Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehnikih nauka

Specifikacija i modelovanje softvera

Kameleon

Autori:
Mari Sava RA 47/2012
Lupurovi Milo RA 161/2012

Mentor:
Prof. dr Branko Perii

Novi Sad, 2015.

Sadraj:
Kameleon ......................................................................................................... 1
1. Uvod ............................................................................................................ 3
2. Instalacija i deinstalacija .............................................................................. 4
3. Funkcionalnost ............................................................................................ 5
Rad sa radnim prostorom .................................................................................. 5
Rad sa projektom .............................................................................................. 5
Rad sa dijagramom ........................................................................................... 6
Rad sa elementima ........................................................................................... 7
a. Rad sa tekstualnim elementima .................................................................. 7
b. Rad sa grafikim elementima ...................................................................... 8
c. Rad sa audio elementima ........................................................................... 8
d. Rad sa video elementima ............................................................................ 9
4. Interfejs...................................................................................................... 10
4.1 Hardverski interfejs .................................................................................... 11
5. Struktura Kameleona ................................................................................ 12
6. Zakljuak ................................................................................................... 12

1. Uvod
Kameleon je generiki editor koji omoguava rad sa multimedijalnim
sadrajima. Multimedijalni sadraj obuhvata tekst, slike, video i zvune
formate. Kameleon sve ove formate posmatra kao jedinstven tip podataka, to
mu omoguava da istovremeno radi sa vie vrsta podataka, da ih modifikuje i
spaja u skladnu celinu. Namena ovog softvera je veoma iroka. Moe se
koristiri u privatne, amaterske svrhe, ali i kao profesionalni koji e kreirati ili
pomoi u kreiranju komercijalnih proizvoda.
Kameleon je dobio naziv zbog svoje osobine da radi sa irokim
spektrom tipova podataka, kao i zbog toga to je korisnik u mogunosti da ga
prilagodi svojim potrebama.
Operativni sistemi na kojima ovaj editor moe da se koristi su Windows,
iOS i Linux. U zavisnosti od konfiguracije hardvera Kameleon e se drugaije
ponaati. Kada radi u optimalnom okruenju, program e korisniku pruiti sve
svoje funkcionalnosti na najbolji mogui nain. Ukoliko primeti da konfiguracija
nije optimalna, u zavisnosti od potrebe, neke funkcionalnosti nee biti
dostupne korisniku, ali e ipak raditi do neke granice.

slika 1. Izgled poetnog prozora Kameleona.

2. Instalacija i deinstalacija
Instalacija Kameleona je vrlo jednostavna. Postoji nekoliko naina da se
ona izvri. Kada korisnik ubaci instalacioni CD u svoj raunar, prozor za
instaliranje se sam prikaze kada raunar oita CD. Na tom prozoru korisniku
e se prikazati opcije za instaliranje softvera. Korisnik moe da odabere opciju
koja e rei programu da se dalje sam instalira, tada e se program sam
instalirati i ubrzo e biti spreman za upotrebu. Druga opcija je namenjena
malo boljim poznavaocima raunara. Kada se ona odabere, dalje e mu se
otvarati novi prozori, koji e korisnika navoditi kroz proces instalacije, i
omoguavati mu da prilagoava sebi instalaciju (folder u koji e se instalirati
program, da li da se napravi preica na desktopu, da li da se program nalazi u
start meniju, itd...). Posle instalacije programa potrebno je izvriti aktivaciju.
Aktivacija se izvrava unoenjem potrebnih podataka u prozoru koji se prikae
pri pokretanju instaliranog programa. Bez aktivacije program se moe koristiri
trideset dana, posle ega istie promotivni period, i korisnik vie nee biti u
mogunosti da koristi program.
Deinstalacija programa se obavlja pritiskom na ikonicu uninstall, koja se
nalazi u folderu u kom je instaliran editor. Slino instalaciji, i deinstalacija se
obavlja vrlo lako i brzo, program se obrie sa hard diska, opciono je brsanje i
drugih foldera i fajlova koje je editor napravio, a koji se nalaze na drugom
mestu u raunaru.

3. Funkcionalnost
U ovom odeljku prikazujemo funkcionalnosti koje omoguava softver.
Postoje dve grupe funkcionalnosti, opte i namenske. Prvoj grupi pripadaju
funkcije koje se odnose na sve elemente koje podrava program, dok drugoj
grupi pripadaju funkcije koje se mogu upotrebiti samo za jedan tip podataka.

Rad sa radnim prostorom

Radni je zapravo jedan folder koji se nalazi na disku raunara. Radni
prostor sadri sve projekte i dijagrame unutar projekta koji mu pripadaju. Pre
poetka sa radom potrebno je odabrati jedan folder koji e biti aktivan radni
prostor. Odabrani radni prostor je mogue zameniti drugim radnim prostorom.
Postoji opcija menjanja i prilagoavanja svakog radnog prostora pojedinano,
i te izmene se mogu sauvati.
Unutar radnog prostora, kao to je ranije reeno, nalaze se projekti koji
mu pripadaju. To mogu biti novi projekti koji se prave u aktivnom radnom
prostoru, ali isto tako mogu biti ve napravljeni projekti koji se nalaze negde
na disku. Ovi projekti se mogu dodati radnom prostoru, tako da se u
Kameleona moe raditi sa njima. Uvezeni projekti e biti fiziki prebaeni u
folder radnog prostora. Projekti koji pripadaju radnom prostoru se mogu izvesti
iz njega. Otpremaju se na zadatu lokaciju i u eljenom formatu.

Rad sa projektom
Projekat predstavlja skup meusobno povezanih dijagrama i drugih
elemenata koji ine jednu celinu. Projekti se nalaze u radnom prostoru i
mogue je istovremeno raditi sa vie projekata. Projekti se mogu napraviti
direktno iz Kameleona ili se mogu otvoriti ve postojei. Posle kreiranja
mogue ih je menjati, uvati izmene, brisati i zatvarati.
Unutar jednog projekta nalaze se dijagrami sa svojim elementima.
Pretraivanje dijagrama ili elementa dijagrama aktivnog promena je mogua
5

uz pomo funkcije pretraivanja. Pretraga se vri pomou punog imena, dela

imena, kljune rei ili tipa elementa.
Za vreme rada sa projektom, ako se javi potreba, mogue je pogledati
kako projekat trenutno izgleda u izvrnoj formi, tj. pravi se prezentacija
projekta u bilo kom trenutku izrade. Na ovaj nain korisnik moe da prati
izgled i razvoj projekta.

Rad sa dijagramom
Dijagram je prozor u kojem se nalaze elementi. Svaki dijagram pripada
samo jednom projektu. Pri kreiranju dijagrama, selektuje se njegov
projekat. Kreirani dijagram dobja unapred generisano ime i dimenzije, koje
se kasnije mogu menjati. Automatski se pojavljuje na radnoj porvini. Kada
se zavri sa radom nad odreenim dijagramom, on se moe zatvoriti, tako
da i dalje pripada projektu, ali postaje nevidljiv na radnoj povrini. Sve
izmene nainjene na dijagramu se mogu sauvati ili odbaciti, mogue je i
obrisati dijagram iz projekta i memorije raunara. Svaki dijagram ima svoje
osobine koje se mogu menjati ili pregledavati.
Vidljivi dijagrami su prikazani u centralnom delu softvera, tj. na radnoj
povrini. Njihov prikaz na radnoj povrini je mogue menjati kroz promenu
veliine, sortiranje ili sakrivanje/prikazivanje dijagrama. Kako je mogue
menjati veliinu dijagrama, moe doi do toga da svi elementi na njemu ne
mogu da se prikau. Skrolovanje omoguava prolaenje kroz sve delove
dijagrama, kako bi se prikazali elementi od interesa.
Na dijagram se ubacuju elementi bilo kog tipa, nije nuno da se na
jednom dijagramu koristi samo jedan tip podataka. Meutim, deava se da
se odreeni dijagram velikim delom ili u celosti sastoji samo iz jedne vrste
elemenata. Kada je ovo sluaj, mogue je tipizirati dijalog, tako da kada je
on aktivan interfejs progrEama bude prilagoen tipu kom pripada.

Rad sa elementima
U dijagramima se nalaze elementi. Elementi su multimedijalni podaci sa
kojima korisnik manipulie kako bi napravio neki proizvod. Bez obzira na
tip elementa, nad svakim elementom mogu se koristiti opte
funkcionalnosti.
Novi element se kreira uz pomo odgovarajue funkcije. Pri korienju
ove funkcije otvara se prozor koji nudi unos imena elementa, njegov
format, i posle toga kreirani element se smeta u aktivni dijagram. Ve
postojei elementi se mogu ubaciti u eljeni dijagram, isto tako mogue je
brisati elemente sa dijagrama. Dozvoljeno je kopiranje, isecanje i
napeljivanje bilo kog elementa u bilo koji dijagram. Funkcija spajanje
elemenata nudi da se dva ili vie elementa se mogu spojiti u jednu celinu,
koja posle spajanja predstavlja jedan novi element. Kropovanje elementa
nudi opciju da se deo jednog elementa moe izdvojiti u samostalnu celinu,
tj. postaje novi element. Svaki nainjen korak u manipulaciji sa elementima
mogue je opozvati, takoe, ukoliko smo opozvali neki korak, mogue je
opet ga nainiti. Mogue je opozvati i vie koraka odjednom.
Ovo su sve opte funkcije koje se mogu primeniti na sve tipove
elemenata, u nastavku sledi opis namenskih funkcija.

a. Rad sa tekstualnim elementima

-

Unos teksta U postojei tekst mogue je ubacivati proizvoljan tekst.

Brisanje teksta Selektovani deo teksta se brie, dok ostatak teksta
ostaje netaknut.
Formatiranje teksta Ovom fukcijom modifikuje se izgled teksta. Bira se
font, veliina slova, boja slova. Tekst se moe podebljati, ukositi ili
podvui.
Rotiranje teksta Celokupan okvir u kom se nalazi tekst se rotira za
proizvoljan broj stepeni.
Tekst u ogledalu Okvir u kom se nalazi tekst se obre i biva prkazan kao
odraz u ogledalu.
Poravnanje Tekst se poravnava uz levu ili desnu ivicu ili centralno.

b. Rad sa grafikim elementima

-

Crtanje Uz pomo razliitih alata za crtanje (etkica, olovka, sprej),

crta se po novim ili ve postojeim grafikim elementima.
Odabir boje Iz palete boja bira se jedna boja koju e koristiti alat za
crtanje
Dodavanje postojeih oblika Na okvir za grafike elemente se dodaju
ve kreirani oblici kao to su linija, elipsa, kvadrat, pravougaonik, zvezda,
itd.
Promena veliine Menjanje veliine slike direktnim unoenjem
parametara ili prevlaenjem preko dijagrama.
Promena rezolucije Menjanje rezolucije grafike unoenjem parametara,
ova funkcija utie na kvalitet grafike.
Filteri Dodavanje razliitih filtera i efekata na sliku ime se menja njen
izled.
Laso Biranje jednog dela grafike uz pomo laso alata. Laso moe biti
sainjen od pravih linija, moe imati slobodnu formu ili moe da bude
magnetni.

c. Rad sa audio elementima

-

Promena visine tona Audio elementu se procentualno menja visina tona,

tako da se ne menja brzina tempa.
Poveavanje/smanjivanje brzine tempa Audio elementu se procentualno
menja brzina tempa, uz minimalne promene visine tona.
Podeavanje eha Na audio element se dodaje eho i podeava trajanje i
jaina eha.
Smanjivanje buke okoline Pomou filtera se audio elementu smanjuju
umovi i buka iz okoline koji su nepoeljni.
Preokretanje elementa Vri se preokretanje tako da se dobije efekat
premotavanja audio elementa. Kraj sadraja audio elementa e se nalaziti
na poetku i obrnuto.
Izbleivanje poletka/kraja Ovim podeavanjima se omoguuje da na
poetku audio elementa visina tona odreeno vreme ravnomerno raste do
zadate jaine a na kraju ravnomerno opada.
8

d. Rad sa video elementima

-

Promena rezolucije Podeavanjem rezolucije vri se promena kvaliteta

video elementa.
Podeavanje filtera za boje Uz pomo filtera se video elementu mogu
podeavati kontrasti, nijanse, osvetljenje i zasienje boja.
Kreiranje i podeavanje efekta Na element se postavljaju razliiti efekti,
koje korisnik sam kreira ili uvozi u projekat. Bira se mesto na elementu
gde e se primeniti efekat i dira se duina trajanja. Efekti se mogu
preklapati.
Podeavanje prelaza Ureuje se prelaz sa jedne na drugu scenu unutar
video elementa. Prelazi se ubacuju izmeu scena i produavaju trajanje
videa, ali ne remete ostale osobine video elementa.
Rotiranje slike Vri se rotiranje slike video elementa pod odreenim
uglom, ili horihontalno/vertikalno.

4. Interfejs
Interfejs bilo kog programa je prva stvar koju bilo koji korisnik primeti kada
prvi put koristi neki program. Lo interfejs moe potpuno da odbije korisnika i
pre nego to on krene da uopte koristi funkcije programa. Iz ovog razloga,
interfejs Kameleona je napravljen tako da privue korisnika, kada ga on prvi
put vidi, ali i da mu omogui da se brzo snae u njemu i da mu omogui lak
pristup svim funkcionalnostima, to je od sutinske vanosti ako elimo da
ovaj editor postane nezamenljiv.
Interfejs se moe podeliti na pet celina. Centralni deo zauzima najveci
prostor, on je inicjlano prazan, ali kako se kreiraju novi projekti i dijagrami,
tako se i on popunjava sa njima. Ostalih etiri celine su rasporeene oko
centralnog dela. Sa gornje strane se nalaze padajui meniji, u kojima su
grupisane sve funkcionalnosti editora. Levo je prostor koji nam prikazuje
hijerarhiju projekata i dijagrama koji su u sklopu projekta. Hijerarhija je
predstavljena u obliku stabla. Prostor sa desne strane je predvien za sve
funkcionalnosti koje se esto koriste, korisnik moe da izabere koje funkcije
eli tu da ostavi, moe da bude vie grupa funkcija koje se mogu preklapati i
slagati u zavisnosti od potrebe. Skroz dole se nalazi statusna traka, koja prua
dodatne informacije korisniku o procesima koji se izvravaju u programu.

slika 2. Izgled interfejsa u toku rada.

10

Ono to izdvaja Kameleon od svih postojeih grafikih editora je

njegova fleksibilnost i prilagodljivost potrebama korisnika. Korisnici koji ele da
izvuku maksimum iz editora, ali i iz samih sebe, mogu da standardni izgled
interfejsa menjaju, ukoliko smatraju da im ne odgovara kako on trenutno
izgleda. Postoje ve ugraene teme koje korisnik moe da izabere, ali je
mogue i samostalno menjati celokupan izgled softvera. Svrha ovog softvera
je da bude dostupan svima i na svakom mestu (platformi), iz tog razloga
kreiran je i poseban interfejs za ljude koji imaju drugaije potrebe. Izmeu
ostalih, prilagoen je izgled slabovidim ljudima, daltonistima.

4.1 Hardverski interfejs

Podrazumevani ulazni ureaji su tastatura, mi, skener, mikrofon i web
kamera. Podrazumeani izlazni ureaji su monitor, tampa i zvunici. Softver
moe da radi sa svim ulaznim i izlaznim ureajima koji imaju odgovarajue
drajvere. Mogue je direktno snimati zvuk sa mikrofona i ubacivati ga u
projekat, isto vai i za snimanje videa web kamerom, kao i za skeniranje
dokumenata skenerom. Novina, koju Kameleon donosi, je ta, da je mogue,
pored podrazumevanih ulaznih ureaja, koristiti i neke druge. Postoji opcija
povezivanja kameleona i sa pametnim ureajima, Tako da je, na primer,
mogue povezati kameleon sa tabletom, preko kabla, internet konekcije ili
blututa. Kada se program povee sa tabletom, aktivan dijagram u kameleonu
postaje i aktivan na tabletu. Drugim reima, sve ono to se nacrta na tabletu,
automatski se preslikava na kameleon u va raunar. Ovo podie Kameleon
na vii nivo, zato to se na tablet moe crtati specijalnim olovkama, tako da se
dobija sloboda koja je ekvivalentna onoj koja se dobija kada se crta olovkom
po papiru.

11

5. Struktura Kameleona
Sama implementacija Kameleona je vrlo detaljna i sastoji se iz vie
slojeva. Jezgro programa ine elementi od kojih zavisi rad celog programa. Tu
su isprogramirane sve funkcionalnosti koje program sadri, sve stvari koje se
ne menjaju od strane korisnika ili od strane operativnog sistema. Na jezgro se
dalje naslanjaju slojevi koji omoguavaju instalaciju na sve operativne
sisteme, promenu izgleda interfejsa i druge stvari koje zavise od maine na
kojoj se program koristi i od izmena koje korisnik napravi. Ovo obezbeuje
programu neophodnu stabilnost. Sigurno je da se nikada nee pojaviti neka
greka koja bi mogla da ugrozi podatke korisnika ili procese programa. Sam
kod ili bilo ta drugo vezano za implementaciju nikada se nee prikazivati
korisniku, sve to e korisniku biti dostupno su stvari koje se tiu samog rada
u programu ili promena izgleda programa, bez bojazni da e korisnik moi da
ugrozi progarm.

6. Zakljuak
Kameleon je proizvod za koji se sa sigurnou moe rei da dri do
standarda. Ispotovane su sve forme, koje su potrebne se nae na tritu, bez
bojazni da e omanuti u kvalitetu ili da e ugroziti bezbednost korisnika. Sa te
take gledita, moe se slobodno rei da je Kameleon potpuno ravnopravan
softver u poreenju sa ostalim. Meutim, sa druge strane, Kameleon je u
odnosu na ostale editore napravio veliki iskorak. Njegova prilagodljivost
korisniku, efikasnost, sposobnost rada sa vie razliitih tipova podataka, kao i
mogunost povezivanja sa tabletima i drugim ureajima ga nedvosmisleno
stavljaju ispred svih ostalih editora. Naa elja je da pomeramo granice i
postavljamo standarde, ako je suditi po Kameleonu, izgleda da smo na
dobrom putu.

12