VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ZVEAN

SEMINARSKI RAD
IZ
RAUNARA I PROGRAMIRANA

Zvean 2015
S AD R AJ

1.

Uvod......................................................................................

RAUNARI I PROGRAMIRANJE
1.1.

Zadatak operativnog sistema.............................................

1.2.

Windows XP Start meni......................................................

1.3.

Control Panel.......................................................................

1.3.1.

Kartica add new hardware................................................

11

1.3.2.

Automatska instalacija novog ureaja..............................

11

1.3.3.

Manuelna instalacija...........................................................

13

1.4.

Internet options...................................................................

14

Literatura...........................................................................

15

RAUNARI I PROGRAMIRANJE

Windows XP
1.UVOD
Operativni sistem je jedan od najznaajnijih delova softvera koji koristi raunar. Bez
operativnog sistema raunar je beskorisno pare metala i provodnika koji moe da poslui jedino
kao ukras. Ako za hardver kaemo da je srce raunara, tada bi operativni sistem bio njegova dua.
Upravo zato operativni sistemi zasluuju da im se posveti posebna panja. Izbor operativnog
sistema nije nita laki od izbora raunara.
Operativni sistem (sistemski softver) je skup programa koji upravljaju hardverom,
podacima i izvravaju naredbe korisnika. Funkcije operativnog sistema su:
upravljanje procesorom (CPU),
upravljanje memorijom (RAM),
upravljanje I/O ureajima,
upravljanje podacima i
upravljanje aplikacijama.
Dakle, OS kontrolie i upravlja raunarom uz pomo instrukcija korisnika. Naime,
korisnik radi na nekoj aplikaciji (unosi tekst, slua muziku, projektuje, rauna, ...). Aplikacija
koristi operativni sistem da bi izvrila obradu podataka na hardveru.

1.1.ZADATAK OPERATIVNOG SISTEMA

Operativni sistem je program koji objedinjuje u skladnu celinu raznorodne delove
raunara i sakriva od korisnika one detalje funkcionisanja ovih delova koji nisu bitni za
korienje raunara.Znai, operativni sistem ima dvostruku ulogu. S jedne strane, on upravlja
delovima od kojih se sastoji raunar (procesor, I/O kontroleri, radna memorija), sa ciljem da oni
budu to celishodnije upotrebljeni. S druge strane, operativni sistem stvara za krajnjeg korisnika
raunara pristupano radno okruenje, tako to pretvara raunar od maine koja rukuje
bitima,bajtima i blokovima u mainu koja rukuje datotekama i procesima.
Moemo rei da je Windows jedan od najrasprostranjenijih operativnih sistema
mikroraunara, ije su glavne karakteristike:
1. jednostavno korisniko okruenje Windows poseduje grafiki korisniki interfejs
(GUI Graphic User
Interface), tako da sve radnje obavljamo korienjem simbola ili ikona,
2. istovremeno izvravanje nekoliko programa (Multitasking) i
3. razmena podataka izmeu programa. Pored Windowsa, operativni sistemi koji se
danas koriste su: Linux, Unix, Novell, OS/2. Prve verzije Windowsa (Windows 3.1 i
3

RAUNARI I PROGRAMIRANJE
Windows 3.11) bile su nadogradnja operativnog sistema DOS (Disk Operativni
Sistem). U ovom radu bie rei o operativnom sistemu Windows XP i njegovim
osnovnim funkcijama. Posle faze pokretanja raunara (pritiskom na taster kuita i
monitora), raunar pokree Windows operativni sistem. Uobiajeni ekran radne
povrine Windowsa prikazan je na slici 1. Ukoliko je raunar umreen potrebno je
uneti korisniko ime (username) i lozinku (password). Radna povrina (Desktop) ili
radni prostor omoguava korisniku pristup svim programima i datotekama.

Sl.1. Ekranski prikaz radne povrsine Windows XP-a

Na radnu povrinu smetaju se grafiki objekti ikone ili sliice, recimo ikone: programa
(Applications), fascikli (Folders) i datoteka (Files). Preice (Shortcut) se kreiraju, radi breg
pristupa potrebnim programima ili podacima. Prepoznaju se po strelici u donjem levom uglu
ikone. Slika .1. Ekranski prikaz radne povrine Windowsa XP Linija poslova (Task bar) nalazi se
na dnu ekrana i prikazuje programe sa kojima trentno radimo. Na levom kraju linije nalazi se
dugme Start a na desnoj indikatori, koji pokazuju trenutni status Windowsa, status mreze,
antivirus programe, sistemsko vreme i dr.Dugme Start pokree startni meni preko koga
aktiviramo programe i naredbe.

RAUNARI I PROGRAMIRANJE
Sl.2. Windows XP Start meni

1.2. Windows XP Start meni

U Start meniju se, izmeu ostalog, nalazi podmeni Programs sa popisom svih programa
instaliranih na raunaru. Podmeni Document omoguava pristup: fascikli: Pictures (slike), Music
(audio datotekama), Search (pretraiva), Recent items (20 dokumenata sa kojima smo radili u
poslednje vreme), Computer (sadraj diskova na raunaru), Network (mreno okruenje), Control
Panel (programska grupa za uredjenje hardvera i softvera na raunaru), Default programs
(standardni programi), Help and Support (pomo korisniku). Slika .3 Prikaz podmenija Programs
Na dnu menija Start, a zatim All Programs dobijamo listu programa koji su instalirani na
raunaru. Na slici 3 moemo videti aplikativne softvere iz Microsoft Office: MS Access, MS
Excel, MS Power Point, MS Word, MS Publisher i dr.

RAUNARI I PROGRAMIRANJE
Sl.3. Prikaz podmenija All Programs

U desnom delu ekrana moemo da aktiviramo opcije za: 1. Swich user promenu korisnika 2.
Log Off Odjava korisnika 3. Lock Zakljuavanje raunara 4. Restart Ponovno pokretanje
raunara 5. Sleep Prelazak raunara u neaktivan (spavajui) mod 6. Shut Down Iskljuivanje
raunara Aktiviranjem menija Computer dobijamo prikaz disk jednica na raunaru.

Sl.4. Prikaz sadrzaja foldera My Computer

Na slici 4 su prikazane disk jednice sa oznakama: C: - osnovni hard disk raunara D: -- drugi
hard disk raunara DVD disk (optiki disk) My computer, kao i svaki prozor, sadri nazivnu
traku sa tri dugmeta u gornjem desnom uglu prozora, kojima: zatvaramo prozor (Close buttoncrvene boje), dugme kojim poveavamo prozor na ceo raspoloiv prostor (Maximize button) i
dugme za kada prozor svodimo na dugme u liniji poslova (Minimize button). Pregled sadraja
svake disk jedinice dobijamo dvostrukim pritiskom mia na odabranu disk jedinicu. Npr., ako
elimo da vidimo sadraj osnovnog hard diska, pozicioniramo strelicu mia na disk jednicu sa
oznakom C: i dva puta kliknemo levi taster mia.

Sl.5.Sadrzaj hard diska C: u prozoru

My Computer
6

RAUNARI I PROGRAMIRANJE

Radi bolje organizazcije datoteke (Files) logike celine koje sadre podatke, organizujemo u
fascikle (Folders). Fascikla predstavlja memorijski prostor u koji smetamo srodne podatke. Na
slici 5 vidimo prikaz foldera u kojima se nalaze datoteke (Fajlovi). U okviru svakog foldera
mogue je kreirati nove foldere ili sauvati dokumente (fajlove). Ako elimo da pregledamo
sadraj nekog foldera, pozicioniramo strelicu mia na taj folder i kliknemo dva puta.
Na slici 6 prikazaemo sadraj foldera Program Files koji se nalazi na osnovnom hard disku C:.
Dokumente otvaramo tako to strelicu mia pozicioniramo na dokument i dva puta kliknemo na
levi taster mia.

Sl.6. Sadraj foldera Program Files

RAUNARI I PROGRAMIRANJE
1.3. Control Panel

Sl.5.Izgled Control Panel-a (Kontrolne table)

Kontrolna tabela je integrisani set naredbi, koji omoguava da sa jednog mesta izvri
podeavanje svih komponenti raunara. Uz njenu pomo vri se podeavanje i softvera i
hardvera.
Poziv Control Panel-a se vri sa Start/Settings/Control panel.
Nakon toga se dobije pregled komponenti koje se mogu podeavati:
Accesability Options: Opcije pristupanosti
Sadri mogunost prilagoenja raunara invalidnim osobama.
Add Hardware: Dodaj hardver
Propisuje nain instalacije i prikljuenja novih ureaja. Kasnije emo ga detaljno
obraditi.
Add or Remove Programs: Dodaj ili ukloni programe
Administrative Tools: Administrativne alatke
Opcije koje ureuju nain pristupa pojedinim resursima. Razlozi za ovakva
podeavanja su specijalistika, to znai namenska primena i smanjenje mogunosti
greke. Koristi se obavezno pri radu u mreama i preduzeima.
Standardno je predvieno da ovu vrstu podeavanja obavlja profesionalac (ekspert) i
da se njima ograniavaju mogunosti i suavaju univerzalne mogunosti. Posao za
sistem administratora.

RAUNARI I PROGRAMIRANJE
Date and Time: datum i vreme
Podeavanje datuma i vremena.
Display: Ekran
Podeavanje displeja. Promena izgleda ekrana
Folder Options: Opcije fascikle
Podeavanje izgleda i prikaza ikona foldera.
Fonts: Fontovi
Instalacija i deinstalacija fontova koje elimo upotrebljavati.
Game Controllers: Kontroler za igru
Internet Options
Podeavanje i rad sa Intrernetom
Keyboard: Tastatura
Podeavanje tastature.
Mouse: Mi
Podeavanje opcija mia.
Network connections: Mrena podeavanja
Podeavanje opcija mree, kao i Administrative Tools posao za profesionalca.
Phone and Modem: Telefon i modem
Podeavanje modemske kartice.
Power Options: Opcije napajanja
Podeavanja napajanja
Printers And Faxes: tampai i faksovi
Regional and language: Regionalna i jezika podeavanja
Scaners and Cameras: Skeneri i kamere
U sluaju da elite koristiti kamere i skenere, njihovo podeavanje e te moi izvesti
pozivom ove rutine.

Sounds and Audio Devices: Zvukovi i zvuni ureaji

Omoguavaju podeavanje i proveru vaih zvunih i video kartica (ako ih imate). Ovde moete
definisati kakve zvukove elite uti pri pozivu nekih od funkcija, ili pri nekom dogaaju (npr. ta
da ujete u sluaju neke od greaka, ili koji signal da Vas upozori da ste dobili potu itd.)
System: Sistemska podeavanja
9

RAUNARI I PROGRAMIRANJE
Ova kartica daje mogunost provere i usklaivanje svih komponenti raunara, omoguava
podeavanje svih sistemskih i dodatih komponenti sistema. Ovo je jedna od kljunih opcija
Komandne table.
Pri instalaciji novih ureaja vri se definisanje svih potrebnih parametara. Sve postavke se
registruju u Control panelu.
To znai da ovu stavku (System) zovemo iz dva razloga
da proverimo kako su izvrene postavke
da popravimo (auriramo) postojee postavke

Pogledajte ponuene kartice. Ima ih sedam.

System Restore
Automatsko auriranje (Automatic Update) omoguava automatsko traenje boljih drajvera.
Preporuuje se samo u sluaju problema.
Remote omoguava definisanje parametara za daljinsko upravljanje (ako je Va raunar u mrei)
Jeziak Hardware predstavlja opciju za podeavanje hardverskih koponenti.
Poziv rutine instalisanih komponenti se vri karticom Device Manager.
Upravljanje komponentama je esto funkcija koja se poistoveuje sa Kontrolnom tablom. Razlog je
to ona zadaje i najvie problema (tanije bi bilo rei sa njom se najvie problema reava).
Dvoklikom na bilo koju komponentu pozivate prikaz programa koji upravljaju tom komponentom.
User Accounts: Korisniki nalozi
Definisanje okruenja u sluaju da raunar dijeli vie korisnika. Jo jedan posao za sistem
administratora.

10

RAUNARI I PROGRAMIRANJE
1.3.1. Kartica ADD NEW HARDWARE
yes, yes, finish tehnologija
Instalacija novog hardvera moe znaiti i zamenu mia. Za takvu vrstu intervencije nije neophodno
pozivati eksperta. Jednostavno poveete mia i raunar nastavi raditi. Sve se desi automatski.
Da bi bilo koja periferijska jedinica mogla da radi ona treba da bude prepoznata od strane
operativnog sistema.
Kad nabavite novi hardverski dodatak, jednostavno se povee sa nekim od portova, zavisno od
vrste ureaja.
Ako va dodatak ima eksterno napajanje trebate ukljuiti i njega. Standardno se to obavlja pri
iskljuenom raunaru, izuzev kod USB jedinica, koje doputaju da se prikljuenje izvede bez
iskljuenja.

1.3.2. Automatska instalacija novog ureaja

Kad ukljuite raunar u koga ste ugradili novi ureaj (komponentu/device) raunar e
prepoznati da ste dodali novi ureaj. To prepoznavanje obavie BIOS. Prepoznavanje e biti
indicirano porukom Detect New hardware device..., gde e stajati naziv novog ureaja ili porta na
koji je ureaj prikljuen.

Sl.6.arobnjak za dodavanje novog hardvera

11

RAUNARI I PROGRAMIRANJE

Sl.7.Izgled dijalog prozora arobnjaka za dodavanje hardvera

Prepoznavanje e uzrokovati poziv rutine za instalaciju i pokree se program (Wizard) za proveru i
instalaciju novih hardverskih komponenti.
Dobijete prozor kao na slici, pa klikom na Next Wizard automatski provodi kompletnu instalaciju.
To je uvena PnP procedura u sklopu yes,yes,finish tehnologije.

Wizard je automatizovana procedura koja Vas vodi kroz deo programa (ili kompletnu aplikaciju),
preko unapred definisanih uslova i pretpostavki. Namenjena manje iskusnim korisnicima da olaka
korienje aplikacija, poznata je i pod nazivom arobnjak.
Klikom na Next zapoinje provoenje instalacije. U prvoj fazi se vri prepoznavanje ureaja i
nakon kraeg testiranja od Vas e se zatraiti upravljaki drajveri. To su informacije o tome kako
da Windows tretira i pristupa Vaem ureaju. Informacije se nalaze u fajlovima sa ekstenzijom INF
i razliiti su za razliite verzije Windows-a.
Standardno su mogua dva sluaja:
1. upravljaki program za povezivanje novog ureaja i Windows-a se nalazi u sklopu Windows-a
2. upravljaki programa za povezivanje novog ureaja i Windows-a se nalazi na CD-u koji ste
dobili uz ureaj
U sluaju 1. treba da potraite instalacioni disk sa Windows-ima, i ubacite ga u CD drajv, a u
sluaju 2. da ubacite instalacioni CD Vaeg novog ureaja u CD drajv.
Mogua je i kombinacija i da je ureaj direktno podran od Windows-a i da je proizvoa napravio
sopstvene drajvere. Miljenja o tome koje drajvere treba izabrati su podeljena, ali preovlauje da je
bolje izabrati Windows drajvere i menjati ih (Update-aurirati) u sluaju da niste zadovoljni.
12

RAUNARI I PROGRAMIRANJE
Procedura instalacije ponekad zahteva dodatne informacije koje optimizuju upotrebu ureaja (tipa
koji port elite da se pridrui ureaju, koliko memorije da rezerviemo za rad, kakav prioritet elite
da ima Va ureaj i slino). Gotovo uvek je neka ponuda favorizovana (predefinisana Default) i ako
ne elite prouavati uputstvo klikom na Next/Yes, dugme ureaj e moi da radi.
Korak po korak dolazite do finalnog prozora koje gotovo uvek sadri dugme Details i Finish.
Preporuka je da, klikom, na Details, proverite koji je ureaj prepoznat, pa tek zavrite instalaciju
klikom na Finish.
Nakon klika na Finish, Windows-i vre finalno usklaivanje i pamenje svih potrebnih sistemskih
promenljivih, za rad novog ureaja i proces instalacije je zavren.
Ponekad (esto) je za rad ureaja, potrebno da se ponovo startuje (resetuje) raunar. Razlog je
prihvat podataka u Registry bazu i kreiranje novih LOG fajlova.

1.3.3. Manuelna instalacija

Pri instalacija novog ureaja ponekad se desi da on ne bude automatski prepoznat i da se ne pozove
PnP rutina.
U tom sluaju postoji mogunost tzv. manuelne instalacije.
Svi ozbiljni proizvoai hardvera, obavezno isporuuju drajvere (programe za pokretanje drajvanje ureaja) za Windows-e, tako da ako Windows sam ne prepozna ureaj, proitajte
uputstvo koje ste dobili uz ureaj.
Nakon toga sledite proceduru koja je identina onoj opisanoj kod automatske instalacije.

1.4. INTERNET OPTIONS

Ova opcija nam omoguava podeavanje i rad sa internetom tako to ovde vrimo
13

RAUNARI I PROGRAMIRANJE
podeavanje poetne stranice prilikom startovanja internet pretraivaa tj.Browser-a.

Sl.8. Izgled kartice Internet Options

14

RAUNARI I PROGRAMIRANJE

Sl.9. Menu Bar

Svi meniji prikazuju listu komandi. Pored nekih komandi nalaze se slike za bre raspoznavanje.
Veina menija se nalazi na traci sa menijima. To je traka sa alatkama na vrhu ekrana. Trake sa
alatkama mogu da sadre dugmad, menije i kombinacije ova dva elementa.
Microsoft Office automatski prilagoava menije i trake sa alatkama prema uestalosti korienja
komandi. Pri prvom pokretanju sistema Office pojavljuju se samo najosnovnije komande.
Kasnije, u toku rada, meniji i trake sa alatkama se prilagoavaju tako da se prikazuju samo
komande i dugmad koje najee koristite.
Da biste pronali komandu koju ne koristite esto ili je nikad niste koristili, kliknite na strelice
pri dnu menija da biste prikazali sve komande. Moete i da kliknete dvaput na meni da
biste ga razvili. Kada razvijete jedan meni, razvijaju se svi ostali meniji i ostaju razvijeni sve dok
ne izaberete neku komandu ili dok ne izvrite neku drugu radnju. Kada kliknete na neku
komandu u razvijenom meniju, ona se odmah dodaje na kratku verziju menija. Ako je kasnije ne
koristite esto, biva odatle uklonjena.
Moete i sami da prilagodite menije i trake sa alatkama. Moete da dodajete dugmad i menije na
trake sa alatkama ili da ih uklanjate, da kreirate sopstvene prilagoene trake, sakrivate ili
prikazujete trake ili da ih premetate. Moete da prilagodite traku sa menijima na isti nain kao
to prilagoavate bilo koju ugraenu traku sa alatkama. Na primer, moete brzo da dodate
dugmad na traku sa menijima ili da ih uklonite, ali samu traku sa menijima ne moete da
sakrijete.

Sl.10. Izgled kartice Picture

Ova kartica nam omoguava da vrimo podeavanje slike,njenog poloaja u dokumentu,rotaciju
slike itd.

L I T E R AT U R A
15

RAUNARI I PROGRAMIRANJE
1 mr.Radislav Vulovi,Raunarstvo i informatika,Epoha,Poega 2003,
2 http://www.edu-soft.rs/
3 predavanja iz srednje kole iz predmeta Raunarstvo i informatika
4 http://software.sveznadar.info

16