FAKULTET ZA GRADITELJSKI

MENADZMENT-NIKOLA TESLA

GRADJEVINSKO VEZIVO
CEMENT

1824 Joseph Aspdin u Engleskoj, prvi je patentom

zatitio proizvodnju veziva na osnovu
meavine KRENJAKA I GLINE,
koju je nazvao "PORTLAND CEMENT".
Vezivo je dobilo ime po poluostrvu "Portland" na
jugu Engleske zbog slinosti boje ovrslog cementa
sa bojom stena na poluostrvu.

Polovinom osamnaestog veka pronaen je VRUI

HIDRAULINI KRE, poznatiji kao Roman" cement.
VRUCI HIDRAULINI KRE
hidraulino mineralno vezivo, dobijeno peenjem
krenjaka u kome je postojala izvesna koliina gline.

U pocetku,zbog relativno niih temperatura peenja

(ispod take sinterovanja),
proizvodnja cementa nije predstavljala pravu
proizvodnju portland cementa, ve samo unapreenu
proizvodnju "roman cementa".
Tek 1844 godine englez arls Donson je primetio da
grudve prepeenog materijala daju vezivo jo boljeg
kvaliteta i na taj nacin otkrio tajnu proizvodnje
pravog cementa.
-

peenje smee krenjaka i gline na viim t

TEMPERATURAMA SINTEROVANJA.

1877 godine je pronaena rotaciona pe i

prelo se na kontinuirani proces
proizvodnje. To je dovelo do znaajnih
uteda u potronji goriva i u radnoj snazi.
Dalji razvoj cementa vezuje se za poetak
XX-tog veka, kada su proizvedeni:
"BELI CEMENT" I
"KALCIJUM ALUMINATNI CEMENT".

BELI CEMENT je dobijen mlevenjem

klinkera na bazi meavine istih krenjaka i
kaolina umesto gline (kaolin nema oksid
gvoa).

ALUMINATNI CEMENT dobijen je od

meavine krenjaka i boksita.
Danas dalji razvoj cemenata ide u pravcu
nano tehnoligija.
(nanocementi klinker, zgura, silikatna
praina).

Industrija cementa danas predstavlja jednu od

najjaih industrija u svetu.
Od svih vrsta cementa koje se danas
proizvode, portland cement i cementi na bazi
portland cementa imaju najiru primenu u
graevinarstvu.

Koriste se za izradu:
betona,
maltera,
azbestcementnih proizvoda itd.

ta je cement?

Definicija
CEMENT je hidraulino vezivo, tj. fino
mleveni materijal, koji pomean sa vodom
obrazuje pastu, koja posle ovravanja
zadrava svoja mehanika svojstva i
stabilnost, ak i pod vodom.

U optem sluaju, proizvodnja portlandcementa se sastoji iz dve osnovne

tehnoloke operacije:

peenja sirovinske smee i dobijanja

portland cementnog klinkera i

mlevenja portland-cementnog klinkera i

GIPSA (do 5%) u portland cement.

PORTLAND-CEMENT je proizvod dobijen finim

mlevenjem portland-cementnog klinkera i
ogranienih koliina (do 5%) gipsa.
Za dobijanje portland cementnog klinkera
koristi se meavina KRENJAKA I GLINE (u
odnosu 3 : 1), koja se pece do T sinterovanja.
TEMPERATUROM SINTEROVANJA naziva se temperatura
na kojoj spoljni omota estica materijala poinje da se
TOPI i pri tome dolazi do meusobnog spajanja estica u
monolitne agregate - cementni klinker.

Tri etvrtine (75%) sirovinske smee po

pravilu ini krenjak, a preostalih 25% glina
i korektivne sirovine.
Korektivne sirovine imaju zadatak da
poprave hemijski sastav sirovinske smee, (
kvarcni pesak, tufovi, oksidi gvozdja)

Prema vrsti tehnolokog postupka

proizvodnje, razlikuju se etiri osnovna
postupka proizvodnje portland-cementnog
klinkera:

Mokri postupak,
Polumokri postupak,
Polusuvi postupak i
Suvi postupak.

Opta tehnoloka ema proizvodnje portland

cementa sastoji se iz sledeih osnovnih operacija:
eksploatacija sirovina (krenjaka, gline, laporca),
priprema sirovina,
uskladitenje sirovinske smee u silose ili bazene
(sirovinski mulj ili sirovinsko brano),
peenje sirovinske smee (dobij. cem. klinkera),
odleavanje klinkera,
mlevenje klinkera u cement,
uskladitenje cementa u silose i
pakovanje i otprema cementa.

Mokri postupak

U okviru mokrog postupka, obe sirovinske

komponente se prethodno usitnjavaju.

Glina se zatim mea sa oko 40% vode.

Nakon toga, "glinena kaa" se zajedno sa usitnjenim

krenjakom ubacuje u mlin radi finog usitnjavanja.

Dobijena masa se cedi i odlae u bazene za

"sirovinski mulj", gde se nastavlja homogenizacija i
po potrebi se vri korekcija sastava.

Sirovinski mulj se zatim pee u rotacionoj pei.

Posle hlaenja do temperature od oko 300C,

klinker se transportuje do skladita-silosa za
odleavanje, gde treba da "odlei" 2-4 nedelje
pre mlevenja.
Ova faza je neophodna da bi slobodan CaO, ukoliko ga ima u
klinkeru, (koji se nije sjedinio sa mineralima gline) i
izreagovao sa vlagom iz vazduha i transformisao se u
Ca(OH)2.
U suprotnom, ispoljila bi se nestalnost zapremine, tj. dolo
bi do pucanja ovrslog maltera ili betona, to moe dovesti
do izuzetno tetnih posledica.

 Nakon

odleavanja, cementni klinker

se melje do finoe od 0.001 do 0.01mm
u mlinovima sa kuglama.

Nakon

mlevenja, potrebno je da odlei

najmanje 15 dana u silosima (portland
cement se ne sme odmah upotrebiti).

Cement

50kg.

se zatim pakuje u vree od

Odlezavanje cementa u silosima nakon mlevenja

Meanjem portland cementa sa vodom

dobija se cementna pasta, koja
vremenom poinje da menja agregatno
stanje i da prelazi u vrstu supstancu.
Uzrok ove pojave je hidratacija jedan
kompleksan fiziko-hemijski proces,
ija sutina nije potpuno razjanjena
do danas.

Hidratacija se odigrava u cementnoj pasti

na relaciji cement voda.

U prvoj etapi hidratacije (prvih 5 - 10 sati od

trenutka dodavanja vode) u cementnoj pasti
se zapaa POJAVA VEZIVANJA.

Nakon toga zapoinje

Konani rezultat je prelazak cementne

paste u CEMENTNI KAMEN.

POJAVA OVRAVANJA.

 Vezivanje

cementa se relativno brzo

zavrava (do 10 sati), a njegovo
ovravanje traje po nekoliko meseci
pa i godina.

Proces

ovravanja nije ravnomeran,

u poetku je vrlo intenzivan (u periodu
od oko mesec dana), a potom se sve
vie i vie usporava i asimptotski tei
odreenoj graninoj vrednosti.

Portland cement predstavlja proizvod koji se

dobija finim mlevenjem
portland-cementnog klinkera i
malih koliina gipsa (do 5%).

Zbog sve vee potronje cementa u svetu, a u cilju

ouvanja sirovinskih resursa i utede energije, vrsi
se ZAMENA jednog dela cementnog klinkera
materijalima slinih osobina.
Najee se koristi OTPAD razliitih industrija ili
njihovi sekundarni proizvodi i nose zajeniki naziv
dodaci cementu ili sastojci za proizvodnju cementa.

Dodaci cementu
Kao dodaci cementu mogu se koristiti sledei
neorganski mineralni materijali:

Pucolani
Granulisana zgura
Silikatni letei pepeo
Sagoreli kriljac
Silikatna pepeo (praina) (D)

Krecnjak

Izgled zrna silikatne

prasine

Kao dodatak za regulisanje vremena

vezivanja cementa koristi se gips.

Aditivi su materijali koji se mogu

dodati radi poboljanja proizvodnje
cementa (najee poboljanja uslova
mlevenja) ili nekih svojstava cementa.
Ukupna koliina aditiva ne sme biti vea od
1% u odnosu na masu cementa.

Klasifikacija, oznake i sastav

Obini cementi su podeljeni u pet
glavnih vrsta:
CEM I portland-cement
CEM II portland-kompozitni cement
CEM III metalurki cement
CEM IV pucolanski cement
CEM V kompozitni cement

Portland cement (CEM I)

Portland

cementi sa dodacima (CEM II)

PC 20S i PC 35S (sa zgurom)

PC 20P i PC 35P (sa prirodnim pucolanom)
PC 20Q i PC 35Q (sa aktiviranim prirod.
pucolanom) itd.
Metalurki

cement (CEM III)

M 35K (sa zgurom i klinkerom 35 - 64%)

M 20K (sa zgurom i klinkerom 20 - 34%)
M 5K (sa zgurom i klinkerom do 5 - 19%)

 Pucolanski

cement (CEM IV)

P 35 (sa meanim pucolanima do 35%)

P 55 (sa meanim pucolanima do 55%)
Kompozitni

cement (CEM V)

MP 30 (sa zgurom do 30% i meanim pucol.

do 30%)
MP 50 (sa zgurom do 50% i meanim pucol.
Do 50%)

Dalja podela obinih cemenata je izvrena

na
osnovu mehanikih karakteristika.
Postoje tri klase standardne vrstoe cementa:
klasa 35
klasa 45 i
klasa 55

Razlikujemo
Klasu sa obinom poetnom vrstoom N i
Klasu sa visokom poetnom vrstoom R.

Primeri:
Portland cement klase vrstoe 45 sa
visokompoetnom vrstoom:
PC 45 R, SRPS B.C1.011