo od
ranije verovao da ovi nalazi pripadaju "preistorijskom dobu,
verovatno bronzanoj periodi".6)
Kasnija ispitivanja o ovom gradu pokazala su da ovde ima
pr.ilino ostataka iz preistorijskog doba, kao to su: "jedan preistorijski prsten za vreteno", "stari rudarski hodnici", "pre-,
istorijska keramika venakci-plonikog tipa", "jedan fragmentovan bakarni eki'" i izvestan "materijal bronzanog doba
u Boru itd.". Neki od ovih nalaza jo se uvaju u muzeju
ovoga mesta. Tako su na Tilva Rou, izmeu ostalog, otkriveni
jedan "rimski !sarkofag" i "glinena rudarska lampa i novci".
Ti nalazi jasno svedoe o tome da je Borsko rudite eksploatisano za vreme Rimljana, ali i to da se, "ovde radilo samo
na zlatu".7) To su potvrdila i druga prouavanja ovog terena.
Stari' rudari su, naime, kopali tu rudarske jame ("pinge") i
traili zlato. "Takve pinge danas su ve zarasle, odnosno ve
zaruene, ali su jo dobro sauvane na planinama Deli 'Jovan
i Crni Vrh (Tilva Beina), gde je mogue posmatrati ih na
stotine. .. Tragovi ostarih radova u Boru, u vidu velikih raM. . Milievi, Kneevina Srbija, Beograd, 1886, 888.
F. Kanitz, Serbien, historisch-ethnographische Reisen-studie
aus dem Jahren 1859-1866, Leipzig, 1868, 408.
.
3) J. M. Zujovi, Prilozi za paleontologiju srpskih 'zemalja,
Starinar, god. III, Beograd, 1886, 56.
,
4) M. Valtrovi, Bakarne i bronzane starine iz Srbije, Starinar,
god. VII, Beograd, 1893, 73.
5) Dr M. M. Vasi, uto Brdo, prilozi za' poznavanje kulture
gvozdenog doba u Dunavskoj dolini, Starinar, god. V, Beograd,
l)
2)

1912, 39.
6) Dr M. Vasi, Izvetaj o radu u arheolokom odeljenju
Narodnog muzeja u god. 1905, Godinjak SKA, XIX, Beograd,
1906, 242.
7) Dr V. Simi, Istoriski razvoj naeg rudarstva, Beograd,
1951, 268.

25

skopina, mogli su se videti kako na oka Dulkamu, tako i

u Tilva Rou. Oni govore o tome da su stari iskoriavali
zlato, a ne moda bakar, jer se nigde nije nailo na ljaku."1)
Veliko je pitanje jo da li je ovde bilo i kasnije, u srednjem veku, kakvih rudarskih radova. "Da li je u ovom kraju
postojalo sasko srednjevekovno rudarstvo, ne moe se pouzdano tvrditi.:. Izvesni radovi na Tilva Rou kod Bora uka:zuju na to da ih je moda bilo, ali da se radilo samo na dobijanju zlata."2)
Jedno je ipak sigurno: da je tokom vremena, za vreme
turske vladavine, prostor na kome se nalazi Bor potpuno
opusteo i zarastao u umu i ikare. Takav je ostao vekovima.
Kako tvrdi tradicija, tek negde krajem sedamnaestog veka iz
sela Osanice u Homolju doselio se ovamo Petko Dulkan, koji
je prvi sahranjen u groblju u Boru i iji su potomci odigrali
'znaajnu ulogu u ivotu ovoga naselja. Uskoro posle njegovog
dolaska naselile su se ovde jo etiri "vlake" porodice iz
raznih krajeva. Sve su se one naselile po odobrenju turskog
age iz sela Slatine, koji je na itavo ovo pusto podruje polagao pravo kao na svoj "itluk".
Tada je naselje dobilo ime, i to po visokim borovima koji
su se nalazili na jednom breuljku u njemu. 3)
Bilo je tada jo dosta puste zemlje za "zahvatanje", i nju
je trebalo osvojiti u prostranim umama gde su rasli: hrast,
cer, bukva, jasen, brest, lipa, vrba, leskovina, dren i jasika.
Samo .svoje naselje ti prvi doseljenici su podigli na' obalam~
Borske reke, u podnoju brda oka Dulkan, Tilva Mika (Malo
brdo) i Tilva Ro (Crveno brdo). Tu su im .kue bile u zavetrini, a tako su lake mogli da uvaju i svoje "zahyatine"
od suseda iz ,sela Krivelja, koji su na njima pokuavali da
zasade konoplju. Oni su, dakle, jo od poetka zasnivanja naselja uzn~miravali doseljenike u Boru na njihovim posedima.
Novo naselje je vremenom raslo; prirodnim priratajem
i doselj avanj em, ali prilino sporo. Njegovi .stanovnici su bili
"turska raja", ali su u svom umom obraslom selu bili prilino zaklonjeni od njihovih zuluma. Osloboeni su od 'Turaka'
kad i itav ovaj kraj, 1833. godine. Posle toga, kao to se vidi
iz dokumenata, selo Bor je pripadalo "kapetaniji Vra~grnI) F. Drovenik, Razvoj rudnika Bor, zbornik Bar 1903-1953,
Bor, 1953, 19.
.
2) F. Drovenik, isto, 19.
3) Spomenica Timoke eparhije (1834-1934), Zajear, 1934, 77.

26

j
,

,'!

'1

skoj okruija Crnorekoga" i imalo je 1836. godine ,,41 1/2 poresku g!avu"1) Prema jednom dokumentu - "Protokolu nael
stva okruije Crnorekog i:z; 1844", koji je uniten za vreme
prvog svetskog rata - Bor je te godine "imao 58 kua i 330
stanovnika, od toga 157 ena i 173 mukarca"2) Prema statistikim podacima, on je 1876. godine imao 140 domainstava
i 563 stanovnika, a 1895. godine ima 150 domainstava i 717
stanovnika. .
V. Kari, opisujui 1887. godine Brestovaku banju i njenu
okolinu, u kojoj se nalazi i Bor, kae da ova banja "dolazi
u red sumporovodinih, sulfatnih voda, i ne samo da ima
osobito jako lekovito dejstvo, nego lei u udaljenome, i u,mom prekrivenome predelu. Iza venca od okolnih brda u samoj neposrednoj okolini ove banje, pogled se zaustavlja na
slikama izvanredno ivopisne lepote ... " Dalje, on tvrdi da .
"ljudska ruka ni danas gotovo nita nije uinila da dotera
i uredi neposrednu okolinu banje i da nju samu dobrim pute..:
vima uini pristupanom".3) U to vreme sline prilike vladale
su u itavom ovom kraju, poznatom po bespuu i primitivnosti.
Neke predstave o drutvenom ivotu toga doba mogu se
stei iz svedoenja pojedinih pisaca koji su tada poseti1i
istonu Srbiju ili u njoj vrili kakva prouavanja. Tako jedan
od njih pie 1866. godine za ove krajeve da je u njima "naJglavniji zemljodelski rad", i da se utom radu "jo i sada
narod nalazi u primitivnoj svojoj prostoi: plug, motika, jaram, a tako i nain radnje ostao je onaj isti, koji je u p'radedova bio". Kue su po ovim ,selima veoma neugledne i od slabog materijala, a "kakve su seljake kue takav mu je i kuni
nametaj, prost i veoma siromaan, kakav je stari bio, tj. sve
takve stvari koje se mogu u sluaju bekstva lako poneti ili
ostavljene pregoreti". Tek tih godina, ovaj se svet upoznao,
izmeu ostalog, i sa bolnicom, a "glavni cel pri podizanju
bolnice bio je da se istrebi bolest frenga, koja se u ovom
okrugu poodavno, i uopte od godine 1809. izrodila ... to se
ova bolest u ovom kraju jo nije istreb ila poglavito je uzrOk,
l) Vl. Stojanevi, Knez Milo i Istona Srbija, 1833-1838,
Beograd, 1957, 240.
2) Marinko Stanojevi, Popis Crne Reke 1844, Letopis Timake
eparhije, Zajear, 1925, 32-33.
3) V. Kari: Srbija, opis zemlje, naroda i drave, Beograd,

1887, 893.

27

neki u prostome narodu jako ukorenjeni strah od pitalja".

Ova bolest "s oca na. sina nasleuje se, a kad to i itave
familije gnusnom rugobomigoe" . Ta je bolest "u svojim
posledicama dosta grozna", ali ona ipak "zbog vrlo sporog
svog napredovanja ne zadaje naem seljaku bog zna kakve
brige, ni ga pobuuje da za vreme potrai potrebnoga leka".
Isti izvor dodaje da u svim pravcima drutvenog ivota po
ovim selima tada vlada ~aostalost. "Samo nekoliko proizvoda
zemljodelstva (ljiva, ito i kudelja) prerauje. seljak, sve
druge radnje su u rukama varoana i stranaca. Iz ljiva, a i
komine, gde je ima, pee narod rakiju i ta se radnja tako
rasprostrla, da nema sela gde ne bi bilo povie kazana."l)
Ostala su i neka zanimljiva svedoanstva o porodinom
ivotu po selima ovoga kraja u to vreme. M. Stanojevi je
na osnovu jednog dokumenta iz 1844. godine o porodinim
zadrugama zakljuio da su tada ovde "zadruge bile male (broj
se kree od 5,21 do 7,54)" i da je "zadruno stanje, protivno
ukorenjenom verovanju, isto kako kod srpskog tako i rumun':'
skog stanovnitva. Ali ipak neto su brojnije zadruge po srpskim selima".2) J. Mikovi je takoe uoio neke injenice
o ivotu ovih sela toga doba. Osobito je 'zanimljiva ona o organizaciji naselja i porodinom ivotu. Tako se kod ovih seljaka
sreta jedna posebna organizacija naselja; onde "gqe mu je
stoka, livade, zabrani, tu mu se nalazi kua, onakva skoro
ista, kako i ona u selu; tu mu je pojata (povata) i skoro
veina pokustva. Tu mu je plevnja, staja u kojoj dri seno,
slamu i au, da ne kisne". O porodinom ivotu u selima
ovoga kraja, isti autor kae ovo: "Momci se vrlo mladi ene,
od 15-18 godina najdalje. Ostane li koji momak ne oenjen,
obuzme ga brada, onda se munp moe da oeni s dobrom
devojkom, jer je drt (star). Naprotiv, devojke se udaju vrlo
matore (drte); od 25 godina mlada je devojka koja se uda,
a udaju se i od 30 godina za decu od 15 godina .. Tih primera
ima dosta. Ja drim, da je taj obiaj uveden iz ekonomskih
prizrenja: otac momkov ~oe da to skorije ima je-dnog radnika vie u kui, pa sina rano eni; a otac devojaki naprotiv,
udaje ker kasno, da bi fednog radenika due u kui imao.

1) stevan Maaj, Graa za. poljoprivredu Okruga Knjaevakog

(sa kartom), Glasnik Srpskog uenog drutva, Beograd, 1866, knj.
II, sv. XIX, 3;W, 325, 329, 331.
.
2) M. stanojevi, Popis Crne re/ce 1844. godine, Letopis Timoke eparhije, Zajear, 1929, 35.

28

To su bili, valjda, uzroci ali ovaj se obiaj u ovom kraju tako

ukorenio, da ga je vrlo teko izmeniti."l)
Drugi podaci pokazuju da je ovo vredelo i za sam Bor.
Nasledni sifilis ("frenga") u njemu e vladati jo veoma dugo,
sve do naih dana, a organizacija stanovanja izmeu kue
u selu i pojate negde u ataru takoe se zadrala delom i do
danas. Pored kua ("kaza") u kojima su stanovali u selu na
{)balama Borske reke ispod oka Dulkana, obino je svako
domainstvo imalo u ataru, dosta daleko jedno od drugog, na
svojim posedima i svoje "pojate". U njima je vei deo godine,
uvajui stoku, provodio ivot jedan deo eljadi, a 'tl selo je
:odlazio samo s vremena na vreme, da uzme potrebne namirnice. Tako su u ovom selu iveli seljaci, pa i oni koji su
.sebe smatrali za bogatije. Tu je bilo samo nekoliko "kalauza",
koji su za raun gazda i stonih trgovaca iz agubice i drugih
mesta, onih to su "trgovali s Petom", otkupljivali stoku u
Boru i okolnim selima;
Ali pri kraju prolog i u osvit ovog veka, i u Boru se
poelo poneto menjati, kao i u njegovoj okolini. Zbog porasta
broja stal".\ovnitva i sve eih deoba zemlje, ivot je postajao
sve tei. To Se odrazilo i na organizaciju i zasnivanje porodice
kod ovih seljaka. Nastala su vremena kada se i ovde porod
poeo "planirati", kao i u drugim selima ovoga kraja. Sve je
ea pojava bila da se brakovi sklapaju samo da bi se uvealo imanje ili da bi se njima postigla neka druga ekonomska
:korist. Sve su ei, takoe, bili sluajevi da u porodicama
ostane samo jedan naslednik, pa su neki poeli da zetove
dovode u ku~u, i tako su se imanja spajala i vrila se njihova
."koncentracija". Maloletniki brakovi postali su pravilo; kada
.su normalno mukarac i ena postajali sposobni za brak, ovde
.se sve vie ukorenjivalo shvatanje da su oni ve za to prestareli. Zbog toga su poeli venavati decu ispod petnaest
.godina. Prireivane su i svadbe "bez popa" ili svadbe "bez
venanja" , kada roditelji prosto sastave svoju decu "da ive".
U takvim prilikama je mlada bila obino sa vencem na glavi,
.kao i prilikom venanja u crkvi, a tu su bili i kum, stari svat
i dever. Poto bi se mladenci prstenovali, nastalo bi veselje
.sa pesmom i sviraima. Ova deca su tako "ivela" zajedno
I) Jovan Mikovi, Knjaevaki okrug (sa kartom), Glasnik
. Srpskog uenog drutva, knj. XLIX, Beograd, 1891, 98, 104.

29

dok ne poodrastu i ne postanu brano punoletna, a onda bi ih

odvodili u crkvu da sklope "pravi brak".
Ratarska i stoarska' proizvodnja ostale su u Boru veoma
dugo primitivne, ali je proizvodnja alkohola bila znatna,
o emu svedoi i podatak da je u Boru pri kraju prolog veka
bilo ,,40 pivnica koje su se nalazile vie sela i koje su nou
seljaci uvali". Ove pivnice su "razorene tek 1892 godine".l)
Tada je selo imalo samo jednu kafanu i osnovnu kolu.- Zabeleeno je takoe da je 1899. godine ta "Borska kola imala
salUo dva odeljenja - ensko i muko - i dva uitelja".2)
To je tada bilo zabaeno selo "vlakoga jezika i naravi",
u kome su vladali hajduija i sujeverje. O tome svedoi i Jedan dokumenat koji govori o tom vremenu. "Vredno je napomenuti, da je i pre otvaranja rudnika, Bor spadao u moralnom i religioznom pogledu najgore od sviju gradova Srbije.'.'
tr njemu je "bila nesigurnost takva, da II njemu ni jedan
trgovac olako nije smeo da prenoi". Seljaci iz Bora "nisu
hteli da pomognu podizanje hrama, pa ni kamen za to' da
nose, i to zbog svoje religiozne indiferentnosti". Taj svet
"crkvu slabo poseuje, iako ona od njega nita ne trai, pa
ni obian crkveni tas se u crkvi ne iznosi, da se he bi time
on odbijao i zazirao od crkve. A uzrok je tome njegov osobeni
mentalitet i njegovi osobeni obiaji, kojih se pridrava. Tako,
na primer; o velikim i najradosnijim hrianskim praznicima,
on mesto da uri radosno u crkvu, voli da ostane kui,da
odaje pomen svojim umrlim, da pali svee i deli poduja i da
plae. Zbog toga, o velikim hrianskim praznicima, ka.da se
sve raduje, kao o Boiu ili Uskrsu, selo Bor i Brestovac sa
kuknjavom koja se razlee po kuama, daju izgled mesta koje
je snala neka velika n.esrea". Njegovi stanovnici "o zadunicama. nikako crkvu .ne poseuju, niti svetenika da spomene
njihove mrtve ili da okadi njihove grobove pozivaju". Kad
svetenik doe u kuu "radi osveenja uoi slave", dobija "alosnu nagradu"'i "ona se obino sastoji iz jednog jajeta, a ree
od 2-3 jajeta, ili jedne ili dve glavice crnog luka".3)
Ali, ako su selj aci u Boru bili ve tada "religiozno indiferentni", oni su . imali izvesne obiaje veoma karakteristine za
.
l) Spomenica Timake eparhije

(1834-1934), Zajear, 1934, 77.

list Socijalistikog saveza radnog naroda -Barske'
optine, br. 30, 30. decembra 1958, 6.
3) Letopis Barske parohije i crkve, 2, 3, 4, Arhiv pravoslavne
crkve u Boru - rukopis.
2) Kolektiv,

30

njihov drutveni ivot i shvatanja. Meu njima treba naroito

istai veliko potovanje predaka, obiaje oko smrti i sl. Oni
odmah padaju u oi svakome koji due posmatra ovaj svet.
Ve prilikom pogreba moe se to lako zapaziti. uje
se jezivo zapomaganje i naricanje, a to izvode odreene ene
koje idu grupisane u pogrebnoj povorci. One su po tome poznate: hvataju seza ruke pa, svrstane u jedan ili dva reda,
idu ispred kovega u kome je mrtvac. i nariu ("pevaju"),
odreene i uvebane pesme, molei pokojnika da se u poslednjem asu vrati sa puta "sa koga se dosad niko nije vratio".
Pri tome ne plau, i ovaj svoj posao obavljaju u "vidu zanata".
Dok one tako nariu, jedan od mUkaraca nosi ispred kovega
mladu ljivu iupanu iz korena. O njene grane obeene ::lU
marame i pramenovi razliito obojene vune; to se drvo posadi
pored groba i esto se primi, te zbog toga seoska groblja u
ovom kraju, pa i ono u Boru, veoma li.e na neke ljivike.
Sve se ovo preduzin:ia samo ako je umrla mlaa osoba; ako
je u pitanju starije eljade, pogreb je sasvim tih i obian.
Za pokojnikom se nosi crnina dugo, obino godinama. Veoma dugo daju se i pomeni, koji se ovde zovu "pomane" . Te
"pomane" daju se od dana smrti, mnogo godina, u razliitim
prilikama. Tako se odmah posle sahrane uvee daje "cara",
zatim se "pomane" daju posle sedam dana,' pola godine, godinu
dana, i kasnije za sedam godina. Ako je pokojnik poginuo,
daju mu se "pomane" i za devet godina. Z;a "pomanu" se u
kui ine velike pripreme i ona trai znatne materijalne rtve,
koje esto nisu ni u kakvom odnosu sa stvarnim mogunostima
porodinog budeta. Tom prilikom se spremaju naroiti hlebovi od iste penice, prave kite cvea od testa, nabavljaju
posebne svee i mnogo raznovrsnog jela, pa se sve to stavi
na dugaku trpezu oko koje su se okupili svojta i prijatelji.
Ne zaboravi se ni da se na trpezu postavi povei tap, i to
z~~g toga da se pokojnik na drugom svetu moe njime "bramtI" od drugih pokojnika, kojima njihovi potomci ne prireuju "pomanu", pa su zato zavidljivi i napadaju sve dne iji
su srodnici na zemlji paljiYiji prema svojim umrlim. Sve je
to protkanoposebnim i odreenim ritualom, a kada se on
zavri, nastaje gozba, na kOjoj svak jede i pije ono to je
ispred njega,. to moe rukama dohvatiti ne pomerajui se
sa sedita. Kada se gozba svri, obiaj je da oni koji su 11 njoj
uestvovali mogu: poneti ostatke jela, ali opet .samo sa' onog
prostora koji mogu rukama dohvatiti. Stavie, ima sluajeva

31

da p~neki domain priredi sebi jo za ivota bo~at~ "pomanu",

kao da je "ve umro". Ovo osobito biva u .sluaJe:'?T?~ k~da o~
nije siguran da e posle njegove smrtI to l?-cImtI nJegoVI
naslednici.
.
. li
Onima koji su ostali bez "pomane". ili. kOjI ~u pogmu
u ratu, pa im se ne zna grob, selo je pnreIvalo. Jednu v~stu
kolektivne' "pomane". Ona se zove ,~priv~g". Veruje ~e, nalffie"
da su oni kojima se redovno ne pnreuJu "pomane , ~a d:';lgom svetu u mraku, pa .ih ~~~og .t~?a.' !~eba na neki na~l~
osvetliti i razveseliti. To Je cmilo l cml CIt~VO ~elo, kolek~lv
nim naporima. U odreeni dan, izabrana !lca ls1a su k,~h~~
'kroz selo i zaustavljala se pred svakom kuom, a domacm Ih
domaica ubacivali bi to Vee cepanice drva u ta ~~la. Od
tih' drva bi se uvee nasred sela, na glavnom raskrscu, na.pravila lomaa i potpalila. Okolo su ~taja~i ~?e i muk~rcl,
koji su doneli sa sobom poneto z~ J.el~ ~ p.l~e. Kada bl se
vatra razgorela, oko nje bi poseda!!, JelI 1 Pl~~: a posle toga
doli bi svirai i nastala igranka "do besvestI .
"
Takve su bile prilike ovde u osvit. ovog~ veka. : . A t~da
su u ovo ubogo selo poeli da navraaJu nekI strancI:.'1:0 msu
bili ni hajduci ni marveni trgovci. ~ Istina, i ~':~. su !~aZlh zlato,
kao i hajduci i trgovci, ali na nesto drugacIJI nacm.
2. RUDNIK I "CARSIJA"

O otkrivanju rudnika u Boru na vrati~a njegovog. ~u

zeja stoje ove rei: "Idui za dugo~ andezltskom erupc~~o~,
koja se pruala u pravcu sever-jug, od Duna~a k.a NlsaVI,
bivi upravnik Kostolakog rudnika, Ing. ~:a~]a lstek, ~o
ev od 1900 godine, dolazio je redovno, godisn]: na ,nekol:ko
dana do Bor sela i vrio ispitivanja terena u nadl da ~e ID:0zda
otkriti bakarnu rudu. Tri godine vraao se bez ikakVIh ~ez~!
tata. Godine 1903 doao je s prolea i radio je mesec l VIse
dana. I kada je ve prekinuo rad radnika i ~p~em~? se na
put, ostao je dobrovoljno da radi jo malo Mezdino~lC Pavl:,
deak od 16 godina... I samo nakon s~ta. r~da,. pl]U~Om Je
udario u rudu, odvalio je pare i odneo Je mzenJeru l.steku:
Ruda je pronaena u ~dnom sloju Coka, Dulk~n, .u Je~no]
od tri naporedne pukotine kroz koje su se sleglI mmerahzatorski elementi."
.
To se desilo nou izmeu 5. i 6. maja 1903. godme.

32

,
t

t'

'I

i"rI
r

Koncesiju za otvaranje ovog rudnika imao je ore Vajfert, industrijalac iz Beograda. Nekada se on slavio kao Kol um b o n~seg
~
rudarstva i zaetnik industrije" u Srbiji. l ) "
Ali dokumenti nesumnjivo pokazuju da se za rudno blago
u Boru znalo ve decenijama pre nego to se pristupHo eksploataciji samog rudnika, i zb\Jg toga "pronalazak rude 'nije
mogue vezivati za jedan datum". Bie ipak najverovatnije
miljenje da su "poetkom 1930 godine, ustanovljene prve
male ali sigurne koliine rude, dovoljne da se ponu ozbiljni
' istraivaki radovi".2) Pri tome je odluna bila injenica to
je tada pronaena ruda bila veoma dobrog kvaliteta. "Sadrina bakra u njoj iznosila je 6-:-25%. Ova ruda bila je, uglavnom, sulfidnog sastava. Pored, sumpora, sadravala je silicijuma, aluminijuma, gvoa, bakra, antimona, arsenika, selena,
telura, srebra, zlata i neto platine. "3)
Zbog toga Vajfert nije bio mnogo nezadovoljan to je
Sistek, traei zlato u Boru, naao bakar. Kao iskusan poslovan ovek, on je odmah ocenio znaaj ovog pronalaska.
Ali se odmah, postavilo i pitanje finanSiranja investicija i
eksploatacije rUdnika. Sam Vajfert nije imao tada potrebnog
kapitala za ovo, pored ostalog i zbog toga to je ve bio potroio prilino novca traei rude na raznim stranama.4) Zbog
toga je prvo pokuao da za eksploataCiju novog rudnika zainteresuje vlade u Beogradu i Beu. U tome nije uspeO,iako je
u .Beogradu "imao iZUzetno lep ugled i poloaj u dvoru",
a Isto tako dobro stajao je i na dvoru E Beu poto je "bavei
se svake godine preko leta u Ilu na odmoru, Vajfert
uspeo da preko svoga prijatelja barona isla efa Dvorske
Beke kancelarije, plasira sve ono to Je ilo Srbiji u korist".
Razlozi za ovaj njegov neuspeh bili su "vie prirode", i to
ekonomske i politike. Upravo, to su bila iZUzetno mutna vremena na Balkanu, koji je i inae u Evropi vaio kao bure
baruta". U Srbiji je vladala neverica u sopstvene snag~' kao
i nestaica kapitala, a u Austriji je preovladavalo miljenje
?-a nemirno balkansko podruje -u ekonomskom pogledu, pa
1 u pogledu ruda, ne vredi mnogo. Zbog toga se Vajfert mol) D~
2) F.

Jovanovi, Or et cuivre, Serbie Orientale Paris 1907

Drovenik,
Razvoj rudnika Bor, zbornik, "Bo~ 1903~1953'"
Bor, 1953, 19.
M. Mihailovi,
Od rude do bakra, zbornik "Bor 1903-1953"..
:ear, 3)1953,
26.
4) Industrijski 'Pregled,

god. V, 1-15. februar 1937, 17.

3 Bor i okolina

33

rao obratiti na drugu stranu, i naao je finansijera u Parizu.

tim su bili obaveteni o istranim radovima u Boru, francuski kapitalisti su se zainteresovali za ovaj posao. To su uinili
i pre nego to je "pronaena~' ruda u :r: o.i izmeu 5. i 6. maja
1903. godine. Ve ranije u Bor su dosh, 1902. godine, baron
de Batsa posle 1903. godine Ferdinand Rabelaz, poznati francuski strunjak, i po njihovim izvetaj ima osnovana je banka
Mirabaud, Peurariet Cie, 1904, koia je dala sredstva da s~
otvori rudnik i koja se kasnije nazvala "Francusko drutvo
Barskih rudnika - Sv. ore - La Compagnie Frarl.~aise
des mines de Bor - Saint Georges".l)
Vajfert je prodao svoju rudarsku koncesiju u Boru i okolnim selima novom preduze u. Tako je ovo drutvo dobilo od
drave povlastice za 50 godina", poev od 30. septembra 1903.
godine ':,za kopanje, va~enje~ iSl?ira~j: i vizra~iiva.~je.ruda i
kopova u optini BorskoJ, KnvelJ~koJ 1 Ostre~Jsk~~ '. l to "na
prostoru od 24 miliona kvadratruh metara, sto Cln1 240 rudarskih polja, raunajui svako rudno polje po 100000".2)
Vlada Srbije donela je i naroito reenje u kome su bile precizirane ove ."poviastice" . Po tom reenju, Francusko drutvo
Borskih rudnika smatra se "kao jedini povlastiar sa svim
pravima i obavezama po ovoj povlastici i ~o propisima Zakona
rudarskog". Drutveni kapital "utvren Je na 5 500 000 franaka' drutveni kap~tal je u akcijama, koje su podeljene u
jedn~ hiljadu akcionara od po 500 franaka". Reenjem je takoe propisano da se povlastiaru ustupa "po propisima Zakona rudarskoga na besplatno uivanje, za rudarske i topioniarske ciljeve, dravna uma na Crnom Vrhu. Ovaj umski
prostor iznosi svega 1 003 ha i 51,2 ara". Jo mu se daje i
"pravo upotrebe vode za rudarske ciljev~ za ~ve .vre:r:n~tra
janja ove povlastice, a na rekama: BorskoJ, KnvelJskoJ l Brestovakoj".3) U isto vreme je Compagnie Fran~aise des mines
de Bor - Concession Saint Georges overila kod suda u Parizu svoje statute (Statuts), u kojima stoji (art. 3) da je ona
dobila ta prava. 4)

Industrijski pregled, god. V, 1-15. februar 1937, 17.

Spomenica 1936, 14.
.
.
Reenje Vlade Srbije, R. br. 1070 ~~ 17. juna 1904; overen
prepis se nalazi u arhivi Todora NaumovlCa, Bor.
4) Compagnie Fran!;aise des mines de' Bor, Statuts, Paris,
1)

\.

.'.,

_o' I

Glavnu korist iz svega ovoga izvuklo je Francusko drutvo Borskih rudnika i Vajfert. Drutvo je dobilo u eksploataciju rudnik sa izvrsnim sadrajem rude, a Vajfert je dobio
za prodatu koncesiju i druga prava ,,1250000 franaka u zlatu
i 1750000 franaka u akcijama".l) istek i seljaci su dobili
"vie nade" u blagostanje koje e nastupiti sa otvaranjem
rudnika nego kakve druge stvarne koristi. Istina, istek je
odmah u poetku otvaranja rudnika dobio poloaj "direktora",
ali je sa dolaskom francuskih strunjaka ubrzo potisnut i pao
u zaborav. On se ipak nije dao; iako bolestan, naEltavio je da
istrauje okolna brda i da trai rudu. Umro je 1907. godine i
sahranjen je u Boru. Pria se da je v.e u samrtnoj agoniji
po:verio nekima od svojih rudara da je pronaao "jednu novu
rudnu icu, jau od Bora", ali nije dospeo da kae na kome
s~ mestu ona nalazi, i tu je svoju tajnu odneo u grob. Seljaci
su bili jo vie razoarani. Verovali su da je u brdima njihovog sela pronaeno zlato i da' e se od njega svi obogatiti.
Pronalaskom bakra nisu bili naroito oduevljeni, ali su se
ipak II potaji nadali da e u novom rudniku bar nai posla
za sebe, dok su oni bogatiji meu njima mislili da se sa novim
redom stvari u selu nee neto naroito izmeniti.
Ali ve na prvim koracima poto je otvoren rudnik razoaranja su poela da se niu jedno za drugim. U samom
poetku, radovi na rudniku su se izvodili sporo i sa velikim
tekoama. Tako. u jednom izvetaju rudarskih vlasti iz aprila
1904. godine stoji i ovo: "U terenu ove povlastice nema nikakvih investicij a ni graevina. .. Transport u potkopima vri
se po eleznikim inama ljudskom snagom. Duina podzemne
eleznice iznosi 650 metara, a nadzemne oko 300 m. "2) Tekoe
koje su vladale u to vreme' istiu i oni koji su iskoriavali
ovaj rudnik. "Prvih godina tekoe su bile ogromne; nismo
imali eleznike veze, ak ni puteve, prvih est god~na svi
transporti maina, materijala, uglja, bakra, vreni su volovskim kolima do Dunava. Bor i okolina su bili nepoznati i
zabaeni krajevi. Pored toga ma koliko da su strune analize
dale najbolje rezultate, ipak u samom poetku Drutvo je
imalo ogromnih tekoa, jer se odmah nisu mogla nai glavna

2)
3)

l)

Dr V.

Simi,

Istorisk-i razvoj naeg rudarstva, Be.ograd,

Simi,

Istoriski razvoj naeg ruda-r:stva, Beograd,

1951, 271.
2)

Dr V.

1927, 4.

1951, 267.

34

3"

35

nalazita bakra. To je polo za rukom tek 1906 godine .."!)

Uostalom, to se vidi i po proizvodnji; ona je u poetku bila
dosta skromna. Tako je u toku 1904. i 1905. godine bilo proizvedeno svega 5500 tona rud;e. Ali su strani kapitalisti znali
da su napravili jedan sjajan posao. Njima je bilo jasno da
ovde ima rude u izobilju, da je ona izvrsnog kvaliteta, a radna
snaga veoma jeftina. Trebalo je samo investirati kap"aal da
bi se to iskoristilo. Zbog toga su oni ve 1905. godine u jednoj
upi organizovali hemijsku laboratoriju i na licu mesta otpoeli su da prerauju rudu. Ta se prerada sastojala u izdvajanju bakra i plemenitih metala od ostalih primes a u rudi,
Postepeno su uvoene i nove maine i urea:ji:"vater-aketne
pei 1906, konvertorska hala .sa 4 mala konvertora i sl. poveao se i broj radnika. NapriII?-er, dok 1904 godine u ovom
rudniku nije radilo vie od 100 radnika, njihov se broj 1906
godine ve popeo na 1 45.0. '(2)
Rudnik se neprestano razvijao i pored svih te~oa.Neke
od njih su otklonjene tek povezivanjem Bora sa eleznicom,
preko Metovnice. "Ova pruga koloseka- 76 cm odvaja se preko
pruge Parain-Zajear u stanici Metovnica. Izraena je 1910
i 1911 godine za potrebe Borskih rudnika." Ona je bila "svojina Francuskog drutva Borskih rudnika i sluila je isklju-:ivo za prevoz raznog materijala i goriva u rudnik i bakra
za izvoz u inostranstvo ... "3)
.
Francuski kapitalisti su ipak bili veoma zadovoljni ovakvim razvojem stvari. "Iz Bora, sirov bakar je izvoen preko
Dubrovnika za Evropu (Hamburg itd.), kao i za Ameriku. On
je traen i kupovan svuda, jer ima reputaciju odlinog bakra,
koji nije krt. Ono to je opravdavalo njegovu reputaciju, to
. je da se on vadi iz naslaga u kojima lei sa srebrom i zlatom.'(4) Zbog toga su .oni proirivali postrojenja u rudniku,
a poeli su da se bave i problemom smetaja brojne radne
snage, koja je iz svih krajeva nagrnula u ovaj rudnik ..
Tu lee koreni zasnivanja "arije" u Boru. To je bila
jedna nova drutvena kategorija, od znaajnih posledica za
ovaj kraj.
.

l) Spomenica, 1936, 3, 14.

2) M. Coji, ivotne prilike izmeu 1903 i 1953 godine,

nik "Bor 1903-1953", Bor, 1953, 42.

3) D. Naumovi, Saobraaj u Timokoj krajini,

moke

krajine, 1833-1933, Beograd, 1933, 106.

4) Spomenica, 1936, 6.

36

zbor- .

..

-.

Spomenica Ti-

j.
'

..I
"',;

'r

Jo od otvaranja rudnika "Bor je bio malo rudarsko naselje, graeno na tipino kolonijalni nain, sa malim rudnim
jednoli~im kuama od bondruka, bez ikakvih sanitarnih ureaja, bez ulinog osvetljenja ... Ali porastom preduzea raste
i b~oj radni.k~, a sa tim rastu i njihove ivotne potrebe. To
ko~:ste raZnI spekulantski elementi i bogati seljaci iz okoline,
kOJ,l dolaz~.u Bor i pored kolonije zidaju male, sitne neuredne
kuce. ~ kOJIma s:ne~~~j-~ raz~e ~rgovake radnje. Tako poinje
da nIce Borska carSIJa IZ kOJe Izrasta Bor, koji nije vie mala
ruda~ska kolonija, ali jo uvek nije ni grad, jer su mu nedostaJale~~.a~~eustanove koje ine elemente jednog grada".i)
"a:sslJa se u Boru stvarno' poela zasnivati ve sa dolasko~ Sisteko:,.ih rudar~. T.~ su bili radnici sa strime koji
su .~e I radom, l stavom, l nacmom ponaarija duboko razliko~ah od ub~gih i. za?stalih seljaka u Boru. Jo je vea drustvena :~zhka bIla Izmeu ovih seljaka i Francuza, koji su u
B.or dosh da preuzmuuprav1i rudnika. Iako je njih u poetku
bIlo s~mo "oko 50 dua", ubrzo su uzeli sve.u svoje ruke' nisu
zauz~h samo sva vanija mesta u upravi rudnika ve ~u za
"maJstore" ~o:,odili svoje ljude, osobito Italijane. Svoj dolazak
u ..Bor. shvatih su kao dolazak u jednu veoma zaostalu kolonIJu,.: odmah. su poeli da se ponaaju po ve oprobanim
pravllI~a svoJe kolonijalne prakse. Iz sela Bora privukli su
na s:'?Ju stranu neke uti~ajnije ljude, namestili ih u optinu,
t~l;l-dIll se da B?r dobije potu i policijski komesarijat, i u
nJl~~ .su p~~ocu korupcije stekli svoje ljude, a zatim su se
~ac~h I n~ ~;renje katolike religije u ovoj "verski indiferent~oJ sre~ml.:. S~ njihovim dolaskom, . u tom kraju je ;istreblJena haJducIJa 1 nestalo je "marvenih trgovaca".
~ Ali o.v? ubogo "vlako selo" nije moglo da primi u sebe
toh~e doslJ~ke, pa su se Francuzi dali na posao ne samo da
?OdlgnU nuzna ~ostrojenja u rudniku i za upravu nego i da
lzgrade.,;stanove l za svoje osoblje. Ve 1905. godine poeli su
?a podizu nove zg.rade i stanove, iznad sela, i to je bio poce~a~ .novog~aselJa - Stare kolonije. Ali to vie nisu bile
primItIvne kuce "od bondruka", kao one dole u selu, ve
zgrad~ od. ~eto boljeg materijala i podignute "planski". No
k~ko Je prilIv n.?v~ radne snage bivao sve vei, nove su zgrade
nIcale u produzenJu Stare kolonije, sve dalje do sela , i to

1) Anketa o trgovini

1961, 1.

U9ostit~rjstvu, Arhiv Optine B

or,

37

anstvene

"neplanski ". Mnogi radnici koji nisu bili iz Bora i okolnih sela
podizali su tamo za sebe kuice ili barake, gde je ko stigao i
kako je mogao. O tim stanovima i ivotu u njima postoji zapis
jednog oevidca. " ... Pokazae mi njihove stanove. To su
dugake postavljene kue, blizu :samih topionica, i tu sem patosa, nema nieg drugog. Ova raja to dolazi umorna sa rada,
obino se prostre po patosu, pokrije svojim kaputiem, koji
je tanak, sirotinjski, jer oni koji imaju tople kapute i bunde
i ne dolaze da rade, i o'nda leu blie jedan drugom, te se
,tako zagrevajti. A kakav je tu vazduh od te mase, koja tu
spava i die, moe se zamisliti. Kakva higijena.... Ona je
ovde iz daljine doviknula: Zbogom. No zato treba videti, nasuprot ovome, na drugoj strani stanove za Francuze, upravu
i inovnike, kao i za njihove ljude - majstore. To su iste,
lepe i male vile."l)

".... {.

".'

,.
I

Uporedo sa ovakvim razvojem i organizacijom naselja,

stvarao se i trgovaki deo arije. Bor je dobio' svoju "staru
ariju" jo 1905. godine, i tu su seljaci iz okolnih sela i samog
sela Bora iznosjli i prodavali svoje proizvode "doljacima".
Otvorile su se i krme i prodavnice kolonijalne robe. Tako se
nekoliko seljaka iz Bora poelo bogatiti. To je osobito postigao
jedan od njih, koji je dobro stajao kod Francuza i ubrzo po- '
stao "glava arije". On je vremenom osnovao: parni mlin,
strugaru, valj aru, vunovlaaru, i kamenolom. U samom Boru
je proirio svoju kafanu ("Simina kafana") i duan, i nemilo~
srdno je poeo goniti svakoga koji bi pokuao' da mu konkurie. Dugo vremena je '!l tome uspevao, jer je bio predsedriik
optine, i dobro je "stajao kod Francuza". Ali vremenom je
i on dobijao konkurente, koje nije mogao slomiti. To su bili
ljudi koji su dolazili iz drugih palanaka i ovde osnivali razne
"prvarnice" u kojima su se hranili radnici. Ali to su poeli
da rade i neki njegovi seljaci, koji su se obogatili prodajom
zemlje Francuzima, pa su i sami poeli poneto da "promeu".

Pored Francuza i domaih radnika, u Bor su vremenom

pristizali i pripadnici drugih nacija. Jo od samog poetka
ti rudniku je radilo dosta eha, Maara i Nemaca, a posle
prvog svetskog rata i prilian broj nlskIh emig.ranata, "belogardejaca". Ve tada BO?'ski letopisac belei da "crkveni ru,ski hor postoji u Boru od 1923. godine", da je on "odlian",
da su pored' toga Rusi "otvorili i svoju osnovnu kolu sa zabavitem, da ona vrlo dobro radi", da "imaju svoju kantinu
sa itaonicom, i esto prireuju koncerte sa pozoritem i predstavama u korist svoje kole".2)
Ovo naselje se proirilo osobito posle 1928. godine, kada
su otvorena nova leita ruda na Tilva Miki. Tada se pristu":
pilo izgradnji "Nove kolonije" iznad Borskog potoka. O to~e
letopisac kae ovo: "Do septembra meseca 1928. godine, selo
Bor izgubilo je onaj ivopisni izgled, koji je imalo nalazei se
na obalama Borske reke. Gotovo jedna polovina njegova preseljena je na brdo prema jugu ili je rasturena dalje. Tako
sad gde je bila glavna polovina s,ela, izgleda pusto, kao da
nikad tu nije bujao ivot, i samo se s vremena na vreme uje
odjek kamenl;l, koji lokomotive dovlae i bacaju u reku." On
dalje naroito podvlai da se "u drugom polugou te godine
Borska radnika kolonija naglo podie. Zidaju se u njoj velil) Organizovani radnik, br. 9, 1925; v. S. Bosilji, Radniki
pokret u Boru i okolini, Beograd, 1959, 47.

2) Letopis, 31, 32.

38

zgradice za stanovanje, kao i fabrika odelj enj a",

a krajem 1930. godine "doveden je u Bor vodovod i podignute
su tri esme sa lepom planinskom vodom". U julu. 1932. godine on kae "da, je Francusko drutvo podiglo optinsku
zgradu i uzelo u zamenu staru optinsku zgradu, kao i 15 ha
povrine na kamenom brdu Tilva Rou".l) To je vreme kad
je poneto raeno i za zabavu nove arije. Istina, u Boru je
jo od 1916. godine postojao bioskop, "koji su Nemci uveli,
uglavnom za svoj ivalj.... 1920 organizovan' je fudbalski
klub, a neto docnije osnovan je i omladinski tim. Francuzi
su 1920 godine poeli da igraju i tenis, ali je ta igra uglavnom ostala ograniena na njihov krug" .2)

..

:;;..~

Proirenje naselja i priliv nove radne snage posle prvog

svetskog rata privukao je i druge poslovne ljude. Iz Zajeara
.su dola dva brata i otvorila "bakalsku radnju", jedan abadija iz agubice otvorio je svoju radnju, ali kako mu se
"vie isplatio rad sa kafanomj', otvorio je zatim i kafanu. Nekolicina preduzimljivih ljudi iz Makedonije otvorila je "narodne kuhinje". Ovaj posao je iao naroito dobro, i oni su
l) Letopis, 24, 36, 37, 51.
2) M. Coji, ivotne prilike izmeu 1903 i 1953,

zbornik "Bor

1903-1953", Bor, 1953, 44.

39

ubrzo mesto privremenih baraka podigli za sebe "kamene

. kue". O tom procesu poveanja arije letopisac belei ovo:
"arija se neprestano poveava, i ve sred~nom 1928. godine
u Boru ima: 6 pekarnica, 1 radnika kantina, u kojoj je i posebnapekarnica.,. 1 kasina za Francuze, 5 kasapnica, 2 kobasiarnice, .3 manufakturne radnje, 5 kolonijalno-bakalskih
duana, 2 berbernice, 1 krojanica, 2 obu6arnice, 1 narodna
kuhinja, 1 kazandinica, 1 ).lrijska radnja, 1 potkivanica;
2 kovanice, 1 mlekardinica, 5 vinarskih podruma, 7 kafana
~ 4 piljarnice . " Osim toga postoji i 1 magacin Francuskog
a.rutva Borskog rudnika gde se prodaje brano na veliko, kao
i sve to kolonijalno-bakalske radnje imaju."1)
.

3. "ZATROVANO PODRUJE"
Plodne nae njive ot'rovnim plinom unitene,
U pakleno drela nuda nas gole goni;
Iz mraka u mrak dizalica nas vraa izlomljene,
Iz krvi i.znoja naeg niu - za druge - milioni ...
J.

~f

Ovakav brz napredak naselja i arije pratile su i mnoge

promene u svakom pogledu. Meu tim prOmE!l1ama dve su
naroito bile izrazite pojava alkoholizma i prostitucije.
U Boru je dosta ljudi, jo odranije, u alkoholu trailo
olakanje i utehu od tegobnog ivota. To su im omoguavale
kafane i seljaci iz kraj inskog sela Sikola, koji su redovno
donosili u svojim dugakim buradima ("fuijama") i na sama,..
rilTIa svojih konja dosta jeftinog vina.' Sikolski "fuijari" su
dolazili u grupama ("karavanima") i znali su one koji su "stali
ha pjatu", pa su im davali vino i na kredit ako nisu imali
novca da ga odmah plate. Prostitucija se takoe irila ....
Borski letopisac u aprilu 1931. godine zabeleio je o njoj ovo:
"Kafane i podrumi su se ovde preterano namnoili,privlaei
radnike sa piem i svirkom sviraa i praznei'im depove im
prime platu. Meu kafanama i podrumima nastala je nesavesna. konklJ.rencija. Tako je j(;!dan kafedija, velike ali zabaene, kafane, zvani ,ibuk', da bi privukao radnike k njegovoj kafani, otvorio u istoj javnu kuu - kuu bluda pod
vidom kelnerica .... " Za ovim primerom poli su i drugi. Ve
krajem iste godine u ovom pogledu "stanje Borske kolonije
je alosno". U njoj ne samo to ima "mnogo kafana i podruma,
i duana raznih" ve "kafane naalost radi svoga opstanka i
usled meusobne konkurencije ne prezaju ni od najgorih
sredstava za privlaenje radnika, - jer su nabavile pevaice
i kroz njih postale mesto bluda. .. Tako se nemoral u Borskoj koloniji vrlo rairio" .2)
I) Letopis, 21.
2) Letopis, 44

40.

Popovi,

1936.1 )

Ove rei pesnikove samo odraavaju oajanje i bedu u

koje je doveo seljaka iz Bora i okoline otrovni dim iz rudnika.
.Taj dim je vremenom stvorio jedno "zatrovano" , "ugroeno"
podruje. u kome je unitio dobar deo flore i faune i doveo
u pitanje i sam opstanak stanovnika toga podruja. "Geograf:::;ki ova povrina lei izmeu 19 49, i 45" i 19 52' i 50" istono od Pariza i izmeu 43 59" i 30" i 44 9' i 30" severne
geografske irine. Oblik joj je uglavnom elipsast; dua osovina elipse iznosi oko 21 km a kraa oko 13 km."2) Na tom
prostoru, ili' u njegovoj neposrednoj blizini, nalaze se sela:
Brestovac, Buje, Donja Bela Reka, Zlot, Krivelj, Luka, Metovriica, Otrelj, Rgot~a i Slatina.
StvaranJe ovog podruja poelo je od samog 1)oetka prerade rude u Boru. To se tada izvodilo prenjem rude u "furunama" pod otvorenim nebom. "U tu svrhu, Francuzi su 1905
godine n;:tinili gomile oko 500 tona rude, kojih je moglo biti
oko 50. Ove qldne gomile postavljene su na otvorenom polju
i paljene bez ikakvih dimnjaka. Sumpor iz rude sagorevao
je sam od sebe razvijajui gasove sumpor-dioksida koji su
nemilosrdno pustoili tadanja plodna polja .. Proces desulfurizacije trajao je osam nedelja, podrazumevajui est nedelja
za prenje i dve nedelje za hlaenje.'(3)
Dugo iskustvo pokazuje da najvea pustoenja izazvana
gasovima nastaju u trenutku kada dim iz rudnika padne na
biljku dok je jo rosa. kad je lie vlano, ili kad dim pada
zajedno sa kapljicama kie. Prirodno je da ovi gasovi deluju
najubitanije u vreme cvetanja biljaka, jer tada stradaju na. roito oplodni organi, pa do oploenja i ne dolazi. Posle za-

3"

1) Predgovor slikarskom albumu D.

vav:o zlato", iz nonih poseta Boru 1935.
2) Komisijski izvetaji, 27.
3) M. Mihajlovi, Od rude do bakra,

1953", Bor, 1953, 26, 27.

Andrejevi-Kuna

"Kr-

zbornik "Bor 1903 do

41

trovanja ovim dimom lie dobija tipine mrlje i srebrnastu

boju. Meutim, iskustvo takoe pokazuje da sve biljke ne
.stradaju podjednako od ubitanog dima. Najosetljivije je povre, ali se i kod njega moe opaziti izvestan red otpornosti.
Najpre strada pasulj, pa paradajz i krompir, a onda ostalo
povre. Posle povra najvie strada lucerka, pa onda ita:
.ovas, jeam, ra i penica. Kukuruz je dosta otporan i dobro
se bori sa dimom, osobito ako se nalazi na dobro obraenoj
i naubrenoj zemlji. Od voa je najosetljivija ljiva, pa jabuka, kotiavo voe i kruka; plemenitije vrste vinove loze
takoe stradaju. Ali dim napada i umsko drvee (hrast, grab,
klen, divlja kruka, kupina, smreka i jasen), iako je ono prema
njemu prilino otporno. Stoka strada posredno, uzimajui zatrovanu biljnu hranu; ona esto poboljeva, pobaaji su esti
i dosta je krljava. Neke ivotinje su gotovo sasvim iezle iz
ovog podruja; tako su_ pele prava retkost u njemu, a isto
tako i zmije i izvesne vrste ptica.
Zbog svega ovoga, ovo je zemljite dobilo posebnu, fizionomiju i sastav. Najvie je oteeno u ataru samoga Bora
i u atarima sela Brestovca, Buja, Krivelja, Otrelja i Slatine, dok su ostala sela u okviru zatrovanog podruja manje
izloena uticaju dima. Ima tu potesa koji su, prema strunim
nalazima, "potpuno oteeni" ili gde je "oteenje stoprocentno".l) Ali ima potesa na istom prostoru u kojima je oteenje manje ili ga gotovo i nema. Na osnovu izvora moe se
ipak jasno utvrditi da se zatrovano podruje tokom vremena
. samo poveavalq i oteenje produbljivalo. Zbog toga je dolazilo do negodovanja seljaka, pa su vlasti preduzimale izvesne korake da to negodovanje nekako ublae. Prva njihova
briga bila je da utvr:de veliinu i prostranstvo zatrovanog
prostora, pa su zbog toga u raznim vremenskim periodima
. obrazovane strune komisije, kojima je bilo stavljeno. u zadatak da ovo ispituju. Nalazi i izvetaj i tih komisija daju sigurne podatke o razvitku procesa trovanja dimom u ugroenom podruju Bora i o menjanju ekolokih okvira njegovih
i njegove okoline.
U periodu od 1908. do 1954. godine dolazilo je ovde vie
"dravnih komisija". Sve se one slau u jednom: zatro vano
I)

42

Komisijski izvetaji, 27.

l
J

podruje neprestano se iri. Poslednja po redu utvrdila je da

se: "povrina ugroenog zemljita: poveala na 18824 ha".i) To
je bila osma zvanina komisija od otkrivanja rudnika koja je
utvrdila ubitane posledice "belog dima" iz ovog rudnika.
Nalazi ovih osam komisija, iskazani u brojevima, izgledaju
ovako:

Komisija
godine

,t

. 1

"Zatrovano"
u ha

A t a i' i

podruje

1908.

1250

Bor, Slatina

1922.

2600

Bor, Slatina, Brestovlj.c, Kriveli

1927.

1931.

11200

Bor i okolina

1934.

10500

Bor, Brestovac, Buje, Krivelj,

Otrelj, Slatina

1935.

15948

Bor, Brestovac, Buje, Krivelj,

Otrelj, . Slatina

1948.

15424

Bor i okolina

1954.

18824

Bor i okoIina 2)

"tete od dima uopte nema."

o:'

Intezitet razvoja oteenja na ovom podruju (na povrini

u hektarima) vidi se iz ovih podataka:3)
I)
2)
3)

Komisijski izvetaji, 8.
Komisijski izvetaji, 35.
Komisijski izvetaji, 36.
43

% izvrenog
oteenja

1908.

1922.

1934.

1935.

1948.

1954.

550

900

1198

1935

9930

10002

1300

551

1261

1700

3450

od 100-80

-od

79-60

-_>O."

od

59-40-

300

od

39-20

400

650

2000

.2154

2380

1345

6707

764

1490

6485

4406

400

670

400

manje od 20

.Izmene u strukturi obradivih povrina na zatrovanom.

l
podruju izmeu 1908. i 1954. godine bile su ovakve: )

(u hektarima)

.
~
"

.S:l

];l

...
o

cl,

"<l

<l

::>

el

1908./188241
5715
1954,
18824
2520

.:;:
o

'u

:tl
OI

'i::

OI

'u

liO

.El
:>

I 5~

."
;S
'o

'" 1215131313811538
842

'u
oj

'i::
'l(l
ll<

2850
1609

I ~-a
I Z"
590
1822

....

.2
o

"

884
9019

"::>a

<n

6744
2300

Ovaj pregled veoma reljefno pokazuje promene kQje su

se izvrile u ovom prostoru za pola veka. Naroito su se promenili odnosi izi:neu oranica, vrtova, vinograda, livada, panjaka i uma. Fovririe 'pod ovim kulturama veoma su se
smanjile, dok su se poveale povrine' goleti i neplodnog zemljita. Pored toga, zemljite u ovom prostoru stradalo je. i
strada od erozije, koja se ovde "vri naglo". To je jedan od
I)

44

Komisijski izvetaji, 36.

. glavnih razloga zbog kojih se zvanini podaci esto ne slau

u rezultatu oteenja zemljita, jer se "odnos izmeu proizvodnog fneproizvodnog zemljita stalno menja", pa se "jedno
stanje vodi u katastru, a stvarno stanje neplodnog zemljita
je drukije, tj. ima ga vie ..... " Kao primer za ovo navodi
se to' "pb. katastru je neplodno samo 11,8 % ili 3 223 hektara,
a po anketi. u 1954. godini neplodno je ~O 841 hektara,. Dakle,
postoji razlika od 7618 hektara". Strunjaci ipak tvrde da
"ova povrina nije .ustvari apsolutno neplodna, ve ona pred. stavlja samo iznurene i degradirane oranice, vinograde, vo
njake, livade, panjake, usled oteenja otrovnim gasom".I)
Isto tako, i razne vode koje su se luile iz rudnika uticale su
na izmenu ovog podruja. "Iz Borskih rudita istiu svake godine velike koliine voda koje u svojim rastvorima nose
bakarne soli. Ima dve vrste ovih voda: plava sa veom sadrinom bakra i kisela sa manjom. "2) Obe ove vrste voda "zamuljuju i tete" zemljite kuda prou.
Ovakav razvoj prilika na zatrovanom podruju snano je
uticao na stanovnitvo. U prvom redu, to' se vidi po gustini
naseljenosti i strukturi poseda. Na primer, 1953. godine ukupna povrina ugroenog podruja zatrovanog dimom u raznim
stepenima iznosila je 214 km2, a na tom prostoru ivelo je
svega 21 650 stanovnika, ili proseno 79 stanovnika na jedan
kvadratni kilometar. Tu je uraunat i sam Bor, a ako se on
izuzme, onda gustina naseljenosti u selima "ugroenog podruja" iznosi svega 30 stanovnika na jedan kvadratni kilometar. Zbog toga na ovom prostoru seljacima pripada znatno
vie zemljita nego. ohima udaljenim od zatrovanog podruja.
Na primer, ovde na jed1iog seoskog stanovnika dolazi 3,28
hektara zemljita, a od toga. Qtpada na "obradivu" povrinu
1,27, a na "oranicu" 0,75 hektara. 3)
Prfrodn.o je to su se ove promene snano odrazile na stav
seljaka II svakom pogledu. One su ih ne samo osiromaile i
zdravstveno ugrozile, ve se vremenom u ovim selima uvreiomentalitet da se obrada zemlje "ne isplati", da je ona ovde
zbog dima iscrpena i da je nemogue povratiti u stanje kakvo
je nekad bilo. 4 ) Seljak je iz toga izvukao pouku da je najbolje
I)

2)

Komisijski izvetaji, 55.

Simi, Istoriski razvoj naeg r1tdarstva, Beograd,

Dr V.

1951, 276.
3) Komisijski izvetaj, 68.
4) Komisijski izvetaj, 34.

45

i ne starati se mnogo oko zemlje koja je na veem udaru:.

dima iz rudnika, i da u nju i ne treba ulagati niti naroiti

rad niti sredstva. Sredstva za ivot moraju se traiti na drugoj strani, i to u radu u rudniku. Zbog toga je "industrijska
zona" Bora ne samo velika nego i posebnog karaktera. Zatrovano zemljite bilo je glavni razlog to su seljaci ovde
svoju "nadu" ve odavno polagali vie u rudnik nego u svoju
zemlju.
4. DRUTVENE BORBE

Otvaranjem rudnika korenito su se promenile u Boru i

okolini ne samo ekoloke ve i drutvene prilike. U stvari,
ovde se izvrio jedan dubok drutveni eksperimenat. Mesto
ranijeg homogenog seljakog drutva, koje je ivelo svojim
patrijarhalnim ivotom po ."povatama" , sa svojim "pomamama" i "frengom", daleko od svih spoljnih uticaja, odjednom
se ovamo sruilo mnotvo novih uticaja, razliite jaine i
smera.
Na sve to su seljaci iz Bora reagovali prilino razliito.
Neki od njih su prodali svoja imanja eksploatatorima rudnika
i pourili da se to pre odsele iz sve te buke i dima, dok su
se drugi jo vie uaurili u svoje kue i "povate" , starajui se
da sa novim redom stvari imaju to manje dodira. Neki su
se, opet, trudili da to bolje iskoriste nove oblike, pa su prodali zemlju na kojoj su se izvodili rudarski radovi i sami se
zaposlili u rudniku, a neki su otvorili "prvarnice" ili su na
neki drugi nain uhvatili. veze sa rudnikom i tako doli u po:"
vlaeniji poloaj prema ostalima. Ve sama 'ta injenica izazivala je podelu meu seljacima: na one koji su bili zadovoljni
i na one koji nisu imali emu da se ra:duju od novog reda
stvari. Oajanje ovih drugih naroito se povealo kada ,su
videli da dim iz rudnikih postrojenja sve vie pritiska njihove
njive i livade i tamo izaziva pravu pusto, i da se tome ne
vidi kraj. Pored toga, rudnik je zahtevao i ljudske rtve; stra~
dali su ljudi u njegovimpotkopima, a stradali su i oni u selu.
Boru, od mina i obaranja kamenja, koje su prouzrokovali radovi vie sela na oka Dulkanu. Deavalo se da neko pogine,
ni kriv ni duan, ispred svoje kue ili na njivi. tavie, bilo
je sluajeva da nastradaju i deca, i tada bi njihovi roditelji
46

izbezumljeni vrebali "da ubiju direktora ili nekog Francuza'\

pa su se ovi morali iskupljivati poklonima. l)
~roj radnika u naselju se ipak stalno poveavao. U vreme
otvaranja rudnika "prvih rudara bilo je 30--40 na broju",
a ve sledee godine bilo ih je do 150, da bi ih 1906. godine
bilo 1450. 2) Doli su radnici sa svih strana. Pored seljaka iz
sela Bora i okoUne, pristizali su i drugi iz bliza i iz daleka.
Bilo je tu eha, Maara i Nemaca, a Francuzi su doveli i
neto svojih radnika, osob:ito Italijima. Sve su to bili kvalifikovani radnici, ali su oni ipak inili samo neznatan deo u
masi seljaka, koji ranije sa industrijom ili kakvom tehnikom
nisu imali nikakve veze. Zbog toga je kvalitet rada bio veoma
slab, i ne treba se uditi to je tada "livnica vie proizvodila
.karta nego upotrebljivih delova"., Istina, pitanje "strunih
kadrova Francuzi su pokuali da ree na taj nain to su 1908.
i 1909. godine doveli kvalifikovane radnike iz Vojno-tehnikog
zavoda u Kragujevcu. Meu njima je bilo main-bravara; kovaa, elektriara i modelara. Izgleda, meutim, da .tim ljudima nisu prueni povoljni uslovi, ili da se nisu mogli priviknuti na novu sredinu, jer do 1912. godine nijedan od njih
nije ostao u Boru. "3) .
Ovo je radnitvo, dakle, bilo veoma heterogeno. inili su
ga majstori, veinom stranci, koji su redom "drali ruku"
gazdama i seljacima, koji su dolazili da tu to zarade. Majstori su bili daleko bolje plaeni, aH su radni uslovi i za jedne
i za druge bili veoma teki. Radno vreme je bilo u poetku
"od 6 ujutru do 6 uvee"; samo su podne imali "voljno" da
bi ruali i malo se odmorili. "Vozari su dobijali 6,5 groa,
pomonici majstora 8 groa, a majstori 2 dinara. Spavali su'
mahom u oblinjim selima, a hranili se gde je ko stigao. Vie
od polovine mesene zarade odlazilo je na ishranu."4)
Dolazak tolikog novog. sveta povlaio je za sobom mnoge
probleme, a meu njima se svojom hitnou isticao problem
ishrane. Istina, za one koji su bili iz Bora i okolnih sela to
nije bilo naroiti problem; oni su se "hranili kod svojih kua"
l) Letopis, 24, 36, 37.
S. Bosilji, Rudniki

pokret u Boru i okolini .Beograd

'

'3)
Stojkovi, Mehanizacija,' zbornik' "Bor 1903-1953" Bor
1903, 36.
'
,

4). S. B osilji, Radniki pokret u Boru i okolini, Beograd,

1959, ll.
.
2)

1959 8

R.

47

ili su "suvu hranu" donosili sa sobom na rad. Ali kada su doli

"samci iz udaljenijih krajeva i kada. je postalo neophodno

da se ivii . blizu radilita, radnicI su morali da organizuju
neku vrstu zajednike ishrane ... " Oni sa veim nadnicama
hranili su se II kafani, a oni slabije plaeni "hranili su se na
pealbarskf nain". Neki su' se opet "udruivali, kUP9vali zajedniki namirnice, pa jedni za druge sami kuvali; dok bi
jedna smena radila, oni iz druge smene spremali bi hranu
za njih i obratno" .1) To je bilo vreme "kad je radpik vie od
polovine plate troio samo na hranu". A poto su veinu
sainjavali oni koji su sami iveli u Boru, a porodice im ostaj ale u udaljenim mestima, to su oni "od. ostatka nadnice morali ne samo da se odenu i obuj u, nego i da poalju kui.
Dok su plate sve do Prvog ,svetskog rata ostale iste, razumljivo
je .da cene nam1rnica nisu ostale iste onakve kao upoetku,
kada je u Boru ivelo oko 100 radnika. Potranja se poveala,
a i barski dim je pustoio okolne njive, to je dovelo doskaka
cena i veoma se otro odrazilo na ionako nizak standard barskih radnika". 2)
To je bilo i vreme stvaranja i delovanja prvih radnikih
organizacija u samom Boru. Ovde je ve u toku 1906. godine
osnovana sindikalna organizacija, "ali ona. nije mogla javno
da radi i okupi masu lanstva". Zatim su dole i druge. Pored
svih tekoa, oseala se ruka ovih organizacija, fl dokaz za
to je injenica da je ve 12. januara 1907. godine zakljuen
novi tarifni ugovor izmeu predstavnika radnika i uprave
rudnika, "koji je predviao skraivanje. radnog vremena sa
12 na 10 asova, a i izvesno poveanje nadnica". Istina, to je
bilo daleko od dobrog, ali su bile znaajne druge odredbe uz
. ovaj tarifni ugovor po kojima "direkcija ne sme rudarskim
i fizikim radnicima ograniavati pravo organizovanja u strune sindikalne organizacije". Dalje se predvialo "da svi radnici mogu nabavljati i slobodno .itati radnike novine", kao
i da "pretsednik i sekretar. organizacije punovano pretstavljaju i zastupaju sve radnike pred d~rekcijom".3)
l) M. Coji, ivotne prilike izmeu 1903 i 1953 godine, zbornik Bor 1903-1953", Bor, ]953, 43.
'~) M. Coji, ivotne prilike izmeu 1903 i 1953 godine, zbornik Bor 1903-1953", Bor, 1953, 44.
';) S~ . Bosilji, Radniki pokret u Boru i okolini, Beograd,

r
!

ri
\

Nesumnjivo, to su bile izvesne tekovine, ali je. nezadovoljstvo i dalje. tinjalo kako meu rapnicima u Boru tako i
meu seljacima u. 9kolini. To nezadovoljstvo je dovelo do
prvog trajka u BorskoIn rudniku 1907. godine. Taj trajk je
.trajao nekolikonedelja,i nije suvino napomenuti da mu je
.povod bio verske prirode. Jedan od giavIiih zaetnik.a ove
.;,pobune" i!;;priao je.o ovome, mnogo kasnije, oyo: "Ja sam
u Bor doao za paroha 1906 godine. Francuzi su ve uveliko
.eksploatisali rudu. Ali se oni nisu zaustavljali samo na tome
.ve su bili doveli sobom jednog fratra, koji je drao misu pod
otvorenim nebom i pozivao narod. da pree u katolianstvo.
Kad sam video da uprava rudnika pomae ovog fratra i kaporp
:i akom; ja obavestim komesara policije da u sazvati zbor
.jda u protestovati protiv toga. Na zbor dooe seljaci i radnici; bilo je :vie govornika i svi osudismo i fratra i direktora
: r.udnika. ,Malo zatim pridrui nam se jo vie radnika. Tako
:ja govorim,a iza meneon.i razvie crveno barjae .... Rad.'hici su traili povienje nadnice, seljaci: ottete za unitenu
. zemlju od dima,a ja da se prestane sa katolikom propagari. dom i podmiivanjem. Rezultat sep<ikazao brzo. Fratar utee,
a radnici. otpoesesa trajkom ... .'<1)
Klasne razlike i drutVeni sukobi u Boru su se jo vie
poveali posle prvog svetskog' rata, kada je radna snaga poela "pristizati n~ samo iz okoline Bora i susednih oblasti ve'
sa teritorije itave Jugoslavije" .2) Uslovi ivota za radnike
bili su i dalje veoma teki. "Do 1924 godine, dnevriice tadnikl:l
popelE~ sli se i do 30 dinara, a radnici su. primali dodatak
. skupou 4 do 5 dinar:a i dodatak, na stube' od 6 dinara, koji
je davan na teinu rada. Tada su ovi dodaci pretvoreni u.
dneVne takse j iznosili su; u doba kulminacije proizvodnje u
rudniku, proseno 30 dinara. Meutim, tf dodaci i pove6ariJe
nisu ohllhvatili sve radnike. U ovom periodu plata obinog
radnika kretala se od 16 do 17 dipara. I tako je bild sve do
velike ekonomske krize 1929 godine.... Posle 1929 godine.
stvari su
ovako odigrale: najpre su mnogi radnici otputeni.
Zivotni standard preostalih naglo se spustio. Beda je postajala
sve vea. Opte nezadovoljstvo je raslo .... Posle krize pro-

ria

se

. l)

Moj razgovor sa . .protom I,.i.

Miletiem, Zaje;:lr, 20.

1959.
2)

Compagnie frangaise des mines de

1959, 15, 16.

1921, 6.

48

4 Bor 1 okolina

.,

avgust

~or, .
)lapport,;J?ariS,
.

49

iZvodnja" je poela da se penje. Isto tako, rasle su" i cene namirnicama, ali 'se nadnice nisu poveavale. Poviica od jednog
"ili dva dinara ni u kom sluaju nije mogla da doprinese da
, radnici koliko-toliko' uravnotee svoje porodine budete."I)
Iako su uslovi rada i ivota za radnike u Boru bili dosta
teki, nije bilo lako ni zaposliti se u rudniku," osobito u peri,.
'~du ekonomske krize. esto je trebalo doneti "torbie" poslovoi ili majstoru, ili imati" neku drugu vezu. Pored toga,
~ilo je dosta '"frentaa" ili "rajzera", tj. radnika koji su iz
'razliitih razloga lutali od mesta do mesta traei posao. Oni
su se nudili u slubu i tak6 samo poveava:lipriliv radne snage
po jeftinoj ceni.' Nisu, bile nimalo retke scene da se pred kan'celarijom rudnika tiskaju gomile ljudi i nude svoje ruke za
rad. ~ada bi obino iziao meu njih neko od 'funkCionera
'rudnika ili vie njih "i obi1azili'red zagledajui ljude~ Potom
bi prvo primali one koji su imali neke preporuke, onda bi
bdabrali j"O nekolicinu snanijih obino ':ha ovaj nain:' 'hajde,
;-ti u ubari' ili" 'ti u ajkai'. Ostale' su zandarnii na:jurivali
ispred kancelarije ili ih 'polivali i:nrk6m,,'.2) Katkad bi pri'stupili jo prostijem nainu odabiranja: prosto bi udarali peat
na miice onima koje su' odabrali. BilO" je' sluajeva da su' miki
"i;prekopiraJi'.' i, prenosili te peate na itela onih koji nisu bili
te sree da . budu izabrani, i tako su, "podvaljivali" upravi
rlJ,dnika.Njihovostanje odraava i izreka' koja se tada ,mogla
uti u Boru: ;,Odelo Tivar,' cipele Bata, ode' cela plata .. '. ;"
Pitanje ,ishrane radnici 'su "i dalje, reavali kao i ranije".
Mnogi su se hranili po "prvarnicama", a tamo "im je najea
hrana bio "pa:sulj bez, mesa, ponekad krompir i kupus," i za
to su meseno plaali .od 150 do 220 dinara".3)
, . Ali bilo je i drugih, koji su sasvim drukije, iveli i bili
drukije plaeni. Ovde je u tom pogledu" vredelo pravilo:
."Niske plate radnicima, a visoke majstorima i slubenicima."
Meutim, i meu majstorima i slubenicima 'postajale su u
poloaju iplatama znatne razlike. "Najvie su bili plaeni
inostrani strunja:ci; oni su .imali zaista veoma visoke prihode.
"Najvei broj inostranih slubenika, ;na prvom,mestu direktor,
Coji, ivotne prilike izmeau 1903 i 1953 godine, zbor1903-:-1953", Bor 1,953, 44.
' . '
.'
,
2) S. Bosilji, Radniki pokret u' Boru" i okolini, Beograd,
1959, 58. ,
'
,
3) M. COji, isto, 44.
I) M.

.~

,I

"",

, I

!ll.k "Bor

:50

"

francuski inenjeri i francuski slubenici; dobijali su plate i

II dinarima i u francima. Smatra Se da su direktor i njemu
slini slubenici imali ovakvu, platu: 15 000 franaka i 15 000
dinara' meseno, 150000 franaka redovne godinje, nagrade,
premiju na proizvodnju 16000 franaka meseno i na svako
dete koje se koluje u inostranstvu po 15 000 .franaka meseno.
Ovakvi slu~benici .imalisu. i besplatnu poslugu, nametaj i'
oko 30 do 60000 franaka za svako, pa i najmanje leenje u
Francuskoj, jer nisu eleli da ih le e balkanski lekari." Plate
" domaih slubenika bile su znatno nie od plata stranaca, ali
neupqredivo vie nego, radnike. One su se "kretale, od 3 000
do 7 000 dinara meseno. Pored toga, ,oni su primali godi~nje
jo po jednu' platu i besplatno su imali stan,. ogrev i osvetljenje".I)
,
Francuza u Boru nije bilo mnogo, "najvie do stotinu
dua,\ aH su oni imali takav poloaj da se njihov utiCaj ose.ao svuda. Drali 'su se na izgled po strani' od ostalog sveta,
p~sle ravog iskustva sa irenjem katolianstva. Ali Ipak; za
,sve' vreme svoje uprave u Boru, tajno su pomagali katoliku
crkvu i trudili se svim silama da koga prevedil u nju. tavie,
dovodili su i "katolike svetenike sa bradama - lazadte, hva" lili'su i bogato nagraivali ponekog strunjaka koji seenid~om 'pokatoliio,ali su meu obinim:svetom sva ta nastojanja
,ostala bez ikakvog uspeha. Istina, "pomogli su i podizanje
pravoslavne crkve; njihovi predstavnici su redovno ili ria
'dravne-l verske ma!li!estacije, a tako isto i na razne ,;pratnje"
i slave svojih prijatelja. Preko svojih ljudi imali su odluujUi
. uticaj u optini, a podmi6ivanjem inovnitva ("plave kuferte'i)
'iu ostalim javnim ustanovama. Preko njih su oni zaista ovde
,',arili i palili", kao to je u to vreme ponekad pisala radnika
"tampa.'
'.
'
.
U rudniku je bilo malo inenjera; tehniku stranu proizvodnje imali su u svojim rukama "majstori". Kod njih j~
"majstor sve", kao to su gov'orH! ractnfci. Ali to su mahom
b~li stranci ,~Francuzi,'~talijani I -:NemCi. No vremenom j~
meu majstorima bilo sve vie domaih ljudLOd majstora je
zayisila mogunost napredovanja radnika i visina njegove nad,nice; od inajstorovog miljenja obino je zavisio i opstanak
'radnika u rudniku. Pored . plate, majstori su imali' 'i drllge
,

l) M. Coji, ivotne prilike izmeau 1903 i 1953 gC!dine,

nik "Bor 1903-1953", Bor, 1953, 45.

"I

:1

Oo";

.'i

zbor-

'povlastice, oko stan.a " nametaja, ogreva i osvetljenja. , Meu

radnitvom, oni su redovno stvarali podvojenost: pov}.aivali
su stalne radnike na tetu, povremenih. Samo su prvi, posle
dueg radnog staa,. mogli dobiti stan u koloniji. Takvi su pod
,povoljnim uslovima dobijali i drva za ogrev, i toj injenici
ima se dosta zahvaliti to-su opustoene ume na Crnom vrhu
i po drugim mestima oko Bora.
'
Pada u oi da je to vreme kada se iz dokumenata moe
utvrditi da su izvrene znatne promene i u "ariji" i meu
seljacima u Boru. Iz dokm.:nenata se, naime, vidi da se obim
"familija" ovde neprestano smanjivao. Sve su rei :;luajevi
porodica sa vie lanova, a one sa etiri i vie lanova prava
su retkost. I) To jevreme kada i pravoslavna i katolika crkva
ovde oseaju nemir zbog napredovanja islama. Zbog toga njihovi svetemci utvruju broj svoje pastve. Na primer, na dan
30. marta 1932. godine bilo je "ll Borskoj parohiji 305 pravoslavnih domova", a od toga su 154"isto, seljaka" i 151 dom
"radniki, trgovaki i zanatlijski". Neto pre toga je utvreno
da je u Boru tada bilo 116 katolikih domova "sa svega 393 '
due" .2) Ali kao da je to bilo i vreme izvesnog buenja ver-,
skog ivota. Tako pravoslavni proslavljaju "seosku zavetinu
Sv. proroka Iliju", a narodn~ veselje "na placu oko ,crkve"
traje ceo, dan "kao i do posle ponoi". Katolici, su "isprva
imali jednu kapelicu u francuskoj osnovnoj koli u Boru",
a zatim im je direkcija rudnika "jedan povei molitveni dom
zaseban podigla" .3) Tada ovde dolazi i do masovnije' pojave
muslimana. Njih ve u aprilu 1931. godine ima "na radu u
Borskom rudniku 52 oveka". Oni su poeli "da se saivljavaju
i vanbrano ive" sa enama drugih religija i da se sa nekima
od njih "venavaju po turskom zakonu". tavie, poneki pripadnici pravoslavne i katolike religije zbog branih razmi~
rica poeli su da "prelaze u islam". Ovo su naroito inile
"ruske izbeglice"; samo u toku 1936. godine iz 'Bora je "prelo u islam 9 vanbranih parova, od kojih 4 Rusa".4)
Dolo je i do sukoba na politikom polju izmeu "arije"
i "seljaka" u samom Boru. U stvari, tu je bila u pitanju borba
I) Delovodni protokol parohije Bor, Arhiv parohije Bor, 1932.
2) Brojno ~!anje. r~mokatoUka u Tirnokoj eparhiji, Letopis

Timoke

eparhIJe, ZaJecar, 1929, 90.

3) Letopis, 32, 54.

4) Letopis, 39, 61.

52

u okviru same "arije" oko interesa pojedinih njenih grupa.

Stari trgovci, oni koji su pohvatali veze sa Francuzima jo
od njihovog dolaska u Bor, trudili su se svim silama da ou
vaju pozicije, pa su ometali dolazak drugih trgovaca u borsku
ariju kako bi sauvali svoje interese. Sukob je doao naroito do izraaja 29. aprila 1928. godine, kada su "obavljeni i
u Boru izbori za novog predsednika". Letopisac belei da je
na tim izborima "pobedio seljak iz Bora". To je bio za ovo
mesto znaaj an doga!1j, j er j e "tako prestalo predsednitvo
porodice gazda Sime Jovanovia, koja je optinu drala 50
godina". On dalje kae da "pobeda novog predsednika je izraz
reakcije protiv gazda Sime, koji je smetao strancima da otva-'
raju mehane i dual'1:e u Borskoj koloniji, da konkuriu njegovoni duanu i trima kafanama i da iskoriuj u narod u
Boru. Zbog toga su novog predsednika pomogle duandije
-'-:- rho ralno i novano". Isti dokumenat podvlai da novi
predsednik "gleda da ima to manje veze sa crkvom" i da
"optina' Borska izgleda kao da se boljevizirala u njenim
ddnosima prema crkvi".l)
"
, Sv:e su ovo bili simptomi promena u jednom drutvu koje'
se sve vie diferenciralo i u kome su se drutvenI sukobi
zaotravali. Podlogu nezado.voljstv~ naroito je pothranjivalo
pustoenje dirna iz, rudnika po "zatrovanom" podruju. To 'je
davalo ovim sukobima j\=dnu posebnu crtu, koja' je povezivala
veonia duboj.{o i stvarno radnike iz grada i seljake 'iz okoline,
od kojih sU,mnogi tako'e' radili u rudniku. Seljaci su protivu
dima stalnon,egodo,vali, ali su se nadali da e im se teta
koju im nanosi' dim nekako nadoknaditi vremenom.. Prvo su'
im oi bile uprte u dravu i njene organe; mnogo s'e oeki
valo od raznih komisija, koje"su s vremen'a na vreme obilazile ovd podruje i utvrivale tetu od dima. Ali vreme je
prolazilo, komisije su dolazile i odlazile, a 1'1tvarne ,pomoi niotkud nije bilo. Nisu neku korist videli ni od organizovanja
zemljoradnike zadruge 1925. godine, mada se u nju, ulanilo'
, oko sto, zadrugara, a neto kasnije taj se broj' popeo na 245
lanova. 2 ), ,

Dogaaji su se sve vie zamravali i na kraju su d~veli

do otvorenog sukoba, koji je ovde ostao poznat pod imenom'
"vlaka buna". Borski letopisac je 7. maj 1935. godine oznaI) Letopis, 21.
2) Arhiv Zemljoradnike

zadruge u Boru; Bor, 1926.

53

CIO kao "vaan dogaaj u Boru". Malo dalje on nastavlja:

"Tog dana seljaci iz Bora, Slatine, Krivelja, Otrelja, Brestovca, Buja, Metovn.ice, Bele Reke, vetim jmncentrisanjem
i izn~nadnim napadomohl:lstavili su rad topionice bakra u
Borskom rudniku, poto su izudarali nekolicinu od osoblja u
topionici i zabranili im rad. Na ovo su nagnati bili oajanjem
zbog razornog dejstva otrovnog dima iz topionice na njihove
useve, na zemlju i stoku. Od toga dana, pa do 30. maja topionica nij~ dejstvovala, pa je bilo milina .gledati rastinje kako
se ,razvija i brda i polja kako se pokrivaju zelenilom. U odsustvu. otrovnog dima iz topionice, usevi seljaka su stali da
napreduju, pa se pojavie i ptice kojih dotle nije bilo i svojim
cvrkutanjemdavahu ivot i radost prirodi. Ali 1. jUI).a topionica je opet. pror.adila i dim iz nje obilazei sve je poeo
da pokriva bledi10m smrti - drvee, travu, njive i polja, .pa
i' ptice se pod njegovim dejstvom rasterae. Ah, kad e jednom da nestane otrovno dejstvo, ovog dima ... Kad e da se
ispuni opravdana elja seljaka d~ mu dim ne pl,lstoi :?:emlju
i stoku i zdravlje njegovo? .... Posle ove pobune obeano je
seljacima da e u roku od 3 gop-ine naroitim instalacijama,
koje e se uvesti u topionici bakra, otrovno dejstvo dima da
iezne. No, da nee i ovo da bude prazno obeanje ....? Cim
se pojavio ponovo dim, 1. juna, seljaci su pokuali da prea
njim svojim manevrom' obustave rad il topionici, ali nisu
ni stigli do fabrike, a andarmerija ih je goloruke rasterala
vatrenim' i hladnim orujem ranivi. nekolicinu, od kojih je
jedan ivei u, $oru, a roeri l i Krivelj1J., Ilija T. Dragulavi,
zemljodelac, umro i sahranjen u Boru 6. juna 1935. godine ....
l tako seljak danas rezignirano gleda as u dimnjake topionice; as, ].l pusto koji mu prlu~;J;"okuje dim iz. njih .... Dokle
e ovako ponaimje prema naem seljaku? I emu vodi ovakvo
ponaanje ....?"1)
.
Tako. se pitao borski letopisa<;:,Ta pitanja u oajanju postavljali su i drugi.
.
.
"Vlaka" buna i nain njenog likvidiranja ostavili su
veoma neprijatne tragove u narodu. Slini se sukobi ipak vi~
nisu desili, i to iz nekoliko razloga. Uprava rudnika je bila od
tada znatno obazrivija sa seljaci:rp.;;l; a:p:dbliayao se i rat te je
i proizvodnja u rudniku r~sla, pa su i mogunosti zapoljavanja bile vee. No, za svaki sluaj ipak je oko rudnika podignut
. 1) Letopis, 59, 60.

54

zid,svakako da bi se spreili ,pokuaji :kao onaj iz "vlak;e

bune" kada su seljaci i radnici llspeli da zaneko vreme obustave ~ad u rudniku. Istina, bunp., je likvidirana, ali je gorina.
njena i dalje tinjala. To se videlo i J?rili~0r.n i.zbijanja traj~~,
1938. godine."Ve ;25. jula 1938. godme lZ?IO,Je po~ovo veliki
trajk. Radnici su traili povt:!anje nadmca; pumh 30 dana
preduzee nije radilo;'~, T~ je ina~e bilo .v~en:~ ~ad S~ ,,~ podjednako tekom poloaju kao .1. radmcl bill l mestanl sela.
uokollni Bora". Zav;reme ,ovog trajka ;"IIlI).ogi seljaci pomagali su svoje drugove radnik;ehranom ili pozajmi<;~m za vreme
dok nisu primalinovac".l).;.
.:.
..... i
.i

5.. GRAD

Ukoliko se vie p~fbliav~o drugi svetskj rat, utoliko: su

se,pove.avaii radov~'ll ~~ru, i ,to kako u .. ?aselju tako l l,l
rudniku. Podignuto je VIse kuca II kolo,mJl,. a otvorene su,
i, neke javn~ ustanoye., Bo:!;' je, sve vie dobijl:!-o izgled gra.q.a.;
zbo'g toga su neki p~nii.ljali da je. ve, dolo v;reme da .se q,n;,
i' ~ormalno proglasi.. Za grad, pot~ im~potFeb~.z:t ~r()J stfl:-..,
novnika koji se' za :t1,1 syrhu .tr,aio po ,za,kqI).U,1 posto s~ P~'
nainu ivota i ustanovama ve, razlik~vao od l>ela,. Alisv:akj,
o:vakav pokuaJ nail:a:r;io' je .na qt~r otpor .ljudi .iz arije;
upravo na otpor onog dela njenog koF ije smatr:~o da mu se:to ne bi "isplatilo".. Razlog
ovo .l?!O je u ton::. sto su p~:e:?il
i takse po tadanjim .zakommablli znatnq.p.1z1 u r ase l,Jlma,
seoskog tipa nego po gra~ovima. Ali taj otpor vreIl).enom je.
morao da se savlada, jer je Bor zaista !ll.enjao ~vakiIp. elanom
sve vie' svoj lik. '$tavie, strani kapitaJisti s1,1. tvrdi1iv d~ ,,~or~.
ske instalacije i podigI:!-utezgrad~ pn;)dst,avljaJu 1:1 nasoJdrzavl,
jedan kutak bogatstva i lepote, u .k9j!. je kult~:n~ ruk~ oveka
unela sve da oni koji tamo 'rade, .zive pod hIgIjenskIm uslo,-.
vima. Ko~p'anija: 'Borskih rudnika gotovo' svake g?dine podie:
. moderne stanove .za svoje radnike, a isto tako' i kole .. Podignuta je i bolnica. Tako svi lj~di koJi rade u 'rudniku imaju,
sve to im je potr'ebno i njihovim. porodicama ..." 2 ) ;
Istina 'tu ,~idilu" kvarila je pusto .stvarana dimom iz .
rudnikih'postrojenja, ali ni u tom pogledu,.po, njihovo~mi-'

zr

,
. ,

. 1) Bor.~ki kolektiv.' uprfL,vlja ,1950-1957,. ~eograd, 1957, 9;

2) Spomenica, 1936, 5 .

55:

ljenju, stvari ne stoje tako ravo. ;,Skpro svako rudarsko preduzee naroito topioriica, pravi tete okolnim usevirria. Tu
tetu uprava Francuskog drutva Borskih rudnika uvek je. '
priznavala i ~rudila se da to nadoknadi. Kako sa svojim radnicima, tako i sa susedima, uprava je uvek ivela u dobrim
i. prijateljskim' odnosima, jer je .svesna toga da kapitalisti.
imaju vrlo velikih dunosti prema sugraanima i dravi i da
samo poten i' ozbiljan rad moe da stvori zadovoljstvo narodu.
i napr~dak u dravi."1) Ove rei su bile izgovorene samo neko..,.
liko meseci posle izl;>ijanja "vlake bune" u Boru, u vreme
kada je samovolja i eksploatacija stvarnih kapitalista bila' ve,
prela ovde svaku meru. To je uviala i ondanja vlada iz
, Beograda, pa je preduzela izvesne mere da bar ogranii neke
najdrastinije vidove te eksploatacije i "zadovoljstva'" koja, je'
inila kompanija i svojim radnicima i dravi. Koliko je bila
paradoksalna ova situtacija, vidi se iz rei jednoga lana' tadanje vlade, "Jugoslavija spada u retke sre6ne zemlje, da se
u njoj nalazi jedan od svetskih rudnika bakra i da se iz njegove rude proizvodi godinje oko 2000' kilograma zlata i 6000:,
srebra. Ali ta: ista Jugoslavija mora da uvozi iz inostranstva'
svaki kilogram' bakra, koji joj je' potreban, jer ga II zemlji,
nema iz jednostavnog razloga to je sirovom bakru potreban'
jo svega Jedan proces u proizvodnji, pa da se kao bakar moe
upotrebljavati;"!!) Koliko je poslovanje stranih kapitalista bilo~
zaista naopako; moe pokazati jo jedan primer, Samo u toku
,,1935 godine izvezeno je bakra u vrednostr od 340 miliona
dinara, a zlata i srebra u vrednosti od 120 miliona dinara; to
se, izvozilo kao nuzproizvod. Blisterbakar izvoen je' po ceni
od 8500 dinara za 1000 kilograma; a' posle njegove prerade
u inostranstvu, bez zlata i srebra, on se delom kao rafinirani
bakar vraao po ceni od 17408 dinara".3)
,
, Francuzi su popustili, i to ne zbog ovako' oiglednih i
njenica, ve zbog toga to je u to vreme njihov politiki uticaj
u Beogradu bio prilino oslabio. Zbog toga se pristupilo pregovorima, koji su okonani 1936. godine i po kojima su se oni
obavezali da podignu u Boru "elektrolizu bakra, kapaciteta
.12000 tona godinje, koja je docnije trebalo da bude proi1) Spomenica, 1936, 14.
2) Spomenica, 1936, 18.
3)

M.

Mihailovi,

1953", Bor, 1953, 30.

56

Od rude do

bakra, zbornik

"Bor 1903 do

;:;;1

.rena na 20000 tona". Vlada' u Beogradu je smatrala da je

podizanje ovog objekta "pitanje narodne privrede i zemaljske
odbran!" i nadala se da e "proizvodnjom elektrolitnog bakra
naa privreda dQbiti uslovnu podlogu za podizanje onih preduzea, kojima bakar slui kao 'sredstvo za preradu". Pored
toga, njeno podizanje trebalo je 'da predstavlja "jednu novu
stranicu u ekonomskoj istoriji naeg naroda". Koristi od toga
bile s,u zaista neposredne, jer je iz Bora iz godine u godinu
"ogromno bogatstvo slato napolje, da ga tue ruke prerade
i da ga uz maksimalnu korist prodadu nama kako hoe i poto
hoe". Navodio se i primer da "Borski rudnici daju dvogubo
~lato: bakar :koji se prodaje samo za zlato i isto zlato", kojim
Je "borska ruda bogata", jer "ona daje preko 4%, bakra finoe
99,5%; a pore~ toga ta: ruda sadri 54 grama' zlata i 150
grama,srebrap,Q toni". To je dalje znailo da je pored bakra
godinje "izvoeno IZ nae zemlje oko 2 000 kg zlata i 6 000 kg
srebra, u isto. vreme dok je naa Narodna banka brinula teku
1?rigu da odri podlogu nae novanice i dok su' se milioni
i,?:davalj inostranstvu za uveeno zlato i srebro" .1)
, :' ,Rafinerija za elektrolizu bakra je napokon, zavrena i le",
topisac je 'zabeleio da je ,,2. jula 1938.' godine izvreno osveenje post:rojenja za elektrolizu bakra u Boru" .2) Tom prilikom glavni predstavnik francuskog kapitala je tvrdio da je'
ona "po!;llednja re tehnike", a zatim je dodao: "Ona je jedinstvena.i nigde na svetu ne postoji slina instalacija. Razna
qsavravanja novih metoda, koja su zahteviila dugo, prou a
v~nje i saradnju mnogobrojnih inenjera i liferanata, uinila
su od nje jedinstven primer u Evropi. ,Jugoslavija moe da
bude ponosna to ima takav nakit na svome tlu." Nije se pri
tome mogla sakriti injenica da ova elektroliza 'moe samo
"godinje preraditi 12 000 tona elektro-bakra i bakra blistera"
koji je za poslednje 34 godine bio jedini proizvod ovog rudnik;a".3) Te su rei praktino znaile da su se nade vlade iz
Beograda u pogledu elektrolize bakra u Boru samo delimino
ostvarile, jer je 'ona mogla da preradi samo oko treinu proizvodnje blister-bakra, dok je ostala proizvpdnja, sa zlatom,
srebrom i drugim metalima, morala i dalje radi prerade da se
l) Spomenica, i936, 16, 28, 30.
2) Letopis, 66.
3) E. Miraband, Le president de la Compagnie
mines de Bor, Discours, Spomenica, 1958, 11.

fran(;aise des
57

izvozi u inostranstvo, kao i ,do tIlda. Ali i ono to je postignuto bilo je nesumnjivo uspeh" i posledice bi s~ brzo ose,tile
jo vie da nije uskoro izbio drugi svetski rat.
Borski letopisac belei da.je 1. septembra 1939. godine
nastalo ' sudbonosno 'vreme". To je bio poetak rata.. i to se
odmah ~setilo i u Boru, poto "ovakvo stvoreno stanje ima
neprjjat;nog uticaja na poslove 'Francuskog drutva Bors~
rudnika". Ali prava nesrea je tek dolazila. "U sreduj 9. aJ;>rila
1941. godine uvee 'odstupila je Jugoslovenska vojska, ii izmeu 22 30 24 as~, odstupni vojni odredi minirali su rudnik
u Boru, 'ito: okno, fabi:iku sa toplonicom,' elektrolizu, perjanicu i termiku centralu,' koja je davala gradu osvetljenje
elektrino a rudri.ikim instalac;ijama pogon. Eksplozije su bile
veoma jake - da su se kue tresle," prozori su polomljeni
svuda sem u Novoj koloniji 'i ria periferiJi Stare kolonije. Sre-,
(!om, ljudskih rtava nije bilo.... Kada je osvanulo jutro
10. aprila, u etvrtak,radnitvo i'graanstvo, koje' b:roji 13.~~0"
ljudi, ena i dece, bilo je strano deprimirano pr~orom ~OJl ~e'
videlo. Rudnik, koji je dotle hranio toliko mnostvo, lezao Je
kao bez ivota. Dotle su veselo svirale sirene pozivajui radnike na rad, a od toga dana nije se uo nikakav znak ivota
iZ' fabrike. Ovakvo ravo raspoloenje je pojaano dranjem
razbijenih vojnika, koji su ili bez svojih stareina, razbili
francuski inovniki magacin namirnica i poeli nositi svojim
kuama u okolna sela sve odreda to god bi im dolo do ruke,
ne pitajui se da li 'to mogu upotrebitL Tako, naprimer, se-'
ljaci su nosili rezervne delove maina za rudarske instalacije,
iako im nisu mogli biti ni od kakve koristi .... Pijani vojnici
su ili kroz Bor povlaei se bez reda ka Boljevcu."I) Zatim
1lU nastala etiri strana dana u Boru". Naselje je opustelo;
"
od 13000 stanovnika
spalo je na 8000. Neki radnici bili su jo
u vojsci ili zarobljeni, neki su pobegli svojim kuama. Na
ulici je bilo teko videti oveka u zreloj dobi. Dolazili su dani
kada ljudi nisu imali "ta da jedu i obuku i kad su nosili
drvene cipele" .2)
.

Nemci su uli u Bor 14. aprila 1941. godine. Zatekli su

rudnik prilino poruen, ali su odmah mobilisali seljake i radI)
2)

Letopis, 70, 79, 80.

Coji, ivotne prilike

M.
nik "Bor
58

1903~1953",

izmeu

Bor, 1953, 45.

1903 i 1953 godine, zbor-

nike da ga oprave. P()stavili.su na poloaje u optini i rudnik~

svoje ljude i dovukli nove maine. OkupaGiji rudnika dali su.
ipravnll ~ormupoto su "otkupili" akGije od Francuza, izvrili,
su inventarisanje ,imovine i uveli svoj red. Posl~ nekoliko i
me~eci uporn9g rad!,! polo im j~ za rujwm d,!,!, izvr~enajIlu- ,
n,ije opravke, i ve 18. oj;ttobra ,1941. godin~ nekoliko rudni- ,
kih pogona otpoelo je sa radom.
,To je vreme kada' se stanovnitvo opet prikupilo u 'na..i I
selje. Tako je' brojno stanje stalnog stanovnitva,' po 'verskoj
pripad;no~ti, na dan L d~cembra 1941. godine izgledalo ovako:

Religija'
Pravo,slavnih
Katolika
Evangelista
Reformista
Starokatolika
M!,lslimana
Bez vere
'UKUPNO:

Domova
3347
320
8
1

D u a
mukih
e;nskih
4349
312
10
1

1769
265
4
1

P lUlJ,

25

67

2' "

35

42

,l

1.

,3715

4718

' svega.,
577
' 14
2
2,
1

2055

6773

To je bilo "brojno stanje" Bora toga daha. I)

Potom su nastali teki dani okup~cjje. "U leto 1942; godine'
su radnici ,iz raznih krajeva Srbije, i ,bil~ zapoljavani na ,rudniku Borskomi na putu f eljeznikoj pru?:i, koju
su poeli da' rade od Bora do p'etrovca na MlavL Broj radri.ika, ,
kod rudnika je bio do, 10000 ljudi, a kod Organizacije TOT,
bilo je neto manje. Mnogi od radnika le naputalo po~ao, j~r,'
je bio bez odela i obue ... : U toku 1943. godine, osobito pri '
kraju, broj radnika Srba je opao, poto su dovedeni Jevreji iz'.
Maarske i zarobljenici ---.: !talijani. " ."2) Tada je zabeleeno,'
da je u Boru bilo ,;16 logora, i 21 nacionalnost".3) Nemci su
bili, dakle, ovamo zgrnUli radnu snagu iz svih krajeva okupirane Evrope i drali je pod svojom surovom stegom.
Ali ni na gnev pokorenog naroda nije ,trebalo dugo ekati. '
Jo ,,1 maja 1941 godine, Bor je preplavljen prvomajskim
dovoeni

I) A,rhiv l\iIilorada stojanovia, paroha 'u Boru., '

:) Letopis, 83, 8,7. , ,
3)

, ' . , '. '

'

Arhiv Milorada stoj anovia, paroha u Boru.

59

l~tcima

.... Ve u prvim danima ustanka grupa od 15 naoruanih' radnika-komunista pola je u novoformirani partizanski
odred. Bio je to prvi -odziv -BQrskog proletarijata na oruanu
borbu. Niko i niim nije mogao ugasiti taj plamen koji je
goreo u srcima rudara. Ni streljanje, n,i veanje 52 zarobljena
partizana, ujesen 1941 godine, izv):,eno, usred grada. Ni nasilja, ni odmazde, ni masQvna hapenja, ni, pretvaranje Bora
u 'stravini kon~entr,acioni logo~;... U prq.lee 1942 godine
opet su izvrene smele sabotae u jami, u 'mainskoj radionici.
Za ovu akciju sprovedene su teke rePresal~je; Bor je. postao
logor strave ... Ul)
,
,Tako ~~ u Boni bilo za sve vreme okupacije u drugom
svetskom ratu. "Nemaka okupacija je znatno unaza'dila })orsko preduzee. Nemci su, u' elji da za svoje ratne potrebe
brzo dobiju vee koliine bakra, vadiU bogatu rudu i u znatnoj meri otetili rudnik: N~' jedan znaajniji objekat, sem,
poetka dnevnog kopa i dalekovoda, nije izgraen. Prilikom
povlaenja nemaka vojska je minirala rudnik, centralnu radionicu, 'a ponela delove sa elektrine centrale i tako onemoguila rad. Za celo vreme okupacije naselje je dobilo nekoliko runih kua u nemakom stilu i dosta ba:raka u :/{ojima
su bili smeteni konceritracioni logori. Svi problemi i tekoe
sa kOjima se Bor kao naselje borio pre rata naroito 'Su se
zaotrili za vreme okupacije, kada je Bor bio pun zarobljenika
ikoncentradonih logora. ; .. (2)
,

vedeni na rad u Borski rudnik ... "I} Tada se ovde "zavijorila

'Crvena zastava" kao simbol promena koje su dolazile. "BorslP
rudnik -leao je kao ogroman div, pritajen, delimino razruen,
,ali kao da oekuje burne dane. . .. Opet je oiveo trg usred
Bora. Danonono su trajali mitinzi; otpremane su nove i nove
,grupe boraca na front .... Kao nezadriv ogroman talas kre,nuli suradnici Bora na nov posao, reeni da ono to su izvojevali nikad vie ne ispute' iz svojih ruku, da pet stotina palih
drugova' na raznim bojitima narodiiooslobodilakeborbe irom zemlje, 500 ivota borskih rudara, uzidanih u temelje
'nove Jugoslavije, ne budu uzaludne rtve. Poela je vieme:sena nadoveanska borba i ve aprila 1945 godine iz1ivene
.su prve tone bakra.... Sledee godine poela je raskrivka
rude nE\. povrinskom kopu Tilva Mike, opravljeno ~ 18 bagera. Zatim je izgraena iara do flotacije i drobilica rude;
1948 godine proiren je kapacitet elektrocentrale .... "2} Letopisac je takoe zabeleio da je "od 1. aprila 1947. godine, Bor
proglaen za grad" i da je "radni elan u ovim godinama bio
veliki". Toga dana je II samom naselju "bio broj stanovnika
. 12000, a odbor je postao gradski".3}

Napokon je i okupaciji doao kraj. "Dana 2., oktobra 1944..

godine od i6-17 asov~ naila je jedna sovjetska eskadrila
aviona ~ bombardoval~ vojne objekte i kasarne u Boru. :{3ombe
su bile zapaljive i nije bilo ni jedne rtve ljudske. Sutradan,
3. oktobra 1944. godine, nemaka vojska je minirala kompre'sore na rudniku,'magacine municije i namirnica, Organizaciju
TOT na ,etvrtom kilometru' i tehniko odeljenje glavne radionice, a zatim napustila Bor. U 22' asa posle podne uao je
u Bor jedan manji odred narodnooslobodilake 'vojske, a u 24
asa uao je jedan manji odred ruske vojske, praen muzikom
italijanskih vojnih zaro~ljenika, koji su od Nemaca bili do. l) Borski kolektiv 'Upravlja 1950-1957, Bor, 1957, 10.
, 2) D. Gligorijevi, ,Referat na sveanoj sednici. NO BO,ra povodom l5-godinjice osloboenja Bora, Kolektiv, br. 40, 9. oktobar
1959, 1.

60

l) Letopis, BB.
~) Borski kolektiv 'Upravlja 1950-1957,
3) Letopis, 88.

Bor, 1957, 10, 12.

II

l[

II OSNOVNE INSTITUCIJE
Broj institucija u nekom drutvu moe biti veoma razliAli dosadanja sociol<;>ka isgaivanja pokazuju da ih ima
"est :v:n~ta, i ,to su: ekonom~ke,politike, porodine, vaspitne,
religijske i rekreativne. Smatra se takoe da u svakom drutvu s?-mo neke od .ovih vrsta mogu Imati, "dominantan" poloaj, fzbog toga su to osnovne' institucije, dok .ostale ,imaju
spqrednije uJoge i poloaje. l ) Slino se moe' rei i za drutvene organizilCije; one mogu biti takoe razllovrsne i mnogobrojn,e, 'ali, su meu njima, u, odre,enim' periodinia, saino
neke "dominantne". ,
,"
.
.
Bilo' je, :1 jo uvek ima, drutava II kojima' porodine
i relfgijske institucije i organizacije imaju dominantan poloaj.
To osobito vredi za one sred~ne u kojima, preovladavaju od,nosi "zajednice'" i obeleja koja njt!. prate" Ali sa prodorom
, i,ndtistr~je menjal?e i poloaj i' dominacija: ~nstituCija i organizacija.,. pa, mesto porodir.tih i religijskih, dominantan poloaj sve vie,zauzimaju ekonomske i politike institucije i orga:riiz~dje. Merilo za upoznavanje stepena "dominaCije" neke
institucije i organizacije u odreenom drutvu p.ijetoliko veli:"
;ina njenje ;rasprostranjenosti ili broj' njenih' pripadnika koliko
"drutvena mo'" tj. onaj uticaj koji su institucija, organizacija ili njihovi pripadnici kadri da vre na linosti i odnose
u toin drutvu. Izmeu' ostalog, od prirode i odnosa meu
institucijama i organizacijama ti. drutvu dobrim deloin zavise
i dva veoma vana socioloka' elementa - poloaj i uloga
linosti.
'
,Svaka linost ima izvesno mesto ili poloaj u drutvu
kome pripada. ,Ali taj poloaj' ne zavisi od toga ta sama liit.

I)

F. H. FIchter, Sociology, Chicago, 1959, 247.'

,63

nost m~s1i. o sebi, ve od toga kako je drugi u tom drutvu posma~:.a~u l cene. inioci koji utiu na ovu ocenu mogu biti
razh~ltI:.poreklo~ doba ivota, bogatstvo, funkcija, obrazovanost 1 shcno. Va":,nost tih inilaca se menja od jednog drutva

do ~rugog, kao sto se vremenom menja i u okvirima istog

dr~~tv~. Pored toga, svaka liIlost je lan vie razliitih insti~uclJa 1 org.~~acija; ona iml:). u svakoj od njih svoj poloaj
l ul.ogu! kOJ~ mk~~o n~ moraju biti jednaki, niti moraju biti

~a IstOj c~m u oCIma Javnog mnjenja. Obino je u praksi za

~avno mnJe~je najvaniji poloaj i uloga koji neka linost'

, lmav u "dom~nantnoj" vinstituciji ili organizaciji konkretnog

.~rustva . 0 Je. ve,~~a cesto njen "kljuni" poloaj i uloga; to
v glavm ~ ,r:aJ.vecl ,~p~~zor" vkroz koji to drutvo gleda na tu
hcn.os~.. ~Jucm polozaJ 1 drustvena uloga, tj. ono to ta linost
: radi Ih sto dr~tvo misli da ona treba. da radi, 6bino su
, veoma povez am.

.'1:

J:

Sv~

se ova pita~ja

posta~ljaj~ i prilikb~

sociolokpg pro-

~ca",::anJ~ ovoga drustva. Dati odgovor na njih je u isto vreme

,I tesko

lako .. Osnovna

tekoa dolazi otuda to Bor i nje-

go~a oko1in~ "u dr?tvenon; P?gledu .ni,kako ne. in~ homog~n'u

cel:nu. t.avl~e, r:~ s~ samnr: gradom Borom to nije sluaj.
,~aznost, InStItucIJa, l orgamzacija ovde' dobrim delom va,~l.va, vec pr~~a tome da li je re

,~li ,:ur~~nom.

b njegovom "r,udarEikom"

je, jo uvek ja~ uticaj

InstitUCIja kOJe ~u. kar~kteristine za drutvenu "zajednicu",
,a ~ ~~ugom sl~~aJu sve dominantniji poloaj zauzimaju one
kOJ; CIne obele~J~ "drutva". Ali ova lokaln~zajednica se n~
. moze posma!rah :~olovano:n; ona je pomou. bezbroj nIti pove~
zana sa ~.voJom ~:r~m .ceIInom, tj. sa "globalnim drutvom"
Jug.oslavlJe. T~ c~Je~ICa. ?dluuje prilikom raspravljanja pitanJa.o os.nov~~ .ms~ItucIJama i organizacijama i u ovoj 10kal~oJ zaJedmcI, Jer Je ona smetena u okvirima globalnog
drustva", draye.
"
delu. U prvom

sluajU

Zbog toga je potrebno Qsvrnuti se, makar i ovla

na

,~snovne savremene institucije i organizacije globalnog 'dru-

~tva" ~ugo.~la~ije,
1

kOje su u isto vreme

orgamzaCIJe love lokalne zajednice.

osn~vne

;0

institucije

.. SUdb~na .Bora bila je tipina i za itavu staru JugoslaVIJU. ~o Je ~llo. bogato rudno nalazite; koje su eksploatisa1i
s~ra~cI, . a kOJe Je ostalo siromano i zaputeno. Slian sluaj
bIO Je I sa starom Jugoslavijom; vei deo njene industrije

64

i rudarstva koristio je strani kapital; a zemlja je o,stajala

nerazvijena i siromana.
Ali posle zavretka 'drugog svetskog rata i u Bor~, kao
i u itavoj Jugoslaviji, nastale su veoma duboke. drustven~
promene. Zemlja je imala da reava mnoge. probl~me,. ah
meu njima su se isticala dva. "Dv.a su. ~.ard~nalna lst~n~~a
zadatka koji danas dominiraju naporlma l cItaVlm unutraSnjIm
drutvenim ivotom savremene Jugoslavije. Prvi zaq.atak mo:
gao bi se svesti na sledei cilj: izvui zemlju iz. z~ostalostI
i izgraditi najneophodniju ekonomsku bazu, bez ~oJ~ Je. nemoguno zamisliti poboljanje ivotnih uslova radmh lJudI, a pogotovu ne dalje razvijanje socijalistikih oblika drutveno.g
ivota. Drugi zadatak je izgradnja takvog demokratskog polItikog sistema koji e odgovarati socijalno-ekonomskim us.l.ovima u kojima se danas razvija socijalistika J.ugoslavIJ~,
bolje reeno, koji e organski rasti iz ~je .."I) Ustav)e POt:r~~l~
izvrene drutvene promene u ZemljI "l zaokruzIO pohtIckl
dravni sistem koji odgovara tim promenama, naroito osnovama celog politikog i drutvenog sistema. Te osnove su:
drutvena svojina nad sredstvima za proizvodnju, samoupravljanje proizvoaa u pr~vredi i samoupraVljanje radnog naroda
u komunalnim zajednicama".2)
,',
Zakonskim propisima, kao to su propisi o nacionalizaciji
i eksploataciji, o agrarnoj reformi i kolonizaciji, pr?pisi~a
o "poljoprivrednom zemljinom fondu opt~nar~dne I~movl!~e
i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim orgamzacIJama , propIsima o nacionalizaciji najamnih zgrada i graevinskog zemljita"
gradovima, i drugim odredbama s!vorena su .. tri
oblika svojine: dyutveni, privatni i ,lini. Drustvena, svoJIna
obuhvata sva sredstva za proizvodnju, osim sredstava za
~roizvodnju za li~i rad seljaka i zana:tlija". ~rivat:na sv:oji~a
postoji "u privatnom' zanatstvu, kao l u pnvatn?J polJoprIvredi" dok linu svojinu imaju graani "nad razmm predme,
..
.. -,.
tima potronje i upotrebe, od kojih Z~V~Sl sve razvI~e~Jl
i udobniji ivot graana".3) Drugim propISIma "o upravljanJU
I) E. Kardelj, Savremena JugosLavija, zbornik "Deset godina
nove Jugoslavije", Beograd, 1955, 7. I
2) Dr J. oreVi, Drutveno-politiki i ustavni razvitak, "Deset godina nove Jugoslavije", Beograd, 1955, 28.
3) Program Saveza komunista Jugoslavije, Beograd, 1958,

134, 137 i 138.

5 Bor i o}mlina

65

dravnim privrednim preduzeima i VISIm privrednim udruenjima od strane radnikih kolektiva" i propisima "o komunalnom sistemu" dati su okviri za ureenje odnosa u radnikim savetima i komunama, koji imaju zadatak "d~
usklauju pojedinane interese graana S optim interesima
drutva, da razvijaju privredu i da se staraj u o svim ostalim
drutvenim poslovima, kao i o izvrenju zakona".l)
Ove promene su najtenje povezane sa stvaranjem "takvog demokratskog politikog sistema koji odgovara socijalnoekonomskim uslovima u kojima se danas razvija sOcijalistika
Jugoslavija, bolje reeno, koji organski rastu iz nje".2) U tom
pogledu su tri organizacije odigrale i imaju i dalje izuzetno
vanu ulogu. To su: Savez komunista, Socijalistiki savez radnog naroda i Savez sindikata Jugoslavije. Od osobitog znaaja
i vanosti je uloga Saveza komunista, ali i ostale dve organizacije imaju, svaka na svoj nain, vanu ulogu i poloaj
u ovom drutvu. "Zahvaljujui specifinostima razvitka revo.:.
lucionarnih procesa u naoj zemlji, u kojima se Komunistika
partija Jugoslavije, odnosno Savez komunista Jugoslavije pokazao kao jedina realna snaga okupljanja irokih masa u borbi
za slobodu i drutveni napredak - Savez komunista je ste":
kao i zadrao specifinu rukovodeu ulogu u sistemu narodne
vlasti u Jugoslaviji."3) Socijalistiki savez predstavlja "najadekvantniji oblik politikog povezivanja stvarnih drutvenih nosilaca socijalistike demokratije u Jugoslaviji", a njegova
osnova je "koncepcija o neophodnosti izgradnje socijalizma,
u odbrani tekovina Rev.olucije i drutvene svojine nad sred~'
stvima za proizvodnju" .4) Savez sindikata je "dobrovoljna drutvena politika organizacija radnike klase; po svom mestu'
u drutvu i po svojim funkcijama ima veoma znaajnu ulogu
u sistemu radnikog i drutvenog samoupravljanja i sastavni
je deo sistema. socijalistike neposredne demokratije".Z)
Ve je prilino izloeno o tome kako se ovde promenila
svojina nad velikim delom proizvodnih sredstava. To je naroito sluaj za sve ono t,o "obuhvata' sredstva za proizvodnju, .
1) Dr R. Luki, Komunalno ureenje, zbornik "Deset godina
nove Jugoslavije", Beograd, 1955, 38.
.
2) E. Kardelj, isto, 7.
3) Program Saveza komunista' Jugoslavije, Beograd, 1958.

334, 335.
..

66

4)
5)

Isto, :240.
Isto, 242.

osim sredstava za proizvodnju za lini rad seljaka i zanatlija".

Tu nema niega spornog, sve je dosta jasno. Treba se ipak
osvrnuti na pitanje zemljita, koje je jednim delom postalo
drutveno, a drugim delom ostalo privatno. Zbog toga treba
prvo o njemu neto rei, a posle i o ostalim institucijama.
1.

.".,

ZEMLJINA SVOJINA

Pre rata je u Boru najvaniji objekat ~ rudnik bakra

- eksploatisao strani kapital, a zemlja i ostala dobra bila su
u privatno] svojini. Veliina svojine u privatnim rukama pije
tada bila pravno ograniena,. dok su se posle. rata odnosi
u ovom pogledu sasvim izmenili, i to ne samo II pogledu svojine ve 1 u pogledu agrarnih kultura. To je bio itav jedan
proces promena, koji je trajao godinama, da bi se na kraju
ovi 'odnosi ipak. prilino stabilizovali.
.Gradski deo Bora ima posebnu svojinsku strukturu. U tom
pogledu vae propisi po kojima njegov "ui gr l1 evinski rejon
moe obuhvatiti samo ono podruje koje. je ve urbanisti::!ki
izgraeno i koje e prema planiranoj stambenoj i komunalnoj
izgradnji biti izgraeno u doglednom vremenu" .1) U samom
Boru primenom ovih propisa stvoren je "ui graevinski rejon
koji obuhvata 232 hektara 18 ara i 52 m 2". Od toga prostora
je ve "urbanistiki izgraeno 153 hektara, 10 ara i 72 m 2, dok
je ostalo na poetku 1960. godine jo neizgraeno 64 hektara
i3 ara i 60 :rn2 zemljita u privatnim rukama i 14 hektara
64 ara i 20 m 2 u drutvenim" .2)
Od "stambenog fonda li Boru se u drutvenoj svojini po
vrednosti zgrada nalazi 88 %, a u. privatnoj svega 12 %" .3)
U. okolnim .selima je takoe dosta velika povrina zemlje
u drutvenoj svojini.
'"U naoj optini socijalistiki sektor ima 7,1% od orani':
nih povrina, 11,3% od poljoprivrednih povrina i 23,3% od
ukupne. povrine. Ovako visoko uee socijalistikog sektora
obezbeeno je u prvom redu time to je proces razvlaenja
bivih komunalnih panj aka i . uma u naoj optini' bio neto
\

l) l. 34. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i grae

vinskog zemljita, Slub. list FNRJ, 54/58, Beograd.
, 2) Izvetaj, Arhiv Optine Bor, 1960, 3.
3) Izvetaj, stanje 1.' januara 1960, Arhiv Optine Bor, 1960, 2.
5"

67

SpOrIJ1, tako da je kraj rata zatekao optinu sa o~o 93 OO. hektara komunalnih uma, 2500 hektara komunalmh pasnJaka.
Osim toga, sprovoenje Zakona o agrarnoj reformi, Zakona
o poljoprivrE!dnom zemljinom fondu, i konfiskacijom, a dobrim delom i otkupom upropaenog zemljita od rudnika,.
ukupne povrine u optenarodnoj imovini popele su' se na
18047 hektara ili 23,3 % od ukupnih povrina optine." Ali
veliki deo ove povrine je pod umom' ili je sasvim "neplodan", tako da na "poljoprivredne povrine otpada svega 4 427
hektara ili 11,3 % od ukupnih poljoprivrednih povrina Optine".1) Dokumenti dalje pokazuju da je na podruju ove
optine organizovano "jedno poljoprivredno dobro ,Danovo
polje', koje je do 1956. godine postojalo kao Stanica za selekciju stoke". Pored toga, na teritoriji ove optine ,,9 zemljoradnikih zadruga imaju svoje ekonomije i aktivno se bave po:ljoprivrednom proizvodnjom".2) Te zadruge imaju ,,2000 hektara obradive povrine, 43 traktora, sa prikljunim mainama,
10 vralica i 2 kombajna. One imaju 6 zadrunih domova i 30
ekonomskih zgrada" .3)
Struktura privatnog seoskog poseda u ovoj optini izgleda
ovako: 4)

To znai da ,,18,4 %. seoskih domainstava ove Optine

imaju ispod pola hektara obradive zemlje, to praktino znai
da imaju samo okunice". Posledica toga je njihova "znatna
p.otranja za zemljom u samom selu", a ta potranja se dalje
"manifestuje u jo uvek visokom procesu Qbrade ~emlje u
napolici"i u tome to "ova domainstva daju i dovoljno radne
snage za obradu zemlje .onim domainstvima koja sopstvenom
radnom snagom ne mogu da je obrade",I) ili ta snaga mora
da trai izvore opstanka izvan sela - u industriju.

- - - - - - - - - - _ . _ - - - - - .-----------

..,._-

Ovakav razvoj i struktura privatne zemljine svojine

uticali su i na strukturu poljoprivredne proizvodnje. Ona se
ogleda "u manje-vie' tenji' svih domainstava da sopstvenom
proizvodnjom podmire sve svoje potrebe, a u prvom redu potrebe u predmetima ishrane, a potom u ogrevu i odei ....
o nekoj specijalizaciji, ili. bar orijentaciji ka specijalizaciji,
u proizvodnji kod ovih domainstava uopte se ne moe go':'
voriti. Ako tome dodamo i injenicu da je veliina ionako
malog poseda iseckana na proseno 20 malih parcela, potom
uticaj i konfiguraciju terena, onda je jasno zbog ega pretenim delom ovih domainstava dohodak iz poljoprivrede predstavlja manJe-vie . dopunski prihod" .2) .

-_._-

Do 0,5 Dd 2,5 Do 4 Do 6,0 Preko 6 Broj

Broj
Doma- ha
broj ha bro; ha bro; ha broi ha broi parcela parc. u l
instava
doma. doma. doma. boma. . doma.
u selu doma.

Selo
Bor
Brestovac
Buje

D. B. ~eka
Zlot
Krivelj
Luka
Metovnica
Otrel;
Rgotina
Slatina
Sarbanovac
Svega:

333
563
212
399
1195
666
366
410
186
734
314
643
6021

186
89
15
86
191
118
92
34
21
172
30
75

68
142
82
113
392
250
87
94
37
153
47
239

33
122
64
83
216
149
75
88
28
126
.48
136

22
67
27
54
167
76
62
68
28
104
56
106

1108

1706

1213

837

_ ' . ___ .0 '.'_.'.0_

24
143
24
61
185
73
50
126
72

5600
13000
10300
11700
30300
20400
14520
10700
5600

16
23
48
24
25
30
39
26
30

179
113
87

9800
18200

31

. _ .. -._.

28
__._-----

1157
:

I) Elaborat Perspektivnog plana,

2) Isto, 45.

I, 45.

3) Kolektiv, br. 41, 16. oktobra 1959,2.

4) Elaborat Perspektivnog plana., I, 6a.

To naroito vai za "ugroeno podruje" koje je "postal<~

neplodno sa uniten.om vegetacijom, ili je pak teko oteeno
i zatrovano i jako ugroeno erozijom. U njemu su ume najveim delom zatrte; preostali deo predstavljaju vrlo prore ene
i oteene hrastove i cerove ume. Biljni pokriva na livadama
i panjacima u potpunosti je izmenjen, a jako i stalno dejstvo
dima prouzrokovalo je i toksinost tog pokrivaa i pojavu tzv.
,kisele bolesti' kod stoke, tj. trovanja acidinom hranom;
Usled toga, stoarstvo je u njemu praktino svedeno na svega
1/7 od broja stoke iz 1906. godine. Smanjenje krmne baze uticalo je i u pravcu degradacije stoke, a specijalno ovaca".
U ovom podruju"vonjaka praktino i nema vie, iako je
selo Slatina nekada .];Jila dosta poznati proizvoa voa. Vo
njaci su skoro svi zatrti, tako da se samo po okunicama nalaze pojedina stabla". Stanje oranica je takoe "veoma loe",
a povrina' "pod goletima se iz godine u godinu poveava .....
Ove goleti se danas nalaze u stanju izrazite erozije. Teren je
I) Elaborat Perspektivnog. plana, I, 5.
2) Isto, I, 5.

68
69

proaran velikim. brojem suvih i dubokih jaruga, koje idu do

same andezitne geoloke osnove".1)
Takva zemlja ne moe biti "nada" veini seljaka, niti
solidna osnova za opstanak. Zbog toga oni ve poodavno trae
druge i sigurnij e osnove.
2. RADNIKI SAVETI
Radniki saveti su u Boru organizovani rano, meu prvima u zemlji. Na primer, na upravnoj zgradi Borskog rudnika stoji zapis: "U staroj Jugoslaviji Borski rt~dnik je bio
svojina inostranog francusl5:og kapitala. Pobeda nae Narodne
socijalistike revoludje uinila je kraj eksploataciji od strane
domaeg i stranog kapitala. Danas, 3: IX. 1953 godine, mi
radni<;!i preuzimamo Borski rudnik u svoje ruke." Samo tri
dana pre toga kolektiv ovog preduzea izabrao je svoj prvi
radniki savet, II koji je ulo 120 lanova: 88 radnika, 2 :inenjera, 4 tehniara i 7 slubenika. Ve na svojoj prvoj sednici
ovaj radniki savet je izabrao svoj upravni odbor od 10 la
nova. 2) Potom su postepeno formirani radniki saveti i u .
ostalim preduzeima, kao to je to zakon predviao, tako da
je na kraju 1959. godine na podruju borske optine bilo
"petnaest radnikih saveta i isto toliko upravnih odbora,
a ovom broju treba dodati i osam pogonskih radnikih saveta
II rudniku, kao i tri pogonska radnika saveta graevinskih
preduzea ije se centrale nalaze u Beogradu".3)
Pred sve ove radni!l:e savete postavljali su se slini problemi. Jedan od najglavnijih je bio - kako u novim uslovima
organizovati proizvodnju. Taj je problem bio od posebhog
znaaja ba za radniki savet Borskog rudnika. i to ne. samo
zbog vanosti samog preduzea ve i iz drugih razloga. Izmeu
ostalog, ovaj rudnik ne samo to je imao buran razvoj ve su.
se u njemu vremenom izvrile znatne ekoloke promene. Iskustvo je pokazivalo da se pred radniki savet postavljaju teki
problemi koji se nisu mogli vie odgaati. Istina, rudnik je i
dalje proizvodio: anodni bakar, elektoliki bakar, koncentra-

~.'

r
~,

vi,

1) Elaborat Perspektivnog plana; I, 11, 41, 42.

2) Borski kolektiv upravlja 1950-1957, uredio .

Beograd, 1957, 15, 16.

RanisavIje-

3) Izvetaj o radu Optinskog sindikalnog vea za 1959. godinu,

Bor, 1960, 14, Arhiv Sindikalnog

70

vea,

Bor.

ciju pirita, zlato, srebro i' selen, ali su analize takoe pokazivale da se sadraj rude vremenom menjao i postajao sve siromaniji. Na primer, 1939. godine,da bi se "dobila jedna tona
bakra trebalo je preraditi 23,6. tona rude, a 1956. godine zbog
jedne tone bakra trebalo je preraditi itavih 59,3 tona rude;
sadraj metala u toni rude u vreme otvaranja rudnika bio je
preko 12%, da bi se 1953. godine spustio na samo 2,94%,
a 1956. godine i na 1,83%".1) To je iziskivalo ne saDio veu
preradu i proizvodnju rude ve i vee trokove, ako se elelo
da se visina "finalnih proizvoda .odri na ranijem nivou ili ak
da se povea". Pored .toga, sumpor iz dimnjaka rudnika i
dalje je "izlazio u vazduh i trovao vegetaciju na irem pod. ruju", a naknadno je utvreno i to da .ima "tl topionikoj
ljaki visok procenat gvoa, koje se moe eksplo atis ati, i
da ruda bakra u Boru pored ostalih sastojaka sadri i germanijum, ija je eksloatacija od posebnog znaaja za nau privredu'<,2) Sve je to trailo podizanje novih objekata i nove
investicije. Zbog toga je sastavljen jedan smeo investicioni
program, koji je obuhvatio rekonstrukciju topionice bakra,
izgradnju fabrike sumporne kiseline, izgradnju fabrike supeifosfata u Prahovu, kao i objekata koje treba podii u vezi sa
ovom izgradnjom: novog izvoznog okna, industrijskog vodovoda, pruge Vraogrnac-Bor, pristanita 'Prahovo, termoeIe;..
ktrane sa dalekovodom na Rtnju, dalekovoda Bor-Prahovo,
kao i "izgradnju rudnika Majdanpek, koji e proizvoditi rudu
do koncentrata i ovaj upuivati Boru na dalju preradu do.
finalnog proizvoda". 3)
Radniki kolektiv rudnika upravlja neposredno svojim
preduzeem preko svojih predstavnikih organa - radnikog
saveta i upravnog odbora, i to u nekoliko vidova: "Izborom
radnikog saveta kao svog pretstavnikog organa, donoenjem
vanijih odluka putem referenduma, davanjem predloga na
zborovima biraa i opozivanjem lanqva radnikog saveta".4)
. Jedno od najglavnijih pitanja kojima se neprekidno bavi ovaj
radniki savet jeste problem produktvinosti rada u rudniku,
a "iz koga proizlaze i mnogi drugi". On se takoe bavi problematikom "podizanja drutvenog standarda radnika i slubenika, problemima dz oblasti higijenskotehnike zatite, zal) Elaborat Perspektivnog plana, II, 2.
2) Isto, 1.
.
3) Isto. n, 6.
4) Barski kolektiv upravlja 1950-1957,

Beograd; 1957, 21, 22.

71

J.

I"

f'

tim brigom za razvoj fis kulture, kuJturno-zabavnog ivota,

brigom o godinjem odmoru radnika i slubenika itd.".l)
Od interesa sli i iskustva ovog kol.ektiva sa 1'eferendumima. Ve za prvi referendum, 21. oktobra 1952. godine, kada
.su "radnici prve smene prili glasakim kutijama meu rudarima, topioniarima, floterima, maincima 1. radnicima osta-o
lih pogona vladalo je za referendum veliko interesovanje, to
dokazuje i injenica da je glasalo vie radnika nego to ih je
toga dana bilo na poslu u sve tri smene" . Dalje iskustvo je
. pokazalo da je~ referendum "pogodna' forma za uee celog
kolektiva pri reavanju pojedinih pitanja, kao to su otui
vanje osnovnih sredstava,' raspodela fondova, poboljanje
drutvenog stand'arda i dr." .2)
Pored "centralnog" ili "preduzetnog" radnikog saveta, U
nekim velikim preduzeima, kao to je rudnik, formirani su i
"pogonski" radniki 'saveti, koji se brinu o problemima svojih
pogona. "U celini, dosadanji .rezultati pogonskih radnikih
saveta, i pored konstatovanih nesumnjivih slabosti, znae
dovoljnu afirmaciju da se njom~ opravda njihovo postojanje.
O ovome govori i problematika o kojoj su pogonski radnici
u savetu diskutovali na svojim sednicama. Meu problemima
nalaze se i pitanja: tarifne politike, pitanje ispunjenja plana,
higijensko-tehnike zatite, radne discipline' itd.". Poto se
prelo "na nagraivanje po kompleksnom uinku" formirane
su "ekonomske jedinice umesto ranijih pogona, ime se istovremeno tei da se postigne jo vea decentralizacija upravljanja, a u novim okvirima radniki. s.aveti. ekonomskih jedinica su .nastavak pogonskih radnikih saveta".3)
Zbog toga to je ovde "arija" u toku ra~a i revolucije
iilela, od interesa je i problem trgovine j ugostiteljstva u
Boru i iskustva radnikih saveta u ovoj oblasti.
.
Na prvom mestu, tu se postavio problem lokala za. trgovine, jer sve "do 1956. godine, trgovina u Boru nije. dobila ni
jedan jedini novi lokal, niti pak novi magacin, to znai da
su kapaciteti trgovine ostali na istom nivou na kome su bili
pre rata,. dok se njen obim u pogledu prometa poveao ne1) B. Jovanovi, Sedrnogoclinja iskust1)a radnikog sanioupravljanja u B01'skorn rudniku, "Razvitak", asopisi za drutvena i

kulturna pitanja, br. 1,

Zajear,

1957, 17.

. 2) .' RanisavIjevi,. Pet b01'skih referendurna,

26-27, 2. .iul. 1960, 5.

3) Kolektiv, br. 21, 27. maj 1960.

"Kolektiv", br.

~.

srazmerno vie ... Moe se slobodno rei da preko 80% od

preostalog broja lokala nije odgovarao u pogledu uslova koje
savremena' trgovina zahteva". S druge strane, stoji i injenica
"da najvei deo potroaa, pa i ranijih organizacija, raspoloen je da trgovinu posmatra ne kao granu privred~ na koju
se odnose opti principi poslovanja privrednih organizacija, tj.
rentabilnost i akumulativnost, ve kao delatnost koja je duna
da sve svoje interese potini interesima borskog trita. Otuda
dolazi pojava da, iako obavlja obim prometa, trgovinska mrea
nije u stanju da stvori znaajnu akumulaciju iz koje bi finansirala potrebe u nabavci opreme, podizanju magacina, lokala i sL, ili u nabavci inventara".I) Zbog toga se kao veoma
hitan problem pred trgovinu u Boru postavilo "reenje pitanja
magacinskog prostora, modernizacija i izgradnja novih savremenih lokala, reenje pitanja kadrova u trgovini, reenje pitanja opreme trgovine savremenijim inventarom i ureajima,
izvesne specijalizacije pojedinih prodavnica ili radnji, i najzad reenje potrebnih obrtnih sredstava za nesmetani rad u
trgovini" .2)
.
Slini problemi su se postavili i u ugostiteljstvu. "Ako se
uzme u obzir da je pre rata na podruju grada radilo 38 privatnih ugostiteljskih radnji, koje su sve bile dosta renta,bl1ne,
postavlja se pitanje: zato posle osloboenja, kada je grad porastao skoro etiri puta, ugostiteljstvo nije u stanju da stvori
bilo kakvu znaajniju akumulaciju, koja bi obezbedila for':'
miranje znaajnih fondova i na taj nain izvesnu proirenu
reprodukciju". Jedan od razloga za ovo je i injenica to je
"promet alkohola od Osloboenja pokazivao stalnu tendenciju
brzog opadanja; usled toga, u ukupnom prometu ugostiteljstva
u gradu promet a,lkohola danas predstavlja tek 70% od ukupnog prometa nasuprot 95 % pre rata. Ali to ipak ne znai da
se alkohol u Boru manje troi nego ranije, iz prostog razloga
to je inje'nica da se veliki broj potroaa snabdeva alkoholom sa, pijace, pa tavie da je nedozvoljeno toenje alkohola
od strane pojedinih privatnih lica uzelo zabrinjavajue razmere".3) Treba takoe naglasiti i injenicu da "ugostiteljstvo
ima jaku konkurenciju u radniko-slubenikim restoranima,
tako da se praktinim problemom drutvene ishrane ne moe
l) Elaborat Perspektivnog plana, II, 17, 18 .
2) Isto, 17, 18.
3) Isto, II, 28, 29.

73

ni da bavi", a to potie otuda to je "pitanju drutvene ishrane

posveena velika panja, tako da se problem iste moe donekle smatrati reen na zadovoljavajui nain .... Reenju
ovog problema u znatnoj meri doprinose i privatne ugostiteljske radnje, i to specijalno za radnike muslimane, koji jo
'uvek imaju posebne zahteve u pogledu naina kuvanja".l)
Sve su to krupni problemi sa kojima su se morali baviti,
.ili se bave, radniki saveti u trgovinskim i ugostiteljskim
preduzeima u Boru.
Jedan deo problematike i tekoa na koje nailaze radniki
'.saveti u. svome radu vidi se iz dokumenata kojima se anali.zira njihov rad. Na priiner, za "jedan broj radnikih saveta
:karakteristino je da nemaju dovoljno inicijative, ve se ona
oekuje od sindikalnih podrunica. Mali je broj onih koji pre
. sednice proue sav materijal i aktivno 'uestvuju u donoenju
zakljuaka. Ima primera da pojedini lanovi radnikih. saveta
od svoga izbora do danas jo nijednom nisu uestvovali u
:diskusiji", a pored toga "za skoro sve organe upravljanja u
.Borskoj optini karakteristino je da nijedan od njih u pro,loj godini nije podneo biraima izvetaj otromesenom ili
.pak polugodinjem radu". Isto tako, i sami "pogonski radniki
:saveti se ale da se njihove diskusije i predlozi ne razmatraju
od strane radnikog saveta preduzea ili upravnog odbora ....
I najzad, ima sluajeva da: se odluke organa upravljanja u
'pogonima ne sprovode U ivot od strane privrednih rukovodilaca" .2)
Neke od tih tekoa dolaze i od samih radnika i slubenika. Na primer, u. izvetaju o radu radnikog saveta jednog
trgovinskog preduzea stoji "da dolazi do toga da jedan deo
radnika i slubenika nisu mogli sasvim da svate samostalnost
'naeg preduzea i da od rada i ostvarenja proizvodnih zadataka iskljuivo zavisi naa egzistencija ... Pitanje je: da li ovi
radnici smatraju preduzee kao svoje?" Pored toga, jo uvek
~,postoji izvestan broj radnika kod kojih se uoptenju ispo1)
2)

Isto, II, 29, 30.

Kolektiv,. hr. 14, lO, april 1959, 2.

ljava tendencija \Ogovaranja, pa i nezdrava diskusija, pa bilo

da se radi o radniku, slubeniku ili rukovodiocu preduzeu".1)

Kod nekih se, opet, preduzea pred njihovim radnikim

savetima: pojavljuje problem odnosa izmeu raznih pogona i
radilita. Na primer, u jednom graevinskom preduzeu "na
sastancima organa upravljanja dolo se do zakljuka da pojedina radilita tee samo za svojim uspehom. Ovo bi moda
bilo i pravilno da ta radilita esto puta ne zaboravljaju kolektiv' kao celinu, ima sluajeva da se materijal, alat i radna
snaga, iako momentalno sve to nije potrebno na jednom radilitu, ljubomorno uva dok drugo radilite oskudeva ba za
tim".2) U jednom drugom preduze u "najvea je tekoa oko
okupljanja ljudi; na pogon stalno radi u sve tri smene, pa je
nemogue okupiti svo lanstvo, a druga je tekoa u' tome to
je vea polovina naeg lanstva sa sela, koja takorei uopte
i ne uestvuje u radu po politikim i drutvenim pitanjima,
pa se slabo interesuje i za rad radnikog saveta, a i deo la
nova samog radnikog saveta ne uestvuje u diskusiji po bilo
kom pitanju na sednicama i time se utke donose vane
odluke".3)
. U nekim. radnikim $avetima lanovi nee da diskutuju
"da se ne bi nikome zamerili", a ponegde se postavlja -i pi. tanje: "da li je neki radniki savet diskutovao o radu direktora? Moemo da kaemo da toga do sada nije bilo ...
A injenica je da su se mnogi radniki saveti jo uvek u velikoj meri orijentisali na proizvodne i privredne probleme,
dok uslovima rada i standarda ne poklanjaju panju". Problem je i uee ena u radu radnikih saveta. "Nesumnjivo
je da' se uee ena i njihov rad u organima radnikog i
drutvenog samoupravljanja negativno odraava. na optereenost ena. Ponekad je to i opravdanje za zaobilaenje ene
prilikom biranja u drutvene organe. Nailazi se i na 'pojavu

1) Izvetaj
radu Radnikog saveta Trgovinskog preduzea
"Kolektiv" za poslovnu 1959/1960, Arhiv Optinskog sindikalnog
vea, Bor.
2) Izvetaj Radnikog saveta Graevinskog preduzea Rad" za
period od 1. januara 1958. do 19. maja 1960., Arhiv Opiltinskog
sindikalnog vea, Bor, 16.
3) Zapisnik sa sednice Izvrnog odbora Sindikalne podrunice
"T~1'moelektrane", 1. mart 1960, Arhiv Optinskog sindikalnog
veca, Bor.

75

__ da se ene u organe ra9.nikog samoupravljanja biraju samo

:;f(ii'n).alno da bi se' zadovoljili principi."l)
,
Vremenom' ,su otklonjeni mnogi od ovih nedostataka u
radu radnikih saveta. Tako je ustaljena praksa da se "materijal lanovima radnikih saveta i upravnih odbora za sednice dodstavlja u pismenoj formi"; ali ipak, bilo je i posle toga
sluajeva kod izvesnih radnikih saveta da se "sednice zakazuju i preko oglasne table, pa je sasvim normalno to je rad
ovih radnikih saveta znatno slabiji i rezultati manji". Ovaj
nedostatak je naknadno ispravljen i "nema vie sluajeva da
se sednice zakazuju preko oglasne table". Ove i druge mere
uinile l'lU vremenom da je "sadrina rada radnikih saveta i
upravnih odbora postala raznovrsnija i sveobuhvatnija u
Boru".2)

-" .. ~.--;--::.

:Naselje

---..

- - :..

--

'Broj doma-

'
, - ,-. ---- -----_.

,.Bor
-Brestovac

__ ._-----:--- .-.'.'._-il1stava
,5.833
572
209
481 -,
342
1.275
627
257
463
185
599
327
156
58
625
12.009

Buje

"Gorrijane
Donja Bela Reka
Zlot
-Krivel~

'Luka
Metovnica
Otrelj
Ji,gotina
'Slatina
'Tanda
Topla
$arbanovac
SVEGA:

---..:~. _ _ _ _ _ _ _ _ -

'"o . .

Povrina u stanovnika
ha
na 1km2

------'

3.160
7.435
3.068
9.035
4.056
22.984
10.360
4.498
4.412
2.111
4.786
4.351
4.076
1.041
5.040
-- ----_.-.90.413

3. KOMUNA
Borska komuna,pored Bora" obuhvata jo i 14 sela: Brestovac, Buje, Gornjane, Donja Bela Reka, Zlot, Krivelj, Luka"
Metovnica,Otrelj, Rgotina, Slatina, Tanda, Topla, i arbanovac. Sve je to "gravitaciona zona Bora", a od nje znatan
deo ini njegovo "zatrovana podruje".
Ovo je dosta brdovit kraj, a najvii su mu visovi: Crni
vrh (1027 m), Veliki kr (1148 m) i Sto (1180 m). Sam Bor
ima nadmorsku 'visinu 398 m, a srednja koliina atmosferskih
taloga iznosi 718,8 mm 3). Klima je ovde umereno kontinentalna, sa arkim letim a i dosta .surovim zimama. Sredja godinja
temperatura iznosi 10;1 DC;' U samom Boru leti se temperatura
moe popeti i do 37 DC, a zimi se sputa i do -19,5 DC.4) Taj je
prostor ispresecan sa vie reica, -od kojih neke za vreme leta
presuuju. Meu njima najvee su Crni Timok i Zlotska reka,
a ne presuuje ni Kriveljska ni Bela reka. Sam, Bor se jednim
delom nalazi u dolini Borskog potoka. -- Pregled domainstava, povrine zemljita i n~seljenosti
po l, km2 u' naseljima ove komune izgleda ovako:

STA
Nas~lje

--'_.-."--Bor
Brestovac
Buje

Gomjane
'D. B. Reka
Zlot
Krivelj
Luka
Metovnica
Otrelj
'Rgotina
Slatina
Tanda
Topla
arbanovac

1953.

1961.

razlika

indeks 1953=
100,0

-._-------,
14.244
2.409
1.012
2.126'
1.318
5.661
2.741
1.093
2,086
855
2.331
1.381
693
266
2:783

18.612

2.!i39
1.059
2.093
1.359
5.533
2.863
1.022
2.157
912 '
2.538
1.561 '
720
247
2.758
45.973

sa proirenog plenuma Optinskog sindikalnog

25. mart 1960, Arhiv Optinskog sindikalnog vea, Bor.

o radu Optinskog sindikalnog vea za 1959, Arhiv
Optinskog sindikalnog vea, 1960, Bor, 15.

'Broj stanovnika komune i njegov noviji razvoj pokazuje

ova tabela:

SVEGA:

1) Zapisnik

45,1
32;4
33,0
23,5
32;5
24,6
26,5
24,3
47,3
40,5
48,7
31,7
17,0
25,6
55,2
45,4 1)

4.368
13047
-33
41
-128
122
-71
71
57
207
180
27
-19
-25

130,7
105,3
104,6
98,5
103,1
97,7
104,5
93,5
103,4
106,7
108,8
113,0
103,9
92,9
99,1

4.974

112,1

Broj stanovnika na
100 domainstava

-,

1953.

1961.

-----,---244
421
484
442
385
444
437
425
451
462
389
422
444
459
445

263
352
467
415
354
406
398
401
451
456
365
361
444
418
438

341

331')

vea

2) Izvetaj

3) Komisijski izvetaj, 18.

4) Elaborat Petogodinjeg plana I, 1.

76

Zavod za statistiku NO sreza Zajear. Polugodinji stati1960, 3.

.
,
2) ZaVlOd za statistiku NO sreZJa Zajea!!.', Prvi rezultati popisa
stanovnitva od 31. marta 1961, Zajear, 1961, 1.
'
I)

,tistiki pregled, Zajear,

77

.. .....................................
Jedna od osnovnih karakteristika ove komune jeste velika razlika, u svakom pogledu, izmeu samog Bora i njegove
okoline; Bor je snaan industrijski centar, a okolna sela su.
dosta zaostala. Ovakvi ekoloki okviri, ."kulturno naslee" i.
podela rada uslovili su i rad ove komune. N a nju su pali
veoma teki i odgovorni zadaci, sa kojima se ona nosi jo od.
svoga osnivanja.
Sama organizacija rada u komuni prilagoena je zakonskim propisima i konkretnim lokalnim potrebama. Njene razne'
slube i odeljenja smeteni su u samom Boru, dok su po selima "radi svravanja administrativniJ:t poslova osnovane mesne kancelarije kao istureni upravni organi optine; po zakonu
oni vode matine knjige, knjige dravljana, birake spiskove'
i izdaju stone pasoe, obavljaju poslove za mesni odbor. primaju razne molbe i albe graana i s1.".l)
Ukljuivanje

1) Kolektiv, br. 25, 26. jun 1959, 3.

2) Izvetaj o politici Narodnog odbora

1957-1959, Arhiv Optine, Bor, 4.

3) Izvetaj o politici Narodnog
1957-1959, Arhiv Optine, Bor, 2.

... ~

komune

za

period

::.

Cl-J

:o'"

III

:t
~

~~

~
ii:

:t

..

t:\

:;
cC:

~st

il

......:....... : .....!

~2

;;:

: ....... l .......

~~

o.

i:!
~
:g

::~

lt

........

,f :

.
c:(

.... :

c:(

wO

'U>
WN
>0
ex:
o...

.~

.~

.0
W

u)

ex:
o...

:::s:::

U)w

zu

cf)

. :z

.U)

o...

':o:e

>

<Il

..

~
'!'\

-J

~ii:

tl

.: .......... :

li!

...~

::>9

...cl
C:

cl

'~"

.......................

z ,.

: .... ! .... :

... I~il
~
w

:~
.U)

~~

::.

~ ~~ lil
~
I

-it

'" tJ:it~ ~
~
cC: ll:o
~

il

w ...
i;!
o> li!
Z .'t
..,
j:! -J
u)

::::>

LU

~
cr:

cl..

tI)

~
~
~
cl

~
~

~
:Ii:

Q!

g;
~

~
~

::>

cr:

"'
..
't

.. -

IIllr

::> ...

i!C

.;

<::l:

l!;! ...

..J:

..

-J

i:i lu

~1ll9

::'''=IIl'

:li:O:!~

f111l

w: ...

't-

o;

!g
~

.'

ii:

o:

2~

..,~

~~

...'"
lu

i;! ...

~.lI] ::a.;

...

cl

.""

<::l

.""~N

<::l

ou

"OI

~
~

.'"

..

<::l

()J

"~.~ ~

_Il!

~.

.....,

C:" .
't::'

g:

......................................................

0::'0

5!~

o
o

w:

...

::::>

~
~

0:),
::>

~~
~.~
-J'U)

~U)

~~

:t)

o. ~9

~ :o

g,

~~

~ ...

cr:
o

.0

~
u)

~lll
,. ~"''''
o

>
~~

~::.

ClC:
O't

!il

cr: ~~

cr:

i::.

.U)

. !s::

j::W

i=

ill

a:.

:::s::

a:

.. ~
w

w:

u)

<:

't

~~
~~
t!g ~

.,~

o~

~
.,

!!:~

::.

~~

.u

o~

::.

...:.~

...............

a:::
o
CD
e
o
Z
e
o
ex::

III

>c

g,~

::>

III

...

::::>

odbora

...-Jg;

li!

~15

"' ...
~
lili;!
...l- ...5 ~~

ii)

x
period

2
~

:~

.za

o~

li!

w
...,

... - e~
>c

.0

komune

~:t

Q.~

graana

u rad komune vrSl se u raznim:

oblicima, a vano mesto meu tim oblicima ine: zborovi bi,,:
raa, "koji se sazivaju po vanijim pitanjima iz delokruga:
rada komune", zatim saveti graana i odbornike komisije
"koje takoe pripremaju razne nacrte odluka pre njihovog:
stavljanja na diskusiju".2)
Borska komuna morala je da reava i neke svoje posebne'
probleme. Meu njima bilo je i potiskivanje "koncepcije da.
je sudbina ovog grada vezana samo za postojanje rudnika",.
a koja je uinila "da se grad Bor i pre rata i nekoliko godina.
posle rata razvijao samo kao kolonija rudnika u kojoj su i~
veli radnici". Zbog toga je u tom periodu "grad Bor ostao bez:
najnunijih komunalnih objekata i objekata drutvenog stan'darda". Sa formiranjem komune preovladalo je drugo shva-
tanje, po kome sudbinu ovog grada i njegove okoline ne treba
vezivati samo za rudnik, ve je potrebno "razvijati i ostale
grane privrede za koje u ovom delu Srbije postoje i uslovi i
nuna potreba".3) Drugi problem bio je pitanje "zapoljavanja
enske radne snage", jer je to "za Bor poseban problem, potO'
su u rudniku poslovi takve prirode da se' ne moe uposliti

78

C:

...
iS
.. o~.~
"''''
",::>

::>

il:
l!;!

"t

~~~

enska radna snaga,odnosno moe samo mali broj". Zbog toga

sei moralo prii "osnivanju takvih preduzea koja bi bar doilekle ublaila problem nezaposlenih ena".l) Veoma teak i
vaan problem ove komune jeste i "sprovoenje socijalistike
politike na selu, njeno usmeravanje ti pravcu stalnog ja~mja
poljoprivrednih organizacija i stvaranje uslova za poveanje
proizvodnje u poljoprivredi". Problem je tei zbog "inje,nice
veoma niske produktivnosti rada li poljoprivredi nae optine",
a to je bio "rezultat zastarelih navika gazdovanja, rascepkanosti parcela i nedovoljne zastupljenosti intenzivnih kultura
u proizvodnji". Posta vio se i vaan zada tak "organizacion;og i
materijalnog jaanja zemljoradnikih zadruga i njihovog tehnikog opremanja, kao i potpunog ili deliminog sprovo'enja
arondacije zemljinih povrina u svojini socijalistikog sektora".2) Kolike su tekoe sa kojima se u tom pogledu trebalo
boriti vidi se jo iz nekih podataka. Na primer, pri kraju 1960 .
godine po selima borske komune "oko 1 500 seosk>ih gazdin-'
stava ni danas nema ni najosnovnije oru~ za obradu :zemlje :
4
- plug, a savremenih sprava uopte nema ili ima tri sejalice' .
,!
i deset etelica na 600Q domainstava, to pokazuje tanost
konstatacije o nerazvijenosti proizvodnih .snaga naega sela".3)
I
'-"'-'-Za-~podruJe-koje-obuhvata'-borska-komurra-p-()stOjeipak'-'---~l.,-:-
dva problema koji se po svojoj vanosti izdvajaju od ostalih.
Prvi je rudnik i njegov odnos prema ovom prostoru, a drugi
,Je izvlaenJe ,okolnih sela iz nJihove zaostalosti.
Posle drugog svetskog rata, rudnik ne samo to je pro:"
I
menio vlasnika ve je doiveo i mnoge druge promene ""']
promene od velikog znaaja za komunu. U ovim uslovima
'I
bile su potrebne i nove investicije, i to tim pre to je kvalitet
~
borske rude bivao sve loiji. Jo od ,,1945. godine s a d r a j I
1
bakra u siromanijoj rudi stalno je opadao, tako da je u 1952.
godini dostigao 2,5 %". Ovo j e bio j edan od razloga da se
pristupi i :Korienju izvesnih sporednih proizvoda o, kojima
se ranije nije vodilo rauna, jer je ruda bila mnogo bogatija.
"Pored bakra i siromane rude' u flotaciji se dohija kao' nuzproizvod koncentrat pirita. esto, zbog njegove ,niske cene, on
nije bio interesantan za proizvodnju, pa ga zato Francuzi nisu
;
ni preraiva1i. Meutim, naroito za vreme ratne psihoze oi rata,
t'

l)
2)

Isto, 3.
Isto, 6, 7.

3) O nekim pitanjima iz rada zadruga

Optine Bor, 1960, Arhiv SSRN, Bor, 2.'

80

zadrunih

saveta

potronja i potranja pirita je porasla. On slui za proizvodnju

sumporne kiseline, od koje se prave eksplozivi i ostala h.e::mijska 'jedinjenja na bazi sulfata. Posle osloboenja mi smo,
zbog potranje, odmah poeli da proizvodimo, piritni koncentrat, i izgradili smo svojim sopstvenim snagama filtraciju pdrita." Podignuta je takoe i cijanizacija, a to je "fabrika zlata
i srebra". Tada se ozbiljno postavilo i pitanje otrovnih gasov8J
koji ve decenijama truju okolinu i stvaraju ugroeno pod-,
ruje oko Bora. "Rauna se da ovi gasovi nanose godinje
preko 420 miliona tete. Ali' to nije sve. Nasledstvo kapitalistikog kolonijalnog rada dovelo je do toga da jo i danas kroz
borske dimnjake odlazi' u vazduh oko 260 tona sumpora za
24 sata, koji bi se mogao korisno upotrebiti za proizvodnju
'sumporne kiseline, Qdnosno vetakog ubriva."I)
Ovo su bili razlozi to je Bor posle zavrenog rata ubrzo
izmenio svoj lik. Tako je u njegovom rudniku otvoren "moderan dnevni kop i poela je njegova eksploatacija", a zatim
je "rekonstruisan pogon jame, proirena flotacija, elektrina
centrala, podignuta, je moderna mainska r.adionica, izgraena
je cijanizacija .... Ve prvih dana poela je izgradnja vodovoda, izgraeno je oko 70 stanova, podignute su srednja tehnika i industrijska kola sa internatima, proirena je bol-:'nica, izgraen radniki restoran, izgraeno 38 zgrada za samce
i 2000 leaja itd. Ve tih prvih dana, Bor je dobio i ustanove
neophodne njegovim graanima za normalno obavljanje svojih poslova: banku, socijalno osiguranje, sud, dom narodnog
zdravlja i gimnaziju'''.2)
Posle toga za izvesno vreme nastala je stagn~cija u izgradnji ovog naselja, jer su se pronele "alarmantne vesti da
su borske rudne rezerve pred iscrpljenjem i postavilo se pitanje: da li Bor treba dalje investirati ili ne, da li Bor ima
. perspektivu ili ne, da li Bor kao grad treba razvijati ili e
se on kroz nekoliko godina ugasiti zajedno sa rudnikoi:n". Ta
neizvesnost je "zaustavila celokupna investiranja" za nekoliko
godina i "tek kad je 1956 godine, posle utvrivanja da e
rudne rezerve Bora istrajati za jo punih 25 godina potpune
eksploatacije, doneta je odluka o krupnim investiranjima li
izgradnju Bora". To je bilo vreme kada je diskusija o budul) M. Mihailovi, Od rude do bakra, zbornik "Bor 1903-1953"
Bor 1953, 29, 32.
2) Kolektiv, br. 41, ,16. oktobra 1953, 2,
6 Bor i okolina

81

nosti ovog naselja postala "iluzorna" i zbog toga to su tada

nalazita bakra na Crnom vrhu i zbog toga to su
"izvrene velike investicije u rudnik Majdanpek, ija e se
ruda preraivati u Boru".1)
Od tog vremena poela je nova izgradnja, sa jo vie poleta i plana. Tako su izgraeni: "nova pekara, moderna klaonica, dom odmora u Brestovakoj Banji, deije letovalite, 16
velikih lokala, 2' r~storana, sportski stadion, plivaki basen
, itd.". Pored vodovoda "izgraeno je 13,5 km ulica, od ega
7,5 km asfaltnog i betonskog kolov\>za. Zapoeta je izgradnja
kanalizacije .... Zapoeta je izgradnja komunalnih 'objekata,
p'odizanje zgrade za razne ustanove, zatrpavanje pot9ka i izgradnja parka, izgradnja novih lokala, izgradnja tri' centra
pojedinih delova grada, zatim eleznike stanice, zgrada' za
drutvene organizacije i biblioteku, izgradnja novih kola i
'zdravstvenih stanica .... " Na bazi sirovina kojima se raspolae u Boru je predviena dalja izgradnja velikih objekata;
tako je "projektovana izgradnja eliane za 100000 tona e:"
lika; fabrika sumpora za 30000 tona na bazi 'korienja pirita,
valjaonica bakra za 5000 tona godinje, i preraivaka in:"
dustrija na bazi bakreriih legura; u fazi izgradnje je: kreana
za 50000 tona hidrisanog krea, konfekcija koja e zaposliti
200 radnika, tamparija koja takoe treba da zaposli oko 180
radnika, i to veinom ena .... Obzirom na poloaj Bora, veina tih preduzea je locirana prema etvrtom kilometru, tako
da e taj deo grada u perspektivi izrasti u novo naselje sa
preko 10000 stanovnika';.2)'
'
Takav razvoj je uinio da Bor ne samo poraste ve i dobije izgled pravog'a grada. To nije vie bilo naselje "ni' grad
ni selo" niti "grad pealbara", ve je postalo naselje "starih
stanovnika i najvei broj radnika, koji rade po njegovim preduzeima i ustanovama, eli da stalno ostane u njemu" . Tu
je bilo "sve vie interesenata meu radnicima i slubenicima
za podizanje individualne stambene izgradnje". Ve na dan
3. oktobra 1959. godine, to je bio "grad sa oko 19 500 stanovnika" u kome je bilo "zaposleno 13'800 radnika i slubenika".
Jo je vano napQmenut{ jedno: ovde vie nije "rudnik bio
jedino sredite gde se moe mii rada, ve je bilo i dosta
pronaena

1) Kolektiv,
2) Kolektiv,

82

br. 28 i 41, 1959.

br. 44, 16. oktobar 1959, 2.

.':1\......

,.'.

drugih"l) Ovo je zaista postao grad "U kome fabrike sirene

i motori, tutnjava kamiona i autobusa po betoniranim i asfaltiran4n ulicama sve vie naruavaju mir i spokojstvo graana", a tome se "pridruuje i vika ljudi, kao to su ulini
'prodavci novina".2)
Ali to nije sluaj u svakom delu ovog naselja; upravo, ono
ima svoj gradski i svoj seoski deo; tu se grad i selo nalaze
smeteni u istom ataru.' Selo Bor je ostalo na obroncima pored Borske reke, tamo gde je nekad otpoelo vaenje rude,
a grad Bor se prostro u produenju od njega ka etvrtom
kilometru. Ta dva dela ~u i dalje, i u ekolokom i u 'dr,utvenom pogledu, ostala dosta razliita. Ali i u .gradsko,m delu
Bora ima izvesnih pojava koje jo podseaju na seosku sre;..
dinu. "Ima ll' naem Boru stvari koje ovek moe teko da
objasni; ima neeg zbog ega se Bor moe meriti sa velikim
gradovima, ali tu; odmah pored toga, moe se nai tota ega
ni na selu nema .... Bor izrasta u moderan grad; niu velike
graevine; na Drugom kilpmetru niklo je itavo naselje sa
novim graevinama. U njima se moe nai i kupatilo i elektrini poret i kaljevi1 pe i Qojler i plakar i ima svetlo sa
svih' strima."3) Ali u naselju je, "na 'alost, jo uvekpriiian
broj i svinjaea, koji su 'ostali nesrueni", tavie, i u "centru
grada, im malo poodmakne vee; pone orgijanje pasa iz
dosta brojnih dvorita".4)
Drugi sloen problem sa kojim se susree komuna u Boru
jeste izvlaenje okolnih sela iz zaostalosti i njihovo pribliavanje gradu. Ve su navedeni brojni podaci o ovoj zaQstalosti;
problem je u tome kako se ona moe savladati. To se moe
postii u prvo.m redu kolektivnim naporima samih seljaka.
Zbog toga se velike nade polau u razne oblike zadrugarstva.
, Te su nade porasle od 1957. godine,tj. od vremena "od kada
zadruge vie nisu ustanove koje se preteno bave prometom,
prodajom industrijske robe, ve su po.stale nosioci poljoprivredne proizvodnje i faktor za razvijanje drutveno-,ekonomskih odnosa na selu".5)
.
Kolek.tiv, br. 41, 16. oktobar 1959, 3.
Kolektiv, br. 5, 6: februar 1959, 4.
Kolektiv, br. 6, 12. februar 1960, 3.
Kolektiv, br. 1, 8. janll'aJra 1960, 4
O nekim pitanjima iz rada. zadruga
Optine Bor, 1961, Arhiv SSRN, Bor, 4.
1)
2)
3)
4)
5)

zadrunih

saveta

83

Zadruge imaju svoje zadrune savete; oni su "o:r.gani

drutvenog upravljanja u zadrugama". Na svojim sednicama
ti saveti: "raspravljaju o raznim pitanjima koja su znaajna
za rad zadruge; najvie se pretresaju sledea pitanja: privredni planovi, akcioni programi, kooperacije, otkupi i cene,
rad mainskog parka, periodini obrauni, zavrni rauni, investicije i manjkovi"~ Sami zadaci zadruga su veoma obimni,
.a meu njima se istiu ovi: "oformljenje solidnog zemljinog
poljoprivrednog fonda, koji moe posluiti zadrugama za organizovanje sopstvene proizvodnje u ratarstvu i stoarstvu;
organizovanje zajednike proizvodnje sa individuIanim poljoprivrednim proizvoaima kroz razne vidove kooperacije;
mogunosti da svojim oruima za rad zahvate i obradu pri.
vatnog poseda uz odgovarajuu naknadu, s obzirom da poljoprivredni proizvoai nae optine nemaju savremenih orua
za rad na maini; mogunost da zadruge na selu preko svojih
pogona vre razne uslune delatnosti; obavljanje prometa
reprodukcionim materijalom i vrenje otkupa poljoprivrednih proizvoda".1) Uspesi ovakvog rada nisu izostali. Po ovim
selima su podignuta nova prasilita, tovilita, upe za maine,
staje, koevi, ovarnici i sl. Sprovedeni su u ivot razni programi o poveanju mainskog parka, organizaciji setve, semenskoj slubi ivetakom ubrenju.
.-Ali zadruge po ovim selima naile su jo od poetka na
izvesne tekoe. Pored objektivnih, meu njima je bilo .i
nekih drugih, kao to su ove: "rascepkanost drutvenog fonda
poljoprivrednog zemljita i njegova raznolika prethodna
obrada; slab subjektivni faktor na poetku rada naih zadruga,
nedovoljan kadar i njegova nedovoljna sprema da organizuje
sve mogunosti zadruga; nedostatak stalne radne snage da
organizuje proizvodnju, nedostatak iskustva i razraene metodologije u oblasti rada zadruga; zastarele navike steene iz
stare zadrune prakse i zastarele radne navike". Zadruna
zemlja ne samo to je rascepkana ve godinama po izvesnim
selima "nije uvoena u zemljine knjige, niti identificirana i
ne zna se koliko je ima", pa se zbog toga dodaje u jednom
izvetaju da su "sve zadruge ove optine, izuzev Zlotske, poslove sa gubitkom u 1960. godini".2) Ali za ovo postoje i
1)

Isto, 5.

2) O nekim -pitanjima iz rada zadruga i zadrunih

Optine Bor, 1961, Arhiv SSRN Bor, 8, 9.

84

saveta

'T
i

I
I
I
I

I
i

I,

- I
I

L
,.

-"-::'$.", .. '

','"
!

neki drugi razlozi. Tako se iz jednog drugog izvetaja vidi da

po ovim selima"neki seljaci vole male zadruge, gde bi za-':
druga mogla da ustupa mainski park u prvom redu prijateljima i roacima", a u nekim selima "nedeljom zadrugari,
umesto da oru, igraju o'dbojku pod izgovorom da je pukla
osovina na traktoru" .1)
Kooperacija zadruga sa individualnim gazdinstvima takoe nailazi na priline tekoe. Kooperacija ovoga tipa je
znaajna mera, jer je "ona ime za svaki oblik proizvodne saradnje socijalistikih privrednih organizacija - poljoprivrednih dobara, seljakih radnih zadruga, optih zemljoradnikih
zadruga i njihovih ekonomija, a u odreenim sluajevima ak
i mdustriskih i trgovinskih organizacija - s individualnim
seljakim gazdinstvima, koja priprema, uspostavlja, zapoinje
ili razvija elemente drutvenog procesa proizvodnje, na drutvenoorganizovanim i za takav proizvodni proces pripremljenim komkleksima zemlje i koja omoguuje da II takvom
procesu, na bazi drutvenih Ulaganja i drutvenih osnovnih
sredstava za proizvodnju, socijalistike proizvodne organizacije
postanu nosioci proirene reprodukcije".2)
Glavni ciljevi ovakve kooperacije jesu:. saradnja izmeu
socijalistikih organizacija i individualnog' seljaka, gde su
socijalistike organizacije nosioci proizvodnje i proirene reprodukcije; stvaranje prostranije proizvodne baze na veim
komplt::;ksima zemljita i vea ulaganja i modernija proizvodnja na selu. Zbog ovoga su stvorene "i stanice za unapreenje
poljoprivrede" i povean je broj tehnike inteligencije u ovom
kraju. Praktino, kooperacija u borskim selima sprovodi se
najvie izmeu "stanica za unapreenje poljoprivrede i zadruga". Ali, prema jednom izvetaju, "korienje usluga stanica za unapreenje poljoprivrede u Zajearu je jo retko" od
strane borskih sela. Isti izvetaj dalje kae: ,;Dolo je do negativnih rezultata u kooperaciji izmeu zadruga i individualnih gaZdinstava zbog subjektivnih slabosti. Nije se vodilo
rauna: o veliini ponuenih parcela, o njihovoj udaljenosti
od zadruge, o kvalitetu zemljita, o prekulturi koja je bila
na ponuenom zemljitu, kao ni o tome da li se na parceli
1) Zapisnik Plenuma Optinskog odbora SSRN, 13. oktobar
1960, Arhiv SSRN, Bor; 3.
2) E. Kardelj, Problemi socijalistike politi.ke na selu, Beograd,
1959, 151.

85

due zadrava voda uprolee. Mainski park nije bio sasvim

spreman. ak ni psiholoki, ljudi, koji su provodili setvu, nisu
bili pripravni i nisu znali kakvi napori treba da se uine da
bi se to ostvarilo." Svemu tome je doprinela i doprinosi i "seljaka agrotehnika" ovoga kraja. "Loe pripremljeno zemljite, kasna setva, mesto 'vrtake', setva 'omake', davanje
hranljivih materija od oka, bez analize zemljita, ili ekanje
da se ore kad padne kia, upotreba nekvalitetnog semena i
drugi primitivizam."l)
Po ovim selima zasnovana su tri oblika ovakve kooperacije: "proizvodna saradnja", "delimino uee" i "servisiranje". Kod prvog oblika saradnje izmeu zadruge i individualnog seljaka, "zadruge garantuju prinos i, .ako on podbaci,
one nadoknauju iz svog magacina". Kod drugog oblika seljak
je "duan da plati mainske usluge i reprodukcioni materijal,
bez obzira na rezultate koje je postigao u proizvodnji; ovde
treba da doe do izraaja struna sluba zadruga, da se primenjuje to potpunija agrotehnika, da se mainski radovi
obavljaju kvalitetno". Ali pored ova dva oblika postoji i trei
- servisiranje, "tamo gde zadruge imaju kapacitete i ukoliko
ima zahteva proizvoaa o tome da se uine usluge; tu se prvo
izvri uplata, pa se izdadu nalozi mainskom parku da vri
usluge. Pored rada na proizvodnji, ovde zadruge vre i druge
. vrste servisiranja: prevoz cigle, kamena i dr.".2) Pored kooperacije u ratarstvu, ona postoji i u stoarstvu. Ali, u ovom
pogledu, ona ovde "nije dala dobre rezultate". Zbog toga se
nllsli "da treba razvijati stoarstvo na zadrunim ekonomijama". Dosadanje iskustvo takoe pokazuje da naroito "u-.
vanje priplodnih krava i junica ne treba davati na kredit
individualnim proizvoaima; samo odluenu prasad treba
davati individualnim proizvoaima uz naplatu da ih oni tove
.svojom hranom ili da im daju potrebne koncentrate".3)

.j

i
I) Izvetaj
2) Isto, 5.
a) Isto, 6.

o kooperaciji, Arhiv SSRN, Bor, 1961, 1.

"

III

PRIMARNE GRUPE I DRUTVENI AGREGATI

To su one drutvene grupe iji se lanovi nalaze "lice u

lice", i koje povezuje oseanje solidarnosti i verovanja u iste
i sline drutvene vrednosti.' Primarne grupe su od osnovnog
znaaja za linost, jer ona u njima stie prva iskustva i dobrim delom formira se kao drutvena linost; ona se u njima
vaspitava i ivi "od kolevke do groba". Ovo su obino prisne
grupe ljudi koji se, po pravilu, vole, imaju jedni u druge
poverenja i uzajamno se potuju. One su "primarne" i u tom'
smislu to u njih linost ulazi na. "originalni" nain, tj. bez
svoga izbora, dok su druge grupe "sekundarne" po tome to
u njih ljudi ulaze obino po svojoj volji i izboru, kao to je
sluaj kod raznih udruenja. Drutveni. agregati su prava
suprotnost primarnim grupama; u njima nema nikakve prisnosti meu lanovima, niti su oni spojeni kakvim bliim
vezama, vec su samo' povezani prostorno.
Najvanije primarne grupe su porodica i susedstvo. Svaka
od ovih grupa ima u Boru izvesna posebna socioloka obe.,..
leja, koja valja posebno ispitati.
1. PORODICA

Ovde se teko moe govoriti o nekom jedinstvenom ili

bar ujednaenom tipu porodice, koji bi imao zajednika socioloka obeleja u pogledu njenih lanova, u pogledu vrednosti
i normi ponaanja, pa, tavie, i ujednaene poglede o porodinim ~unkcijama i ciljevima. To je sasvim razumljivo kada
se ima. na umu da je ovo drutvo "meavina" raznih etnikih
i kulturnih grupa i uticaja, da je ono tek u stvaranju i da u
njemu jo nisu zavreni izvesni osnovni procesi. Zbog toga se

88

.......

ovde sretaju svi vaniji tipovi ivarijeteti ,porodica koji se

mogu sresti u naoj zemlji. 1) Ali se ipak moe rei da je ba-:
zina .tzv. seljaka porodica "timokog tipa", koja je u Boru
i njegovoj okolini pretrpela znatne modifikacije. To je porodica autohtonog stanovnitva, koja je ovde postojala do otvaranja rudnika 1903. godine; ona i danas gotovo sasvim preovladava u okolnim selima, a u samom Boru u ovakvoj porodici
Ivi prilino seljaka iz sela Bora, onih koji se prilikom raznih
popisa iskazuju kao "seljaci", kao i veliki broj doseljenika iz
okoline. Njeno poreklo i drutveni razvitak udarili su poseban
'peat ovome tipu porodice, a najvanije njegove odlike jesu"planiranje poroda" i odanost tradiciji. Pored toga, ova porodica ima i neke druge odlike: rano sklapanje brakova, veliki uticaj materijalnih inilaca na njeno osnivanje i odravanje, veliki uticaj ene u porodici, i sl.
Ostale grupe, a to su sve davnanji ili skoriji doseljenici
imaju porodice na koje je kultura grupe kojoj pripadaju na
svoj nain udarila peat. Ali to ipak nije sluaj sa svim grupama u istoj meri. Istina, u tom pogledu teko je to odree
nije rei, iako izvesne razlike nesumnjivo postoje. Na primer,
moe se sa izvesnou tvrditi da neke etnike i regionalne
grupe vie "dre" meu sobom nego druge, tj. kod jednih su
veze unutranje solidarnosti vie razvijene i bolje se uvaju
nego kod drugih. Ranije su ovde ruske izbeglice, "belogardejci", bili poznati po svojim meusobnim vezama, titili su
jedan drugoga i esto istupali kao celina prema drugim grupama. Danas se to moe zapaziti kod iptara i doseljenika i,z
dinarskih i junih krajeva. Oni znatno ee i vie "dre"
meu sobom, ee imaju isti stav prema nekom problemu
i sL Kod njih su drukiji i odnosi u porodici; uloga oca i starijih osoba je znatno vea nego kod drugih.
S druge strane, asti ekoloki okviri, proces industrijalizacije i urbanizacije, drutveni sistem, novo zakonodavstvo, uticaj novih sredstava "komunikacija" i sl. ine svoje i u ovom
pogledU. Oni, naime, utiu u pravcu stvaranja izvesnih istih
i slinih oblika ponaanja u porodici i ujednaavaju njenu
strukturu i funkcije. Zbog toga se kod jednog dela borskih
stanovnika u znatnoj meri ve stvorila gradska vrsta porodice, sa izvesnim tipovima i varijetetima koje formiraju pro.) Dr Cv. Kosti, ObLici naih porodica, Glasnik Etnografskog
instituta Srpske akademije nauka, VII, Beograd, 1958, 38.

89

fesija, vIsma l Izvor porodinog dohotka;. ekoloki ok,:iri. i sl:

Kulturno naslee pripadnika i ovde vrsl. odreen uticaJ, ah
taj uticaj ipak slabi, a ponekad se i gubI. Tek z~ ovu :rrstu
porodice moglo bi se rei da ima izvesne nove ?dhke, k~Je su
.za sociologiju od velikog interesa. Tako se u OVlm poro~~cama
usvajaju norme ponaanja koje su svojstvene mdu~trI~skom
drutvu i iji je izvor vie racionalan i for~alan. TraJa~Je ove
porodice je znatno kra~e nego one kod kOJe p~eo:rlauJ~. tradicionalni odnosi i ciljevi. Kod nje SU i slucaJevI "socIJalne
patologije" rei.
Zbog svega toga porodica i porodini ivot prilino se
.razlikuju u samom Boru i u okolnim sel!ma. . "
..
Na selu je porodica istijeg "timockog :lpa .' k~Ja Ima
izvesne posebne osobine u pogledu strukture l oblIka l ~v '~o
joj svojina zemlje igra neobino vanu ulogu u J?orodICnl~
odnosima, pa je dosta esta pojava da se b~akovl sklapaJU
samo da bi se uvealo imanje ili da bi se postigla neka druga
ekonomska korist. e.sto se gleda na ek~no~sku snagu
onoga sa kojim se namerava sklopiti b~ak; mlr~z. Je oba;-,ezan
i on se rauna "u danima oranja, stOCI, sp:eml.l novcu . T~
je za one bogatije, a siromaniji se zadovolJava l ,,~pre~om 1
novcem.". Ovde je veoma rairena i pojaya "plan:ranJa po:
roda" i ranih brakova". Redovno se desava, naIme, da l
. mukarc'i i ene stupaju u brak iako ne~aju broj g~din~
koji se po pozitivnom zakonu smatra da v Je potrebno. vlmatI
da bi se sklopio brak. Tek kasnije, i to cesto posle vIse. godina branog ivota, ispunjavaju se zakonske fo.rmah:ostI da
bi se brak "doveo u red". Uostalom, to omogucava l usaI?-ljeniki ivot po "pojatama", daleko ~d seoskog ~aselJ~.
anJe
Dosta esto mladi koj,i se' eni "prizet1 se s~ ~a
roditelja svoje ene'l. Zbog toga se ovde vm~gu cutI. r~Cl "do:
vedi zeta u svoju kuu, a sina alji.~ :~n:~~ ku~u. NekI
smatraju da se u porodici onda "mirnlJe ZIVI l ~a Je "mno~o
manje sukoba". Na polni ivot pre braka nek: e gledaJU
kao na neku naroitu branu smetnju. "Ne pItaJ me, ne
pitam te ta je pre bilo", to je kao neko nepisano pravilo
u odnosima izmeu onih kpji stupaju u bn:k. NekI ~ma
traju da bi "bilo glupo" raspitivati se za tako sto. ~udskl. dokumenti pokazuju' da se prilian broj ena po 'OV1m selIma,
dok im je mu odsutan u vojsci ili na nekom vdrugom ~es~~,
"vucara" sa drugim, a on po povratku "ne~a. sta vd~ prImetI .
Ti isti dokumenti pokazuju da ima i druglh slucaJeva poro-

::n

n.

~90

dine izopaenosti.

Na primer, neki se brakovi razvode zbog

toga to "mu ivi sa usvojenicom", a poneko na suenju
prizna "da je mu svoje usvojenice".I)
Poto se tu ene i udaju veoma mladi, "brani sta" je
veoma dug, pa zato neki posle nekoliko decenija braka dovode
"drugu enu u kui". Ona prv;:t tada trai razvod, miraz koji
je donela, prilikom stupanja u brak i jo svoju "zaslugu". To
je ona koliina novca koja bi joj, 'po njenom miljenju, pripala, da je "radila kod mua". U sudskim dokumentima se
takvi zahtevi obrazlau time to bi ena "za 30 godina braka
sluila i neto bi stekla". Navode se i sluajevi da mladi zet
koji se ,,;prizetio" kod tasta, kad odraste, istera iz "roene
kue" i tasta i tatu i njihovu ker, tj. svoju enu, pa dovede
neku drugu. Ako se neki seljak zaposli u gradu, "povede
ponekad enu sa sobom i sa njom uhvati beli svet, a decu
ostavi njenom ocu" .2) Na vanbranu decu ne gleda se katkad
kao na neki naroiti greh i problem. Ona se :t;"aaju po "pojatama" i u "divljim brakovima" maloletnih roditelja. Ponekad,
kad deca odrastu roditelji su ve raskinuli brak i ona su ostala
nezbrinuta. Na primE7r, iz dokumenata se mogu videti iskazi
malo letne majke o tome kako je ivela nevenano i "izrodila dvoje maloletne dece, a kasnije je morala da napusti
kuu, jer je u nju dola druga ena i sad su joj ostala deca
na vrat, a njihov otac ne doprinosi uopte nita njihovom
izdravanju, iako ima v~e od 8 hektara zemlje, od ega je
vie od polovine obradivo, a pored toga zaposlen je i u Boru
gde ima dobru platu". Ni "brakovi na probu" nisu ovde retka
pojava. 3)
Isto tako nisu retkosti ni pobaaji koje vre razne seoske
babe i vraare ("trljanje"), i to po odreenoj "tarifi". Na primer, prema jednoj medicinskoj anketi vidi se da je ogromnom
broju seoskih ena koje su zaposlene u industriji Bora, 1,1 punoj
snazi, umanjena radna sposobnost zbog neve to izvrenih pobaaja. Tom prilikom medicinski je utvreno da je ko~ oko
dve treine ovakvih ena izvren u toku ivota nestruan
abortus. Ova anketa je takoe pokazala da je jedna treina
pregledanih ena, veinom seljanki, bila onesposobljena za
dalje raanje ili im je u velikoj meri bila umanjena radna
~

Arhiv Sreskog suda u Boru, Ks. br. 604/59 itd.

2) Kolektiv, br. 7, 19, februar' 1960, 3.

3) Arhiv Sreskog suda u Boru, R-8/60

itd.
91

sposobnosti zbog neveto i nestruno izvrenih pobaaja "trljanjem".!)

U ovdanjoj seljakoj porodici uloga ene je ,inae dosta
velika, tako da neki ueniji ljudi govore i o "matrijarhatu" .
Ona radi sve poslove u kui i van nje, nosilac je porodine
tradicije, odluuje o broju dece. Poto je bila veoma dugo
drutveno zapostavljena, udaljena od kole i od svakog javnog
ivota, ona se povlaila u "kazu" i "pojatu" i ivela onako
kako se vekovima tu ivelo. Ali ipak, moe se opaziti prilino jasna razlika u porodinim odnosima izmeu "srpskih"
. i "vlakih" seoskih porodica u okolini Bora. Tako "u srpskim
selima enska omladina nastavlja kolovanje i posle zavrene
osmogodinje kole, dok je u vlakim selima jo retka pojava
da ensko dete nastavi kolovanje, iako ima sluajeva da su
i Vlahinje zavrile neku .strunu kolu, uglavnom uiteljsku
. ili medicinsku. U veini sluajeva; enska deca posle osmogodinje kole prekidaju dalje kolovanje zbog udaje; u celom
kraju je esta pojava da se devojke vrlo mlade udaju ....
I u odnosima u porodici ovde postoji razlika izmeu ,Srba'
i ,Vlaha'. Dok je kod ,Srba' glava porodice mu i on odluuje
o svemu, pa i kod samih ena postoji. shvatanje da se ustruava ispred mua jer je mu taj koji vie i bolje zna, dotle
je u porodicama ,Vlaha' poloaj ene u kui sasvim drukiji.
Ona potpuno samostalno vodi domainstvo; ena ,Vlahinja' je
samostalnija i u odluivanju, bilo. kad se radi o stupanju u kooperaciju,bilo kad se radi o njenom kretanju i izlaskl1 iz
kuce .... Pri sklapanju braka postoji velika razlika izmeu
muke i enske dece. Mukarac moe slobodno da bira enu
koju eli, a kod devojaka to ine roditelji. Ali li poslednje
vreme i tu nastupaju izvesne promene, pa devojka donekle
moe sama. sebi da izabere branog druga; ali s tim da se
roditelji. moraju bar saglasiti sa njenim izborom. Zato sada
ima sve manje sluajeva da devojka pobegne sa svoje svadbe,
to se ranije dogaalo vrlo esto. . .. Kod sklapanja braka
miraz ima uticaja kod skoro polovine sklopljenih brakova.
Utkaj miraza bio je ranije mnogo vei; roditelji spremaju
devojci pored nametaja i novac. Tenja je roditelja .sve vie
da im erka ne ostane na selu, ve da ide u grad i da se uda
za onoga koji ima platu .... Ovde su veliki problem rani bra1) Anketa Medicinskog fakulteta u Boru i okolini,

cinskog fakulteta, Beograd, 1954.

Arhiv Medi-

Ii
I

I
I

kovi. Devojka od dvadeset godina ve se smatra za vrlo staru;

one. Re udaju i pre petnaeste godine. Zbog toga su ene
zakrlj~le, sitne i niske rastom.... Razvodi brakova su vrlo
.esti. Ovde nisu iskljueni brakovi ni meu srodnicima, kao ni
brakovi meu maloletnicima. Prilikom zahteva za ozakonjenjem maloletnikih brakova, sud ih odobrava u 90% slua
jeva, jer su suprunici ve iveli u divljem braku i oekuju
dete ... U ovom kraju u nekim selima mortalitet je vei od
nataliteta. Zbog tenje da se ne deli imanje, postoji sistem
jednog deteta u braku. Zbog toga poneka sela polako odumiru; ova pojava se u narodu zove ,bela kuga' .... Na drutvenu aktivnost enske omladine veliki uticaj vre roditelji,
naroito u srpskim selima, gde jo postoji shvatanje o devojci
da treba da bude ,skromna i utegnuta'."!)
U samom Boru prUike u ovom pogledu su drukije. Ali
ni ovde se ne moe govoriti o nekoj jedinstvenosti porodinih
oblika i shvatanja. Tu su izmeane seoska porodica, sa
svojim tipovima, i gradska, u kojoj se takoe opaaju izvesne
razlike i nijanse. Znatno su zastupljeni varijeteti i tzv. pealbarske i nepotpune porodice, u kojoj su odnosi prilino poremeeni, .kao i brojne maloletnike porodice. Ima i mnogo
samaca, koji su ostavili porodicu li svojim selima ili su doli
neenjeni, pa se ovde saiveli sa drugim enama, a zanemarili svoje porodice po selima i druge obaveze. Svi ovi tipovi
i varijeteti porodica prilagoavaju se, razume se, jedni drugima u novoj sredini.
.
Jedan od najsigurnijih puteva za to prilagoavanje ';;u
tzv. meoviti brakovj, tj. brakovi izmeu lica razliitih naCija
i religija, ali se ovde sretaju i neke druge pojave koje su
retke po drugim industrijskim sreditima. Na primer, prilian je broj sklopljenih brakova izmeu mukaraca iz grada
Bora, koji inae nisu odatle rodom, sa seljankama iz. okoline.
U matinim knjigama one se vode u rubrici "domaice". Dokumenti iz arhiva i sprovedene ankete pokazuju takoe da' se
i onima koji su doli ovamo iz drugih krajeva, pa l krajeva
gde je natalitet jo visok i gde se strogo gleda na odnose
u braku, dopadnu lokalni obiaji, kao to je "planiranje poroda", pa se i od njih moe uti pitanje: ,,$ta e siromahu
deca?" ili ovakva: "Koji mu nema ,valerke' i ena ,valera',
!) Materijal za referat "Uloga i aktivnost enske omladine 'u
drutvenom ivotu,", 25. marta 1961. godine, Arhiv SSRN, Bor.

93

ti ne vrede mnogo." Dosta se brakova razvodi, ali razvedeni

veoma brzo sklapaju nove brakove. Iz matinih knjiga takoe
se vidi da ima prilino dece "roene vanbrano", a kasnije je
dodato da je "otac priznao dete za svoje i izjavio elju da
nosi 'nejgovo porodino ime, sa ime je i majka saglasna".l)
Neke osobenosti brakova u Boru mogu se uoiti i pri pregledu matinih knjiga u periodu 1955-1959. godine. Tu se
pokazuju ove osobenosti novih brakova:
Od sklopljenih brakova bilo je
Godina

Sklopljeno
brakova

1955.
1956.
1957.
1958.
1959.

161
152
153
132
168
766

SVEGA:

meovitih

oboje stupaju 'prvi

putu brak

brak
razvedenih
lica

jedno
razvedeno

101
96
107
80
108
492

60
56
49
52
60
277

35
29
27
33
41
165

33
29
23
21
33
139

oboje razvedeno ili

udovo

,,"

25
27
22
19
19

se "pitanju drutvene ishrane u Boru poklanja posebna panja". Prema sprovedenim anketama, ovde se ljudi hrane'
"u porodici, menzama, kantinama, restoranima, jo postoje i tri
privatne kuhinje, koje proseno dnevno daju oko 500 obroka".
Jedna privatna kuhinja "sprema jelo na ulju za iptarsku
nacionalnu manjinu". Neka preduzea imaju "organizovanu
drutvenu ishranu, gde se proseno dnevno hrani po 900 radnika i gde se redovno priprema 6 do 10 vrsta jela, a koliina,
hrane po porciji iznosi 800 grama i prosena kalorina vred'nost jednog obroka je 1595 kalorija f '.l) Te ankete takoe pokazuju da "ishrana radnika koji se hrane sa familijama
II Boru moe se raunati prema prosenoj zadruzi", a da oni
"koji se hrane u Boru sa porodicama, a koji povremeno ene
alju kuama radi obrade imanja ili da pomau rodbini, spremaju hranu sami i u toj hrani nije zastupljena neka naroita
kalorinost, jer u njoj nema dovoljno ni vitamina ni masr;tae".
Ove analize su takoe pokazale "da ti pogledu ishrane nije
nimalo zadovoljavajui poloaj onih koji sami spremaju:
hranu".2)

112
2. SUSEDSTVO

Razliiti

uticaji na porodicu vide se donekle i po njenoj

strukturi. Na primer,na kraju 1960. godine u Boru je bila
4301 porodica sa 17 328 lanova domainstava. 2) Struktura
porodica po broju lanova izgledala je, ovako::
sa
sa
sa
sa
sa
sa

1
2
3
4
5
6

lanom
lana
lana
lana

lanova
lanova

150
468
1125
1482
571
323

porodica
porodica
porodica
porodice
porodica
porodice

i
'!

U isto vreme, samacll je u Boru bilo l 805, a od toga

broja se "hrane u menzama 900, hrane se po privatnim menzama i kuhinjama 150, a sami kuvaju 755".3) Ali ishrana nije,
problem samo za samce ve i za druga domainstva. Zbog toga
l) Knjiga roenih i umrlih, Arhiv Optine Bor.
2) Anketa o prodici i stambenom pitanju, 1961, Arhiv

Bor.
3) Analiza

94

ishrane

radnika,

Optine'

1960, Arhiv SSRN, Bor, 1960.

Susedstyo moe biti i primarna grupa i drutveni agregat.,

U prvom sluaju, kod njega se linosti nalaze meu sobom
"lice u lice" i povezane su mnogim nitiIp.a ne samo prostorno
ve i drutveno. To su "komije" od kojih se malo ta krije
i sa kojima se odnosi ureuju "neformalno" i po obiajima.
Ali u poslednje vreme pojavljuju se i neki drugi oblici susedstva, u kojima su linosti povezane vie prostorno, a ukoliko
imaju i ,nekih drugih' veza, one se ureuju "formalniIn propisima".
Drutvene grupe u Boru imaju svoja neto posebna shva-,
tanja i o susedstvu; kod nekih od njih susedske veze su daleko
jae naglaene nego kod drugih. Na eve veze naroito paze
oni kod kojih preovlauje "seljaki mentalitet". Kod njih ima
jo dosta izreka o tome da se "sused prvi nae u nevolji""
"da je on najblii i najbolji", da pred njim "nema tajni" ili
da on zna ta se "i u mom loncu kuva". Oni znaju ko im
1) Anketa

o trgovini i ugostiteljstvu, 1960, Arhiv Optine'

Bor, 7.
2) Analiza ishrane radnika,

Arhiv SSRN, Bor.

95

je blii a ko dalji sused, i kakav stav i ponaanje treba

prema njemu zauzeti. Ali ukoliko se ova sredina vie urbanizuje, i ovakve veze susedstva sve vie labave. Doljaci iz
nekih industrijskih krajeva, osobito strunjaci, na veze "tradicionalnog susedstva" ne polau gotovo nita. Ima ih koji ele
da ive sami "kao panjevi" i da ne odravaju gotovo nikakve
susedske odnose. .
.
Jedna vrsta "organizacionog i formalnog" susedstva su
tzv. st a m b e n e z a j e d n ice. "Pri osnivanju ovih stambenih zajednica imala su se u vidu podruja koja treba. da
predstavljaju prostornu, urbanistiku i komunalnu celinu i da,
obzirom na veliinu podruja, broj stanovnika i materijalne
uslove, budu u mogunosti da ostvare zadatke koji stoje pred
njima. Za relativno kratko vreme svoga postojanja, zajednice
su organizovale i unapredi1e slube koje neposredno slue
porodici, domainstvu i radnom oveku u zadovoljavanju po'treba njihovog svakodnevnog ivota. Njihova aktivnost se posebno ogleda u organizovanju pomoi zaposlenoj eni i porodici, u podizanju i vaspitanju dece, u organizovanju i unapreenju svih vrsta delatnosti koje pomau voenje domainstva,
zatim u pruanju strune pomoi kunim savetima i graa
nima u poslovima upravljanja zgradama i njihovim fondo;..
vima. Sve ove zadatke stambene zajednice sprovode preko
izvesi:lih servisa kao to su: stolarski, bravarsko-limarski,
elektriarski, zatim servis za raznoenje mleka i hleba, ie~
nje zajednikih prostorija itd.".l) Ali tom prilikom dolazi do
izvesnih nesporazuina izmeu stanara i radnika koji izvode
te usluge. Na primer, radnici se pitaju "kad ine usluge stanarima u vreme kad je kia, snegovi i drugo, da li je zaista
potrebno u vezi opravke; da se pri ulazu moraju izuvati i biti
bosi, kako bi izvrili opravke unutra u stanu? Oni se dalje
ale da im to oduzima vremena, a stanari misle da se usluge
od strane ovih majstora moraju vriti bez obzira na vremenske nepogode i da bi ipak tu i tamo trebalo izuti obuu pri
ulasku u stan" .2)
I) Izvetaj o radu kadrovske slube u periodu od 1. januara
do 31. decembra 1959. godine, Arhiv Optinskog sindikalnog -vea,

B~

Ima jo i drugih problema sa kojima se ovde moraju da

bore stambene zajednice i komunalne slube.. Jedan je od njih
i pitanje istoe po kuama za stanovanje i II njihovim dvoritima: Taj se problem postavlja naroito kod zgrada koje
su ranije sagraene za radnike, a koje su "u loem stanju",
zatim kod zgrada za samce ,i izvesnih zgrada privatnog
sektora, kao i kod stambenih baraka. Postavlja se. pitanje
svinJ'aca kokoinjaca i neuglednih upa, koje se ne rue, ve
" i nove, podiu. -. ... Naroito poslednjih go dina po cel a Je
.
se
nagla izgradnja svinjaca i kokoarnika i okolina blia centru
grada pomalo se pretvara u farme raznih ivotinja, kao
i bate sa povrem, koje se vrlo esto zalivaju i otpadnom
vodom. Sve ovo skupa, a naroito svinjci i kokoinjci, ini da
se u toku letnjih dana osea smrad, a u ponekim ulicama
nekih dana prozori na stambenim zgradama ne mogu se otvo. riti usled irenja zadaha. Treba jo dodati da je kod nas vrlo
veliko vazduno zagaenje, koje potie od borskog dima, koji
je takorei unitio zelene povrine u okolini grada i ako mu
se jo doda i irenje zadaha od svinjaca, onda je jasno koliko
mi istog vazduha udiemo".l)
Ove i sline stvari ponekad doprinose da se odnosi meu
"komijama" pomute i da iskrsnu sporovi, koji se zatim godi. nama vuku po sudovima.
v

3. DRUTVENI AGREGATI
Linosti se nalaze u odreenim meusobnim odnosima
i vezama. Ti odnosi i veze mogu biti veoma prisni, kao kod
primarnih grupa, osobito porodice, ali se esto ljudi nalaze
povezani samo'u nekom fizikom prostoru, i osim te fizike
bliskosti njih ne povezuje meusobno nita drugo. To mnotvo ljudi koji se nalaze. u istom prostoru, ali bez ikakvih
drugih veza meu sobom; ini "drutvene agregate". Oni su
karakteristini za drutvo u gradu, njih donose neminovno sa
sobom industrija i urbanizacija, i oni su u neku ruku ,suprotnost primarnim grupama i grupama ruralnog drutva, gde se
odnosi zasnivaju na drukijim normama i vrednostima. Zbog
toga je problem' odnosa primarnih grupa i drutvenih agregata
veoma znaajan za sva drutva koja se industrijaliziraju i ur-

2) Zapisnik godinje skuptine Sindikalne podrunice sta'm,-

benih zajed1}ica na teritoriji grada Bor,

Optinskog sindikalnog
96

vea,

Bor.

8. februara 1960, Arhiv

I) Godinji izvetaj zdravstvene

7 Bor i okolina

stanice,

1959, Arhiv RTB.

97

.baniziraju.

Izmeu

ostalog, tu lee velikim delom i koreni

"otuenja" linosti u modernom drutvu i mnoge druge njegove devijacije. Zato ovom problemu treba pokloniti panju,
jer je to problematika naeg, "globalnog drutva" isto Irao
.
'
l onog u Boru, gde se ona moe konkretno videti i pratiti.
U sutinu drutvenih agregata nije lako ui; upravo to je
jedan od spornih problema savremene socijalne psihologije
i sociologije. Zbog toga se pre analize ove pojave' u Boru
treba osvrnuti na jo neke karakteristike i vrste drutvenih
agregata. Na prvom mestu, moe se rei da su linosti koje
ine neki drutveni agregat meu sobom obino anonimne,
one su strane jedna drugoj. Agregati nisu'organizovane celine,
u njihovoj- strukturi nema neke hijerarhije u poloaju i funkcijama linosti. Po svojoj prirodi mogu biti teritorijalni i vremenski;kod prvih se linosti nalaze u fizikoj blizini poto
su smetene na istom delu teritorije; ,u drugom sluaju one
.su samo vremenski povezane na taj .,nain to zajedniki
posmatraju neto ili uestvuju u neemu" a kad god hoe
mogu slobodno da izau iz jednog takvog agregata i uu
~ dru,gL Samo stvaranje Bora, kao i drugih slinih naseija,
Jeste Jedna "agregac:ija", a isto tako d stvaralije tzv. stambenih
zajednica u njemu. Bitna za tu agregaciju. je ista teritorijama
osnova. Ali ovde ima drutvenih agregata i druge vrste.
'
U sociologiji je ve postala klasina podela drutvenih
agregata na: gomile, mase, publiku i razne rezidencijalne
agregate. Sve su to vane karakteristike modernog grada
i gradskog ivota, a sve je to od znaaja i za Bor.
. Gomila je skup linosti na odreenom mestu, ali linosti
kOJe su se sakupile bez "nekog posebnog cilja; ona zauzima
samo odreeni fizi1ti prostor i ne vri neku posebnu i optu
funkciju. Tipian. primer za ovo su susreti raznih linosti na
ulici ili na "korzou". Toga ima' dosta i u .Boru, i njegov
"korzo" pre podne redovno zauzimaju penzioneri i drugi prolaznici, a uvee se na njemu skuplja omladina. Masa je takoe skup linosti, ali linosti koje su m'eu sobom povezane
izvesnim jaim ili slabijim oseanjima. Tu linosti tee neto
da promene, ili ele neto da zadre., ili hoe da iskau neko
sv:oje uverenje, ili ele neto da :tmi.ne. To je .takoe tipina
poja,va gradskog ivota, i ukoliko je Bor vie postajao grad,
utohko su bili ei razliiti oblici manifestovanja masa. Na
primer, tu bi doao dosta irok raspon iskazivanja razliitih
oseanja njegovih ljudi, od "verskog trajka" protiv propa-

98

gande katolicizma u vreme prvog dolaska Francuza ovamo,

preko "vlake bune", do raznih rr:an~fe~t~:ija i, mitin~a :r: a
kojima, se brane ili napadaju neke IdeJe: l,lcnost,l: pu~hka Je
'ovde takoe est drutveni agregat. U nJoJ 13U l1cnostl povezane samo utoliko to na isti "auditivan ili vizuelan" nain
"prate' neki program. Tako su linosti vie posmatrai i sl~
'ao'ci. 'Na 'primer, publiku ine posetioci bioskopa, fudbalsklh
{ drugih utakmica, gledaoci raznih 'parada, kao i sluaoci razlih diskusija. Trg u centru Bora nije samo zborno mesto za
razliite manifestacije masa nego i pogodno mesto za skupljanje publike koja slua ili gleda tu razne "programe", Jedan vi~
publike predstavljaju i itaoci vrazl~~ti~ l,istovv~' ~o~acI
o tome pokazuju da se ovde prosecno lISLOVI dosta cIta]U l da
je ovakva "pubiika" prilino brojna. Ali ipak pada u oi da
se listovi i asopisi koji se bave, razliitom tehnikom problematikom itaju relativno manje nego to bi se moglo oeki
vati, a da se prilino itaju politiki listovi i asopisi iz prestonice, kao i oni koji donose sportske vesti i razne konkur~e
lepote. Lokalna i provincijska tampa se ita daleko manJe
i tee nalazi svoju publiku.
'
Dosta esta i vana pojava za Bor su i tzv. rezidencijalni
agregati; ta se pojava 'inae sreta sve ee kod velikih gradskih aglom~racija. Tako. se i u Boru ve. sretaju i.zvesni agregati ove vrste, a oni su tu' bili, tl zaetku,'jo od otvaranja.
samog rudnika. Tu je u pitanju izdvajanl~,odreenih linosti
i njihovo smetanje u odreene prostorne okvire. Tak:o se stvaraju izvesni "funkcionalni agregati", ili "zone" gqe su smetene zgrade ili ljudi koji obavljaju iste ilislin~ poslove,
a koji se po neemu razlikuju od drugih. Za. ovo naselje su
karakteristine u ovom pogledu razne "stambene' kolonije",
"zgrade za samce" ili "zgrade za familijarne ljude" u koje su
useljavali ili se sada useljavaju ljudi S:;l raznih strana i sa
razliitom prolou i kulturnom pripadnou. U poslednje
vreme u Boru se' zidaju velike zgrade, koje imaju sve odlike
i probleme "radn,ikih hotela"; u njima stanuju stalno radnici i nametenici razliitog porekla -i kvalifikacija. U takvim
stambenim agregatima oni su obino anonimni jedni za druge;
to esto traje dosta dugo vremena, pa se ponegde takvo stanje
i zadri. To povlai za sobom i druge posledice; sporo uspostavljanje bliih drutvenih dodira i odnosa, drutvenu izdvojenost i sivilo svakidanjeg ivota.
7'

99

-;

Funkcionalni agregati, tj. zgrade ili posebni delovi prostora u gradu koji su namenjeni za smetanje linosti sa odreenim funkcijama i na odreenoj teritoriji takoe su ovde
sve ei. Zbog toga se u Boru ve postavio, a 'ubudue e se
sv.e ee postavljati, i problem "zoniranja grada.". Na izvestan nain, jo od samog stvaranja rudnika ovde su se stvorile
"rudnika zona" i "zona upravnih zgrada". Ali vremenom su
dole i druge "zone", i ukazala se potreba da se planski pristupi "zoniranju". Na primer, ve su u ovom gradu izdvojene
"zone" koje su namenjene trgovini i prometu, upravi, kolama,
kao i neke druge.

:'

.IV

r
I

-l.

DRUTVENE KATEGORIJE
Linosti

koje ine jednu drutvenu kategoriju ne moraju

sobom imati nikakvih dodira, odnosa ili "komunikacija".
One imaju samo jednu ili vie karakteristika koje su im za. jednike. Na primer, takve su kategorije: mukarci, ene,
o,enjeni, neenjeni i sl. Tih kategorija ima mnogo, ali za
strukturu nekog drutva, a onog u Boru pogotovu, od osobitog
su znaaja tzv. profesionalne kategorije. Drutvo u Boru je
mlado i jo u formiranju, i jedna od osnovnih drutv:enih
podela je ona po zanimanju. Ta zanimanja su kategorije koje
povezuju ljude u izvesno jedinstvo. Poto ;imaju isto zanimanje, oni su po tome slini, iako u svemu ostalom mogu biti
razliiti. Kao i kod drugih drutvenih kategorija, tako i kod
ovih ljudi koji ,imaju istu profesiju ili slian izvor za ivot ne
moraju odravati meu sobom nikakve drutvene dodire ili
biti u kakvom drutvenom saobraaju. Osobina ovih kategorija je jo i to to njihovi lanovi mogu biti izbroj ani i one
se mogu "kvantificirati". Ta njihova osobina je od znaaja
osobito za statistiku, ali ona ima i za sociologiju izvestan zna:"
aj, iako se savremena sociologija vie ne zadovoljava samo
"brojanjem noseva" u nekoj zajednici. Brojani podaci se moraju potkrepiti i drugim nalazima da hi se utvrdili kvalitativni :odnosi u zajednici, i samo tako "profesionalne kategorije"
dobijaju stvaran znaaj .. za socioloka istraivanja; inae one
ostaju samo mentalne konstrukcije, bez nekog sociolokog znaaja. Samo tako one mogu posluiti za objanjenje drugih
pojava; osobito onih u vezi sa drutvenim poloajem i ulogama linosti.
meu

U Boru i njegovoj okolini ima vie profesionalnih kategorija.

101

1. SELJACI

Ovde se kao "seljaci" prilikom raznih popisa, i inae, iskazuju ne samo stanovnici okolnih sela ve i znatan deo ljudi
iz Bora, osobito onih iz "Bor sela". To su ljudi koji se izdravaju od poljoprivrede i ive "seljaki". Zaista, kad doe u
ovaj grad, ovek se zaudi - otkuda ovim ljudima .tolika
upornost da ostanu "seljaci" u jednom naselju koje je tipino
industrijsko i sa znatnom industrijskom tradicijom? Ve vie
od pola veka ovi ljudi sluaju sa svoga kunog praga mine i
tutnjavu mainerije jednog modern9g rudnika, a ipak to kap,
da ih se ne tie. Zbog ega industrija tako dugo nije mogla
iupati ove ljude iz njihovog seljakog korena? Ovo je,~amo
jedno, od pitanja koje se postavlja u vezi sa njima,. Zbog,toga
je ,potr:ebno podropnije se zadrati na njihovim drutvenim
odlikama.
, ,,'
'- Prema podacim;l, "na teritoriji ove Optine ivi :24 276,
seoskih, ptanovnika", od kojih je razume se, samo o<;lr~eni de9:
,;privrednoaktivan". Od ovih je "uposleno u poljQPrivredi
13 07S!?) i to, po selima izgleda ovako:
privredno'
' aktivnih

seoskih
stanovnika

Selo
B,~r '
Brestovac,
Buje'' ,
D.B .. Reka
Zlot
Kriveij.,
Luka' '

,640
n06
1011
1316
5-644
,2742
1259
2085855;
2152
-1381
2785

Metivi:iica
O~trelj , ,-,

Rgotina
sI-ati.na
Sarbariovac : '
"

423
1627
683
1389
3812
1852
923
1423
578 '
1862
933'
1881,

stalno uposleno
u poljoprivredi
254
1060
533
781
78
1252
847
1085,
416
1593
589
1480

"

'o,;,.

16'877

24276

13078

_:', Ovi
seljaci'
'ive pos~bniII). ivotom, koji se prilino razliJ"
"

kuje ne. samo od ivota ljudi drugih zanimanja u gradu Boru

ve i 'od ivota seljaka u drugim krajevima. Jedna od m;novoo.

".

',' l) Elaborat Perspektivnog plana razvoja privrede na

Optine Bor u periodu 1957-1961, Bor, I, 4.

1,:0,2

podruju

-nih odlika toga ivota jeste nain na koji je organizovano njihovo gazdinstvo i domainstvo. Oni, naime, jo i danas ive
"pojatarski". Ta organizacija malo se razlikuje od one kakva
je ovde bila ranije, kakva je bila u prolom veku, kada je
zabeleeno da ovi seljaci imaju "kuu u selu", a na drugom
mestu, tamo "gde su im stoka, livada i zabrani" imaju "povate". To imaju seljaci ne samo po okolnim selima ve i oni
iz "Bor sela". ,Pojate se podiu u polju, blizu vode, i tamo
odakle se najbolje moe koristiti imanje, a u selo se dolazi
samo po potrebi: da se obie bolesnik, da se odnese hrana, i
sl. Mnogi od njih vei deo ivota provedu po "povatama"; neki
ne znaju rei' ta je za njih .vanije, "kaza" ili;,povata,i, dok
e drugi bez dvoumljenja odgovoriti da im je ova druga za
ivot vanija i da radije u njoj borave. Pojate su im daleko u
poljima, Udaljene jedna od druge, izolovane drutveno, i uticaj iz grada do njih sporo dolazi. To daje odgovor na: mnoga
pitanja i probleme ovoga drutva. Ovo je' jedan od razloga'
zbog kojih je "kulturno naslee" ovih seljaka vie nego' teko. Oni su vekovima bili preputeni sami sebi.
lIU selima Borske optine, kojih ima 10, postojalo je pre
Drugog svetskog 'rata dvanaest etvorogodinjih osnovnih
kola sa 37 uitelja .... Sela su bila bez elektrinog osvetljenja, bez puteva i udaljena od kulturnih centara, a razumevanje ljudi za' neto to je bilo i malo naprednije gotovo nije
ni postojalo. Stanovnitvo ovog kraja je posebno tretirano,
Izmiljani su:n,e samo pogrdni nazivi ve su ,Vlasima' pripisivane i najnegativnije osobine. Kod ovih ljudi poelo je da
se stvara oseanje' nie vrednosti. Zato su ohi postajali nepoverljiviji, povlaili se u sebe i iveli sami sa svojim problemima i tekoama .... U kui su iveli vrlo primitivno. Kulturne tekovine bile su im nepoznate, a najosnovniji principi
higijene malo poznati ... Daani pod je bio retkost, posebne
sobe za starce, decu i odrasle takoe. Postojala je obino jedna
spavaa soba bez obzira na broj i uzrast lanova porodice~
Kreveta najee nije bilo, ve se spavalo na skupnom leaju.
Nisu retki sluajevi da je sa ljudima u istoj prostoriji spavala i stoka, a vrlo se esto tu nalo i malo jagnje, tele ili
kvoka sa piliima .... esto je dolazilo do raznih epidemija
veih razmera; najee su se u. vidu epidemije pojavljivale
dizenterija, arlah, difterija i dr. Bilo je raznovrsnih metoda
leenja, ali su najrasprostranjeniji bili sledei: bajanje; itanje
molitve kod svetenika; stavljanje rogova posle putanja krvi;

103

posle ujeda psa u cilju zatite od besnila vreno je seenj~

vena ispod jezika; crni prit je leen na vie naina: bajanjem,
vezivanjem na ranu testisa od utrojenog psa, vezivanjem na
ranu prepolovijene nepeene kokoi zajedno sa creviina i njihovom sadrinom; kod zapaljenja oiju i grla vreno je ispiranje ovih organa mokraom; u cilju leenja dizenterije preporuivano je pored mnogih drugih sredstava i da se pije vea
koliina tucanog crvenog kamena; u sluaju veih tekoa' kod
poroaja pomo se ukazivala tzv. istres anj em. ena je hvatana za ruke podignute u vazduh da bi to lake iz nje iziao
plod .. " Problem ,za sebe predstavljao je endemini sifilis
koji je vekovima vladao u ovom kraju. Moe se slobodno rei
da on nije ni leen, jer su vrlo retko preduzimane mere od
tadanjih organa ostajale potpuno bez rezultata. Prema podacima sa kojima se raspolae, 7% od ukupnog broja stanovnika bolovalo je od ove opake, bolesti. U pojedinim selima
ovaj procenat je iao i do 10% (Zlot). Deca su dolazila na svet
sa uroenim sifilisom, sa raznim defektima i unakaena za
ceo ivot."l)
Svakako, da je industrija u Boru poela snano da utie
na ovakvu sredinu. Tradicija rada seljaka u Borskom rudniku
je ve d.osta velika. Ali i ovakav rad ima u ovim drutvenim
i ekolokim okvirima svoje speCifine odlike. "Blizina Bora i
mogunost zaposlenja uticala je na to da se veliki broj seoskih domainstava orijentie na stalno zaposlenje pojedinih
s,\/,oj.i.h lanova u preduze u, te prihodima iz radnog odnosa
podmiruje potrebe novanim sredstvima." Zbog toga se u industriji upoljava stanovnitvo koje je za rad naj sposobnij e,
pa su u ovim selima poljoprivredne radove "preuzele ene;
deca iznad 15 godina, starci i iznemogli ljudi". Otuda je karakteristino ii to da "smanjeni posed domainstva uopte nije
uticao u pravcu gajenja kultura koje zahtevaju intenzivnu
obradu i daju visoke dohotke. Orijentiui se na to da novana sredstva dobija iz radnog odnosa van poljoprivrede i
podeavajui proizvodnju na posedu u pravcu podmirenja
sopstvenih potreba II ishrarii, ogrevu i ode'H, veina domain
stava se zadovoljava onim iskorienjem vremena koje je
mogue postii u postojeoj strukturi proizvodnje. Usled toga
l) V. L. Miloevi, Promene u selima Barske optine i uticaj
Bora, "Razvitak", asopis za drutvena i kulturna pitanja, Zajear,

br. 1, 1957, 55, 56, 57.

104

se i korienje radnog vremena jako razlikuje po selima ....

Prividno se pokazuje da Krivelj, Otrelj, Slatina i Brestovac
imaju po jednom aktivnom stanovniku, koji radi samo u poljoprivredi, iskorieno od 250 do 260 radnih dana u godini.
Stvarno iskoriavanje je daleko manje i u proseku iznosi do
180 dana. Ovo iskorienje radnog vremena potie uglavnom
otuda to je redovna pojava da seosko stanovnitvo, koje je
inae uposleno van poljoprivrede, redovno uestvuje u sezoni
poljoprivrednih radova i u radovima na svojim imanjima.
S obzirom da ovi ljudi obavljaju istovremeno i najtee poslove, kao to je, na primer, oranje, koenje, etva i sL, oni
se nerado reavaju na bilo kakve izmene u strukturi proizvodnje, jer bi u protivnom u sezom radova bili u nemogu
nosti da sami obrade svoje povrine .... U selima koja usled
udaljenosti od Bora nisu u stanju da uposle srazmerno isti broj
radnika kao i blia sela, iskoriavanje radnog vremena po
. aktivnom stanovniku je manje-vie ujednaeno i kree se od
123 dana kod Luke do maksimum 170 radnih dana kod Zlota ....
Glavni subjektivni faktor koji onemoguuje poveanje poljoprivredne proizvodnje jes~e relativno niski kulturni nivo
stanovnitva i naiI). i struktura line potronje, koja se lako
podmiruje iz sopstve:q.e proizvodnje. Sve novane potrebe podmiruju se uglavnom prodajom stoke, a u manjem redu prodajomstonih proizvoda ii prodajom drva. Usled takvih navika
i usled toga to u tim selima jo uvek nije stvorena odgovarajua potranja, potencijalni trni vikovi mahom ostaju
neprodati, a najveim delom gotovo neiskorieni od samih
poljoprivrednih proizvoaa, kao to je sluc aj sa kravljim
mlekom, voem i drugim .... Ogroman fond radnog vremena
u toku godine se izgubi na razne verske praznike. Proseno
raunato po aktivnom seoskom stanovniku, samo se usled verskih praznika i raznih daa izgube godinje oko 33 radna dana.
N'esrea je u tome to veina verskih praznika pada 'u sezoni
najveih poljskih radova, tako da ovo praznovanje ima veliki
uticaj i na visinu prinosa, jer usled toga se znatan broj' useva
obrauje sa zakanjenjem. Karakteristino je i to da lanovi
domainstva koji su zaposleni van poljopr.ivrede u celini re- .
dovno rade na svojim radnim mestima u sve dane verskih
praznika, dok na sopstvenom imanju to ne rade. tavie, li
takve dane oni rado odlaze na rad i na poljoprivredne radove
kod raznih. naprednijih domainstava ili na dravnim i zadrunim imanjima, dok na svojim ne rade.... Slian sluaj
105

je i sa korienjem fonda radnog vremena zaprene stoke, gde

se godinje iskorienje po jednoj zaprezi kree od minimuma
60 radnih dana do maksimuma 126 radnih dana. Navika da
sopstvenom zaprenom stokom po svaku cenu podmiri sve svoje
potrebe dovodi esto do toga da stoka. ne daje ni 30% ekonomskih koristi koje moe da d~L To je naroito sluaj sa korienjem 'krava za rad na tekim poljoprivrednim radovima,
gde se mleko smanjuje za preko 70% samo usled to'ga to ista
slui godinje po ezdesetak dana kao zaprena stoka" .1) ,
Iako je u poslednje vreme u ovom pogledu mnogo ta
izmenjeno i otilo se napred, moe se ipak rei da 'je ostalo jo
dqsta i onog starog. Tako se u jednom lekarskom izvetaju
konstatuje "da u pogledu higijene uopte u naim selima, mi
sa istom ne moemo biti zadovoljni s obzirom da u pojedinim
selima kod domainstava nema' uopte nunika, a stajsko se
ubre kod veine poljoprivrednih gazdinstava rasipa po celom
dvoritu, pa ga svinje i kokoi raznose i to predstavlja arite
za' razne crevne i druge bolesti. Stanovi su dosta prljavi, jo
se hrana kuha na ognjitu, a ponegde se mogu nai i telad i
jaganjci da zajedno stanuju sa ljudima. U selima gde postoji
javni vodovod, isti nije zatien, niti se o njemu ko stara,
a ahte su po pravilu otvorene i sva prljavtina dolazi u pijau vodu .... Veliki je napredak uinjen u suzbijanju endemskog sifilis a, ali se jo vodi evidencija 338 sluajeva oVih
oboljenja. Akcije su pokazale odline rezultate, tako da od
1955 godine nije zabeleen nijedan' novi sluaj ove bolesti
niti je pak ustanovljen kod novoroene dece neki znak oboljenja roditelja od luesa. Mi smatramo da e se do 1961 godine
ova bolest na naem podruju iskor eniti ... ".2)
2. RADNICI

Radnik je onaj koji proizvodi u industriji i slinim granama i koji "zapinje" na radu; to je ovde ukorenjeno miljenje meu samim radnicima. Istina, i radnici sa sela "zapinju",
ali oni imaju pored zarade u preduzeu i prihode od imanja
na selu, pa zbog toga nisu pravi radnici i "proleteri". Prema
tome, po njihovom miljenju pravi radnik stanuje u Boru ili
l) Elaborat Perspektivnog plana, I, 6, 7.
2) Godinji izvetaj Zdravstvene stanice za 1958, 10,

RTB,

106'

'njegovoj neposrednoj okolini i nema drugog izvora prihoda

osim svoga rada. Rad inenjera, tehniara, a pogotovo rad raznih inovnika, takoe jeu neku ruku "rad", jer i t,: treba
"zapeti", ali ipak to je rad laki i druge vrs~e, o~ njIhovog.
On ne daje: ni tako vidne rezultate kao onaJ pn kome se
,stvarno fiziki "zapne".
Radnici se prema strunosti dele u etiri kategorije: viso.kokvalUikovani, kvalifikovani, polukvalifikovani i nekvalifikovan!. Ali jedno je struhost "po platnom spisku", a drugo
.strunost "po stvarnim kvalifikacijama". Tu razlike mogu biti
veoma osetne, i to je jedna od karakteristinih pojava. Na
primer, stvarna struna sprema radnika u industriji izgleda
ovako! visokokvalifikovan 91, kvalifikovanih 2268, polukvalifikovanih 885 i nekvalifikovanih 3214.1) Po "platnom spisku"
strunost izgleda drukije; po tom kriterijurim radna snaga,
naime, ovde "zadovoljava", ali po onom prvom nikako "ne zadovoljava", naroito u pogledu visokokvalifikovanih radnika i
strunih slubenika. 2 ) Zbog toga mnoga vana mesta ovde u
industriji nisu stvarno "pokrivena" radnicima sa strunim
kvalifikacijama koja zahtevaju ta mesta. "Ako se pretpostavi
,da ~u tarifnim pravilnikom pravilno okarakterisana radna
mesta, onda na mestima na kojima treba da rade visokokv;;tlifikovani radnici radi svega 16,7% sa odgovarajuim stvarnim
kvalifikacijama; na radnim mestima kvalifikovanih radnika
nedostaje ,19,3%,' pol1.lkvalifikovanih 47,8%, dok nekvalifikovanih radnika ima skoro 2,5 puta vie."3) Te razlike u strunosti "po platnom spisku" i "po stvarnim kvalifikacijama"
padaju u oi' i samim radnicima, i zbog toga oni tim inovni
kim podelama i lie pridaju neki naroiti znaaj. Te su podele samo za to "da se odredi p~ata", a inae one ne odgovaraju stvarnosti. Ali zato oni imaju svoju podelu radnika po
strunosti i znanju na radu, za koju misle da je mnogo blia
istini. Tako e oni za nekog svoga druga rei da je "propisan
majstor", "maj-stor", "priuen radnik" ili "prost radnik", ve
prema tome kakvom stvarnom spremom i znanjem raspolae.
, Po industrijskim preduzeima, koja su u pogonu preko
cele godine, radna snaga je ustaljenija nego kod onih drugih.
1) Elaborat Perspektivnog plana, II, 3.

Arhiv

2) Elaborat Perspektivnog plana,

3) Isto, 4.

II, 4.

107

Ti su radnici vezani s'a svojim preduze ima mnogim vezama.

Pored ostalog, mnogi od njih se, u Boru oene, zasnuju porodicu .i smire se. Tu dou i do stana; mnogi vie vole da ive
u malim prizemnim zgradama nego u onim velikim, kako ih
ponekad nazivaju, "kasarnama". To mahom pravdaju time to
te male zgrade imaju dvorita, a tu se moe drati lli koko
i prase". Ponekad se meu onima koji rade na slinim radnim
mestima razviju i druge drutvene veze, koje nisu samo profesionalnog karaktera. Zovu jedan drugoga na razne proslave
iii s vremena na vreme "srefene" da zajedniki izvedu neki
posao. Svega ovoga nema, ili ima u daleko manjoj meri, kod
"prolaznih radnika", tj. onih koji u Bor dou samo na izvesno
vreme i sa odreenim zadatkom. To je naroito' sluaj kod,
graevinskih radnika. "Graevinarstvo je prilino specifina
privredna grana; u njemu jo uvek nemamo ni idealnu kompaktnost radnog kolektiva. Pored ostalih radnika, ima povremenih a ima i takvih koji ee menjaju preduzea, ima i
zanatlija ... .'>1)
Vaan je i postupak kojim se dolazi do kvalifikacija na
radu. lIU kolama i na kursevima se preteno koluju kadrovi
za metalno-preraivaku industriju, tako da proble~u kolovanja rudara, topioniara, flotera i dr~ treba posvetiti posebnu
panju."2) U nekim preduzeima radnici se prvo primaju na
"probni rad".3) Tendencija je inae svuda da se radnici prilikom primanja na posao "prethodno upoznaju sa organizacijom rada; procesom proizvodnje i zatitnim merama na radu".
Ali se deava lIda u praksi to, delimino' ne sprovode neka
preduzea, tako da novi radnici ponu stvarno' da rade na '
vlastiti rizik". U dosta preduzea postoji "radpi red koji je
izraen za pojedina odeljenja i radionice, sa opisom pravilnog
izvoenja raznih operacija, upotrebe tehnikih, zatitnih j
linih sredstava; ali je svakako ovakav radni red korisniji
l) Izvetaj Radnikog saveta Graevinskog preduzea "Rad"
za period od i. januara 1958. do 19. maja 1960, Arhiv Optinskog
sindikalnog vea, Bor, 2.
2) Elaborat, II, 4.
3) Izvetaj Radnikog saveta" Graevinskog preduzea "Rad"
za period, od 1. januara 1958. do 19. maja 1960, Arhiy, Optinskog
sindikalnog vea, Bor, 16.

108

lI
f

i
l

onda ako se dobro proui sa radnicima na koje se odnosi, li ne

samo !iko je ,istaknut na zidovima".1)
PrHi.v radile ,snage ,u Bor je veliki. Dolazi dosta radnika
sa strane, tj. izvan Bora i njegove okoline,a uz to i bolja organizacija i mehanizacija rada oslobaa izvesnu radnu snagu
kao suvini1. Zbog toga se postavlja kao stalan problemkako postupati u takvim sluajevima" jer bi onda trebalo
otpustiti radnike. po .prinoipu korisnosti za preduzee. Ali
u tom sluaju neki radnici, osobito ene i bolesni, ostali
bi bez posla. Zbog .toga se pojavljuje socijalni mom.enat koji
zahteva da se ne 'ide tim putem i shvatanje da "ekonomski
rauni" nisu odluujui u svemu ovome. U takvim sluajevima
oqino se izrod-i "sukob ekonomskog i socijalnog principa",
koji se u praksi reava kompromisom. Suvini radnici za koje
se nae da je pravino da se i dalje zadre na radu svrstaju
se u "zelene brigade", pa tako i dalje ostaju n'a' platnom spisku, rade neke lake poslo-ye i sl. esto se ,za njih otvaraju
i nova radna mesta, iako ona po racionalnoj organizaciji rada
nisu potrebna. Tu su koreni "socijale" i problema koje ona
donosi u svim oblastima' ivota preduzea i komune.'
Veliki deo radnika, tj. oni koji ovde ,ive od svojih ruku,
smatra sebe zaslunijim za ovo drutvo i za drutveni. napredak od drugih grupa u njemu. U tom pogledu rado istiu
svoje "dostojanstvo i zasluge" i kritikuju svaku "samovolju"
ako im se ne izie u susret. Osobito kritikuju "samovolju'"
onih koji, po njihovom miljenju, nisu toliko zasluni za promene u ovom drutvu kao oni i ne zasluuju mesto na koje
su se popeli. Oni se ne ustruavaj u da katkad kritikuju i pojedine lanove radnikog saveta i n.jihove zakljuke, pa srna:..
traju da ti "saveti treba da reavaju kako radnici hoe i da
saveti treba da su mnogo jai od direktora", da iskljuivo saveti treba da "dele ,fondove plata" i da se lIza komunalne
poslove od dobitLpreduzea ne daje vie od 10%". Osetljivi su
takoe na suvino otvaranje novih "upravnikih mesta" i na
"raspon" plata. izmeu radnika i inovnika.
Prilino se kolebaju pri davanju odgovora na pitanje u
anketama: da li ele da i njihova deca budu radnici. Upravo,
to je sloen problem, ,i socijalna kategorija "radnika" u tom.
l) Zapisnik
vea,

sa proirenog plenuma Optinskog sindikalnog

25. mart 1960, Arhiv Optinskog sindikalnog vea, Bor, 4.

109

pogledu je daleko od toga da ima isti 13tav. Radnici koji sta. nuju u Boru, koji su napustili selo i raskinuli blie veze sa
krajem odakle potiu, obinb ne ele da im deca budu ono
'to su i oni. Osobito to ne ele rudari, i kao razlog navode
teinu ovoga poziva i injenicu to retko koji meu' njima
,;doekaju' penziju". Oni e mahom jo rei da je sve "bolje
biti nego rudar". Zbog toga se trude da njihova deca ue
kolu i budu neto drugo, osobito tehniara. U ovom pogledu
znatno se razlikuje stav nidnika koji su jo povezani sa selom,
j to ne samo "polutana", kao i "sezonskih i povremenih", ve'
i onih' koji su kvalifikovani i koji stvarno jo samo' stanuju
na selu. Po "l'adnikim selima" oni ele u velikom broju' da.
ostanu ono to jesu, tj. nasledni radnici "koji putuju';, onak;o
kil.O to je ve tradicija ovde da "rudarski zanat prelazi sa oca.
na sina". Kao veoma uspelo reenje za budunost svoga' sina.
mnogi meu njima smatraju da on treba da postane "prizetak"
na selu, tj. da se oeni uz miraz i tako dobije kuu i neto
imanja, ali da i dalje obavlja "slubu" uborskim predllze6ima.
Takvo im reenje izgleda veoma solidno, i oni ga ne bi rado,
menj aJi za neko drugo.
, lWeu radnicima se opaaju ,i znatne razlike u ,stavovima.
o pitanju "promene radnog mesta". Obino pravi radnici ne
vole da menjaju svoja radna mesta. Osobito to vredi za onekoji sebe smatraju' kao majstore za izvesne poslove i .speci-
jalne grane. Ali ima ih dosta kod kojih to nije sluaj: Ta:k'vi
"pri nastupanju sezone podnose ostavku radi prelaska II druga.
preduzea; uzroci ovome lee u trci za veom zaradom, kaoto su terenski dodaci i s1.".I)

3, SELJACI' INDUSTRIJSKI RADNICI

Ov'de ih obino zovu "radnici koji putuju". To su oni koji

naputaju svoja imanja na selu 'zbog rada na nekom drugom
'mestu, ali se ipak stalno vraaju kui i pomau pri obradi
zemlje. Ovu pojavu je doneo ovim seljacima drutveni razvitak u njihovom kraju. Nekada je taj seljak, a poneki se toga
lj Izvetaj R,q,dnikog saveta Graevinskog preduzea "Rad"
Arhiv Optinskog sindikalnog vea; Bor, 1959, 16. '

110

dri jo i danas, uvao svoju zemlju i svt>ju tradiciju. On je

sa visine gledao na one koji su dolazili da rade u rudnik i
nazivao ih "doljacima" i "barabama". Izbegavao ih je i mJe
eleo nikakve blie dodire s njima. tavie, i oni od ovih
seljaka koji su sticajem okolnosti doli da rade u rudniku
smatrali su to kao neto nametnuto i privremeno, ili su doli
tu da bi neto zaradili i tako se izvukli iz nekih novanih nepriiika. Tome su dosta doprrnosili i razni glasovi koji su
kruili po ovim selima o nestaici rude i o raznim zlima koje
je doneo rudnik.
Ali vremenom su taj otpor i ti glasovi bivali sve slabiji
i tii. Sve je' manje bilo onih koji su tvrdili "da bi bilo bolje
da rudnik nije ni otvaran" ili da e u njemu brzo nestati rude.
Preovladavalo je miljenje, da e u Borskom rudniku biti bakra "dok je sunca i meseca", i ukoliko je vremenom teta od
otr:ovnih gasova iz njegovih topionica bivala vea, tako da se
prinos od obrade zemlje sve vie smanjivao (a u nekim selima
"zatrovanog podruja" zemlja je postala neupotrebljiva, pa se
nije vie isplaivalo obraivati je), to je broj onih koji su se
ukljuivali "u proizvodnju" bivao sve 'vei. Vremenom su
organizovana i druga preduzea u Boru i javile su se druge
mogunosti zapoljavanja, pa je priliv iz okolnih sela radne
snage rastao; tak'o da je kod ovih seljaka vremenom preovladavalo suprotno shvatanje od onog ranijeg; oni danas u
ogromnoj veini smatraju da se od rada oko zemlje ne moe
iveti, i da je jedini spas "u plati". Zbog toga je sve vie onih
koji za rad na svome seoskom gazdinstvu koriste "domau
snagu" ukuana, a sami odlaze u Bor na rad, pa se ili tamo
stalno presele ili tanio danju rade, a dolaze u selo da noi
vaju. Zbog toga se ovde kao karakteristika za nekog kae:
"Ima slubu, ima kuu", i time smatra da je ovaj veoma
uspeno reio svoj ivotni opstanak. Najvie njih ipak radi
u rudniku, ali ih ima i po drugim industrijskim preduzeima,
kao to ih ima i po drugim ,;slubama". Znatan je broj onih
koji se samo "povremeno" bave nekim zanimanjem nepoljoprivrednog karaktera. Uostalom, to se najbolje vidi iz ovog
pregleda seoskog stanovnitva koje se ne bavi iskljuivo
poljoprivredom, tj. koje nije "ist seljak":I)
I) E~aborati Perspektivnog plana, I, 4.'

111

I.'
&

pogledu je daleko od toga da ima isti s.tav. Radnici koji sta. nuju u Boru, koji su napustili selo i raskinuli blie veze sa.
krajem odakle potiu, obino ne ele da im deca budu ono
'to su i oni. Osobito to ne ele rudari, i kao razlog navode
teinu ovoga poziva i injenicu to retko koji meu' njima
,;doekaju' penziju". Oni e mahom jo rei da je sve "bolje
biti nego rudar". Zbog toga se trude da njihova deca ue
kolu i budu neto drugo, osobito tehriiarL U ovom pogledu
. 'znatno se razlikuje stav radnika koji su jo povezani sa selom,
i. to ne samo "polutana", kao i "sezonskih i povremenih", ve'
i onih' koji su kvalifikovani i koji stvarno jo samo stanuju
na selu. Po "radnikim selima" oni ele u velikom broju' da.
ostanu ono to jesu, tj. nasledni radnici "koji putuju", onako
kao to je ve tradicija ovde da "rudarski zanat prelazi sa oca
na sina". Kao veoma uspelo reenje za budunost svoga' sina
mnogi me'u njima smatraju da on treba da postane "prizetak"
na selu, tj. da se oeni uz miraz i tako dobije kuu i neto
. imanja, ali da i dalje obavlja "slubu" uborskim predllzeima.
Takvo im reenje izgleda veoma solidno, i oni ga ne bi rado
menja.1i za neko drugo.
Meu radnicima se opaaju'i znatne razlike u .stavovima.
o pitanju "promene radnog mesta". Obino pravi radnici ne
vole da menjaju svoja radna mesta. Osobito .to vredi za one-'
koji sebe smatraju kao majstore za izyesne poslove.i specijalne grane. Ali ima ih dosta kod kojih to nije sluaj: Takvi
"pri nastupanju sezone podnose ostavku radi prelaska u druga.
preduzea; uztQci ovome lee u trci za veom zaradom, kao.
to su terenski dodaci i s1.".I)

3. SELJACI' INDUSTRIJSKI RADNICI

Ovde ih obino ZQvu "radnict koji putuju". To su oni koji

naputaju svoja imanja na selu zbog rada na nekom drugom
mestu, ali se ipak stalno vraaJu kui i pomau pri obradi
zemlje. Ovu pojavu je doneo ovim seljacima drutveni razvitak u njihovom kraju. Nekada je taj seljak, a poneki se toga
l) Izvetaj R.q,dnikog saveta Graevinskog pr'eduzea .. Rad"
Arhiv Optinskog sindikalnog vea; Bor, 1959, 16.

110

r
[:

li

j:

,f"

dri jo i danas, uvao svoju zemlju i svoju tradiciju. On je

sa visine gledao na one koji su dolazili da rade u. rudnik' i
nazivaQ ih "doljacima" i "barabama". Izbegavao ih je i mJe
eleo nikakve blie dodire s njima. tavie, i. oni od ovih
seljaka koji su sticajem okolnosti doli da rade u rudniku
. smatrali su to kao neto nametnuto i privremeno, ili su doli
tu da bi neto zaradili i tako se izvukli iz nekih novanih neprilika. Tome su dosta doprinosili i raini glasovi koji su
kruili po ovim selima o nestaici rude i o raznim zlima koje
je doneo rudnik.
. .
Ali vremenom su taj otpor i ti glasovi bivali sve slabiji
i tii. Sve je' manje bilo onih koji su tvrdili "da bi bilo bolje
da rudnik nije ni otvaran" ili da e u njemu brzo nestati rude.
Preovladavalo je miljenje. da e u Borskom rudniku biti ba":
kra "dok je sunca i meseca", i ukoliko je vremenom teta od
otr:ovnih gasova iz njegovih topionica bivala vea, tako da se
prinos od obrade zemlje sve vie smanjivao (a u nekim selima
"zatrovanog podruja" zemlja je postala neupotrebljiva, pa se
nije vie. isplaivalo obraivati je), to je broj onih koji su Se
ukljuivali "u proizvodnju" bivao sve vei. Vremenom su
organiiovana i druga preduzea u Boru i javile su se druge
mogunosti zapoljavanja, pa je priliv izokolnih sela radne
snage rastao; tak'o da je kod ovih seljaka vremenom preovladavalo suprotno shvatanje od onog ranijeg; oni danas u
ogromnoj veini smatraju da se od rada oko zemlje ne moe
iveti, i da je jedini spas "u plati". Zbog toga je sve vie onih
koji za rad na svome seoskom gazdinstvu koriste "domau
snagu" . ukuana, a sami odlaze u Bor' na rad, pa se lli tamo
stalno presele ili tamo danju rade, a dolaze u selo da noi
vaju. Zbog toga se ovde kao karakteristika za nekog kae:
"Ima slubu, ima kuu", i time smatra da je ovaj veoma
uspeno reio svoj ivotni opstanak. Najvie njih ipak radi
u rudniku, ali ni ima i po drugim industrijskim preduzeima, :
kao to ih ima i po drugim "slubama". Znatan je broj onih
koji se samo "povremeno" bave nekim zanimanjem nepoljoprivrednog karaktera. Uostalom, to se najbolje vidi iz ovog
pregleda seoskog stanovnitva koje se ne bavi iskljuivo
poljoprivredom, tj. koje nije "ist seljak":I)
l)

Elaborati Perspektivnog plana, I, 4.

111

---------_. --_._ ..

Selo

indus~riji

Bor
Brestovac

150
450
Buje
120
D. B. Reka
76
Zlot
500
Krivelj
510
Luka
22
Metovnica
280
Otrelj
142
Rgotina
150
Slatina
300
arbanovac 340
3040

Za osleno u
trgovini
zanatstvu i ugosti- slube- povremetelj stvu
nika nih radnika
8

20
7
9
72
37
7
27
4
35
14
35
275

3
15
5
5
36
13
5
6
6
17
7
12
130

2
12
3
3
26
10
4

17
70
15
15
31
30
33

10

4
12
3
5
94

6
55
22

arbanovac
Metovnica
Slatin?
Brestovac
Zlot
D.B. Reka
Krivelj
Otrelj

375
466
222
333
108
58
414
153
149
10
12
6
46
449

Rgotina
Luka i Topla
Gotnjane
Laznica
Ostala

Broj radnika "koji putuju" iz pojedinih sela zavisi uglavnom "od udaljenosti preduzea od sela i povoljnih komuni-_
kacija za redovan odlazak na posao". Ali sigurno je da na to
utiu i neki drugi elementi, kao to je "relativno lo kvalitet
zemljita i niska povrina zemljinog poseda seoskih domainstava".l) Moe se ipak rei da u "industrijsku zonu" Bora
spadaju sva sela koja ine njegovu optinu, a osobito ona iz
"ugroenog" podruja. Sve su to "radnika sela i iz njih radi
uborskim preduzeima masa seljaka". Udaljenost radnog mesta od njJ.hovih kua je razliita. 2) Tako se moe videti iz,
pregleda "Dnevne migracije radne snage" rudnika u Boru da
su jednog dana od 1 661 radnika "koji putuju" stanovalo na
udaljenosti od 10 km od svoga radnog mesta 872 radnika i
slubenika, na udaljenosti do 25 km 395, a bilo ih je koji sta, nuju daleko i preko 45 km.3) Prema jednoj analizi i izvetaju
,,0 radnicima koja stanuju van Bora, a koji svakodnevno dolaze na posao u Bor vozom, biciklom, mopedom: i peice iz
raznih sela i koji rade u raznim preduzeima i ustanovama na
teritoriji 'Bora i okoline", stanje izgleda ovako:

Svega

1) Elaborat Perspektivnog plana, I, _5.

2) o.d centra Bora, sela u njegovoj okolini

112

Broj radnika
koji putuje

Buje

263

udaljena su kilometrima: Krivelj 6, Otrelj 6, Slatina 9, Bresotvac 9, arbanovac

19, Metovnica 20, D. B. Reka 21, Zlot 23, Buje 30, Topla 32, Luka
34 itd.
3) Dnevne migracije radne snage, 31. oktobar 1959, Arhiv
RTB, Bor.

Selo

.j

2701

Iz ove analize vidi se da naroito veliki broj radnika daju

sela: arbanovac, Metovnica, Slatina, Brestovac, Zlot, Krivelj,
Otrelj i Buje. Ona se ovde smatraju za tipino "radnika
sela". Sela kao to su Donja Bela Reka, Rgotina, Luka, Topla
i sl. su- samo "meovita". Savesrio izvrena analiza iz ove ankete izlae ukratko stanje "radnika koji putuju" u ovakvom
zakljuku: "Svakodnevno putovanje negativno se odraava
na produktivnost' rada. Radnici koji putuju zamoreni su od
putovanja i rade na svojim posedima, naroito u letnjim periodima, te u preduzeima na radnim mestima ne mogu postii zadovoljavajui uinak. Zamorenost se naroito odraava
kod onih koji putuju iz dalekih sela. Kod njih su esta oboljenja vena i miia, a naroito kod onih koji putuju peice.
Usled putovanja umanjena je i panja na radnom mestu, to
ee dovodi do povreda na radu, a jo vie do povreda na
putu prilikom dolaska na posao. Ovo je naroito sluaj kod
radnika koji na rad dolaze biciklom ili mopedom ~ sudari,
padovi itd.". Dalje se navodi da od 2701' radnika - putnika
li Bor i okolina

113

eleznicom putuje njih 743, dok ostali putuju "mopedom,

biciklom ili peice" .1)
Meu ovim radnicima nailazimo na mnoge tipove i varijetete koji se sretaju kod ove kategorije radne snage i po
drugim naim veim industrijskim preduzeima. 2) Tako su
meu njima na prvom mestu seljaci industrijski radnici i njihove kategorije, "polutani" i sezonski radnici, a svaka od ovih
kategorija ima i neke svoje varijetete. "Polutani" i ovde imaju
stalan radni odnos sa industrijskim preduzeima u Boru; ~ji
hov porodini budet sastavljen je od dve vrste prihoda -:plate u preduzeima i prihoda od obrade zemlje u selu. Rad
u rudniku i drugim industrijskim preduzeima ve je u ovim
selima postao tradicija, i prelazi sa kolena na koleno. Zbog
toga ovde ima dosta "naslednik a radnika" sa sela. Ti su se
radnici ponekad specijalizovali u izvesnim radovima i u izvesnim preduzeima, i to im je ve postala navika. Na primer,
selo Slatina daje dobre topioniare ("bakraare"). Taj posao
oni su nauili iskustvom "kao locovi na Dunavu svoj zanat",
pa im i drugi to priznaju. Seljaci iz Zlota najvie rade u rud~
nikoj jami, iz Otrelja u flotaciji, a Krivelj daje solidne
elektriare. Uostalom, to se vidi i iz !iokumenata koji daju
podatke "da seljaci iz istog sela ele da rade u istim pogonima". Na primer, jednog dana u rudnikim pogonima radilo
je: iz sela Brestovca u "dnevnom kopu" 128 radnika, u topionici 18, u flotaciji 23, iz sela Buja u "dnevnom kopu" 79,u
flotaciji 2, u top-ionici 13, dok je iz sela Zlota toga dana u
jami radilo 133 radnika, a iz Otrelja svega 2, ili iz Brestovca
svega 41, a iz Buja samo 1, itd.S)
.
Postoji i izvestan broj radnika iz ovih sela koji putuju
samo s vremena na vreme, obino nedeljom; oni idu svojim
kuama "da se presvuku", a inae rade i stanuju u samom
Boru. Odlazak i dolazak svih kategorija ovih radnika predstavlja prilian problem ne samo za njih ve i za preduzea
u kojima rade. Postavlja se pitanje trokova tolikih putovanja, a zatim i uticaja takvog naina ivota na sve njihove
. I) Izvetaj o radnicima koji stanuj11: ,?an Bora, 11: kaji. sva!:':odnevno dolaze na posao u Bor vozom, bwtklom, mopedom t peswe
iz raznih sela i koji. rade po raznim predllzeima i ustanovama na
teritoriji Bora i okoline, 30. april 1961, Arhiv SK, Bor.
2) ev. Kosti, Seljaci indus.triski radnici, Beograd, 1955, 81 i sl.
3) Izvetaj o radu kaQ-rovske slube, 31. decembar 1959, Arhiv

odnose u drutvu, u prvom redu na produktivnost rada. Tako

je praksa pokazala da bi njihov prevoz "do mesta rada i natrag do.bro bilo organizovati autobusima". Zaista, nekoliko
godina posle drugog svetskog rata trokove takvog prevoza
snosila su preduzea, a kasnije je odreeno "da radnici iz Slatine i Brestovca plaaju pun tarifni stav za prevoz", dok radnici iz Zlo ta i drugih udaljenih sela "imaju izvestan popust
za prevoz". Za one pak koji putuju "da se presvuku" odreeno je da "radnicima iz Donje Bele Reke preduzee obezbeuje stanove i omogui im da etiri puta meseno odlaze svojim kuama, a da prevoz kamionima plaaju u punom
iznosu".1) .
Ima i nekih drugih problema u vezi sa njima. Tako njihova hrana "nije dobra" s obzirom na to da je uvek suva i
jednolina; radnik na putu od kue do preduzea izgubi "proseno oko 3 sata dnevno"; a ako se tome doda jo i to da
oni pored redovnog rada u preduzeu rade i kod kue, onda
je jasno zbog ega se njihova radna sposobnost smanjuje.
"Posledice ovako defektne ishrane .su: rahitis, pelagra i druge
avitaminoze. Onda nije ni udo zbog ega se tako veliki broj
ovih lica javlja i za lekarsku pomo."2)
Ovde ima i dosta "sezonskih" radnika iz okolnih sela. Oni
rade po preduzeima koja su i sama sezonskog kraktera, i
kada se.u njima zavri po,sao, posle nekoliko nedelja ili
meseci, oni se opet vraaju selu i radu na svome imanju. Za
vreme rada u preduzeima, kod ove kategorije radne snage
pojavljuju se i neki posebni problemi. Na primer, u izvetaju
jednog preduzea gde veinom rade sezonski radnici iznosi
se da oni "trae kao minimum tri stvari: sigurnost i obezbeenost na poslu, oseaj da ih u kolektivu smatraju svojim
punopravnim lanovima i pravino primanje za obavljeni rad,
ukljuivi i odgovarajue napredovanje". Oni takoe smatraju "da je sve to stalnim radnicima obezbeeno i da su oni
zbog toga u boljem poloaju od sezonskih".3) Poto su preduzeima koja i sama imaju ,sezonski karakter ovakvi radnici
potrebni samo za. neko vreme, to se sa njima "sklapa ugovor
za mesec i vie dana, tj. dok se poslovi ne zavre, a po zavr1) Kolektiv, br. 311, 29. januar 1957.
2) Godinji izvetaj Zdravstvene stanice, Arhiv RTB 1959 6.
3) Zapisnik sa godinje skuptine Sindikalne podruni~e Gr~d
ske uprave za umarstvo i zelenilo u Boru, 31. januar 1960 Arhiv

RTB, Bor.

Optinskog sindikalnog

114

8"

vea,

Bor.

'

115

 enom poslu sledi otkaz po sili zakona". Zbog toga se po zayretku radova redovno "pone govoriti i o otputanju radnika,
a to nezgodno zvui, i onda oni koji nisu dobro obaveteni
govore kako se radnici maltretiraju i otputaju samovoljom
upravnika .... Zaboravlja se da su ovo sezonski radnici i da
su primljeni pod uslovom, tj. privremeno dok se radovi ne
zavre. O tome je radnik prilikom potpisivanja ugovora obaveten i podrobno je upoznat s tim, te'nije "prevaren da samo
potpie ugovor, ve je detaljno upoznat sa karakterom rada
i duinom zaposlenja".l) Ali sa njima ima i tekoa druge
vrste. Ponekad oni "samovlasno naputaju privredne organizacije bez otkaznog roka, ne vodei nimalo rauna o proizdnim zadacima privrednih organizacija. Ovakvih sluajeva
ima naroito u graevinarstvu i ciglarstvu, gde su radnici
preko noi grupno naputali posao i na taj nain dovodili
do priline materijalne tete" .2)
Od "sezonskih radnika" sa sela razlikuju se "povremeni
radnici", koji dolaze ,u Bor preko cele godine i tu rade odreeno vreme, pa se opet vraaju svojim kuama. To su vei
nom seljaci sa Kosova, iz Vranja ili drugih junih krajeva.
Oni 'obino ovde ive, dok su na radu "kao samci", tj. odvojeni
od svojih porodica, koje i dalje ive u njihovim selima. Poto
im je glavno da to vie zarade, kako bi od utede to vie
poslali porodiama u selu, oni ive veoma skueno; ovde se
to kae "pealbarski". Neki sami kuvaju bez mesa i masti i
tako "varaju sebe", kako kau ostali. "U menzi dvojica jedu
jednu porciju", tvrdi se u nekim dokumentima, i zbog toga
mnogi od njih "pate od raznih oboljenja". Njihova "ishrana
je defektna naroito po sastavu ivotnih namirnica. U njoj
najee nema dovoljno ivotinjskih belanevina mleka,
mesa, j aj a, kao i mineralnih soli, kalcij uma: i raznih vitamina.
Poseban je problem neumenost u spremanju hrane samaca
sa sela ..... Od 1805 samaca u menzama se hrani 1. 050,
a sami kuvaju hranu 7,55. Radnici koji se l1.rane po menzama
veinom uzimaju po dva obroka, dok trei obrok koristi
veoma mali brOj. Ovde treba napomenuti da meu ovim samcima ima dosta pealbara, koji veinom jedu suvu hranu: hleb,
sire i luk, jer veinu zarade alju svojim kuama, tako da
I) Zapis'nik

sa godinje skuptine Sindikalne podrunice Grad-

ske uprave za umarstvo i zelenilo u Boru, 31. januar 1960, Arhiv

'
Optinskog sindikalnog vea, Bor.
2) Izvetaj br. 397/59, Arhiv Optinskog sindikalnog vea, Bor.
116

rf

r,

,f,
t

(
t,

se slobodno moe rei da je kalorina vrednost njihove ishrane

ispod proseka". 1)
Iako se kategorije radnika "koji putuju" meu sobom u
mnogo emu razlikuju, i u pogledu odnosa prema preduzeu
i u pogledu odnosa prema selu, ipak kod njih 'ima i poneto
slino. I pravi radnici i pravi seljaci kau za njih da, se oni
"varaju sa preduzeima", a to znai da gledaju da izvuku to
vie koristi od njih. To donekle potvruju i neki dokumenti.
"Radnici koji stanuju na selu, i posle radnog vremena koriste
za rad u poljoprivredi: radno odelo izme mantile i ostalo'
tako da se ta zatitna sredstva poce~aju i ~re isticanja ';ek~
trajanja. Takvim korienjem radnik pocepa svoja zatitna
sredstva pre vremena i onda se na radu pojavljuje sa pocepanim radnim odelom ili izmama, to daje runu sliku." Neki
od ovakv.ih radnika se za vreme radnog vremena etkaju
6bav~jaju doruak vie od odreenog vremena, ,n'~putaj~
radno mesto ranije, a kasnije stupaju na posao".2)U jednom
drugom izvetaju o njihovoj radnoj disciplini kae se ovo:
"Radna disciplina je najvie krena neopravdanim izostancim'a i to u veini sluajeva Qd strane nestalnih radnika i onih
koji pored uposlenja obrauju i svoju zemlju .... "3)
4. STRUNJACI

Za seljake i radnike, slubenici ili inovnici su svi oni

koji su uill neku kolu i na radu ne moraju "da zaplllJu
fiziki", ve "neto piu". Takvi su ovde dosta brojni. Meu
slubenicima se izdvajaju strunjaci. To su oni koji raspolau
nekim posebnim znanjem ili vetinom i od toga crpu dohodak koji je znatno vei od prosenog. Obino su to lekari i
tehniari; oni pored redovne plate imaju i razne "honorare".
Zbog visine svoga dohotka neki od njih su oporezovani i posebnim porezima na dohodak.4) Ostalo su inovnici; oni se bave
I) Godinji izvetaj Zdravstvene stanice, Arhiv RTB, 1959, ,Bor.
_ 2) IZvetaj o radu Si.ndikalne podrunice komunalne ustan~ve
"Cistoa", Arhiv Optinskog sindikalnog vea, Bor, 1959.'
3) .Izvetaj R;adnikog saveta Graevinskog preduzea "Rad"
za perwd od 1. Januara 1958. do 19. maja 1960. 'godine 16 Arhiv

' ,
Optinskog sindikalnog vea, Bor.
~) Takvih j? u Boru 1959. godine bilo u prilinom brOju, oko
150 hca. Kolektw,' br. 11, 18. mart 1960,' Bor.

117

 pisanjem raznih akata i vre druge radnje koristei se mastilom, pa ih poneki ovde nazivaju i "mastiljavci". U samoj
stvari, to je iroka skala raznih: savetnika, upravnika, referenata itd. Za neke od njih se uje da su dosta "kruti", da nee
da prime stranku iako je stvar hitna, pa ovek "mora da
uzme odsustvo da doe do njih".
Strunjaci imaju i svoja udruenja, u kojima se okupljaju. "Drutvo inenjera i tehniara ima 120 lanova; UQ.ruenje ekonomista 48; Podrunica pravnika 24; Podrunica
Srpskog lekarskog drutva 35; Drutvo medicinskih radnika
60, i Podrunica udruenja knjigovoa ima svoje lanstvo, ali
ova podrunica nije izvrila reviziju svoga poslovanja, pa se
i ne zna stvaran broj njenih lanova."l)
Veoma je vana injenica da se ovde ne pridaje neki naroiti znaaj samom nazivu i tituli slubenika i "strunjaka".
Mnogo je vanija visina njegovog dohotka, ono to neko
"meseno prima". Oni sa velikim dohotkom, a to su obino i
oni sa velikim ovlaenjima, ire su ruke i ne moraju da gledaju "na svaki dinar", mogu da se izdvoje i da poseuju bolje
i skuplje lokale i mesta za zabavu, dok nii inovnici i oni sa
slinim prihodima gotovo se u tom pogledu i ne razlikuju od
"prostih radnika". Ali ima i neto drugo po emu se strunjaci,
osobito inenjeri i lekari, izdvajaju od ostalih. esto se, naime,
ovde u javnosti uju razni prigovori i na raun pojedinaca i
na raun njihovih udruenja. Tako se tvrdi da je "ukorenjeno
kod izvesnog broja njihovih lanova odvajanje struke od politike; a pod politikom podrazumevaju svaku drutvenu aktivnost".2) Dalje se prigovara to njihova udruenja katkad odravaju skuptine "u strogo pover1jivoj atmosferi", pa "ni lokalnom novinaru nije bio dozvoljen pristup, ve je na jedan
vrlo vet nain onemoguen i pristup drugovima iz drutvenih
i politikih organizacija koji su bili zainteresovani za rad
drutva".3) Kada jere o odnosu izmeu lanova drutva kao
celine i o odnosu lanova jednih prema drugim, tvrdi se (da
"postoji izvesna linija nezameranja, kada je u pitanju kritikovanje pojedinih lanova zbog njihovog stava, rada, odnosa
prema drutvu i prema pojedincima".4) Iznose se i prigovori

i
t

.l
r

1) Referat

o aktivnosti drutvenih organizacija, Arhiv SSRN,

Bor, 1961, 30.

4)

118

br. 5, 7. februar 1958.

br. 318, 19. mart 1954.
Kolektw, br. 2, 17. januar 1958.

2) Kolektiv,
3) Kolektiv,

da su n~ke klupske prostorije "pretvorene u mesta za igranje

karata i troenje alkoholnih pia", a poneki lanovi "esto
su skloni da sipaju predloge i ideje kao iz rukava, ali su
mnogo manje skloni da te ideje praktino primene " .".1)
Sline pritube na raun pojedinih strunjaka mogu se
uti i u razgovoru sa ovdanjim radnicima i seljacima. Radnici
cene meu njima jedino one "koji neto pronau", dok oni koji
samo piu ili sastavljaju kakve statistike nisu mnogo cenjeni.
Cene i one koji su sa njima na radnom mestu, u .potkopima,
topionici i sl. ali dodaju da takvih nema mnogo, osobito u
jami, a ako ih ima, onda oni rade samo "u prvoj smeni". tavie, ovde se uje i izreka: "Nema inenjera u drugoj smeni",
a o treoj i da se ne govori. Za ponekog lekar a se ree da
koristi svoj poloaj i da "muze", da je u Boru samo kao u
"prolaznoj stanici", i glavno mu je da skupi to vie riovca pa
da ga to pre napusti. Osobito su nesimpatine osobine u
strunjaka nadmenost i "dizanje nosa". Protiv takvog ovek
je gotov da negoduje i itav kolektiv, ak i kad on obavlja
dobro svoj posao, samo ako "dolazei na posao nikome se ne
javlja, niti hoe da govori sa nekim".2) Mnogo ne mare ni one
koji se "prave mnogo pametni" pa o svemu imaju svoje miljenje, stalno govore ta su videli u inostranstvu ili istiu
svoje poznavanje ivota u velikom gradu, kao ni orie koji
esto idu po privatnim kuama "na igranku", tj. na kartanje.
Meu strunjacima ima zaista onih koji ne kriju ove svoje
osobine i shvatanja. Na primer, u jednoj anonimnoj anketi, na
pitanje o tome ta ih je dovelo u Bor neki su odgovorili:
"pare" ili "samo pare", a neki su se udili to postoji jo kah[v motiv, navodei da je osim "novca sve drugo mlaenje
prazne slame".
.
Zaista je ovde veliki problem i "pitanje o tome kako preduzea koriste postojee svoje strunjake". Odgovor na ovo
nije lako dati niti je on zadovoljavajui. "Bez preterivanja
se moe rei da 60 % radnog vremena visokokvalifikovanog
slubenika otpada na poslove koje mogu da obave lica sa
srednjom strunom spremom, pa ak i administratori. Bez
sumnje, bi postojei broj inenjera bio dovoljan ukoliko bi se
rasporedili na takve poslove i preuzeli poslovi za koje su na

r
1) Kolektiv, br. 15, 15. april 1960.
2) Zapisnik sa proirenog plenmna Optinskog sindikalnog
vea,

25. mart 1960, Arhiv Optinskog sindikalnog

vea,

Bor.
119

fakultetima osposobljeni. Navika i praksa da inenjer bude

svuda i na svakom mestu, te da donosi meritorne odluke i
o stvarima kao to je, primera radi, popravka klozeta i jo
sitniji tekui problemi, zahteva naravno sve vei broj inenjera, ali se efekat brojnog stanja istih ne odraava usled toga
ni na produktivnost ni na ekonominost proizvodnje."I)
5. ZANATLIJE I TRGOVCI

Zanatlije rade u socijalistikom ili privatnom sektoru. ilJi

njih u Boru nema mnogo, jer "na podruju optine ukupno
333 lica je uposleno u socijalistikom, ili u privatnom sektoru
zanatstva, i obavlja razne zanatske usluge".2) Dugo vremena
i posle zavretka drugog svetskog rata zanatstvo je ovde "manje-vie po obimu usluga ostalo na. istom nivou na kome je
. bilo i pre rata", iako su "usled naglog porasta grada, potrebe
za zanatskim uslugama porasle jako mnogo". Ali ipak nije
ista situacija u svim granama zanatstva; mnogo je tea kod
proizvodnih nego kod uslunih grana zanatstva, jer "proizvoakog zanatstva Bor nikada nije ni imao, a usluno zanatstvo u Boru je uvek imalo dovoljno posla" .3).
Socijalistiki sektor ti zanatstvu je mnogo JacI nego privatni. U njemu se nalazi vie "zanatskih organizacija sa sredstvima u drutvenoj svojini". Te organizacije su tokom vremena veoma esto menjale svoj obim i sadrinu rada, tako da
je u sklopu nekih poslovalo ponekad i po ,,14 zanatskih grana, a izmeu ostalih bili su obuhvaeni: berberi, graevinari,
stolari, limari, kovai, bravari itd.".4) Ali su kasnije izdvojene
pojedine grane ,i stvorene n~ve zanatske organizacije. Izmeu
proizvoakog i uslunog zanatstva ima i nekih drugih" razlika.
Tako je kod prvoga "niska produktivnost rada" i ovo zanatstvo ima "jaku konkurenciju u privatnom sektoru", dok drugo
"radi rentabilno, i u odnosu na broj zaposlenih radnika ima
daleko vei dohodak od privatnog sektora zanatstva". Isto
tako, zapaa se proces neprestanog smanjivanja privatnog
zanatstva. Mnoge privatne zanatlije su otkazale svoje radnje,
I) Elaborat Perspektivnog plana razvoja privrede na pod-ruju
Optine Bor u periodu 1957-1961, Bor, II, 4.
2) Elaborat Perspektivnog plana, II, 39.
3) Isto, 38. '
4) Kolektiv, br. 16, 22. april 1960, 3.

120

. jer nisu u "mogunosti da odgovore dravnim potrebama.

Samo u toku jedne godine odjavljena je 21 privatna zanatska
radnja'?) Dok je, prema drugom izvoru, "u toku zadnjih e
tiri godine kroz Bor pro.lo preko 105 privatnih zanatlija, koji
su otvorili radnje i nakon kraeg ili dueg roka iste odjavili
i otili iz Bora".2)
Kakve protivrenosti nastaju izmeu drutvenog i privatnog zanatstva u Boru, pokazuju neki primeri iz ivota ovoga
grada. "Posmatrano uopte, postojanje vie pekara u jednom
gradu, bez obzira to su neke privatne, samo bi trebalo da
povoljno utie na kvalitet njihovih proizvoda, a eventualno i
na cenu. Meutim, situacija koja je sada nastala govori o tome
da postojee privatne pekare na neki nain koe i gue rad
parne pekare. Radi se o tome da Boru dnevno treba oko 6 000
kilograma hleba. Privatne pekare ne peku svakodnevno iste
koliine, zbog ega ni parna pekara ne moe da odredi stalnu
koliinu svoje dnevne proizvodnje. Privatni pekari ispeku
danas svega 300 kilograma hleba, a sutra se pojave sa 1 000
i vie kilograma. Polazei od toga da je jue ispeeno u pri~
vatnim pekarama 300 kilograma hleba, parna pekara ispee
danas ostatak potreban da zadovolji potrebe grada. Meutim,
danas su pekari ispekli 1 000 kilograma, i jasno, parna pekara
nije u stanju - pekara kao javni komunalni objekt i privredno preduzee --..:.. da svoje koliine proda. Ovakvo stanje
dovodi parnu pekaru u veoma teak poloaj, s obzirom na
njene obaveze ti pogledu opte uloenih sredstava."3)
. Ima i drugih primera ove vrste. Jo je vea tekoa lli
tome to izvesne grane zanatstva nisu zastupljene ni u jednom sektoru, a za njima se osea velika potreba. "Takve su
zanatlije: jorgandije, tapetari, moleri i farbar.~, stakloresci,
enski frizeri, stolari, parketari, precizni mehaniari, radiotehniari itd. Ove struke zanatstva nisu mogle da se razviju
od Osloboenja na dalje najveim delom usled toga to nismo
bili u stanju da zanatlijama obezbedimo ni stanove niti odgovarajue lokale. S druge strane, poreskom politikom esto
smo uticali na zatvaranje. privatnih zanatskih radnji svih
struka."4)
1)
2)
3)
4)

Kolektiv, br. 38, 26. septembar 1958.

Elaborat Perspektivnog .plana, II, 38.
Kolektiv, br. 3, 24. januar 1958, 2.
Elaborat Perspektivnog plana, II, 38.

121

Zbog toga su u Boru dosta esti sluajevi da se zanatske

usluge obavljaju "divlje", da bi se tako "smanjili nedostaci
zanatskih usluga". Tusu, naime, najee u pitanju st'runi
;radnici, osobito iz raznih rudnikih pogona, koji se "u vidu
dopunskog radnog odnosa bave pruanjem zanatskih usluga",
a najvie se trae usluge mehaniara, zidara, mol era, farbara,
kao i usluge "za opravku radio-aparata i raznih ureaja za
domainstvo". Ovakav rad, premda izgleda neophodan, stvara
izvesne probleme. To su' radnici koji ve imaju svoj stalan
odnos, a ove zanatske poslove obavljaju samo u slobodnom
vremenu, pa se pojavljuje pitanje njihovog odmora i kvaliteta rada na redovnom poslu, poto ovakav nijhov dvostruki
rad ini da se oni premaraju. Pored toga, sigurno je da je
"veoma teko kontrolisati visinu prihoda iz dopunskog radnog odnosa ovakvih radnika, a pogotovu kad se radi o pruanju usluga individualnim domainstvima, pa veina ovih
lica ostaje praktino neoptereena porezom. Usled toga su
njihove usluge nie od usluga zanatskih radnji i organizacija,
te se isti pojavljuju kao jaki konkurenti bilo privatnom bilo
socijalistikom sektoru zanatstva". Ne samo to je suzbijanje
ovakvog "dopunskog radnog odnosa u praksi esto nemogue" ve se postavlja i pitanje da li je to. uopte ispravno
"poto kapaciteti zanatskih organizacija nisu u stanju da pokriju prazninu koja bi se usled toga ;pojavila".
Ovde ima i primera bespravnog bavljenja zanatstvom. To
najee rade krojaice koje se bave "ovom delatnou u vidu
dopunskog zanimanja i to rade kod svojih kua". Neke od
njih nemaju nikakvih strunih kvalifikacija, a "tek nekoliko
od njih su u stanju da daju odgovarajui kvalitet izrade".')
To je sve posledica injenice to je u Boru bilo, i jo ima,
"struka u kojima nije zastupljen ni socijalistiki ni privatni
.sektor zanatstva". Ovo je osobito sluaj "u pogledu graevin
skog zanatstva", i zbog toga su veinu ovakvih radova "obav- .
ljale, uglavnom, zanatske organizacije iz drugih' gradova".
Zbog toga ovamo dolaze "prolazne zanatlije i radnici koji
obavljaju ove poslove i koji su za njih dobro plaeni".2) Ali
sve je to ipak jo nedovoljno. "U Boru nedostaje koje ega
to jedan grad ini savremenim .... Tako smo u pogledu sit. nih ali neophodnih svakidanjih usluga zanatstva dosta lieni.

. Ode popraviti radio-aparat, gde dati odelo na hemisko i

enje, gde na brzinu nai majstora da opravi sitne kvarove
na esmi u kuhinji, na elektrinoj instalaciji u sobi? To su
.samo neka od mnogobrojnih pitanja koja nas svakodnevno
mue."l)

Slino

je bilo i sa trgovinom i sa trgovcirna.

"Pred sam rat, Bor je imao 15 raznih malih privatnih
.
meovitih radnji i 2 magacina Francuskog 'drutva za snabdevanje njihovih ljudi. U toku rata, okupator nije ulagao ~i
kakva sredstva u izgradnju ili. proirenje trgovake mreze.
Otuda je osloboenjem Bora praktino nasleeno ono to je
postojalo i pre rata. Ceo razvojni put Bora kao grada, po
osloboenju, odvijao se u tesnoj vezi.sa razvojem rudnika.
U prvim posleratnim godinama' sve raspoloive snage bile su
uloene u to da se obnovi, ojaa i omogui razvoj rudnika.
U tom vremenskom periodu je u okviru Borskog rudnika bilo
organizovano snabdevanje njegovih radnika prehrambenim i
industrijskim artiklima, kroz slubu radnikog snabdevanja.
Prema tome, zadatak trgovine je bio da obezbeuje snabdevanje radnika i njihovih porodica. Ovakav nain snabdevanja
ostaje sve do 1950. godine. Ukidanjem slube radnikog sna. bdevanja praktino poinje razvoj trgovake mree u Boru
po osloboenju .. , Ali tek od 1957. godine stvorne su realne
mogunosti da se trgovini pomogne u reavanju njenih problema kroz izgradnju lokala, nabavku nove moderne opreme,
izgradnju skladinog prostora i s1.".2)
Tada su organizovana nova trgovinska preduzea socijalistikog sektora, koja su u prvom redu imala da ree "osnovni
problem naeg grada, a to je snabdevanje voem i povrem.
S obzirom na pas.ivnu okolinu, zbog tetnog dejstva dima, Bor
je upuen u nabavci voa i povra na proizvoake organizacije van teritorije optine, pa ak i sreza. Loe saobraaj ne
mree i pretovar u Zajearu oteavaju dovoz kvalitetnog voa
i povra". Zbog toga u snabdevanju grada voem i povrem,
pored trgovina socijalistikog sektora, uestvuju i "individualni poljoprivredni proizvoai na zelenoj pijaci", tj. seljaci
iz blie i dalje okoline. "Odnos proizvoda koje donose individualni proizvoai, u odnosu na nabavljene koliine preko
1)

') Elaborat Perspektivnog plana, II, 39.

2)

122

Isto, 40.

K~lektiv, br. 3, 24. januar 1958.

2) Anketa

o trgovini i ugostiteljstvu, Arhiv Optine Bor,

1960, 1.

123

.
"
d 'k 'vene" Za njih su izvesna mesta po preduzestarIJe ra m e l z
'v
d
mesta na silu
,.
blokl'rana" a dosta cesto ta su "ra na
CIma"
'
izmiljena".I).
'
. invalidima rada ima prilino i negMeu penzwnerIma l
,
' t knu ravo
danjih seljaka~indus~~ijskih radmka: ~:~ ~:ck~l~u i
pona ~enziju, neki old nJl~ na~~t~i~:o~~Og kolovanja dece ili
rodlcom se prese e u or.
.
"h . ovde po.zbog nekih svojih posebnih rauna .. ~ekl od n]l l 'u mleko
neto privreuju; nabave koju kozu Ih ovcu~ ~~::;~~ ili daju
ili zadre neto imanj a na s~i~i;~ fa ;:::~inih penzionera",

socijalistikog

sektora, kretale su se u normalnim prilikama

45% prema 55% u korist socijalistikog sektora."I)
U Boru poseban problem predstavljaju kadrovi u trgovini. "Na prodavaki kadar je slab, a nita bolji nije i komercijalni kadar u naim trgovinskim privrednim organiza-
cijama. To utie na to da, i pored napora koji se ine
izgradnjom lokala, nabavkom savremene opreme i sL, naa
trgovina jo uv~kne zadovoljava u pogledu asortimana rohe,
kvaliteta i usluga. To se vidi i po ureenju trgovinskih radnji,' kako unutranjem tako i spoljanjem. Jo uvek je pojava
da se nabavlja i ona roba koja ne odgovara za nae trite,
odnosno ne odgovara zahtevima naih potroaa. Ovo naroito
dolazi do izraaja kod industrijskih prodavnica ija su sedita van Bora, koja smatraju da' je Bor pogodno trite za
plasman celokupne nekurentne robe."2).

.r

ta

ko;e

su~~~~~ ~:~~P;a~~~~ i slube~ika koje uivaju ~~nz~je

:VO~i~lUmue:ra, p~~to mnol~i l~~,!h ;J~~gid~~e~~i~ P;:~~I~~~:~

su .im dim l prasma uze.l p

.
.
enzionera i invalida
imaju i svoje kue. Na prImer, "od broJa :. t r
kao zarada ive u sopstvenim kuama 597, do os a l zlve
V'

kUPC&'~~oru

se penzioneri sretaju svud~: na ul~c~, na trgu ili

i Drue se jedan sa drugim i obnavljaju uspomene
u ka an' k . nekad bilo". Osobito oko prvoga ~ mesec~,
o tome" k a o Je..
'v'
Od b . kih penzwnera Je
kada primaju penZIJU, om OZlve .. "
ors
t
Svi
o mali broj onih koji ekaju potara u svom. s anu. .
~~~li presreu ga na ulici ili ga ekaju u kafam. Takv: Je
otar .isplauje penziju, onako s nogu, a uru
prak sa .... P
poruuje penzioner.,,3)

6. PENZIONERI I INVALIDI RADA

Bor je dugo vremena bio samo "prolazna stanica", gde

se radilo izvesno vreme; a poto neto zarade, ljudi su odlazili
iz njega, i to nepovratno. Oni su tu bili samo doljaci ili
"stranci". Ali vremenom su se promenile i ekoloke i drutvene prilike u Boru, pa su se izmenili i planovi mnogih od
ovih doljaka, koji su ovde namera vali samo privremeno da
rade i neto zarade, pa da onda napuste ovu "prolaznu stanicu". Takvih je vremenom bivalo sve vie, a to se moe
videti i po sve veem broju penzionera koji su se reili da
ovde ostave kosti. Tako "Udruenje penzionera" ima 1 426
lanova. a ) Ima ovde dosta penzionera i po selima, osobito onim
"radnikim". Na primer, samo u selu Zlotu ima. ih 114.4)
Ali u Boru ima i prilino invalida rada. Oni su se unesreili na svome radnom mestu, pa im je umanjena radna sposobnost i ne mogu vie da obavljaj!1 svoj redovan posao kao
nekada. Poneke od njih i posle udesa zadre u preduzeu na
nekom lakem poslu, onom koji je namenjen "za invalide rada,
I) Anketa o trgovini i ugostiteljstvu, Arhiv Optine Bor, 3.
Isto, 6.
3) Referat aktivnosti drutvenih organizacija, Arhiv SSRN,
2)

I) Kolektiv, br. 1, 10. januar 1958..

2) Izvetaj, Arhiv Udruen~a penzIOnera,
3) Kolektiv, br. 19, 16. maJ 1958.

Bor, 1961, 5.
.

4) Izvetaj,

Arhiv Udruenja penzionera, Bor, 1961.

124

;,: .

Bor,

1961.

DRUTVENI PROCESI

Meu ljudima u lokalnoj zajednici postoje mnogobrojni

odnosi i veze uzajamnosti i zavisnosti. Njihovo stvaranje je
posledica drutvenih procesa, koji- pribliavaju ili odvajaju
linosti i grupe jedne od drugih. Sastav i kvalitet tih procesa
zavisi od vie uzroka, a na prvom mestu od samih linosti i
njihovih motiva, tj. da li one preduzimaju neto iz egoistikih
ili altruistikih razloga. Sigurno je ipak da i osnovne drutvene institucije i organizacije, kao i primarne grupe, dobrim
delom daju okvire procesima, a samim tim daju i smer kretanja konkretnog drutva.
Drutveni procesi i njihov smer u ovoj lokalnoj zajednici
imaju i neka posebna obeleja, i to iz vie razloga. Jedan od
njih je sloenost samoga drutva, kao j promene kroz koje je
ono prolo i kroz koje prolazi. Te promene su velikim delom
nosile i nose osobenosti ove .sredine, kako njenih ekolokih
okvira tako i kulturnog naslea. Zbog toga se oni razlikuju
od istih i slinih procesa u drugim lokalnim zajednicama; ali
isto tako je injenica i to da su osnovne drutvene institucije
i organizacije ovde iste kao i u naem "globalnom drutvu"
u okvirima drave, i da ta injenica, sa svoje strane, usmerava
procese u odreenom pravcu i ujednauje ih sa onima u drugim lokalnim zajednicama. Zahvaljujui tome, i ovde su se
neki procesi pojaali, a neki su smanjili svoj uticaj; negde su
otklonjene smetnje za razvoj jednih, dok su, naprotiv, stavljene izvesne brane za razvoj drugih.
Zbog ovakvog razvoja u ovoj lokalnoj zajednici mogu se
ipak neki drutveni procesi izdvojiti kao glavni. Takvi su
procesi na primer, industrijalizacija i urbanizacija. Ve due
vremena oni su osnova dinamike ovoga kraja i snano proimaju sve elemente njegove "drutvene atmosfere". Meutim,

127

ti procesi izazivaju i neke druge, koji mogu da idu u istom

smeru kao i ova dva glavna procesa, ali se mogu kretati i
obrnuto. Najvaniji od takvih procesa u Boru i njegovoj okolini jesu akomodacija, asimilacija i sukobi.
Svaki od tih procesa treba posebno raspraviti.
1. INDUSTRIJALIZACIJA

Proces industrijalizacije neminovno dovodi do meanja

grupa .i kultura: To je industrija donela i ovde; pod
njenim uticajem nastalo je mnotvo promena u svakom pogledu. Od njih su svakako najvanije: ekoloke, ekonomske i
socioloke. One. su meu sobom povezane, ali se ipak ne prenose automatski jedne na druge.
U ekolokom pogledu, od promena koje je donela industrija sigurno je naj 'l!anij e: prerastanje sela Bora u gradsko
naselje i stvaranje "zatrovanog" podruja. Obe ove promene
ile su nekako uporedo, al~ se nisu razvijal~ i jednako brzo.
Druga je dobila svoja osnovna obeleja jo u trenutku kad
se ovde poela topiti bakrena ruda, dok je stvaranje grada bio
jedan usporen proces .. Slino bi se moglo rei ,i za ekonomske i
socioloke promene, koje je doneia i donosi industrija. One
su dosta razliite: usavravanje proizvodnih sredstava, vea
podela rada, stvaranje novih grupa i kategorij'a, kao i novih
vrednosti i oblika ponaanja. Ali nastanak i razvoj tih promena nije iao niti ide jednako brzo, a uz to sve one nisu od
iste vanosti. U sociolokom pogledu, po svome znaaju meu
njima bi se mogle izdvojiti nekolike: mobilnost stanovnitva,
promene u pogledu "socijalne kontrole" i vrednosti, kao i neposredne promene koje je industrija izvrila po okolnim
selima.
Proces industrJjalizacije u ovom prostoru je izazvao i
neprestano izaziva znaajnu pokretljivost stanovnitva. To je
proces kojim se pomera neka linost ili grupa u prostoru ili
II drutvenoj strukturi. Zbog toga se razlikuje prostorna i
drutvena pokretljivost stanovnitva.
Migracije, ili prostorna pokretljivost stanovnitvlii, zapoele su u Boru jo od samog otvaranja rudnika. One su nekad
bile' jae a nekad slabije, ve prema prilikama, ali uvek su
bile brojne. Najvaniji njihov oblik jesu "dnevne migracije"
iz okolnih sela Bora u grad, i -iz grada u selo. Na primer, tako
linosti,

128

je stvorena itava jedna drutvena kategorija, tzv. seljaci

'industrijski radnici, koja je ovde veoma brojna. Drugi oblik
migracije su stalna doseljavanja u Bor. Samo "za poslednjih
deset godina dolo je u Bor novih stanovnika mehanik,im i
prirodnim priratajem 3 984, a to iznosi U' proseku godinje
oko 400 novih stanovnika".]) Prilikom doseljavanja iz udaljenijih krajeva, ovakvi doseljenici sretaju se ovde -i s izvesnim
tekoama ekoloke prirode. One se ne sastoje toliko u njihovom prilagoavanju novoj klimi, tzv. akliJ:,n.atizaciji, jer je
klima ovde dosta pogodna i zdrava, ve naroitu tekou predstavlja prilagoavanje organizma "belom dimu" i drugim
isparenjima iz rudnika. To je zaista dosta teko podneti, ali
kroz to mora da proe svaki doseljenik u Bor, iako ne uvek
. sa istim uspehom. Mnogi se, naime, 1;>rzo naviknu i dim im
mnogo ne smeta, ali ima jo vie onih koji ga teko podnose,
a nekima je tako nesnosan da nikako ne mogu da se na njega
'naviknu.
Pored prostorne, u Boru je veoma znaajna i drutvena
pokretljivost stanovnitva. Njome se menja poloaj linosti ili
grupe na drutvenoj lestvici; neke od njih se na toj lestvici
'diu,a neke sputaju, Na primer, ovde su vremenom izvesne
drutvene grupe nastale, pa su zatim potpuno iilele ili je
njihov uticaj sveden na najmanju meru: To vredi ne samo za
predstavnike stranog kapitala i "strane majstore" ve i ,za
itavu "ariju", ijoi se ostaci ovde jo samo pominju. Naprotiv, radnika klasa se uzdigla i zauzela "dominantan" poloaj.
Industrijalizacija je izazvala i izaziva mnoge promene i
, II pogledu ,,:socijalne kontrole" i u pogledu vrednosti ovoga
drutva.
'
"Socijalna kontrola" se sastoji u uticaju drutvenih grupa
i institucij a na linost da ona neto uini ili ne uini. Ali pri
tome ne treba zaboraviti da i uticaj pojedinih "rukovo9,ilaca"
ili "autoritativnih linosti" moe biti u ovom pogledu znatan, kao to se moe desiti i da jedna bolje, organizovana
grupa ili organizacija kontrolie nie i slabije. Naini na koje
se vri "socijalna kontrola" mogu biti veoma razliiti, kao
i sankcije koje je ,prate. Tako ona moe biti "formalna" ili
"neformalna", ve prema tome da li su oblici ponaanja li
nosti propisani zakonom, uredbom, statutom, pravilnikom, ili
su regulisani obiajem. U ovom poslednjem sluaju ona moe
l) Elaoorat Petogodinjeg plana, I, 58.
9 Bor i okolina

129

biti dosta efikasna, poto je reguliu propisi "koje svak zna"

i koji su srasli sa sredinom. Ali tu mogu da nastupe i izvesne
tekoe. Problem se, naime, sastoji u tome to ~ndustrija ne
trpi nikakvu boleivost i "neformalne" propise svodi na to
je moguno manju meru. Ona je racionalna organizacija proizvodnje i ivota, koja tei da sve prorauna i predvidi, pa i
ponaanje ljudi i kontrolu nad njima. Takva nastojanja se
ovde neminovno sukobljavaju sa razliitim obiajima i odnos'ima zasnovanim na emocijama, a to utie na mnoge linosti,
osobito one sa sela koje su se na ma koji nain uplele u proces industrijalizacije, da se do izvesne mere "podvoje", pa da
se kod njih i duplira socijalna kontrola. One, naime, moraju
da se ravnaju i da trpe sve oblike kontrole koje iziskuje industrija i red stvari koja ona donosi, jer im od toga u dosta
sluajeva zavisi opstanak; ali u isto vreme oni, voljno ili nevoljno, moraju da se upravljaju i po mnogim "neformalnim"
propisima sredine u kojoj su odrasli, jer e se u protivnom od
nje "otuiti'" i neminovno izgubiti u njenim oima. Otuda se
i deava da se neko u ~ndustrijskom preduzeu pokorava
svima "formalnim propisima" koji vrede za tu sredinu i u
njenim oima vai kao dobar i savesan radnik, a u isto vreme
u svojoj primarnoj grupi uestvuje na "pomanama". .
U ovom pogledu jo su moda osetljivija i tea pitanja
koja proces industrijalizacije izaziva u pogledu drutvenih
vrednosti ovoga kraja. Vrednosti - tj. ono u ta se veruje, to
se smatra korisnim da se unidi, ili za ta se treba rtvovati
- mogu biti line, drutvene i kulturne. Prve zavise od osobina i shvatanja same linosti, drutvene vrednosti obino
zavise od 'institucija i organizacija koje u drutvu imaju "dominantan" poloaj, a pored toga i svaka kulturna grupa ima
svoj poseban sistem vrednosti. Ove razliite vrste vrednosti
mogu da se poklapaju, ali i ne moraju; tavie, one ponekad
mogu ii u raskorak. Na primer, ono to je propisano ili vai
kao vrednost u nekoj instituciji ili organizaciji, to treba
uiniti ili ne uiniti, to "valja" ili "ne valja", moe kod li
nosti ili kulturne grupe da ima obrnutu vrednost, pa da je
"pravilno" uraditi upravo suprotno od toga. Ova i slina pitanja su od znaaja, jer od sistema vrednosti i socijalne kontrole dobrim delom zavise ne samo oblici ponaanja ve i
"drutvena atmosfera".
.
Znaaj procesa industrijalizacije u ovom pogledu je za ovu
lokalnu zajednicu osobit, i to ne samo u pogledu stvaranja

130

lr

. novih vrednosti i novih oblika drutvene .kontrole, kojih ovde

ranije nije bilo, ve i u pogledu stvaranja izvesnog "drutvenog minimuma na viem nivou", koji je zajedniki svima pripadnicima ove zajednice. Ta se kontrola i vrednosti smatraju
kao prihvaene od drutva i svako odstupanje od njih je
"devijacija". Sticajem drutvenih prilika ovde je "kodeks
normi i ponaanja" bio ranije dosta nizak, i tek industrijalizacija ga je prilino podigla. Ono to se ranije smatralo kao
uobiajeno i normalno u ovom drutvu danas to ve nije, pa
moe, izgledati i smeno. Na primer, "frenga" vie ne izgleda
kao neto normalno i obino u oima ove sredine, a izmenili
su se nabolje i postupci protiv tue imovine, ka:o tose mnogo
tota izmenilo najbolje i u pogledu shvatanja o odnosima izmeu polova i u pogledu ponaanja na radnom mestu i u
kui.

Industrija je nala svoje "kanale" da izvri snaan uticaj

i na okolna sela. Od njih su moda

najznaajniji poveanje

dohotka u njima i njihovo pribliavanje Boru preko trita.

Prema konkretnim ispitivanjima, poveanje dohotka seljaka u okolini Bora naroito se odrazilo na: "nabavku industriske robe za poveanje standarda iznad proseka (radioaparati, nametaj, tednjaoi, svileno rublje i arape), potom za
razne izdatke vezane za narodne i verske praznike (svadbe,
slave, pomane i dr.), i na kraju u pripremi materijala bilo za
stambenu izgradnju bilo za izgradnju ekonomskih zgrada",
dok pon.eto ovi seljaci i "tezauriu". Ali podaci takoe poka.zuju da: "naalost, nisu u istoj srazmeri porasli izdaci sela
za nabavku industrisldh proizvoda za obezbeenje proizvodnje u ratarstvu i stoarstvu, kao naprimer: vetaka ubriva,
plavi kamen, sredstva za zatitu bilja itd. Ukupni izdaci naih
sela u ove svrhe iznose svega 1% od izdataka za nabavku
jndustriske robe" .1)
Industrija je dalje svojim razvojem stvorila ovde ,;za samu
poljoprivrednu proizvodnju jedno od najpovoljnijih trita u
zemlji. Ovo novostvoreno Jrite je u velikoj meri uticalo
pozitivno na razvoj poljoprivrede i izmenu strukture poljoprivredne proizvodnje". Izmeu ostalog, ojaale su ili su se
pojavile nove kulture, koje su ranije "pokazivale izriito naI) V. Miloevi,
,~Razvitak," asopis

Promene u selima BOl'ske optine i uticaj Bora,

za drutvena i kulturna pitanja, br. 1, Zaje-

car, 1957, 59, 60.

~.

131

novih vrednosti i novih oblika drutvene kontrole, kojih ovde

ranije nije bilo, ve i u.pogledu stvaranja izvesnog "drutvenog minimuma na viem nivou", koji je zajedniki svima pripadnicima ove zajednice. Ta se kontrola i vrednosti smatraju
kao prihvaene od drutva i svako odstupanje od njih je
"d~vijacija". Sticajem drutvenih prilika ovde je "kodeks
normi i ponaanja" bio ranije dosta nizak, i tek industrijalizacija ga je prilino podigla. Ono to se ranije smatralo kao
uobiajeno i normalno u ovom drutvu danas to ve nije, pa
moe, izgledati i smeno. Na primer, "fr eng a" vie ne izgleda
.kao ne~to normalno i obino u oima ove sredine, ft izmenili
:su se nabolje i postupci protiv tue imovine, kao to se mnogo
tota izmenilo -najbolje i u pogledu shvatanja o odnosima izmeu polova i u pogledu ponaanja na radnom mestu i u

biti dosta efikasna, poto je reguliu propisi "koje svak zna"

i koji su srasli sa sredinom. Ali tu mogu da nastupe i izvesne
tekoe. Problem se, naime, sastoji u tome to .industrija ne
trpi nikakvu boleivost i "neformalne" propise svodi na to
je moguno manju meru. Ona je raCionalna organizacija proizvodnje i ivota, koja tei da sve prorauna i predvidi, pa i
ponaanje ljudi i kontrolu nad njima. Takva nastojanja se
ovde neminovno sukobljavaju sa razliitim obiajima i odnosima zasnovanim na emocijama, a to utie na mnoge linosti,
osobito one sa sela koje su se na ma koji nain uplele u proces industrijalizacije, da se do izvesne mere "podvoje", pa da
se kod njih i duplira socijalna kontrola. One, naime, moraju
da se ravnaju i da trpe sve oblike kontrole koje iziskuje industrija i red stvari koja ona donosi, jer im od toga u dosta
sluajeva zavisi opstanak; ali u isto vreme oni, voljno ili nevoljno, moraju da se upravljaju i po mnogim "neformalnim~'
propisima sredine u kojoj su odrasli, jer e se u protivnom od
nje "otuiti'" i nemi.novno izgubiti u njenim oima. Otuda se
i deava da se neko u dndustrijskom preduze u pokorava
svima "formalnim propisima" koji vrede za tu sredinu i u
njenim oima vai kao dobar i savesan radnik, a u isto vreme
. u svojoj primarnoj grupi uestvuje na "pomanama". .
U ovom pogledu jo su moda osetljivija i tea pitanja
koja proces industrijalizacije izaziva u pogledu drutvenih
vrednosti ovoga kraja. Vrednosti - tj. ono u ta se veruje,to
se smatra korisniIn da se uni.di, ili za ta se treba rtvovati
- mogu biti line, drutvene i kulturne. Prve zavise od osobina i shvatanja same linosti, drutvene vrednosti obino
zavise od 'institucija i organizacija koje u drutvu imaju "dominantan" poloaj, a pored toga i svaka kulturna grupa ima
svoj poseban sistem vrednosti. Ove razliite vrste vrednosti
mogu da se poklapaju, ali i ne moraju; tavie, one ponekad
mogu ii u raskorak. Na primer, ono to je propisano ili vai
kao vrednost u nekoj instituciji ili. organizaciji, to treba
uiniti ili ne uiniti, to "valja" ili "ne valja", moe kod li
nosti ili kulturne grupe da ima obrnutu vrednost, pa da je
"pravilno" uraditi upravo suprotno od toga. Ova i slina pitanja su od znaaja, jer od sistema vrednosti i socijalne kontrole dobrim delom zavise ne samo oblici ponaanja ve i
"drutvena atmosfera".
Znaaj procesa industrijalizacije u ovom pogledu je za ovu
lokalnu zajednicu osobit, i to ne samo u pogledu stvaranja

130

kui.

Industrija je nala svoje "kanale" da izvri snaan uticaj

i na okolna sela. Od njih su moda

najznaajniji poveanje

dohotka u' njima i njihovo pribliavanje Boru preko trita.

Prema konkretnim ispitivanjima, poveanje dohotka seljaka u okolini Bora naroito se odrazilo na: "nabavku industriske robe za poveanje standarda iznad proseka (radioaparati, name ta j , tednjaci, svileno rublje i arape), potom za
razne izdatke vezane za narodne i verske praznike (svadbe,
slave, pomane i dr.), i na kraju u pripremi materijala bilo za
stambenu .izgradnju bilo za izgradnju ekonomskih zgrada",
dok pon,eto ovi seljaci i "tezauriu"., Ali podaci takoe poka,zuju da: "naalost, nisu u istoj srazmeri porasli izdaci sela
za nabavku industrisldh proizvoda za obezbeenje proizvodnje u ratarstvu i stoarstvu, kao naprim'er: vetaka ubriva,
plavi kamen, sredstva za zatitu bilja itd. Ukupni izdaci naih
sela u ove svrhe iznose svega 1 % od izdataka za nabavku
industriske robe".1)
,
Industrija je dalje svojim razvojem stvorila ovde "za samu
poljoprivrednu proizvodnju jedno ,od najpovoljnijih trita u
zemlji. Ovo novostvoreno trite je u velikoj meri uticalo
pozitivno na razvoj poljoprivrede i izmenu strukture poljoprivredne proizvodnje". Izmeu ostalog, ojaale su ili su se
pojavile nove kulture, koje' su ranije "pokazivale izriito naI) V. Miloevi,

r
I

"Razvitak,"
ar,

asopis

1957, 59; 60.

Promene u seLima Barske optine i uticaj Bora,

za drutven~ i kulturna pitanja, br. 1, Zaje-

131

dine "tehnikom". To, dalje, znai formalizovanje drutvenih'

od~?sa, mehanizacij~ svih vidova materijalnog ivota, zamep.u.
socIJalJ?-e kontrole 1 vrednosti' onima koji su karakteristini
za "drutvo" mesto onih koje su osnova "zajednici". Neki iz
t?ga ~alj.e izvlae zakljuak da pod uticajem ovog procesa
ljudskI IVot postaje "vie izvetaen, a manje prirodan". Svi
se slau i u tome da je to veoma znaajan proces' tavie' neki
sociolozi smatraju da "proces .urbanizacije rur~lnog d;utva
. stvara novu epohu u ljudskoj istoriji i jedan je od najveih
z~okreta. u kulturnoj .is~or,iji i institucijama oveanstva". I)
S~gurno. Je, tak~e,daJe Jedan od glavnih i najlake uoljivlh
VIdova l pos~edI~~ ovog 'procesa racionalnija organizacija prosto:.a; ~rban:~acIJa .menJastrukturu i odnose u naselju na taj
nacI~ ~to tezI da vnJeg~.;re ~le~ente podes! i izgradi "popularnost, I da tako sto VIse ljudI stane na sto manje prostora.
Z~og .toga ona svakom naselju donosi. ne samo nove zgrade,
ulIce l ~,stambene zo~.e i bl~kove", ve i projektovanje novih
delova l rekonstrukCIjU star:th. Ona' donosi sa sobom i civilizac.i?u, tj. ~~mene u tehnologiji rada i u drugim oblicima materIJalnog ZIvota. Sve to ima snanog uticaja i na odnose meu
lj.~dima; kao 'i na njihove grupe i institucije. Ali se urbanizaCIJa ;na tome s.voI?e putu neminovno sreta sa "prirodnom"
Sre?I:r:o~ .~ela l njegovog drutva, koje ima ne saI710 drukiju
org~~I~~CIJU pr~~tora. ve' i drukija socioloka obelejapO~dzaJ 1 ulog~. hcnost! -:- ,i drukije "kulturno" naslee. Zbog
togazamena Jedne sredme drugom, one prirodne tehnikom
ne biva nik~d ~:~st~ i ne. ide glatko, niti se u tom pogled~
mqgu brzo Izvr~It! Izmene nekim propisom, pa ma sp. koje
strane. on dolazIO.

turalni karakter, dok danas ine veliki procenat u strukturi

formiranja dohotka" ovih seljaka. Tu posebno spadaju: ivinarstvo, svinj arstvo, proizvodnj a kr:t'nnog bilj a i sl. To sve
"pretstavlja nove grane koje su se razvile skoro 1skljuivo
pod uticajem trita ili stvorenih novih navika stanovnitva
u pogledu sopstvene ishrane," a svemu tome je uzrok proces
industrijalizacije. Na primer, pre zasnivanja industrije ovde
se proizvodio uglavnom kukuruz i penica, a gajili su se ovce
i goveda. Ti proizvodi su "sainjavali 95% istog dohotka
stanovnitva", dok mu se osnoyna ishrana sastojala "od brana i mleka". Ali vremenom se ovo stanje znatno izmenilo.
"Koliki je uticaj izmenjenih navika seoskog stanovnitva najbolje se vidi po tome to u proseku za ishranu jednog seoskog
stanovnika sada otpada godinje: 3,68 kg mesa od ~ivine,
7,15 kg mesa od prasadi i nazimadi, 17,07 kg mesa od tovljenika, 2,53 kg preraenog mesa, 2,57 kg ovijeg mesa i 5,67 kg
jagnjeeg mesa, ili ukupno po stanovniku 38,67 kg mesa."
Meutim, ove promene nisu ile ravnom erno u svim pravcima.
"Istbvremeno, godinja potronja masnoa po jednom stanovniku iznosi 11,81 kg, dok potronja mleka i mlenih proizvoda.
dostie 87 kg po stanovniku. Ali u strukturi ishrane rela.tivno
su malo zastupljeni industriski proizvodi, kao naprimer: eer ija potronja iznosi svega 1,3 kg, zejtin ija je potronja
1 !itar .... Struktura ishrane stanovnitva sadri danas i i
tav niz proizvoda gotovo ranije neupotrebljivanih, kao to su
proizvodi iz oblasti povrtarstva".l)
Proces industrijalizacije ipak nije imao jednak uticaj na
sva sela u okolini, pa ni na ona koja se nalaze u "gravitacionoj
zoni" Bora. U tom pogledu moe se tvrditi da visina dohotka
seoske porodice, kao i druge promene, "opadaju srazmerno
udaljenosti pojedinih sela od Bora".2) Isti je sluaj i sa promenama koje u ovim selima' izaziva proces urbanizacije.

~l

2. URBANIZACI.J A

I
Pod procesom urbanizacije sociolozi podrazumevaju dosta
razliite stvari. Uglavnom, svi se slau u tome da on znai
potiskivanje "ruralne" sredine "urbanom", tj. "prirodne" sre1) V. Miloevi,
2) V. Miloevi,

132

isto, 6l.
isto, 59.

. Sv~ S~ to .vidi i na pri~eru. Bora; proces urbanizacije u .

njemu. 1 o~o njega ne samo sto Ima d<?sta osobeno.sti ve. je i
~eom.a slozen. y t?m kom~leksuipak se istiu po svojoj vaznost! neka pItanJa, kao sto su: zasnivanje i razvoj samog
procesa urbanizacije u ovoj sredini, njegov uticaj u samom
Boru i njegovoj okolini, i smetnje na koje on ovde nailazi u
svome razvoju.
Proces urbanizacije se ovde razvijao dugo vremena sasvim
neplanski i skokovito. Prve zgrade koje su donekle bile razliite "od seljakih" podignute su u naselju Stare kolonije, i
to "od bondruka, a bile su oblepljene blatom". Posle dolaska
1)

H. E. Barnes, Society in Tmnsition, New York, 1939, 559.

133

>i
,f
Francuza zidane su zapadno od njih, u brdu, zgrade za "strane
majstore" i inovnike rudnika. Zbog dolaska sve veih masa
radnika bilo je potrebno da se stvore i nove "kolonije" za njih.
Tako je nastalo Severno naselje, a ono je "izgraeno sasvim
primitivno i gusto naseljeno". Vremenom se oko ovog naselja

razvilo i "malo naselje privatnih zgrada, i to bez ikakvog

plana i reda". Tu su se veinom naselili "iseljeni starosedeoci
iz Borske Reke", koje je otuda potisnuo rudnik. Uporedo sa
ovim naseljima zasnovana je ovde i "arija", koja se sastojala "uglavnom od krmica, trgovinskih i zanatskih radionica,
i tako je postepeno ali sasvim neplanski nikao ,Centar grada',
sa svim njegovim epencima i ruglom". Od 1928. godine je
poela izgradnja Nove kolonije, a neto kasnije i tzv. Junih
kasarni. Tek tu je otpoelo izvesno planiranje, i ono se sastojalo u tome "da se na to manjem prostoru smesti to vie
z~rada". Takvo stanje, u kome je "stambeno pitanje u Boru
u toku itavog njegovog razvoja bilo teko i nikad nije bilo
pravilno reeno", doekalo je i drugi svetski rat. Okup ator,
"u ubeenju da e iz rata izai kao pobednik", poeo je da
dovodi "urbaniste i vri izbor za novo naselje". Tako je na
etvrtom kilometru "poeo sa podizanjem higijenskih zgrada
za Nemce". Ali tek po osloboenju "pristupilo se intenzivnijoj
izgradnji i tako je dovreno naselje na Drugom kilometru,
izgraeno je novo naselje Staro selite i izgradile. se nove
134

zgrade sa svim potrebama udobnog stanovanja u svim naseljima, gde je to mogue".I)

Poto je bilo dosta prostora, a zidalo se. dugo vremena bez
ikakvog plana i kako je ko hteo i mogao, Bor se prilino protegao i dobio oblik koji ne odgovara savremenom razvoju
gradskih naselja. Iz toga je kasnije <izvuen konkretni zaklju-o
ak "da izgradnja stanova na periferiji i novim povrinama
placeva poskupljuje stambenu izgradnju, jer je u ovakvim
sluajevima potrebno graditi nove komunalne objekte: ulice,
vodovod, kanalizaciju, svetlo, zelenilo i sL". To je jedan od
glavnih razloga zbog kojih se nast.oji "da se u budue grad
ne iri, ve da se koriste placevi gde postoje komunalni objekti, a svega toga je krajnji cilj izgradnja Bora u savremeno
gradsko naselje."2)
Ali podizanje tih "komunalnih objekata" ovde nije nimalo
laka stvar. Pored ostalog, njega uslovljavaju ne samo "urbanistiko naslee" ve i ekoloki okviri. Uostalom, to se vidi i
iz poreenja Bora sa nekim drugim gradovima. Na primer,
u Boru "na jednog stanovnika doe 8 m 2 ulinog prostora,
a Kragujevac ima 23,60 m 2 ; .u Boru prosena irina kolovoza
iznosi 5 metara, dok je u Zajearu taj prosek 6 metara, pa je
injenica da su ulice u Boru u proseku ue nego to je to
najneophodnije". Uticaj dima iz rudnika naroito se odraava
na zelenilo u gradu. "I pored izvanrednih uspeha u ozelenjavanju naeg grada, mi se jo uvek naLazimo na posleqnjem
mestu po pitanju zelenih povrina u odnosu na jednog stanovnika. Naprimer, Novi Sad ima 10 m 2 parka po stanovniku,
Kragujevac 10,4 m 2 , Valjevo 32 m 2 , a Bor ima ispod 2 m2."~
J edna od tekoa za razvoj grada su i sami ekoloki uslovi
sredine. "Graevinarstvo u Boru ima vie tekoa u radu od
bilo kog drugog rada u Srbiji.. injenica je da najblia okolina ne pru~a lokalne graevinske materijale, kao pesak, oder, kamen i sL, ve da se sav taj materijal mora da transportuje sa znatnih razdaljina." Ovde tekou predstavlja i
"iskop za temelj" zgrada:. "Bor je uglavnom podignut na plitkoj andezftnoj osnovi, pa iskop temelja zgrada i iroki otkop
oduzimaju polovinu vremena potrebnog za njenu izgradnju."4)
l)
2)
3)
4)

Elaborat Perspektivnog plana, II, 53,54.

Isto, 66.
Isto, 73, 74, 84.
Elaborat Perspektivnog plana, II, 46.

135

Ali, i pored tih i slinih tekoa, nisu se alili napori da

Bor dohije stvarno izgled grada. U njemu se planski izgrauju
novd delovi i rekonstruiu stari. Istina, ima velikih razlika u
izgradnji i ureenju pojedinih njegovih deiova; u nekima su
od njih zgrade i ulice kao u nekom velikom gradu, dok u
drugima nisu to ni izbliza. To je i bio jedan od razloga, osobito l,l poslednje vreme, to se ovde sreta jedna specifina
pojava, tzv. stambene migracije. Izvesni delovi stanovnitva,
naime, idu iz jednog dela grada u drugi menjajui stanove,
i to se obino sele iz starijih "stambenih zona i blokova" u
ona novija i iz starijih zgrada u one koje su kasnije podignute, jer su one obino bolje smetene i imaju modernije
ureaje. U tim novim stambenim naseljima i stambeni prostor'
stanova je znatno vei. Na primer, jedna anketa je utvrdila
da prosean prostor stana u raznim delovima Bora izgleda
ovako:' Sever 32 m 2 , Centar 35 m 2 ,Novonaselje 36 m 2 i Staro
selite 42 m 2 Pored toga, ova anketa je pokazala da je "stambeni fond dotrajao u star'ijim delovima grada, a da su zgrade
u novijim' delovima graene posle rata, od kvalitetnijeg materijala i sa mnogo boljom opremom".!) Ovde je u dosta sluajeva re jo o jednoj injenici, koja je vezana iskljuivo za
Bor i njegov rudnik. Stariji delovi grada su obino vie izloeni dimu iz rudnikih postrojenja, kao i razliitim drugim
.isparenjima, nego oni koji se pruaju prema periferiji, osobito
prema etvrtom kilometru, a koji su podignuti u novije
vreme. 2) Zbog toga oni koji imaju neke mogunosti za to rado
naputaju stanove izloene uticaju "belog dima" i sele, se u
druge, gde toga dima nema iH ga ima manje.
Slino procesu industrijalizacije, i proces urbanizacije je
obuhvatio i obuhvata i okolinu Bo'ra. To se moe .videti kako
po nainu i materijalu od koga su u ovom prol,ltoru zgrade
zidane, tako i po izvesnim "komunalnim objektima, i nainu
ivota".
Po' selima bo.rske komune ima 6 934 stambene zgrade,
koje su podignute od razliitog materijala, i to: 1 322 od tvrdog, 1.073 od meovitog, 3379 od bondruka, a 1153 su brvnare. Elektrino osvetljenje ima 3950 zgrada. Svega 66
zgrada je "optenarodna imovina", dok u svima ovim selima
1) Anketa o porodici i stambenom pitanju 1960, Optinski
arhiv 'Bor, 2.
2) M. Lutovac, Rudnik i naselje Bor, Glasnik Sl1pskog geografskog drutva, XXIII,l, Beograd, 1953, 50.

136

li !

ima svega 20 domainstaya "bez svojih zgrada", a' u svega

23 Isluaja "ivi vie" porodica u jednom stanu.l ) Ali ova sela,
ne samo u' pogledu zgrada i materijala od koga su. napravljene' ve i u drugom pogledu, ni,su podjednako zahvaena
raznim vidovima urbanizacije. Prema tome u kojoj su meri
njome zahvaena, ona bi' se mogla podeliti u tri kruga.
Prvi ine radnika sela, kao to su: Krivelj, Otrelj, Slatina i Brestovac. U njima se veliki deo seljaka "orijentie na
motor i pokustvo" i rade po borskim pteduzeima kao. "polutani", tj. rade u industriji, a imaju i kue u selima. Po tim
selima "ve odavno je uobiajeno da se stambene zgrade podiu od tvrdog materijala; zgrade od bondruka prava su retkost".2) U njima se "zapaa veliko interesovanje seljaka za
sva komunalna i stambena pitanja".S) Pored toga, urbanizacijom su zahvaeni i drugi oblici ivota i kulture, i to se
ogleda kako u nametaju tako i u nainu ponaanja i promenjenim navikama, obiajima i vrednostima. Drugi krug ine
s~la:Zlot, arbanovac, Rgotina i sl., u kojima imadosta seljaka koji se "orijentiu i na zemlju". Mnogi od ovih, iako su
zaposleni u preduzeima II Boru, rade to kao sporedni posao
da bi to zaradili ii tako "zaokruglili" svoja imanja na selu.
Zbog toga u ovim selima ima gazdinstva razne vrste. Na primer, ima ih dosta koja su po svome karakteru nepoljoprivredna i iji "lanovi stalno rade van gazdinstva", i to po
pravilu u industrijskim preduzeima u Boru. Takvi se lanovi
"orijentiu na motor i pokustvo", kao i oni iz prv.og kruga
sela. Ali u ovim ,selima postoji dosta i meovitih gazdinstava,
koja imaju "lanova zaposlenih van gazdinstva i lanova koji
rade kao poljoprivrednici iskljuivo na sopstvenom gazdinstvu". Takvi se "orijentiu manje na motor i pokustvo, a vie
na zemlju". Ali pored nepoljopdvrednih i meovitih, ovde
dma i isto poljoprivrednih gaZdinstava, koja "nemaju la
nova stalno zaposlenih vangazdinstva".4) Ovo su sela udaljenija od Bora, pa je i uticaj urbanizacije, u svim svojim oblicima, u njima manji nego u selima prvoga kruga. Upravo,
moda ba zbog toga u njima najvie dolazi do proimanja i
1) Elaborat Perspektivnog plana, II, 87.
2) V. Miloevi, Promene u selima Borske optine i uticaj Bora,

"Razvitak", I,

Zajear,

1957, 59.

3) Elaborat Perspektivnog plana, II, 89.

4) Savezni zavod za statistiku; Popis individualnih

vrednih gazdinstava, 25.

poljopri-

novembra 1960., Beograd, 1960.

137

sukoba izmeu novina koje donosi urbanizacija i vrednosti

stare kulture. Trei krug ine sela kao to su: Tanda, Gornjane i sl. To su udaljena sela u kojima su gazdinstva mahom
sva isto poljoprivredna" i gde se uticaj Bora gotovo i ne
opa~. Kue u njima su veoma retko od tvrdog materijala, ve
se grade od bondruka, erpia, ili su obinebrvnare. Za ta
sela je "karakteristino da znatan broj do~ainsta~a nema
[zgraerie nunike a ni ubrita za stono l ~om~ce ~bre,
bunari su slabo os[gurani od neistoe, nepokrIveru su l neozidani; drvored~ pokraj puteva skoro i nema".l) Istina, ~va
kvih i slinih pojava ima i po selima prva dva kruga, ah su
one daleko rasprostra.njenije u se1ima treeg kruga.
Jo jedna crta, koja je velikim delom zajednika svima
ovim selima i predstavlja znatnu prepreku njihovoj urbanizaciji, a utie i na organizaciju drugih oblika dru~tvenog. i~
vota u njima, jeste "pojatarski sistem" stanovanJa. On Je l
danas reen po ovim selima, jo uvek u njima 2 541 domainstv0 2) irna ,;pojate i ivi u njima", tj. daleko od naselja
i saobraaja, upueno samo na sebe. tavie, i neka radnika
sela kao to su: Zlot, Krivelj, Brestovac, arbanovac i Me-,
tov~ica, jo se uporno dre svojih pojata. Istina, .i u. tim njihovim pojatama" opaa se poneka promena kOJu Je donela
urbani;~cija. Na primer, tu irna prilino pojata sa elektrinim
osvetljenjem, ali je u njima ostalo jo dosta onoga starog.,
2. AKOMODACIJA

Proces industrijalizacije i urbanizacije su uticali i neprestano utiu u pravcu poveanja sloenosti drutva u ovoj 10,kalnoj zajednici. To se vidi ne samo u pogledu raznih oblika
materijalne kulture ve i u pogledu oblika duhovne kulture.
Ali ni taj uticaj nije jednak, ni na pojedine delove pro,stora ni
na pojedine grupe u njemu. tavie, ni uticaj ~:r:dustrijal~zacije
ni uticaj urbanizacije ne idu uvek uporedo ruti se saSVIm poklapaju; prvi obino ide ispred drugog i obuhva~a iri prosto:.
Podruje borske komune o torne daje dosta prImera; ono Je
nejednako ne samo u ekolokgm pogledu ve i u ekonomskom
i sociolokom. Prema "drutvenoj atmosferi" ono bi se moglo
podeliti na etiri "sociolo~e zone" ili podruja.
l) Elaborat Perspektivnog plana, II,
2) Isto, 88.

138

89.

Prvo takvo podruje je "gradsko jezgro", tj. onaj deo

Bora ~~ji ini njegov Cent~r i vr:aselj~ koja. su p.odignuta "po
planu 1 potpuno na gradsIn nacm. Ta] deo lzgublo je ne samo
"seljaku" ve i "palanaku" fizionomiju" i ima arhitektonske
i socioloke karakteristike pravoga grada. Njegovi stanovnici
,su najveim delom doli iz drugih krajeva, a ukoliko su poreklom odavde, izmeali su se sa ostalima i nastoje da se od
njih ni po emu ne razlikuju. Odnosi i obeleja stanovnika
jednoga grada i "tehnike sredine" vrede i za njih. Drugi deo
ini "selo" u Boru i njegova starija naselja, koja su nastala
stihijski 1. u kojima se jo zadralo dosta "seljakog" i "palanakog". Pored ostalog, to se odraava u susedskim odnosima,
rasporedu i izgledu zgrada, i ivotu u njima. Njima je 'slina
periferija Bora i zaseoci koji povezuju Bor sa radnikim seLima u njegovoj neposrednoj okolini. Iz ovog podruja samo
pojedinci imaju po ataru svoje "pojate". Trei deo ine prigradska sela, tj. radnika sela koja su mnogim nitima povezana sa Borom; a naroito time to daju znatnu radnu snagu
njegovoj industriji. U tom prostoru nalazi se vie sela na
raznoj 'udaljenosti od Bora, pa se moe rei da na njih
industrijalizacija i urbanizacija nisu podjednako uticale. Ona
bi se samo'u tom pogledu mogle_podeliti na izvesne "krugove",
ve prema jaini toga uticaja. Cinjenica je ipak da taj uticaj
postoji, da je on jak, i da daje svima ovim selima zajedniku
fizionomiju, u kojoj irna 'dosta gradskih elemenata, ali jo vie
onih seoskih. etvrto podruje ine "ista sela", gde se uticaj
grada gotovo i ne opa~; ona ive potpuno ,;seljakim" ivotom.
Ova podruja imaju izvesne svoje socioloke osobenosti
pa se postavlja pitanje o odnosu tih osobenosti i nJihovom
uzajamnom uticaju. Izmeu ostalog, tu se postavlja i pitanje
akomodacije tih osobenosti izmeu sebe.
Akomodacija je takav drutveni proces u kome linosti
ili grupe nastoje da se prilagode jedne drugima da bi predV1idele, iskljuile ili svele na najmanju meru nesporazume i
sukobe meu sobom; one nastoje da mirno "koegzistiraju"
meu sobom. Akomodacija se najee zasniva na principu
"daj da dam", tj. svaka strana nastoji dil preinai svoje oblike
ponaanja ako to uini i ona druga. Ali se pri torne ne ,moe
tano izmeriti ta je jedna strana dala, a ta je primila. Ovo
vredi tim pre za ovakvu lokalnu zajednicu gde postoje etiri
prilino jasno izdvojena podruja u pogledu uticaja indu-

139

skije i .grada, a u nekima od njih, osobito u prva dva a do- .

nekle i u treem, izmeane su linosti koje pripadaju razliitim kulturnim krugovima.
.
Zbog toga se postavlja ne samo pitanje kako se u ti~.
~?drujima linosti akomodiraju jedna drugoj, ve kako to
:me D?-eu sobom i pojedine kulture. Te kulture mogu biti.
l stvarno jesu dosta razliite, ali se one nalaze u istom prostoru komune i u itom drutvu, pa zbog toga moraju da se
prilagode jedna drugoj. Takva akomodacija u Boru i njegovoj okolini moe imati, uglavnom tri oblika.
Prvi je paralelizam izmeu kultura. One postoje i razvijaju se naporedo, i to nezavisno ili veoma malo utiui jedna
na drugu. To se ovde moe dosta jasno pratiti u pogledu uticaja pojedinih kulturnih oblika izmeu sela i grada, kao i u
samon: Boru, izmeu kultura pojedinih drutvenih grupa.
Na pnmer, ovde se moe videti kako istu tehnoloku novinu
ili radnu naviku na dosta razliit nain primaju razne kulturne grupe. Ali to je moda jo jasnije u pogledu razliitih.
obliika "duhovne" kulture. Naime, neke se grupe jo uvek.
uporno dre svojih obiaja, meu kojima ima dosta preivelih, a neke ih lako naputaju. Moe se primetiti i razliit
stepen unutranje solidarnosti meu kulturnim grupama' ona
se odraava u stavu prema promenama i u raznim oblicima
drutvene aktivnosti.
Dru~i oblik je kulturna difuzija, koja se sastoji u meanju .
kultura l u procesu usvajanja modela ponaanja jedne kulturne grupe od strane druge. Jedan od znaajnih primera za
OV? je odnos :r:>rema "planiranju poroda". Posmatranje ove
pOJave pokazuJe da veina doseljenika, pa i onih iz krajeva
gde je ova pojava sasvim nepoznata i gde se deca jo uvek
smatraju za "blagoslov boji", prihvataju polako gledite da
je o~r.anienje raanja dece "pametna stvar". Oni su to prihvatih od domaeg stanovnitva, kojemu je ovakvo gledite
ve postalo tradicija.'
.
Trei oblik kulturne akomodacije je sticanje nove kulture.
To se ovde postie ili spajanjem izvesnih kulturnih oblika
koji ve postoje u nekim grupama, ili sticanjem novih kul~urnih .~bl~ka, kojih ranije ovde nije bilo, a koje donose
mdu~tnJahzacija i urbanizacija. Na primer, sa stvaranjem
rudm~a u 'Boru je dolo do itave invazije doljaka razliite
ku.lt1.~rne pripadnosti, ali ujednaen tehnoloki proces i ivot
u Istim ekolokim okvirima doprineli su da se stvori i nepre140

-,

'stario stvara neto novo u kultur-nom pogledu; to je zajedniko svima.

Proces akomodacije je preduslov za neke druge procese,
pa i proces asimilacije.
4, ASIMILACIJA

Kod ovog procesa dve ili vie linosti ili drutvenih

grupa uzajamno usvajaju izvesne ili sve modele ponaanja
jedna od druge, Zbog toga, iako se govori da je jedna grupa
asimilovala" drugu, nikad se ne deava da se to izvri jed~ostrano i Ba neka od njih nametne potpuno svoje oblike
ponaanja drugoj, a da od nje ne usvoji nita.
Bor je na prvom mestu meavina etnikih grupa. Pre
otvaranja rudnika 1903. godine nIje bilo tako; do tada je on
bio isto "vlako selo". Ti "Vlasi" su se ovamo dose1il~ "iza
-planine", imali su svoj jezik i svoje obiaje. Ali posle otvaranja rudnika, za veoma kratko vreme, sa njima su se u ovom
.naselju izme ali ljudi iz raznih' naih krajeva, a takoe
i stranci: Francuzi, Nemci, Italijani, esi, Maari, potom Rusi
i predstavnic,i raznih balkanskih nacionalnosti. Istina, u njemu
je bilo i "nacija" od svega nekoliko predstavnika, ali bilo je
i takvih koje su imale svoje "kolonije". Tokom vremena odnos
izmeu etnikih grupa se menjao; neke su se odseljavale ili
smanjivale, a u nekih se broj poveavao. "Vlasi" su se asimilovali sa Srbima; istina u kui jo govore svojim jezikom, ali
sve ree, dok su im svest i tradicija srpske.
Naroito se posle drugog svetskog rata nag~6 izmenila etnika slika Bora. Neke' etnike grupe i pojedini njihovi pripadnici su se prilagodili ovoj sredini i novim prilikama, dok su
druge odavde iezle. Na primer, nije ostalo gotovo nikakvog
traga od Francuza, a tavie, ni od njihovih "majstora". Gotovo bi se isto to moglo rei i za majstore italijan.ske narodnosti. Ostali su samo izvesni tragovi u meovitim brakovima, i to
je sve. Dosta predstavnika stranih nacija je napustilo Bor. To
se desHo i sa ruskim "belogardejcima", a i sa pripadnicima
nemake i maarske narodnosti, dok su se oni eke narodnosti
dobrim delom prilagodili i asimilovali, a zadrali su samo
svoj a stara prezimena. Ali to j e vreme kada su ovamo doli
',predstavnici drugih nacija, Hi se poveao broj nekih koje su
ovde i odranije bile poznate.
141

Prema -popisu od 31. marta 1953. godine, etnika struktura Bora izgledala je ovako:
Srbi
Hrvati
Slovenci
Makedonci
Crnogorci
N eopredeljEmi
iptari

10968
320
260
402
207
48
193
56
203

Bugar~

Vlasi
Turci
Ostali Sloveni
Ostali nesloveni

19
155
1413
SVEGA:

14244

Toga dana u Boru je bilo 8 204 muka i 6 040 enskih stanovnika. l )Meutim, prema popisu od 31. marta 1961. godine, etnika
struktura Bora izgledala je ovako:
Srbi
Hrvati
Slovenci
Makedonci
Crnogorci
Muslimani
Jugosloveni
iptari
Maari

Turci
Slovaci
Rumuni
- Bugari
Italijani
esi

Ostali

15768
284
226
622
179
253

48

271
80
23
24
4

283
20
14
397
SVEGA: _ 18 496

.
I) Za;rod za stat~st!ku NO sreza Zajear, Stanovnitvo pop~s,"!enost~, na:.?dnost~ t vrstama delatnosti - konani rezultati

POPIsa stanovmstva od 31. III 1953. godine, br. 2, Zajear, 1957, 7_

142

Toga dana u Boru je bilo 10 269 mukih i 8 227 enskih

stanovnika. 1)
U Boru ima i prilino Cigana, ali se oni prilikom statistikih popisa iskazuju kao pripadnici drugih nacionalnih
grupa, iako imaju svoj jezik i prilino se razlikuju od ostalih
po nainu ivota i oblicima ponaanja.
Ovde je proces asimilacije od posebnog znaaja pri meanju raznih etnikih grupa. Poto takvih grupa ima dosta, to
su i oblici ovoga procesa prilino brojni. Ali dubina ovog procesa, kao i obino, zavisi od vie inilaca: razlike u jeziku, u
religiji; u vaspitanju, itd.
Iako se za Bor-kae da se u njemu govori "sedam jezika",
jezik ne predstavlja u stvari neki osobit problem na putu
asimilacije. Jedan od razloga za ovo je i injenica to u Bor
dolaze ljudi sa raznih strana, koji govore razne jezike, ali
imaju sline ciljeve da tu nau svojim radom izvor
za opstanak. Postoji jedna posebna terminologija na radu sa
mainama i istim oruima, koju svi brzo naue i prihvate.
To su rei strune, i veliklim delom ostale su jo od prvih
majstora koji su se ovde doselili sa otvaranjem rudnika. Kasnije su drugi "majstori" dodavali ovom strunom fondu nove
rei, koje su se takoe odomaile. U poslednje vreme mnoge
strane rei se gube i zamenjuju domaim preko nove tehnike
inteligencije, koja je potpuno potisnula "stare majstore".
Religija ovde ima dosta malu ulogu. To nije nikakva nova
pojava. Domae stanovnitvo je po tome poznato od davnina,
a razvoj prilika samo je iao u prilog te pojave. "Vlasi" su
bili i ostali vie verni svojim obiajima nego crkvi. Ta inje
Iiica nije bez znaaja za to to, i pored svih nastojanja, katolika crkva meu njima nije imala ba nikakvog
uspeha.
tavie, i najmanji potez njenog prozelitizma izazivao je ovde
sumnje i ogoren otpor. To je bio sluaj nekad sa francuskim
eksploatatorima rudnika, koji su dovodili posebne svetenike
sa zadatkom da ire katoliku veru, a to je i kasnije bio, pa
i sada, sluaj sa katolikim "asnim sestrama". Na primer, kad
one posluujui u bolnici nekome bolesniku koji je V. agoniji
stave ikonu ili kakvu drugu katoliku oznaku u ruke, to redovno izaziva uznemirenost i komentare o tome kako da se
ljudi spasu od ove napasti.
1) Savezni zavod za statistiku, Rezultati popisa od 31. marta
1961. (u obradi), Beograd.

143

Sa porastom naselja i industrije 11 njemu,' uticaj religije

je nesumnjivo jo vie opadao. Taj proces se ubrzano nastavio posle drugog svetskog rata,' kada je crkva potpuno
odvojena od drave. Ali ipak to nije bio' u podjednakoj meri
sluaj sa sve tri religije; mnogo je jae opao uticaj. J?r~vo
slavne crkve i islama nego katolike crkve. To se vIdI l po
razliitom broju "verujuih" i "indiferentnih", kao i '"ateista",
'koje predvode njihovi predstavnici. Kod pravoslavnih i mu'slimana, i to kod onih "verujuih", ovo se naroito manifestuje
prilikom smrti i obiaja u ve'zis njom, dok prilian broj katolika obavlja i druge verske radnje po propisima svoje crkve.
Neobino je ipak to tou ovakvoj, religiozno indiferentnoj,
sredini sekta "subotara" ,ima izvesnog uspeha i pokazuje prilinu aktivnost. Oni se udaljuju od zvaninog hrianstva time
to su odbacili mnoge njegove dogme i tajne; ne rade subotom, i osuuju upotrebu sile. Ovaj uticaj je doao ovamo preko
Dunava iz VOJ'vodine i tu J'e naao za sebe prilino pogodnu
sredinu." "Subotar-i" odravaju dosta ive odnose sa om ma
u Zajearu, gde postoji njihova "zbornica", kao i sa "subotarima" u drugim mestima. U Boru kriju svoje uenje i sastanke, ali se njihovo pnsustvo i delovanje nesumnjivo osea.
Tako oniprotestuju protiv rada subotom, toga dana deca ne
idu u kolu, i sl. Ovde je jo dosta raireno i sujeverje. Belee
se sluajevi odlaska raznim vraarama u selo Bor ili u druga
sela po okolini, a zabeleeni su i sluajevi smenih vradbina
koje vraare nameu svojim rtvama, i to ne samo kad ove
trae od njih pomo u sluaju bolesti, ve i prmkom leenja
svojih "ljubavnih jada". K njima ne idu samo oni koji dolaze ovamo iz raznih krajeva, ve i poneko od onih koji su
u Boru odavno i koji inae tvrde da u ovako neto nikako
ne veruju.
To sve donekle usporava proces asimilacije, kao to ga
usporavaju i razlike u vaspitanju izmeu pojedinih grupa. Na
primer, kod nekih od njih ima dosta nepismenih, pa su njihovi pripadnici nepristupani uticaju tampe, koja u ovom
procesu ima znaajnu ulogu. To osobito vredi za ene, koje
su nosioci porodine tradicije, a u porodici se odvija proces
.socij alizac~je H.nosti.
Najvaniji oblik asimilacije u ovom prostoru ipak je asimilacija izmeu Srba i "Vlaha". U etnikom pogledu to vie
nije nikakav problem. I jedni i dTugi su Srbi, ali postoje ipak
izvesne kulturne razlike, koje dolaze do izraaja naroito u po-

144

gledu jezika. "Vlasi" Se kod svojih kua dre obino svoga

jezika,. a u razgovoru e inae goto'vo svi uvek rei: "Mi smo
Srbi, ali nam je maternji jezik vlaki." U samoj stvari, taj
se jezik ovde prilino petrificirao, i neki oVdanji strunjaci
tvrde da on ne broji vie od trista rei.
.
J edan od veoma 'efikasnih oblika kroz koji' naroito dolazi do izraaja proces asimilacije jesu tzv. meoviti brakovi.
tj. brakovi izmeu pripadnika razliitih religija i narodnosti:
Takvi su brakovi ti samom Boru dosta esti. Ranije je njima
stajala na putu verska forma braka, tj. crkveni brak, ali se
usvajanjem graanskog braka, posle drugog svetskog rata, ova'
smetnja otklonila. Ti brakovi su jedan od pouzdanih mostova
da se mnoge kulture i druge razlike izmeu pripadnika raznili
verskih, etnikih i kulturnih grupa izglade.
5. SUKOBI

Poloaj linosti' i u ovom drutvu zavisi od VIse ini1aca,

a meu njima su znaajni: njene bioloke odlike, poreklo,
ekonomska sredstva, funkcije, obrazovanje itd. Neke od ovih
osobina, u oima javnog mnjenja utiu na drutveni poloaj
linosti vie, neke manje, a neke opet ne utiu nikako. Pored
ostalog, tu lee i koreni izvesnih sukoba u ovom drutvu.
Pol i starost utiu samo donekle na poloaj linosti. Iako
je ena
. u pravima potpuno izjednaena sa mukarcem, kod
neklh drutvenih grupa u Boru ona je jo~ donekle zapostavljena. Tako ena ne moe da obavlja izvesne poslove u rudniku, ne samo zbog svojih biolokih osobenosti ve i zbog rasprostranjenog miljenja i predrasuda rudara da im ena u jami
donosi nesreu. Zbog' toga im je tamo pristup zabranjen, i u
tom pogledu svi su rudari istog miljenja. ena je optereena
inae i' dvostrukim radom, tj. ne radi samo u preduze u ili
na njivi ve i u domainstvu. Tu su zatim razne bolesti i poroaji, i to je uzrok to ih mnogi nerado primaju na posao
ili to njihov rad prilino potcenjuju.
Odnos prema omladini i starcima zavisi dobrim delom od
kulturnog; kruga kome oni pripadaju. Kod nekih grupa, na
primer, Siptara i pripadnika koji dolaze iz junijih krajeva,
starci se jo dosta cene i potuju. Ceni. se osobito njihovo ivotno iskustvo. Ali kod nekih grupa u samom Boru stvar stoji
obrnuto; vie se ceni mladost i mladalaki elan. Porodini i re10 Bor i okolina

145

ligiozni poloaj neke linosti ne igra u ovom dr~tvu ~ikakvu

ulogu. Ono je mlado, jo prilino nepovezano, l u nJemu se
ceni ono to se vidi i to se ima u danom trenutku, a ne vrednosti koje su prole ili neke uspomen~. o~ koji~ se ne i~i.
Ali zato funkcija koju neko obavlja, kao l matemJalno stanJe
linosti ima ovde veliki znaaj. Naroito se cene pozivi stru
njaka, ~sobito inenjera i lekara. Iako se izvesne njihove mane
kritikuju, ipak su ova zvanja neobino cenjena, i .~o se. p~
kazuje u raznim vidovima; a jedan od razloga za to Jeste l Vl~
sina primanja. "Raspon plata po tarifnim pravilnicima ..reg~
lisan je tako to su postavljeni odnosi izmeu kategoriJa Vlsokokvalifikovanih radnika i nekvalifikovanih radnika kao
22:1 odnosno slubenika prve kategorije i nekvalifikovanih
'r~dnika kao 33:1." Pp tom "kljuu" se uglavnom vri i "raspodela vika, 'ekstra-vika i premije izmeu etiri kategorije
radnika i slubenika".l)
Ali to ipak ne znai da.su u vezi s ovim vanim pitanjem
ujednaena miljenja u Boru. tavie, u tom pogledu .~o.sto~e
razliita shvatanja iji su koreni dosta duboki. "Po mIsiJenJU
ne malog broja radnika - sve to je kancelarija, pisanje, opta organizacija itd.ocenjuje se kao neto nepotrebno ili ~a.o
neto ne mnogo znaajno. Kod kvalifikovanih i visokokvahflkovanih radnika ovaj odnos se izraava u drukijem vidu
u vidu priznanja potrebe i znaaja ra<;la slubenika i stru
njaka, ali i u zahtevu. za izjednaenjem vred~osti ~j-i.hovog
rada sa radom strunjaka - pa primer, zahteVI kvaliflkovanih radnika da se izjednae u zaradama sa tehniarima."
Mnogi su takoe ubeeni da postoje "privilegije strunjaka
koje katkad deformiu odnose u kolektivu. Tu ~e. obino ~e .
radi samo o platama ve i o privilegovanom polozaJu na SVlm
linijama. Naveemo samo neke privilegije slubenika, koje se
kritikuju kroz pitanja radnika: slubenici nikad ne ekaju na
lekarski pregled; i za njih i za lanove njihovih porodica nema
tekoa da dobiju banjsko leenje; mogu uvek da napuste
~adno mesto zbog privatnih poslova, idu na odmor iskljuivo
u letnjoj sezoni; na izlazu iz preduzea niko ih ne pretresa
i. t. sl.'(2) Jo je naroito "predmet kritike premijs~i sistem
koji obuhv.ata oko 300 ljudi u Boru", i takav stav zaUZIma ovde
1)

Referat o aktivnosti drutvenih organizacija, 1960, Arhiv,

SSRN, Bor, 4.
. . 2)'

146

"prilian

broj radnika". Ali strunjaci su u ovom pogledu

i mnogo se ne osvru na sve to, pa se istie i razlog "da,
ako bi se iz primanja ovih ljudi iskljuila primanja u obliku
premija; onda se moe oekivati da e oni reagovati, jer se
verovatno nee pomiriti sa tim da im se primanja umanjuju,
a drugi e se pomeriti u druga preduzea, i to u prvom' redu
inenjeri." Zbog toga je to problem, poto "potrebe preduzea
za strunim kadrovima jo uvek nisu zadovoljene. Taj je problem utoliko ozbiljniji to su ljudi od momenta uvoenja premij skog sistema, kao takvog, navikli da na njega gledaju kao
na sastavni deo primanja."I)
vrsti

Oni koji postavljaju takva pitanja i koji se ne slau sa'

ovakvim razlozima obino to ine "sa pozicija oveka koji se
nalazi u najamnom radnom odnosu, sa. pozicija oveka koji
osea da prema sebi ima neku vlast, od koje kao od svake
vlasti treba uzeti veu platu i izboriti se za bolje uslove ivota." To dalje navodi na zakljuke da "iako je najvanije
ukinuti bazu najamnog radnog odnosa u proizvodnji, to jo
ne znai ukinuti i najamni radni odnos kao shvatanje, kao
ideoloki i psiholoki stav". Takav stav se obino .sreta kod
radnika sa manjim dohocima, a to su nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici koji se jo nalaze i "pod uticajem izvesnih situacija koje mogu da pothranjuju shvatanja tipina za
najamni radni odnos. Pre svega, oni oseaju da su u kolektiv
uneli tako malo znanja i strune vetine da ih je vrlo lako zamenitidrugim radnicima. To kod njih izaziva oseaj nesigurnosti. Zatim, to su ljudi koji u stvarnim proizvodnim odnosima
najee imaju prema sebi ne radniki savet, nego predradnika, nadzornika ili poslovou. To su pak ljudi koji esto vre
svoJe funkcije na dosta surov i grub nain." Kod onih meu
ovakvima koji imaju svoj posed na selu taj inilac dobrim
delom "objanjava odravanje ovakvih shvatanja. Na .svom
. posedu oni rade samostalno; u drutvenu proizvodri.ju, bar
u prvim fazama rada, oni ulaze da skupe to vie dopunskih
sredstava za poboljanje linog standarda, pa se tako i postavljaju - trae mnogo vie: platu, odelo, mantile, izme itd.
i kritikuju sve one koji im to ne daju. "2)
1)

Referat o aktivnosti drutvenih organizacija, 1960, Arhiv

SSRN, Bor, 5.
2)

Isto, 4.
lO'

Isto, 6, 7.

147

 Razlika u drutvenom poloaju zasnovana na strunosti

i funkoiji pojavljuje se i u drugim oblicima. "Kod nekih privrednih organizacija vri se otputanje radnika pod raznim'
motivima, u stvar,i, to je osveta zbog suprotstavljanja izvesnim .loim postupcima: pojedina:ca u preduzeu. U veini sluajeva, dati otkazi sa formalne strane su zakoniti, ali njihovi
motivi, kada se stvarno analiziraju, ne idu u prilog ni zakonitosti ni ovenosti, jer su ovakvi otkazi esto odraz samo:ro~je i nehumanih postupaka pojedinaca. Pored toga, ima slucaJeva da se na radnike vri pritisak zbog toga to su se oni
suprostavili izvesnim nepravilnostima u preduzeu, te struni
rukovodioci, koristei se svojim poloajem, takve radnike premetaju sa jednog posla na drugi pod mnogo gorim uslovima
i sa manjim tarifnim stavom, tako da su pojedinci usled takvog.odn.osa bili prinueni da sami raskinu radni odnos. U graevmskIm preduzeima ima takoe pojava da se otkazi daju
radnicima li vreme kada nastupa puna sezona u graevinar
stvu, navodno zbog toga to se ukidaju izv esna radna mesta,
a sutradan se trai nova radna snaga .... "1)
,
,
, ~li ima nep~avilno~ti ne samo, kod privrednih organizacija
vec 1 kod radmka. "Cesti neopravdani iz ostanci pojedinih
radnika oi nedisciplinovanost u radu znatno utiu na blagovremeno i pravilno stvarenje proizvodnih zadataka i obaveza
a samim tim remete i normalne odnose u kolektivu. Pored
nediscipline, nekorektnog odnosa prema drutvenoj imovini
zakanjavanja na posao, nepridravanja higijenskih itehni~
kih propisa na radnom mestu, izazivanje svaa sa ostalim
lanovima kolektiva imaju za posledicu remeenje unutranjih
odnosa u kolektivu."2)
Sve ankete preduzea u cilju ispitivanja ,ovih oi slinih
odnosa pokazuju da je vetina sa kojom se neki posao obavlja
osnova za odreivanje visine plate, pa i poloaja u drutvu.
U tome se gotovo ,svi slau, ali se ipak dosta esto smatra da
su svi radnici u izvesnoj meri jednaki, jer imaju "iste stomake", pa prema tome i iste bioloke potrebe. Tu lee koreni
shvatanja da i razlike u izvorima za ivot ne bi trebalo da
~u m~ogo velike. Zbog toga se uvek prilikom diskusija ili resavanJa o tarifnim pravilnicima ili kakvom nagraivanju u
znatnom broju pojavljuju branioci "teorije jednakih stomaka".
I) Izvetaj

1960, 24, 25.

2)

148

Isto, 26.

o radu Optinskog sindikalnog

vea za

Ova teorija se u krajnjoj liniji svodi na izvesnu "uravnilovku"

u nagraivanju ne samo izmeu raznih kategorija-radnika ve
i izmeu njih i tehnike inteligencije. Nasuprot ovima, ima
dosta pristaHca i "teorije kreativnog rada", koje istiu znaaj
kvaliteta i vrednosti rada.
Prilian broj radnika uva svoje "dostojanstvo" i o tome
govori sa izvesnim patosom. Evo, na primer, kako u jednom
kolektivu obian radnik kritikuje postupke svoga upravnika:
"Upravnik u ovom naem kolektivu odnosi se prema radnicima kao da mi ne ivimo u sklopu radnikog upravljanja nae
zajednice, i kao da se kod nas ne izgrauje socijalizam, i kao
da ova naa sloboda radnog oveka nije kotala mnogo rtava, da bi se on oslobodio eksploatatora i bezdunika radnike klase. Ovakvi postupoi jednog rukovodioca nisu svojstveni
naem drutvenom ureenju; ovo se' inilo prema radniCima
u vremenu kada su sredstva za proizvodnju bila u vlasnitvu
privatnika i kapitalista, a mi znamo da su kod nas, sredstva
za J?roizvodnju ,opta drutvena svojina. Nestalo je eksploatacije oveka nad ovekom u naoj zemlji, nestala sila manj,ine nad veinom, na radnik ne zavisi od vlasnika privatne
proizvodnje; zakon prirode vlada i kae da manjina mora da
se pokori veini ... " Na istoj toj sednici, drugi radnici toga
kolektiva tvrde' da je "rukovodilac doao pijan u preduzee",
da je "legao da spava onako u napitom stanju", i da je malo
zatim "bdo u dubokom snu". Jedan opet tvrdi da mu je rukovodilac pre ovog "spavanja" rekao da "u ovom preduzeu
nema mesta za njega dok je on upravnik i da trai mesto gde
zna". Neki su opet izneli da je upravnik prema njima postupao "neoveanski", da im je "pretio silom", pa je jednome
i oca vreao i nazvao ga, "budalom", iako je "moj otac ue
stvovao u trajkovima za vreme stare Jugoslavije, gde su mu
upati nokte andari, te upravnik i postupa prema meni tako
jer njega ova sloboda i demokratija nita i ne kota".I)'
,
Ali nisu samo razlike u platama razlog za raspre i sukobe.
Ima i drugih stvari koje se kritikuju i osuuju.' Na primer,
osobito se lako kritikuju i veoma su nesimpatinE: osobine kod
nekih strunjaka: nadmenost i "dizanje nosa". Protiv takvih
je gotov da negoduje itav kolektiv, pa i onda kad oni obavljaju dobro svoj posao, samo ako tom prilikom "dolazei ni-

1959, Bor,
I) Zapisnik sednice Sindikalne konferencije u Boru, 4.

1959, Arhiv Optinskog sindikalnog

vea,

marta

Bor, 2, 3.

149

kome se ne javljaju, niti hoe da govore sa nekim" .1) Mnogo

ne mare ni one koji se prave "mnogo pametni", pa o svemu
imaju svoje miljenje, stalno govore ta su videli "u inostranstvu" ili istiu svoje poznavanje ivota u velikom gradu.i
otmenom svetu. Meu strunjacima ima ih prilino koji mnogo ne kriju ove svoje osobine i shvatanja. Dosta su este i
ra.spre oko "honorarnog rada" i menjanja stanova. Mnogi
smatraju da u tom pogledu nisu u istom poloaju sa stru
njacima i onima "koji su povlaeni".2)
VI

DRUTVENA PITANJA

Svaka lokalna zajednica ima svoja drutvena pitanja i ta

pitanja u njoj imaju uvek neega posebnog, zbog ega treba
iznalaziti potrebne mere da bi se ona reila. Tako je i u Boru.
Na primer, u njemu je jedno od pitanja zapoljavanje enske
radI).e snage. To dolazi otuda to su ovde razvijene uglavnom
one industrijske grane koje trae muku' radnu snagu, a priliv takve radne snage je uvek znatan i iz okolnih sela i iz
drugih krajeva. Zbog toga su od najveeg znaaja "ulaganja
u lokalnu industriju da bi se na taj nain reilo pitanje zapoljavanja ena, invalida rada i radnika koji su iscrpeni tekim fizikim radom i ne mogu da daju odgovarajui dopri-nos u Borskom rudniku, ve im vie odgovara zaposlenje II
lokalnoj industriji". I) Drugo takvo pitanje je sprovoenje u
ivot "smernica da se pridoli radnici prethodno upoznaju sa
organizacijom rada, procesom proizvodnje.i zatitnim merama
na radu". To nije nimalo lako, iako tako moda izgleda nil
prvi pogled, i to zbog toga "to neka preduzea te smernice
ne sprovode u ivot, tako da novi radnici ponu stvarno da
rade na vlastiti riz,ik, a pogotovu kada se uzme u obzir da
dobrim delom nova radna snaga potie sa sela . .Ali i da nije
sa sela, sama promena radne sredine ima svoga odraza l).a
radnu sposobnost oveka".2)
Slinih pitanja sa izvesnim "lokalnim koloritom" ima ovo
drutvo veoma mnogo. Ali razume se, ona za njega nisu sva
od iste vanosti. Nekq. se od njih pojavljuju ee, neka ree,
sa proirenog plenuma Optinskog sindikalnog
25. mart 1960, Arhiv Optinskog sindikalnog vea, Bor.
2) Izvetaj o radu kadrovske slube u periodu od 1. januara
,do 31. decembra 1958, Arhiv Optinskog sindikalnog vea, Bor.
1) Zapisnik

vea,

I) Kolektiv br. l, 9. januar 1959, 3.

2) Zapisnik sa proirenog plenuma Optinskog sindi1i:alnog vea
u Boru, 25. marta 1960, Arhiv Optinskog sindikalnog vea, Bor.

151

dok su druga poneka, opet, stalna briga ove zajednice. Od tih

stalnih problema ipak se svojom teinom i vanou istiu
pojedini, koje posebno treba ispitati.
l. STAMBENO PITANJE

Problem stanovanja u Boru je dosta teak. ,

Prema jedl.loj anketi na kraju 1960. godine, grad je i~ao
4301 porodicu; te su porodice koristile 3870 stanova, po;rrsme
131670 m 2 Ovo je bio "ukupan stambeni fond bez obzlra na
sektor svojine, a prosek po jednom stanovniku iznosio je
8,1 m 2 stambene povrine".
Ova anketa je takoe' pokazala da je u Boru tada bilo:
1.
2.
3.
4.

Posebnih soba 617 koje koristi 69t porodica;

Jednosobnih stanova 1988 koje koristi 2086 porodica;
Dvosobnih stanova 1 064 koje koristi 1 268 porodica;
Trosobnih stanova 202 koje koristi 256 porodica;

To j~, dalje, znailo da je ve6i broj porodica nego stanova, tj. 431 porodica stvarno nema stana. Te su porodice bile
u "sustanarskim i podstanarskim odnosimll prema davaocima
stanova", a najvie ih je bilo u jednom odeljenju ili u jednosobnim stanovima. Anketa je dalje pokazala lIda samci koji su
zauzeli porodine stanove, kao li dobar broj porodica, uzimaju
podstanare na utrb komoditeta svojih porodica ..... " Izdavanje stanova u zakup od strane privatnih vlasnika predstavlja poseban problem. Izvesne lokalne okolnosti dovele su
do toga da su privatni vlasnici vrili "naplatu visokih stanarina". Pored toga, podstanari, koji su prinueni na takvo
reenje stambenog pitanja, izloeni- su nezgodama u vezi sa
odravanjem higijene i ostalim potrebama, jer se "radi o zgradama zastarelog tipa, kojima vlasnici poklanjaju slabu
panju".
Dalje je ova anketa pokazala i druge nezgode stambenog
,pitanja: "Nedovolj'an stambeni prostor, slaba funkcionalnost
stanova, nedostatak elektDinih ureaja, glomazan i neprakti.an nametaj, to sve objektivno oteava voenje domacmstva i uslovljava povlaenje ene sa pozicija koje bi mogla
da zauzme u privatnom i drutvenom ivotu. Meutim, za ovo
postoje i neki drugi razlozi. Deava se da i sama ena teko
152

usvaja nove navike u organizaciji rada u kui, u nainu ishrane i obavljanju drugih poslova. Nepoverljiva je prema novina'ma i, ~sto i neproveravajui ih, rasipa svoju energiju radei
na stari nain. Odnos lanova porodice prema poslovima u domainstvu jo nosi peat starih navika i obliaja. Stara podela,
pokojoj je obavljanje kunih poslova iskljuivo dunost ene,
zadrala se u najveem broju domainstava, i kad ena privreuje, nije retka pojava da joj je mu gost u kui.',I)
Zgrade su u Boru veinom prizemne; takVih ima: 885 ili
preko 88 %, dok jednospratnih ima svega 115, a dvospratnih i
trospratnih svega 8. Starost kua je razliita, i to se vidi QZ
ovog pregleda:
Godina zidanja
stanova
1901 1941 1946 -

1940.
1945.
1957.

Ukupno:

Broj
stanova

1.984
391
1.157

56,54
10,27
33,19

3.527

100

To, dalje, znai da je najvei broj kua podignut u vreme

kad je u Boru "gospodario' strani kapital". Te zgrade ne samo
to su najstarije ve je "stambeni fond izgradnje od 1901. do
1941. godine vrlo primitivno i slabo graen, tako da je jedan
deo zgrada izgraen od starog materijala, od zgrada koje su
seljene iz Borske Reke". Oko polovine tih zgrada ;,ne odgovaraju za stanovanje i dotrajale su, te bi opravke vie kotale
nego njihova .sadanja vrednost".2)
Ali st~mbeno pitanje se ne postavlja podjednako za sve
stambene kategorije. "U jednosobnim stanovima smetaj E!tanovnika je veoma kritian''', u njima "prosek korisne stambene
povrine na jednog stanovnika iznosi svega 3,03 m 2 ". Veina
ovakvih stanova je "graena ranije i bez potrebnih nuzprostorija" I u njima se "broj lanova porodice stalno uveava",
a "im;;t dosta i sustanarskih odnosa". tavie, ima predgraa
u Boru gde na njih otpada "jedna treina od ukupnog broja
l) Anketa o prodici i

stambenom pitanju, 1960, Optinski

arhiv, 2, 3.
2) Elaborat Perspektivnog plana, II, 55.

153

lanova".I) Cinjenica je takoe da u "stanovima iz nude, po-

sebnim sobama i jednosobnim stanovima ive brojnije porodice, tj. vee porodice stanuju u manjim stanovima i so"'
bama".2)
Stambeno pitanje ovde oteava ne samo priliv novog.
stanovnitva ve i sama [zgradnja Bora i "samovlasna u.seljavanja". "Nove zgrade se podiu na mestima gde su ve postojale zgrade, a koje su zbog dotrajalosti, a i' prem~ urbani:
stikom planu, morale da se rue, pa su se stanoVI morah
prvenstveno obezbedili stanovnitvu iz poruenih zgrada."
N eki su smeteni "i po upama i podrumima, dok se te zgtade
ne zavre", ili kad dou u Bor i ne mogu se bolje smestiti
ve "sa porodicom stanuju u po jednom odeljenju bez ikakvih
pomonih prostorija." Drugi ope "stanuju U, samakim zgradama u zajednici sa samcima, gde nemaju potrebnog odmora
i komoditeta ni radnica, ni samci, niti pak porodice. Vei broj
()vih radnika samovlasno se uselili u samake sobe, a nemaju
nikakvog reenja za useljavanje". Malo su bolje stambene
prilike onih doseljenika "koji su se naselili u okolnim selima
u privatnim zgradama od kojih veina ne odgovaraju ni po
prostoru ni po higijenskim uslovima".3)
Ali pojedini stanari i svojim navikama i nehatom doprinose pogoranju stambenih prilika. To je naroito sl~~aj s~
stambenim barakama, u kojima stanuju mahom radIll:cI kO]1
su f,na prolazu i privremeno" u Boru. "Za sme~a~ oVIh .~ad
nika ne moe se rei da je dobar, jer nam radmcI stanuJu u
ve dotrajalim barakama. Istina, u raspoloivim mogunostima
istoa samih prostorija odrava se ,dosta dobro, ali kad bi
svaki na radnik poveo V'ie raunl,l i o linoj higijeni, onda
bi imali jo bolji smetaj. Sve barake se redovno kree, podovi peru, posteljina se menja na vreme, ogrev za samce je
obezbeen ali bi sami radnici trebalo da povedu vie rauna
o krugu o'ko barake, da isti ne zagauju izmetima i raznim
'otpacima, kad ve za to postoje odreene prostorije. Kako su
nae barake ve dotrajale, od drveta su, time je takoe dotrajala i elektro-instalacija. I pored upozorenja, neki nai

radnici jo uvek koriste vie reoa na jednoj liniji radi raznih

kuhinja, te tako moe doi do kratkog' spoja, a time i do po:ara u barakama."I)
Sve to pokazuje da u pogledu stambenog pitanja 'u Boru
ima prilin problema, koje treba reiti. tavie, neka od njih
su veoma hitne prirode, kao to je "reenje pitanja stanovnika
koji su smeteni u drvenim barakama", zatim "iseljavanje porodica koje stanuju po sobama sa samcima", kao i' iseljavanje
stanara iz baraka i zgrada "od bondruka" ili iz zgrada koje.
treba ruiti da bi se na njihovom mestu izgradile nove
zgrade. 2) Ima i drugih problema, kao to su: "sustanarski odnosi", nehigijenski stanovi, "stanovi iz nude", a problem su
takoe i "samaki stanovi". Problem predstavljaju i navike
pojedinih kategorija 'stanovnika koji "uvaju drva i ugalj u
spavaim sobama" ili "cepaju drva u sobi i hodniku'?) i to u
novim zgradama.
2. VASPITANJE

Problem vaspitanja podmlatka u samom Boru dosta je

sloen, ve i zbog toga to je njegovo stanovnitvo sastavljeno
"od svih naih nacija i nacionalnih manj-ina, koje ipak imaju
neke osobenosti u pogledu mentaliteta, navika i socijalnog
sastava", a u njemu ima jo i prilino stranaca. Pored toga,
pre rata je ovde bilo veoma malo kola, ak i osnovnih, pa su
se "domai kolovani ljudi mogli na prste izbrojati". Zbog
toga se ovde, kada je re o kolstvu, uvek istie da se u pogledu vaspitanja omladine posle drugog svetskog rata "moralo poi od poetka i da prilike od kojih se polo nisu bile
- nimalo ruiaste .... Od stare Jugoslavije dananja komuna
je nasledila jedino 14 etvo:rorazrednih osnovnih kola, bez
dovoljno kolskih prostorija, uila i nastavnog kadra. Sam Bor
je imao jednu jedinu etvororazrednu osnovnu kolu sa svega
6 uitelja. U njemu od ostalih kola i kulturno-prosvetnih
ustanova stvarno nije bilo ni traga, sem jednog bioskopa".4)
1) Izvetaj o radu Sindikalne podrunice Graevinskog preduod 1. novembra 1958. do 1. decembra 1959

zea "Rad" u vremenu

.1) Isto, 57.

2) Isto, 60.
3) Izvetaj

o radu kadrovske slube u periodu od 1. januara

do 31. decembra 1959, Arhiv Optinskog sindikalnog vea, Bor.

154

Arhiv Optinskog sindikalnog vea, Bor.

'

2) Elaborat Perspektivnog plana, II, 61.

3) Kolektiv br. 315, 26. februar 1954, 2.
.1) Izvetaj o stanju i problemima kolstva i prosvete na podruju Optine za 1960, Arhiv Optine Bor, l.

155

Ali usled- vremena i ratnih razaranja prqpalo je mnogo ta

i od ovoga. "Pojedine kolske zgrade propale su i ,razruen,e,
a druge su ostale bez inventara, nedovoljno uila i struJ;l,og
~adra; kolska mrea je bila nerazgranata i nepristupana
svoj dorasloj kolskoj deci, sela u mraku, bez elektri~nog
Qsvetljenja, bez puteva, narodnih knjinica i itaonica, bez
ikakvog kulturnog ivota."'1)
Zbog toga se posle rata moralo zaista "poi, iznova, jer
n.ovo drutvo, socijalistiko, drutvo, trai graane, irih, vidika, bogatijeg znanja i ire lmlture".2) To je vreme kada se
ovde prtstupilo izgradnji "kolske mree", gde se "vodilo rauna da ona ima takav raspored da deca do osnovnih kola
ne prelaze vie od 4 km."3) Vremenom je ovde "mrea osnov-o
nih kola uspela da obuhvati svu doraslu decu od 7 do 11 godina obaveznim kolovanjem".4) Otvorene su i druge kole:
stru~ne i kole za odrasle, tako da je "broj odeljenja u kolama
kao i broj uenika i nastavnika u njima u stalnom porastu".5)
Osnovane su i druge kulturno-prosvetne ustanove, kao
to su ,,9 kulturno-prosvetnih i umetnikih drutava, od kojih
3 u gradu i 6 na selu, radniki univerzitet u Boru, narodni
univerzitet u Boru i' 5 narodnih univerziteta u selu, jedan
bioskop u Boru i etiri na selu, jedna biblioteka u Boru sa
svojim filijalama na Drugom kilometru, Starom Selitu i Severu, i 13 narodnih knjinica i itaonica na .selu".6) Rad i smetaj biblioteka i knjinica vidi se i iz izvetaja jedne komisije
"koja je izvrila obilazak svih sela i koja je konstatovala da
gotovo svuda postoje honorarno plaena lica koja vode biblioteke, ali da je knjini fond pojedinih biblioteka mali, da
je negde suvie mali broj lanova biblioteka i da su biblioteke
u nekim selima smetene u vrlo nepovoljnim prostorijama.
Na primer, biblioteka u Rgotini raspolae vrlo oskudnim inventarom - nedostaje joj orman za knjige; u Slatini nema
pogodne prostorije za biblioteku - ista je smetena u jednoj
prostoriji Mesne kancelarije; u Brestovcu prostorija biblio1)

Isto, 2.

2) kolstvo

Optine Bor, 2.
3) Isto, 3.

kulturno-prosvetni rad u Borskoj optini,

4) Brojni pregled kola na podruju Optine Bor, 1961,

Arhiv

1) Izvetaj

Arhiv

Optine Bor, 6.
5) Elaborat Perspektivnog plana, II, 98.
O) Izvetaj o stanju i problemima kolstva i prosvete na podruju Optine Bor za 1960, Arhiv Optine Bor, 4.

156

teke slui kao ostava za odela i sportske rekvizite .... ; M~i.l':

tim, ima biblioteka koje su pogodno smetene i koje raspolau
,osnovnir,n mogunostima za rad, kao na primer,' biblioteka u
OtreIju, Zlotu i KriveIju". Dalje se u ovom izvetaju komisije
tvrdi da je "knjievni fond ponegde dotrajao i da je najvie
,zastupljena oblast beletristike, koja nije dovoljno sistematizovana, ima manje naunih i popularnih knjiga, a poljopriv, redna literatura, iako je ima u izvesnoj meri, nedovoljno se
koristi".1)
,
Po kolama su' formirane i ake zadruge a to je jedan
sasvim nov oblik ake organizacije, koji rdnogo do~!'inosi
.stvaranju radnih navika kod' uenika, stvaranju kolektivno':
sti, stvaranju saznanja i nav*a o' uvanju narodne ,imovine ...
Osnova' im je ~ proizvodnja i drutveno korisni rad; ove zadruge imaju svoja pravila, svoje uprave i nadzorne odbore ...
Uenici uestvuju u poumljavanju goleti i stvaranju omladinske i pionirske ume, zatim u skupljanju lekovitog bilja i
raznog umskog semenja, u branju kukuruza na zadrunim
parcelama" .2)
Ponid "kolskog sistema" postoji i "vankolski sistem
obrazovanja" za lica koja redovno ne pohaaju kolu a kojima je potrebno da poveaju svoje obrazovanje. To se' obino
"odvija kroz razna predavanja, cikluse predavanja, usmene
novine, knjievne veeri, literarne sastanke seminare kurseve
i druge kulturno-prosvetne manifestacije:'. U tom' pogle'du
ima izvesne specijalizacije. Na primer, u okviru "zdravstvenog
prosveivanja
organizuju se predavanja iz oblasti higijene
ishrane, higijene rada, higijene usta i zuba, o profesiomllni~
oboljenjima, produkciji i radnoj sposobnosti".3) Osobita se
panja ovde poklanja "ideolko-po1itikom, ekonomskom i
strunom obrazovanju radnika". Tu se polazi od postavke da
"ideoloko-politiki rad predstavlja putokaz za izgradnju socijalistiko..;drutvenih odnosa, podizanje socijalistike svesti
i obrazovnog nivoa naih ljudi, i da ubrzani razvitak, napregnuti tempo, tehnika opremljenost nae privrede, kao i po'
trebe i korienje pojedinih dostignua tehnike i nauke u
1960, 29, 30.
,

.2)' B1'~j~i

o radu Optinskog sindikalnog

pregled

ArhIV Opstme Bor, 10.

kolstva na podruju

vea za 1959,

Optine

Bor

Bor, 1960,

. 3) Izvetaji o radu Optinskog sindikalnog vea za 1959. godmu, Bor, 1960, 26, 27.

157

svetu, zahtevaju specijalnu brigu za struno i tehniko obrazovanje radnika, negovanje i razvijanje kulture rada".l)
Ali za tako nagli priliv uenika i onih koji su eleli da se
obrazuju nije se mogao pribaviti i potreban "kolski prostor",.
pa izvesne kole u istim prostorijama "rade u dve ili tri
smene". Zbog toga "ovakav rad ima odraza i na sam kvalitet
nastave i na samo zdravlje uenika, jer se katkad mora da
radi u nedovoljno pooienim i provetrenim prostorijama". Po
selima problem oteava i injenica to I3U ova sela "jako razbijenog tipa, a pitanje kolskog prostora naroito je akutno i
teko i u samom Boru, jer se tu priliv uenika naglo poveava".2) Postavljana su tu i neka druga pitanja, "sitna i krupna", u vezi sa kolskom omladinom. Na primer, jedno od njih
je i pitanje "doruka i uine" dosta velikog broja uenika.
Tako u jednoj "zgradi na Drugom kilometru smeteno je nekoliko kola: industriska, osmogodinja, gimnazija, enska
struna i dr. Veliki deo uenika ne donosi sobom doruak ili
uinu, ve spremi novac da neto kupi za vreme odmora kiflu, burek, pogaice i sL Zbog toga se esto pred ovom kolom viaju lica koja deci prodaju takve stvari. Tu se radi
o privatnim licima, uglavnom enama koje umese ili ispeku
male ko!i.ine kifli i dr., pa to prodaju uenicima. Naravno,.
takvih ena ima prilian broj i njihovo poslovanje nije podvrgnuto nikakvoj kontroli, pa ni sanitarnoj".3)
.
Postavlja se i pitanje kolovanja uenika u privredi. De.ava se, naime, da ovi uenici "redovno zakanjavaju u kolu
samo stoga to kod poslodavca rade prekovremeno. Zatim, kod
njih ima dosta krenja propisa u vezi sa davanjem odmora,.
kao i prisiljavanja uenika kod privatnih poslodavaca da
obavljaju razne kune poslove, koji nem.aju nikakve veze sa
njihovim izuavanjem zanata. Kako u privatnom tako i u
socijalistikom sektoru, kvalifikovani radnici suvie malo
obraaju panju strunom osposobljavanju uenika, tako da
oni za vreme praktinog obuavanja slue kvalifikovanim
radnicima kao pomona radna snaga da bi oni izvrili normu.
Posledice ovakvog odnosa jesu da uenici po zavrenom zanatu, zbog slabe strunosti, ne mogu dobiti zaposlenje, pa se
zapoljavaju na poslovima koji nemaju nikakve veze sa zana-o
I) Izvetaj o radu Optinskog. sindikalnog vea za 1959. godin'U~

Bor, 1960, 28. 29.

2) Elaborat Perspektivnog plana, 100.

3) Kolektiv br. 3, 24. januar 1958.

158

tom koji su izuavali. Mnoga preduzea izbegavaju i nastoje

na sve naine da se uenika oslobode im zavre zanat ... U otkazu se navodi kao glavni razlog ,slaba strunost', iako je
uenik li dotinom preduzeu izuavao zanat tri godine. jo:
je tee ovo pitanje kod privatnih poslodavaca, poto je tamo
prekraj vrlo teko ustanoviti jer se uenici ne ale, pa ni
onda kad inspektor rada vri pregled radionice.... To prikrivaju i sami roditelji, koji se esto prilikom zakljuivanja
ugovora o uenju usmeno sporazum~vaju sa privatnikom da
im dete primi na zanat pod uslovom da za to ne plaa nikakvu nagradu". No ponekad je krivica i do samih uenika.
"Ima pojava nepravilnog odnosa uenika prema poslodavcu
i kvalifikovanom radniku. Nije .redak sluaj da uenici odbiju poslunost starijem, da se slabo interesuju za izuavanje
zanata, to se loe odraava na njihovu strunost."l)
Svakako je u ovom pogledu drukiji poloaj onih uenika
u privredi "koji ne izuavaju zanate kod privatnih poslodavaca". Naime, oni su "dovoljno zatieni na svom radnom
mestu, osobito u rudniku, gde je zasad najvei broj ovakvih
uenika, dobijaju zatitna sredstva, odela, rukavice, zatitne
naoare itd., i to ako ne direktno, onda od svojih' majstora,
jer su oni ti koji su odgovorni za njihovu bezbednost na radnom mestu". Ukoliko je u pitanju njihovo uenje na ovim
mestima "onda se slobodno moe rei da u tom pogledu nema
nekih posebnih tekoa, ali jo ni danas mi ne moemo kazati
da smo uspeli da se obraunamo sa pogrenim shvatanji1na
nekih starih majstora, koji esto primenjuju one metode koje
su se primenjivale u vreme kada su oni bili uenici. Oni i
.danas misle da na uenik mora da donese doruak, da je on
majstor koji moe na uenika da se izgalami itd."2)
Problemi higijenskog i tehnikog vaspitanja "u privrednim organizacijama na podruju Optine Bor, zbog svoje sp e~ifinosti, imaju poseban znaaj". Iako se "uzevi u celini,
stanje higijensko-tehnike zatite u privrednim organizacijama
na naem podruju iz godine u godinu poboljava, ipak je
izvrenim pregledom privrednih organizacija utvreno da jo:
ima nereenih problema, a da ti problemi nisu reeni delom
I) Izvetaj o organizacionim i kadrovskim pitanjima na teritoriji Optinskog sindikalnog vea u Boru za 1959, Arhiv Optin-

skog sindikalnog

2) Izvetaj
u Boru, Arhiv

vea,

Bor.

o materijalnim problemima

uenika

u privredi

Optinskog komiteta SK, Bor, 3.

159

iz subjektivnih a delom ,iz objektivnih razloga". U tom pogledu

ine se napori u dva pravca: "U ,pravcu to potpunijeg reavanja higijensko-tehnike zatite u preduzeima i opteg prosveivanja ljudi u borbi za svestrano izvrenje propisa o sigurnosti na radu i korienju postojeih mogunosti u pogledu
zatite". U tom pravcu "sindikalne organizacije deluju meu
radnicima, vaspitavaju ih da se pridravaju svih propisa, odluka i uputstava o zatiti na radnom mestu. I politikim radom treba se bODiti protivu primitivizma, ostataka starijih
navika i shvatanja koja se esto izraavaju reima: ,pa tako
radim godinama i nije mi se nita desilo', i tu stvarno treba
lomiti otpor pojedinih radnika prema odlukama, uputstvima
i zavesti vrstu disciplinu na podruju zatite na radu".!)
3, DOKOLICA
"Budet vremena", tj. nain na koji stanovnici Bora provode svoje vreme, rasporeen je izmeu radnog mesta, porodice i lokala za zabavu". Ali J'e prilino teko izvui neki
"
"zajedniki
imenitelj" o tome gde ko, koliko ii. kako provo d'l
vreme. Na primer, seljaci ili zanatlije, ka i strunjaci, imaju
dosta razliitu strul,duru "budeta vremena" od radnika. ili
seljaka-industrijskih radnika, a da se i ne govori o penzionerima i o njihovom rasporedu vremena. Seljaci u Boru, kao i
oni u njegovoj okolini, podeavaju svoje vreme prema godinjem "ciklusu" radova na svojim imanjima. Najvie rade u
prolee i jesen, kao i drugi seljaci. Seljaci-industrijski radnici
znatno se odlikuju u tom pogledu. Njihov stan i radno mesto
su udaljeni jedno od drugog, pa zbog toga oni provode dosta
vremena odlazei na posao i vraajui se sa njega. Kao i u
drugim industrijskim centrima, oni l;'ade u preduzeima ali
u isto vreme obrauju svoju zemlju, pa se kod ove kategorije
gotovo i ne moe govoriti o nekom vremenu namenjenom dokolici. Penzioneri opet imaju i suvie slobodnog vremena i
obino ga provode kod svoje kue, u svome udruenju ili po
kafanama,
Zbog toga, kada se ovde govori o nekom planiranju "budeta vremena", misli se samo na radnike i nametenike, i
to na onu "stavku" koja ostaje posle rada po preduzeima i
l) Izvetaj

Bor, 1960, 19,

160

o radu Optinskog sindikalnog

vea.za

1959, godinu,

v~~~ena p~tre~n.og za odmor i spavanje kod kue, Kako radnICI l nam~st~mcI u Boru provode to svoje "slobodno vreme"'!
tome ,1aJe lzv~sne podat~e, jedna sindikalna anketa, koja je'
obu~va.h!av 42? h.ca "po slucajnom izboru". Njome su bili obuh:,:acem mze~Jen~ tehniari, slubenici i radnici, po kvalifikacIJ~~va. Na pItanJ:: ,,~ako koristite svoje slobodno vreme?",
najVISe odgovora Je bIlo: "Odlazim u bioskop" Odlazim na
.razne sastanke", "Odmaram se i leim" Radim'" k "" R' .
d' h
'" B
' "
U UCI,,, a. lm onorarno,,, avim se sportom" PutuJ' em 'kUC'I'" . Ba'.
l

"
'"
'" je
VIm se po Jopnvredom" itd. l) Karakteristino je to to
.anketapokazala da odreene kategorije provode svoje slobodno
v~~me na ~dree~,:r:ain. Tako, "rade u kui" obino slubemc!-? ,,~utuJ~ .kUCI l ~,bave se poljoprivredom" seljaci-indu~tr:Js~: radmcI, a "baVI se sportom" i "radi honorarno" gotovo
IskJluCIVO tehnika inteligencija .
. ?~de postoji -izvesno organizovanje dnevnog, nedeljnog i
go~hs::~eg od~ora za radnike i nametenike. tome se u izvestajima ~aze: "Postoje navike za korienje godinjih odmora radmk~, mada je orijentacija ljudi da odmor korist~
: k~d.roak_a .1. na moru,dok za korienje odmora u planin:'"
s. m predeIirri~~ nem~ :r;nnogo interesa, mada bi mnog.im ljudima mnogo VIse konsv~lO odmor u planInskim predelima nego
na moru .... K~d :r:asl~v ljudi nema navika za korienjem
odmora ~. okolmm :zletIstI~a. Sindikalna organizacija Bora,
u saradnjI sa ostalIm drustvenim organizacij' ama u
.,
sezone subot
.
d l'
,
vreme
,
,om. l ne e Jom, organizuje neke izlete, koji su
maso~no pos~cenI. Dok su autobusi prevozili izletnike do Brestovacke. Banje, planinskog doma na Crnom Vrhu Ga:mzigrad;~e .~:.nJe, Zl?t!3ke peine, dotle se neCi.eljom o;ganiz~ju ize mc l V.~ZOVI do Metovnice, radi kupanja Borana na Timoku, ~OJI su odlazili na jednodnevni izlet. U daljoj okolini
autobusIma se organizuju izleti do SokobanJ'e Kl d
p'
ho
d' k
'
,
a ova, rava, ra: upanja u Dunavu, Vrela na Mlavi i Rtnju.,,2) Ali
~e samo ~to ne postoji "navika" da se u slobodnom vremenu
IZae na Izle,t, ve tu ima i nekih drugih tekoa. "Kolektiviii
odlazak na Izlete zahteva dobru organizaciJ'U kao l'
v .
pitanJ' a pr
'h
d
.
v
,resenJe
,
eVOZnI sre. sta:v::, l riuzna finansiskasredstva." To
Je razlog zbog koga se "Jos uvek jedan broj radnika nerado

. I) ATLketa o slobodnom vremenu

66 20'

'.

OPt!nskpg, Sindikalnog vea, Bor, ' r, , .' Jun 1959, ArhiV

,~) Za1?~~nik sa sindikalne konferenciJ'e, 4
ArhIV Opstmskog sindikalnog vea, .Bor,
,mart 1959, godine,
11 Bor i okolina

161

odluuje na korienje godinjeg odmora van mesta boravka".

pa i na odlazak na izlet nedeljom.!)
Neka preduzea su poklonila "punu panju pitanju kulturno-prosvetnog rada, pa su za svoje radnike otvorila: kuti
sa bibliotekom, ah-garniturama, dnevnom tampom, radioaparatima i ping-pongom. Nai omladinci koriste te mogu
nosti u svom slobodnom vremenu. lanovi Sindikalne podrunice su dobrovoljnim radom izgradili odbojka-igralite, a tim
se sportom bavi prilian broj omladinaca."2) Ali tamo gde su
radnici "mahom sta,riji ljudi, pitanje fiskulture se i ne postavlja, ni izleta takoe, osobito ako su to ljudi sa sela, koji
odlaze svojim kuama u vreme praznika" .3)
Najradije se poseuju fudbalske utakmice i priredbe sa
narodnim pesmama i igrama. Bor ima svoje "navijae", koji
vole svoje ljubimce sa fudbalskih terena. Neki od ovih "ljubimaca" prelaze u svakom pogledu granice pristojnog ponaanja. "Javna je tajna da su fudbaleri povlaeni sloj ljudi,
njima se lako nae posao, obezbedi stan, gleda im se kroz prste
za mnogo ta. Kad jedan fudbaler pogazi sve to i pone da
se ponaa kao neki kabadahija, onda to prelazi svaku
meru ...."4) Na priredbama narodnih pesama i igara vrlo
esto izvesni posetioci preu takoe meru u svom oduevljenju. "Karte za vee narodne i zabavne muzike putene su bile
II prodaju nekoliko dana ranije, i to onoliki broj koliko je
mesta bilo u sali. Sve je bilo rasprodato . " Jedan broj ljubitelja ove muzike ostao je bez karata, ali su oni ipak doli na
priredbu. . .. ,Ljubitelji' muzike bez karata stalno su pridolazili i punili salu i hodnike. Kada je poeo program, dolo
je do frenetinog zvidanja, podvriskivanja i skakanja da je
to liilo na sve drugo samo ne. na kulturnu zabavnu priredbu."S)
Dosta ljudi II Boru "provodi svoje slobodno vreme i 1.1.
kafanama i u krmama". To vredi za sve kategorije stanovnitva. tavie, po kafanama "ima ovek uvek ta da vidi u
I

1) Isto, 11.
.2) Izvetaj o radu SindikaLne pbdTUnice Graaevinskog preduzea "Rad" od 1. novembra 1958. do 1. decembra 1959. godine,

Arhiv Optinskog sindikalnog

vea,

Bor.

3) Zapisnik sa skuptine SindikaLne podrunice stambenih za:jednica, 8. februar 1960, 3, Arhiv ()ptinskog sindikalnog vea, Bor.
4) KoLektiv, br. 19; 13. maja 1959, 4.
5) KoLektiv, br. 5, 6. februara 1959.

162

..
I

pozno doba noi". Jedan oevidac opisuje ovakav prizor: "Veseloga sveta napretek; posluga se razletela kao u doba turistike sezone na moru. Video sam oveka koji je uzalud pokuavao da ustane, i oveka koji je uzjaio stolicu, pa vie:
,Kelner, kelner' ... Jedan je poao prema pevaici; odlazi da
narui pesmu, pomislio sam. Ali, to ne. Dok su ostali stigli da
se okrenu, on vrsto stisnu pevaicu i poljubi je, iako se ona
opirala. Zatim je mirno poao svome stolu .... Kad je raspoloenje dostiglo vrhunac, morao sam da se malo savijem da
mi komadii stakla ne bi uleteli u usta."1)
,
Ti i slini prizori navode neke da tvrde kako je "Bor mesto sa izvanrednim radnikim tradicijama, ali da on nema nikakv:ih kulturnih tradicija". Zbog toga je potrebno "umnogom
vaspItno delovati na publiku, vaspitno u pogledu privoenja
radnih ljudi optem kulturnom, pozorinom, muzikom i drugom obrazovanju". Ali to ipak ne ide tako lako kao to se vidi
iz jednog izvetaja po kome "izvesnu aktivnost' pokazuje samo
dramska sekcija, odnosno amatersko pozorite i jednim veoma
malim delom muzika sekcija, dok se o ostalim vidovima delatnosti ne moe ni govoriti".2)
4. DEVIJACIJE

Drutvene devijacije se sastoje u "nenormalnom i neregu1isanom" ponaanju pojedinaca ili njihovih grupa. Prema
tome, devijantne o~obe se ponaaju drukije i ,;nenormalno"
u odnosu na ostale, koje su usvojile izvesne uobiajene norme
i' o~like pona~~nja u drutvu. To odstupanje od "normalnog"
moze kod devIJantnih osoba da se iskazuje u nekoliko vidova
i one se mogu podeliti u nekolike kategorije.
'
Prvu kategoriju devijantnih osoba ine one koje su mentalno ili psihiki u nemogunosti da se ponaaju normalno
Kod ovih osoba se sreta mentalna zaostalost dosta irok~
skale - od raznih debilnih i imbecilnih osoba do idiota.
Drugu kategoriju ine osobe sa nekim znaajndm organskim
nedos~acima koji im smetaju da se ponaaju normalno. Tu
spadaJu gluvi, nemi, paralitiari ili oni sa ozbiljnijim telesnim oteenjima. Obe ove kategOrije osoba su od izvesnog
I) KoLektiv
2) KoLektiv,

br. 7, 19. februar 1960, 6.

br. 3, 24. januar 1958, 4.
163

posebnog znacaJa za ovo drutvo, jer je Bor bio poznat ne

samo po svojim specifinim ekolokim okvirima ve i po nasleu "frenge". Treu' kategoriju drutvenih devijanata u
Boru ine oni koji su se odvojili od drutva time to su se
na izvestan nain "deklasirali", tj . izgubili svoj poloaj u
drutvenoj strukturi i time pali na teret drutva. Tu spadaju
osobe bez stana, skitnice, neradnici li prosjaci. Ovakvih ima
ovde prilino, i oni predstavljaju znaajan drutveni problem.
tavie, u Boru postoje itavi "slams"-ovi, tj. mesta gde se
ovakvi ljudi skupljaju ili gde "stanuju" pod dosta bednim
uslovima, eprkaju po otpacima i u njima trae to od vrednosti, ne ele da rade, ve lutaju po ulicama, i sl. Ako se zaviri. u te njihove "stanove" ovek ponekad moe da vidi. i
neto to nikad ne bi oekivao.
Ali mnogo je znaajnija kategorija razliitih kriminalaca
ili delikvenata. Oni ne mogu da podnesu izvesne drutvene
norme ili ele da ih se oslobode, pa ih ,svesno ili nesvesno
kre.
Jo od samog otvaranja rudnika, a .i pre toga, B9r nije
bio na dobrom glasu "u moralnom pogledu". O njemu su se
ule prie gde su se pominjali hajduci, razne "krae radi
krae''>, tue, nasledni sifilis, utaje itd. Sa razvojem naselja,
oblici drutvene patologije su se menjali. Hajduije je odavno
nestalo u ovom kraju, a i sluajevi naslednog sifilis a su svedeni na, najmanju meru, ali su, se javili neki novi oblici. To
se vidi iz izvetaja sudskih vlasti po kome "najvei broj prijava se odnosi na lake tele sne povrede, klevete i uvrede. Ima
nedoputene trgovine, pustoenj a uma, kraa drutvene imovine, ugroavanja javnog saobraaja, pronevere i samovlaa.
Opte je miljenje da je broj prijava za lake telesne povrede
zabrinjavajui i da Bor u tom pogledu stoji na prvom mestu
,u republici ...."1)
Tue i lake telesne povrede ovde su zaista veoma este.
Toga je ovde bilo jo od samog otvaranja rudnika, ima ga i
danas. taV'ie, broj ovakvih "povreda" se sa porastom grada
samo poveava. Jedan od razloga za ovo je i "dolazak radnika
iz drugih preduzea u Bor. Takvi su radnici u boljem materijalnom poloaju zbog veih zarada, a pored toga - to su
veinom samci koji svoje slobodno vreme vie provode u kafanama, upotrebljavajui vee koliine alkohola, i time sebe
l) KoLektiv,

164

br. 8, 27. februara 1959, 5.

,\

'

.;,

(I
I'
t

,i

\
"

',"

dovode u napito stanje i pod takw.m okolnostima skloni su

svai i tui." Neki su se u ovom poslu istakli i postali "specijalisti".. pa ih razne evidencije svrstavaju u "istaknute pojedince, koji su skloni prekomernoj upotrebi aklohola, skloni
svai i tui i drugim ekcesima". Ali Ovakvih "istaknutih pojedinaca ima i po okolnim selima, samo to oni ine prekraje
najee za vreme versklih praznika i to veinom na podru
jima sela Slatine' i ME':tovnice".I)
Tue se naroito odigravaju po raznim krmama, ali ima
dve etvrti koje u ovom pogledu predstavljaju pravi "slams".
To je Bor selo i kraj gde su p.aseljenlCi Cigani, u blizini centra grada. Tamo se prireuju "narodne ligranke" i na njima,
u atmosferi uzavreloj od alkohola, bs.obito zbog "enskih','
v:~.oma f!ep t 9 "rad~ no". Iz izvetaj a se esto vidi da j e neko
na>'lgrancl :"iidaren po:'glavi noem nekoliko puta, od ega je
pao na patos, zadobivi telesne povrede", ili "da su mu nanete
l!lke telesne povrede u pijanom stanju".2 To su ovde tipini
slut;l.jevli, i izvetaji vlasti o njima su prilino esti.
Ali ovde ima i nekih :;;luajeva drutvene 'devijacije koji
su u neku ruku,naroito vezani za Bor i nain ivota u njemu.
Ti su sluajevi obino u vezi sa rudnikom, "pojatama" u okolini Hi raznim 9biajima i navikama stanovnika. Na primer,
ima sluc;ajeva da neko ode "na planir dnevnog kopaj yelikim
maka?a~a isee, trolej u teini od 77 kg i proda ga, li zatim
da uzme iz kruga tst6g preduzea 54 kg bakarne ic::e i proda
je".3) Ima takoe, ~ubi' zbog "psovanja pomane", zbog ,,<;tela
~adri1ekarstva", zbog toga to se neko "predstavlja kao v,ra,~"
IH to "kupuje bakar koji poti'e iz preduzea Borskih rud-'
nika, a zna da je ovaj bakar pribavljen kraom 'iz i~tog'pre..;'
dJ+zea".4) Dosta su este krae po pojatama, kao. u shiaj1i
kad neko "ode na p()jatu, iskoristi priliku kad na pojatin~ma
~kog.a, i zn~jui gde stoji klju od vrata, isti uzme}. njinie:
otVOrI vrata od pojate, lie unutra ti iz jedne torbe 6:kaenE~
o zidu uzme novac, iz -jedne kutije uzme runi sat sa kai~m :
a iz fijoke stola uzme jedan depni sat, pa satove proda"
novac potroi .... ".5)' Ima dosta i ",sitnih parnienja ili pahli~a'
- o-kokoi koja kota nekoliko hiljada dinara". Ta su parriie~,:

i':

'I'
J

'l)
2)
3)
4)
5)

.;

Izvetaj sudije za prekraje Optine Bor za 1960 1 2.

Ispo~tava unutranjih deLa u Boru, Arhiv br. 1051'/59, i sl.
Arhw Sreskog suda u Boru, Ks 410/59.
"
"
Arhiv Sreskog suda u Boru, Ks 1/60, 447/59, 814/59, 128/56.
Isto, Kom. 2/58.

165

nja u Boru "ak vrlo esta i sud je nemoan da bilo ta preduzme protiv onih koji zloupotrebljavaju pravo to im zakon
daje".!)
Ali, moda su ipak najozbiljniji pro~lemi: aLkoholizam i,
donekle prostitucija.
Ovde se trae "estoka pia", i to "po rudarskom obiaju",
a to praktino znai "aa duplo vea nego to se uzima obino". Time se "spira gar i praina iz grla". Iz jednog izvetaja
se vidi da "ima sluajeva da blagajnik za kasom bude pijan;
zatim tu su svae i psovke, osobito po kafanama i hotelima,
asve to daje runu sliku. Zatim tue .... Ima pojava da, radnici zajedno sa predradnicima piju rakiju na radnim mestima,
deurni elektriar pije rakiju za vreme deurstva, a radi sa
visokim naponom. Ima ljudi koji su dosta nedisciplinovani i
pijane, i ba oni predstavljaju najvee probleme i ale se."2)
Tradicija troenja alkohola ovde je dosta stara i ukorenjena.
Uoi drugog svetskog rata "u samom Boru je radilo 38 privatnih ugostiteljskih radnji, koje su sve bile dosta rentabilne".
Poznati su bili sluajevi "specijalista koji piju rakiju kroz
cevku, i povazdan su cevili". Istina, posle rata "promet
alkohola u preduzeima drutvenog sektora pokazivao je ten-'
denciju brzog opadanja". Analize su pokazale da se promenila
"i struktura potronje alkohola", jer se ranije najvie troilo
vino i rakija, a posle rata "oko polovine ukupnog prometa
ugostiteljstva predstavljao je promet piva". Ali to ipak ne
znai da se potronja vina i rakije znatno smanjila. Razlog
je u tome to se njima dosta trguje na "seljakoj pijaci" poto se "veliki broj potroaa snabdeva alkoholom na pijaci,
pa je tavie nedozvoljeno toenje alkohola od strane pojedinih privatnih lica uzelo zabrinjavajue razmere."3)
Problem prostitucije takoe ne treba potcenjivati. On se
pojavio im je otvoren rudnik i stvorena "arija" u Boru.
Najglavniji razlog za ovu pojavu je bio stalni "suviak mukaraca", a zatim, to je pojava koja redovno prati industrijska
naselja. Ranije se prostitucija praktikovala otvore:q.o ili su
izmiljena razna sredstva da se prikrije. Na primer, najee
su u razne krme dovoene "pevaice", koje su se u stvari
bavile prostitucijom. Ali kad su radnici u odreene dane
1) Kolektiv, br. 16, 22. mart 1960, str. 4.
2) Zapisnik proirenog pLenuma Optinskog sindikalnog vea,
25. marta 1960, Arhiv Optinskog sindikalnog vea, Bor.
3) Elaborat Perspektivnog plana, II, 28, 29.

166

'-,

primali "akontaciju" svojih nadnica, onda su se u Bor znale

sjatiti ene' i sa strane; one bi dolazile iz drugih gradova j
okolnih sela, a onda bi se izgubile kad radnicima nestane
, novca.' Posle drugog svetskog rata prostitucija je zabranjena,
ali to ipak ne znai da izvesni njenI oblici ne ive ovde i
dalje "ilegalno". Kada se ovde primi plata ili kakva "nagrada",
obino se pojave i neke enske prilike, esto upadljivo odevene. Ostanu tu nekoliko dana, 'pa nestanu neujno kao to
S,U i dole. Neki podaci i ankete pokazuju da ima ena "koje
primaju mukarce" i to imje kao neko "dopunsko zanimanje".
Re je, naime, o tome to takve ene imaju neko zanimanje
kao redovno, a prikrivena prostitucija im predstavlja "dopunu
prihoda". Ovaj problem svakako zaotrava i prilian pI"iliv
enske radne snage sa raznih strana, koja trai zaposlenje.
"Kod Zavoda se prijavilo 449 ena kao nezaposlene. Od toga
broja kvalifikovane su 'samo 3, a 446 su nekvalifikovane; od
prijavljenih ena bile su u radnorp. odnosu 129, a ostale trae
prvi put zaposlenje .... "1)
Nisu nikakva retkost ni "sluajevi defektnih porodica"
u kojima su odnosi veoma poremeeni, pa takvi sluajevi
predstavljaju "socijalne probleme prvoga reda". Uostalom, to
pokazuju i neki primeri: "Otac je alkoholiar; 'zarauje prilino dobro, ali skoro itava zarada ide na pie. Jednoga dana
uzeo je godinji odmor i otiao u neko drugo mesto; porodica
je ostala skoro bez dinara. Nekako u to vreme, majka se raz'bolela od zarazne utice, pa je morala da ode u bolnicu. Deca,
njih troje, ostala su sasvim sama. U tesnoj maloj sobi na man'sardi u ulici ,7 juli', bez hleba, ogreva, nege, deca nisu znala
;ta da rade. Nije bilo nikoga da ih prihvati, osim ulice, i ona
ih je prihvatila ..." U jed:q.om drugom sluaju: "U kui ih je
bilo estoro - majka alkoholiarka i petoro dece. Troje od
njih napustilo je svoj dom i polo u svet da trai hleba. Devoj ica, koja je' ostala kod kue, postala je majka u svojoj
trinaestoj godini ...." "Majka je udovica, sumnjihog morala.
Kui dovodi mladie, daje im novac i banisa njima. Deca,
dve devojice i dva deaka, gledala su ta im majka ~adi,
gledala i - gladovala. Rezultat je bio jedna devojica
pobegla, a 'dva deaka postali tapkaroi .... "2)
l) Izvetaj Zavoda za zapoljavanje radne snage, 25. novembra
1961, Arhiv Zavoda.
2) Kolektiv, br. 15, 15. mart 1960, 4.

167

Ali ima r drukijih primera o tome "kakbroclitelji grei:!

"pria o deci koja su ostala bez
roditelja, a roditelji su ivi". Jedna devojica, o tome pria
ovako: "Roena sam 1944. godine; dve .gocline posl~ mog ro~eii:ja, bio je kraj branog ivota mojih roditelja i poetak
moga potucanja. Otac se oenio drugom enom, majka nala
drugog 6vekl:i, a ja sam ostala sama. Pet godina sam p:i'ovela
kod ouha i devet godina kod babe u selu. : ... Qnda sam ula
da mi. otac cipet ivi u Boru; napisala sam mu pismo i molila
da me primi. Uskoro sarh dobila odgovor: ;Doi', pisao je otac.
Pomagala' sam maehi kod kue; ali uskoro II kui je nastao
pravi pakao .. ~ .. Poeli su da me tuku, i dok su me otac i
maeha tukli; drugi suto koristili u podmukle svrh~ .... Naj~
zaCi, pre. neki' dan dtac mi je rekao da se gubiin iz ,kue ...."1)
su, pored ostalog, razlozi to "U naem gradu sve je:
~ieonih deaka i devojica koji imaju jedan opti naziv bezprizorni".2) Reavanje, ovih i slinih sluajeva zadaje drutvenim slubama i organizacijama borske komune prilino
posla; one na tori:J.zadatku rade sa dosta uspeha.

a deca plaaju" i una prmno

'To

br. 18, 8. mart 1960.

Kolektiv, br. 15, 15. april 1960

I) Kolektiv,
2)

ZAKLJUAK

Na." kraju se postavlja i pitanje o sociolokim osobenostima

ovoga drutva "u globalu" i o njegovim buduim perspektivama. U emu se one sastoje i kuda ovo drutvo smera?
Ove osobenosti tesno su povezane sa' drutvenim promenama u samome Boru, a tu su one bile veoma este i
burne. Te promene obuhvataju i sredinu i linosti koje u njoj
:ive, ali se naroito odraavaju u tri vida, vremenskom, prostornom i drut\renom.
Vremenski vid -promena je veita i stalna "dimenzija"
nekoga drutva, pa: i ovog. Ali ona nije uvek ovde na isti
nain ii podjednako uticaIa na drutvene promene; u tom pogledu Bor ima izvesnih svojih prelomnih trenutaka, koje' su
od posebnog znaaja za drutvo u njemu. Meu njima bi se
naroito mogle izdvojiti godine 1903, 1945. i 1956. U prvoj od
njih je otvoren rudnik, a to je bio poetak burnih promena u
svim pravcima ove lokalne zajednice. To je bila godina u kojoj je poelo da nestaje zaostalo seosko drutvo u Boru, a da
se stvara gradsko drutvo u njemu. Druga godina je oznaa
va:la zaokret, u Boru kao i u naoj zemlji uopte, i kidanje
sa mnogim ukorenjenim stavovima i institucijama. Trea godina predstavlja takoe veoma vaan datum za sam Bor. To
je godina kada je ovde "prevaziena" misao da ovo naselje
nema budunosti poto je u njemu ruda bakra iscrpena, i da
ga prosto treba prepustiti njegovoj sudbini, da "odumre".
Naprotiv, tada se uvidelo da je to pogrena orijentacija i da
ona ne odgovara stvarnim injenicama, pa su u Bor poela da
se investiraju. znaajna sredstva i on od tada neprestano raste
u svakom pogledu.
Prostorni vid promena u Boru je takoe jedna "dimenzija"
od posebnog znaaja za ovo drutvo. Ona se odrazila u izmeni
170

I
~

''1I

o,)

'konkretnih ekolokih okvira u kojima je drutvo smeteno.

Pod uticajem rudnika i rada u njemu, Bor i njegova okolina
.su promenili svoju raniju prirodnu sredinu. vMe~to zeler:ila . i
, idile zaputenog i u umu obraslog sela doslo ]e pustose:r:]e
"belog dima" i otpadnih voda, erozija i raz?-e druge nedac:.
Mnogo od toga se ovde jo zadralo, i tek Ima da se otkloru.
A u Boru sada ima vie kamena i sure zemlje negoli to ima
;'elenih povrina. Poneko bagremovo drvo, malo trave i to
je sve. Sada, jedan stanovnik Bora, tako bar statistiki podaci
pokazuju, prostorno koristi' 0,5 m 2 zelene povrine. Vie je
nema. A taj prosek trebalo bi da iznosi najmanje 6 m 2 , tvrde
lekari. To bi bilo normalno .. ,."')
Te su se promene u Boru izvravale relativno brzo i
burno, Tako je u jednom zabaenom selu odjedanput otvoren
rudnik koji je privukao znatnu radnu snagu iz blie i dalje
,okoltn~, takoe i prilino stranaca; tako se mesto jedne etnike
i kulturne celine ovde odjedanput stvorila jedna meavina
stanovnitva, koja je vremenom postajala sve sloenija. Pored
ostalog, to je imalo za posledicu ubrzanje ili otpoinjanje raznih drutvenih procesa.
Posle 1945. godine mesto privatne svojine i stranog kapitala i u Boru su, kao i vU itavoj ~emlji, u:':d.ene o~n.ovne
drutvene institucije: drustvena svoJma, radmcb savett l komuna kao i nove drutvene organizacije i druge promene.
Bilo je promena i kod primarnih grupa, oso.bito porodice, a,li
su one ostale vie formalne, tj. mesto crkvenog uveden ]e
graanski brak .. Od tada ~e ov~e poveao i ~roj ~rutve.;Uh
kategorija, osobito profesIonalruh. Pored selJaka 1 radruKa,
dole su ili su se naglo poveale i neke nove drutvene kategorije, kao to su seljaci-industrijski radnici, vdok su. ne~e ~~
nije, kao to je "arija", gotovo nest:le: Drustvene ~?-st1tuc:~e
su takoe izmenile svoj znaaj i poloza]. Neke od n]lh, ranIJe
dominantne", a druge tek II zaetku stvaranja, izn;:tenile su
~oloaje. Posle promena oci 1945. godine neobino je brzo poeo da raste znaaj ekonomskih i politikih institucija, raste
i uloga vaspitnih i rekreativnih, neto je umanjena uloga porodinih, dok je opao znaaj religioznih institucija .. Sa -:azvojem naselja, ovde su se pojavili i d1'utveni agregatt, pOJava
za koju se ranije nije znalo. Njihov nagli porast i uloga pokazuju ujedno i uspon ovoga grada i urbanizaciju drutva u
)

1)

Ko!.ektiv, br. 10, 11. mart 1960, 3.

171

njemu. U ovim agregatima linosti postaju anonimne jedna'

za drugu, prisnost staroga drutva se gubi, i primarne grupe
ustupaju svoj znaaj udruenjima. Uloga drutvenih agregata
i udruenja jeu Boru svakako vea nego' to bi se moglo za_o
kljuiti po broju nj~govog stanovnitva i socijalnim kategorijama u njemu ..
Sve ovo pokazuje da se u oy-om ~kolokom.Pfostoru nalaze
ljudi ujedinjeni ~a razne naine' i u raznim oblicima. Zbog
toga se zaista moe govoriti o drutvu u Boru, drutvu u jednom naem industrijskom graqu. To drutvo ima izvesnih sli-'
nosti, kao to ima i razlika, i sa drutVima u ostalim naim
industrijskim gradovima. Pre svega, Bor je imao sudbinu da
padne u ruke stranog kapitala, koji je dugo vremena crpao
njegova bogatstva. To je pre 1945. godine bila sudbina i mnogih ?rugih naih industrijskih naselja. Zbog otvaranja rudnika,
u nJemu su se u jednoj potpuno "prirodnoj" sredini kbncentrisale proizvodne snage, koje su za relativno kratko vreIne'
ovu "prirodnu" sredinu preobratile u "tehniku", sa svim
drutvenim posledicama koje su sa takvim promenama skop":
ane. U sociolokom smislu, od ovih promena su najznaajnije.
one koje se' odnose na organizaciju prostora i podelu rada u
njemu. Mesto "sela" doao je "grad" a mesto slabe agrarne'
podele rada,sa malim brojem socijalnih' kategorija i odnosima koje su regulisali obiaji i primarne grupe, dola je industrijska podela rada, sa znatno veim brojem drutvenih'
kategorija i odnosima zasnovanim na znatno objektivnijim
normama. To je takoe bio put mnogih naih industrijskih naselja, koja su zasnovana pre ili kasnije i "prirodnoj" sredini
seoskog d r u t v a . .
.
Vano je ipak istai da ovo drutvo ima i izvesne svoje
osobenosti, koje ga karakteriu kao celinu i izdvajaju od ostalih. Tako, ono predstavlja jednu "totalnu populaciju" koja
se u istim ekolokim okvirima raa, razvija, umire i obnavlja. Ve ti okviri dozvoljavaju da se za neku linost kae
da je "Boranin" ili "Boranka", i ti nazivi nemaju samo prostornu.ve i izvesnu drutvenu sadrinu. Pored toga, iako ovo'
drutvo, kao i druga, ima svoje osnovne drutvene grupe i
kategorije, kao d agregate, ipak je sve to obojeno izvE)snom
lokalnom bojom. To dolazi do izraaja i u ostalim vidovima
d.rutv~nog ivota odnosu meu ljudima, verovanjima,
SImbolIma - a odraava' se i na poloaj i ulogu linosti. Sve
to vredi i za drutvene procese' u ovom drutvu. Tih procesa

172

II

njemu ima mnogo.

Ve

sam naNn kako je ono sastavljeno

oi kako se "regrutuje" uslovljava to. Na prvom mestu, u 'njemu

. je "ho:rizontalna" i "vertikalna" mobilnost veoma velika, ono

ima mnotvo etnikih i kulturnih grupa, pa otuda proistie
i znaaj takvih procesa kao to su adaptacije, asimilacUe, kooperacije i sukobi.
To, dalje, uslovljava i prirodu drutvenih problema u
.njemu. Od njih se neki posebno istiu. Osobito je osetijivo
:pitanje vaspitanja omladine. To potie ne toliko od ekolokih
'osobina ovog prostora koliko od meavine njegovog stanovni.tva i slabe "startne baze" iz prolosti. U ovom pogledu trebalo je zaista posle osloboenja mnogo ta poeti sasvim iz
poetka. Pre toga', naime, i Bor i njegova okolina bili su pot'puno preputeni sebi i zaboravljeni. Slobodno se moe rei
':da je u poslednje vreme u ovom pogledu dosta uinjeno:
-qtvorene su i sagraene mnoge kole, stvorena je jedna "pro',svetna mrea" o kakvoj s~ ranije nije moglo ni sanjati; Bor
-je postao i fakultetski centar, a to je ono isto naselje u kome
. .su se jo u poetku ovoga veka pismeni ljudi mogli na prste
.izbrojati. Ali ovde ima i drugih tekoa i osetljivih drutvenih
.problema. Jedan je od njih i stambeno pitanje, koje se teko
.reava ve i zbog toga to .je priliv novog stanovnitva stalan
i veliki. Istina, u Boru se mnogo gradi, ali je"jouvek priti""
sak doljaka na stambeni fond veliki i pitanje se ne reava
lako. Devijantna ponaanja su i ovde, kao ,i u svakoj drugoj
lokalnoj zajednici ovoga tipa, problem za sebe. Ali se u Boru
taj problem postavlja moda u neto otrijoj formi zbog te'kog kulturnog naslea.
II

Osnovni je problem pak: kako se linost u Boru uklapa

njegovo drutvo ili kako se ona socijalizira?

To je jedno od kljunih sociolokih pitanja za svako drutvo, a pogotovo za drutvo sa ovakvim osobenostima. Socijalizacijom linost, naime, prima izvesne "modele" ponaanja
4rutva koje je okruuje ili se sama prilagoava promenama
u tome drutvu. To znai da drutvo u isto vreme utie na
linost i linost se prilagoava tom uticaju, pa je to jedan
proces koji ima svoju objektivnu i svoju subj~ktivnu stranu ...
To je, dalje, povezano sa problemom integracije linosti u
.drutvo i pitanjem oblika kulture u tome drut~u.

173

"Integracija" znai stvaranje kohezije i solidarnosti iz-meu lanova; od toga kakav je odnos linosti prema drutvu.
i raznih grupa jedne prema drugoj. zavisi da li je neko drutvo dobro ili slabo "integrisano", Integracija moe biti: ekoloka, drutvena i kulturna. Kod prve, ljudi se povezuju zbog
toga to ih na to goni isti prostor i isti ekoloki okviri, a kod
druge dve postoje izvesni preduslovi za integraciju. Na prvom
mestu, to je ono to se u sociologiji naziva consensus minimum, tj .. saglasnost linosti o izvesnim osnovnim vrednostima
drutva. Samo ako one meu sobom nau izvestan zajedniki
imenitelj" u ovom pogledu, ako nau neke zajed~ike vrednosti u koje veruju, ako ih ove "motiviraju" na istu ili slinu
akciju, .kod njih e doi do izvesnog jednaenja. Pored toga ,
na ovaJ proces utie i vrsta i stepen kooperacije meu linostima, kao i njihov broj i nain na koji one uestvuju ili sU
ukopane u raznim grupama i agregatima. To je, dalje, sve
povezano sa kulturom i pripadnou linosti odreenoj kulturnoj grupi. U sociolokom smislu, kulturu ine institucije i
oblici ponaanja neke grupe. Linosti dolaze i odlaze, ali
"kulturno naslee" grupa kojoj linost pripada ostaje. Ono e
prenosi sa kolena na koleno, i njega svaka nova linost mora
da ui i da se na njega navikava, a samim tim ona se integrira i socijalizira u grupu i preko nje i u drutvo kome pripada. Zbog toga, iako je linost stvaralac kulture, ona je isto
tako i njena tvorevina, i veoma zavisi ne samo od ekolokih
ve i od kulturnih okvira u koje je smetena.
Bor u svemu tome ima zaista dosta posebnog. Ka~ to je
on "meavina" raznih etnikih i drugih grupa, tako je "meavina" i raznih kulturnih uticaja. To povlai nejednaku ulogu
drutvenih institucija i vrednosti u pojedinim njegovim kulturama, kao i nejednaka merila za odreivanje poloaja i
uloge linosti. Na primer, kod nekih etnikih i kulturnih
grupa porodica jo uvek ima veliki znaaj, dok kod drugih to
nije sluaj. To se isto moe rei i za ulogu ene i rang koji
imaju pojedine drutvene vrednosti. U svemu tome u Boru
se sretaju velike razlike.
Proces socijalizacije i integracije linosti u ovom drutvu
postaje tim sloeniji to se ista linost nalazi u isto vreme i
u istim okvirima pod uticajem razliitih kultura i shvatanja.
Moglo bi se ::ipak rei da u tom pogledu ima razlike ve prema
tome da li je re o "ruralnim" ili "urbanim" grupama i kategorijama. Ali problem postaje jo tei time to se u stvarnosti

174

I
I

<

.1

ista linost socijalizira tl. isto vreme u razne institucije oba ova
drutva, i "ruralnog" i "urbanog", koja se nalaze u istom
ekolokom okviru, a te institucije su esto ne samo meu sobom razliite ve po mnogo emu i suprotne.
Tako je u prvom, tj. ruralnom drutvu, sprovedena ovde
jo uvek veoma mala podela rada: to je drutvo i danas do. brim delom preindustrijsko i agrarno, iako je na prvi pogled
zahvaeno industrijom. U njemu su porodine veze jo jako
naglaene, tradicija se dosta potuje. Poloaj linosti jo zavisi dobrim delom od pola i starosti, a drutvena "stratifikacija" nije otro izvedena. Istina, jo od dana otvaranja rudnika u Boru ovo je drutvo postalo dosta mobilno, i jedan
deo njegovih lanova ~talno odlazi na rad u Bor ili se tamo
naseljava. Tim i drugim putevima ovamo dolazi uticaj iz
grada, pa i ovo drutvo trpi znaajne promene; one su vidljive
u lomljenju nekih starih oblika solidarnosti u selu i susedstvu, i u slabljenju tzv. socijalne kontrole sela. Ali jo uvek
u njemu "dominantan" poloaj nad ostalim institucijama
imaju primarne grupe, osobito porodica. Kako se u porodici
vri nad linou prva "socijalna kontrola" raznim obiajima
i tradicijama, tu ostaju i dalje stare vrednosti; njih uglavnom
prenosi ena, koja je nosilac tradicije, a ona je jo uvek dobrim delom ukopana iskljuivo u domainstvo i dosta teko
pristupana uticajima kole d. grada.
Sve je ovo znatno drukije u "gradu" Boru. Ali tu re
grad ne treba shvatiti iskljuivo u ekolokom, ve vie u
sociolokom smislu, tj. u smislu sredine u kojoj preovladava
industrija i podela rada, gde primarne grupe ne vre tako
jak uticaj, gde se poloaj linosti manje zasniva na starosti i
polu, a vie na drugim osobenostima, gde je veoma jaka ne
samo "horizontalna" ve i "vertikalna" mobilnost, gde preovladavaju udruenja i drutveni agregati i gde se odnosi reguliu vie formalnim putem. U tom pogledu sam Bor zaista
ima ne samo odlike jednog :industrijskog "srednjeg grada" ve
i izvesne odlike "velikog grada". Uglavnom, to dolazi otuda
to je on ve prestao da bude "prolazna stanica", kuda se
dolazi samo da se neto zaradi pa se opet ode; znatan deo
njegovog stanovnitva ve se "teritorijalizirao" i u njerp.u
stalno nastanio, i takvih je svakim danom sve V1ie. To je
imalo za posledicu da se drutveni odnosi prilino ustale i da
se nau izvesni "zajednik. imenitelji" u normama ponaanja.
Istina, to su bili doseljenici razliitog porekla i iz razliitih

175

.kulturnih krugova, pa zato tu postoje izvesne tekoe. Ali

uticaj mehanizacije, tampe, filma i u poslednje vreme televizije bio je u ovom pogledu veoma znaajan. Preko njih su
stvoreni, ili se prenose iz velikog grada i dalekog sveta, izvesni "modeli" ponaanja ili tipovi "junaka" kojima se treba
diviti koje treba podraavati. Na primer, izvesni drutveni
agregati i udruenja u Boru su zaista sliniji onima po velikim
gradovima (upravo, u svojoj sutini se i ne razlikuju od njih)
nego onima u "selu" Boru, pa i 'u okolnim gradovima, ak i
u onima znatno veim od njega. U njegovom "gradskom" delu
nikako nemaju "dominantan" poloaj primarne grupe (tavie,
njihov uticaj je daleko slabiji negoli to se moe oekivati
s obzirom na njegovu veliinu), ve taj poloaj imaju razne
politike i ekonomske grupe.
N a taj nain, u istim ekolokim okvirima na neke linosti
vei uticaj imaju razni oblici "neformalne" socijalne kontrole:
obiaji, tradicija, navike i sL, pa linosti u njima ostaju prilino po strani od uticaja industrije i urbanizacije, i l1ko su im
prostorno blizu i te su linosti njlma obuhvaene. Tako se
moe objasniti injenica to u "selu" Boru, a da se i ne govori
o daljim selima, ve prilino stara.i jaka industrija jo ni
do danas nije mogla iupati, a to sigurno nee moi jo za
dugo vremena, izvesne drutvene "preivelosti". Zbog toga se
moe desiti da jedna ista linost koja se slui na.svome radnom mestu u industriji modernom tehnikom prire(J:uje kod
'kue razne "pomane" i "privege". U stvari, ona ivi dvostrukim ivotom, i t.o jednim intimnim u svojim primarnim grupama i drugim 'jo'njoj na neki nain nametnutim i tuim, u
raznim sekundarnirri. grupama u koje je ula formalno, a kat,kad i mimo svoje volje.
.
,
To ruralno drutvo pokazuje jednu neoekivanu vitalnost
i stalnost, jer je ono stvarno zatvoreno, iako na prvi pogl~d
izgleda da to nije sluaj. Onaj koji bi o njegovoj sociolokoj
sutini sudio iskljuivo po "motoru i nametaju" , po izmenama
u dohotku, ili po usvajanju raznih oblika mehanizacije, i iz
toga zakljuio da se 'ono u sociolokom smislu naglo promenilo i menja, ne bi bio potpuno u pravu. Naprotiv, onaj koji
bi poao od injenice da se oblici zemljine svojine u ruralnim
grupama i kategorijama ovoga drutva nisu bitno izmenili, da
je ona ostala velikim delom privatna, iako postoji znaajan
drutveni sektqr, da se jo uvek zadrala organizacija stanovanja kako u "kazi" u selu tako i u "pojati" u ataru, da se u

176

porodinim odnosima sutina jo nije promenila, ve samo

forma - dakle, onaj koji bi iz toga zakljuio da se to drutvo
veoma ,sporo menj a, taj. bi vie bio u pravu i blie istini.
Ova je injenica od velikog znaaja za sam proces socijalizacije linosti, pa i one linosti za koju taj proces tek na.:.
staje. Istina, ona je izloena pr,itisku promena koje sobom
dono~e grad i industrija, ali taj je pritisak nekako spoljne
prirode i zbog toga sporije menja sutinu i red stvari. Naprotiv, u onom intimno11.l delu svoga ivota, u porodici, susedstvu !ili u organizaCiji rada u domainstvu, uticaj grada i industrije je jo manji nego to bismo mogli zakljuiti povrno
gledajui.'

, Problem socijalizacije postavlja se i pred linosti koje

dou sa strane i nasele se u ovom gradu. Ulazei u ovo dru-'
tvo, one moraju da mu se adaptiraju i da usvoje njegove
norme i. vrednosti. Ali na njih ne utiu jednako '!l tom pogledu
"ruralni" i "urbani" deo toga drutva. Uticaj onog' prvog je
sasvim neznatan; ono je zatvoreno i ne prima lako u sebe
ljude sa strane .. Sasvim je drukiji sluaj sa onim drugim
delom, koji je otvoren, koji je i sam izv esna "meavina" raznih
kulturnih uticaja. U stvari, to je jedna nova kultura kultura
ija su osnova industrija i urbanizacija, a koja got~vo nita.
nije primila od uticaja lokalne ruralne kulture, sa kojom je
smetena u istim ekolokim okvirima. Tako je ona postala posebna kultura, vezana za ovaj grad i njegovo drutvo. Oni koji
sa strane dou, a takvih je uvek dosta, lako se ovde "naturalizuju", jer je ova sredina nova i nije optereena nikakvim
etnikim, rasnim, religioznim ili regionalnim predrasudama i
stere"
na ceni oveka onoliko koliko on stvarno
vredi i koliko doprinosi z'aJe nICl.
o
a dosta efikasan "lonac za topljenje" u kome se razni procesi stvaraju
i preiavaju, gde dolazi do meanja drutvenih grupa i do
stvaranj a novih vrednosti.
Zbog toga je ovo drutvo jo uvek u previranju. Ono je
zahvaeno korenitim promenama, i u njemu se mnogo ta iz
osnova promenilo ili se menja. Ali se ipak ne treba uditi ako
ono' trai i nove puteve da bi se izvesni odnosi uobliili i doli
u ravnoteu. Kao i inae prilikom mnogih i naglih promena,
poneto se zaboravi ili se ne postavi na svoje mesto, pa se zbog
toga kasnije trpe posledice. Ukoliko SU u pitanju materijalne
v~ednosti, uvek je lake ispraviti propuste i uspostaviti praVIlan red stvari. Ali u okvirima "duhovne" kulture ovi pro12 Bor i okolina

177

:~.

pusti se tee otklanjaju, i nije lako uvek nai pogodan put da

stvari postave svaka na svoje mesto.
.
Zaista, ovde se dugo ekalo da se pone, ali kada se jed':
nom poelo, bnda se poelo "trei". Tenja je bila da se nadoknadi izgubljeno. U tom pogledu se dobrim delom uspelo:
stvorene su institucije i vrednosti kakvih ranije nije bilo,
aa nekima od njih se ranije nije moglo ni sanjati. Ali je u
tom "tranju" poneto zahvaeno ovla i na brzinu; ponegde
se zahvatilo suvie duboko, a ponegde nije. Otuda nekima izgleda "da ni" nastale .promene nisu tako duboke kao to su one
ustvari, a poneki ne mogu da im jo uvek vide ni pravac: ni
smisao. U tom pogledu treba imati strpljenja; solidna materiJalna baza za ovo drutvo je ve izgraena ili je u gradnji;
ostalo je takoe u izgradnji ili e se izgraditi. U to ne moe .
biti vie sumnje, i zbog toga su perspektive ovoga' grada i
drutva u njemu povoijne. Sa"" jaom materijalnom bazom povei'lVae se i broj i vrste sekundarnih grupa, tj. onih u kojima se odnosi reguliu na formalan i vie racionalan nain,
a opaciae uloga primarnih grupa i raznih drutvenih "preivelosti", koje se ponekad ovde jo sretaju.
"
Neto slino se deava i sa drutvenim vrednostima. One
su ovde brojne i razliite, i idu od linih ,i lokalnih, pado
onih koje pred svoje lanove postavljaju institucije i organizacije "globalnog drutva". Ni ovaj se problem ne moe posmatrati uopteno i shematizovano; to pogotovu. Na primer,
i u ovoj zajednici drukije drutvene vrednosti ima jedan komunist, drukije pripadnik "stare arije", drukije jedan
"frontovac", "strunjak" ili "seljak". Zbog toga i ovde treba
razlikovati lihe, grupne i kulturne vrednosti.
11 praksi se one mogu poklapati i biti jedne sa drugima
u skladu, ali ima sluajeva kada' se to "ne deava. To dovodi
do izvesnih "otuenja" ili sukoba. Osnovu za takve 'sluajeve
treba traiti ne samo u razlikama uloge individualizacije i
socijalizacije' institucija "globalnog drutva," ve i kod li
nih i kulturnih vrednosti u lokalnoj sredini. Na taj nain se
pred izvesne linosti postavljaju drutvene: vrednosti i ideali
kojima one jo nisudorasle.' Uostalom, to namee brz razvoj
industrijalizacije i urbanizacije i ciljevi institucija i organizacija koje imaju "dominantan" ,ekonomski i politiki poloaj, dok delovi lokalne ,sredine imaju opet svoje vrednosti i
shvatanja, koji katkad ne idu ukorak sa drutvenim razvojem
niti se poklapaju sa onim prvim i viim vrednostima. U takvim

se

situacijama neki se ravnaju po lakem i "bliem", i pribegavaju postupcima koji se ne slau sa. O?to~ ,,~rutye~om
atmosferom". To se deava ne samo obIcnIm hcnostIma, onIma
koji drutvenoj strukturi nemaju ~ikakav ista~nuti, poloaj,
ve i onima sa kojima to nije sluaJ. Tako 6!= vIdoVI ovakve
vrste sukoba sretaju ne samo kada je u pitanju rasI?odela dohotka po preduzeima ili l1stanovama. ve. i inae. Stavi~e, :ti
sukobi mogu biti i intimne unutranJe prIrode, a tada Ih Je
veoma teko uoiti. Na primer, takvi sluajevi se mogu katkad
sresti i prilikom odluivanja u radnikim sav:tima,i~i komuni.
Posmatra ovde moe videti kako je u takVIm prIlIkama poneka linost "podeljena" i ne zna kojim vrednostima u datom
trenutku da dade prevagu, jer se u njoj samoj one meaju,
te ona ,sama nije naisto s tim koje od njih da prihvati. Takva
se kolebanja najbolje mogu videti i najee se sretaju kod
radnika sa sela prilikom odluivanja u raznim drutvenim
organima. Oni su katkad u poloaju da odluuju o pitanjima
i sporovima koji se tiu njih kao pripadnik/l nekog industrijskog kolektiva u kome rade i kao pripadnika sela u kome
stanuju. Ali slian se problem postavlja i pred mnoge doseljenike, koji se .ovde jo nisu "okui1i" niti su ,sigurni da e
to uopte uiniti. Oni imaju mahom drukije ciljeve i vrednosti od onih ljudi koji su rei1i da u Boru "sviju gnezdo"
i za koje je to "na grad".
Vreme i' drutveni procesi ipak ine svoje. Izmeu pripadnika razliitih drutvenih kategorija i grupa, izmeu linih,
grupnih i kulturnih vrednosti neminovno dolazi do akomodacije i asimilacije. Tako dolazi do uspostavljanja izvesnog "zajednikog imenitelja" i "drutvene sagla:mosti" o vrednostima
i socijalnoj kontroli. Na taj nain se postepeno stvorio i stvara
jedan "kodeks normi ponaanja" za ovu lokalnu zajednicu,
koji joj daje <izv esna posebna obeleja. ,
, Napredak Bora, kao jednog od stubova industrijskog trougla: Bor, Majdanpek i Prahovo, kao i privredno i kulturno
povezivanje ovoga kraja idu u tom smeru jo dalje. To e
nesumnjivo u budunosti dovesti do jo veeg pribliavanja
razliitih "krugova" i "zona" u Boru i njegovoj okolini, koji
se jo meu sobom razlikuju iako su jh i.ndustrija i urbanizacija ve prilino pribliili.
,
Put kojim ide drutvo ove lokalne zajednice je odreden
i jasan; ono je na njemu prilino odmaklo. ,tavie, ono je
prelo tei deo toga puta.

u:

12"

179

BELEKA UREDNITVA
Objavljujui

delo dr Kostia, "Socioloka biblioteka", d1"se smernica svog rada, eli da doprinese ispitivanju nae
d1"utvene stvarnosti. J edno od vanih pitanja naeg drutva
je nesumnjivo i ono koje obmuje dr Kosti: obrazovanje novog, industrijskog drutva u jednoj sel,1akoj zaostaloj sredini.
Ma koliko bilo jasno da pisac ovog rada nije pomenuio pitanje
mogao svestrano obmditi; ak ni u okvirima jednog industrijskog naselja, kakvo je Bor, ipak e njegovo delo nesumnjivo
doprineti da. se podstakne dalji uid na ovom pitanju, kao to
e i graa koju ono sadri omoguiti njegovo kasnije potpunije nauno objanjenje. To je i razlog njegovog oo'javljiva.nja.

.ei