Vodi za roditelje

Vodi za roditelje
dece oteenog sluha

Sadraj
5
11
17
19
21
25
33
37
41
44
46

Namena ove knjiice

|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|

Uzroci oteenja sluha

Shvatanje oteenja sluha
Prihvatanje oteenja sluha kod svog deteta
Zato je sluh vaan
Korist od slunih aparata
Vrste slunih aparata i slunih pomagala
Pomozite svom detetu da komunicira
Saveti za podizanje deteta sa oteenim sluhom
Olakajte svakodnevni ivot
Najea pitanja
Renik

Veina nas shvata sluh kao neto to se

samo po sebi podrazumeva. On ima
znaajnu ulogu u naem ivotu. Pa ipak,
dok je sve u redu, mi i ne obraamo
panju na sluh.
Od samog roenja govor se razvija kroz
razlikovanje smisaonih govornih
zvukova od buke u okolini. Oteenje
sluha umanjuje ovu sposobnost.
Sreom, danas znamo mnogo vie o
oteenju sluha nego ranije i u stanju
smo mongo vie da pomognemo.
Ova knjiica e vam pomoi da
razumete oteenje sluha kod svog
deteta. Ispriae vam kako uvo
funkcionie. Nauie vas o najeim
vrstama oteenja sluha i nainu na koji
sluni aparati pomau. Objasnie vam
vetinu komunikacije i time olakati
svakodnevni ivot vama i vaem detetu.
Vie informacija nai ete na vebsajtu
www.oticon.com/children.

ta je uzrok oteenja sluha

Da biste stekli uvid u uzroke oteenja sluha ovo poglavlje vas prvo upoznaje sa
nainom na koji uvo radi. Opisana su i razliita oteenja sluha i njihove posledice.

Dva osnovna dela spoljanjeg uva su

una koljka (a) i uni kanal (b). Zvuni
talasi ulaze u uni kanal i putuju ka
bubnoj opni (c). Kada zvuk sitgne do
bubne opne ona vibrira, ba kao pravi
bubanj kada ga udarite palicom.

Kako uvo radi

Uvo ine tri osnovne celine:
Spoljanje
Srednje

uvo

uvo

Unutranje

uvo

g
6

1
1. Spoljanje uvo
2. Srednje uvo
3. Unutranje uvo
4

3
4. Prenosni deo
5. Senzorineuralni deo
6. Sluni nerv
5

Zvune vibracije pokreu ovu tenost a

hiljade malih trepljastih elija se time
pokree. One pretvaraju vibracije u
elektrine impulse koji du slunog
nerva putuju ka mozgu. Mozak tumai
ove sinale i tako mi ujemo.

Vrste oteenja sluha

Uopteno, postoje dve vrste oteenja
sluha:
Sprovodno oteenje sluha
Izazivaju ga problemi u spoljanjem i
srednjem uvu koji spreavaju
prenoenje zvuka do unutranjeg uva.
Kod dece se najee javlja usled
infekcija srednjeg uva ili nakupljanja
tenosti u srednjem uvu. Sprovodno
oteenje sluha moe nastati usled
une masti, otvora na bubnoj opni ili
kada su koice u srednjem uvu
oteene ili neto ometa njihovo
kretanje.
Kada vibracije stignu u srednje uvo tri
koice (poznate kao eki (d),
nakovanj (e) i uzengija (f) poinju da
vibriraju. One jo vie pojaavaju zvuk.
Kada zvune vibracije stignu do
unutranjeg uva ulaze u punicu (g).
Ona lii na spiralnu kuicu pua.
Unutra je smeten sistem cevi
ispunjenih tenou.

Oko 80% dece uzrasta do est godina

dobije bar jednom upalu srednjeg uva.
Veina infekcija prolazi bez trajnih
posledica. Ponekad moe doi do
privremenog oteenja sluha koje
usporava govorno jeziki razvoj deteta. Ako infekcija dugo traje srednje
uvo moe biti trajno oteeno to
dovodi do trajnog oteenja sluha.

Senzorineuralno oteenje sluha

Nastaje kada se otete nene trepljaste elije unutranjeg uva, pa nisu u
stanju da zvune talase pretvaraju u
elektrine signale. Ponekad su
oteeni nervni putevi ime se takoe
onemoguava prenoenje signala do
mozga. Ovo oteenje sluha moe biti
izazvano jakom bukom maina ili glasnom muzikom.
Senzorineuralno oteenje sluha se
ponekad prenosi sa roditelja na decu.
To je teko predvideti, jer vie od polovine dece sa naslednim oteenjem
sluha nema podatke o oteenju sluha
u porodici. U njihovom sluaju moe
se raditi o genetskom problemu koji je
preskoio nekoliko generacija.

Bolesti koje dovode do

oteenja sluha
Mnogo je uzroka oteenja sluha:
Neke

infekcije majke za vreme

trudnoe, kao to je rubeola

Komplikacije

tokom poroaja kao

to je nedonesenost ili neodstatak
kiseonika

Nasledni,
Infekcije

genetski uzroci

Infektivne

bolesti kao to su meningitis, zauci ili veliki kaalj

Beleke

Veoma

jaka buka, kao petarde,

glasna muzika ili maine

Povrede,

naroito povrede glave

Ponekad je teko ustanoviti uzrok. ak

i kada ga lekari proglase za nepoznat,
uzrok moe biti povezan sa gore navedenim faktorima.

srednjeg uva

Shvatanje oteenja sluha

Ovo poglavlje ukazuje na vrednost ispitivanja sluha, odnosno na koji nain
saznajemo kakav je sluh vaeg deteta. Ukazuje vam na zvuke koje vae dete uje
bez slunog aparata i objanjava posledice raznih stepena oteenja sluha.
Audiolog e ispitati sluh vaeg deteta.
Postoji nekoliko vrsta merenja. Izbor
metode merenja zavisi od uzrasta
vaeg deteta i njegove sposobnosti za
saradnju. Ispitivanje sluha, naroito
kod male dece moe trajati dugo.
esto je potrebno vie ispitivanja da
se odredi stepen oteenja sluha.

Audiogram pokazuje da li vae dete

stvarno ima oteenje sluha i ako ima,
koje je vrste i kog stepena. Na osnovu
toga strunjaci e odluiti koje leenje
je najbolje. Vaa saradnja kao roditelja
je navanija.

Audiolog meri nivo zvukova koje vae

dete uje ili ne uje. Rezultati se
upisuju na grafikon, koji se zove
audiogram.

10

11

Audiogram
Kada nauite da itate audiogram bie
vam lake da razumete koje zvuke
vae dete moe da uje.
Znak "O" obeleava prag sluha na
desnom uvu. Znak "X" obeleava prag
sluha na levom uvu. Audiogram na
donjoj slici ukazuje na lako do srednje
ka tekom oteenju, silazno
oteenje sluha sa pragom koji opada
od dubokih ka visokim tonovima.

Uopteno, stepeni oteenja sluha su

podeljeni u pet kategorija:
oteenje sluha
(proseno 25-40 dB HL)

Lako

Kao to vidite sa ovog audiograma,

dete sa normalnim sluhom uje zvuke
jaine od 0-25 dB HL.

teko oteenje sluha

(proseno 40-55 dB HL)

Srednje

ka tekom oteenju sluha

(proseno 55-70 dB HL)

Srednje

oteenje sluha
(proseno 70-90 dB HL)

Teko

teko oteenje sluha

(iznad 90 dB HL)

Veoma

Normalna sluna osetljivost

Lako oteenje sluha
Srednje teko oteenje sluha
Srednje ka tekom oteenju sluha
Teko oteenje sluha
Veoma teko oteenje sluha

12

13

0
10

Ovaj audiogram pokazuje:

20

Da

30

je sa lakim i srednjim oteenjem

sluha teko razumeti govor ak i kad
nema buke u okolini.

Da

sa srednjim ka tekom
oteenjem sluha govor mora biti
veoma jak da bi bio razumljiv.

Da

je sa veoma tekim oteenjem

sluha komunikacija oteana ak i sa
slunim aparatima. U takvim
sluajevima moraju se koristiti
posebni naini komunikacije.

Tihi

Uzmite za probu audiogram vaeg sina

ili erke i prekopirajte ga na grafikon
na strani 15. Ovaj grafikon prikazuje
gde se odreeni zvukovi nalaze na
zvunoj mapi i pruie vam predstavu o
zvucima koje vae dete uje bez
slunih aparata.

Visoki tonovi se nalaze na mapi desno

od 1000Hz. Osenena zona je takozvani govorni spektar. Ukazuje vam na
nivo na kome treba da ujete da biste
razumeli ta ljudi govore normalnim
glasom (ni suvie tiho, ni suvie
glasno).

40
50
60

Jaina zvuka (db HL)

Otkrijte ta vae dete moe da

uje

70
80
90
100

120

Jaki

110
Niska
125

250

Frekvencija (Hz)
500
1000
2000

4000

Visoka
8000

Uzmite audiogram vaeg sina ili erke i prekopirajte liniju na sledei dijagram.

14

15

Prihvatanje oteenja sluha kod vaeg deteta

Oseali ste se krajnje nesigurno dok kod vaeg deteta nije potvreno oteenje
sluha. Ovo poglavlje vam pomae da se izborite sa emotivnom stranom prihvatanja
oteenja sluha kod vaeg deteta.
Saznanje da ete morati da se borite
sa oteenjem sluha kod svog deteta
izazvala je kod vas ok i nevericu ili
tugu i zabrinutost za budunost. Teko
vam je bilo da prihvatite saoptenje
lekara. Pomislili ste: ''Zato ba mi?''
jer niste oekivali da vam se tako
neto moe dogoditi. To je potpuno
razumljiva reakcija.
Potrebno je vreme da razumete i prihvatite injenicu da vae dete ima
oteenje sluha. Kad to budete u stanju, moi ete da ponete da se
usmeravate i borite sa problemom.
Kada budete spremni, prikupiete vie
informacija kako da se izborite sa
praktinom stranom stvari.

ustruavajte se da pitate audiologe,

nastavnike, strunjake za sluh ili
roditelje druge dece oteenog sluha.
Oni znaju mnogo o vaoj situaciji.
Ohrabrite svoga sina ili erku da
govori o tome kako se osea ne
samo vama nego i drugoj deci
oteenog sluha. Oni imaju jedinstveno shvatanje situacije.
Setite se da niste sami. Oteenje
sluha je ee nego to mislite. U zemlji kao to su SAD oko 30 miliona ljudi
ima oteenje sluha. Od toga je milion
dece mlae od osamnaest godina.

Kako ete se boriti zavisi od toga

kakva ste linost. Najbolje je da
budete otvoreni i dozvolite ljudima da
vam pomognu. Kako vreme prolazi i
okolnosti se menjanju, pa nailaze i
nove situacije. Najbolji nain
reavanja problema je korak po korak.
Ako vam je potreban savet ne

16

17

Zato je sluh toliko vaan

Deca koriste sluanje da razviju govor da bi mogli da se sporazumeju sa okolinom.
Oteenje sluha oteava komunikaciju. Ovo poglavlje objanjava koliko je sluh
znaajan i koliko mi zavisimo od njega.

Razvoj govora
Govor se razvija od roenja. U poetku
bebe samo plau, kijaju, zevaju i
kalju. Iako ne govore one stalno
sluaju. Novoroene ubrzo naui da
prepoznaje glas svoje majke.
Ako dete ima oteen sluh, osnovni
govorni razvoj e biti usporen. Ipak,
deca sa lakim i srednje tekim
oteenjem sluha obino razviju
razumljiv govor uz pomo
odgovarajueg tretmana i amplifikacije.
Istraivanja su pokazala da i deca sa
veoma tekim oteenjem sluha mogu
da razviju govor ako se dijagnoza
postavi dovoljno rano. To se dogaa
esto jer su znaci njihovog oteenja
sluha mnogo upadljiviji nego kod
lakeg oteenja sluha.

18

to se ranije postavi dijagnoza, ranije

zapoinje i leenje oteenja sluha,
to daje bolje rezultate. Na dananjem
nivou tehnologije deca mogu dobiti
slune aparate ve u prvim nedeljama
ili mesecima po roenju.
Prvo, potrebno im je obezbediti
odgovarajue slune aparate. Zatim se
u pravo vreme zapoinje poseban
tretman govora i jezika.
ak i ako je oteenje sluha tako
veliko da sluni aparati ne pomau,
vae dete moe nauiti da komunicira
pomou posebnih metoda.
Bez obzira da li koristi druge metode
komunikacije ili govor, poruka je
jasna: to pre se zapone tretman - to
bolje.

19

Korist od slunih aparata

Ovo poglavlje vas obavetava o tome ta da oekujete od slunih aparata i ta se
moe oekivati u prvim mesecima privikavanja. Sadri i korisne savete za vas i vae
dete u pogledu odravanja slunih aparata.
Ni najsavremeniji sluni aparati ne
vraaju detetu sluh. Ne obnavljaju
oteen sluni nerv, niti mogu pomoi
mozgu da razume ta uje. Ali ako se
radi o lakom ili srednje tekom
oteenju sluha, sluni aparati e
pomoi vaem detetu da se osloni na
sluanje u veini situacija.

Savremeni sluni aparati nude dobar

kvalitet zvuka i komfor u sluanju. ak
i kod veoma tekog oteenja sluha,
veina dece ima korist od aparata,
makar u orijentaciji o zvukovima u
okruenju.

Za decu sa veoma tekim oteenjem

sluha mnogo toga e biti iskrivljeno ili
mutno ak i sa slunim aparatima. Za
potpuno razumevanje govora
neophodne su dodatne metode, kao
to je oitavanje sa usta ili drugi
naini vizuelne komunikacije.
Sluni aparati mogu zasita biti od
velike koristi. Da bi se maksimalno
iskoristili neophodno je vreme i
strpljenje. Koliko e pomoi zavisi od
stepena oteenja sluha. Bitna je i
podrka okoline- porodice, drugova,
nastavnika, audiologa i ostalih profesionalaca.

20

21

Beleke

Privikavanje na slune aparate

Za privikavanje na slune aparate
potrebno je dosta vremena. U poetku
je noenje slunog aparata neobino,
ali ne bi smelo biti nekomforno ili
bolno. Ako sumnjate da je tako,
odmah se obratite audiologu svoga
deteta.
Moete biti od velike pomoi ako
paljivo pratite kako vae dete reaguje
na razne zvukove igraaka, zvona na
vratima, tihe zvuke, jake zvuke i dr.
Ako je mogue razgovarajte sa svojim
detetom o raznim zvukovima, o tome
ta ih stvara i kakvi su. Vae dete tako
ima priliku da pria o svojim iskustvima i da vam do znanja koliko mu
pomau sluni aparati.
Najbolji nain da se uverite da vae
dete dobro napreduje i da su sluni
aparati pravilno podeeni je da vodite
beleke u Otikonovoj porodinoj
knjiici. Ove beleke moete pokazati
i svom audiologu, koji ih moe upotrebiti da uini potrebne izmene.

22

Va audiolog ne via vae dete svakodnevno, pa su mu informacije koje

dobije od vas stvarno korisne. Deca se
inae ne izjanjavaju direktno, pa im
je teko da procene kako rade sluni
aparati. Uz vau pomo audiolog se
moe uveriti da sluni aparati rade
najbolje to mogu.

23

Vrste slunih aparata i slunih pomagala

Postoje dva osnovna oblika slunih aparata i mnogo tipova slunih pomagala koji
omoguavaju vaem detetu da funkcionie u raznim situacijama naprimer u
uionici. Ovo poglavlje vam prua osnovne informacije o raspoloivim mogunostima.
Dva osnovna oblika slunih aparata su
zauni (BTE) i oni smeteni u uvu (ITE).
Oba tipa aparata imaju iste osnovne
delove:
Mikrofon

da prikuplja zvukove

Integrisano

kolo da pojaa zvukove

i promeni odnos tonova

Zvunik

uvo.

24

koji alje pojaan zvuk u

Zauni sluni aparati (BTE)

Zauni sluni aparati pogodni su za
sve vrste oteenja sluha. Zvuci
prolaze kroz cevicu od providne
plastike do koljke, koja se pravi
prema individualnom otisku uva da bi
dobro izgledala i nalegala.
Zauni aparati su tanki i dobro lee iza
uva. Prate krivinu uva i ne vide se
mnogo. Ima ih u raznim bojama zavisno
od boje kose. Mnogi modeli se prave i u
jarkim, veselim bojama koje deca vole.

25

Odravanje slunih aparata

Sluni aparati u uvu (ITE)

Ovi aparati se nose u uvu. Pogodni su
za laka umerena, a retko i za teka
oteenja sluha. Prave se individualno
da bi dobro nalegali u uvo.

Kada deca porastu naue da sama

vode rauna o svojim slunim aparatima. Do tada vi morate svakodnevno
proveravati da li sluni aparati i baterije rade. Zato treba da proitate uputstvo za upotrebu aparata i dodatke iz
Otikonovog pribora za odravanje
slunog aparata:

treba oistiti koljku (upotrebite pribor za ienje), proveriti da li

cevicu treba zameniti ili napraviti
novu koljku. Kod male dece labave
koljke su najei uzrok pitanja.

Ako sluni aparat ne radi ili zvui

neobino i posle promene baterija,
odnesite ga na proveru audiologu ili
distributeru.
Ako

aparat piti (akustiki fidbek)

kada je na uvu, proverite zato je
tako. Kod zaunog aparata moda

Pomou

stetoklipa proverite da li
sluni aparat radi. Audiolog e vas
uputiti kako da to najbre proverite.

Aparata koji se nose u uvu ima u nekoliko veliina, ali se po pravilu ne

preporuuju deci, jer je njihov uni
kanal suvie mali i stalno raste.
Nadalje, aparati koji se nose u uvu ne
mogu koristiti FM ureaje koji pomau
deci jasnije razumevanje u uionicama.

Cev za sluanje slunog aparata

26

27

Kod aparata u uvu treba da proverite

da li ima une masti u otvoru za izlaz
zvuka. Kuite aparata u uvu moe
postati suvie labavo, zbog razvoja
deteta, pa treba napraviti novo ako je
uvo poraslo.
Nauite

da istite sluni aparat i

koljku i kada da promenite cevicu
izmeu slunog aparata i koljke.

Sluni

aparat se moe ovlaiti, bilo

od znoja, vlage ili ako se dete
pokvasi dok ga nosi.
Zbog toga sluni aparat treba ostaviti da prenoi u priboru za suenje.

Kohlearni implanti
U nekim sluajevima kada je dete
potpuno gluvo i sluni aparati ne
pomau treba razmotriti drugu
mogunost: kohlearni implant. To su
savremeni aparati koji se hirurki
ugrauju, a prikupljaju zvuke i
pretvaraju ih u elektrine impulse.
Pre nego to se razmatra mogunost
ove operacije potrebno je proveriti
mnogobrojne medicinske kriterijume.
Vie o implantima saznaete od svog
otorinolaringologa ili audiologa.

Beleke

Za vie detalja pogledajte Otikonovu

porodinu svesku i Otikonov pribor za
odravnje aparata. Korisne informacije
nai ete i u uputstvu za upotrebu koje
ste dobili uz slune aparate.

Otikonov pribor za odravanje slunog

aparata ima sredstva za pravilnu negu.
28

29

Iskoristite maksimalno slune

aparate svoga deteta
Sluni aparati su prvi korak da bi vae
dete bolje ulo. U bunoj sredini, kao
to je uionica, dodatna korist od
slunog aparata se postie
korienjem slunih pomagala (ALD) ili
beinih FM sistema.
Sluanje u uionici je posebno oteano
ak i deci koja normalno uju.
Delimino je izazvano rastojanjem koje
treba da savlada glas uitelja, ali jo
vie bukom u pozadini kripom stolica, pomeranjem nogu, razgovorom
uenika. Nain gradnje uionice i
raspored nametaja takoe mogu
pogorati akustiku.
Dopunjavanjem slunog aparata FM
sistemom moe se poboljati razumevanje govora. Uitelj u uionici nosi
mikrofon pa se njegov glas prenosi do
prijemnika i slunog aparata vaeg
deteta. Direktnim prenosom zvuka do
slunog aparata otklanjaju se smetnje
od strane buke izmeu uitelja i vaeg
deteta.

30

FM sistemi mogu biti od koristi i u

drugim nezgodnim okruenjima sem
uionice, kao to su:
Kod
Za
U

kue

trpezarijskim stolom

igri

Gledanje

televizije

Putovanje

automobilom

Telefonski

razgovor

Sluanje

uputstva trenera ili

nastavnice baleta

A = Nivo uiteljevog glasa

B = Nivo buke u pozadini

Poveanjem udaljenosti uitelja i

uenika
smanjuje se razumljivost govora.

A = Uiteljev glas preko FM sistema

B = Buka u pozadini
C = 15-20dB poboljanja u odnosu signala naspram buke

Gde god da sedi u uionici uenik

jasno uje glas uitelja preko FM sistema kao da se nalazi ba uz njega.

FM sistemi su napravljeni da se
prevazie problem udaljenosti, buke i
odbijanja zvuka. Korist za vas i vae
dete je sloboda u ostvarivanju prednosti.
Zamolite audiologa koji radi sa vaim
detetom da vam pomogne u izboru
pravog reenja.
Za vie informacija proitaje Otikonovu
knjiicu Sve o FM.

31

Pomozite svom detetu da komunicira

U komunikaciji ne koristimo samo govorni jezik. Koristimo ruke, govor tela, izraz
lica. U ovom poglavlju ete nauiti o nekim korisnim osnovnim tehnikama
komunikacije.
Postoji mnogo naina komunikacije
osim sluha. Oitavanje sa usana je
jedan od naina koji svi povremeno
koristimo. Takoe tumaimo gestove
ljudi, izraze lica i govor tela.

Oitavanje sa usana
Usne pokazuju artikulaciju rei, npr.
ovek ili zemlja. Zbog toga je
oitavanje sa usana veoma vano deci
oteenog sluha, jer moraju da vide da
bi razumela. Oitavanje sa usana tako
podstie govor.

Tretman govora i jezika

Mnoga deca sa oteenjem sluha
kasne sa razvojem govora. Zbog toga
ih esto upuuju logopedu da ih naui
da bolje komuniciraju.

32

Jasan govor
Jasan govor je metod koji vas ui da
govorite na nov nain. Ukazuje vam
kako da izgovarate svaku re i reenicu
precizno i tano bez gutanja
zavretka rei. Jasan govor vam pokazuje kako da pravite pauzu izmeu svih
fraza i reenica.
Kada govorite na ovaj nain primetiete
da vam glas automatski postaje sporiji
i glasniji. Korienjem potpunijeg opsega intonacije glasa i naglaavanjem
kljunih rei, va glas postaje ivahniji.
Opirnija uputstva i vebe za Jasan
govor nai ete u Otikonovoj knjiici ili
se obratite svom audiologu za pomo.

33

Oznaen govor
Oznaen govor je takoe pomona
metoda verbalnom govoru za decu sa
veoma tekim oteenjem sluha. Prvo
treba da nauite gde se u ustima
formira odreeni glas. Zatim se ti zvukovi povezuju sa odreenim znacima
kao podrka izgovorenoj rei. Ova
tehnika zahteva posebnu obuku, ali
ako je vi i lanovi porodice nauite
pomoi ete govorno jeziki razvoj
svoga deteta.

Gestovni jezik
Deca sa veoma tekim ili potpunim
gubitkom sluha prvenstveno koriste
gestovni jezik. Mnoga deca sa ovakvim
stepenom oteenja sluha imaju
potrebu za auditivnom i vizuelnom
podrkom u komunikaciji. Ako naui
gest ne znai da dete nee nauiti i da
govori. Potreban je dugotrajni tretman,
ali nije retkost da deca sa veoma
tekim oteenjem sluha naue oba
vida komunikacije.
Ako odluite da nauite gestovni jezik
potrebno je da ukljuite i svoje dete i
svoju porodicu. Razgovarajte sa svojim
audiologom o najboljem vidu komunikacije za vaeg sina ili erku, a
posavetujte se i sa ostalim roditeljima,
uiteljima i odraslim osobama
oteenog sluha.

34

Koliko e vaem detetu koristiti neka

od navedenih tehnika komunikacije
zavisi od stepena oteenja sluha.
Zavisi takoe i od starosti deteta i
njegovih sposobnosti. Podrka i
angaovanje porodice u primeni novih
vidova komunikacije je kljuna za
uspeh deteta.

Dobre navike u komunikaciji

Kada komunicirate sa svojim detetom pokuajte da zapamtite neka osnovna
pravila koja e vaem detetu pomoi bolje razumevanje i razvoj govora.
1. Uvek se okrenite licem prema detetu kada mu govorite na rastojanju od
1-5 m. Lice treba da vam bude vidljivo. Ako vam je lice dobro osvetljeno
lake e vam videti izraz lica i oitavati sa usana.
2. Ne govorite dok vaete hranu. Time vam govor postaje nerazumljiv, a
oitavanje sa usana nemogue.
3. Ne pokrivajte lice rukom ili novinama dok govorite jer to oteava
oitavanje sa usana.
4. Govorite jasno, normalnom brzinom i zapamtite da nema potrebe da
viete. Ako vas dete nije dobro razumelo, pokuajte da preformuliete
izraz ili reenicu, a ne da je samo ponovite.
5. Pokuajte da izbegnete buku u pozadini kada razgovarate sa svojim
detetom. Iskljuite televizor i zatvorite prozor da biste priguili
saobraajnu buku. Ili se primaknite da biste bili glasniji ili naite neki tii
kutak za razgovor.
Vie informacija nai ete u Otikonovoj knjiici o Dobrim navikama u
komunikaciji.

35

Korisni saveti za gajenje dece sa oteenim

sluhom
Potreba da zatitite svoje dete je sasvim prirodna. Pitanje je koliko zatite mu treba
ponuditi? Ovo poglavlje vam daje osnovne smernice kako da pomognete svom
detetu da se osamostali.
Dozvoljavajui deci da sama upoznaju
stvari pomaemo im da odrastu u
samostalne linosti. Moete ih
zatititi, kao naprimer u saobraaju ili
kad va sin ili erka ne mogu sami da
se snau bez vae pomoi, ali je
vano da ne preterate u zatiti.
Razgovarati o stvarima pomae vaem
detetu da se postavi prema spoljnom
svetu. Ako dete odrasta uz oseaj
snage, nezavisnosti i samopouzdanja,
ono e uspeti uprkos oteenju sluha.

Oekivanja i zahtevi
Mi svi oekujemo neto od svoje dece.
elimo da ue, ponaaju se prikladno i
dobro napreduju u koli. Oteenje
sluha moe komplikovati uenje, komunikaciju, socijalno prilagoavanje i
odrastanje, ali vae dete ipak moe
nauiti osnovna pravila ponaanja.
Naglaavamo da morate nai pravu
meru izmeu preteranih i nedovoljnih
oekivanja.

Ne morate postati profesionalni terapeut ili deiji psiholog. Dovoljno je da

budete tu nudei ljubav i podrku.
Tako e vam biti lake da se usmerite
na potrebe vaeg deteta i ostatka
porodice.

36

37

Morate proceniti sposobnosti svoga

deteta i njegov razvoj. Ako ste previe
ambiciozni vae dete moe imati problem da ispuni vaa oekivanja. Ali ako
ciljeve postavite suvie nisko i ne
postavljate razumne zahteve, dete
moe postati nemotivisano.
Ne treba da potedite dete svakodnevnih obaveza (kao to je spremanje
ili iznoenje tanjira posle ruka) zato
to ima oteenje sluha. Moda ete
se oseati kao da hodate po ici, ali
jedno je sigurno: kada ga ukljuite
dajete mu do znanja da vas zanima,
ime podstiete samopouzdanje i
motivaciju vaeg deteta.

Sposobnost uenja i
drutvenost
to se tie zrelosti i drutvenog
ponaanja vaa oekivanja treba da
budu ista kao za ujue dete
odgovarajueg uzrasta. Sposobnost
uenja i razvoja vaeg deteta zavisi od
stepena oteenja sluha i kako ono
radi sa razliitim uiteljima.

38

Koliko god je vano obrazovanje isto

toliko je bitna i drutvenost i sposobnost stvaranja prijateljstava. Oslonite
se na zdrav razum, posmatrajte pozitivne i negativne reakcije i razgovarajte
sa terapeutom i uiteljem svoga deteta. Ako prihvatite njihove savete moi
ete da pomognete svome detetu da
ui bez zanemarivanja drutvenih kontakata.

Uenje ljudskih vrednosti

Neki roditelji smatraju da zbog
oteenja sluha njihova deca teko
spoznaju moral, vrednosti i drutveno
ponaanje. Gde uite o moralu? Ili ta
je dobro, a ta loe? Ove principe
niste nauili samo od svojih roditelja,
nego i kroz posmatranje drugih ljudi.
Ako ne ujete dobro teko vam je da
steknete pravu sliku o onome to vidite i ujete oko sebe. Teko je stvoriti
vlastite kriterijume o tome ta je
dobro, a ta loe. Ako ste toga svesni i
spremni da priate o stvarima, vaem
detetu e biti lake da shvati.

Uenje novih rei i pojmova

Deci oteenog sluha je potrebna
dodatna podrka pri uenju novih rei i
pojmova. Relativno lako ih moete
nauiti o predmetima, ali usvajanje
apstraktnih pojmova moe dovesti do
nesporazuma i zabuna.
Zbog toga to ne uju fine nijanse jezika oni neke stvari shvataju bukvalno ili
uopteno. Pojmovi vezani za vreme
(sekunde, minuti, sati, dani u nedelji,
meseci u godini i drugo) mogu im biti
teko shvatljivi pa treba da naete
razne naine da im ih objasnite.
Tipian primer jezike zabune je kad
dete pita majku "Koliko pauka ima
oi?", a zapravo je mislilo "Koliko pauk
ima oiju?" U ovakvim situacijama
pokuajte da nacrtate ili pokaete
sliku da biste ilustrovali ono to
pokuavate da objasnite.

Moete takoe snimiti deije programe

ili emisije o ivotinjama sa televizije.
Zajedno gledajte, iskoristite priliku
zaustavite traku i porazgovarate o
onome to gledate. Uvee itajte prie
pred spavanje. To je viestruko korisno.
Pomae da se detetu obogati renik.
Sadri obilje informacija. Budi prirodnu
radoznalost kod deteta. Moete snimiti
i fotografije poseta, porodice, kunih
ljubimaca i aktivnosti, zalepiti ih u
album i kasnije priati o njima.
Kada zavrtite sa itanjem ostavite
upaljenu nonu lampu. ujua deca i
u mraku uju zvuke i umove, ali detetu oteenog sluha svetlo lampe prua
dodatnu sigurnost.

39

Olakajte svakodnevni ivot

Ovo poglavlje objanjava prednost otvorenog pristupa oteenju sluha. Daje vam
smernice o savladavanju svakodnevnih situacija i praktine savete kako da organizujete stvari da bi olakali ivot svome detetu.
Neki roditeljiu kriju oteenje sluha
svoga deteta tako da nabavljaju najmanje mogue slune aparate i menjaju frizuru deteta. Roditelji se esto
stide to njihovo dete nosi slune
aparate. Mala deca rado nose slune
aparate jarkih i vedrih boja. Ako dete
eli da pokae svoje aparate i nosi
kratku kosu treba ga pustiti da to
uini. to se dete vie pita o boji,
ukrasima i izgledu slunih aparta radije e i prihvatiti da ih nosi.
Druga prednost ako ne krijete slune
aparate i dopustite da ih ljudi vide je
bolje shvatanje situacije. Ako vae
dete odreaguje neoekivano, ljudi bar
nee donositi pogrene zakljuke.

Ne stidite se - objasnite!
Ljudi uopteno znaju veoma malo o
oteenju sluha i slunim aparatima.
Ako preuzmete inicijativu otkriete da
je veina ljudi - bilo da su lanovi
porodice, uitelji ili prijatelji- zainteresovana. Ako im objasnite i ukaete kako
to utie na va ivot, pomoi ete im
da razumeju zato vae dete ponekad
reaguje drugaije i zato je sluanje u
nekim situacijama tee nego inae.
Kada vae dete poraste i promeni kolu
ohrabrite ga da svojim novim uiteljima
i drugovima ispria o oteenju sluha i
slunim aparatima. Objasnite im jednostavna pravila komunikacije - da ne
viu i ne pokrivaju usta dok govore.
Tako e prelazak biti laki.
Za vie informacija proitajte Otikonov
Vodi za uitelje.

40

41

 Ukljuite

ga u praktine poslove kao

to je popravka gume na biciklu.
Imenujte razliite delove i objasnite
emu slue. Govorite o tome ta
radite i zato, dok traje popravka.

Ukljuite

svoje dete u kune

poslove. Ako kuvate ruak priajte o
raznim sastojcima i objasnite odakle
se dobijaju. Pronaite ili nacrtajte
sliku da bi pomogli detetu da shvati
vezu izmeu jajeta i kokoke, brana
i penice i dr.

Verovatno ima itav spisak pitanja

koja ekaju odgovor, kao to su:
Kako

e oteenje sluha uticati na

moje dete kad poraste?

Da

li e moje dete moi da ide u

redovnu kolu?

Koje

zvuke moje dete ustvari uje?

Slikovne

igre su takoe veoma korisne za uenje predmeta, pojmova i

jezika.

Pripreme i praenje
ujua deca se dosta dobro snalaze u
svakodnevnim situacijama jer dobijaju
razne informacije iz razliitih izvora.
Nekoj deci oteenog sluha treba
pojedinano paljivo objasniti ta
planirate da uradite u toku dana, u
koju prodavnicu idete, ta ete da
kupite ili koga ete da posetite.
Ako utroite vreme na pripremu za ove
situacije vaem detetu e biti lake da
prati ta se zbiva, pa e bolje razumeti
osetie se sigurnije. Na kraju dana
analizirajte ta se dogaalo i dajte
svome sinu ili erki priliku da pria o
tome kako se osea.

42

Uvek priajte svome detetu iako vas

moda nee uvek u potpunosti razumeti. Jedini nain da ga podstaknete
da razvija govor i pravilno ponaanje je
da mu govorite jasno i pokaete linim
primerom. Ne zaboravite da va govor
tela i izraz lica takoe puno govore!
Kada vae dete ne razgovara sa drugima ne preuzimajte ulogu tumaa i ne
odgovarajte umesto njega. Treba da
naui da govori u svoje ime. Kada
neto objanjavate koristite kratke,
jasne reenice kad je god to mogue.

Ako

etate ili se vozite pokaite mu

razne stvari koje vidite i opiite ih
dok prolazite kraj njih.

Pre

polaska u kupovinu ukaite mu

na neke take sa spiska za
kupovinu. Koristite crtee ako je
potrebno. Dopustite detetu da samo
pronae neke proizvode na policama.

Nekoliko saveta na kraju

Evo nekoliko primera praktinih
mogunosti uenja za vae dete:
43

Najea pitanja
Kako

e mu pomoi sluni aparati?

Koliko

dugo e morati da ih nosi?

Da

li e mu sluni aparati pomoi da

progovori?

Kako

e ovo uticati na porodicu i

mene kao roditelja?

Da

li e moje dete nauiti da govori?

Da

li moje dete mora da naui gestovni jezik?

Da

li je ovo stanje prolazno i ako

nije, da li je izleivo?

Da

li e se pogorati?

Da

li operacija moe pomoi?

Na ova pitanja je teko odgovoriti u

knjiici, ali je va audiolog u stanju da
vam kae ta moete oekivati tokom
vremena. Pomoi e vam ako zapiete
nova pitanja kad vam padnu na
pamet. Odgovore moda neete dobiti
odmah, ali samo zapisivanje e vam
pomoi da sredite misli.

44

Svako dete je jedinstveno i reaguje

drugaije. I vaa situacija je jedinstvena, pa uvek koristite profesionalnu
pomo da bi se lake prilagodili.
Nema zlatnih pravila. Kod kue ste vi
strunjak, pa zato radite kako oseate
da je najbolje, priseajui se saveta
profesionalaca koji poznaju oteenje
sluha i sposobnosti vaeg deteta.

Zapamtite da treba da se oslonite na

zdrav razum i budete strpljivi. Kad
imate pitanja ne ustruavajte se da ih
postavite. Audiolozi, savetnici i uitelji

e pruiti maksimalnu podrku vama i

vaoj porodici u izazovima koji vas
ekaju.

Razgovarajte sa njima ako imate pitanja kao to su:

Moje

dete je veoma povueno - da li

je to u vezi sa oteenjem sluha?

Moje

dete ponekad burno reaguje.

Da li je to zbog oteenja sluha ili je
to samo prolazna faza?

Ovakva pitanja e se pojavljivati

tokom razvoja vaeg deteta. Sve to
moemo da vam kaemo je da
nastavite da traite odgovore, jer to
vie znate, bolje ete se oseati.
Nadamo se da vam je ova knjiica
pruila neke korisne informacije.

45

Renik
Sluna pomagala (ALD)

Konduktivna nagluvost

Sredstva koja, uz slune aparate,

olakavaju sluanje u tekim
akustikim situacijama.

Oteenje sluha izazvano disfunkcijom

spoljanjeg ili srednjeg uva.

Audiogram

Dopunski vid komunikacije uz govor.

Zapis merenja sluha. Pokazuje svako

uvo posebno koliko glasan treba da
bude odreeni ton da bi ga ispitanik
uo.

Sluna deprivacija
Ako uvo sa oteenim sluhom ne dobija stimulaciju preko slunog aparata
smanjuje mu se sposobnost razumevanja zvuka.

Zauni sluni aparat BTE

Sluni aparat koji se nosi iza uva.

Jasan govor
Nain govora koji koriste roaci i prijatelji osobe oteenog sluha.

Kohlea
Unutranje uvo.

Oznaeni govor
Decibeli

Beini sistemi (FM)

Visina tona

Beini sistem se sastoji od a) mirkofona-predajnika i b)prijemnika. U

uionici uitelj nosi mikrofon, a dete
prijemnik. Uitelj moe direktno govoriti detetu bez ometanja od okolne
buke,

Drugi naziv za frekvenciju. Primer

visokih tonova su violina i pesma
ptica. Duboki tonovi su bas i muki
glas. Meri se u hercima.

Senzorineuralna nagluvost

Mera za jainu ili intenzitet tona.

Frekvencija

Oteenje sluha izazvano oteenjem

unutranjeg uva (kohlee).

dB HL

Drugi naziv za visinu tona. Meri se u

hercima.

Govorni spektar

Stepen oteenja sluha izraen u decibelima decibelski prag sluha

Herc (Hz)

Bubna opna

Jedinica za visinu tona, odnosno

frekvenciju.

Okrugla membrana u unom kanalu

koja vibrira kad je dotaknu zvuni talasi.

Kanalni sluni aparati

Individualna koljka

Meovita nagluvost

Individualno naravljen plastini deo

koji se koristi zajedno sa zaunim
slunim aparatom i prenosi zvuk do
uva.

Slune koice

Sluni aparati koji se nosi u uvu.

Oznaava nivo sluanja na audiogramu neophodan za sluanje govora

uobiajene konverzacijske jaine.

Stetoklip
Plastina sprava nalik na stetoskop za
sluanje slunog aparata.

Kombinacija konduktivne i senzorineuralne nagluvosti.

Tri koice (eki, nakovanj i uzengija)

u srednjem uvu.

Kohlearni implant
Medicinski sluni ureaj koji se operativno ugrauje.
Photos: Oticon A/S
46

47

People First -Ljudi ispred svega

People First je nae obeanje da emo
dati ljudima snagu da komuniciraju
slobodno ponaaju se prirodno i
u ivotu uestvuju aktivno

Potreban je potpuno posveen pristup da bise deci

sa tekoama u sluanju pomoglo da ostvare svoj puni
potencijal. Iz tog razloga mi pruamo sva reenja i usluge
profesionalcima i negovateljima koji trebaju da daju deci
mogunosti koje ona zasluuju.
To je sutina podrke deci sa oteenim sluhom.

www.oticon.com/children

906 58 550 00/05.12

People First