Karakteristike dece predkolskog uzrasta

Predkolski period predstavlja doba kada je igra jednaka samom ivotu i kada se javljaju
prve iskre stvaralatva. U tom vremenu mata buja, formiraju se pojmovi i razvija
intelekt. U tom periodu jo nema obaveza koje dolaze sa kolom, pa se tako u njemu
mnogo toga saznaje i doivljava, ali na detetu interesantan nain. Svaki ovek, bilo da je
toga svestan ili ne, na neki nain je obeleen svojim detinjstvom, tanije predkolskim
dobom. Ono se nalazi u dubini njegove psihe i utie na kasnije utie na njegove postupke.
Zato od nas samih zavisi kakav e biti "izvor" deteta koje vaspitavamo.
Predkolski period se u okviru rada u vaspitno-obrazovnim institucijama deli na etiti
podgrupe:

mlaa vaspitna grupa: od 3 do 4 godine

srednja vaspitna grupa: od 4 do 5 godina

starija vaspitna grupa: od 5 do 6 godina

najstarija vaspitna grupa: od 6 godina do polaska u kolu

Genetske ( nasledne ) predispozicije, zdravstvene predispozicije, ishrana, psihosocijalni

faktori i spoljanji faktori imaju veoma vane uloge u razvoju deteta.
U nasledne predispozicije ubrajamo uticaj odreenih gena na proces razvoja detetove
konstitucije, psihomotorike sposobnosti, talenat i sl.
Veoma su znaajne i zdravstvene predispozicije, jer zdravi roditelji daju zdravo
potomstvo, ije imunobioloke karakteristike formiraju stabilan sistem odbrane od
zaraznih i drugih bolesti.
Ishrana je takoe veoma bitan faktor za razvoj deteta. U prvim mesecima ivota
najvanija hrana za dete je majino mleko. Ono sadri energente belanevina, koji su i
vana gradivna komponenta elija, masti i ugljene hidrate, vane mineralne materijale,
vitamine i hormone, a sve su to neophodne supstance za pravilan razvoj.
Najvaniji spoljni faktor je periodika godinjih doba. Utvreno je da deca najvie
porastu za vreme letnjih meseci, a na teini i biomasi se najvie dobija od septembra do
decembra.
U prvim godinama, naroito u prvim mesecima ivota deteta, najvie panje pridaje se
nezi, dok je u predkolskom uzrastu dete ve fiziki ojaalo, pa se panja usmerava na
vaspitanje, a naroito na socijalizaciju deteta. Tada deca od bucmaste i zdepaste bebe

postaju stabilnija i sigurnija. Proseno godinje dobiju 2 kilograma na teini i 7-8 cm na

visini.
Deca od tree do este godine imaju dobru miinu koordinaciju, to im uz umne
sposobnosti pomae da istrauju svoju okolinu.
Razvoj motorike je usko povezan sa razvojem miia, a posebno i sa centralnim
nervnim sistemom. U ovom periodu se ne javljaju u veem bbroju neke nove aktivnosti,
ve one usvojene postaju ekonomine i koordinirane.
etvorogodinje dete preolazi kroz burno doba, dolazei u konflikte sa vrnjacima, a
agresivno se okree i prema roditeljima, kada od njega trae da se na odreeni nain
ophodi kada izvrava neke obaveze. Detetovo raspoloenje u ovom periodu varira od
krajnosti do krajnosti.
Renik sadri oko 1500 rei, a u samom govoru se preteruje. esto je sklono hvaljenju,
ne zna da uva tajne i pria doivljaje iz porodice. Lako ide uz i niz stepenice, stupajui
jednom nogom na svaki stepenik bez pridravanja, skae, baca loptu, zna da zakopa
dugme, uspeno see makazicama i sl. Grupne aktivnosti sa vrnjacima due traju, iako je
verbalna i fizika agresija prisutna.
Petogodinje ponaanje razvija drutvene oblike ponaanja, lako sarauje u igri,
ispunjava ono to se od njega trai i manje je sklono pobunama. Fiziki je ojaalo,
poboljalo koordinaciju pokreta pokreta i sposobnost zakljuivanja. Tee se obeshrabruje
pred preprekama, poinje da osea odgovornost za svoje postupke, ali ipak odrasli treba
da ga ohrabruju i usmeravaju. Za njegov dalju razvitak su vani iskustvo koje stie u
grupi, u uslovima koji su isplanirani i organizovani tako da se u njima naui neto pod
rukovodstvom vaspitaa i uz dopunu vaspitanja roditelja.
Gubljenje mlanih zuba je znaajna promena, koja ukazuje na stepen hronoloke
starosti.
Dete ovog uzrasta veto je u istovremenom tranju i igranju, dobro skae u dubinu,
moe da odri ravnoteu na jednoj nozi oko 8 sekundi, vozi na koturaljkama, koristi
klizaljke, moe da rukuje alatom i svira instrument.
Priljivo je i koristi oko 2100 rei. Znatieljno je i ljubopitivo, zna da odredi osnovne
boje i bolje se orijentie u prostoru.
estogodinje dete ima ve formirane pojedine crte linosti. Shvatilo je ve ideale i
stavove kojima su ih uili roditelji i vaspitai, pa zato osea jako elju da im ugodi, ak i
kad nisu prisutni, mnogo vie od mlae dece. Osea krivicu ako postupi nesocijalno i
tako razoara odrasle koje voli. Meutim, sada manje zavisi od emotivne podrke,
ohrabrenja i fizikog prisustva roditelja. Slobodno i zadovoljno moe provesti i dui

vremenski period bez njih. U ovom periodu, detet je na takvom stepenu socijalizacije da
lako prihvata saradnju svojih vrnjaka.
Na ovom stepenu dete bolje prihvata apstraktne pojmove i shvata uzrono-posledine
veze, to omoguava da se fiziko vaspitanje manje zasniva na imaginaciji i imitaciji, npr.
pojedinih domaih ivotinja i u vaspitno-obrazovnom procesu daju neophodna
objanjenja, pogotovi u odnosu na uticaj pojedinih vebi na organizam.

Motorike sposobnosti
Dete predkolskog uzrasta prirodnu potrebu za kretanjem zadovoljava kroz motoriki
igru, iz koje je tee nego u ostalim uzrasnim kategorijama izdvojiti i precizno odrediti
telesni pokret i potrebne parametre motorikog ponaanja, to se moe uzeti kao
opravdanje za mali broj radova u ovoj oblasti.
Motorike sposobnosti su one sposobnosti oveka koje uestvuju u reavanju motornih
zadataka i uslovljavaju uspeno kretanje, bez obrzira na to da li su steene treningom ili
ne.
Motorike sposobnosti i morfoloke osobine doprinose optem razvoju linosti. Dete u
neadekvatnim uslovima ne moe razviti svoje potencijale do maksimuma. Neophodno je
podsticati i usmeravati ovaj opteljudski potencijal u okviru institucionalnog sistema,
kako bi se mogunosti pojedinca maksimalno razvile, u cilju postizanja kvalitetnog
zdravstvenog statusa.
Snaga
Jedna od osnovnih komponenti motorikih sposobnosti je snaga. Ona predstavlja
sposobnost deteta da naprezanjem miia savlauje otpor i neophodna je u svim
motornim zadacima, jer svaki pokret ili kretanje zahteva odreeni nivo ove sposobnosti.
Od naina ishrane i vebanja zavisi razvoj snage. Koeficijent uroenosti je veoma mali,
pa se fizikim vebanjem moe znatno uticati na njen razvoj. Razvoj snage u
predkolskom periodu i do puberteta moe ii iskljuivo u pra<vcu razvoja relativne i
eksplozivne snage, iskljuujui apsolutnu snagu. Omoguava pravilno dranje tela i
nesmetano usvajanje i usavravanje prirodnih oblika kretanje ( Dinovi-Koji, 2002 ).
Postoji razlika meu polovima u korist deaka, a kad je predkolski uzrast u pitanju, ta
razlika je vea nego to se obino misli. Ovu sposobnost treba podjednako razvijati i kod
deaka i kod devojica. Eksplozivna snaga je veoma vana motorika sposobnost,
naroito u sportu. Ona zavisi od razvoja miine mase i od sazrevanja nervnomiinih
jedinica, odnosno od razvoja koordinacije ( Berar, 2002 ).

Testovi snage:

skok u dalj

povlaenje rukama uz strmu ravan u leeem poloaju na stomaku

bacanje medicinke od 1 kg preko lastia u dalj

Vebe za razvijanje snage

Sve vebe u kojima se savlauje teina delova sopstvenog tela ili celog tela mogu se
nazvati vebama za razvijanje snage. To su sklekovi, zgibovi, dizanje i sputanje trupa i
nogu, unjevi. Mogu biti i manipulativne vebe poput vienja, upiranja i penjanja.
Takoe, mogu biti i vebe sa spravama, kao to su medicinke, vree sa peskom, unjevi,
savlaivanje standardnih optereenja, dizanje tegova, ekspander, mehanike i hidraulike
sprave za savlaivanje snage, savlaivanje prirodnih i vetakih prepreka i drugo. Mogu
biti i vebe sa suvebaem, koje spadaju u elementarne manipulativne vebe, poput
dizanja i noenja, vuenja, guranja i navlaenja, borenja i rvanja.
Brzina
Sposobnost da se motorna radnja izvri u to kraem vremenskom periodu se naziva
brzina. Zbog prirodnih oblika kretanja, a naroito tranja, u predkolskom uzrastu brzina
ima najznaajniju ulogu u fizikom vaspitanju. Deaci imaju veu brzinu od devojica
koje ranije dostiu najvei porast brzine. Brzina kretanja se kod dece predkolskog
uzrasta odreuje po brzini tranja na kratke staze. Dete do tree godine ivota ovlada
tranjem, ali se tad jo ne moe govoriti o brzini kretanja kao motorikoj sposobnosti.
Oni tre svojim tempom odravajui ravnoteu. Do automatizacije i poveanja brzine
dolazi od tree godine pa nadalje i tad se moe razlikovati bre i sporije tranje, to
omoguava efikasnije doziranje motorikih aktivnosti, naroito u pogledu intenziteta
fizikog vebanja.
U proseku su mukarci bri od ena ve u najmlaim uzrastima. Brzina pokreta nogu
naglo se poveava do osme godine ivota i neto sporije do puberteta. Brzina naglih
pokreta/agilnost je najvie povezana sa razvojem nervnog sistema, uz pomo
fleksibilnosti zglobova, poveanjem miine snage i koordinacije pokreta. Deaci imaju
bolju agilnost.
Test brzine

vijugavo tranje uz prenoenje vreica s peskom

Svojstva brzine:

brzina neuromiine reakcije

brzina pojedinanog pokreta

brzina repetitivnih pokreta

bazina brzina - brzina kretanja u kratkom vremenu

Koordinacija

Pod pojmoj dobra koordinacija podrazumevamo optimalno vremensko i prostorno

delovanje svih sistema, uz minimalnu potronju energije. Cilj se postie lake, direktnije i
preciznije kada postoji vei kvalitet koordinacije. Pokreti su ekonominiji i gipkiji i
potronja energije je mala. Znaaj koordinacije je vei to je motoriki zadatak sloeniji.
Razlikujemo etiri faze od poetka uvebavanja nekog motorikog zadatka do savrene
koordinacije:

faza mentalnog vebanja

faza iridijacije

faza konvergencije

faza stabilizacije koordinacije / faza izgraenog dinamiko-motorikog stereotipa

Spretnost je jedan od najeih pojmova koji se povezuje sa koordinacijom i on

oznaava kvalitet koordinacije finih motorikih kretnji dela motorikog sistema. Drugi
pojam koji je usko povezan sa koordinacijom je okretnost. Ona oznaava visoki kvalitet
koordinacije itavog tela, dakle kretanje u prostoru. Preciznost postavlja visoke zahteve u
koordinaciji i ona podrazumeva koordinirano izvoenje nekog motorikog zadatka sa
gaanjem ( npr. lopte u ko ). Utvreno je da je daleko vea preciznost za smer nego za
udaljenost.
Testovi optekoordinacije:

prelazak preko sloene prepreke

kolut unapred

Vebe za razvijanje koordinacije

Za razvijanje koordinacije nam mogu pomoi su elementarne ( manipulativne ) vebe
kao to su puzanje, penjanje i provlaenje, zatim hvatanje i bacanje u specifinim ili
nespecifinim varijantama. To mogu biti i gimnastike vebe na tlu ili elastinom stolu,
plesne vebe kao to su ritmike vebe i deiji folklor. Elementarne i sportske igre sa

loptom takoe mogu biti korisne u razvijanju koordinacije. Posebne aktivnosti poput
plivanja, klizanja, voenje rolera i bicikla, kao i igre reketom kao to su stoni tenis ili
tenis.
Ravnotea
Ravnotea predstavlja sposobnost korigovanja delovanja gravitacije i drugih aktivnih
ometajuih faktora u mirovanju i kretanju, odnosno sposobnost oveka da sauva stabilan
poloaj pre razliitim motorikim zadacima.
Razlikujemo statiku i dinamiku ravnoteu. Statistika ravnotea najvie zavisi od
razvoja vestibularnog sistema, ali je i u vezi sa razvojem ligamentoznog i zglobnog
sistema, kao i formiranja ovekovog uspravnog stava. Dinamika ravnotea se razlikuje
od statistike, jer u velikoj meri zavisi od koordinacije. Za ravnoteu su karakteristine tri
razvojne faze:

u prvoj se poboljava do oko 11-12. godine

u drugoj se pogorava kod deaka oko 11-13. a kod devojica u 12-15. godini

u treoj se opet poboljava da bi optimum kod ena bio u 17. a kod mukaraca u
22. godini

Devojice u predkolskom uzrastu pokazuju bolje rezultate u ravnotei, a od osme

godine do poznog doba je ravnotea bolja kod mukaraca. Dinamika se brzo razvija u
predkolskom periodu.
Test ravnotee:

hodanje preko obrnute vedske klupe sa okretom

Vebe za razvijanje ravnotee

Zbog mogunosti povreivanja, sa mlaom decom se ne izvode vebe ravnotee
zatvorenih oiju. Uglavnom se izvode vebe otvorenih oiju. Za razvijanje statike
ravnotee korisno je uvanje ravnotenog poloaja u mirovanju, dok za razvijanje
dinamike moe biti korisno ouvanje eljenog poloaja u toku kretanja i to stojanjem,
hodanjem, poskocima i laganim tranjem po suenoj povrini, na obe noge ili na jednoj
nozi.Takoe, poznate su vebe poput naruavanje ravnotee uz pomo partnera,
preskakanjem kratke vijae ili guranje na klupi ili gredi, hodanje tulama i slino.
Izdrljivost
Izdrljivost je sposobnost da se odreeno optereenje podnosi to due vreme. To je i
sposobnost odupiranja umoru, iz eka proizilazi da je umor ustvari onaj inilac koji

ograniava izdrljivost. Deli se na:

lokalnu

optu

Lokalna izdrljivost se deli na aerobnu i anaerobnu, a opta na:

optu aerobnu izdrljivost

opta aerobna kratkotrajna

opta aerobna srednjetrajna

opta aerobna dugotrajna

Od osme do desete godine izdrljivost deaka i devojica je niskog intenziteta, jednaka

je i u skladu sa razvojnim promenama srano-sudovnog i disajnog sistema. Pri
razzvijanju izdrljivosti sve motorike aktivnosti su usmerene na razvoj funkcionalnih
mogunosti ( respiratornog i kardiovaskularnog kapaciteta ) vebaaVebe za razvijanje izdrljivosti
Hodanje na dugim relacijama, istrajno tranje, plivanje i vonja bicikla na duim
deonicama, dugotrajne sportske igre, kao i savlaivanje prirodnih ili vetakih prepreka
pomau razvoju izdrljivosti.
Aerobna izdrljivost se razvija neprekidnim, rravnomernim optereenjem. Anaerobna se
razvija uz metodu ponavljanja i krunim metodama, prilikom kojih se optereenje
postepeno poveava.