Biologija ljubavi ili odakle dolazi ljubav?

Autor: ass dr Olivera iki

Oduvek se govorilo da ljubav dolazi iz srca. Po najnovijim otkriima u svetu nauke, izgleda da to i nije ba
tako. Naime, utvreno je da ljubav i zaljubljenost dolaze pravo iz mozga. Sva ona slatka oseanja
nastaju radom odreenih delova mozga, kao i promenama u nivou i dejstvu supstanci koje
omoguavaju rad mozga. Evo do kakvih su zanimljivih podataka naunici doli.

Anatomija ljubavi
Dva britanska neurobiologa, Semir Zeki i Andreas Bartels sa londonskog Univerziteta su pokuali da
doznaju ta se deava u naem mozgu kada volimo. Ispitivanje su izveli na 17 studenata, 11 enskog i 6
mukog pola. Ispitanici su gledali u slike voljenih osoba, nakon ega su se u njima pojavila oseanja koja
su prepoznali kao ljubav. U tom trenutku, jednom od najnovijih imiding tehnika su snimani protoci
krvi kroz njihov mozak. Cilj je bio da se otkrije koji su delovi mozga najaktivnijni, tj. kod kojih je protok
krvi
najintenzivniji.
Utvreno je da su se kod razliitih osoba aktivirale razliite oblasti mozga (i po lokaciji i po broju).
Meutim, etri oblasti su kod svih bile zastupljene i dominantne. Jedna od oblasti se nalazila u sredinjem
delu insule i izgleda da je odgovorna za stomane probleme koje imamo kada smo zaljubljeni.
Druga oblast je u prednjem delu cinguluma. Poznato je da se za ovaj deo mozga vezuju aktivne hemijske
supstance koje imaju sposobnost da izazovu euforiju. Poslednje dve oblasti se nalaze u dubljim
strukturama mozga poznatim kao strijatum, koji je odgovoran za prijatna oseanja koja nastaju kada
neto doivimo kao nagradu. Vano je istai da delovi mozga koji su aktivni kod osoba obolelih od
depresije, u ovom sluaju nisu pakazivali bilo kakvu aktivnost.
Studentima su nakon toga prikazane i slike dobrih prijatelja koje su takoe aktivirale odreene delove
mozga, ali ne iste kao u predhodnom sluaju. Sledee istraivanje koje planiraju e biti ono koje se odnosi
na majinsku ljubav i otkrivanje regija odgovornih za takve emocije.

Biohemija ljubavi
Bilo koji naunik e vam rei da ljubavna euforija nema nikakve veze sa Kupidonovim strelama, osim
ako ih mali vilenjak nije predhodno umoio u supstancu sa neromantinim nazivom feniletilamin. Ova
supstanca koja se jo naziva i molekulom ljubavi, nastaje prirodnim putem u naem mozgu. Za nju se
kae i da je bioloki roak amfetaminu, s obzirom na to da je vrlo sline grae. Dopamin i norepinefrin
su odgovorni za nastanak ljubavne euforije. Zapravo, feniletilamin pomae oslobaanju dopamina
(supstanca koja takoe omoguava protok informacija u mozgu) u tz. centrima za zadovoljstvo. Dopamin
ini da se lepo oseamo, a norepinefrin stimulie produkciju adrenalina koji utie, pored ostalog, i da nae
srce ubrzano lupa. Kombinacija ove tri supstance dovodi do oseanja zaljubljenosti, uzbuenosti,
blaenstva i sree. Njihova aktivnost je razlog zbog koga se zaljubljeni oseaju euforino i puni energije kao da lebde u vazduhu.
Takoe, ovo je i razlog zbog koga zaljubljeni mogu voditi ljubav satima i razgovarati danima do kasno u
no bez oseanja zamora i iscrpljenosti. Opojna emocija zaljubljenosti, povezana sa ubrzanim pulsom,
vlanim dlanovima, oseajem oteanog disanja, se esto tumai prekomernim luenjem feniletilamina,
odnosno nekom vrstom overdoze.
Produkciju feniletilamina mogu da izazovu i na izgled beznaajne stvari, kao to je recimo, suret pogleda
ili neni dodir ruke. Izgleda da i vatreni poljubac, ali i skakanje padobranom, bungee jumping, vonja
paraglajderom i sl. doprinose pojaanoj aktivnosti ove tri supstance. Time se objanjava slino oseanje
koje se tom prilikom javlja.
Feniletilamin se nalazi u odreenim dozama i u okoladi, te se jedno vreme smatralo da osobe kojima
nedostaje ljubav esto jedu okoladu.

Danas se takvo gledite izmenilo, obzirom da je utvreno da se najvei deo feniletilamina koji se nalazi u
okoladi brzo razgradi i to pre nego to stigne do mozga, te je njegov uticaj minimalan, osim kod osoba
osetljivih i na male doze ove supstance.
Ipak, pozitivno dejstvo okolade nastaje usled spreavanja razgradnje prirodne supstance pod nazivom
anandamid koja izaziva prijatno i veselo raspoloenje.

Dnevna matarenja
I neki drugi fenomeni koji prate ljubav i zaljubljenost, se mogu objasniti hemijskim promenama u mozgu.
Na primer, kada se zaljubimo skloni smo da dosta vremena provedemo u intenzivnom matanju o
voljenoj osobi, esto razmiljajui po stoti put ta se sve desilo u vezi sa voljenom osobom tokom dana.
Misli se same nameu, teko ih je odgnati i usresrediti se na neto drugo. Ovaj fenomen se objanjava time
to pojaana aktivnost navedenih supstanci dovodi do eksperimentalno potvrenog snienja nivoa
serotonina, a to se manifestuje, kao i kod opsesivno-kompulzivne neuroze, prisustvom nametljivih misli
koje se iznova javljaju i teko ih je odstraniti.

Nenost
Hemijska supstanca oksitocin je dobila naziv supstanca nenosti. Oksitocin je povezan sa
sekrecijom mleka u ena, a takoe ini ene i mukarce spokojnijim, smirenijim i senzitivnijim za
oseanja drugih. Ima veoma vanu ulogu u nastanku seksualne pobuenosti koji predhodi orgazmu, a
ujedno podstie i nenost meu ljubavnicima, pre, tokom i nakon voenja ljubavi. Oksitocin se sekretuje
pod dejstvom i emocionalnih i fizikih stimulusa. Glas partnera, njegov izgled, pa ak i seksualna fantazija
mogu da iniciraju sekreciju oksitocina.

Privrenost
Kada medeni mesec proe i zaljubljenost pone da bledi, nova grupa supstanci stupa u akciju. Novi
oblik hemijske nagrade u vidu prijatnosti dolazi od endorfina. Naime, naunici veruju da se nakon
odreenog perioda, od 18 meseci do 4 godine, nae telo navikne na ljubavne stimulanse. Poto se povea
tolerancija na feniletilamin, strasna romansa se moe razvijati u dva pravca ka indiferentnom odnosu ili
ka onome to Helen Fisher, profesor psihologije i autor knjige Anatomija ljubavi, zove privrenost.
Za fazu privrenosti, naunici smatraju da je odgovoran endorfin, supstance sline morfinu, koje se
prirodno lue u mozgu. Kada vidimo voljenu osobu, dok razmiljamo o njoj, ne lui se vie intenzivno
feniletilamin kao to je bilo tokom faze zaljubljenosti, ve endorfini koji dovode do oseanja smirenosti,
smanjenja strepnje, topline, pouzdanosti i spokojstva. Endorfini nisu tako uzbudjujui i stresogena kao
feniletilamin, ve vode stabilnijim odnosima i jaoj vezanosti.
injenica da su period medeni mesec u ljubavi i period zrele ljubavi stimulisani razliitim supstancama,
moe objasniti zato se neke osobe ne mogu zadrati due u vezi. Naime, oni se dobro oseaju samo uz
uzburkane emocije koje sa sobom nosi pojaano dejstvo prirodnih amfetamina u mozgu (odnosno
feniletilamin), dok im smirujue dejstvo endorfina jednostavno ne odgovara. Mnoge osobe zapravo celog
ivota imaju serije veza od 6 meseci do 4 godine obzirom da je to neki period kada nivo supstanci
aktivirane tokom zaljubljenosti neizbeno poinju da opadaju. Ako ipak uu u brak, ovakve osobe su
sklone da imaju paralelne veze ne bi li dostigle ponovo svoju ljubavnu opijenost. Najvei procenat razvoda
upravo se javlja negde u etvrtoj godini braka.
Ipak, nisu kod svih osoba takve potrebe. Naunici smatraju da to su dvoje ljudi due u braku, vea je
verovatnoa da e i ostati u braku. Na neki nain, oni postaju zavisnici od endorfina i branog spokojstva.
Nedostatak endorfina je zapravo uzrok zato dve osobe koje su bile u dugoj vezi ude jedno za dugim
nakon rastanka. Odsustvo endorfina igra odreenu ulogu i u alosti za umrlim partnerom.

Monogamija

Samo oko 3% sisara je monogamno, odnosno vezano samo za jednog partnera sa kojim se i pare. Na
alost, naunici kau da ovek ne spada u ova 3 % prirodno monogamnih sisara. Moda bi nekoliko
injekcija vazopresina moglo da nam pomogne. Njega esto nazivaju monogamnom supstancom.
Istraivanjem u monogamnom ivotinjskom svetu (glodar voluharica) dolo se do zakljuka da
doivotno parenje moe biti povezano sa dejstvom vazopresina. Pre parenja, muijak je podjednako
prijateljski raspoloen i prema mukim i prema enskim jedinkama. Unutar 24h nakon parenja, muijak
je upecan za itav ivot. Kada se vazopresin izlui, muijak postaje indiferentan prema svim enkama osim
prema jednoj. Takoe, postaje jako agresivan prema drugim muijacima sa ispoljavanjem ponaanja
karakteristinog za sindrom ljubomornog mua.

Miris ljubavi
Odavno je poznato da insekti lue posebne, lako isparljive supstance koje se nazivaju feromoni i slue da
se privue jedinka suprutnog pola u okviru svoje vrste. Utvreno je da i ivotinje lue feromone. Za razliku
od insekata kojima za prijem informacije slue antene, ivotinje imaju razvijene posebne prijemne organe.
Taj organ se nalazi u nosnoj duplji ivotinje i naziva se vemeronazalni organ (VNO).
Ovaj organ slui kao detektor feromona i nema ulogu u prijemu drugih mirisa. Pojedini naunici smatraju
da i kod oveka postoje supstance koje imaju istu ili slinu ulogu kao feromoni kod ivotinja. Dr.
Winnifred B. Cutler iz Filadelfije je prvi dokazao prisustvo feromona kod ljudi. On i njegovi saradnici
smatraju da feromoni mogu imati ogroman uticaj na partnera. Potvreno je da feromoni koje lui
mukarac, moe da utie na menstrualni ciklus ene, kao i na njenu reproduktivnu mo. Takoe se smatra
da su feromoni odgovorni za veu seksualnu privlanost ene tokom perioda ovulacije.
Interesantno je tvrenje da feromoni ene mogu da utiu na drugu koja je u duem periodu u njenoj
blizini, te se deava da imaju sinhrone menstrualne cikluse. Izgleda da je prirodna funkcija feromona
veoma znaajna za opstanak vrste. Smatra se da omoguavaju izbor partnera sa razliitom strukturom
imunog sistema od sopstvenog. Kao posledica toga, potomci dobijaju u naslee raznovrsnije odbrambene
mehanizme
koji
im
omoguavaju
bolje
prilagoavanje
i
preivljavanje.
Ekperimentalno je utvreno da enka mia bira muijaka sa razliitim genetskim predispozicijama, ali
takoe i da u toku bremenitosti bira jedinke koje imaju slian genetski sklop. Izgleda da je priroda i to
podesila, jer su upravo te jedinke one koje se nagonski brinu za ouvanje svog potomstva. Zoologiar
Claus Wedekind iz vajcarske je izveo eksperiment kojim je potvrdio da je i kod oveka uticaj feromona na
izbor partnera isti. ene su birale noene majice mukaraca koji su imali razliiti genetski sklop od
njihovih, dok je u periodu trudnoe izbor pao na bliske roake.
Prisustvo VNO u fetusu oveka je prilino dugo poznato. Meutim, u
odrasle osobe postojanje VNO je dokazano tek sredinom osamdesetih.
Nalazi se takoe u nosnoj duplji, ali nije toliko razvijen kao u ivotinja.
Umesto bogatog spleta nervnih vlakana ine ga pojedinane elije
receptori.
Naravno, ima i naunika koji se ne slau u potpunosti sa postojanjem
feromona kod oveka. Furlow smatra da postoje feromonima-sline
supstance koje poinju da se lue u toku puberteta i spadaju u grupu
steroida.
U toku su brojne studije o feromonima kod oveka i to uglavnom na temu uticaja na seksualnu privlanost
meu polovima. Ipak, pokazalo se da su efekti feromona kod oveka na seksualnu privlanost mnogo
manji nego to se oekivalo. Izgleda da ovek ima razliita ula za lepotu nego druge vrste. Drugim
reima, za oveka lepota koja se moe videti oima privlanija je od lepote koja se moe osetiti ulom
mirisa.
Ljubav je sloena emocija koju ine radost, oduevljenje, uzbuenje, polet, srea, optimizam, psihika i
fizika snaga i samopouzdanje. Kao i svaka druga emocija, i ljubav izaziva niz telesnih promena ali za

razliku od negativnih emocija besa, straha i tuge, ljubav proizvodi niz pozitivnih promena u organizmu.
Umesto hormona stresa ljubav stvara dobre hormone koji poveavaju raspoloenje, vitalnost,
optimizam i potpomau u celini i psihiko i fiziko zdravlje. Osoba koja voli blista, oi joj sijaju, pokreti su
joj laki, a misli vedre. Srea nikada nije tako vidljiva kao na licu osobe koja je zaljubljena. Nije uzalud
Mea Selimovi rekao da je ovek bez ljubavi uvek na gubitku, kae psiholog Desa Kujundi.
Helen Fisher smatra da postoje tri razliita sistema u mozgu odgovorna za ono to se deava u ljubavi.
Jedan sistem je povezan sa seksualnom eljom i udruen je primarno sa testosteronom. Ako jednoj
sredovenoj eni ubrizgate injekciju testosterona, njena seksualna potreba znaajno raste.
Drugi sustem je onaj odgovoran za romantinu ljubav, obsesivnu ljubav i zaljubljenost i povezan je, po
njenim predpostavkama, sa visokim nivoima dopamina i norepinefrina, odnosno prirodnim stimulusima,
i verovatno niskim nivoima serotonina, koji je odgovoran za opsesivno razmiljanje o voljenoj osobi.
Trei sistem je, po njenom miljenju, je sistem odnovoran za odnost i privrenost partneru, oseanju
smirenosti i mira i sigurnosti koje osoba ima u dugotrajnoj vezi. Neki od
naunika smatraju da je ovaj sistem povezan sa vazopresinom i oksitocinom
takoe supstancama koje se prirodno lue u mozgu.
Prema tome imamo razliite vrste sistema u mozgu koji utiu na nae
razliite postupke, ali svi oni meusobmo komuniciraju i povezani su.