Ep? Gilgames?

epsko pripovedno delo u stihu, potice od grc reci epos-rec,prica.

Pripovedanje je distancirano, gl. junak moze biti izmisljen ili ist.licn.
Fabula se obicno bazira na nekom mitu o narodu zemlji drzavi plemenu,ist. dogadjaju.
Epske teh.
1.epizoda-zaokruzena tematska celina:borba sa humbabom,borba a nebeskim bikom.
2.retrospekija-pricanje o dogadjaju koji se desio pre glavne radnje-pre glavnog
dogadjaja:utnapistim prica o potopu.
3.anticipacija-dogadjaji koji ce se tek desiti:snovi enkidua,gradacijski vezani u kojima
naslucuje svoju smrt.
4.retardacija-usporavanje radnje:enkiduov povratak u prirodu.
5.digresija-krace udaljavanje od radnje:potop.
6.deskripcija-opisivanje:primer je opis gilgamesa
7.formule-su blokovi istih stihova koji se ponavljaju u istim metrickim jedinicama.pr.
gilgames istim stihovima opisuje zal za enkiduom,kad se zitelji uruka zale na tiranstvo
gilgamesa.
Karakteristike epa na osnovu gilgamesa1.gl junak je idealizovan.
U tekstu se navodi da je gilg 1/3 covek,a 2/3 bog,da je nabolji, najlpsi, najjaci.
2. Epizode (vidi gore),
3. Junak ima najboljeg prijatelja Enkidua. Njega je stvorila Aruru iz blata,ponasa se kao
zivotinja,dlakav je, ,,prvobitni covek.
Gilgames je preko njega otkrio svoja osecanja.
4. Aristokratska knj vrsta. Lutajuci motive-to je motiv koji se javlja u vise knj.
Npr.stvaranje coveka- Enkidu je stvoren iz blata a adam iz praha.
Drugi pr-potop- u gilgamesu potop je preziveo Utnapistim,a u bibliji noje.

Treci primer je zmija-predstavlja covekovog neprijatelja.

U Gilgamesu,zmija gl junaku krade travku besmrtnosti,a u bibliji ona takodje oduzima
vecni zivot Adamu I Evi.
Kompozicija-12 ploca.
Ep nije sacuvan u potpunosti,u njemu su ostale lakune tj praznine u tekstu. Delo je pisano
u stihu.Zastupljena su ponavljanja.
Kompozicija se deli na dva dela:1.heroj,njegov prijatelj enkidu I podvizi(vedrina I
borbenost)-1-7;2. Enkiduova smrt,gilgamesova spoznaja smrti I potraga za besmrtnoscu8-12.Tema-prica o pustolovinama,prica o junackim delima I podvizima I potraga za
besmrtnoscu.//delo pripada sumersko-vavilonskoj knj. I ono je najstarije zapisanop knj
delo.Pronadjeno je u ruzevinama biblioteke cara ????? asurbonitalija 1849.. pronasao ga
je o.h. lejard. Najmladje datiranje je oko 1800 god.p.n.e.
Biblija-Sta je biblija? Biblija ili Sveto pismo je zbirka knjiga koje Jevreji I hriscani
smatraju svetim. Od cega se sastoji?Deli se na dva velika dela: Stari zaveti(istorijske knj.,
mudrosne, prorocke) I Novi zavet(jevandjelja,???,???,katolicke poslanice,otkrovenje).
Biblija pocinje Starim zavetom knjiga Postanja,a zavrsava se Novim zavetom,knjigom
Otkrovenje-Apokalipsa.Kada je pisana?Nastaje 1300god pre Hrista I 100 god. posle
Hrista.Kompozicija knjige o Jovu-sastoji se od prologa I tri ciklusa rasprave sa Jovovim
prijateljima(?????????). Cetvrti prijatelj je ubacen kao razresenje. Bog se javljau
vihoru,sustina covek je vera u Boga,bez obzira na zlo ne treba sumnjati u boziju volju I
pravdu.Problem teodiceje-dovodi se u pitanje bozanska pravdai zlo na svetu.Jov je
uveren u svoju nevinost I vrlinu. Njegova glavna I osnovna osobina je trpljenje. On ne
dovodi u pitanje postojanje Bog avec njegovu pravednost jer je jedan od njegovi stubova
vere to da coveka nagrada I kazna stignu za zivota.Zbog te sumnje u bozansku
pravednost njegova vera nije u potpunosti cvrsta I nema odgovora na pitanje pravde.
Knjiga propovednikova,kompozicija-je labava zato sto se prelazi sa teme na temu. Sastoji
se od1.uvoda u kome se prica o tastini ,prolaznosti zivota,odnosu pojedinca u
drustvu,novcu,smrti,2. Prologa u kome se govori o smehu ljubavi slucajnosti bivanja I od
3.epiloga.
Problem teodikeje-dovodi se u pitanje tradicionalna ideja zato sto nam propovednik daje
netradicionalne odgovore:1.coveku nije dato u biti da razume Bozije puteve I 2. Bog
coveku ne mora da polaze racune.//pisano je delo pesimistickim tonom,govori se o
egzistenciji,polozaju coveka na zemlji,iz kazivanja propovednika zakljucuje se da je bio
hedonista al I iskeptik-sumnja u postojanje srece na svetu.
Pesma nad pesmama,kompozicija-spada u mudrosne knjige,prolog,5 pesama I
epilog(himna ljubavi),zbirka ljubavnih(svatovskih)pesama,uticaj religisticke ljubavne
pesme,bolest od ljubavi I odsustvo voljene osobe. Tema-culna,zdrava I iskonska ljubav..

Tumacenja-3tum.1.doslovno-pohala ljubavi izmedju zene I muskarca,kakvu je Bog

stvorio(radjajte se I mnozite),2.alegorijsko-pokazana ljubav jahva prema izraelu,tj
odnos izmedju jahva I naroda koji je izabran,predstavlja se kao brak:sa pojavom
hriscanstva tumaci se kao brak izmedju Isusa I crkve,I kao ljubav izmedju Hrista I duse
pojedinca.3.teolosko-pohvala ljudskoj ljubavi koja se tumaci u kontekstu ljubavi prema
ljudima od Boga I ljubavi muskarca I zene.
Jevandjelje po marku-Sadrzaj-isus se krsti,odlazi u pustinju 40 dana posle pocinje
propovedanje jevandjelja,leci ljude gubavce,isteruje neciste duhove,hrani narod.Pada u
sukob sa farisejima I knjizevnicima jer sumnjaju da je Boziji sin.Sedi sa
gresnicima,zenama ,robovima. On naglasava da j on tu da prima pokajanje od gresnika, a
ne od pravednika I das u za njega svi isti.On odabira 12apostola koja ce siriti
hriscanstvoi,ideju o pokajanju.Isus u tri navrata prorice svoje stradanje I kaze da je
potrebno da se ponizi.Nakon toga olazi u Jerusalimpeporucuje veru,molitvu,prastanje I
brani svoju vlast.Povod zbog koga ga Fariseji I knjizevnici zele srusiti je sto Isus
nagovestava pad Jerusalima. Na tajnoj veceri Isus saopstava d ace ga jedan od apostola
izdati I tako I biva. Fariseji su dosli sa nozevima I bili suga,a svi ucenici su pobegli.
Optuzili su gad a huli na Boga.Isus je dobio osudu da bude rzapet na Golgoti. Marija
Magdalena dolazi nag rob u nedelju I srece tamo mladica koji govori da se isus bratio.
On,Isus, salje poruku apostolima da nastave sirenje vere. Parabole I cuda:cuda-1.Isus leci
gubavca,govori mu dap o isceljenju ne otkriva nikome,ali on ga ne slusa potom mu svi
dolaze na lecenje.2.izgoni neciste duhove iz ljudi.3.cuda sa zenom koja je bolovala od
neprestanog krvarenja(zena mu je samo dotakla haljine I ozdravila).4.nahranio je
5000ljudi sa 5hlebova I 2 ribe.5.ozivljavanje jairove cerke,bila je na samrti,umrla je I on
je oziveo(rekao joj je talita kumi-ustani devojko). Parabole(sejaci I vinogradari(trebalo je
grozdje predate vlasniku on salje nekoliko ljudi vinogradari ih sve ubijaju pa cak I sina na
kraju on ode sam I sve ih pobije:ljudi-proroci;sin-isus;gazda-bog;vinogradari-Fariseji I
svestenici koji odbijaju Boziju volju I na kraju bivaju kaznjeni I Bog svoj vinograd
(izrael) daje drugima vrv isusovim sledbenicima da ga cuvaju.
Sta je drama?knj. rod koji je napisan u posebnoj formi(dijalogu) I predvidjen je za
izvodjenje na sceni.Poreklo grc trag?razvitak tragedije pada u vreme postanka mlade
robovlasnicke drzave u obliku demokratske republike.(kraj VIveka p.n.e). Rec tragedija
potice od reci tragos-jarac. Poreklo je u ditirambu koji se pevao u cast boga Dionisa. Nisu
bile samo umetnicki cin,vec religiozni cin.Na cemu se zasniva tragedija? Zasniva se na
mitu,retko koja tragedija je potekla od stvarnog dogadjaja. Otac tragedije je Tespit(uveo
je prolog u dijalog). Imena vezana za tragediju?Otac tragedije je tespit(uveo je prolog u
dijalog).Drugog glumc (deuperogonistu) uveo je eshil. Treceg glumca(tetragonistu) je
uveo sofokle.Izvodjenje tragedije/delovi tragedije?1.prolog-uvod u radnju,obicno ga peva
jedan od likova,prica na kom je mitu bazirana radnja tragedije.2.hor posle peva ulaznu
pesmu parodu,posle parode pocinje dijalog izmedju likova(epizodije). Epizodije su
delovi tragedije izmedju dve horske pesme. Slede stajace pesme (stasimoni)posle
epizodije. Obicno su bile 3epizodije I 3 stasimona. 3.Egzoda je izlazeca pesma koju hor
peva izlazeci sa scene. Anticka trag nema cinove.Organska trilogija je ciklus medjusobno
tematski povezane tri tragedije u uzrocno-posledicnoj vezi. Npr orestija.Hibris

predstavlja prekoracenje granice,mere I on je jako bitan jer zbog njega dolazi do tragedije
pr orestija,kada Agamemnon stupa na carski tepih koji je predvidjen za bogove jer se
samo njima moze ukazati takva cast. Hamartija-tragicka krivicaprelazak iz srece u
nesrecu(svaki od tragicara je trag kriv formulisao drugacije. Npr po sofoklu trag junak ne
prelazi u nesrecu zato sto jezao,nego zato sto je pogresio,lezi mu krivica u
karakteru(antigona kreont) ili u neznanju(edip).
Poreklo I razvoj pozorista-u pocetku je to bilo okruglo igraliste sa imelom na sredini oko
koga je igrao dionisov hor. Vremenom se sa strane izgradila skena tj. Zgrada u kojoj su se
glumci presvlacili.Klupe su bile terasasto rasporedjeneda bi publika sto bolje videla
izvodjenje. S razvitkom pozorista od imele nastaje orchestra,a iza nje se nalazi
praskenijum tacnije pozornica. Skena se nalazila iza pozornice. Razvijeno pozoriste je
bilo u polukrugu podeljeno na odeljenja I spratove. Prizme koje su postojale na sceni
pokazivale su gde se radnja ovija. Bas zbog tog polozaja,smestaja I izgleda samog
pozorista akustika je bila vrlo dobra. U pozoristu su glumili samo muskarci I njihov br je
bio ogranicen:gl prvi je protagonist,drugi-duoteragonista(eshil) itreci
tetragonista(sofokle). Nosili su maske zbog toga sto ih je bilo malo a uloga vise I hodali
sun a kosturnama.
Platon-podrazavanje-Mimezis(podrazavanje) ima negativne konotacije po
platonu.Umetnost podrazava stvaran svet,sto znaci da je ona dvostruko udaljena od sveta
ideja.Po njemu zanatlija je vazniji od umetnika jer je blizi svetu ideja.Umetnost, ne
doprinosi spoznaji.Platon razlikuje svet ideja,tj stvaran svet(materijalni) do koga
dolazimo culima I materijalni.Kritika pesnistva-1.ontoloska:jer pesnistvo kao umetnost
ne pripada nistvarno ni svetu ideja vec podrazava samo.Pesnistvo je samo senka senke
odraz odraza.2.epistimoloska-jer pesnistvo kao I druge umetnosti ne doprinose
spoznaji.3.eticka(uci nas dobrom).Kaze das u svi pesnici pocevsi od homera samo
podrazavaoci slike istinske vrline, a da se istine I ne doticu.Pesnistvo kao I svaka
umestnost je daleka od istine ,jer os svake stvari obuhvata samo mali deo I to samo njen
izgled(sliku).Pesnik stvara samo ono sto je istinskome slicno.Platon je dakle,protiv
podrazavanja;on kaze da je to nesto rdjavo,vezano za nesto rdjavo I otvara nesto
rdjavo4.psiholoski:Kaze utice na dusu.
Podelana na rodove I vrste:po platonu postoje tri vrste pripovedanja I pesama:1)cisto
podrazavanje(mimesis) ako pesnik govori u ime likova:komedija I tragedija.2.dijegezisjednostavno pricanje pesnikovo,kada samo on govori-ditiramb.3.mesavina ta dva je ep.
Osn ideje u platonov drzavi-platon je bio utopijski idealista I prema tom svom odredjenju
opisao je po sebi idealnu drzavu u svom delu. Po njemu,idealna drzava bi imala tri
staleza(zbog srebrnog je napisao delo).
Aristotel-o podrazavanju-kaze da podrazavanje ima estetski I gnoseolosku f-ju.Estetskujer oseamo zadovoljstvo kad podrazavamo,a gnoseoloskajer podrazavamo od
detinjstva,to je urodjena spoznaja,ucimo podrazavanjem.Aristotel razlikuje

predmete,sredstvo I nacine podrazavanja.Sredstvo kojima se podrazavanje u pesnistvu

koristi je ritam,govor I harmonija.Pesnici podrazavaju ljude koji delaju(predmet).Nacin
podraavanja su li pripovedni ili lica koja vrse radnju,umetnost uvek ima neki cilj,vise
razlicitih svrha I oblicja po aristotelu za razliku od platona.
Trag junak.-Po Aristotelu ne smeju cestiti ljudi da padaju iz srece u nesrecu,ni rdjavi iz
nesrece u srecu,a ne treba ni veoma rdjav da prelazi iz srece u nesrecu.(jer nece izazvati
sazaljenje).Tragicki junak je onaj koji pada iz srece u nesrecu I koji ne treba da bude ni
rdjav ni pravican,vec slican nama,jer samo onaj koji je slican nama izaziva sazaljenje.On
ne prelazi u nesrecu zbog svoje zlobe vec zbog svoje greske. Karakteri treba da
budu:1.plemeniti2.prilicni3.slicni4.dosledni.Kvantitativni(prolog paroda epizodija
stasimon egzoda I kvalitativni delovi:prica(radnja) karakter govor(dikcija) misli muzicka
kompozicija scenski aparat.
Ilijada-Homer-I pored brojnih homerovih zivotopisa,o njegovom zivotu se ne moze
mnogo doznati.T akodje se ne zna ni tacan period u kome je ziveo. Izgleda da homer nije
cak ni licno ime, vec opsta imenica. Pored ilijade I odiseje prpisuju mu se jos I :himna
bogovima Iboj miseva I zaba :trojanski I tebanski ciklus Krajem 18. Beka naucnik
volf postavio je 4 teze o istorijihomerovih pesama. Nakon toga dolazi do pitanja
autorstvatj da li je homer uopste napisao ilijadu I odiseju. Na osnovu toga nataju razlicite
teorijeo nastanku ta dva dela: 1.teorija o pojdinimsamostalnim pesmama(niz kratkih
pesama koje su se ujedinile u spev)2.o jezgru(o prosirenju,razvitku I kristalizaciji);
postoje dve teme prica o gnevu I prica o povratku.3.unitaristicka teorija-teorija o
prvobitnom jedinstvu(I I o u istom obliku ali je doslo do lacuna)4.teorija o kompilaciji tj
o manjim epopejama(polazi se od toga das u ilijada I odiseja misaona celina ali smatra se
das u prvobitno postojala jezgra koja su potom sirena I obradjivana5. O jedinstvenoj
pesnickoj obradi.//Karakteristike za homera-stalni(ukrasni)epiteti:dovitljivi odisej I
sjajnoslemihektor;tipicni brojevi 3,9,12,100(3herina omiljena grada,9dana kuge,12
trojanaca I 12 dana trajanja hektorove sahrane I 100 volova),hektorova poredjenje su
izvedena(kad apolon rusi zid ko dete kad tusi kulu od peska).Epske tehnike-epizoda-o
odlonu,herino zavodjenje Diva,kad ahilej saznaje za patroklovu smrt.retrospekcija-sve sto
nestor govori patroklu,njegove borbe I prisecanje maldosti,anticipacija-ahilova
smrt,razgovor posejdona I Diva o razaranju Troje.digresija-kovanje ahilovog stapa,herino
zavodjenje diva,retardacija-helenin razgovor sa prijamom,deskripcija-kovanje
stapa,kataloza-nabrajanje brodova,formule-kad njoj odgovori dovitljivi
odisej.Sadrzaj-Gnev mi, boginjo, pevaj Ahileja Peleju sina obelzava sadrzaj. Prema
sadrzaju mozemo razlikovati 4dela ilijade u prvom delu je opeavn sukob agamemnona I
ahila zbog cega je izazvan gnev kod ahila. Drugi deo govorio ahejskim borbama sa
Trojancima dok se Ahilej gnevi.Odigravaju se okrisajikoji prednjace u korist trojanaca.
Mnostvo je stradalih ranjenih ali nista ne privlaci Ahileja U BORBU.Medjutim,njegov
najbolji prijatelj patroklo biva ubijen u boju protiv trojanaca I od tad radnja u ilijadi
dobija novi tok.U trecem delu ahilej opet ulazi u boj,gnevan jos vise,zeljan
osvete.Potiskuje trojance koji beze u grad,jedino ga hector docekuje. Iako hrabar I
najveci trojanski junak Hektor se plasi ahilove srdzbe,zna d ace biti ubijen. Nije se
spasao,a ahil je njegovo mrtvo telo vezao za kola koja je odvukao ka brodovima. Cetvrti

deo kazuje kako je prijam otkupio hektorov les, ahilov lik se utoljenjem gneva
preobrazava,gledao je na svet drugacije. Ilijada se zavrsava idejom primirja.
Bozanski svet u ilijadi-Vecno lepi I mladi,homerovi bogoviprebivaju na Olimpu,jeduci
ambrosiju I nektari posmatrajuci ljudski svetkao pozorisnu igru duboko ispod sebe.. Svi
oni teze jednu helensku hijerarhijski uredjenu zajednicu sa staresinom Divom na celu.On
ne stoji sasvim odlucno ni na strain ahejskoj,ni na trojanskoj,on se samo stara da se vrsi
sudbina I da se preko nje nista ne dogodi. Vrhovnog boga narod je shvatio kao coveka
divne snage I velicanstva,pa je on takav I kod Homera. Osobine kojima se bogovi izdizu
iznad ljudijesu vece izobilje zivota,besmrtnost I moc,ali je I vise moralna usavrsenost I
bas zbog svojih isuvise ljudskih strasti moraju da pate ioni sami. U Ilijadi tako Ares
pokazuje prevrtljivost,Afrodita povodljivost,Hera osevtoljubivost,ljubomoru. Spremni su
dazaratuju medju sobom zbog smrtnika,da takodje pomognu I zdruze se sa junacima koje
vole. U ilijadi je posebno pevanje posveceno borbi bogova zbog nesloge oko
favorizovanja ahejske odnosno trojanske strane. Bogovi postuju boga Zevsa Iako se ne
slazu sa njegovim postupcima. Homer na pomalo komican nacin opisuje bogove I njova
ponasanjai njihovu ulogu u zivotu ljudi kao da granica izmedju njih I smrtnika nije
velika. Tako kad vidimo Tetidu kako place za sinom Ahilom,pomislimo da je u pitanju
obicna majka koja pati zbog svog sina.
Antigona-sadrzaj-pocinje dijalogom izmedju sestara antigone I ismene u kome saznajemo
o sukobu njihove brace eteokla I polinika,a nastavlja se parodom u kojoj se slavi
oslobodjenje tebe.Kreont,vladar tebe,tiranin,u svom monologue zabranjuje sahranjivanje
polonikovog tela.On zapravo time cini hibris I izaziva hamartiju.On je slucajno tj
nezasluzeno dosao na vlast pa njegove odluke I naredbe nisu uvek ispravne kao I ovo
naredjenje.On od strazara saznaje da je antigona prekrsila njegovu zapovesti stoga
odlucuje da je kazni. Na njega ne deluju opomene celog grada,njegovog sina I prorka koji
su stali na stranu Antigone.Kako je za sofoklove junake tipicno das u usamljeni,tako I
antigona ostaje ostavljena dok koraca na putu ka smrti, bez igde ikoga,cime se jos vise
istice uzvisenost njene licnosti,hrabar odlucan karakter koji poseduje.Tragedija se
zavrsava smrcu antigone.Analiza-umna zastupljenost I radikalnost autokratizma dovode
do tragicne sudbine glavne junakinje I njenih bliznjih.antigona-lik-antigonin herojski
karakrer koji odise herojskom odlucnoscu duhovnom superiornoscunesebicnom
spremnoscu na zrtvu-izaziva divljenje.Ona je zastitnik prirodnih prava,nosilac
opstecovecanskih I humanih ideja.Ni u jednom trenutku se ona ne koleba da sahrani
brata,odlucno hoda poslednjim koracima do preranog kraja zivotne staze.Pre je smrt
predstavljala njen vlastiti izbor sad joj je ona nametnuta naredbadrugih.Ona je odabrala
smrt da bi dala smisao svom zivotu;shvatila je da nije moguce vrednovati ono sto je
ograniceno.Ona je svesna da borba za istinske vrednosti nosi velike zrtve.
Horacije-pripadao je zlatnom dobu rimske knj za vreme cara Avgusta(pored njega
spadaju I Vergilije I ovidije-pisac metamorfoza)-sustina umetnosti-Dulce et utile!
Umetnost treba da spoji lepo I korisno,dakle da ima estetsku f-ju I korisnost,cilj.Mimezison se ugledao na grcke autore I smatrao je da je grcka umetnost vrednija od rimske,da oni

podrazavaju bolje I da njima rimski knjizevnici treba da traze uzor.Vergilije-na koga se

oslanjao?-oslanjao se na homera,odnosno prvih 6glava na odiseju,a drugih 6 glava na
ilijadu.Tokom putovanja,eneja dozivljava mnoge pustolovine,ciji opis kod vergilija
odgovara odisejevim:eneja se kao odisej kod kalipse zadrzava kod didone I poput
homerovog junaka odlazi u Donji svet.Najzad stize do obale italije gde void rat sa
domorocima ciji je predstavnik turno.Taj opis sukoba se podudara sa homerovim u ilijadi
gde je eneja u u lozi ahila a hector turna.Eneja se zavrsava odlucujucim dvobojem u
kojem eneja ubija kralja turna
Edip-sadrzaj:pocinje dijalogom izmedju edipa I svestenika u kome saznajemo da je tebu
pokorila kuga jer nije pronadjen Lajev ubica.Laj je bio tebanski kralj,ali je sticajem
okolnosti na njegovo mesto dosao edip.Iako mi na pocetku znamo sve, tj da je edip lajev
ubica napetost tragedije traje do samog kraja.Edip se sve vreme bori da sazna ko je ubica
sto je primer tragicke ironije,kao sredstvo kojim se sluzi sofokle.Jokasta pokusava dag a
spreci,ali on je I dalje uporan. Zatim dolazi do peripetije-glasnik mu javlja za smrt poliba
za koga je on mislio da mu je otac. Rasplet-naposletku svega od pastira,koji je ocevidac
svega,saznaje celokupnu istinu.Tragedija se zavrsava tako sto edip sebi vadi
oci,pozdravlja se sa decomi povlaci u samocu,jokasta se ubija.analiza-tema ovog dela je
samospoznaja I utvrdjivanje identiteta.Svi bitni dogadjai su se desili pre pocetka
tragedije,sto znaci da hamartija nije povexzana sa tragickom krivicom. Karakteristicna
sredstva kojim se pisac sluzi jesu trag kriv I trag ironija. Kod sofokla trag junak ne
prelazi iz srece u nesrecu zato sto je zao,los,rdjav vec iz neznanja I karaktera. Takodje
karakteristika sofoklovog stvaralastva je prikazivanje suprotnih karaktere,npr jokasta
kojoj su draze sreca I mir I edipa koji smatra da je istina najvaznija. Edip je dobar
vladar,koji je zaslugom dosao na vlast,spreman je odmah da deluje.Edip je savrseno
predstavljen kao heroj,ni potpuno kriv ni potpuno nevin,vec slican nama.Njegova
tragicnost se ogleda u tome sto je samo najbolje namere,a sve vise je tonuo,da bi na kraju
dostigao na dno.Kompozicija tragedije je savrsena sto znaci da ima pocetak sredinu I
kraj,obuhvata jedinstvo celine.Radnja je slozene forme jer sadrzi peripetiju I
prepoznavanje.Uovom slucaju neznanje je posledica svega.
Zenski likovi Andromaha-hektorova zena ciji je karakter predstavljen kao jedan od
najlepsih I najplemenitijih u staroj poeziji. Sa velikom ljubavlju prema svo muzu ne moze
da shvati hektorevu potrebu za odlaskom u borbu. Stalo joj je samo da spase hektora jer
je on za nju I njihovog sina sve na svetu. Ali ma kkao ona izrazavala svoja osecanja iz nje
neprestano izvire plemenitost I milina.Helena- bila je meneljeva zena,izuzetne lepote.
Bitna je a celu grku istoriju je se smatra uzrokom Trojanskog rata,jer je rat poceo kada je
trojanski borac paris odveo lepuhelenu u troju. Homer ne opisuje njenu izuzetnu lepotu
jer lepota je subjektivna stvra,on opisuje impresiju koja ona izaziva kod drugih. Ona je u
stvari u Ilijadi predstavljena kao nesrecna zena koja kune svoju sudbinu I postojanje jer
oseca grizu savest za smrt mnogih. Iako je bila u neprijateljskom taboru pokazala je
izvesnu naklonost prema Trpjancima. To vidimou sceni kada ona kaze kako je Hektor za
nju uvek bio pazljiv I dibari ljubazan.Predstavljena je I kao osecajna zena koja zali za
svakom smru junaka,pr. kad place za patroklom. Briseida - robinja koja je bila Ahilejeva

nagrada koju mu je Agamemnon oduzeo to je rezultiralo Ahiljevom srdbom.Muskiahilej-gotovo savrsen lik kome je pomalo data I bozanska dimenzija.On je opisan kao
nepobediv I najjaci junak olicenje je mladosti snage I lepote.I pored toga sto je veran I
dosledan onome za sta se bori on svojim neprekomernim ponosom cini I niz tragedija
koja ga I ne pogadjaju toliko,koliko ga je zabolela smrt najboljeg prijatelja patrokla.
Ljubav prema njemu se moze opisati kao najjaca ljubav coveka prema prijatelji.Tu
vidimo I Ahilovu drugu stranu,jer se pored te ljubavi pojavljuju jos dve,mozda snaznije
ljubavi. Prva je prema voljenoj osobi,brisejidikoja u njemu I podstice onu prvu srdzbu
prema agamemnonu.Tu vidimo dostojanstvenog I ponosnog ahileja kada mirno predaje
brisejidu drugom mada oseca zal jer mu je ucinjena nepravda.Treca ljubav je ona
najsvetija koju covek moze osecati je ljubav prema roditelju.Ahil se u razgovoru sa
prijamom seca svoga oca I on u tom trenutku zaboravlja muku gnev I bol I oprastajuci
preobrazava se. Utoljenjemgneva video je svet drugacije.Ahil se zbog toga posmatra kao
lik u razvoju.N a pocetku dela predstavlja se kao impulsion, srdit, nemilosrdan, svojeglav,
pnosan, nadmen, cestit, karakteran, samosvestan. Na kraju dela on igra sasvim drugu
ulogu-mirotvorca,smirenog strpljivog,mudrog,iskusnog junaka,sposobnog da ovlada I
umiri svoje emocije kada je to potrebno.Hektor-najstariji sin prijama I hekabe,muz
andromahin,najveci trojakski junak I uzdanica u ratu protiv grka.Homer ga prikazuje kao
plemenitog I neustrasivog bora,pazljivog supruga I neznog oca.
Kompozicija-24pevanja,podelu je izrsio zenodot.Ta se pevanj dela na 4dela:1.prvo
pevanje,uvod u samu radnju;2.2-18-ahil ne ucestvuje u bitkama;3.18-23pomirenje ahila I
agamenona)4.24pevanje(pocast hektorovog tela,zavrsava se idejom
pomirenja).Eshatoloske predstave: sto se tice zivota posle smrti,homerski covek veruje u
dusu koja u casu smrti ostavlj telo I odlazi u Had.U Hadu ona dalje vegetira I void
jednolik zivot.Takvo postojanje koje nije bila nikakva nagrada ni kazna za Homerovog
coveka,nije bilo primamljivo za homerskog coveka.Za njega smrcu prestaje sve.Ako je I
kratak zivot je lep.Najbolje opisan vapaj za zivotom su ahilove reci koje govori odiseju
da bi radije bio sluga nadnicar na zemlji,nego da vlada svim mrtvim sto ne vidi
sunca.Homerski covek zna iapak,svestan je dag a od smrti niko ne moze spsiti pa ni
bogovi.Mitske pozadine:Erida,grcko bozanstvomrznje nesloge I razdora,sestra Arejeva,na
svadbi peleja I tetide,nepozvana,bacila je medju boginje zlatnu jabuku(jabuku razdora)
na kojoj je pisalo najlepsoj,iz cega se zavio sukob koji ce dvesti do trojanskog rata.
Naime oko jabuke su se otimale 3boginje-afrodita,atena I hera,I paris je trebao da odluci
kome ce ona pripasti.Svaka od njih tri mu je nudila razlicite poklone,ako njoj dodeli
jabuku(afrodita-obecaala mu je najlepsu zenu,atena mu je nbudila slavu I mudrost,herabogatstvo). Paris se opredelioza afroditu.Ist pozadina-ahejska zavist na troju zbog
trgovinskih poslova.
.
Euripid-stvaralastvo-smanjio je ulogu hora.uveo je govorni jezik.Dao je znacaj
agonu.Koristio se postupkom dues ex machine I sentencama.Na njega su imali uticaj
sofisti,koji su zastupali tezu pro el contra(da uvek mozemo zastupati dva stava) sto
prikazuje u svojim delima.(npr dijalog jasona I medeje).Za njega je karakteristicna
antropodikeja tj da se pitanje pravde svodi na covekai da se religija pocinje meriti
moralom;psihologija iz koje se izvodi tragicka krivica,akcenat je na coveku,na njegovim

osecanjima,emocijama,strasti;realizam-kritikuje covekove tamne licnosti,prikazuje ljude

onakve kakve jesu.Kod euripida se 1. put ljubav kao erotica pojavljuje na sceni.Simpatija
je usmerena na zene kod euripita,na robove,sluge.Evripid ne deli sokratovo misljenje da
je coveku dovoljno znati sta je dobro pa da to cini.sadrzaj-pocinje prologom, u kome
dadilja daje inf o mitu pokrece pitanje bracne srece I naslucujese nesreca.Potom se
pojavljuje medeja u cijem se monologue vrlo uverljivo prikazuje bol koji ce naneti muzu
I proklinjanje svoje sudbe.Njena osveta je glavna tema ove tragedije.U ulaznoj pesmi
koju poeva niz korintskih gospodja se postavlja pitanje neverstva I navode se medejina
zrtvovanja.Potom dolazi kreont koji zeli da je protera jer se plaza za svoju kcer koju
Jason,medejin muz planira da ozeni.Medeja se poziva na njegovu ljubav I od njega trazi
jos 1 dan boravka pod izgovorom da zeli da ostane zbog dece,a ustvari panira osvetu.kuje
plan osvete-po deci salje poklon za kreontovu kcer u kome se nalazio otrov(nakit venac I
haljinu).Preko hora saznajemo dogadjaje van scene tj primanje poklona I smrt kreontove
cerke I samog kreonta.Tragedija se zavrsava tako sto medeja vrsi cedomorstvo;njen gnev
I zelja za osvetom nadvladali su ljubav prema deci,a I tudja bol joj je bila draza od
sopstvene srece.analiza-gl tema ove trag je osveta medeje.Uovom slucaju euripid nam
pokazuje da je uzrok hamartije strast junaka.Medeja u svojoj strasti cini hibris I izaziva
trag kriv.Karakteristika euripidovog stvaralastva je I antiteodikeja tj da se pitanje pravde
svodi na coveka,pr je medeja koja je odlucila da pravdu uzme u svoje ruke,da bude sudija
na zemlji.Takodje euripid pokazuje I vestinu u slikanju karaktera narocito covekovih
tamnih licnosti,vrlo uverljivo je prikazana medejina dilemma,unutrasnji sukob I
namere.Simpatija je u ovoj tragediji usmerena na ponizene uvredjene I potcinjene npr
sluga(verna sluga) I medeja zena.Evripid je dao znacaj agonu-pr je stihomitija medeje I
jasona iz kojeg takodje vidimo sofisticki uticaj,ali I sukobe muskog izenskog
pola,helenstva I varvarstva.Zastupljene su I sentence-Treba prorcki um da imas da muzu
svome ugodis(medeja).delo zavrsava evripidovim umetnici\kim postupkom dues ex
machine(kad helije medeji daje kocije I ona odlazi)Najveci eticki znacaj ove drame lezi u
tome sto ona ukazuje na to da se borba za sadrzaj I srecu ne moze izboriti iznav coveka
nego u njemu samom.
Hipolit-sadrzaj-pocinje prologom koji drzi afrodita.Ona je besna zato sto hipolit postuje I
velica samo artemidu,nju zanemaruje.On time cini hibris ona mu to ne oprasta I planira
osvetu.Iako je hipolit dobijao opomene da bogovi ne vole prkos,on I dalje veran
samoartemidi(boginji cednosti) jer je I on sam bio takav,njoj slican cestit,nevin cedan I
cist.Iz parode saznajemo za fedrininu strast prema hipolitu I u tome lezi njena trag
kriv.Ona je svesna topga I oseca stid,ali strast nadvladava razum u njoj. Dadilja koja se
nalazi u f-ji poverenika prijatelja fedre otkriva fedrine namerehipolitu.Hipolit gnusno
odbija predlog da bude macehin ljubavnik,ali daje predlog dadilji da za taj njihov
dogovor niko nece znati.Medjutim uvredjena fedra planira osvetu ubija se I ostavlja
pismo u kom kune hipolita(ne uzimajuci u obzir njegovu odbranu).On zbog toga strada a
tezej u pravu istinu saznaje od artemide.(dues ex machine)na samrti hipolit ipak oprasta
tezeju.analiza-evripid nam u ovom delu pokazuje da uzrok hamartije lezi u strasti
junaka.Akcenat je stavio na fedrinu strast I osecanja.Kroz njen lik nam je prikazao
zabranjenu ljubav I nedozvoljenu strastu kojoj uocavamo tamne strane covekove

licnosti.Fedra se bori protiv gresne ljubavi,ali nema snage jer je slabe volje,ali ima stida I
ponosa koji se ne mogu savladati.
Zabe-analiza-zabe imaju eticki I esteticki znacaj,postavlja se pitanje sta Atinu moze da
spasi od propasti.Aristofan spas vidi u povratku na stare moralne vrednosti.Aristofan vidi
politicku I moralnu pobedu eshila zbog njegovih pobeda kod salomine I maratona.Evripid
je doneo novi moral,nije ateista,ali se izjednacava sa sofistima.Komedija se sastoji iz 2
dela:1.puovanja u podzemni svet;2.agon eshila I evripida.Sadrzaj-sastoji se iz 2
dela.Uprvo delu se govori o silasku u Podzemni svet,a u drugom se void agon eshilai
evripida.Naime u uvodu vidimo dionisa kako sa svojim slugom,preobucen u herakla
dolazi pred njegovu kucu(heraklovu) I pita ga za savet kako da sidje u Had ne bi li
pronasao pravog oesnika da spasi atinu od propasti.Dionis je u delu predstavljen kao
kukavica,a ksantija(sluga)kao lukav rob.Na putu mu se desavaju razne pustolovine
prikazane na komican nacin.Dolaze pred kucu boga plutona,dionis lose prolazi kod eaka I
robova.Pluton je trazio sudiju I u pravi cas je dosao Dionis da odluci pobednika tragedije
eshila I evripida.Agon odlazi u korist eshila,njega dionis izvodi iz Donjeg sveta, ne bi li
spasio atinu od propasti.Odnos sluge I gospodara-ksantija,dionisov sluga predstavljen je
kao lukav covek,prepreden I opreznog, za razliku od njegovog gosodara.Ddok je dionis
na neki nacin bezuman-zeli nesto a nije spreman da ukloni prepreke vec stalno posrce
pred njima-te ga to cini I kukavicom.Velika je razlika od coveka do coveka.Ova prica je
dokaz da covek na visini nije mudriji od onoga ispod njega I da ne mora imati uopste
kvalitete.Jos vise nglasena ralika je izmedju njih-jer je dionis bog-a kukavica,dok je
ksantija obican smrtnik,covek I naroda koji je mudrost I lukavost stekao u toj okolini.
Odiseja-ep kao knj vrsta-1.gl junak epa je idealizovan,odisej izgleda gotovo neranjivo I
nepobedivo,lukav je I mudar I tim svojim karakteristikama uspeva neka da nadmudrii
same bogove.2.ima prijatelje I sve ih gubi naputu3.ogo gl junaka se nize citav niz
epizoda(sa kirkom sa kiklopima)4detaljno opisivanje.Epske tehnike-epizoda-epizoda sa
kirkom I kiklopom;retrospekcija-kad feacanima prica sta se decilo posle trojanske
bitke,kad nestor prica.;anticipacija-kad kirka prica odiseju sta ce se
desiti;retardacija,digresija,epizoda-odisejev oziljak,ponavljanje(opisi koji se cesto
ponavljaju)veran lepa I mudra penelopa,stalni br 6.12.10,epiteti.gl likovi u odiseji-odisejherojski ideal ali nije predstavljen kao herojski ideal kao u ilijadi kao snazan I
neranjiv.On pobedjuje dosetljivoscu recitoscu mudroscu.Poseduje neverovatnu dusevnu
slogu.Nepokolebljiv je I odlucan,tacno zna sta zeli ne skrece sa puta koji sebi
zacrta.Njegovu neverovatnu odlucnost I uzvisen karakter vidimo kad 2x odbija
besmrtnost(prvi put kod kalipse,a drugi put kad skida plast besmrtnosti koji mu je boginja
leukoteja dala).Takodje moment koji svedoci o njegovoj izuzetnosti je kad silazi u had I
kad odbija da prica sa njegovom majkom iako mu je to srce zelelo.On je covek koji
voli,postuje,sjaji ponosom I dostojanstvom.Ne ume da prasta,vidimo nemilosrdnost kada
sprovodi krvolocnu osvetu.telemah-dolazi do spoznaje.Rzvija se u odiseja.Mlad je
ponosan,bezazlen otmen plemenit.Kirka-carobnica,prevejana,zeli odiseja za sebe,ali ne
uspeva da pobedi njegovu nepokolebljivost I resenost da se vrati u domovinu.Shvata dag
a ne moze zadrzati I onda joj ne ostaje nista drugo nego da mu da najbolji savet sto moze
I pomogne mu da se vrati onoj koju voli I zeli I svom rodnom kraju.Kalipsa-nimfa koja
isto kao I carobnica kirkazeli odiseja nije joj bilo dovoljno sto je na njenom ostrvu proveo

7 god,zelela ga je zauvek kraj sebe.Utoj svojoj strastvenoj zelji,spremna je sve da mu

ponudi da ostane sa njom cak I besmrtnost,najprimamljiviji dar coveku koju odisej
odbija.Kalipsa I ne zeli dag a ubedjuje daostane vidi cvrstinu njegove odluke,te mu
pomaze da sagradi brod da bi se sto pre vratio na itaku.nausikaja-malda je I
plemenita,cerka je alhinoja vladara feacana.Iona pomaze odisejumada pesnik nigde ne
spominje njena osecanja,ali se to predpostavlja,njeno stidljivo I posteno srce nije mu
recima ni pokusavala nametnuti svoju ideju.Penelopu-istrajna u svojoj vrednosti.Kako
vreme prolazi njen lik se ne menja-jos uvek osvaja lepotom ali I nepokolebljivom I jakim
karakterom.Ima epitet svog muza,lukava je mudra I dosetljiva kao I on.sadrzaj-prema
sadrzaju u odiseji se mogu razlikovati 4 dela.U prvom delu odiseja jos nema kod
kuce.Dok njega nema njegovu zenu penelopu prose,bescaste mu kucu,a sin telemah
odlucuje na atenin nagovor-da potrazi oca.Odlazi prvo nestoru u pil,pa menelaju ne bi li
od njih saznao gde je odisej.U drugom delu odisej se vraca,po bozijem naredjenju,kalipsa
ga pusta.Posejdon je srdit sto ce se odisej vratiti na itaku bez vece muke pa mu salje
oluju,odisej se spasava uz pomoc boginje leukoteje.Dolazi do feacana koji mu pomazu da
se vrati na itaku.U trecem delu odisej smislja osvetu.Atena ga pretvara u satrca dag a niko
ne prepozna,odisej ispituje stanje u kuci,testira ko mu je ostao odan a ko ga je izdao dag a
kazni osvetom.Otkriva se sinu telemahu I njemu otkriva plan osvete.U poslednjem 4 delu
govori se o odisejevoj osvetu.Uz pomoc telemahovu I svinjarevu,ubija sve prosce,ne
stedeci nikoga,vesa neodane sluskinje-jedino se smilovao na muzicara kao
umetnika.Odaje se penelopi koja muu pocetku ne veruje da je to zaista njen muz,ona se
oduzima od srece zbog muzevljevog povratka.Finalno prepoznavanje je izmedju laerta
oca odisejevog.Odiseja se zavrsava idejom primirja,kao I ilijada.Bozanski svet-bozanski
svet se iz ilijade premestio u odiseju.Slika bogova koji stanuju na olimpu sasvim je
drugacija,idalje oni imaju svoje miljenike I smrtnike koje ne vole,ali bogovi ne vode rat
izmedju sebe.Postoji odredjena hijerarhija na olimpu-Div je najveci bog koga svi moraju
da postuju,a on se stara da se nista preko sudbine ne desi.U odiseji vidimo gl junaka
kojeg obozava I pomaze mu boginja atena.Njene osobinesu odisejeve osobinemudrost,postenje,hrabrost,snalazljivost.
Eshil-odlike stvaralastva-uzimao gradivo iz mita;izjednacava diva sa sudbinom;uveo tre2.
Glumca,smanjio ulogu hor a;dela-okovani prometej,persijanci,sedmorica protiv
tebeReligiozni plan- za eshila je bitna bozanska Pravda,polazi od toga da je covek svojom
greskom zgresio I da se kroz muku dolazi do saznanja.krivica-zasniva se na teomahijicovek treba da ostane na polozaju koji mu je dodeljen.Sadrzaj orestije- Uprologu
agamemnona kao bitnog dela ekspozicije,data cela osnovna atmosfera drame-radost I
klicanje zbog pada troje ce biti priguseni otrovom izi zidova atriodovog
doma.Agamemnon se vraca kuci kao pobednik,docekuje ga lazno glumeci radost zena
klitemestrakoja je iskovala zaveru sa egistom protiv muza.Agamemnon je sa sobom
poveo I strankinju kasandru kojoj je sudjeno da umre sa njim.Na dvoru se desava
dvostruko ubistvo-kasandru I agamemnona ubija klitemestra u kupaonici,a ona nastavlja
da vlada sa egistom.Pojavljuje se fest koji na nagovor apolona zeli da osveti ov\ca.Kuje
zaveru sa sestrom elektrom ,pretvara se u prosjaka I ubija majku I egista.On nastoji da se
opravda pozivajuci se na apolonovu zapovest ali nema oprostaja kod eumonida koji ne
prasta ni jedan krvni zlocin.Orest bezi prvo u delfe pa u atinu da trazi pomilovanje I spas

od boginje atene.Na kraju dela orest se oslobadja.greh tantalovog roda-tantal je bio sin
zevsa.bogovi su mu bili naklonjeni,ali je on to zloupotrebljavao:po jednima time sto je
zloupotrebljavao bozanske tajne,a po drugima sto je sa trpeze bogova ukrao nectar I
ambroziju.Njega su bogovi kaznili jer je kusao njihovo znanje,isekao je sina pelopa I
posluzio im ga kao jelo.Bogovi su to prozreli te su ga kaznili mukama u Donjem
svetu.tumacenje-orestija je organska trilogija sto znaci da se sastoji od 3 tematski
povezane tragedije.Prva je Agamemnon,druga je hoefore,a treca je eumenide.Gl.junak se
pojavljuje od druge tragedije.U orestiji ne postoje jedinstvo mesta radnja se desava u
domu Atride,na groblju u delfima I uatini.Orest gl junak pokrece hamartiju jer je ubio
majku.Eshil trag kriv formulise u naslednoj krivici tj da se greska predaka prenosi na
potomstvo,ali ne kao besmisleni slucaj gde nevini stradaju vec sto trag junak sam otkriva
svojim postupkom.:orest void teomahiju.U orestiji vidimo I sukobe principa:matrijarhata
I patrijarhata,sukob htonskih(erinije) I solarnih bozanstava(apolon),starih I novih.Velica
atinu ,njenu demokratiju,aerobog koji pusta oresta po principu milosrdja I smiruje eriniju
sa atenom na celu.
Sofokle- uveo scenografiju I 3 glumca,povecao broj clanova u hour sa 12 na 15,prvi je
prestao da pise tematski vezane trilogije.Sto se tice fabule na prvom mestu se nalazi
covek,za razliku od eshila smanjuje ulogu bogova.Likovi kod njega su
zivotniji,stvarniji.Trag.kriv-zavisi od ljudske slobodne volje ,krivica nije nasledna lezi u
karakteru.Kad pravi karaktere,pravi ih tako da budu suprotnih osobina(edip zeli da
sazna,jokasta ne).Koristi se tragickom ironijom-kad junak postize suprotno od onoga sto
se ocekuje.Hamartija se zasniva zbog rdjavog dela,pogreske koja je dosal zbog karaktera
ili neznanja(edip).Karakteristicno za sofoklove junake je da su
usamljeni(antigona),individualizovani su;odbijaju kompromis.Uticaj sofista na sofokla
(covek je mera svih stvari)peva se u slavu coveka,njegovog uma.
Komedija- poticeod reci komos-vesela povorka ode,razvila se iz falickih pesama,koje su
poevane u jambskom metro.Smatar se da potice sa pstrva Dela,bazira se na licnoj
invektivi.Akcenat je bio na nemoralu,skaradnom smehu jer se smatralo da to tera zle
sile.Razvoj grc kom-naziva se jos I aticka komedija(zbog ostrva atike).Deli se na 3
faze:stara srednja I nova.stara je pocela da se razvija u 5 veku.gl. odlike-pociva na
parodiji(ismevanje knj dela)I satiri(ismevanje oblika drustva),fantasticna je,koristi
vulgarne reci.Gl predstavnik:aristofan.Aticka kom je bila aktuelna-govorila o
stvarnosti,proziva politickei drustvene subjekte.Srednja komedija-razvija se u
4veku.,nemamo nista sacuvano,nestaje hor I gl horska pesma,nestaju stasimoni I
episode,smanjuje politicku u logu,gradnju vrpi iz mita.Nova kom-321god sa pocetkom
aleksandrovog osvajanja,nema politike,gradja koju obradjuje je iz porodicnog
malogradjanskog zivota,pociva na intrigama,bazira se na ljubavnim zapletima,u njoj se
pojavljuju tipicni likovi(dzangrizavi starac,lukavi rob),na njoj se bazira rimska
kom.Formula kom- hor u kom je aktivniji nego u tragediji,prolog je duzi I bogatiji,uvek
prisutan agon(nadmetanje 2 misljenja) pisac podrzava jedno.Najvaznija horska pesma je
parabaza(jer tad hor skida maske,narusava se iluzija,hor iznosi,aktuelna misljenja
pesnika,direktno se obraca publici,ne mora biti politicko misljenje),prisustvo parabaze
nije neophodno.

Aristofan-stvaralastvo-koristi stare aticke odlike stare aticke kom.Kako je bio atinjanin

njegova dela ugl govore o savremenom zivotu atine,zalazeci u pitanje
ekonomije,unutrasnje I spoljne politike,ratne strategije,religije I kultova,filozofije
knjitd.Eshil pobedjuje u zabama iz moralnih I politickih razloga.Eshil se borio na epitafu
koji je sam za sebe sastavio kaze da mu je nabitnije sto se borio za otadzbinu dok knj
delatnost uopste ne spominje.Aristofan se zato poziva na taj perio jer je tada Atina
pobedila persiju.
Rimska kom.-poreklo-za rodjenje rimske kom se uzima 240 godina (kad je livijan ronik
postavio grc kom na latinskom).Fabula palijata-komedija koja predstavlja obradu grckog
materijala(prevodili su novu aticku komediju),postupak kontaminacije(uzmu 2 ili vise
kom pa ih spoje I tako naprave novu)nastaje 2. I 3. veka p.n.e.Glavni predstavnici su
plaut(hvalisavi vojnik,aulularija) I terencije.Nema politike,prikazuje se porodican
zivot;nema hora ni parabaze;zaceci podela na cinove I scene;zapleti:ljubavni;tipicni
likovi:dzangrizavi starac,lukave sluge
Aulularija-sadrzaj-euklijon,gospodar I gl lik(skrtica) tukao je I maltretirao Stafilu,jer se
bojao da mu neko ne ukrade cup zlata koji je nasao u svom vlastitom domu.Sebe je
smatrao bogatasem,mada se pravio najvecim siromahom uselu.Naime,komsija zeli da
ozeni njegovu cerku fedru.Euklijon sve vreme misli da se kuje zavera protiv njega,ali
pristaje dati kcer bez miraza I bez troskova svadbe.Sakriva cup sa zlatom kod
hrama,kasnije ga nalazi njegov sluga I krade g.