lan 46

Zavetajni naslednik koji je nunom nasledniku isplatio nuni deo moe zahtevati srazmer
no smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zavetanja ne sledi to drugo.
Isto vai i za isporukoprimca kome je zavetalac naloio da iz svoje isporuke neto ispu
ni.
Nuni deo s teretom i pravo izbora
lan 47
Ako ostavilac neim optereti nuni deo (isporukom, nalogom, uslovom ili rokom), smat
rae se da je naslednikov nuni deo bez tereta.
Kad ostavilac nunom nasledniku zaveta vie od nunog dela i neim ga optereti, nuni nasle
dnik moe izabrati uveani deo, uz ispunjenje tereta, ili samo nuni deo, bez tereta.
2. Izraunavanje nunog dela
Utvrivanje vrednosti zaostavtine na osnovu koje se izraunava nuni deo
lan 48
Najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenu
tku smrti, zajedno sa svim njegovim zavetajnim (testamentalnim) raspolaganjima, s
vim njegovim potraivanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev oigledno n
enaplativim.
Od tako utvrene vrednosti odbija se zatim iznos ostavioevih dugova, kao i iznos tr
okova popisa i procene zaostavtine i uobiajenih trokova njegove sahrane.
Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona koje je ostavilac ma na k
oji nain uinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu
pripadaju i da li mogu i hoe da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostav
ilac naredio da se nasledniku ne uraunaju u nasledni deo.
Konano, svemu tome dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj go
dini svog ivota uinio onima koji nisu zakonski naslednici.
lan 49
U vrednost zaostavtine na osnovu koje se izraunava nuni deo ne ulaze dobra koja je
zakonski naslednik stekao punovanim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za iv
ota, ono to je ostavilac utroio na izdravanje i kolovanje zakonskog naslednika, pokl
oni uinjeni u dobrotvorne i druge optekorisne svrhe ni manji uobiajeni pokloni.
ta se smatra poklonom
lan 50
Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od naslea u korist od
reenog naslednika, otputanje duga, ono to je ostavilac za ivota dao nasledniku na im
e naslednog dela ili zbog osnivanja ili proirenja domainstva ili obavljanja zanima
nja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje.
Odreivanje vrednosti poklona
lan 51

Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrivanj

a vrednosti zaostavtine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.
Ako se poklon sastoji u osiguranju
lan 52
Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona
uzima se zbir uplaenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume.
Ako je zbir uplaenih premija vei od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se
osigurana suma.
3. Pravila ako je nuni deo stvarno pravo
Smanjenje zavetajnih raspolaganja i vraanje poklona
lan 53
Kad je nuni deo povreen, smanjuju se zavetajna raspolaganja, a vraaju se i pokloni a
ko je to potrebno da se nuni deo namiri.
Srazmerno smanjenje zavetajnih raspolaganja
Pogodovana isporuka
lan 54
Zavetajna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri, bez obzira na njihovu prirod
u i obim ako iz zavetanja ne sledi to drugo.
Ako je zavetalac ostavio vie isporuka i naredio da se neka od njih ispuni pre osta
lih, ta se isporuka smanjuje samo ako vrednost ostalih ne dosee da se namiri nuni
deo.
Smanjenje isporuka naloenih zavetajnom nasledniku ili isporukoprimcu
lan 55
Zavetajni naslednik iji je nasledni deo smanjen zbog dopune nunog dela moe zahtevati
srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zavetanja ne sledi to drugo.
Isto vai i za isporukoprimca kome je zavetalac naloio da iz svoje isporuke neto ispu
ni.
Redosled vraanja poklona
lan 56
Pokloni se vraaju obrnuto redu kojim su injeni.
Pokloni uinjeni istovremeno vraaju se srazmerno.
Poloaj poklonoprimca koji vraa poklon
lan 57
Poklonoprimac se smatra savesnim draocem sve dokle ne sazna za zahtev za vraanje p
oklona.

4. Zastarelost prava
Ako je nuni deo obligaciono pravo
lan 58
Ako je nuni deo povreen zavetanjem, isplata novane protivvrednosti moe se zahtevati u
roku od tri godine od dana proglaenja zavetanja.
Ako je nuni deo povreen i poklonima, dopuna novane protivvrednosti moe se zahtevati
u roku od tri godine od smrti ostavioeve.
Ako je nuni deo stvarno pravo
lan 59
Smanjenje zavetajnih raspolaganja moe se zahtevati u roku od tri godine od dana pr
oglaenja zavetanja.
Vraanje poklona moe se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavioeve.
5. Ko moe zahtevati nuni deo i nasledivost prava
lan 60
Isplatu novane protivvrednosti, odnosno smanjenje zavetajnih raspolaganja i vraanje
poklona mogu zahtevati nuni naslednici.
Ako ostavioev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nuni deo umre pre isteka ro
ka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od est
meseci od njegove smrti.
6. Razbatinjenje nunih naslednika
a) Iskljuenje nunih naslednika
Uzroci iskljuenja
lan 61
Zavetalac moe iskljuiti iz naslea nunog naslednika koji se povredom neke zakonske ili
moralne obaveze tee ogreio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zav
etaocu, ako je umiljajno uinio krivino delo prema zavetaocu, njegovom detetu, usvojen
iku, branom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepotenom ivotu).
Iskljuenje moe biti potpuno ili delimino.
Uslovi punovanosti iskljuenja
lan 62
Iskljuenje mora biti uinjeno u obliku potrebnom za zavetanje.
Iskljuenje mora biti izraeno na nesumnjiv nain, a poeljno je navesti i uzrok iskljuen
ja.
Uzrok iskljuenja mora postojati u vreme ostavioeve smrti.
Dokazivanje osnovanosti iskljuenja tereti onog ko se na iskljuenje poziva.

Posledice iskljuenja
lan 63
Iskljueni gubi naslee u meri u kojoj je iskljuen.
Prava ostalih koji mogu naslediti odreuju se kao da je iskljueni umro pre ostavioc
a.
b) Lienje nunih naslednika
lan 64
Ako je potomak koji ima pravo na nuni deo prezaduen ili je rasipnik, zavetalac ga m
oe u celini ili delimino liiti nunog dela u korist potomaka lienog.
Lienje mora biti uinjeno u obliku potrebnom za zavetanje.
lan 65
Lienje je punovano samo ako u trenutku smrti ostavioeve lieni ima maloletno dete ili
maloletnog unuka od ranije umrlog deteta.
Isto vai i ako lieni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog dete
ta, koji su nesposobni za privreivanje.
IV URAUNAVANJE POKLONA I ISPORUKA U NASLEDNI DEO
Uraunavanje poklona
lan 66
Zakonskom nasledniku uraunava se u njegov nasledni deo poklon koji je ma na koji
nain dobio od ostavioca.
Plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjene stvari ili prava imao do
smrti ostavioeve ne uraunavaju mu se u nasledni deo.
Kada se poklon ne uraunava
lan 67
Poklon se nasledniku ne uraunava u nasledni deo ako je ostavilac u vreme poklona
ili docnije, ili u zavetanju, izjavio da se poklon nee uraunati, ili se iz okolnost
i moe zakljuiti da je to bila namera ostavioeva.
Time se ne dira u pravila o nunom delu.
Uraunavanje isporuke
lan 68
Isporuka ostavljena zakonskom nasledniku uraunava se u njegov nasledni deo ako iz
zavetanja ne sledi to drugo.
Kako se uraunavaju pokloni i isporuke
lan 69
Pokloni i isporuke uraunavaju se tako to najpre ostali zakonski naslednici dobijaj

u iz zaostavtine odgovarajuu vrednost, pa se posle toga ostatak deli meu naslednici

ma.
Ako je zaostavtina nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuu vrednost, na
slednik kome se vri uraunavanje nije duan vratiti ita od primljenog.
Time se ne dira u pravila o nunom delu.
Pravo naslednika koji se odrekao naslea
lan 70
Naslednik koji se odrekao naslea zadrava poklon samo u granicama u kojima ne dira
u nuni deo ostalih naslednika.
Naslednik koji se odrekao naslea moe zahtevati isporuku samo u granicama u kojima
ne dira u nuni deo ostalih naslednika.
Pokloni uinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na naslee
lan 71
Pokloni uinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na naslee zbog smrti, odricanja
od naslea, nedostojnosti, iskljuenja iz naslea ili lienja nunog dela uraunavaju se nas
ledniku u nasledni deo.
Odreivanje vrednosti poklona pri uraunavanju
lan 72
Pri uraunavanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku uraunavanja,
ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.
Ako se poklon sastoji u osiguranju
lan 73
Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona
uzima se zbir uplaenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume.
Ako je zbir uplaenih premija vei od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se
osigurana suma.
Uraunavanje naslednikog duga
lan 74
Nasledniku se u njegov deo uraunava ono to je dugovao ostaviocu.
Uobiajeni manji pokloni
lan 75
Uobiajeni manji pokloni nikada se ne uraunavaju u nasledni deo.
Trokovi izdravanja naslednika
lan 76
Ono to je utroeno na izdravanje i obavezno kolovanje naslednika ne uraunava se u njeg

ov nasledni deo.
Sud odluuje o tome da li e se izdaci koje je ostavilac uinio za dalje kolovanje nasl
ednika uraunati u njegov nasledni deo i koliko, cenei naroito vrednost zaostavtine i
trokove kolovanja i osposobljavanja za samostalan ivot ostalih naslednika.
Ko moe zahtevati uraunavanje
lan 77
Zahtevati da se u nasledni deo jednog naslednika uraunavaju pokloni i isporuke mo
gu samo njegovi sanaslednici.
Glava trea
NASLEIVANJE NA OSNOVU ZAVETANJA (TESTAMENTA, POSLEDNJE VOLJE)

I ZAVETANJE
Pojam zavetanja
lan 78
Zavetanje je jednostrana, lina i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica ko
jom ono rasporeuje svoju imovinu za sluaj smrti, u zakonom odreenom obliku.
Zavetajna (testamentalna) sposobnost
lan 79
Zavetanje moe sainiti lice koje je navrilo petnaest godina ivota i sposobno je za ras
uivanje.
Gubitak sposobnosti za rasuivanje posle sainjenog zavetanja
lan 80
Gubitak sposobnosti za rasuivanje posle sainjenog zavetanja ne utie na njegovu punov
anost.
Izuzetno, kad se bitno izmene prilike koje su u vreme zavetanja bile zavetaoeva odl
uujua pobuda, sud moe, na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine o
dredbe zavetanja ili celo zavetanje ako zavetalac to nije mogao uiniti zbog gubitka
sposobnosti za rasuivanje.
Zahtev se moe postaviti u roku od tri godine od dana proglaenja zavetanja.
Volja za sainjavanje zavetanja
lan 81
Zavetaoeva volja za sainjavanje zavetanja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna.
Namera za sainjavanje zavetanja
lan 82
Zavetaoeva namera za sainjavanje zavetanja mora biti odreena i bezuslovna.

Oblik zavetanja
lan 83
Zavetanje mora biti sainjeno u obliku i pod uslovima odreenim zakonom.
II OBLICI ZAVETANJA
1. Vrste oblika
a) Svojeruno zavetanje
lan 84

Zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e ga svojom rukom napis
i potpisati.
Za punovanost svojerunog zavetanja nije nuno da se u njemu naznai datum kada je sainje
no, ali je to poeljno.
b) Pismeno zavetanje pred svedocima
lan 85

Zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e pred dva svedoka izja
i da je ve sainjeno pismeno proitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na
pismenu svojeruno potpisati.
Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zavetanju, a poeljno je da se naznai njih
ovo svojstvo svedoka.
v) Sudsko zavetanje
Sainjavanje sudskog zavetanja
lan 86
Sudsko zavetanje sainjava se po pravilima koja vae za sastavljanje isprava ako ovim
zakonom nije drukije odreeno.
Sudsko zavetanje ako je zavetalac u stanju da ga proita
lan 87

Zavetanje moe po kazivanju zavetaoca sainiti sudija, poto prethodno utvrdi zavetaoev i
entitet.
Poto zavetalac takvo zavetanje proita i potpie, sudija na samom zavetanju potvruje da
a je zavetalac u njegovom prisustvu proitao i potpisao.
Sudsko zavetanje ako zavetalac nije u stanju da ga proita
lan 88
Kad zavetalac nije u stanju da proita zavetanje koje mu je sainio sudija, ovaj ga za
vetaocu ita u prisustvu dva svedoka, pa onda zavetalac u prisustvu istih svedoka iz
javljuje da je to njegovo zavetanje i potom zavetanje potpisuje ili stavlja na nje
ga svoj rukoznak.

Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zavetanju.

Sudija je duan na samom zavetanju potvrditi da su sve ove radnje uinjene.
Ako je zavetanje sainjeno u drugom sudu
lan 89

Kad je zavetanje sainjeno u sudu na ijem podruju zavetalac nema prebivalite, sud je du
n o tome odmah izvestiti sud na ijem podruju zavetalac ima prebivalite.
Predavanje zavetanja sudu
lan 90
Zavetalac moe svojeruno zavetanje, pismeno zavetanje pred svedocima i sudsko zavetanje
poveriti na uvanje nadlenom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu.
Sud e o prijemu zavetanja sainiti zapisnik i zavetanje staviti u zaseban omot koji e
se zapeatiti i uvati u sudu.
g) Konzularno zavetanje
lan 91
Zavetaocu moe u inostranstvu zavetanje sainiti konzularni predstavnik ili diplomatsk
i predstavnik Savezne Republike Jugoslavije koji obavlja konzularne poslove, po
pravilima koja vae za sastavljanje sudskog zavetanja.
d) Meunarodno zavetanje
Punovanost meunarodnog zavetanja
lan 92
Meunarodno zavetanje je punovano bez obzira na mesto gde je sainjeno i na to gde se
nalaze dobra zavetaoeva, bez obzira na dravljanstvo zavetaoca, na njegovo prebivalite
ili boravite, ako je sainjeno u obliku meunarodnog zavetanja, u skladu sa odredbama
lana 93. do lana 101. ovog zakona.
Nitavost meunarodnog zavetanja ne utie na njegovu punovanost kao zavetanja druge vrste
.
lan 93
Odredbe ovog zakona o meunarodnom zavetanju ne primenjuju se na oblike zavetanja ko
je su u istom pismenu sainila dva ili vie lica.
Oblik meunarodnog zavetanja
lan 94
Meunarodno zavetanje mora biti sainjeno u pismenom obliku, ali ga zavetalac ne mora
svojeruno napisati.
Meunarodno zavetanje moe biti sainjeno na bilo kom jeziku, rukom ili na neki drugi n
ain.
Nadlenost za sainjavanje meunarodnog zavetanja

lan 95
Ovlaena lica za postupanje pri sainjavanju meunarodnog zavetanja su lica odreena prema
odredbama l. 87, 88, 91, 108, 109. i 111a ovog zakona.
Izjava zavetaoca
lan 96
U prisustvu dva svedoka i lica ovlaenog za sastavljanje meunarodnog zavetanja, zaveta
lac izjavljuje da je sainjeno pismeno njegovo zavetanje i da je upoznat s njegovom
sadrinom.
Zavetalac nije duan da sa sadrinom meunarodnog zavetanja upozna svedoke, niti ovlaeno
ice.
Potpisivanje meunarodnog zavetanja
lan 97
U prisustvu svedoka i ovlaenog lica zavetalac potpisuje zavetanje ili, ako ga je pre
thodno potpisao, priznaje i potvruje potpis za svoj.
Ako zavetalac nije u stanju da potpie, saoptava razlog ovlaenom licu, koje to zabeleav
a na zavetanju. Zavetalac moe zatraiti da ga drugi, u njegovo ime, potpie na zavetanju
a ovlaeno lice e to zabeleiti na zavetanju.
Svedoci i ovlaeno lice u prisustvu zavetaoca stavljaju istovremeno svoje potpise na
zavetanje.
lan 98
Potpisi se moraju staviti na kraju zavetanja.
Kad se zavetanje sastoji od vie listova, zavetalac mora da potpie svaki list ili, ak
o on nije u stanju da se potpie, zavetanje moe potpisati drugi u njegovo ime, ili o
vlaeno lice.
Svaki list zavetanja mora biti obeleen brojem.
Datum sainjavanja meunarodnog zavetanja
lan 99
Datum sainjavanja meunarodnog zavetanja je datum pod kojim ga je potpisalo ovlaeno li
ce.
Ovlaeno lice taj datum stavlja na kraju zavetanja.
Tuma pri sainjavanju meunarodnog zavetanja
lan 100
Kad je za sainjavanje meunarodnog zavetanja potreban tuma, odreuje ga ovlaeno lice.
Tuma mora ispuniti uslove predviene za svedoke meunarodnog zavetanja.
Izjava o uvanju meunarodnog zavetanja
lan 101

Ako ne postoji obavezan propis o uvanju zavetanja, ovlaeno lice pita zavetaoca da li e
li dati izjavu o uvanju zavetanja.
Mesto gde zavetalac ima nameru da uva zavetanje zabeleava se u potvrdi koju izdaje o
vlaeno lice.
Potvrda o meunarodnom zavetanju
lan 102

Ovlaeno lice priloie meunarodnom zavetanju potvrdu, na obrascu propisanom odgovarajuom

meunarodnom konvencijom.
lan 103
Potvrda se sastavlja u dva primerka, od kojih jedan uva ovlaeno lice, a drugi preda
je zavetaocu.
lan 104
Potvrda ovlaenog lica uzima se kao dovoljan dokaz formalne punovanosti pismena kao
meunarodnog zavetanja, sve dokle se ne dokae suprotno.