Panevropski univerzitet Apeiron

Fakultet pravnih nauka

Banja Luka

SEMINARSKI RAD IZ SOCIJALNE

PSIHOLOGIJE

INSTRUMENTI U PSIHOLOGIJI

Mentor:
Student Prof. dr sci.med. Aleksandar Mili

Banja Luka,2013.godina

1.UVOD
U poslednjih desetak godina, u skladu sa filozofijom
inkluzije, sve vea panja posveuje se mogunosti
upitnike samoprocene osobama sa intelektualnim
tekoama u pogledu razliitih psiholokih konstrukata.
Meutim, podaci su razliiti, od onih koji ukazuju na
nemogunost dobijanja pouzdanih i validnih odgovora
na upitnicima, do onih koji pokazuju da upitnici
namenjeni samoproceni OSIT mogu imati adekvatnu
pouzdanost i validnost.
Osnovni cilj ovog istraivanja ticao se ispitivanja
mogunosti dobijanja pouzdanih i validnih podataka na
osnovu samoprocene osoba sa intelektualnim
tekoama na setu razliitih instrumenata namenjenih
ispitivanju kapaciteta za samozastupanje.
U tom smislu, na uzorak od 35 osoba sa intelektualnim
tekoama razliitog pola, starosti, tipa i stepena
tekoa, primenjen je set od 6 instrumenata
namenjenih samoproceni: samopotovanja,
samoodluivanja, vrenja izbora, reavanja problema,
poznavanja prava i samoodreenja. Podaci su obraeni
analizom glavnih komponenti, kao i programom RTT10G
za utvrivanje metrijskih karakteristika instrumenata.
Rezultati pokazuju da, uprkos blagom naruavanju pri
drugom merenju,instrumenti poseduju adekvatne
metrijske karakteristike (reprezentativnost, homogenost
i pouzdanost), te da se radi o jednodimenzionalnim
instrumentima. Stoga, moe se rei da postoji
mogunost pouzdane i validne upitnike samoprocene

razliitih dimenzija samoodreenja i samozastupanja

kod osoba sa intelektualnim tekoama.

2.CILJ ISTRAIVANJA
Shodno napred navedenom, osnovni cilj ovog
istraivanja tie se ispitivanja mogunosti dobijanja
pouzdanih i validnih podataka na osnovu samoprocena
osoba sa intelektualnim tekoama na setu razliitih
instrumenata upitnikog tipa namenjenih ispitivanju
kapaciteta za samozastupanje.

3.METOD
3.1.INSTRUMETI
U istraivanju su primenjeni sledei instrumenti:
SPROSIT S upitnik namenjen proceni
samopotovanja upitnik se sastoji od 17 ajtema (na
primer: Da li si zadovoljan sobom)?Da li jednako
vredi kao i drugi ljudi? Da li se dopada sam sebi?,
kojima je pridruena 3-stepena skala.
SDU - Upitnik za procenu,upitnik sesastoji od 16
ajtema (na primer: Ja znam u emu sam dobar, i
mogu to da nabrojim; Ja znam kad mi treba pomo,
i od koga da je zatraim,ajtemima je pridruena 3stepena skala.
SOD - Upitnik za procenu samoodluivanja
obuhvata 12ajtema, sa pridruenom 3-stepenom
skalom, primeri ajtema su: Da li samodlui ta e
da jede?Da li ide u etnju kad ti to eli?.
VIDO - Intervju za procenu vrenja izbora i
donoenja odluka namenjen je utvrivanju nivoa
usvojenosti vetina vrenja izbora i donoenja
odluka osoba s intelektualnim tekoama. Sastoji
se od osam varijabli (na primer: Koja ti se od ove
odee najvie svia? Zato?Koji ti se od ovih
sportova najvie svia? Zato?) od kojih svaka
predstavlja jednu izbornu situaciju u kojoj se

ispitanik mora odluiti za jednu od ponuenih

mogunosti, te obrazloiti svoj izbor. Na svakoj
varijabli ispitanik moe dobiti 0, 1 ili 2boda, u
zavisnosti od kvaliteta odgovora.
VRPI - Intervju za procenu nivoa usvojenosti vetina
reavanja problema sastoji od 6 ajtema od kojih
svaka predstavlja jednu problemsku situaciju koju
ispitanik mora da rei (na primer Tvoji prijatelji se
ponaaju kao da se ljute na tebe. eli da se
pomiri s njima. ta e da uradi?).
Na svakom ajtemu ispitanik moe dobiti 0, 1 ili 2 boda.
Ukoliko ispitanik ne moe da sagleda problem, ne nudi
nikakav nain za reenje ili jednostavno ponovi date
informacije bez reavanja situacije dobija 0 bodova.
Ukoliko sagledava problem ali ne moe pruiti reenje
dobija 1 bod, a ukoliko ponudi adekvatno reenje
problema dobija 2 boda.
PRAVA - Upitnik za procenu svesti o sopstvenim
pravima sadri 10 ajtema, kojima je pridruena 2stepena (u prvom) odn. trostepena (u drugom
ispitivanju) skala. Primeri ajtema:Vano je znati
svoja prava.Ako ima tekoe, nema pravo da
glasa.Svi navedeni instrumenti prevedeni su i
prilagoeni za upotrebu za populaciju osoba sa
intelektualnim tekoama.

3.2.UZORAK

Ispitivanje je realizovano na uzorku od 35 osoba sa

intelektualnim tekoama,razliitog pola muki-14
(40%), enski-21(60%), starosti (19-58 godina,AS=31.4,
SD=8.97) i stepena intelektualnih tekoa (lake IT10(28.6%), ume-rene IT-25.

3.3. OBRADA PODATAKA

Obrada podataka zasnovana je na analizi glavnih
komponenti, kojom je utvrivana dimenzionalnost i
faktorska validnost instrumenata, dok su metrijske
osobine instrumenata (pouzdanost, homogenost i
reprezentativnost) utvrenena osnovu programa
RTT10G.

4.USLOVI UPOTREBE PSIHOLOKI

MIJERNIH INSTRUMENATA
Psiholoke merne instrumente moe primenjivati samo
diplomirani psiholog, odnosno master psiholog (prema
zakonu o uslovima za obavljanje psiholoke delatanosti
slubeni glasnik RS br. 25/96, 101/05) i to na nain
propisan ovim Pravilnikom i Pravilnikom o bliim
uslovima za obavljanje psiholoke delatnosti
preduzetnika. Izuzetak ine testovi iz lana 6. ovog
Pravilnika.

Psiholog mora posedovati relavantna struna znanja i

psiholoko testiranje obavljati u skladu sa rezultatima
savremene psiholoke nauke i kodeksom etike
psihologa.

5.KATEGORIZACIJA PSIHOLOKIH
MERNIH INSTRUMENATA
Komisija za psiholoke merne instrumente vri
kategorizaciju svih psiholokih mernih instrumenata.
Osnovni kriterijumi za kategorizaciju su: oblast primene
testa, ciljevi koji treba da budu postignuti primenom
testa i strune kompetencije potrebne za primenu testa.
Psiholoki merni instrumenti mogu biti svrstani u jednu
od tri kategorije: A, B i C.
Psiholoki merni instrumenti kategorije A namenjeni su
za merenje psiholokih fenomena u istraivakim

projektima i strunim opservacijama, i za njihovu

primenu su potrebna baina akademska znanja iz
psihometrije i statistike.
Ovi instrumenti ne slue za psihodijagnostiku procenu.
Psiholoke merne instrumente iz kategorije A mogu da
primenjuju i psiholozi sa 180 ESPB, pored diplomiranih
psihologa (sa 240 ESPB) i master psihologa (sa 300
ESPB).
U kategoriju B svrstavaju se psiholoki merni
instrumenti koji imaju psihodijagnostiku i prognostiku
svrhu i za koje autori i revizori nisu predvideli dodatnu
obuku, jer se mogu korisiti na osnovu fakultetski
steenih znanja i uputstava iz prirunika. Merne
instrumente iz ove kategorije mogu primenjivati
psiholozi sa 240 i 300 ESPB.
Autor/revizor psiholokog mernog instrumenata moe
predloiti program edukacije, koji komisija za psiholoke
merne instrumente verifikuje i kontinuirano prati
njegovu realizaciju.
Kategorija C obuhvata psihodijagnostika sredstva koja
su proceduralno i interpretativno najsloeniji psiholoki
mernih instrumenti (npr: multidimenzionalni inventari
linosti, testovi inteligencije koji se primenjuju
individualno, projektivni testovi i sl.) koji se
upotrebljavaju u psihodijagnostike i prognostike
svrhe.
Psiholoke merne instrumente iz kategorije C mogu
primenjivati samo diplomirani psiholozi sa 240 i 300
ESPB sa dodatnom teorijskom i praktinom edukacijom.

Diplomirani psiholozi iz stava 2 ovog lana nakon

zavrene edukacije dobijaju uverenje na osnovu koga
mogu da koriste instrumente iz ove kategorije, i na koje
saglasnost daje Komisije za psiholoke merne
instrumente.
Autor/revizor psiholokog mernog instrumenata
predlae program edukacije, koji komisija za psiholoke
merne instrumente verifikuje i kontinuirano prati
njegovu realizaciju.
Komisija za psiholoke merne instrumente vodi
evidenciju psihologa sa uverenjima za upotrebu
psiholokih mernih instrumenata iz ove kategorije.

6. KOMISIJA ZA PSIHOLOKE MERNE

INSTRUMENTE
Komisiju za psiholoke merne instrumente imenuje
Skuptina Drutva psihologa Srbije iz redova istaknutih
psihologa.
Komisija ima predsednika, zamenika predsednika i tri
lana.

Rad Komisije blie je regulisan Pravilnikom o radu.

Delokrug rada komisije je:
1. Evaluacija mernih instrumenta i predlaganje
kategorije.
2. Predlaganje, verifikovanje i praenje programa
edukacije.
3. Predlaganje postupaka u sluaju neovlaenog
korienja mernih instrumenata.
4. Predlaganje mera za poboljanje upotrebe i zatite
mernih instrumenata.
Autori, psiholozi, izdavai, distributeri i zastupnici
psiholokih instrumenata podnose komisiji za psiholoke
merne instrumente zahtev za njihovu kategorizaciju.
Zahtev treba da sadri:
1.Kompletnu dokumentaciju psiholokog mernog
instrumenta sa normama za Republiku Srbiju.
2. Predlog sa obrazloenjem o kategoriji mernog
instrumenta.
3. Predlog o pravnoj i fizikoj osobi ovlaenoj za
distribuciju.

Odluka o kategorizaciji psiholokog mernog instrumenta

mora da sadri:
1. Podatke o podnosiocu zahteva.

2. Puni i skraeni naziv psiholokog mernog

instrumenta.
3. Podatke o tome da li je originalni instrument ili
adaptirana verzija originalnog mernog instrumenta.
4. Podatke o pravnoj ili fizikoj osobi ovlaenoj i
odgovornoj za distribuciju.
5. Kategoriju psiholokog mernog instrumenta.
6. Tip mernog instrumenta.
7. Oblast upotrebe.
8. Uputstvo o jasnim ogranienjima u primeni ukoliko ih
ima.
9. Obrazloenje odluke.
10. Datum i broj odluke.
11. Kompletnu dokumentaciju mernog instrumenta.
12. Popunjen i potpisan upitnik za kategorizaciju.

Psiholoki testovi sve tri kategorije predstavljaju

posebno zatiena psihodijagnostika sredstva.

Komisija za psiholoke merne instrumente vodi

evidenciju kategorisanih psiholokih mernih
instrumenata.
Evidencija treba da sadri:
1. Puni i skraeni naziv psiholokog mernog
instrumenta.
2. Kategoriju.
3. Podatke o distributeru.
4. Datum i broj odluke o kategorizaciji komisije za
psiholoke merne instrumenate.
Spisak kategorisanih psiholokih mernih instrumenata
Drutvo psihologa Srbije objavljuje na svojoj internet
stranici.

7.PRAVILA PSIHOLOKOG TESTIRANJA

Pravila psiholokog testiranja obuhvataju sledee
procedure:
PROCEDURA 1: Procena potencijalne korisnosti
psiholokog testiranja u situaciji psiholoke procene.
PROCEDURA 2: Provera adekvatnosti psiholokih mernih
instrumenata.
PROCEDURA 3: Priprema za psiholoko testiranja.
PROCEDURA 4: Primena psiholokih mernih
instrumenata.
PROCEDURA 5: Bodovanje i analiza testovnih rezultata.
PROCEDURA 6: Interpretacija rezultata.
PROCEDURA 7: Prezentacija rezultata.
PROCEDURA 8: uvanje psiholokih mernih
instrumenata.
PROCEDURA 9: uvanje i upotreba dokumentacije o
ispitanicima.

7.1.PROVJERA ADEKVATNOSTI PSIHOLOKI MIJERNIH

INSTRUMENATA
Psiholog je duan da:
-Koristi i primenjuje iskljuivo one psiholoke merne
instrumente koji su razvijeni i primenjeni u naoj zemlji
na odgovarajuoj populaciji, pri emu se podrazumeva i
mogunost domae adaptacije, revizije i standardizacije
psiholokih mernih instrumenata stranog porekla.
-Koristi psiholoke merne instrumente i tehnike koji su
slubeno usvojeni i odobreni za upotrebu od strane
Instituta za psihologiju. Psiholoki merni instrumenti koji
nisu slubeno usvojeni i odobreni mogu se koristiti samo
u svrhu istraivanja i adaptacije tog instrumenta.
-Samostalno odabere metode i tehnike, saglasno
stavovima 2.1. i 2.2 ovog lana Pravilnika.
-Koristi one psiholoke merne instrumente za koje
poseduje relevantno struno znanje, koje se moe stei
i dodatnom obukom, ukoliko to komisija propisuje.
-Iste testove u svrhu donoenja odluke primeni u okviru
psiholokog testiranja tek nakon isteka 6 meseci zbog
mogunosti uticanja prethodnog iskustva na aktuelne
rezultate. Ukoliko se raspolae paralelnim formama
testova psiholoko ispitivanje se moe ponoviti i ranije .
-Prati negativne pojave ili tekoe na koje nailazi pri
upotrebi odreenog testa i o tome informie komisiju za
psiholoko testiranje.

-Pomae u auriranju informacija o normama,

pouzdanosti i validnosti testa davanjem relevantnih
podataka o testu autorima testa, komisiji ili izdavaima.
7.2.PRIPREMA ZA PSIHOLOKO TESTIRANJE
Psiholog je duan da u periodu pripreme za testiranje:
-Blagovremeno informie relevantne uesnike u
testiranju o svrsi testiranja, nainima na koje mogu da
se najbolje pripreme za testiranje i pravilima kojih
moraju da se pridravaju.
-Jasno objasni ispitanicima njihova prava i odgovornosti.
-Obezbedi pristanak ispitanika ili njegovog zakonskog
zastupnika za testiranje osim ako je zakonom drugaije
regulisano.
-Objasni zainteresovanim stranama koje posledice moe
da ima testiranja odnosno netestiranja kako bi mogli da
donesu odluku. Ovo se odnosi na situacije kada
testiranje nije obavezno.
-Predvidi mogue probleme i pronae naine za njihovo
reavanje.
-Obezbedi tehnike uslove za testiranje.
a) priprema uslova koji su propisani u priruniku za
odreeni test.
b) lokacija za testiranje priprema se unapred i odgovara
svrsi, u skladu sa lanom 2 Pravilnika o bliim uslovima
za obavljanje psiholoke delatnosti preduzetnika.
c) osnovni fitiki uslovi za rad treba da omogue
ispitanicima postizanje optimalnih rezultata (misli se na

adekvatno osvetljenje, temperaturu, odsudstvo buke i

drugih ometajuih faktora).
d) priprema dovoljne koliine testovnog materijala, koji
je proveren tako da nema nikakvih nedostataka na test
sveskama ili listovima za odgovore, kao ni tragova
prethodnih ispitanika.
e) dodatne pripreme u smislu odgovarajuih adaptacija
za testiranje osoba s posebnim potrebama.
7.3.PRIMJENA PSIHOLOKI MJERNI INSTRUMENATA
Psiholog je duan da u proceduri primene psiholokih
mernih instrumenata:
-Proveri identitet ispitanika.
-Uspostavi pozitivan odnos s ispitanicima,
predstavljanjem i davanjem detaljnih uputstava.
-Smanji anksioznost ispitanika i da izbegne njeno
nepotrebno stvaranje.
-Obezbedi uklanjanje potencijalnih izvora ometanja (npr.
alarmi na satovima, mobilni telefoni).
-Proveri da li svi ispitanici imaju potreban materijal pre
poetka testiranja.
-Primeni testove u odgovarajuim kontrolisanim
uslovima.
-Kad je to mogue, test zada na maternjem jeziku
ispitanika, ukoliko je on standardizovan na tom jeziku.
-Potuje i pridrava se uputstva koji su dati u priruniku
testa, s odgovarajuim prilagoavanjem naina
zadavanja testa za osobe s posebnim potrebama.

-Proita uputstva jasno i smireno.

-Prui dovoljno vremena za reavanje primera i vebi.
-Opaa i belei odstupanja u primeni testa.
-Meri i belei tano vreme odgovora ispitanika kada je
to potrebno.
-Proveri da li su vraeni svi materijali na kraju testiranja.
-Primeni testove na nain koji omoguuje odgovarajui
nivo kontrole i provere identiteta ispitanika.
-Proveri da li su ispitanici bili pod stalnom kontrolom i
da li su bili izloeni ometanjima tokom testiranja.
-Prui odgovarajuu pomo ispitanicima koji pokazuju
znakove preterane anksioznosti.

7.4.UVANJE PSIHOLOKI MJERNIH INSTRUMENTA

Psiholog je duan da:
-U organizaciji u kojoj radi vodi rauna o svim
psiholokim mernim instrumentima, pripadajuim
prirunicima, priboru, opremi u organizaciji u kojoj radi.
-Obezbedi adekvatno odlaganje i kontrolu pristupa
testovnom materijalu, u skladu sa lanom 3 Pravilnika o
bliim uslovima za obavljanje psiholoke delatnosti
preduzetnika.
-Potuje autorska prava i sporazume koji postoje u
odnosu na testove i testiranje, ukljuujui zabranu
kopiranja ili prenos materijala u elektronskom ili drugim
oblicima drugim ljudima, bilo da su kvalifikovani ili ne.

-Zatiti integritet psiholokih mernih instrumenata i da

obezbedi diskreciju u njihovoj primeni (ne poduava
pojedinaca na stvarnom testovnom materijalu i ne
opisuje javno postupke).
-Prijavi svaku zloupotrebu psiholokih mernih
instrumenata Drutvu psihologa Srbije.
-Oteene i neupotrebljive psiholoke merne
instrumenti uniti na adekvatan nain kako bi u
potpunosti bila sauvana tajnost sadraja, odnosno
njihove upotrebe kada se radi o psiholokim aparatima.
Rashodovanje i unitavanje psiholokih mernih
instrumenata obavezno se vri komisijski, a psiholog je
obavezno lan ove komisije.
-Prilikom naputanja organizacije (ukoliko nema drugog
psihologa) psiholog je duan da komisiji za testove ili
Drutvu psihologa Srbije dostavi overen spisak
psiholokih mernih instrumenata kao i dokumenent
putem kojeg se garantuje sigurno i adekvatno
skladitenje i uvanje navedenog materijala u
organizaciji. Materijal treba da bude komisijski
inventarisan i zapeaen.
-Psiholog koji se zapoljava na upranjeno radno mesto
u organizaciji duan je da komisijski izvri inventarisanje
uskladitenog materijala prema spisku i da o zateenom
stanju obavesti Drutvo psihologa Srbije.
-Ako organizacija ne zaposli drugog psihologa na
upranjeno radno mesto u roku od godinu dana ili
zaposli lice drugog strunog profila, psiholog koji je
prethodno radio u toj organizaciji ili ustanovi ili drugi
psiholog, koji o tom ima saznanja, duan je da o tome

obavesti Drutvo psihologa Srbije, kako bi se zajedniki

preduzele mere za spreavanje korienja psiholokih
mernih instrumenata i psiholoke dokumentacije od
strane nestrunih lica.

7.5.UVANJE I UPOTREBA DOKUMENTACIJA O

ISPITANICIMA
Psiholog je duan da:
-Podatke o pojedincima sa kojima slubeno dolazi u
dodir u toku psiholokog testiranja, ukljuujui i decu,
uva kao profesionalnu tajnu.
-Dosije o ispitaniku uva u posebnim prostorijama ili
ormarima, a koji su osigurani od nestajanja, vlage,
oteenja i korienja od strane drugih lica. Dosije sa
rezultatima ispitivanja uva se 10 godina, ako zakonom
nije drugaije propisano.
-Odredi ko e imati pristup rezultatima i definie nivoe
poverljivosti.
-Objasni nivoe poverljivosti uesnicima u testiranju
(naruiocu testiranja i kandidatima) pre nego to se
testiranje izvede.

-Zatiti i uva podatke tako da samo oni koji imaju

pravo pristupa mogu da ih dobiju.
-Ukloni imena i druge line oznake iz baze podataka gde
su rezultati arhivirani, a koji e se koristiti za
istraivanja, razvoj normi ili neke druge statistike
svrhe.

8.ZAKLJUAK
U skladu sa svim napred reenim, moe se izvui opti
zakljuak da se, kada se radi o primeni instrumenata
upitnikog tipa namenjenih samoproceni osoba sa
intelektualnim tekoama, moe preporuiti da se u to
je veoj meri mogue standardizuju uslovi i kontekst
ispitivanja: poevi od spoljanjih fizikih okolnosti u
kojoj se ispitivanje odvija, te personalnih karakteristika i
obuenosti samog ispitivaa, preko kontrolisanja stanja i
raspoloenja ispitanika osobe sa intelektualnim
tekoama, do uputstva i naina primene instrumenata.
Naravno, potrebno je uzeti u obzir i napred navedene
preporuke za konstrukciju samih instrumenata (kratki,
jednodimenzionalni instrumenti, sa trostepenom
skalom, koji se administriraju po principu strukturiranog

intervjua).Pored toga, potrebno je ispitati i kriterijumsku

validnost instrumenata, kao i njihovu konvergentnu i
divergentnu validnost u odnosu na instrumente koji
mere sline konstrukte, i koji su dizajnirani za primenu
na optoj odnosno tipinoj populaciji. Ukoliko se
navedene preporuke uzmu u obzir, i ukoliko rezultati
buduih istraivanja budu u skladu sa pretpostavkama
proizalim iz ovo grada, postoji mogunost da podaci
dobijeni administracijom samoopisnih upitnika osobama
sa IT budu pouzdani i validni.

9.LITERATURA
Petrovi, B., i Novak, J. (2009). Osnovne metrijske
karakteristike seta upitnika za samoprocenu kapaciteta
za samozastupanje OSIT preliminarni rezultati, Knjiga
rezimea sa XV naunog skupa Empirijska istraivanja u
psihologiji Filozofski fakultet, Beograd.
Petrovi, B. (2008).Konstrukcija i evaluacija instrumenta
za procenu linostiosoba sa intelektualnim tekoama
baziranog na petofaktorskom modelu. Odeljenje za
psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd.
Kneevi G., i Momirovi K. (1996). RTT9G - program za
analizu metrijskih karakteristika kompozitnih mernih

instrumenata.Merenje u psihologiji primena

raunara.Beograd:Institut za kriminoloka i socioloka
istraivanja.
Socijalna psihologija (2003).Hewstone,Jastrebarsko.
Metode i tehnike istrivanja ,(1993)Beograd,filozofski
fakultet .
Kalianin P.(1991).Istraivanja u psihijatriji,Beograd.
Mili A. (1983).Porodica kao faktor upotrebe sredstva
ovisnosti kod omladine,saoptenje.
Mili A.(2007).Osnove psihologije sa psihologijom
organizacije.
Milosavljevi B.(1986).Socijalna psihologija.
Nikoli S.(1995).Psihologija.
Internet

SADRAJ
1.Uvod..............................................................................
................... 2
2.Cilj
istraivanja.......................................................................
........... 3
3.Metod............................................................................
................... 4

3.1.Instrumenti.................................................................
............... 4
3.2.Uzorak........................................................................
................ 5
3.3.Obrada
podataka....................................................................... 5
4.Uslovi upotrebe psiholoki mijernih
instrumenata.......................... 6
5.Kategorizacija psiholoki mjernih
instrumenata............................... 7
6.Komisija za psiholoke mjerne
instrumente..................................... 9
7.Pravila psiholokog
testiranja......................................................... 12
7.1.Provjera adekvatnosti psiholoki mjernih
instrumenata....................................................................
................. 13
7.2.Priprema za psiholoko
testiranje............................................ 14
7.3.Priprema psiholoki mjernih
instrumenata.............................. 15
7.4.uvanje psiholoki mjernih
instrumenata................................ 16
7.5.uvanje i upotreba dokumentacije o
ispitanicima................... 18

8.Zakljuak.......................................................................
.................. 19
9.Literatura......................................................................
.................. 20