STUDIJA RADA U ODEVNOJ

INDUSTRIJI - drugo
dopunjeno izdanje

Izdava: Visoka tekstilna strukovna kola za dizajn,

tehnologiju i menadment, Starine Novaka 24.
Beograd

Sadraj
1.

2.
3.

4.
5.

Studija rada
1.1. Razvoj studije rada
1.2. Predmet prouavanja rada
1.3. Metode vrednovanja rada
Studija pokreta
2.1. Analiza pokreta
2.2. Metode prouavanja redosleda zahvata i pokreta
Studija vremena
3.1. Normiranje
3.2. Struktura vremena
3.3. Metode za odreivanje vremena rada
3.3.1. Metode merenja vremena
3.3.2. Postupci merenja vremena
3.3.3. Izraunavanje vremenske norme u odevnoj industriji
3.3.4. Metoda unapred odreenih standardnih vremena
3.3.4.1. Motion Time Analysis
3.3.4.2. Work Factor System
3.3.4.3. MTM metoda
3.3.4.4. Basic Motion Timestudy
3.3.4.5. Dimensional Motion Times
3.3.4.6. Maynard Operation Sequence Technique
3.3.5. Ostale metode u odevnoj industriji
3.4. Softveri za odreivanje standardnih vremena
3.5. Analiza gubitaka radnog vremena
3.5.1. Metode za odreivanje gubitaka radnog vremena
Studija toka tehnolokog procesa
4.1. Metoda prouavanja rada
4.2. Metode studije toka procesa
Ergonomija
5.1. Podela ergonomije
5.1.1. Fizika ergonomija
5.1.2. Kognitivna ergonomija
5.1.3. Organizaciona ergonomija
5.2. Tipovi ergonomije
5.3. Ergonomski uslovi rada
5.3.1. Fizioloki uslovi
5.3.2. Psiho-socioloki uslovi rada
5.3.3. Antropometrijski uslovi rada
5.4. Ergonomski principi
5.4.1. Ergonomski principi u oblikovanju radnog mesta
5.4.1.1. Analiza radnog mesta

5.4.2.
5.4.3.
5.4.4.
5.4.5.

5.4.1.2. Stajaa radna mesta

5.4.1.3. Sedea radna mesta
Ergonomski principi u oblikovanju radnih procesa
Ergonomski principi pri odreivanju radnog vremena
Ergonomski principi u rukovanju materijalom i alatom
Ergonomski principi u oblikovanju okruenja

Literatura
Prilog

Savremeni sistemi organizacije proizvodnje se zasnivaju na tanim i realnim

vremenskim normativima, stabilizovanju radnih mesta, metodama rada i racionalizaciji
pokreta, odnosno po modelu: vreme tanost kvalitet. Zato je u knjizi "Studija rada u
odevnoj industriji" autor Gordana olovi pokuala da na sistematian nain obradi i
prezentuje osnovna znanja o studiji vremena i studiji pokreta kroz pet poglavlja.
U prvom poglavlju autor obrauje osnove studije rada i upoznaje nas sa razvojem ove
naune discipline, istorijskim razvojem studije rada, predmetom prouavanja i vrednovanjem
rada.
Metode prouavanja redosleda zahvata i pokreta prikazane su u drugom poglavlju. Pri
planiranju izvoenja neke operacije i odreivanju naina izvoenja, treba voditi rauna o odre
enim principima kojima se omoguava bre obavljanje operacije i manje optereenje oveka
pri radu.
Prouavanjem redosleda zahvata/pokreta dobijamo uvid u postojee stanje i uoavamo
neophodnost promena redosleda zahvata i pokreta, skraenja ili olakanja izvoenja pojedinih
zahvata i pokreta, kao i eliminisanja svih nepotrebnih, neproduktivnih zahvata. Tako se
omoguava projektovanje optimalnog redosleda zahvata/pokreta. Boljim rasporedom i
redosledom postie se poveanje produktivnosti rada i bolja humanizacija u radu kao i bolje
iskorienje postojeih resursa, skraenje ukupne duine pomeranja predmeta rada, smanjenje
broja zahvata, skraenje vremena trajanja operacije.
Tree poglavlje bavi se studijom i strukturom vremena, normiranjem, metodama za
odreivanje vremena rada i postupcima za merenje rada. Autor daje brojne
primere izraunavanja vremenske norme u odevnoj industriji, od konstrukcione pripreme,
krojenja, tehnolokih operacija ivenja do dorade odevnih predmeta. Detaljno su
obraeni sistemi unapred odreenih vremena (Motion Time Analysis, Work factor, Method
Time Measurement, Basic Motion Time, Dimension Motion Time i Maynard Operation
Sequence Technique) koji se primenjuju u odevnoj industriji, a tabele sistema unapred
odreenih vremena su posebno date u prilogu knjige. Jedan od veoma vanih elemenata
studije vremena i savremenih prouavanja normi je analiza gubitaka radnog vremena. Metoda
trenutnog zapaanja je zato detaljno objanjena kako bi se smanjili gubici u radu prvenstveno
u ivari i doradi odee.
etvrto poglavlje se bavi studijom toka tehnolokog procesa, prouavanje kretanja
predmeta rada kroz proces proizvodnje kao i prouavanjem pokreta ruku radnika na radnom
mestu. Autor je prikazao ispitivanje veza izmeu tehnolokih operacija ivenja, toka
materijala, kretanje radnika i maina preko osnovnih metoda studije toka procesa (metoda
karte toka, metoda dijagrama toka i SIMO metoda).
U poslednjem poglavlju naglaen je znaaj prouavanja ergonomije u odevnoj
industriji. Ergonomija je multi i interdisciplinarna nauka koja se bavi sistemom ovek-maina
kako bi se maina prilagodila ovekovim bio-psiho-socijalnim ogranienjima i zahtevima i
kako bi upotreba maine bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija. Za prouavanje ove nauke je
bitno poznavanje makro i mikro ergonomije, poznavanje vrsta ergonomije prema specifinim
ljudskim osobinama i karakteristikama ljudske interakcije sa okolinom i tipova ergonomije

Da bi se oblikovalo radno mesto potrebno je poznavati ergonomske uslove (fizioloki

uslovi, psiho-socioloki, antropometrijski i ekoloki uslovi rada) i ergonomske principe
(principi u oblikovanju radnog mesta, principi u oblikovanju radnih procesa, principi pri
odreivanju radnog vremena, principi u rukovanju materijalom i alatom, principi u
oblikovanju okruenja). Ukoliko se ne potuju ergonomski principi, ovek je izloen nizu
rizinih faktora: delovanje sile, pokreti koji se ponavljaju, neudoban poloaj tela, loe dranje
tela, vibracija, stres i hladnoa.
Knjigom "Studija rada u odevnoj industriji" autor eli da istakne optimizacija
rada kao jedan od primarnih zadatak menadera. Smanjenje teine ljudskog rada se sastoji u
prilagoavanju fizikih uslova rada psihofiziolokim i biomorfolokim svojstvima oveka,
kao i pronalaenje tehnolokog postupka koji u najveoj meri odgovara oveku.
Recenzenti:
dr Goran Savanovi
dr Danijela Paunovi