MEDIJSKI DIJALOZI asopis za istraivanje medija i drutva

MEDIA DIALOGUES journal for research of the media and society

Godina VIII Broj 21
Podgorica
Mart 2015.
ISSN 18007074
COBISS.CGID 12734480

dr Ana Martinoli1
Fakultet dramskih umetnosti
Univerzitet umetnosti
Beograd
Podcasting - govorni radio za poneti kao nova omiljena medijska forma
Saetak
Iako prisutan na tritu vie od decenije, podcast u proteklih godinu dana doivljava
nezapamen rast iz perspektive bogatstva sadraja, veliine auditorijuma,
atraktivnosti za oglaivae. Reafirmiui savremeni oblik govornog radija,
istraivakog audio novinarstva, informativne i obrazovne funkcije programa,
podcast uspostavlja nove oblike komunikacije sa sluaocima i nove obrasce potronje
medijskih sadraja. Tekst se bavi analizom podcasta kao produkcijske forme,
njegovim istorijatom i aktuelnom pozicijom na savremenom medijskom tritu.
Kljune rei: podcast, govorni radio, Radiotopia, crowdfunding
svi sastojci neophodni za novi bum amaterskog radija su tu. Ali, kako da to
nazovemo? Audioblogging? Podcasting? Guerilla medij?
Ben Hammersley, Audible Revolution, Guardian, februar 2004.
Podcast Serial2 koji je tokom 2014. godine lansirao deo producentskog tima jednog
od najuvenijih amerikih radio serijala This American Life3, njegov planetarni uspeh
i intenzivan ivot online najavio je (ili ponovo skrenuo panju na) mogunosti koje
podcast ima kada je u pitanju ouvanje i razvoj ponajvie govornog radija, ali i radija
otvorenog za istraivanje, eksperiment, inovaciju, autorski sadraj.
Iako je podcast prisutan na radijskom tritu vie od decenije, oigledno je bio
potreban dodatni podsticaj da bi se uvidele sve njegove mogunosti i kapaciteti, ne

Autorka je docent na Fakultetu dramskih umetnostu u Beogradu. Kontakt sa autorom ana.martinoli@gmail.com
www.SerialPodcast.org
3
www.ThisAmericanLife.org
1
2

samo kada je u pitanju privlanost ove forme za auditorijum, otkrivanje novih oblika
komunikacije i irina u smislu oblika i vrste produkcije, ve i uspostavljanja novih
oblika finansiranja medijskih sadraja. " Publika, distribucija, prihod i sadraj
konano poinju da se sklapaju i svi se oseamo kao da smo na poetku procvata
novog ekosistema oko podcasta" (Shapiro prema Jensen, 2014).
Zanimljivo da podcast, od momenta kada se 2004. pojavio na tritu, nakon poetnog
oduevljenja industrije nije zadobijao previe panje, pa se sve do protekle godine
inilo da je zaboravljen i da je negov potencijal precenjen. Ipak, analiza praenosti i
sluanosti podcast sadraja, ak i pored izostanka precizne i sistemski organizovane
metodologije, pokazuje da je podcast tokom godina polako, ali sigurno postajao deo
redovnih navika jednog dela medijske publike, te je njegova popularnost stabilno
rasla, iz godine u godinu. To je, sasvim sigurno, i posledica injenice da su sadraji
koji su se pojavljivali u formi podcasta postajali bogatiji i kvalitetniji.
I dok ga jedni smatraju dosadnim, dugakim i neinteresantnim, proizvodom
ostarelih trebera koji trae nain da ire svoje neinteresantne ideje (Wires, 2014), za
druge je podcast mesto na kome ih ekaju prijatelji od kojih saznajem o istoriji,
kulinarstvu, politici, glasovi koji su uvek sa mnom i prave mi drutvo tokom celog
dana Podcast je oiveo entuzijazam, strast, posveenost, kombinujui
profesionalizam i etiku novinara, sa radoznalou, izborom tema bitnim obinom
sluaocu (Pierce, 2014).
Analiza dostupnih podcast sadraja, koja nikako ne moe biti sveobuhvatna imajui u
vidu raznovrsnost ove ponude irom Interneta, pokazuje da kao kanal ili produkcijska
forma podcast ne moemo strogo vezati za jednu vrstu radijskog anra ili forme.
Podcast moe biti dominantni i jedini oblik delovanja neke medijske grupe, inicijative
ili pojedinca, autora, ali i samo jo jedna, pratea platforma, za dodatnu promociju
sadraja prethodno ponuenih tradicionalnim medijskim kanalima. U njemu moemo
prepoznati jo jedan oblik online participacije i afirmaciju participatorne kulture
(Markman i Sawyer, 2014 prema Heise, 2014), prostor za iskazivanje kreativnih
potencijala, interesovanja i elja nekadanjih lanova masovne publike, a dananjih
aktivnih uesnika procesa medijske razmene i komunikacije.
Tako je podcast, uz online video i tzv explainer novinarstvo, naveden kao jedan od
formata na koje bi trebalo obratiti panju u 2015, a na osnovu uoenih tehnolokih
trendova i unutranjih dinamika rada redakcija u razliitim medijima (Newman prema
Albeanu, 2015).
Cilj ovog teksta je da analizira poreklo i istoriju podcast sadraja, da predstavi
tehniko-tehnoloke i medijske uslove koji ine okruenje podsticajno za razvoj ove
vrste forme, kao i da uoi aktuelne uslove u kojima podcast opstaje, od finansijskih do
strukture auditorijuma.
Istorijat podcasta kao audio forme
O podcastingu moemo razmiljati kao o "istovremeno jednostavnom distributivnom
kanalu za postojei sadraj i narastajuem programskom vozilu", ali i kao "novoj,
hibridnoj medijskoj formi koja je dostupna amaterima, kao i medijskim
profesionalcima" (Markman i Sawyer, 2014:21 prema Heise, 2014).

Poreklo rei podcasting objanjava se spajanjem termina iPod, Appleovog ureaja za

sluanje audio fajlova, i broadcasting, koji oznaava emitovanje. Meutim, u
literaturi se moe nai i drugaije objanjenje - kombinacija akronima "Personal on
Demand (POD) i rei broadcasting (Medoff & Kaye, 2011:80). Sam ureaj, iPod,
kada se pojavio, iz perspektive korisnika je oznaio revoluciju pre svega u odnosu na
dotadanje mogunosti selekcije i presluavanja muzikih sadraja. Muzika ponuda
tradicionalnog, posebno komercijalnog radija je za savremenog sluaoca poela da
bude previe uska, predvidljiva, homogena, neuzbudljiva. U takvom okruenju, iPod
je doneo mo publici da slua muziku selekciju koja e biti mnogo vie u skladu sa
linim preferencijama i eljama - "odustao sam od radija pre izvesnog vremena
radije bih sluao muziku koju sam biram" (Ofcom & Knowledge Agency, 2004).
Redundantnost, predvidljivost tradicionalnog (prevashodno komercijalnog) radija
otvorila je prolaz za podcast koji je publici nudio mogunost selekcije, kontrole
sadraja i prilagoavanja njihovim sopstvenim eljama.
"Svia mi se njegova jednostavnost prosto je savren moes da poseduje
sopstvenu muziku, i moes da je ponese svuda sa sobom to ini ivot mnogo
lakim" (Ofcom & Knowledge Agency, 2004).
Meutim, podcasting kao forma, daleko je nadilazio mogunosti koje je publika
oarana novim ureajem, iPodom, mogla da nasluti na samom poetku njegove
istorije. Praktina upotreba podcastinga vrlo brzo e nagovestiti njegove kapacitete da
publici ponudi uzbudljiviji, inovativniji sadraji koji su paljivo fokusirani na
suptilnije definisane potrebe publike, ali i na reafirmaciju potisnutih, zahtevnijih
novinarskih formi i funkcija radio programa, poput informativne ili obrazovne. The
Daily Source Code, pionirski podcast poduhvat, publici se predstavio sloganom
"where developers and users party together", objanjavajui blisku vezu izmeu
publike, slualaca, i producenata sadraja. Bilo je izvesno da e podcast redefinisati
postojee obrasce sluanja i troenja radio programa, te da e usvajanje ove tehnikotehnoloke inovacije uticati na budunost radija kako na nivou sadraja, tako i na
nivou strategija programiranja, distribucije, plasmana i promocije.
Definiui medijski kontekst i okruenje koje je omoguilo pojavu i razvoj
podcastinga, mogu se prepoznati tri oblasti kao podsticajne (Holtz & Hobson, 2007:8)
- tehnoloke inovacije koje su podcast uinile moguim
- kulturoloke zahteve koji su uinili sluanje podcasta poeljnim
- elju pojedinaca da kreiraju i distribuiraju audio sadraj
Podcast je ovim mapiran kao inovacija koja je istovremeno spojila potrebe sve
zahtevnije publike, publike koja je elela da aktivno participira u medijskom dijalogu,
koja je elela da ponudi svoja razmiljanja, osvrt na aktuelna dogaanja ili se
kreativno izrazi i svoje sadraje ponudi tritu, sa napredovanjem tehnologije koja je
postala dostupna, jeftina, jednostavna za korienje i koja je otvorila put ka
mobilnosti, fleksibilnosti, lakem korienju medijskih sadraja.
Neverovatno brz rast popularnosti podcasta sredinom 2000tih godina pokazao je da e
ovaj izazov tradicionalnom radiju, ali i tradicionalnim biznis i produkcionim
modelima, ostati na tritu due nego to se moda u poetku pretpostavljalo. I dok
2004. godine jo uvek nije postojao dovoljan broj slualaca, korisnika podcasta, ve

2005. negova popularnost je bila tolika da ga je New Oxford American Dictionary

proglasio za re godine.
Iako isprva skeptina prema podcastu, tradicionalna radio industrija ubrzo poinje da
ga eksploatie, pre svega kao dodatni kanal za plasiranje i distribuciju ve emitovanih,
najpopularnijih govornih programa - tako BBC Radio 1 otvara podcast kanal za svoj
jutarnji program sa Chrisom Moylesom, dok srpska radio praksa belei prve podcast
kanale za, u tom trenutku najsluanije, informativne programe - Kaiprst i Peanik
na radiju B92. Ve tada je bilo oigledno da budunost podcasta ne lei u programima
koji nude muziku selekciju, ma koliko ona eklektina ili anrovski i tematski
originalna bila, ve upravo u govornim programima koje karakterie jak autorski
peat, informativna i zabavna funkcija, istraivanje, promiljanje, angaman slualaca
i kreiranje jake emotivne veze sa sluaocima. "Kao novinar, nisam sreo tako
intenzivan emotivni angaman korisnika oko nekog medija, kao oko podcasta to je
veoma lian, intenzivan, kolokvijalan medij sa kojim ljudi mogu da se poveu"
(Weisberg, 2015). Podcast je tako na upeatljiv i jasan nain podsetio na bazine
prednosti tradicionalnog radija sa samih poetaka njegove istorije.
Iz perspektive strategija programiranja tradicionalnog radija, moemo se podsetiti da
je "ideoloka snaga najveeg dela radio programiranja je bila zasnovana na
njegovoj integraciji u ritmove i rutinu linog ivota" (Barnard, 2000:164). Moe se
onda zakljuiti da podcast na savremen nain zapravo dalje unapreuje ovaj bazini
rezon tradicionalnog radija, koristei mogunost koju nude nove tehnologije da svaki
slualac odabrani sadraj uklopi u svoj dnevni, ivotni ritam. "ivimo u osvit druge
zlatne ere radija. I kao to smo nekad gledali u radio prijemnik, na poetku njegove
istorije tako smo danas zagledani u svoje mobilne telefone, kada smo sami" (Pierce,
2014). A upravo je mobilni telefon jedan od ureaja koji korisnicima omoguava da
svoje omiljene podcaste ponesu sa sobom i sluaju ih kad i kako ele, integriui ga u
svoje slobodno vreme.
Otvoren pristup u procesu produkcije i jednostavnost za korienje podcasta
rezultirali su ogromnom ponudom razliitih podcast sadraja, ne samo od strane
formalno organizovanih, institucionalizovanih medijskih kanala, ve i amatera,
pojedinaca. I dok su najsluaniji sadraji ve emitovani u okviru programa
tradicionalnih radio stanica u podcast verziji dodatno kapitalizovali svoju vidljivost i
prepoznatljivost, opstanak i borba za sluaoce postaje mngo tea za nove sadraje koji
su premijeru doiveli online, samo kao podcasti. Pitanje selekcije sadraja u
beskonano velikoj ponudi postaje vano pitanje iz perspektive slualaca, pa se tako
uspostavljaju razliiti sistemi izbora najboljih podcast sadraja - Podcast Alley, jedan
od direktorijuma koji su nudili brojne podcast sadraje, za sluaoce otvara mogunost
glasanja za omiljene programe i uspostavlja sistem rangiranja (Holtz & Hobson,
2007:10).
U ovom trenutku praksa ne belei razraen, metodoloki prihvatljiv i sistematian
nain merenja popularnosti podcasta4, a oglaivai jo uvek oprezno ukljuuju
podcast u preferirane kanale za svoje reklamne kampanje, iako se ba u 2015. godini
oekuje viestruki porast ulaganja u ovaj oblik reklamiranja (Adams, 2015).
Potencijalno oteavajua okolnost je i nepostojanje jasno utvrenih navika i

4

Za svaku podcast epizodu mogue je utvrditi broj preuzimanja, ali agencije za merenje sluanosti radija ne rade sistemska
merenja koja bi utvrdila i druge parametre praenja podcast kanala kao to su demografija publike, navike publike, kvalititaivni
stavovi i sl

oekivanja publike u odnosu na podcast obrasci potronje podcast sadraja variraju,

a interesovanja se menjaju i uspostavljaju u odnosu na relativno male grupe slualaca.
Produkcioni i tehniko-tehnoloki aspekti podcasta
Podcast se kao forma i tehniko-tehnoloka inovacija na tritu pojavio u trenutku
kada je radio krupnim koracima stupao u emitovanje putem Interneta, nudei ne samo
opciju sluanja ivog programa, streaming, ve i mogunost skladitenja audio fajlova
i njihovo naknadno presluavanje na zahtev. Bila su otvorena vrata za poetak
kreiranja nekih novih navika slualaca do tada jednodimenzionanog, linearnog,
efemernog tradicionalnog analognog radija.
Sa iskorakom radija ka Internetu i novim tehnologijama, javlja se i nova terminologija
Internet radio streaming i njegovi roaci, audio downloading i podcasting
(Ahern, 2011:29). Ahern daje i pojanjenje svakog od ovih termina, navodei da se u
svakodnevnom jeziku oni esto meaju i neopravdano koriste kao sinonimi - podcasti
su audio (pa ak i multimedijalni) fajlovi na koje se korisnik moe pretplatiti i koji mu
se isporuuju svaki put kada se odabranom podcast kanalu doda nova epizoda.
Download podrazumeva pretragu i preuzimanje fajlova sa Interneta bez prethodne
pretplate i izostaje automatsko slanje fajla korisniku, kao u sluaju podcasta.
Konano, streaming ne samo to se odnosi na drugu vrstu fajlova po tipu, ve i nije
namenjen skladitenju , on se troi u ivom, kontinuiranom prenosu koji zahteva
neprekidnu vezu korisnika sa Internetom (Ahern, 2011:55).
Kada se razgranie ovi termini i uvide sve specifinosti podcasta, potrebno je
razumeti i medijsko, ali i tehniko-tehnoloko okruenje koje e oblikovati njegov
budui razvoj. Sa jedne strane, ponuda tradicionalnog, posebno komercijalnog radija
postala je uglavnom zatvorena za programske inovacije, autentinost, originalnost.
Ovakva ponuda, dominantno usmerena ka zabavnoj funkciji koja se iscrpljivala u
muzici, nestanak govornih formi, istraivanja, analize, ostavio je ogromnu prazninu
na tritu i nezadovoljene potrebe dela auditorijuma koji moda nije bio veliki, ali je
svakako kvalitativno bio vaan i jasno definisan. Istovremeno, digitalizacija, porast
upotrebe personalnih, mobilnih ureaja, koji daleko nadilaze iskljuivo funkciju
dvosmerne komunikacije (mobilni telefon) ili reprodukovanja arhiviranih muzikih
biblioteka (mp3 plejeri), od publike stvaraju zahtevnog potroaa medijskih sadraja
koji svojim vremenom, ali i odabranim medijskim sadrajima eli da raspolae
slobodno i fleksibilno. Uz porast korienja drutvenih mrea za plasiranje,
distribuciju i promociju medijskih sadraja i narastajui trend "deintermedijacije"
(Holtz & Hobson, 2007:17), komunikacije izmeu sadraja i publike u kojoj vie
nema posrednika, okolnosti za rast i razvoj podcasta su povoljne.
Predviajui "ponovno roenje audio sadraja" i buenje podcasta" u 2015, Newman
razloge za ovaj trend vidi u porastu "infotainment sistema u kolima", kao sto je Aha
Radio, koji nudi "otkrovenje podcast audio sadraja" (kod Albeanu, 2015).
I dok opada broj radio prijemnika koje posedujemo u domovima, raste broj radio
aparata u kolima, pa ne iznenauje da upravo ovaj nain sluanja radija belei
znaajan porast u 2014, a ova vrsta navike moe biti dodatni podsticaj za razvoj

podcast sadraja5. Istovremeno, irenje popularnosti podcasta vezuje se i za trend

porasta sluanja audio sadraja preko mobilnih telefona, posebno u demografski
atraktivnim grupama publike6.
Podcasting, kao produkcijska forma, postaje odgovor i na trend fragmentacije publike,
otvarajui pitanje o smeni broadcastinga narrowcastingom, mnogo preciznije,
suptilnije i finije ciljanim sadrajima namenjenim manjim podgrupama nekadanje
homogene masovne publike.
Ako podcast posmatramo kao oblik nastao konvergiranjem tradicionalnog radija i
Interneta, onda su za njegovo razumevanje odnosno uticaj na radio industriju i radio
programiranje vana promiljanja Jenkinsa (2004) koji smatra da je konvergencija
proces koji se istovremeno odvija u dva smera - sa vrha ga pokreu medijske
korporacije, dok ga sa dna pokreu potroai. Medijske kompanije u ovom procesu
ue kako da ubrzaju protok medijskih sadraja kroz razliite kanale distribucije i da
uveaju prihode, proire trita i ojaaju lojalnost publike. Potroai, pak, ue kako da
koriste razliite medijske tehnologije i da protok medijskih sadraja stave vie pod
svoju kontrolu, te da stupaju u intenzivnije interakcije sa drugim potroaima.
Konvergencija medija, istovremeno, ima ambivalentne odnose i uticaje sa drugim
globalnim trendovima razvoja medijske industrije - za medijske konglomerate,
mogunost da isti medijski sadraj ponude kroz vie razliitih medijskih platformi,
predstavlja mogunost za uveanje profita. Istovremeno, injenica da se nekada
monolitno i jasno profilisano medijsko trite ''cepa'' na bezbroj novih kanala, stvara
strah od fragmentacije publike i erozije trita. Menja se i nain potronje, korienja
medijskih sadraja - nekada je publika bila pasivna, danas govorimo o publici koja je
aktivna - u smislu odabira vrste sadraje i njihovom kombinovanju, kontrole vremena
i mesta u kome ce taj sadraj konzumirati, esto direktno utiui i na same procese
produkcije. Jenkins (2004) smatra da e se kljune izmene dosadanjih odnosa na
relaciji producenti-potroai desiti kroz reviziju dosadanjih metoda merenja publike,
regulisanje medijskog sadraja, redizajniranje digitalne ekonomije, restrikcije
medijskog vlasnitva, nova promiljanja medijske estetike, redefinisanje autorskih
prava i intelektualne svojine, pregovaranje novih odnosa izmedju producenata i
potroaa.
Sama produkcija podcasta ne razlikuje se previe od produkcije bilo kog tematski i
zvuno zaokruenog audio sadraja - podcast upotrebljava sva postojea izraajna
sredstva radija: muziku, govor, tiinu, zvune efekte i podrazumeva unapred
snimljenu audio celinu koja je sluaocima dostupna za sluanje, odloeno i na zahtev.
anrovski, podcast sadraji mogu dolaziti iz najireg dijapazona - od igranih do
dokumentarnih, dramskih ili novinarskih, mogu biti intervjui, prilozi istraivakog
novinarstva, radio igre. Svaka epizoda podcasta moe biti deo serijala ije su
pojedinane jedinice tematski povezane, unapred odreene strukture, stila, tona,
autora, a ustanovljena je i dinamika isporuivanja novih epizoda odreenog serijala
publici. Ipak, injenica da podcast otvara mogunost pojedincima, amaterima da budu

5

Sa 29% na ak 47% ispitanika u Srbiji koji navode da radio u kolima sluaju redovno i povremeno. Sluanje radija u kolima
najei je izbor mladih, 15-29 godina, ali prelazi 40% i u grupi 30-44. Takoe, natproseni rezultati su izmereni i u grupi
slualaca sa viim i visokim obrazovanjem (IPSOS Srbija, 2014).
6
Konano, mobilni telefon sve vie postaje ureaj koji nam slui za troenje medijskih sadraja - za mlade, 15-29 godina, ta
mogunost postoji u ubedljivoj veini od preko 80%. Treina ukupne populacije Srbije pritom navodi da slua radio preko
mobilnog telefona, jednom nedeljno i ee (IPSOS Srbija, 2014).

producenti sopstvenih sadraja, ini podcast okruenjem u kome je proizvodnja

deprofesionalizovana i istovremeno otvorena za kreiranje novih produkcionih i
distributivnih pravila vezanih za svaki pojedinani podcast kanal.
Slualac zainteresovan za praenje odreenog podcasta pretplatie se na eljeni
podcast kanal (u trenutku pisanja ovog teksta dominantni oblik pretplate je besplatan,
sluaoci bez nadoknade mogu pristupiti i sluati najpopularnije podcast sadraje), to
znai da e ga softver RSS (Really Simple Syndication) obavetavati svaki put kada
se pojavi nova epizoda odabranog podcast serijala i postane dostupna online. Korisnik
dalje uz pomo iTunesa ili nekog drugog, jednako jednostavnog i besplatnog softvera
preuzima odabranu podcast epizodu i slua je putem svog iPoda, mp3 ureaja,
mobilnog telefona ili raunara. Kanali i platforme koje su danas funkcionalne iz
perspektive troenja podcast sadraja su brojne i dostupne prosenom medijskom
korisniku bez dodatnih ulaganja, to podcast izjednaava sa dostupnou i
pristupanou tradicionalnog radio programa.
Iz perspektive produkcije programa, podcast afirmie unikatnu, zasebnu, nezavisnu
jedinicu programa kao celinu koja opstaje i funkcionie samostalno, preispitujui
tradicionalne strategije programiranja radija. Praksa programiranja tradicionalnog
radija bila je oslonjena
na Williamsovu ideju programskog toka (flow),
podrazumevajui planiranje i odvajanje elemenata u vidljive sekvence, pri emu se
svi programski elementi koriste da bi se publika, pa tako i sluaoci radija, zarobili u
neprekidnom medijskom sadraju u kome nas bez prestanka inspirie elja da
saznamo ta e sledee biti emitovano. Radio program je tako imao funkciju zvune
podloge nae svakodnevice koja e nam, u sluaju dobro programirane stanice drati
panju tokom celog dana, koja promiljeno kombinuje sva izraajna sredstva i
programske forme kako bi sluaocima isporuila jedinstvenu proporciju oekivanih
emisija, informacija, vrednosti i sadraja, istovremeno se trudei da iz sata u sat
ponudi neto novo, iznenaujue, neoekivano ime e publika ostati motivisana da
se ponovo vrati na odreenu frekvenciju. Podcast, suprotno, ostavlja prostor sluaocu
da od ponuenih elemenata (to mogu biti epizode odreenog podcast serijala) kreira
celine kad i kako njemu odgovara, pri emu svaka epizoda pripoveda priu za sebe.
Podcast tako svoje funkcionisanje gradi na talasu atomizacije medijskih sadraja i
mogunost njihovog kombinovanja u skladu sa navikama i potrebama svakog
pojedinanog lana auditorijuma.
Neosporno, kako je ve vie puta u tekstu istaknuto, podcast je kao produkciona i
sadrinska forma otvorio vrata pojedincima, amaterima, neformalno organizovanim
grupama, da postanu autori sopstvenih audio programa. Ipak, analiza najsluanijih
podcast kanala u Sjedinjenim Dravama otkriva da je javni (public) radio ipak
dominantan kao producent - ak 6 od 10 najuspenijih podcast sadraja upravo su
producirali javni mediji, kao to su RadioLab, Freakonomics Radio, TED Radio Hour
NPR-a i Fresh Air (prema Wires).
Wires elaborira navedene podatke smatrajui da ovo i nije neoekivan trend s
obzirom na to da "dugaka forma", orijentisanost na odreene teme i dubinsko
istraivanje, karakteristino za podcast, dosta lii na sadraje koje public radio u
Americi producira godinama. Drugim reima, tradicija govornog radija koja je
negovana i ostala u svom najfinijem obliku ouvana upravo u programima javnih
servisa, bilo da govorimo o amerikom, britanskom, pa i srpskom tritu, bila je
pogodno tlo i kolevka dananjim podcastima koji okupljaju publiku na kojoj bi
pozavideli i komercijalni medijski kanali.

Iz perspektive produkcije podcasta, vano je naglasiti da je pitanje zatite autorskih

prava jo uvek delimino otvoreno i bez definitivnog, za sve strane prihvatljivog
reenja - autore, producente, medijski kanal i muziku industriju. Poseban izazov u
sluaju podcasta ine muziki sadraji, s obzirom na to da podcast omoguava
download i skladitenje, to u praksi znai da autor podcasta, ukljuujui muziku u
svoj sadraj, omoguuje besplatno kopiranje iskorienih pesama. Ovo je situacija
koja moe biti voljan izbor mladih, neafirmisanih muziara i bendova i koji u tome
vide nain da dopru do ire publike, ali svakako neprihvatljiv model za ve popularne
izvoae koji ostaju uskraeni za prihod od ekslopatacije njihovih sadraja.
Konano, za buduu produkciju podcast sadraja vano je da razumemo i znamo ko je
dananja publika podcasta? Malobrojna istraivanja daju nedvosmislen odgovor premium publika iz perspektive oglaivaa, early adopters, sluaoci bez rezerve
prema novim tehnologijama, visoko obrazovani, zahtevni, spremni da investiraju
vreme i punu panju u odabrani sadraj, ali zauzvrat oekuju inspirativan,
podsticajan, informativan i edukativan sadraj. Zanimljivo da istraivanja pokazuju da
iako se na prvi pogled ini da je udeo podcasta u ukupnom sluanju razliitih audio
sadraja mali, ona publika koja bira podcast prefereira ovu vrstu sluanja ak 30%
svog audio repertoara sluaoci podcasta posveuju ba ovom kanalu, dok se ostatak
deli na televizijske muzike kanale, analogni, digitalni i satelitski radio (Edison
Research, 2015). Ista studija pokazuje i znaajan rast sluanja podcast sadraja u
protekloj godini.
Edison Research studija pokazuje da podcast publika privlai mlade (polovina svih
slualaca je 12-34) i imunije (4 od 10 slualaca podcasta ima prihode daleko iznad
proseka).
Sluaoci podcasta skloniji su potronji medijskih sadraja putem netradicionalnih
kanala i platformi - kompjuter, mobilni telefon, tablet) i mnogo ee koriste
drutvene mree - dvadesetak posto vie od proseka amerike populacije.
To je najee tzv. digitalna publika, koja vie nije u potrazi za omiljenom radio
stanicom, ve za omiljenim radio sadrajem - audio sadraje pronalaze ili troe preko
aplikacija, web sajtova, audio agregatora.
Podcast Filmovi za vae ui7
Govorni radio je za najvei deo komercijalnog radio trita i dalje riskantno podruje
na koje se ne stupa previe esto - razlozi se mogu traiti u slabom finansijskom
potencijalu pojedinih trita koji ne mogu da podre produkciju potencijalno skupih
govornih formata (to je, recimo, sluaj sa Srbijom), nerazvijenim slualakim
potrebama publike koja radio i dalje pozicionira kao medij iji je zadatak da zabavlja i
emituje popularnu muziku, ali i odsustvu elje i entuzijazma radio producenata da
iskorae iz ustaljenih produkcionih formi i klasinih pravila programiranja sadraja.
Sveden na kratke naslove koje komercijalne radio stanice ambiciozno nazivaju
vestima, poneki kontakt program i repetitivne, generike najave i servisne informacije
izmeu pesama i unapred snimljene zabavne segmente koji su najee geg, ala,
kratak kviz ili nagradna igra, savremeni komercijalni radio je proteklih godina u
najveoj meri izgubio ar medija-pripovedaa (storyteller), medija koji ne samo to
moe da ispria priu, ve sluaoce moe da angauje, mobilie, potpuno uroni u

7

Movies for Your Ears slogan je podcast serijala The Truth, uvrtenog u projekat Radiotopia o kome e vie rei biti u nastavku
teksta

jedinstveno medijsko iskustvo, uprkos (ili, ba zahvaljujui) tome to je sveden na

samo jednu dimenziju - auditivnu. U daljem razvoju svojih formata i sadraja, podcast
ima mnogo toga da naui od radija javnog servisa - oivljavajui kompleksne funkcije
tradicionalnog radija, informativnu, propagandnu, edukativnu, kulturoloku
Objanjenje za naglu popularnost podcasta moda bi trebalo potraiti i u razumevanju
sadraja koje nude, kao i u nainu upotrebe izraajnih sredstava radija, pre svega
govora. "Izgleda razumno sugerisati da je primarni kod radija lingivistiki, s
obzirom na to da su rei neophodne da bi kontekstualizovale sve druge kodove"
(Crisell, 2001:54). Dodeljujui govoru epitet primarnog radio koda, Crisell upravo u
njemu nalazi kapacitet radija da bude lian, intiman medij. Crisell dalje elaborira da je
najvei deo govora u radio programu unapred napisan, dakle ne spontan, te da je
razlog tom "preruavanju u spontanost" elja da se izbegne oseanje barijere, distance
izmeu spikera-radio voditelja-glasa sa radija i slualaca. Konano, za perspektivu
ovog teksta, vana je opservacija da kada je re o govoru na radiju, vanost uloge
onoga ko intervjuie nadilazi samo funkciju postavljanja pitanja, ve on istovremeno
igra i ulogu interpretatora odgovora, "obinog oveka koji u kratkim parafrazama
prevodi kompleksne ili strune odgovore eksperta u jezik razumljiv prosenoj publici"
(Cardiff 1980:38 prema Crisellu 2001:59). Tako podcast sadraji oivljavaju jednu od
najvanijih prednosti radija kao medija bliskost, oseanje direktnog obraanja uz
negovanje istraivanja, otkrivanja novih uvida, sadraja, isprianih jednostavnim
jezikom. Podcast u tom procesu postaje omiljeni pripoveda za svoje sluaoce.
"Pripovedanje je mono jedna od definicija monog, snanog radija je kada
slualac zaboravi da slua radio Kada priate priu, na radiju ili u podcastu, tako da
slualac osea "moj pripoveda me poznaje", to je trenutak kada je komunikacija
najmonija. Vaa publika zaboravlja odakle stie glas koji uje" (Geller, 2011:42)
Neki od autora koji su analizirali podcast kao produkcioni oblik smatraju da je
njegova snaga u "nerafinisanoj prirodi", kao i injenici da ne zahtevaju skupu i
komplikovanu tehnologiju da bi bili producirani - "to je jednostavan, konverzacioni
oblik komuniciranja sa publikom, koji sadraju daje kredibilitet" (Nesbitt, 2005 prema
Tilton, 2006)
Strukturu podcasta i njegovu funkciju moemo analizirati kroz karakteristike radio
featurea, radio reportae kao starijeg oblika, oblika koji je prethodio dananjem
podcastu. "Umetnost konstruisanja radio feature programa doivljava renesansu kako
podcast rasplamsava zahteve za ovom vrstom programa" (Barrell, 2011:295). Barrell
naglaava da isti zahtevi vae za radio dokumentarne sadraje, kao i za televizijske injeninost, reportaa, realizam, istina - ali da je publika manje upoznata sa audio
feature-ima jer su bili na margini mainstream medija.
"Izgleda da postoji latentna potreba, zahtev za neim to moe biti identifikovano kao
isustvo neprekidnog "intenzivnog angamana, ukljuenosti", posebno u (populaciji)
ispod 40 godina" (Barrell, 2011:296).
Barrell dalje pravi razliku izmeu feature-a i "dokumentarca", koji po njemu
predstavlja samo specijalizovaniji oblik featurea. "Dugaak ili kratak, feature ne mora
biti non-fiction i moe biti isto novinarstvo - jednostavan audio snimak dogaaja - ili
svedoenje, ispovest; to moe biti konverzacija bez posredovanja, medijacije ili
intervencije spikera On moe biti "iseak realnog ivota", aktuelnost, dogaaj koji
nema intervjue, naraciju moe biti paljivo napisan istorijski, bibliografski, literarni

ili filozofski promiljanje, izlaganje, performans, satira. Moe biti fantazija"

(Barrell,2011:297).
Uprkos injenici da svoje sadraje gradi koristei dominantno govor kao izraajno
sredstvo, podcast nije sinonim za govorni radio format, jer njegova kompleksnost,
nain komunikacije sa sluaocima nadilaze ovu klasinu odrednicu.
Dok se tradicionalni radio program opaa kao sekundarni, pozadinski, podcast
zahteva punu panju slualaca, operie detaljima, nijansama rei, emocija, uvodei
sluaoca u audio okruenje u kome je neophodno svesno registrovati svaki ispriani
detalj, ukoliko se eli iskoristiti sav kvalitet i potencijal ponuenog audio sadraja.
Uspeh podcasta Serial u praksi je pokazao da publika eli kvalitetan, detaljno istraen
govorni sadraj, da podcast ima mogunost kreiranja uzbudljivog audio narativa koji
zahvaljujui digitalnim kanalima i platformama publici daje i dodatne, video i
tekstualne dimenzije ponuenog sadraja. Serial, koji je na mnogo naina skrenuo
panju na potencijale ove radijske produkcione forme, otkrio je neke od postulata
kojima su se njegovi autori vodili prilikom kreiranja sadraja (McMahon, 2014):
-

idealna duina prie bi trebalo da bude odreena vremenom koje je autoru

potrebno da ispria kompletnu priu na nain koji e imati smisao i
znaenje za publiku
ljudi imaju nezasit apetiti za "istinom", potraga za istinom i auteninou
dogaaja koji nas okruuju je cilj i osnovni zadatak dobrog novinarstva
beskonana radoznalost i matovitost su kljuni za odlino novinarstvo i
pripovedanje
sluaoci vole da uestvuju u potrazi za "istinom"
novinari i reporteri su fokusirani na izvetavanje o dogaajima koji se
smenjuju u ciklusima od 24-48 sati, zaboravljajui esto da sve to je novo
za sluaoce praktino predstavlja vest
novinari izvetavaju o dogaajima, izostavljajui pratee prie, sve ono to
okruuje centralni dogaaj vesti, utiske, emocije, razmiljanja uesnika, ali
i onih koji okruuju dogaaj
ivopisan, jasan, precizan jezik postie najbolji efekat kada je re o audio
pripovedanju

Harbinger (prema Clarke, 2014) takoe daje konkretne savete vezane za produkciju
podcast sadraja:
Odaberite niu - za autore podcasta, prema Harbingeru, mnogo je vanije da budu
uspeni u svojoj odabranoj ciljnoj grupi, nego da pokuavaju da okupe ogroman broj
slualaca.
Objavljujte esto - Harbinger je, na osnovu sopstvene prakse u produkciji podcasta,
otkrio da autori koji izaberu precizan, unapred definisan ritam plasiranja novih
epizoda, potujui najavljene termine, imaju vee anse da privuku lojalnu i brojniju
publiku. Takoe, osim redovnog rasporeda, to je zapravo naslee tradicionalnog
radija i prodora logike standardizacije procesa produkcije te potovanje oekivanja
slualaca, autori podcasta koji ee objavljuju nove epizode, lake uveavaju svoj
auditorijum, kreirajui sa njim lojalnije, vre odnose.
Podcast, njegova popularnost i uspeh, se umnogome zasnivaju i na kreiranju audio

iskustva koje u fokus stavlja emocionalne zahteve slualaca, kreirajui jaku,

intenzivnu vezu izmeu sadraja i publike. U sluaju tradicionalnog radija,
emocionalna veza se u velikoj meri kreirala na relaciji prezenter-slualac, ali u sluaju
podcasta ta veza se proiruje na kompletan ponueni programski sadraj. Ukoliko se
dalje oslonimo na klasifikaciju tipova i vrsta sluanja radio programa koju nudi
Barber (2006), moe se zakljuiti da je dominantna vrsta sluanja podcast sadraja
tzv. diskreciono sluanje - "ono se odvija u slobodno vreme, vreme razonode
ukljuuje veu posveenost sluaoca" (Ingram & Barber, 2006:165).
Ono to podcast afirmie i podstie, kod producenata, autora, ali i kod publike, je
prisniji, bliski odnos, odnos poverenja i posveenosti, uronjenosti u odabrani audio
sadraj - "Postajete neka vrsta psiholokog detektiva, istraivaa, putnika nauite se
da sluate i ujete momente kada se glas promeni, intonacije rei, nauite da sluate
brzo i jako, jer je to ono to ini da se stvari pomeraju, pomeraju." (Raeburn prema
Branard, 2000:163)
Finansiranje produkcije podcast sadraja
Tradicionalni oblici finansiranja medijskih sadraja od pretplata, prodaje reklamnog
prostora, pa i prodaje samog medijskog sadraja pokazuju ozbiljne nedostatke na
savremenom medijskom tritu. U trci za to veom publikom, koja e kasnije biti
prodata oglaivaima, prve rtve su nekomercijalni medijski programi, programi
namenjeni manjinskim grupama, eksperimentalne programske forme, istraivako
novinarstvo (Martinoli, 2014:154).
Ono sto je posebno interesantno, iz biznis perspektive produkcije radio programa,
jeste cinjenica da je ve vie puta pomenuti podcast Serial demonstrirao u praksi svu
fleksibilnost produkcije koja se oslanja na finansiranje ne samo iz komercijalnih
izvora, ve i na donacije i finansijski podrku auditorijuma. I dok je prva polovina
podcast serijala Serial bila finansirana iz prihoda This American Life produkcije i uz
samo jednog komercijalnog klijenta, MailChimp, ija se reklama emitovala na
poetku i na kraju svake episode, ve nakon 5-6 epizoda sluaoci su svedoili
poveanju broja oglaivaa, to je pratilo vrtoglavi uspeh ovog sadraja. Istovremeno,
u elji da nastave sa produkcijom Serial podcasta i snime drugu sezonu, autori
pozivaju sluaoce da donacijama, u iznosima koje je svako mogao da odredi za sebe,
pomognu snimanje buduih epizoda. Tako je sluaocima data prilika da svoju odanost
i pozitivne utiske spram Serial podcasta pretvore i u finansijsku podrku i obezbede
njegov opstanak.
Na poetku svoje istorije, podcast su pokretale male zajednice - sadraj je bio
pripreman i produciran sa idejom da zadovolji male grupe publike koja deli
zajednika interesovanja. U tom trenutku nije bilo mogue uspostaviti efikasan, nov
nain finansiranja podcasta, pa je on uglavnom bio ili rezultat entuzijazma i dobre
volje amatera, pojedinaca, ili dodatni kanal za plasiranje radio sadraja koji su ve
finansijski podrani u okviru redovnog programa radio stanica. Neki od tih programa
su kroz podcast imali tako veliku popularnost, da su mogli da uvedu i naplatu
mesene pretplate, to je bio presedan za dotadanju praksu prvi je bio The Ricky
Gervais Show, koji je ak uao i u Ginisovu Knjigu rekorda titulom najpopularnijeg
podcasta sa preko 250,000 downloada svake nedeljne epizode (Holtz & Hobson
2007:10). I iako jo uvek nema razraenog modela oglaavanja za podcast, podaci iz

amerike prakse pokazuju da je podcastu potrebno oko 50,000 downloada po epizodi

da bi mogao da izmeri svoju finansijsku odrivost (Lantz, 2014).
Podcast tako, iz perspektive finansiranja, ima veoma izazovnu i kompleksnu poziciju
namenjen je zadovoljavanju specijalizovanih potreba i interesovanja fragmentisane
publike, podrazumeva esto skuplju i zahtevniju produkciju u odnosu na uobiajene
komercijalne radio programe kojima dominiraju muzika i zabavni sadraji, a za
oglaavanje je neophodno da svoj auditorijum omasovi. Istovremeno, sluaoci su
navikli da audio sadraje dobijaju besplatno, tako da uvoenje pretplate, bar na
samom poetku emitovanja, nije poeljna, niti efikasna opcija finansiranja. Bilo je
potrebno osmisliti nove naine, nove oblike finansiranja, koji e aktivnije ukljuiti
publiku u pruanje podrke sadrajima koje eli da slua, a istovremeno oglaivaima
pokazati visok komercijalni potencijal produciranih podcast sadraja.
Jedno od moguih reenja problema finansiranja ponudio je projekat Radiotopia8 svesni da e finansijsku snagu i potencijal moi da ostvare na osnovu (to brojnijeg)
auditorijuma, Radiotopia je svoj osnivaki rezon nala u kreiranju mree koja je
okupila postojee, ve afirmisane, uticajne i prepoznatljive govorne programe
razliitih javnih (public) radio stanica irom Sjedinjenih Drava. elja Radiotopia
projekta je da kreira novi model finansiranja koji su nazvali "digital-first audio
programming", u okviru koga sedam odabranih radio programa kreira zajedniko
trite, pomau u meusobnoj promociji i poveavaju vidljivost, pa samim tim i
atraktivnost svakog pojedinanog uesnika, snanije nastupajui pred buduim
sponzorima. Ono to povezuje sve audio sadraje okupljene pod kapom Radiotopia je
da "imaju slian senzibilitet kao programi koji kombinuju novinarstvio
pripovedanje, radio dramu i pronaene zvukove" (Ellis, 2014).
Radiotopia je novac poela da sakuplja preko Kickstartera, u praksi demonstrirajui
mo crowdfundinga, kao oblika finansiranja. Sa preko 20,000 pojedinaca koji su
projekat podrali i sa vie od prikupljenih $600.000, Radiotopia je postala jedan od
najuspenijih Kickstarter projekata.
Iz perspektive radio programiranja, pokazala je da postoje sluaoci koji ele od radija
vie nego to trenutno dobijaju. Predstavljajui svoje programe, Radiotopia navodi da
su to "emisije koje e vas nasmejati, rasplakati, koje ete pamtiti, o kojima ete
razmiljati, zbog kojih ete oajavati, koje e vas opustiti sve od toga". Kao
sluaoci radija, zapitajte se - kada je to za vas poslednji put uinila radio stanica koju
redovno sluate, kada je istinski izazvala neku od ovih emocija? Prikupljene fondove
Radiotopia je usmerila ne samo ka postojeim emisijama, ve i ka novim glasovima,
producentima kojima e biti pruena prilika da kreiraju programe o temama koje nisu
dovoljno dobro pokrivene u tradicionalnim medijima. "Kvalitet e uvek biti na prvi
kriterijum. Verujemo da je razliitost ljudi i perspektiva kljuna komponenta kvaliteta
koja je esto zanemarena u medijima", kau osnivai Radiotopia o svojim planovima,
istovremeno precizno dajui dijagnozu tradicionalnih, posebno komercijalnih medija.
U sluaju podcastinga fino ciljanje publike, briga o interesovanjima, eljama i
potrebama korisnika najpotpunije dolaze do izraaja, a advertising dobija i novi naziv
- podvertising.

8

www.radiotopia.fm

Zanimljivo je da analiza nekoliko odabranih podcast kanala u Srbiji pokazuje da se

jo uvek ne koristi pun potencijal ovog kanala, te da ne samo to nisu komercijalno
brendirani (ak ni u sluaju kada sponzor programa postoji), ne postoji bilo kakav
oblik komercijalne ekslopatacije sadraja koje podcasti nude, niti je uoeno postojanje
komercijalnih blokova unutar same podcast episode. S obzirom na oekivani rast
sluanosti podcast sadraja, neophodno je ustanoviti nove biznis modele koji e uticaj
i rezultat ove vrste sadraja konvertovati u komercijalnu vrednost i profit. Stanice
koje kroz podcast nude ve emitovane programe, a to su najee najsluaniji, prime
time, govorni programi, u podcastu imaju sasvim novi prostor da obezbede dodatni
finansijski prihod za stanicu i komercijalnu podrku koja e biti usmerena moda
samo na ovaj kanal, a ne na tradicionalni.
Abstract
Podcasting talk radio for takeaway as the new favourite media form
Podcast as a production form has been available on the media market for more then a
decade; still its renaissance seems to be happening nowadays. Becoming richer and
more diverse in content, with constant rise in listening figures and stronger appeal for
the advertisers, podcasting is the audio format for the future. Relying on the legacy of
talk radio and public service media, podcasting is developing new patterns of media
consumption and new ways of communication with the audience. Paper analyzes
history of podcasting and it's current position on the contemporary media market.
Key words: podcast, talk radio, Radiotopia, crowdfunding

LITERATURA
Adams, D, 2015, After Serial, sponsors pour money into podcasts, URL
https://www.bostonglobe.com/business/2015/02/13/after-serial-sponsors-pour-moneyinto-podcasts/OKAzhUWtqCHQbl3IuEIiBN/story.html , pristupljeno 15. februara
2015.
Ahern, S, 2011, Making Radio - A Practical Guide to Working in Radio in the Digital
Age, Allen & Unwin, Australia
Albeanu, C, 2015, Report: 6 digital journalism predictions for 2015, URL
https://www.journalism.co.uk/news/report-explainers-podcasts-and-more-journalismpredictions-for-2015/s2/a563762/ , pristupljeno 22. januara 2015.
Barnard, S, 2000, Studying Radio, Arnold, London
Barrell, T, tekst Torque Radio - The Radio Feature, u Making Radio, 2011, str. 295305
BBC News, Wordsmiths hail podcast success, 2005, URL
http://news.bbc.co.uk/2/hi/technology/4504256.stm , pristupljeno 12. januara 2015.
Beaujon, A, 2014, How NPR Is Preparing for The Year of the Podcast, URL
http://www.washingtonian.com/blogs/capitalcomment/media/how-npr-is-preparingfor-the-year-of-the-podcast.php , pristupljeno 14. februara 2015.
Berry, R, 2006, Will the iPod kill the Radio star? Profiling Podcasting as Radio.
Convergence, 12(2), pp. 143162.
Clark, D, 2014, Here's the Future of Podcasting, URL
http://www.forbes.com/sites/dorieclark/2014/11/19/heres-the-future-of-podcasting/2/ ,
pristupljeno 15. januara 2015.
Crisell, A, 2001, Understanding Radio, Routledge, London.
Dubber, A, 2013, Radio in the digital age, Polity Press, Cambridge.
Edison Research, 2015, Share of ear study shows dramatic increase in podcasting
consumption, URL http://www.edisonresearch.com/podcast-share-of-ear/ ,
pristupljeno 25. januara 2015.
Ellis, J, 2014, Welcome to Radiotopia, a podcast network with the aesthetics of storydriven public radio, URLhttp://www.niemanlab.org/2014/02/welcome-to-radiotopiaa-podcast-network-with-the-aesthetics-of-story-driven-public-radio/ , pristupljeno 25.
decembra 2014.
Geller, V, 2011, Beyond Powerful Radio: A Communicators Guide to the Internet
AgeNews, Talk, Information & Personality, Focal Press, Oxford
Hammersley, B, 2004, Audible Revolution, Guardian, URL
http://www.theguardian.com/media/2004/feb/12/broadcasting.digitalmedia ,
pristupljeno 22. Decembra 2014.

Heise, N, 2014, On The Shoulders of Giants - How audio podcasters adopt, transform
and re/invent radio storytelling, MOOC Transnational Radio Stories 2014, URL
https://www.academia.edu/8432060/ON_THE_SHOULDERS_OF_GIANTS_How_a
udio_podcasters_adopt_transform_and_reinvent_radio_storytelling_draft_for_MOOC
_Transnational_Radio_Stories_ , pristupljeno 13. januara 2015.
Holtz, S & Hobson, N, 2007, How to Do Everything with Podcasting, McGraw-Hill,
US
Ingram, A & Barber, M, 2006, An Advertiser's Guide to Better Radio Advertising:
Tune In to the Power of the Brand Conversation Medium, John Wiley and Sons, NJ
Jenkins, H, 2004, The cultural logic of media convergence, International Journal of
Cultural Studies, Sage, London.
Jensen, Elizabeth, 2014, Kickstarter Campaign Focuses on Public Radio, URL
http://www.nytimes.com/2014/11/17/business/media/kickstarter-campaign-focuseson-public-radio.html?_r=0) , pristupljeno 12. januara 2015.
Lantz, E, 2014, A Golden Age: How to Join the Podcast Revolution, URL
http://blog.prx.org/2014/09/golden-age-join-podcast-revolution/ , pristupljeno 13.
februara 2015.
Lders, M.; Pritz, L.; Rasmussen, T, 2010, Emerging personal media genres. New
Media & Society, 10(5), pp. 947963.
Martinoli, A, 2014, Crowdfunding kao strategija opstanka i razvoja nezavisnih medija
- studija sluaja IndieVoices, Zbornik rdov s meunrodne nune konferencije
Kultur i odrivi rzvoj u dob krize, Univerzitet umetnosti u Beogradu, str 150-168
McMahon, B, 2014, "Serial" Wisdom, URL
http://www.talkers.com/2014/12/23/serial-wisdom/, pristupljeno 12. januara 2015.
Medoff, N & Kaye, B, 2011, Electronic Media - Then, Now & Later, Focal Press,
Oxford
Nesbitt, A, 2005, The Podcast Value Chain Report: An Overview of the Emerging
Podcasting Marketplace. URL http://www.digitalpodcast.com/podcastvaluechain.pdf
Nesbitt, A. (2005, June). The Podcast Value Chain Report: An Overview of the
Emerging Podcasting Marketplace. Retrieved November 25, 2005 from
http://www.digitalpodcast.com/podcastvaluechain.pdf
Ofcom, Knowledge Agency izvetaj, 2004, The iPod Generation - Devices and
Desires of the Next Generation of Radio Listeners
Pierce, D, 2014, Radio of the Future: Welcome to the Podcast era - The Verge
https://www.youtube.com/watch?v=xlYXJz56DLg , pristupljeno 22. decembra 2014.
Plesser, A, 2015, Slates Jacob Weisberg on Podcasting: Its the Most Intense User
Experience of Any Medium, URL http://www.beet.tv/2015/02/weisberg.html ,
pristupljeno 15. februara 2015.

Radio Advertising Bureau UK, izvetaj DISCOVERY AND RECOVERY - The

complementary roles of radio and iPod, 2006, www.rab.co.uk
Radiotopia: A Storytelling Revolution, URL
https://www.kickstarter.com/projects/1748303376/radiotopia-a-storytellingrevolution, pristupljeno 15. januara 2015.
Tilton, S, 2006, Cyberjournaling: A Deconstructive Analysis of blogging, Podcasting
& Jumpcasting, National Communication Association Conference, Division on
Communication and the Future, Ohio University of Zanesville
Williams, R, 1997 (2005), Television, Technology and Cultural Form, Collins Technosphere Series, London
Wires, Natalie, The Rising Popularity of Podcasts: Why Listeners Are Rediscovering
Podcasts, URL http://tunheim.com/the-rising-popularity-of-podcasts-why-listenersare-rediscovering-podcasts/ , pristupljeno 12. januara 2015.