PORODINOPRAVNI ODNOSI SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI

Tipovi savremenih porodica

9 tipova porodinih zajednica (Siehr):

Tradicionalni brak lica razliitog pola

covenant marriage sporazumni brak u nekim dravama SAD (Luizijana)
Istopolni brakovi
Registrovano partnerstvo istopolnih lica
Registrovano partnerstvo lica razliitog pola
Sporazumno partnerstvo istopolnih lica (Francuska - PACS)
Sporazumno partnerstvo lica razliitog pola (Francuska - PACS)
Faktiko partnerstvo lica razliitog pola
Faktiko partnerstvo lica istog pola

Izvori normi o porodinopravnim odnosima sa elementom inostranosti

Bilateralne konvencije o uzajamnoj pravnoj pomoi, o uzajamnom pravnom saobraaju u

graanskim, porodinim i krivinim stvarima, posebno:

Konvencija o nadlenosti i o zakonu koji se primenjuje u oblasti linog i porodinog prava

sa Francuskom iz 1972. godine,

Sporazum izmeu Norveke i Jugoslavije o recipronom priznavanju diplomatskokonzularne forme braka iz 1957.,

Sporazum izmeu Indije i Jugoslavije o recipronom priznavanju diplomatsko-konzularne

forme braka iz 1957.;

Sporazum izmeu SFRJ i Republike Austrije o uzajamnom priznavanju i izrenju odluka o

izdravanju iz 1961.;

Sporazum izmeu SFRJ i Kraljevine Belgije o priznavanju i izvrenju stranih sudskih

odluka o izdravanju iz 1973.g.;

Izvori normi o porodinopravnim odnosima sa elementom inostranosti

Multilateralne konvencije:

Njujorka konvencija o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu iz

1956(ratifikacija 1960.);
Haka konvencija o graanskopravnim aspektima meunarodne otmice dece iz 1980 (ratif.
1991);
Evropska konvencija o priznanju i izvrenju odluka o staranju o deci i ponovnom
uspostavljanju odnosa staranja iz 1980 (ratif. 2001)
Haki protokol o merodavnom pravu za obaveze izdravanja iz 2007 (ratif. 2013)
Haka konvencija o zatiti dece i saradnji u oblasti meunarodnog usvojenja iz 1993 (ratif.
2013)
Izvori normi o porodinopravnim odnosima sa elementom inostranosti
ZRSZ (kolizione norme, norme o meunarodnoj nadlenosti, norme o priznanju i izvrenju
stranih sudskih odluka)
Prava stranaca:

Ustav Srbije (2006), posebno l. 62 (pravo na zakljuenje braka i ravnopravnost

suprunika), l. 64 (prava deteta), l. 65 (prava i dunosti roditelja)
Porodini zakon Srbije (2005) pravo stranog dravljanina da usvoji dete

BRAK SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI

Zakljuenje braka sa elementom inostranosti
Merodavno pravo za materijalne uslove zakljuenja braka
Komparativno zakonodavstvo:
lex fori
kumulativna primena lex personalis: lex domicilii, lex nationalis
uloga lex fori, ustanova javnog poretka
puna primena ustanove ranvoa
merodavno vreme
2

Kumulativna primena lex personalis

Obina kumulacija
i verenica i verenik moraju da ispune uslove predviene u pravu sopstvenog dravljanstva i
u pravu dravljanstva drugog budueg branog partnera
obina kumulacija oteava nastanak pravnog odnosa naelo stroeg (jaeg) prava
Distributivna kumulacija
verenica mora da ispuni uslove propisane u pravu svog dravljanstva, a verenik uslove
prava sopstvenog dravljanstva
olakava nastanak pravnog odnosa
moe da dovede do neprihvatljivih rezultata matrimonia claudicans

Distributivna kumulacija

Jednostrane smetnje nisu smetnja braku ako se nalaze na strani onog budueg
branog partnera iji zakon ih ne odreuje kao prepreku: uzrast pravo verenika:
mukarac je brano sposoban ako ima najmanje 18 g (ima 20), a ena najmanje 16
(ima 17); pravo verenice: mukarac najmanje 21 (ima 20), a ena najmanje 15 (ima
17)
2)Dvostrane smetnje spreavaju brak ako se nalaze makar samo na strani onog budueg
branog partnera iji zakon ih ne odreuje kao prepreku: duevna bolest, branost: pravo
verenika: mukarac moe da ima najvie 4 ene (ima ve jednu); pravo verenice:
postojanje ranijeg braka je smetnja i za mukarca i za enu ena nije u braku

Distributivna kumulacija
3) Lano dvostrane smetnje jednostrane, ali se po svojoj prirodi nalaze na obe strane -- cene se
u relaciji izmeu buduih branih partnera: srodstvo brak strica i sinovice (III stepen),
pravo verenika: iskljuen je II stepen; pravo verenice: iskljuen je IV stepen

Distributivna kumulacija
Koji su kriterijumi razlikovanja smetnji na jednostrane, dvostrane ili lano dvostrane?
- pronalaze se u duhu i cilju koji se propisivanjem takve smetnje eli postii: monogamni
brak, zabrana brakova izmeu mlaih maloletnika, zatita zdravlja populacije
Koje pravo je merodavno za ocenu karaktera smetnji?
3

- drugostepena kvalifikacija: konkretno merodavno supstancijalno pravo odreuje da li je

smetnja jednostrana ili dvostrana

Primena dela lex fori

lex personalis + lex fori
zatita domaeg javnog poretka:
- permisivni javni poredak (ako nema smetnji po lex fori)
- prohibitivni javni poredak (ako postoji smetnja po lex fori)

ZRSZ, l. 32
U pogledu uslova za zakljuenje braka, merodavno je, za svako lice, pravo drave iji je ono
dravljanin u vreme stupanja u brak.
I kad postoje uslovi za zakljuenje braka po pravu drave iji je dravljanin lice koje eli da
zakljui brak pred nadlenim organom SRJ, nee se dozvoliti zakljuenje braka ako, u
pogledu tog lica, postoje po pravu SRJ smetnje koje se odnose na postojanje ranijeg
braka, srodstvo i nesposobnost za rasuivanje.

Porodini zakon Srbije

, 19.

,
: , ,
, , , ,
, .
, 20.

( )
.

Porodini zakon Srbije

, 21.
(1) :
, , .
(2) , ,
1. .
, 22.

Porodini zakon Srbije

4

, 23.
(1) 18. .
(2) , ,
16. ,
.
, 24.
.

Nacrt ZMPP

67



.

69
, ,
, .
, ,
.
2
.

Merodavno pravo za formu braka sa elementom inostranosti

Domai brakovi
brakovi pred domaim organima: inostrani element u subjektu koje je merodavno pravo
za formu?
ekstrateritorijalni brakovi: konzularni brakovi, brakovi pred kapetanom broda, brakovi pred
ovlaenim licem pri vojnim jedinicama
Inostrani brakovi
brakovi pred inostranim organima: inostrani element u pravima i obavezama koje je
merodavno pravo za priznanje brakova zakljuenih u inostranstvu?

priznanje ekstrateritorijalnih brakova

Merodavno pravo za formu braka koji se zakljuuje pred domaim organima

5

lex loci celebrationis kao imperativno pravilo:

- formu opredeljuje ovlaeni organ pred kojim se brak zakljuuje: graanski i verski brak
- formalnosti (radnje) koje prethode zakljuivanju braka i koje slede posle zakljuenja
braka: sertifikat o branoj sposobnosti (certificat nulla ostae), na pr. Porodini zakon l.
292-304.
alternativno reenje: lex nationalis za brakove koje zakljuuju stranci na domaoj teritoriji

ZRSZ, l. 33
Za formu braka merodavno je pravo mesta gde se brak zakljuuje.

brakovi koji se zakljuuju pred domaim organom u Srbiji: graanska forma, bez obzira na
dravljanstvo subjekata
ne postoji alternativno pravilo koje bi vailo za strane dravljane
Konzularni brakovi
domai brakovi
ekstrateritorijalni brakovi
Konzularni brakovi: domai brakovi, eksteritorijalni brakovi
Ovlaenje za zakljuivanje brakova
ovlaenje nadlenog domaeg organa
saglasnost drave prijema: preutna ili na osnovu meunarodnog ugovora
Punovanost brakova: Srbija i drava u kojoj se nalazi predstavnitvo
l. 102 ZRSZ

Dravljanstvo verenika i verenice

dravljanin drave imenovanja + dravljanin drave prijema - iskljueno

oboje dravljani drave (drava imenovanja) ije je predstavnitvo (l. 102 ZRSZ)
dravljanin drave imenovanja + dravljanin neke druge drave, osim drave prijema na
osnovu meunarodnog ugovora (Srbija: Norveka, Indija, ri Lanka)

Konzularni brakovi, l. 102 ZRSZ

Srpski dravljani mogu u inostranstvu zakljuiti brak pred ovlaenim konzularnim
predstavnitvom ili diplomatskim predstavnitvom Srbije koje vri konzularne poslove ako
se tome ne protivi drava u kojoj se nalazi predstavnitvo Srbije ili ako je to predvieno
meunarodnim ugovorom.

Merodavno pravo za priznanje brakova koji su zakljueni u inostranstvu

Merodavno pravo za formu braka koji se zakljuuje u inostranstvu: lex loci celebrationis
Punovanost brakova koji su zakljueni u inostranstvu: a) u dravi personalnog prava
verenika; b) u ostalim dravama merodavno pravo za priznanje inostranih brakova
Merodavno pravo za priznanje brakova koji su zakljueni u inostranstvu
Brak punovaan u mestu zakljuenja, punovaan je svuda. (maksima)
Merodavno pravo: pravo koje je bilo merodavno za zakljuenje braka u inostranstvu lex
loci celebrationis
Alternativna pravila (iz razloga favor matrimonii i favor validatis): lex nationalis, lex
domicilii

Merodavno pravo za priznanje brakova koji su zakljueni u inostranstvu, ZRSZ, l. 33.

Lex loci celebrationis za priznanje brakova koji su zakljueni u inostranstvu

Priznanje brakova koji su zakljueni u inostranstvu: registracija u domaim matinim

knjigama izvod iz strane matine knjige venanih: priznanje dokazne snage strane javne
isprave (oborive pretpostavke o: 1. autentinosti, 2. istinitosti sadraja, i 3. osnovanosti
stava o sadraju strane isprave)

Ustanova javnog poretka: ako bi konkretna forma bila suprotna domaem javnom poretku

Zabrana fraus legis (OZB: brak jugoslovenskih dravljana sa domicilom u Jugoslaviji, a

zakljuen u inostranstvu u formi koja je odgovarala lex loci celebrationis nije mogao da
bude priznat)

Bilateralna konvencija sa Poljskom: dravljani jedne strane ugovornice koji imaju i

prebivalite na teritoriji dotine strane ugovornice lex nationalis u pogledu forme
NACRT ZMPP -
71
7

Priznanje brakova u Srbiji

Priznanje jugoslovenskog organa

Prema pravilima meunarodnog prava, brak zakljuen u inostranstvu pred

nadlenim inostranim organom izmeu jugoslovenskih dravljana ili izmeu jednog
jugoslovenskog dravljana i jednog stranca, sve do njegovog priznanja od strane
nadlenog jugoslovenskog organa predstavlja samo faktiki, a ne i pravni odnos, pa
domai sud ne moe odluivati o ponitenju ili razvodu tog braka.
(Vrhovni sud Srbije, G. 29/82)

Dokazna snaga stranih javnih isprava - ZPP

3.
238.

, ,
, ( ),
.
1.
.

.
,
.
239.
,
, ,
.

ZAKON
O MATINIM KNJIGAMA
("Sl. glasnik SRS", br. 20/2009
VII UPIS U MATINE KNJIGE NA OSNOVU ISPRAVA INOSTRANIH ORGANA
lan 76
Ako injenice roenja, zakljuenja braka i smrti dravljana Republike Srbije nastale van
njene teritorije nisu upisane u matine knjige koje se vode u diplomatsko-konzularnim
predstavnitvima, upisuju se u matine knjige koje se vode po ovom zakonu.

Prijava za upis injenice iz stava 1. ovog lana podnosi se preko diplomatsko-konzularnog

predstavnitva na ijem podruju je ta injenica nastala ili neposredno nadlenom organu iz
lana 6. st. 2. i 4. ovog zakona.
Upis injenice iz stava 1. ovog lana vri se na osnovu izvoda iz matine knjige inostranog
organa, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno.
Ako se ne moe pribaviti izvod iz matine knjige inostranog organa, upis injenica iz stava
1. ovog lana vri se na osnovu odluke nadlenog suda.

Merodavno pravo za nevanost braka

Ocena punovanosti pravnih odnosa: na osnovu propisa i uslova koji su odredili njihov
nastanak

Brak sa elementom inostranosti: punovanost treba ceniti po pravu/pravima koja su bila

merodavna za zakljuenje braka
- materijalni uslovi punovanosti: lex causae, i to:
- lex fori u vreme zakljuenja braka, ili
- lex personalis u vreme zakljuenja braka:
- svaki uslov po pravu prema kojem je
cenjen prilikom zakljuenja
braka
(distributivna kumulacija, obina
kumulacija,
deo lex fori)
- forma: lex loci celebrationis
- dejstva nevaeih brakova: lex causae (pravo koje je merodavno za uzroke nevanosti)

Merodavno pravo za nevanost braka - ZRSZ, l. 34

Za nevanost braka (nepostojanje i nitavost) merodavno je bilo koje pravo po kome je brak
zakljuen u smislu lana 32 ovog zakona.
Tumaenje norme:

Sud Srbije ceni svaki uzrok nevanosti po pravu koje je bilo merodavno za zakljuenje
braka, tj.: - lex nationalis verenice
- lex nationalis verenika
- lex fori u pogledu branosti, srodstva i nesposobnosti za rasuivanje;

Merodavno pravo za nevanost braka - ZRSZ, l. 34

2) formalna punovanost braka: ZRSZ ne odreuje merodavno pravo, ali ceni se po lex loci
celebrationis
3) l. 34 odreuje merodavno pravo za nevanost braka koji je zakljuen (po pravu
merodavnom) u smislu lana 32 ovog zakona to su brakovi koji su zakljueni pred
domaim organom organom Srbije

4) Koje je pravo merodavno za nevanost braka koji nije zakljuen po pravu merodavnom u
smislu l. 32? Argumentum a contrario: merodavno je pravo koje je bilo merodavno za
zakljuenje dotinog braka

NACRT ZMPP:
89

Merodavno pravo za nevanost braka - ZRSZ, l. 34

5) vremenski sukob zakona:
a) nevanost se ceni po zakonu koji je bio merodavan u vreme zakljuenja braka nema
mobilnog sukoba zakona;
b) promena normi merodavnog prava od momenta zakljuenja braka do momenta ocene
punovanosti: (i) iz prirode punovanosti/nevanosti sledi da vai ranija norma, (ii) ako
kasnije norme uklanjaju razlog nevanosti u interesu favor matrimonii bi se moglo
odstupiti, (iii) vai lex causae (tranzitorne odredbe nove norme)

Merodavno pravo za razvod braka

Obim primene merodavnog prava (lex causae):
- da li brak moe da prestane razvodom
- koji su uzroci razvoda braka
Komparativno pravo:
1) lex fori (fraus legis, priznanje inostranih razvoda)
2) lex personalis u formi lex domicilii ili lex nationalis
Merodavno pravo za razvod braka
Lex nationalis kao reenje:
dobro reenje ako brani partneri imaju zajedniko dravljanstvo
ako nemaju zajedniko dravljanstvo: supsidijarna reenja
- obina kumulacija prava dravljanstava svakog branog partnera oteava razvod,
- poslednje zajedniko dravljanstvo,
- lex nationalis mua,
- lex nationalis tuioca,
- lex nationalis onog branog partnera koji je povoljniji za razvod,
- lex fori, ako je jedan od njih dravljanin
- zajedniki domicil ili uobiajeno boravite
- pravo drave sa kojom su brani partneri u najblioj vezi
ZRSZ, l. 35
10

Stav 1: Za razvod braka merodavno je pravo drave iji su dravljani oba brana druga u
vreme podnoenja tube.
Stav 2: Ako su brani drugovi dravljani razliitih drava u vreme podnoenja tube, za razvod
braka merodavna su kumulativno prava obe drave iji su oni dravljani.
- obina kumulacija koja onemoguuje ili oteava razvod

ZRSZ, l. 35 olakavanje razvoda sa stranim elementom

Stav 3: Ako se brak ne bi mogao razvesti po pravu odreenom u stavu 2 ovog lana, za razvod
braka merodavno je pravo SRJ, ako je jedan od branih drugova imao u vreme podnoenja
tube prebivalite u SRJ.
Stav 4: Ako je jedan od branih drugova dravljanin SRJ koji nema prebivalite u SRJ, a brak
se ne bi mogao razvesti po pravu odreenom u stavu 2 ovog lana, za razvod braka
merodavno je pravo SRJ.

Tumaenje st. 3 i 4 lana 35

primenjuje se u sluaju kada brani partneri nemaju zajedniko dravljanstvo, te su
kumulativno merodavna prava obe drave iji su dravljani

ta znai ako se brak ne bi mogao razvesti?

a) ue tumaenje: sluajevi u kojima se brak ne bi mogao razvesti zbog principa
nerazreivosti braka razvodom
b) ire tumaenje: sluajevi u kojima se brak ne bi mogao razvesti u konkretnim
okolnostima zbog obine kumulacije
3) l. 63: U sporovima za razvod braka nadlenost suda SRJ postoji i ako je tuilac
jugoslovenski dravljanin, a pravo drave iji bi sud bio nadlean ne predvia
ustanovu razvoda braka.

Meunarodna nadlenost u branim sporovima l. 61-63

lan 61
Nadlenost suda SRJ postoji u sporovima radi utvrivanja postojanja ili nepostojanja braka,
ponitaja braka ili razvoda braka (brani sporovi) i kad tueni nema prebivalite u SRJ:

Ako su oba brana druga jugoslovenski dravljani, bez obzira na to gde imaju
prebivalite (domai dravljani koji ive u inotranstvu, ili jedan od njih ivi u
inostranstvu)

Ako je tuilac jugoslovenski dravljanin i ima prebivalite u SRJ (meoviti brak)

Ako su brani drugovi imali svoje poslednje prebivalite u SRJ, a tuilac u vreme
podnoenja tube ima prebivalite ili boravite u SRJ (jedan brani partner dravljanin
Srbije, drugi strani dravljanin meoviti brak)
Ako je tueni brani drug jugoslovenski dravljanin i ima prebivalite u SRJ, nadlenost suda
SRJ je iskljuiva.

11

Meunarodna nadlenost u branim sporovima, l. 61-63

lan 62 nadlenost u branim sporovima stranih dravljana:
Poslednje zajedniko prebivalite u Srbiji, ili
Prebivalite tuioca u Srbiji
Ako su ispunjena dva kumulativno postavljena uslova:

Pristanak tuenog da sudi sud u Srbiji

Doputena nadlenost suda u Srbiji po propisima iji su dravljani brani partneri

Nadlenost suda SRJ u sporovima iz lana 61 ovog zakona postoji i kad su brani drugovi
strani dravljani koji su imali poslednje zajedniko prebivalite u SRJ, ili kad tuilac
ima prebivalite u SRJ, ali samo ako u tim sluajevima tueni pristaje da sudi sud SRJ i
ako je po propisima drave iji su dravljani brani drugovi doputena ta nadlenost.

Meunarodna nadlenost u branim sporovima, l. 61-63

lan 63
U sporovima za razvod braka nadlenost suda SRJ postoji i ako je tuilac jugoslovenski
dravljanin, a pravo drave iji bi sud bio nadlean ne predvia ustanovu razvoda braka.

Priznanje inostranih razvoda

Razvod kao odluka koja se tie linog stanja (statusa) fizikih lica
Posebna pravila koja se odnose na priznanje statusnih odluka:

Status dravljanina Srbije, l. 93 ZRSZ

Status dravljanina drave ija je odluka u pitanju, l. 94 ZRSZ
Status stranaca koji nisu dravljani drave koja je donela odluku, l. 95 ZRSZ

Koje su statusne odluke?

Pravna i poslovna sposobnost
Specijalne sposobnosti
Ime (lino ime)
Brak razvod i ponitaj, postojanje/nepostojanje braka, lina dejstva braka
Poreklo deteta (brano/vanbrano)
12

Oinstvo/materinstvo
Povera deteta na uvanje i vaspitanje (roditeljsko pravo, pravo na staranje))
Usvojenje
Starateljstvo

Jedan primer
VII SUD U SUBOTICI
Posl. Br. R. 108/83, Subotica, 29. 03.1983.
Vii sud u Subotici po sudiji dr Va Adamu u pravnoj stvari moliteljice Fatime LINKE 4520
Melle 5 Spmembrink 16, Morkndort SR Nemaka, radi priznavanja inostrane presude o
razvodu braka doneo je sledee:
REENJE
Priznaje se presuda Optinskog suda Osnabrck, posl. Br. 12 F 27/78 od 13. 07. 1978. godine
kojom je razveden brak predlagaa Joachim Linke, Wiaehengebirgs-str. 69 4520 Melle 5 i
protiv predlagaice Fatima Linke razvedena Apro roena Tosti (nepoznatog boravita)
sklopljen dana 2.07. 1973. godine prd matiarem Melle, zaveden pod brojem 10/1973.
Obrazloenje
Moliteljica je podnela molbu u kojoj je navela da je njen brak sa Joachimom Linke razveden i
presuda je postala pravosnana 5. 09. 1978. godine. Stoga je molila da ovaj sud prizna
prsudu o razvodu braka, da obavesti o tome matini ured SO Senta gde je upisana u
matinu knjigu roenih te da se obavesti o trokovima i nainu plaanja trokova.

Jedan primer
Uz molbu je priloila overeni prevod presude na srpskohrvatski jezik.
Molba je osnovana.
Uvidom u overeni prevod presude ovaj sud je ustanovio da je brak moliteljice bio razveden od
strane suda SR Nemake, da je presuda postala pravosnana 5.09. 1978. godine. To znai
da presuda udovoljava odredbi lana 87. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima
drugih zemalja u odreenim odnosima (Sl. List SFRJ 43/82) koji je stupio na snagu 1.
jaunara 1983. godine.
Izmeu SFR Jugoslavije i SR Nmake nije zakljuen ugovor o meusobnom pravnom saobraaju
odnosno postoji samo de facto uzajamnost. Prema l. 92 st. 2 citiranog Zakona
nepostojanje uzajamnosti nije smetnja za priznanje strane sudske odluke donesene u
branom sporu .... ako priznanje ili izvrenje strane sudske odluke trai dravljanin SFR
Jugoslavije.
Ovaj sud nije naao neke razloge iz l. 89 do 91. citiranog zakona zbog kojih bi molbu
moliteljice trebalo odbiti.
Na osnovu izloenog valjalo je odluiti kao u izreci.
Sudija,Dr V.A., s.r.

Strane odluke koje se odnose na status dravljana Srbije, l. 93

13

Ako je pri odluivanju o linom stanju (statusu) jugoslovenskog dravljanina trebalo po ovom
zakonu primeniti pravo Savezne Republike Jugoslavije, strana sudska odluka priznae se i
kad je primenjeno strano pravo ako ta odluka bitno ne odstupa od prava Savezne Republike
Jugoslavije koje se primenjuje na takav odnos.

Stroa kontrola stranih odluka o statusu domaih dravljana

Domaaj lana 93 kada se sprovodi stroa kontrola?
Ako je pri odluivanju o linom stanju (statusu) jugoslovenskog dravljanina trebalo po
ovom zakonu primeniti pravo Savezne Republike Jugoslavije...
Princip ekvivalencije
strana sudska odluka priznae se i kad je primenjeno strano pravo ako ta odluka bitno ne
odstupa od prava Savezne Republike Jugoslavije koje se primenjuje na takav odnos.

Stroa kontrola stranih odluka o statusu domaih dravljana pretpostavke za priznanje

Pretpostavke iz lanova 87-91
Uzajamnost, stav 2 lana 92: Nepostojanje uzajamnosti nije smetnja za priznanje strane
sudske odluke donesene u branom sporu i u sporu radi utvrivanja i osporavanja oinstva
ili materinstva, kao i ako priznanje ili izvrenje strane sudske odluke trai jugoslovenski
dravljanin.
Test ekvivalencije iz lana 93: ako je po odredbama ZRSZ trebalo primeniti pravo Srbije
Da li je primenjeno strano pravo dovelo do odluke koja bitno ne odstupa od prava Srbije
koje bi se po odredbama ZRSZ primenilo na takav odnos
Blaa kontrola odluke koje se odnose na status dravljanina drave iji je sud doneo
odluku, l. 94
U postupku priznanja se ne ispituje:
Nadlenost suda koji je doneo odluku, l. 89
Usklaenost sa javnim poretkom Srbije, l. 91
Postojanje uzajamnosti sa dravom porekla odluke, l. 92
U postupku priznanja se ispituje:
14

Pravnosnanost
Potovanje prava odbrane
Res iudicata i ranije pokrenuta parnica pred domaim sudom
Uobiajena kontrola odluke koje se odnose na status dravljanina drave iji je sud doneo
odluku, stav 2 lana 94
Stav 2 lana 94: Ako nadleni organ Savezne Republike Jugoslavije smatra da se strana
sudska odluka odnosi na lino stanje (status) jugoslovenskog dravljanina, takva odluka,
da bi bila priznata, podlee preispitivanju po odredbama l. 87 do 92 ovog zakona.

Kontrola inostranih sudskih odluka koje se odnose na lino stanje stranaca koji nisu
dravljani drave koja je donela odluku, l. 95
Ako se strana sudska odluka odnosi na lino stanje (status) stranaca koji nisu dravljani drave
koja je donela tu odluku, odluka e se priznati samo ako ispunjava uslove za priznanje u
dravi iji su dravljani odnosna lica.

Kontrola inostranih sudskih odluka koje se odnose na lino stanje stranaca koji nisu
dravljani drave koja je donela odluku, l. 95
Kumulacija pretpostavki
Pretpostavke iz ZRSZ
Pretpostavke propisane u pravu dravljanstva
Samo po pretpostavkama propisanim u dravi iji je dravljanin dotino lice
Merodavno pravo za dejstva braka
Lina dejstva braka
Imovinska dejstva braka
- zakonski imovinski reim
- ugovorni imovinski reim
Dejstva za vreme trajanja i po prestanku braka
Mobilni sukob zakona
15

Porodini zakon
II.
,
25.
.

26.
.

Porodini zakon

27.

.

28.
.

29.
(1) .
(2) , ,
.

Porodini zakon

I.
1.

168.
(1)
.
(2)
,
a .

169.
.

Porodini zakon

170.
(1)
,
.
16

(2)
,
.

Porodini zakon
2.

171.
(1)
.
(2) .

172.

,
.

173.

.

Porodini zakon

174.
(1) .
(2)
.
(3)
.

175.

,
.

Porodini zakon
3.

188.
(1)
( ).
(2)
,
.
17

(3)
.

189.
(1)
.
(2) 1. :
.
(3) ,
.
(4)
.

Porodini zakon

190.
(1) ,

.
(2)
,
.
(3)
.
(4)
.

Porodini zakon

I.

151.
(1) ,
,
.
(2)
.
(3)
.

Porodini zakon
II.

152.

18

(1) ,
,
.
(2)
.

Koja su lina (opta) dejstva braka?

Negativna definicija: prava i dunosti koja imaju svoj osnov u braku, a ne spadaju u
brano-imovinske odnose, u razvod, odnose roditelja i dece, u opta pitanja statusa
Lista sastavljena na osnovu uporedno-pravnih istraivanja: poslovna sposobnost ene,
profesionalna aktivnost ene, izdravanje, predujam trokova sudskih postupaka,
iskljuenje meusobne odgovornosti za protivpravne radnje, zakonska hipoteka, zabrana
zaplene radi izvrenja, porodino ime, odreivanje mesta stanovanja, pravo odvojenog
ivota, pravo uspostavljanja zajednice ivota, brane dunosti, brana vernost, uzajamna
pomo i podrka, zakljuivanje ugovora, pokloni

problem i sukob kvalifikacije

Koja su imovinska dejstva braka?

Brano-imovinski reim (zakonski zajednica dobara, univerzalna zajednica dobara,

zajednika tekovina, odloena zajednika tekovina i prirast imovine - i ugovorni)
Pravo branih partnera u upravljanju imovinom (raspolaganje imovinom, odgovornost za
dugove, razluivanje imovine)
Koliziono regulisanje dejstava braka

Iste ili razliite kolizione norme za lina i za imovinska dejstva braka

Kumulativna primena vie merodavnih prava?

Sukob kvalifikacije
Kolizioni tretman za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka
Mobilni sukob zakona: taka vezivanja u vreme zakljuenja braka ili u vreme podnoenja
tube; lina dejstva promenljiva t.v., ali injenice ne deluju retroaktivno; zakonska
imovinska dejstva promenljiva, nepromenljiva t.v., retroaktivno (ex tunc),
neretroaktivno dejstvo (ex nunc)

Zajednika taka vezivanja supsidijarne take vezivanja

Merodavno pravo za dejstva braka ZRSZ, l. 36 - 38
Karakteristike:
19

ista koliziona norma za lina i imovinska dejstva braka, za vreme trajanja braka i po
prestanku braka

ista koliziona norma za zakonska imovinska dejstva braka i za ugovorna imovinska

dejstva, kao i za mogunost izbora merodavnog prava za ugovorni imovinski reim

ista koliziona norma bez obzira na vrstu imovine

zajednike i supsidijarne take vezivanja

mobilni sukob zakona: taka vezivanja u trenutku podnoenja tube, osim kod
ugovornog brano-imovinskog reima

ZRSZ, l. 36
Za line i zakonske imovinske odnose branih drugova merodavno je pravo drave iji su oni
dravljani.
Ako su brani drugovi dravljani razliitih drava, merodavno je pravo drave u kojoj imaju
prebivalite.
Ako brani drugovi nemaji ni zajedniko dravljanstvo ni prebivalite u istoj dravi, merodavno
je pravo drave u kojoj su imali poslednje zajedniko prebivalite.
Ako se merodavno pravo ne moe odrediti prema st. 1 do 3 ovog lana, merodavno je pravo
SRJ.

ZRSZ, l. 37
Za ugovorne imovinske odnose branih drugova merodavno je pravo koje je u vreme
zakljuenja ugovora bilo merodavno za line i zakonske imovinske odnose.
Ako pravo odreeno u stavu 1 ovog lana predvia da brani drugovi mogu izabrati pravo koje
je merodavno za brano-imovinski ugovor, merodavno je pravo koje su oni izabrali.
Karakteristike l. 37: nema mobilnog sukoba zakona; izvedena autonomija volje doputenost
izbora ceni se po pravu koje je merodavno za line i zakonske imovinske odnose.

Mobilni sukob zakona kod odreivanja merodavnog prava za dejstva braka

lina dejstva i zakonska imovinska dejstva: dravljanstvo ili domicil u vreme kada se
problem postavlja promenljivi statut, ali deluje samo za budunost (ex nunc)
sistem vagona za zakonske imovinske odnose
Ugovorni brano-imovinski reim: u vreme zakljuenja brano-imovinskog ugovora
nepromenljivi statut
Meunarodna nadlenost za imovinska dejstva braka, l. 59-60
lan 59

20

U sporovima o imovinskim odnosima branih drugova u pogledu imovine u SRJ nadlenost suda
SRJ postoji i kad tueni nema prebivalite u SRJ, a tuilac u vreme podnoenja tube ima
prebivalite ili boravite u SRJ.
Ako se preteni deo imovine nalazi u SRJ, a drugi deo u inostranstvu, sud SRJ moe odluivati o
imovini koja se nalazi u inostranstvu samo u sporu u kome se odluuje i o imovini u SRJ, i
to samo ako tueni pristaje da sudi sud SRJ.

Meunarodna nadlenost za imovinska dejstva braka, l. 59-60

Odredbama
lan 60.
lana 59 ovog zakona ne dira se u odredbe o iskljuivoj nadlenosti sudova SRJ u
imovinskopravnim sporovima.
Nadlenost suda SRJ u sporovima o imovinskim odnosima branih drugova po odredbama ovog
zakona postoji bez obzira na to da li brak traje ili je prestao, ili je utvreno da brak ne
postoji.

Merodavno pravo za imovinske odnose u vanbranoj zajednici

Koliziono regulisanje vanbrane zajednice ivota sa stranim elementom:
- teorija analogije isti principi kao i za brak: personalno pravo partnera
- konstruktivna teorija faktika situacija: pravo mesta zajednice ivota

lan 39 ZRSZ
Za imovinske odnose lica koja ive u vanbranoj zajednici merodavno je pravo drave iji su
oni dravljani.
Ako lica iz stava 1. ovog lana nemaju isto dravljanstvo, merodavno je pravo drave u kojoj
imaju zajedniko prebivalite.
Za ugovorne imovinske odnose lica koja ive u vanbranoj zajednici merodavno je pravo koje je
u vreme zakljuenja ugovora bilo merodavno za njihove imovinske odnose.

Merodavno pravo za imovinske odnose u vanbranoj zajednici ZRSZ, l. 39

Imovinski odnosi u vanbranoj zajednici
zajedniki lex nationalis
zajedniko prebivalite
koje reenje za sluaj da se pitanje postavi posle prestanka zajednice?

Ugovorni imovinski odnosi u vanbranoj zajednici

- pravo koje je u vreme zakljuenja ugovora bilo merodavno za njihove imovinske odnose, tj.
Zajedniki lex nationalis ili zajedniki lex domicilii

21

Merodavno pravo za poreklo deteta

Brano poreklo, pravna praznina
Vanbrano poreklo, lan 41
Merodavno pravo za brano poreklo
Brano dete dete koje je roeno za vreme trajanja braka njegovih roditelja ili u
odreenom roku po prestanku braka (280-300 dana)
Brano poreklo kao lino dejstvo braka roditelja deteta
- punovaan brak: koliziona norma za punovanost braka (l. 34 ZRSZ) prethodno
pitanje
- nepunovaan brak: merodavno pravo za dejstva nepunovanog braka prethodno pitanje
Koliziona norma za ustanovljenje branog porekla pravna praznina u ZRSZ
Koliziona norma za lina dejstva braka, l. 36 ZRSZ
Koliziona norma za odnose izmeu roditelja i dece (posebno pitanje u odnosu na opte
pitanje odnosa roditelja i dece), l. 40 ZRSZ
Koliziona norma za priznanje, utvrivanje ili osporavanje oinstva ili materinstva
(prezumpcija branosti i osporavanje oinstva ili materinstva), l. 41 ZRSZ
Bilateralna konvencija sa Francuskom (1972), l. 10 pravo merodavno za dejstva
braka
Merodavno pravo za vanbrano poreklo
Opta naela o nediskriminaciji lica koja su roena izvan braka potkomisija Komisije
za ljudska prava UN, 1967: sva lica e, po ustanovljenju porekla, imati isti pravni poloaj
kao lica koja su roena u braku
Vanbrano poreklo:
- dete koje rodi ena koja nije u braku
- dete u pogledu koga se ne moe primeniti pretpostavka branosti
- dete koje rodi udata ena, ali je oinstvo mua majke uspeno osporeno

Merodavno pravo za vanbrano poreklo, l. 41 ZRSZ

Za priznanje, utvrivanje ili osporavanje oinstva, odnosno materinstva merodavno je pravo
drave iji je dravljanin u vreme roenja deteta bilo lice ije se oinstvo, odnosno
materinstvo priznaje, utvruje ili osporava.
22

Meunarodna nadlenost u sporovima koji se odnose na poreklo deteta, l. 64

U sporovima za utvrivanje ili osporavanje oinstva ili materinstva nadlenost suda Savezne
Republike Jugoslavije postoji i kad tueni nema prebivalite u Saveznoj Republici
Jugoslaviji, i to:
1) ako su tuilac i tueni jugoslovenski dravljani, bez obzira na to gde imaju prebivalite, ili
2) ako je tuilac jugoslovenski dravljanin i ima prebivalite u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Ako je tuba podnesena protiv deteta koje je jugoslovenski dravljanin i ima prebivalite,
odnosno boravite u Saveznoj Republici Jugoslaviji, nadlenost suda Savezne Republike
Jugoslavije je iskljuiva.

Meunarodna nadlenost u sporovima koji se odnose na poreklo deteta, l. 65

Nadlenost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima iz lana 64. ovog zakona postoji i
kad su stranke strani dravljani ako tuilac ili jedan od tuilaca ima prebivalite u Saveznoj
Republici Jugoslaviji, ali samo ako tueni pristaje da sudi sud Savezne Republike
Jugoslavije i ako je po propisima drave iji je on dravljanin doputena ta
nadlenost.(slino kao u lanu 62 za brane sporove stranih dravljana)

Merodavno pravo za pozakonjenje

Dejstvo naknadno zakljuenog braka roditelja deteta: status branog deteta
Odluka nadlenog organa: status branog deteta
In favorem legitimatio
Porodini zakon, 2005 nema odredbe o pozakonjenju

Merodavno pravo za pozakonjenje, l. 43 ZRSZ

Za pozakonjenje merodavno je pravo drave iji su dravljani roditelji, a ako roditelji nisu
dravljani iste drave pravo drave onog roditelja, po kome je pozakonjenje punovano.
Ako po pravu odreenom u stavu 1 ovog lana nema uslova za pozakonjenje, a roditelji i dete
imaju prebivalite u SRJ, merodavno je pravo SRJ.
Za pristanak deteta, drugog lica ili dravnog organa za pozakonjenje, merodavno je pravo drave
iji je dravljanin dete.

Merodavno pravo za odnose roditelja i deteta

Roditeljsko pravo: skup prava i dunosti koje roditelji imaju prema linosti i imovini deteta
- odreivanje linog imena deteta
- uvanje i podizanje deteta (staranje o ivotu i zdravlju, omoguavanje fizikog i
psihikog razvoja, odreivanje mesta u kome e dete iveti, vaspitanje i obrazovanje,
23

izdravanje, zastupanje deteta; ovlaenje roditelja da upravljaju imovinom deteta,

korienje imovine deteta u odreene svrhe, raspolaganje imovinom deteta)

Roditeljsko pravo pripada i jednom i drugom roditelju

Ostvarivanje (vrenje) roditeljskog prava: zajedniko i u najboljem interesu deteta
Merodavno pravo za odnose roditelja i deteta
Ostvarivanje roditeljskog prava:

Povera deteta na uvanje i vaspitanje jednom roditelju

Pravo na vianje deteta

Meunarodna otmica dece: Haka konvencija o graanskopravnim aspektima meunarodne

otmice dece, 1980

Merodavno pravo za odnose roditelja i deteta, lan 40 ZRSZ

Za odnose izmeu roditelja i dece merodavno je pravo drave iji su oni dravljani.
Ako su roditelji i deca dravljani razliitih drava, merodavno je pravo drave u kojoj svi oni
imaju prebivalite.
Ako su roditelji i deca dravljani razliitih drava, a nemaju prebivalite u istoj dravi,
merodavno je pravo SRJ ako je dete ili koji od roditelja jugoslovenski dravljanin.
Za odnose izmeu roditelja i dece koji nisu predvieni u st. 1. do 3. ovog lana merodavno je
pravo drave iji je dravljanin dete.

Meunarodna nadlenost u sporovima iz roditeljskog prava, l. 66 ZRSZ

Nadlenost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji u sporovima o uvanju, podizanju i
vaspitanju dece koja su pod roditeljskim staranjem i kad tueni nema prebivalite u
Saveznoj Republici Jugoslaviji, ako su oba roditelja jugoslovenski dravljani.
Ako su tueni i dete jugoslovenski dravljani i ako oboje imaju prebivalite u Saveznoj Republici
Jugoslaviji, nadlenost suda Savezne Republike Jugoslavije je iskljuiva.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana, kao i odredbe lana 46. ovog zakona, shodno se primenjuju i na
odreivanje nadlenosti drugih organa Savezne Republike Jugoslavije kad odluuju o
uvanju, podizanju i vaspitanju dece pod roditeljskim staranjem.

Zakonsko izdravanje sa stranim elementom

Proistie iz branog i porodinog odnosa (braka, roditeljstva, srodstva)
Postojanje osnova

24

Obaveza izdravanja (uslovi postojanja obaveze, krug lica obuhvaenih obavezom,

utvrivanje obima izdravanja, elementi za utvrivanje potreba poverioca i mogunosti
dunika, prestanak obaveze, trajanje izdravanja)
Ostvarivanje obaveze
Zakonsko izdravanje sa stranim elementom
Brani partneri/vanbrani partneri
Roditelji i deca
Usvojilac i usvojenik
Ostali srodnici (poboni)
Zakonsko izdravanje sa stranim elementom, odredbe ZRSZ
Brani partneri (za vreme trajanja braka i posle prestanka braka): koliziona norma za
dejstva braka, l. 36 ZRSZ
Vanbrani partneri, l. 39
Roditelji i deca, l. 40.
Ostali srodnici, l. 42 Za obavezu izdravanja izmeu srodnika, osim roditelja i dece, ili
za obavezu izdravanja srodnika po tazbini merodavno je pravo drave iji je dravljanin
srodnik od kog se zahteva izdravanje.
Usvojilac i usvojenik, l. 45 (dejstva usvojenja)

Meunarodna nadlenost u stvarima zakonskog izdravanja

lan 67
Nadlenost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima o zakonskom izdravanju dece
postoji i kad tueni nema prebivalite u Saveznoj Republici Jugoslaviji:
1) ako dete podnosi tubu i ima prebivalite u Saveznoj Republici Jugoslaviji, ili
2) ako su tuilac i tueni jugoslovenski dravljani, bez obzira na to gde imaju prebivalite, ili
3) ako je tuilac maloletno dete i jugoslovenski je dravljanin.
Nadlenost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima o zakonskom izdravanju koji nisu
navedeni u stavu 1. ovog lana postoji i kad tueni nema prebivalite u Saveznoj Republici
Jugoslaviji ako je tuilac jugoslovenski dravljanin i ima prebivalite u Saveznoj Republici
Jugoslaviji.

25

Nadlenost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima o zakonskom izdravanju izmeu

branih drugova i izmeu bivih branih drugova postoji i ako su brani drugovi imali
svoje poslednje zajedniko prebivalite u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a tuilac u vreme
suenja i dalje ima prebivalite u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Meunarodna nadlenost u stvarima zakonskog izdravanja

lan 68
Nadlenost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima o zakonskom izdravanju postoji i
ako tueni ima imovinu u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz koje se moe naplatiti
izdravanje.

Merodavno pravo za usvojenje sa stranim elementom

Pravna priroda usvojenja (ugovor ili akt dravnog organa), forma usvojenja

Prestanak usvojenja (mogunost i uslovi ponitaja i raskida)

Pravo stranaca da budu usvojitelji ili usvojenici

Uslovi na strani usvojioca i usvojenika (aktivna i pasivna adoptivna sposobnost), saglasnost

biolokih roditelja, deteta ili drugih lica

Dejstva usvojenja (potpuno/nepotpuno usvojenje, odnos usvojenika sa biolokom

porodicom, odnos usvojenika sa usvojiocem i njegovom porodicom, uspostavljanje odnosa
roditelj-dete, posledice usvojenja u naslednom i branom pravu)

Pravo stranaca da budu usvojitelji Porodini zakon

103.
(1) :
1. ;
2. .
(2)

.
(3) ,
2.
.

Merodavno pravo u pogledu zasnivanja i prestanka usvojenja, za formu usvojenja, l. 44

ZRSZ
Za uslove zasnivanja usvojenja i prestanka usvojenja merodavno je pravo drave iji su
dravljani usvojilac i usvojenik.
Ako su usvojilac i usvojenik dravljani razliitih drava, za uslove zasnivanja usvojenja i
prestanka usvojenja merodavna su kumulativno prava obe drave iji su oni dravljani.
26

Ako brani drugovi zajedniki usvajaju, pored prava drave iji je dravljanin usvojenik,
merodavna su za uslove zasnivanja usvojenja i prestanak usvojenja i prava drava iji su
dravljani i jedan i drugi brani drug.
Za oblik usvojenja merodavno je pravo mesta gde se usvojenje zasniva.

Meunarodna nadlenost, l. 74 ZRSZ

Organ SRJ je iskljuivo nadlean da odluuje o usvojenju i prestanku usvojenja lica koje je
jugoslovenski dravljanin i ima prebivalite u SRJ.
Organ SRJ nadlean je da odluuje o usvojenju i o prestanku usvojenja ako je lice koje usvaja
jugoslovenski dravljanin i ima prebivalite u SRJ.
Kad brani drugovi zajedniki usvajaju za nadlenost organa SRJ dovoljno je da je jedan od
branih drugova jugoslovenski dravljanin i da ima prebivalite u SRJ.

Merodavno pravo u pogledu dejstava usvojenja, l. 45 ZRSZ

Za dejstvo usvojenja merodavno je pravo drave iji su dravljani usvojilac i usvojenik u
vreme zasnivanja usvojenja.
Ako su usvojilac i usvojenik dravljani razliitih drava, merodavno je pravo drave u kojoj
imaju prebivalite.
Ako su usvojilac i usvojenik dravljani razliitih drava, a nemaju prebivalite u istoj dravi,
merodavno je pravo SRJ ako je jedan od njih jugoslovenski dravljanin.
Ako u sluaju iz stava 3 ovog lana ni usvojilac ni usvojenik nisu jugoslovenski dravljani,
merodavno je pravo drave iji je dravljanin usvojenik.

Istopolne zajednice u meunarodnom privatnom pravu

Slika sveta: istopolni bark

Slika sveta istopolni brak

http://en.wikipedia.org/wiki/Template:World_laws_pertaining_to_homosexual_relationsh
ips_and_expression#mediaviewer/File:World_laws_pertaining_to_homosexual_relationshi
ps_and_expression.svg
Evropa
Tamnoplava istopolni

Plava drugi tip partnerstva

27

Svetlo plava neregistrovana zajednica ivota

Siva nepriznat institut

Crvena ustavna ogranienja braka kao zajednice ene i mukarca

Zakonodavstvo

http://en.wikipedia.org/wiki/Recognition_of_same-sex_unions_in_Europe
Istopolne zajednice - supstancijalno pravo
9 tipova porodinih zajednica (Siehr):

Tradicionalni brak lica razliitog pola

covenant marriage sporazumni brak u nekim dravama SAD (Luizijana)
Istopolni brakovi (Holandija, Belgija, Kanada)
Registrovano partnerstvo istopolnih lica (nordijske drave, Nemaka)
Registrovano partnerstvo lica razliitog pola (neke autonomne zajednice panije)
Sporazumno partnerstvo istopolnih lica (Francuska- Pact Civile de Solidarite)
Sporazumno partnerstvo lica razliitog pola (Francuska- PACS)
Faktiko partnerstvo lica razliitog pola (Slovenija, Hrvatska, Juna Amerika
Faktiko partnerstvo lica istog pola (Francuska konkubinat, SAD)

Pravno regulisanje/zatita
brak dejstva braka: Holandija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Island,
Luksemburg, Norveka, Portugalija, panija, vedska, Ujedinjeno Kraljevstvo
(Evropa)
Graanska unija/Registrovano partnerstvo (Andora, Austrija, Belgija, Hrvatska, eka,
Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemaka, Gibraltar, Grenland, Maarska, Island,
Irska, Lihtenstajn, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveka, Slovenija, vedska,
vajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo) priznaju se sva ili neka dejstva koja ima brak, uz
razlike u pogledu usvojenja uopte ili usvojenja dece drugog partnera
28

Priznanje dejstava istopolnih zajednica (faktike zajednice, Pacs pact civil de

solidarite) slina ili neka dejstva braka (Hrvatska, Francuska, Portugal, Nemaka,
Brazil, Kolumbija,Kostarika, eka, Izrael, Novi Zeland)
(Pravna) Dejstva istopolnih zajednica
Porodino pravo: razluivanje imovine po prestanku/razvodu, izdravanje, poveravanje
dece na staranje, pravo na vianje, pravo na usvojenje, pravo na sklapanje predbranih
sporazuma, porodino ime, zatita od porodinog nasilja, odgovornost za dugove
Poresko pravo: zajednika prijava prihoda, stope poreza, poreske olakice, prenos
imovine izmeu partnera bez poreza
Zatita zdravlja: odluivanje o medicinski potpomognutom zaeu, pristup podacima o
zdravlju, saglasnost za donaciju organa, autopsiju, zdravstveno osiguranje
Nasleivanje: zakonsko nasleivanje, nuni deo

(Pravna) Dejstva istopolnih zajednica

5. Vanugovorna odgovornost: pravo na naknadu tete zbog smrti partnera
6. Nepokretnosti: saglasnost kod raspolaganja
7. Imigracija: zajedniki zahtev, povoljniji tretman branih partnera i lanova porodice
8. Krivino pravo: imunitet kod svedoenja, primena propisa o porodinom nasilju

Posledice u meunarodnom privatnom pravu, primer: Holandija

Holandija (2001): lica istog pola koja imaju dravljanstvo Holandije ili imaju dozvolu
boravka u Holandiji mogu zakljuiti brak i usvojiti decu (i lica istog pola i lica razliitog
pola mogu umesto braka sklopiti registrovano partnerstvo)
MPP: istopolni brak u Holandiji mogu zakljuiti i lica ije personalno pravo ne dozvoljava
takve brakove, ukoliko jedan partner ima holandsko dravljanstvo ili dozvolu boravka u
Holandiji
Posledice u meunarodnom privatnom pravu, primer: Belgija
Belgija (2003): brak istopolnih lica od kojih najmanje jedno lice mora imati belgijsko
dravljanstvo ili dozvolu boravka u Belgiji shvatanje braka kao formalnog statusa izmeu
dva lica iji je cilj stvaranje trajne zajednice u kojoj e moi da ostvare oseanja koja
imaju jedno prema drugom i koja e im omoguiti da ta oseanja otvoreno pokau u
javnosti
29

MPP: punovanost brakova sa stranim elementom zavisi od prava dravljanstva branih

partnera -

Posledice u meunarodnom privatnom pravu priznanje istopolnih brakova zakljuenih u

inostranstvu
Problem kvalifikacije ta je brak: zajednica ivota mukarca i ene ili zajednica ivota
dva lica
Prigovor javnog poretka
Priznanje dejstava istopolnih brakova
Priznanje dejstava registrovanih partnerstava
ZMPP Belgije, 2004

U pogledu
lan 46
uslova punovanosti braka merodavno je, uz potovanje odredbe lana 47, za svakog
suprunika pravo njegovog dravljanstva u vreme sklapanja braka.
Odredba merodavnog prava iz stava1 kojom se zabranjuje brak izmeu fizikih lica istog pola,
nee se primeniti, ukoliko jedno od tih lica ima dravljanstvo drave ije pravo doputa
takav brak, ili ako jedno od tih lica ima svoje redovno boravite na teritoriji takve drave.

Porodini zakon Srbije

I.
,
15.

.

16.

30