GULIVEROVE METAMORFOZE Ostrvo kojeg nema Tomazo Kampanela, Erazmo Roterdamski, F

ransoa Rable, Tomas Mor... samo su imena najpoznatijih autora koji su se u svom
stvaralatvu bavili temom Utopije. Svaki se, na sebi poseban nain bavi ovom temom.
Uticaji jednog umetnika na druge je i vie nego oigledan. Na neki nain Utopija je bi
la jedan od lajtmotiva renesansne umetnosti. I sama umetnost, od svog poetka pa s
ve do `modernog` doba mogla bi se definisati kao neka vrsta utopije. Zacrtanog i
deala kojem se tei. Moglao bi se u knjievnosti, na primer u periodu srednjeg veka
i renesanse, pratiti razvoj razliitih varijanti ideje idealnog i utopije. `Idealn
a Dama` u poeziji trubadura i truvera. Sanideal utopijske hrianske drave u Danteovo
j Komediji. Kao i njegova idealna dama Beatrie, toliko drugaija od trubadurske, ko
liko i Petrarkina idealna Dama od Danteove. (Naravno, svako od njih pristupa ide
ji idealnog i utopije na nain koji odgovara njegovom duhu i misli; njegovom umetn
ikom postupku. Ne mislim ovde da kaem kako je vladalo nekakvo suparnitvo u dokaziva
nju najboljeg ideala. Ve elim da ukratko prikaem kako se razvijala ova misao, ujedno
i kako se ljudska misao razvijala, usavravala tokom vremena.1) Bokaova utopija koj
u nam je otkrio u okrilju Rei kao sklonitu od strane kuge koja vlada izvan zidina Pria
. Erazmova satirina kritika koja se nastavlja i u Morovoj Utopiji na temu idealne
drave... Svi oni opisuju eljeni ideal kojem streme. Neko kroz Ljubav. Neko kroz s
voje teoloko-filozofske ideje. Neko kroz bajkoviti efekat Prie. Drugi kroz smeh. S
vift putem svoje mizantropije. Potekoe pri pisanju o vremenu Srednjega veka i Rene
sanse iz ugla novog tehnoloko-ekonomskog `srednjeg veka` su nepregledne. Sama inje
nica da je ono na pola vremenskog puta izmedju raspea i nas ini se nepremostiva. Z
akoni logike su u mnogo emu drugaiji. Jaz koji je razdvojen amplitudom klatna izme
dju ova dva naini ivota je predubok. Izvori o tom dobu crpe se jedino iz ve ispisan
ih studija. Tako da bi novo pisanje veoma lako zapalo u prepis.
1
Za primer ovakvog usavrssavanja misli, uzechu poeziju trubadura koristechi se rado
m J. Hojzinga Jesen srednjega veka. Ono ssto razlikuje trubadure od ranijih pesn
ika, u ccemu je i krucijalni zaokret srednjovekovnog duha u odnosu na antiku, je
u ccinjenici da je ovde prvi put razvijen ljubavni ideal sa negativnim temeljnim
tonom Hojzing kao glavnu razliku izmedju pesnika antike i srednjovekovnih pesnik
a isticce to ssto je i antika pevala o ljubavnoj ccezznji i bolovima ljubavi gde
je u ljubavnom uzdisaju zapravo bilo samo odgadjanje i drazz ispunjenja zzelja. T
ek kod trubadura nezadovoljstvo prouzrokovano ljubavnim patnjama postaje glavni
motiv. Kao i ccinjenica da ta ljubav nije pretendovala na ispunjenje, vech da je
proizissla iz plemenite sluzzbe zzeni. Sluzzenje ljubavi, robovanje Lepoti kao
Idealu najintenzivnije je u periodu od dvanaestog do petnaestog veka. Podnossenj
e bola koju je Lepota izazvala kao i idealisticcko uzzivanje u njemu u ovim vrem
enima je i sama bit ljubavi.
1

Ono to je znaajno, i jedna od zajednikih odlika ova dva Vremena je elja da se pronad
je bolje Vreme. ivot vredniji ivljenja od postojeeg, i otkrije novi svet. Ideja ide
alnog, utopijskog ovde igra vanu ulogu. Ta zamisao ljudske psihe o neemu edenskom,
mogunom, ostvarljivom, uinila je celokupnu promenu izmedju srednjevekovnog oveka i
dananjeg. Tadanja ideja o nekom buduem danu kada se ljudi nee okupaljati na trgovim
a da bi prisustvovali kanjavanju spaljivanjem optuenog bila je za misao srednjeg v
eka ne samo puka enja, ve i enja oveka manjine. Misao o oveku kao tvorcu nezavisnog od
autoriteta drave ili crkve; `iluzije` o vremenu kada se patuljasti ljudi, bogalji
i umni bolesnici nee poistoveivati sa ivotinjama i stavljati im teke okove kao povo
dce; koji se nee vodati po dvorovima i trgovima radi potvrdjivanja staleke superio
rnosti graniila se sa snom. `Utopija` harmoninog druta od ijih je skica izgradjen po
tpuno novi poredak u vremenu sedamnaestog, osamnaestog, devetnaestog i dvadeseto
g veka je za tadanju svest bila samo vizija na koju mi danas gledamo kao sasvim n
ormalnu i prirodnu glad za boljim. Ta glad se i danas osea i ispoljena je u novim
vizija idealnog i utopijskog. Srednji vek, poredei ga sa `modernim`, daje istori
jsku potvrdu ovakvog idejnog ispunjenja. Ali, i dalje pojedinac stoji pred peinom
u kojoj se nalazi oveanstvo i doziva ga da izadje iz mraka na svetlo. I opet taj
pojedinac biva raskomadan od gomile iz peine, nazivan ludakom. I dalje pojedinac
Reima podie rezignirane, zaspale Lazare. Budi ih iz samrtnog sna. I za, u naem smis
lu, modernog boga to je hibris koji se plaa glavom. Kada bi se minka sa civilizacij
e skinula, u punom sjaju bi zasjao divljak jedva primetno razliit od antikog ili sr
ednjovekovnog oveka. Napredak je ostvaren. To jeste injenica. Medjutim, napredak j
e zamiljen da unapredi kvalitet (ivota, proizvoda... sve jedno). Malo ta se menja k
ada napredak Dobrog, u stopu prati i napredak njegove suprotnosti. Menja se Vrem
e, menjaju se minke2... Ali, pojedinci i dalje bude usnule Lazare... Donatan Svift
je jedan od umetnika koji su se bavili temom Utopije. Ali, kao i drugi, i on un
osi drugaiji aspekt kojim se gleda na idealno. Njegova Utopija je mrana. Njegova k
ritika je nemilosrdna. Ponegde bajkovita, ponegde apokaliptina. Na svojim putovanj
ima on daje sliku `ostrva kojeg nema`. Kritikuje njegovu savremenu Englesku, Evro
pu, kao i itav civilizovani svet. Sviftov satirini prikaz politike vladanja, kao i n
jegovo gledite na problem divljeg i civilizovanog oveka, mogao bi se izloiti u drugo
diji. Nazvan je jednim od najveih mizantropa, i zbog svoje otvorene odvratnosti p
rema ljudskom biu bio je esta meta kritika. Dord Orvel, na primer, za Svifta kae da j
e tip morbidnog antihumanog pisca, pun divlje mrnje prema oveku, pretea naih
2
dobar primer ovoga je delo Missel Fukoa Nadzirati i kazznjavati (rodjenje zatvor
a), gde je prikazan napredak kazznjenicckog sistema od srednjeg veka do danas. Fuk
o pisse:Ublazzavanje kazni tokom protekla dva veka predstavlja pojavu koja je ist
oriccarima prava dobro poznata. Medjutim, na nju, uopssteno uzev, gledalo kao na
nessto kvantitativno: manje okrutnosti, manje patnji, visse blagosti, visse poss
tovanja, visse ljudskosti. U stvari, istovremeno sa ovim promenama izmenio se i c
ilj kazne (...) Ako najstrozzi oblici kazznjavanja visse nisu usmereni na telo,
na ssta onda kazna cilja?(...) Possto meta visse nije telo, onda je to dussa. Is
passtanje koje se svodilo na mrcvarenje tela trebe zameniti kaznom koja deluje d
ublje - na srce, na misli, na volju, na sklonosti. To je bio znaccajan trenutak.
Raniji neizbezzni pratioci kaznene raskossi, telo i krv, nestaju. Na pozornicu
stupa jedan novi lik, ali prerussen. Gotovo je sa tragedijom; poccinje komedija
senki... Missel Fuko Nadzirati i kazznjavati (rodjenje zatvora); Prosveta; 1997.
2

totalitaraca.3Sa druge strane, Svift je bio jedan od najveih uzora Dojsu, rame uz
rame sa Homerom, Vergilijem i Danteom. Drugi u njemu vide preteu oseanja koje otel
otvoruje Kjerkegor. Sledei prikazuju slinost izmedju misli autora Guliverovih puto
vanja i Flobera. Kao to se vidi, Svift bi mogao biti prikazan i shvaen na onoliko
razliitih naina koliko bi se razliitih pojedinaca uhvatilo u kotac da ga prikae. Ja u
se drati naela jednog kritiara i parafrazirau, u mom sluaju, njegove rei: elim da vam
ovorim o Sebi povodom dela Guliverova putovanja Donatana Svifta. Izopaenost malih
stvorenja Avanturista Lemjuel Guliver otpoinje pripovedanje svojih putovanja po udn
im predelima izvetajem o njegovom detinjstvu, odrastanju, radom kod svog dobrog ma
jstora Betsa. Nakon majstorove smrti, poto posao nije iao, a Guliveru savest (nije)
doputala da se ugleda na rune obiaje mnoge svoje sabrae4 on rei da putovanjem u nepo
te krajeve stekne bogatstvo. Guliver svoja putovanja otpoinje 4. maja 1699. god.,
na brodu Antilopa. Usled bure i velike magle 5. novembra brod udara o stenu, i
Guliver, jedini preiveo, budi se -vezan- na nepoznatoj obali. Oko njega su jedva
vidljiva stvorenja. Stanovnici ovog predela, Liliputanci. Svift upoznaje itaoce s
a stanjem u zemlji patuljaka. Uvodi nas u obiaje te zemlji, nainom kako liliputanc
i postupaju sa robom Guliverom, kao i u politika deavanja na dvoru liliputanskog c
ara. Iako je Guliver rob, patuljci mu ukazuju gostoprimstvo. Div Guliver zabavlj
a kraljevstvo. Ali, Svift ve tu nadvija tamne oblake nad dvorom ove zemlje. Carev
ina Liliput je ve vie godina ratovala sa susednom carevinom Blefuska. Guliver nudi
usluge caru. Ovaj prihvata, a Guliver uspeno odnosi pobedu protiv velike Blefusk
e flote brodova. Liliputanski car je presrean ovom pobedom. itav narod patuljaka s
lavi Gulivera. Unapredjuje diva-roba. Oblaci su sve tamniji. Car i njegovo minis
tarstvo izlaze pred Gulivera sa novim zahtevom: da Guliver sa svojom snagom i go
lijatskom pojavom poslui pri porobljavanju itavog naroda. Tako je bezmerna ambicija
vladara da ovaj kanda nita manje nije smerao nego da celo carstvo Blefusku pretv
ori u pokrajinu kojom bi vladao preko jednog vicekralja, da sve izgnane otkae uniti
i da blefuskijanski narod prisili da (...) na taj bi nain liliputanski car ostao
jedini monarh na celome svetu (...) Otvoreno sam mu izjavio da nikad ne bih pri
stao da sluim kao orudje za podjarmljivanje jednog slobodnog i hrabrog naroda. 5 Di
n-Guliver
3
Dzzonatan Svift Guliverova putovanja;; izdavaccka knjizzarnica Zorana Stojanovicha
, 2002.; Predgovor; str. 9. 4 isto, str. 68. 5 isto, str. 105. 3

pomae majunom caru kako bi na relativno miran nain reio sukobe izmedju ove dve carev
ine. A na carevu molbu za neovena pokoravanja ve poraenog naroda on izraava zgraavanje
. Otvoreno prkosi gospodaru. Medjutim, ova je izjava radikalno suprotna Guliverovi
m izjavama u ostalim poglavljima ove knjige. Kao to se vidi u drugom delu Guliver
ovih putovanja Putovanja u Brobdingrag, ovde nailazimo na Guliverov paradoks. U nj
oj je Guliver prikazan kao siuni stvor. Igra suprotnu ulogu. Ulogu `liliputanca`.
On dinu-kralju nudi svoje usluge. Daje mu upute kako da od politike napravi nauku.
Otvoreno mu nudi stravian izum baruta. Izum pomou kojeg moe da zagospodari svetom.
Tada se din-kralj zgraava nad liliputancem Guliverom: kako tako nemona i gmizava bub
a... moe da ima tako neovene misli. Na vie mesta u svojoj knjizi Svift prikazuje ljud
e kao izopaena siuna stvorenja. ivotinjica, gmizava buba, najpoganija gamad, ...Ja
e) ne samo naprljavija, najodvratnija, najnakaznija ivotinja (...) ve i najjogunas
tija i najneposlunija, najpakosnija i najpodmuklija6 ta je to toliko zagonetno za S
vifta u njima? Odakle dolazi to dvostruko preobraavanje koje pisac istie? Da li bi
to mogla biti ona rableovska sr u koski ove knjige koju mi treba da otkrijemo? Zato
je ovaj deo tako ispupen da se italac prosto klizei po stranicama knjige saplee na
ovakvim mestima? Svift je bio pisac lakog proznog stila koji nas nosi kao struja
. U isto vreme duboka, dvosmislena - kako istie Sreten Mari - proza ironije, gde s
e tekst i podtekst, ono to je reeno i ono to je miljeno, neprestano prepliu, as se uz
mno osvetljuju, as nas u dosluhu zbunjuju. Ono to Svift istie i stavlja u prvi plan
je izopaenost misli tih siunih stvorenja. Ako poredimo ove dve scene vidimo opozic
iju MaliVeliki. Uloge su promenjene. U prvoj epizodi Guliver je Veliki. U drugoj
on je Mali. Ali, bez obzira ko igra ulogu siunog stvorenja, da li je to sam car l
iliputanske drave, ili obian mali stvor Guliver u kraljevini dinova, ideje koje gmiz
ave bube predstavljaju su destruktivne, degenerisane, izopaene. Suprotno razliite o
d ideja koje predstavljaju Veliki. U prvom primeru vidimo Velikog Guliverova i n
jegovu odbojnost: Otvoreno sam mu izjavio da nikad ne bih pristao da sluim kao oru
dje za podjarmljivanje... U drugom primeru, to isto samo drugim reima izjavljuje i
drugi Veliki, sam din kralj Brobdingraga na ponudu moi s kojom bi vladao svetom: r
adije (bih) izgubio pola svoje
6
isto, str. 347. 4

kraljevine no to bi pristao da bude uvar takve tajne7(baruta) i pod pretnjom smrti

zabrani Malom Guliveru da je ikad vie spomene. Evo kako razmilja i raspravlja krun
ski savet siunih liliputanaca. Strahovali su da u prekinuti lance, da e moja ishrana s
ajati i suvie i da moe izazvati glad. Jednom bi odluili da me umore gladju ili bar
da me po rukama i licu ustrele otrovnim strelama, to bi me brzo poslalo na drugi
svet. Onda bi se, opet, setili da bi smrad od tako goleme strvine mogao prouzrok
ovati u prestonici kugu, koja bi se verovatno rairila po celoj kraljevini...8 U Put
ovanju u Brobdingrag, kralj zaprepaen Guliverovim prikazom istorijskih prilika u po
slednjih sto godina u Evropi, gnuajui se, objanjava kako on vidi nau istoriju. ... to
je) samo gomila zavera, buna, ubistava, pokolja, revolucija, izgnanstava,- najgo
rih posledice koje mogu imati gramljivost, stranarstvo, licemerstvo, izdajstvo, sv
irepost, bes, ludilo, mrnja, zavist, pohota, zloba ili slavoljublje... , i zavrava:
... ne mogu nita drugo da zakljuim nego da je veina vaih urodjenika najpoganija gama
d kojoj je priroda ikad dopustila da gmie po zemlji.9
Metamorfoza duga esnaest godina i sedam meseci Primetna je metamorfoza Guliverove
linosti koju prati prilagodjavanje sredini. To se jasno vidi poredei etiri glavna
dela knjige. U zemlji patuljaka Liliputanaca (Mali). U zemlji dinova Brobdingraga
(Veliki). U zemlji kojom vladaju konji, zemlji Huinhma (poseban, odvojen sluaj).
I, poslednji, u zemlji Jahua. Poredjenje Gulivera iz Liliputa sa Guliverom medj
u dinovima odgovara razlici koju vidimo ako stavimo Gulivera iz Liliputa i, preob
raenog do neprepoznavanja, Gulivera iz zemlje Konja. To nije ista osoba. Ili, ako
jeste ista, onda je ona sa potpuno izmenjenim shvatanjima, mislima, ponaanjima.
U svakoj od ovih epizoda prikazuje nam se drugaiji Guliver. a) Prvi sluaj: Guliver
medju Liliputancima. Ovde ga vidimo velikog. U punoj snazi. Kontrolie situaciju,
iako je on potinjeni u toj zemlji. Rob sa najmanje prava. Ipak, njega Svift ne p
rikazuje kao roba. On ne pokazuje strah. Ili tanije, Guliverovo
7 8
isto, str. 196. isto, str. 82. 9 isto, str. 192-193. 5

spoljanje ponaanje odgovara onome to bi vladar eleo da vidi, ali on sam ne osea strah
. Siguran je u svoju mo i snagu. Nije uplaen za ivot u punom smislu te rei. injenica
je da je njegov ivot u poslednjim danima boravka u zemlji Liliputanaca ugroen. Med
jutim, ini se da se Svift nije mnogo trudio da nas uveri u taj strah. Verovatno z
ato to strah, sa dinom Guliverom u okruenju patuljaka, ne bi ni bio opravdan. Naveu s
amo par citata koji potvrdjuju ovo miljenje. Neki besramni patuljci stadoe gadjati
strelama Gulivera. Pukovnik ih uhvati i preda Guliveru u ruke da ih kazni. ... j
adnik se poeo uasno drati (...) Brzo sam ih uspokojio, jer sam gledajui blago u ovek
u, presekao uzice kojima je bio vezan i paljivo ga spustio na zemlju (...) Isto t
ako postupim i sa ostalima...10Ili: ... a to se tie onih stvorenja, (liliputanaca) i
mao sam razloga da verujem da bih lako izaao na kraj i sa najveim vojskama koje bi
mogli poslati na mene...11 Ili: Jedno vreme sam pomiljao da pruim otpor, jer dok sa
m na slobodi, muno da bi me i sva sila ove carevine savladala, a ja bih lako moga
o da razlupam kamenjem njihovu metropolu. Ali sam ubrzo, grozei se samog sebe, od
ustao od ove namere...12 Dramatinije je predstavljen strah u poslednjem delu knjig
e kada dolazi na portugalski brod `prognan` iz zemlje Huinhma. Taj strah od Jahua,
Guliverova svojevoljna utamnienost u kabini-samici portugalskog broda. Oaj i pokua
j bega skakanjem u more, drugim reima skakanjem u smrt, ini se kao posledica strah
a a ne ludila. Zatim, isto takva odseenost od sveta pri povratku iz Portugalije u
Englesku, koju Guliver provodi sam u kabini broda, otudjen od posade, izdvojen
od sveta. Guliver u Liliputaniji kontrolie situaciji. Kada su se zli dusi pobunil
i protiv njegove neposlunosti i kada je dvor sa ministarstvom potpisalo smrtnu ka
znu protiv njega, Guliver, reklo bi se, nonalantno odlazi u Blefusku. Ipak je on
din! Posle kratkog vremena zauvek naputa te zemlje. Smrt je izbegnuta, moglo bi se
rei, lako. Strah je prikazan samo toliko da bi se odravala kakva-takva napetost r
adnje. b) Drugi sluaj: Guliver medju dinovima Brobdingraga. Ovde je Guliver Mali,
siuni, buba. U prvim scenama dolaska u Brobdingrag strah je ve verovatnije prikazan
. Guliver mora da se uva. I drugi ga uvaju od raznih sitnih ivotinjica. ivot mu je u
opasnosti od pacova, maaka, raznih ptica, majmuna... Posebno je
10 11
isto, str. 81. isto, str. 71. 12 isto, str. 127. 6

izraen strah od kraljiinog kepeca (da li je sluajnost to je ba kepec u pitanju?) koji

e sav ispunjen pakou. ak i scena naputanja ostrva Brobdingraga pojaava utisak opravda
nog Guliverovog straha od siunih bia. Orao otima kuicu sa Guliverom u njoj i jedino t
a ga spaava da ne okona ivot u njegovoj utrobi je napad druga dva orla na otmiara. P
ri borbi sa suparnicima orao isputa kuicu sa Guliverom iz kandi i ona pada u more.
Jedino medju dinovima, ini se, Guliver nema razloga za strah. Drugo svoje putovanj
e Guliver otpoinje na brodu Avanturi. Ubrzo na brodu ponestaje vode i jedan deo p
osede odlazi do oblinjeg kopna kako bi se snabdeli. Radoznali Guliver polazi sa e
kspedicijom i, sam, zalazi dublje u unutranjost kopna, gde prestraen posmatra kako
njegovi drugovi bee amcem dok iza njih tri din. Opet ostaje sam. Gulivera hvata dinseljak. Nakon uvoda i opisa na koji nain dinseljak postupa sa njim; divovo bogaenje
izlaganjem minijature oveka prostom svetu13, pisac nas upoznaje sa kraljem i kra
ljicom ove zemlje. Dobro uvan i negovan od svoje verne Glumdaklie, na dvoru, na si
gurnom, Guliver poinje da se zbliava sa dobroudnim kraljem. Vie nema pomena o strahu
14. Ali Guliver iz zemlje Liliputanaca se izmenio. U prvim reenicama knjige pisac
-Guliver izjavljuje da odlazi na putovanja je ga savest spreava da se u poslovima
ugleda na rdjave navike njegove sabrae. U odgovoru koji daje liliputanskom caru
Svift prikazuje istog Gulivera. ta se to promenilo u Guliveru u zemlji Brobdingra
g? Gde se izgubila savest? ta je uzrok ovakvom preobraaju? Moda sredina? Svift je pis
ao Gulivera kao satirinu kritiku oveanstva. Dravno uredjenje, iskvarenost umova sa d
vora, izopaenost oveka, degradacija Prava, Nauke itd., su najee Sviftove mete. Kako b
i Nie rekao, kritika najviih dosadanjih vrednosti. U Liliputu Svift svog junaka polak
o upoznaje za zlim umovima na dvoru. Predstavlja nam ga nespremnog. Zateenog. Pol
ako, nakon njegovog odbijanja da gospodaru prui uslugu, liliputanski ministri poinju
da pletu mreu oko njega. Rade mu o glavi. Guliver postaje svestan koliko je opas
no
13
u to vreme poznat motiv ekspoatacije divljeg ccoveka od strane civilizovanog. SSeksp
ir u Buri ccesto koristi ovaj motiv. Scena sa Trinkulijem i Stefanom. 14 isto, s
tr. i65.:...jer, possto sam za nekoliko meseci svikao na izgled ovih ljudi i na o
psstenje s njima, i sve na ssta bih bacio pogled video u istoj srazmeri, to je o
sechanje uzzasa, koje sam na poccetku imao zbog njihove veliccine, tako otupelo
da bih, istinu da reccem, da sam ugledao kakvo drusstvo engleskih lordova i dama
sa njihovim ukrasima i u sveccanim prazniccnim odelima kako najotmenije igraju
svoju ulogu, ssepure se, klanjaju se i brbljaju, bio u velikom iskussenju da im
se nasmejem kao ssto su se kralj i njegovi velikassi meni smejali... 7

davati `ne` kao odgovor vrhu drave. Ipak, u Liliputu njega spaava i njegova golija
tska pojava. On je Veliki. Upoznavi kako radi Veliki Mehanizam, Guliver postaje o
prezniji. Nema vie ne kao odgovora iz njegovih usta. Njegovi govori kralju Brobdi
ngraga su govori osobe koja eli da se svidi. Da se dodvori. Osobe koja itavog sebe
predaje. Treba stalno imati na umu da Svift pie kritiku oveka. On ogoljuje i poka
zuje ono najgore u oveku. Takvog ogoljenog treba posmatrati i shvatiti i Gulivera
u Brobdengragu. Dolaskom na dvor kod kralja dinova, Svift osvaja vei prostor za r
asprave svog Gulivera sa kraljem o uredjenju drave, veri, pravu itd., nego to je t
o bio sluaj u Liliputu. I sama Guliverova putovanja su tako napisana da se kritik
a i satira pojaavaju to se vie bliimo kraju knjige, da bi kulminirala u etvrtom delu,
u zemlji Huinhma. Same rasprave o dravi, politici, stanju u Engleskoj i Evropi s
u sr Putovanja koju mi kao psi treba da u koski nanjuimo, da je smrskamo i sadrajnu
sr posrkamo kako bi razotkrili uzviena tajanstva i strave tajnovite, i to se tie nae
vere, i to se tie naeg politikog stanja...15Prilikom jednog razgovora, Kralj Brobding
raga poinje da se raspituje kod siunog Gulivera o stanju na dvorovima u drugim zeml
jama. Kako vladari vladaju u Engleskoj i u Evropi. Kakav je sastav dvora. Koje s
u funkcije ministara itd., a mali ovek otpoinje svoja izlaganja. U jednom takvom r
azgovoru Svift nam pokazuje, u kontrastu sa dobroudnim i plemenitim divom, Gulive
rovu (ovekovu) izopaenost. ... U elji da se jo vie dodvorim njegovom velianstvu, ispri
sam mu za pronalazak nekog praha pre tri etiri stotine godina. Kad na gomilu tog
a praha padne i najmanja iskra, neka je ta gomila velika kao brdo, ona se sva is
tog trenutka zapali i leti u vazduh uz takvu buku i potres kao da je grom udario
. Ako se u jednu cev od tua ili gvodja ugura potrebna koliina tog praha, srazmerno
veliini cevi, ona e izbaciti gvozdenu ili olovnu kuglu sa tolikom silinom i brzino
m da nita nije u stanju da joj odoli. Najvee tako ispaljene kugle mogu odjednom da
unite itave rodove vojske, da sravne sa zemljom najjae bedeme i potope na dno mora
ladje s hiljade ljudi posade. Kad se poveu lancima, onda seku jarbole i jedra, k
idaju stotine ljudskih tela i sve pred sobom unitavaju. Taj prah esto sipamo u vel
ike uplje gvozdene lopte, pa ih pomou jedne sprave bacamo u grad koji opsadjujemo.
Tu one raznose kaldrmu, kidaju i rue kue, prskaju u komade i prosipaju mozak svak
ome ko se blizu nadje. Rekoh mu da vrlo dobro znam sastojke toga praha, koji su
vrlo jevtini i lako se
15
Fransoa Rable Gargantua i Pantagruel; Prosveta, 1959. str. 53 8

nalaze. Znam i nain kako se meaju i umeo bih da uputim njegove radnike kako da pra
ve one cevi da veliinom budu u srazmeri sa svim drugim stvarima u kraljevstvu nje
gova velianstva. (...) Dvadeset do trideset takvih cevi, napunjenih dovoljnom kol
iinom praha i kugli, za nekoliko asova bi moglo da obori bedeme i najjaega grada u
njegovoj dravi ili da porui celu prestonicu ako bi se usudila da se protivi njegov
im bezuslovnim zapovestima. Ovo pokorno nudim njegovom velianstvu kao maleni dana
k zahvalnosti za sve znake kraljevske milosti i blagovoljenja kojima me je obasu
o. Kralja obuze uas od opisa ovih stranih sprava, a isto toliko i od mog predloga.
..16 Pored uasa koji obuze kralja, on je bio i zaprepaen kako tako gmizava buba kakav
sam ja17 moe biti toliko zao, toliko destruktivan i kako ljudska misao moe biti u
tolikoj meri degenerisana. Kralj Brobdingraga jednostavno ne moe da shvati kako G
uliver moe na taj nain da pria o takvoj uasnoj napravi, jo i da je nudi drugome, kao
da pria o obinoj stvari. Svift u ovoj sceni ogoljuje i prikazuje pravu prirodu lju
dsku due. Zlo se dodatno pojaava Sviftovim opisom zaudjenog Gulivera: Kakva udna posl
edica uskogrudnih naela i kratkovidosti! Guliver ne razume kako jedan vladar zbog s
itnih, nepotrebnih obzira, koje mi u Evropi ne poimamo, proputa pruenu priliku da
postane neogranien gospodar ivota, slobode i imovine svoga naroda (...) Mislim sam
o da ova mana potie iz njihova neznanja, jer oni ni do dan-danas nisu stvorili od
politike nauku, kao to su to uinili otroumni evropski duhovi18 Simpatini Guliver iz
bajkovitog Liliputa je prestao da postoji preobrazivi se u oveka. Ovo je renik mini
stara ekspirovih istorijskih drama. Govor oveka koji je ve zaraen. Guliver `prodaje`
najmonstruozniji patent kako bi otkupio i osigurao svoju poziciju kod Gospodara.
Ovom prodajom prodaje i ono to ga je inilo ovekom, razumnim biem. c) Trei sluaj: Guliv
er u zemlji Huinhma Guliver je opet prikazan potpuno drugaije nego to ga vidimo u
prethodnim delovima knjige. Ovde je pretposlednja faza Guliverovih promena. Ali
ona je `pretposlednja` samo zbog toga to je Svift na kraju knjige Gulivera prikaz
ao u okruenju drugih `Gulivera`. Tu je
16
Dzzonatan Svift Guliverova putovanja; izdavaccka knjizzarnica Zorana Stojanovich
a, 2002.; str.195-196. 17 isto 18 isto 9

metamorfoza potpuna. Zavrena. Ona se ovde radja, otpoinje, da bi kulminirala u zav

rnom delu knjige ispoljena kao odbojnost i gadjenje na oveka. Slino preobraaju Aleks
a, glavnog junaka Paklene pomorande u zavrnim scenama. Sedmog septembra 1710. god.
, na brodu Avanturi Guliver polazi etvrti i poslednji put u nepoznato. Prilikom p
obune na brodu njega vezanog zatvaraju u kabinu, da bi ga posle kratkog vremena
izbacili na nepoznatoj obali. Opet je sam. Prva stvorenja koja sree na kopnu su n
ekakve ivotinje. Od tih ivotinja, ispostavie se malo kasnije da su Jahui, odnosno lju
di. Metamorfoza je zapoeta: ... iako do tada nije bilo veeg ljubitelja ljudskog rod
a od mene, moram priznati da nikad nisam video nijedno ivo bie tako odvratno u sva
kom pogledu. Ukoliko sam ih blie upoznavao dok sam boravio u ovoj zemlji, utoliko
su mi bili mrskiji.19 Gospodari ove zemlje su Huinhmi-konji. Njihove sluge su Jahu
i-ljudi. Jahui ive u talama vezani kao stoka. Upregnuti kao konji vuku kola koja p
revoze Huinhme. Prljavi20 su. Goli. Sa ogromnim kandama. Dlake su prekrile njihova te
la. Kreu se etvoronoke. Nerazumni su. Kako su se pokazali u zemlji Huinhma, nisu sp
osobni da naue. Jahuiljudi su najodvratnije ivotinje. Veoma brzo nas Svift upoznaj
e sa Gospodarima na ovom kopnu. Huinhmi-konji su zaudjeni Guliverovom pojavom. Oni
su ve videli oveka, ali Guliver je drugaiji od onih koje su oni videli. Odea21, ruka
vice, cipele, meka koa, sve to zbunjuje Huinhme. Pokreti, ponaanje, jezik, daju ut
isak razumnog bia, to nije sluaj sa Jahuima
19 20
isto, str. 303. Sreten Marich, u predgovoru Guliverovih putovanja, isticce Svift
ovu opsednutost misslju o ccovekovojprljavsstini, kako fizicckoj tako i duhovnoj.
Problem prljavsstine, i seksa u Sviftovom delu kako vidi S. Marich: Od sve marve u pl
emenitom konjskom carstvu oni (Jahui) su najodvratniji, sve druge zzivotinje ih
se klone zbog `njihove ccudne sklonosti za gadost i prljavsstinu` (...) Svift sv
akako ne bi bio zgadjen nad sudbinom ljudskom da se pre svega nije zgadio na sek
s (...) On u zzenki i pohoti vidi prokletstvo i smrad sveta (...) Seks je postao p
rljavsstina, a prljavsstina seks, a seksualno uzbudjenje igranje s prljavsstinom
, a svaki znak seksa i zzene dokaz njene prljavsstine...;isto; Predgovor; str. 48
-49. 21 ... po Sviftu, priroda bez ssminke je uzzas i gad, a civilizacija neophodna
da ljudskoj zveri da bar manire. Uostalom, van civilizacije nicceg ljudskog i n
ema, ona je stvorila, veli Svift, zzivincce koje se zove ccovek, ona ako i podst
icce poroke, bar ih prekriva velom. Sviftovi divlji ljudi, Jahui, to smo mi kad
te velove skinemo. Jedna vrsta degeneracije medju bezbroj drugih (...) Ali ne tr
eba misliti da je civilizovani ccovek bolji od prirodnog. Civilizovani Evropejac
je samo usavrssio poganluk `zzivotinje koja se zove ccovek`... Dzzonatan Svift G
uliverova putovanja; izdavaccka knjizzarnica Zorana Stojanovicha, 2002.; Predgovo
r; str.47 Veoma se mnogo pisalo o divljem ccoveku u knjizzevnosti Renesanse. Kod SS
ekspira u Buri, u Rableovom delu Gargantua i Pantagruel... 10

koje oni poznaju. Zadivljeni22, oni daju ansu Guliveru. Odvede ga u njihovu kuu i
tu kree upoznavanje. Guliver pokazuje spremnost da ui jezik Huinhma i nauie ga. Od t
renutka kada je savladao njihov jezik i kada je otpoela komunikacija izmedju Konj
a i oveka kree preobraaj od `najveeg ljubitelja ljudskog roda` do osobe koja najvie p
rezire ljudski rod. Vie u Guliverovom reniku nee biti rei `ljudski rod`. Postojae sam
o prosto: Jahu. Otpoinje upoznavanje Gulivera i njegovog Gospodara konja kod koga j
e naao dom u sledee tri godine koliko je proveo u zemlji Huinhma. Vreme e provoditi
u razgovorima o stanju u Engleskoj, Evropi. To je prilika za Svifta da prikae mo
ral i duh civilizovanog Starog sveta u njegovim pravim bojama. To i koristi. Sli
ka je naslikana sivom i crnom bojom. Za Svifta u prikazivanju ljudskog roda ne p
ostoje druge boje. itav etvrti deo Guliverovih putovanja je jedna od najveih i najeih
kritika oveanstva do tada napisane. Zgraavanje nad ovekom koje je prikazano u zemlji
Dinova je ovde nastavljeno i dodatno pojaano. U razgovoru sa dobrim konjem Gulive
rov se probraaj uspinje ka vrhu odakle mu sledi samo straan pad u bezdan ovekove pr
ljavtine. Prva Guliverova molba je da ga ne zovu vie Jahu, imenom jedne tako odvratn
e ivotinje prema kojoj osea samo krajnju mrnju i prezir23Gospodar pristaje. Guliver s
e distancira od Jahua. Priznaje da su po svemu isti, ali ne moe da shvati otkuda
njihova izopaenost i surova priroda. Huinhmi su razumna bia koja vode razumne ivote
. To su mudri konji koji ne znaju za la, govore samo ono u ta su sigurni, koji ive u
braku bez ljubomore i preljube, u drutvu bez policije i advokata, ne znaju za ra
t, nemaju drave, kod kojih je jedina vlast godinja skuptina celog naroda. (Zato ovd
e i nema Vladara) Razumno rodjeni, razumno vaspitani, oni ive bez strasti i umiru
bez straha i bez bolesti. Zadivljen, ponesen njihovim primerom, Guliver Svift i
sam postaje razuman, prvi i jedini razuman Evropejac, oslobodjen svih stranih ko
mpleksa i poroka `civilizovanog` oveka, preobraen, kao to se vre sva duevna oslobodje
nja - ispoveu. On opisuje, da mu lakne na dui, svom mudrom gospodaru konju sav uas n
aeg ivota, svu svirepu podlost naeg drutva, eksploataciju siromanih, besmisao raskoi,
verske svadje, beskrajne ratove (...) sve nae gadosti.24
22
...rado su me prouccavali, jer su gledali kao na ccudo na to da jedna nerazumna z
zivotinja pokazuje tolika svojstva razumnih stvorenja...; isto; str. 306. 23 Dzzo
natan Svift Guliverova putovanja; izdavaccka knjizzarnica Zorana Stojanovicha, 2
002.; str. 311. 24 isto, Predgovor; str. 43. 11

U opisu politike, ili da nazovem `nauke` vladanja, Guliverov govor ima makijavel
istiki ton. Ovako Guliver opisuje razlog ratova. Neki put se dva vladara svadjaju
da bi reili koji e od njih ukloniti treega sa poseda na koji ni jedan ni drugi nema
ju pravo. Neki put jedan vladar napadne drugoga iz straha da ovaj ne napadne nje
ga. Neki put se ide u rat zato to je neprijatelj suvie jak, a neki put to je suvie s
lab. Neki put nai susedi nemaju stvari koje mi imamo, ili imaju stvari koje mi ne
mamo, pa ratujemo jedni s drugima sve dok oni ne uzmu nae ili nam ne dadu svoje.
Vrlo opravdan razlog za rat je da se upadne u jednu zemlju kad je opustoena gladj
u, unitena kugom ili razrivena stranakim razdorima. Opravdano je zaratiti na najpr
isnijeg saveznika ako jedan od njegovih gradova lei pogodno za nas. (...) Ako jed
an vladar poalje vojsku u neku dravu gde je narod siromaan i neuk, on ima zakonito
pravo da polovinu naroda pobije, a ostatak pretvori u roblje da bi ga tako civil
izovao i otrgao od varvarskog naina ivota. Kad jedan vladar zamoli drugoga za pomo
protiv kakve najezde, kraljevski je, asno je i vrlo uobiajeno da pomaga, poto odbije
najezdu, sam prigrabi zemlju, a vladara kome je u pomo poao ubije, progna ili zat
vori u tamnicu (...) Siromane nacije su gladne, bogate su ponosne, a ponos i glad
uvek e se gloiti. Zato se vojniki zanat smatra asnijim od svih drugih, jer vojnik,
to je Jahu najamljen da hladnokrvno ubije to vie bia svoga roda koja ga nikad nisu
uvredila...25 Zaudjujue je koliko se Guliver iz prve do etvrte knjige promenio. itajui
etvrti deo ne primeuje se vie ona zluradost pri opisima stanja u zemljama Evrope k
oja se oseala, na primer u zemlji dinova. Nema vie one sigurnosti. Guliver nema vie
`mo`.26On je ovde izgubljen. On razgovara sa konjem-gospodarom ali ne ume, ne moe,
ne eli vie da se brani. ovek je postidjen pred konjem. U pravom smislu rei. Od poetk
a do kraja knjige, pored Guliverove metamorfoze u duhovnom smislu mogla bi se za
misliti i (simboliki) fizika metamorfoza. To je promena od razumnog Gulivera-dina,
preko pakosnog oveuljka koji ima gotovo sve odlike ekspirovih ministara. Do izgublj
ene osobe koja koristi makijavelistiki renik, ali utoliko svesna injenice da sa sva
kom izgovorenom rei iz tog renika biva sve dalje i dalje od oveka. Ovaj poslednji G
uliver je u gospodarukonju naao tako velikog prijatelja da o svom rodu pria bez tr
unke lai. Njegovi govori se ine kao ispovedanje. Nijedna istina o (naim) `grehovima
` nije preutana. Guliverova reenica da je neke delove ublaio iz potovanja prema svojoj
vrsti, pojaava kritiku. Sve je ispriano jasnim jezikom. Moda e se italac u udu pitati
kako sam se usudio da svoje, svoj rodjeni rod, tako otvoreno prikaem jednoj
25 26
isto, 319-320. vidi 3a) Sviftov postupak oneobiccavanja 12

rasi smrtnika koja je bila i suvie sklona da zbog potpune podudarnosti izmedju me
ne i Jahua misli najgore o ljudima. Moram otvoreno priznati da su mi mnogobrojne
vrline ovih plemenitih etvoronoaca, suprotstavljene ljudskoj iskvarenosti, tako o
tvorile oi i prosvetlile razum da sam ljudska dela i strasti poeo da vidim u sasvi
m drugoj svetlosti i da mislim da ast moga roda ne zasluuje nikakvih obzira. Uosta
lom, i da sam hteo, ne bih mogao nita sakriti od tako otroumne linosti kao to je bio
moj gospodar, koji me je svakodnevno uveravao da imam hiljadu mana koje dotle n
isam ni zapaao i koje se medju nama ljudima i ne smatraju kao mane.27 Guliverov od
lazak iz zemlje Huinhma nazire se ve u izvetaju sa njihove skuptine. Huinhmi postavlj
aju pitanje o sigurnosti njihove zemlje sa prljavim ivotinjama u njihovom okruenju
. Opasni su za okruenje. Nude predlog: potamaniti sve Jahue. Da li Svift u tome v
idi spas svetu? d) Sviftov postupak oneobiavanja Pre nego predjem dalje zadrau se n
a jednom obeleju Sviftovog umetnikog postupka kojim pojaava efekat jaine svojih rei.
U vremenima koja su dola posle Svifta o ovom se postupku govorilo mnogo, i mnogi
su ga koristili, usavravajui ga. Govorim o postupku oneobiavanja. Viktor klovski i d
rugi predstavnici ruskog formalizma nekoliko vekova kasnije piui o postupku oneobia
vanja istiu u njemu bit umetnikog postupka. Cilj oneobiavanja je da se re ponovo oivi
da se sauva zaudjenost u umetnosti. Da se ponovo probude zaspali afekti u ljudskoj
dui, kako se ne bi automatski prelazilo na novu re. Da bi se vratilo oseanje ivota, d
a bi se osetile stvari i kamen postao kamen, postoji ono to se zove umetnost. Cil
j umetnosti je da se oseanje stvari da preko vidjenja, a ne prepoznavanja... Ponem
o li analizirati opte zakone opaanja videemo kako se, postajui uobiajeni, pokreti aut
omatizuju. Tako u oblast nesvesno-automatizovanog prelaze sve nae navike; ko se s
eti svog oseanja kada je prvi put drao pero u ruci, ili kad je prvi put govorio na
stranom jeziku, i uporedi to s oseanjem koje doivljavamo radei to bezbroj puta, mo
ra se sloiti sa nama pie Viktor klovski. To je proces iji bi idealan izraz bila algebr
a, u kojem simboli zamenjuju stvari. (...) U takvoj algebarskoj metodi miljenja s
tvari se opaaju prema broju i prostoru, mi ih ne vidimo ve prepoznajemo prema prvi
m crtama. Stvar prolazi pored nas kao zakopana, mi znamo da ona postoji prema me
stu koje zauzima, ali vidimo samo njenu
27
Dzzonatan Svift Guliverova putovanja; izdavaccka knjizzarnica Zorana Stojanovich
a, 2002.; str. 333. 13

povrinu. Pod uticajem takvog opaanja stvar se suava, prvo kao pojam, a to se odraava
i na njenom delovanju... ne prodire do svesti28. Postupkom oneobiavanja jedno vre
me se uspeno izbegavala automatizacija rei i izraza. Prostim reima reeno, u osnovi p
ostupka oneobiavanja je pripovedanje o jednom dogadjaju 29, predmetu, oseanju, kao
vidjeno prvi put, kao gledano kroz oi deteta. Kod Svifta ovaj postupak je u poetn
oj fazi. Nije usavren, tek je zaet. Ali njegov efekat se ne razlikuje mnogo od Tol
stojevog, ili Kafkinog. Pomenuu ovde samo dva primera iz Guliverovih putovanja. P
rvi primer je ve naveden. To je razgovor malog Gulivera i kralja Brobdingraga. Gu
liver, kao da se radi o sasvim obinoj stvari, opisuje kralju efekat baruta. itajui ov
u scenu ovako sam je doiveo: Guliver, maleni stvor, sedi naspram dina kralja. Uzdi
gnut je do kraljeve visine spravama kakvim su se uzdizali do Guliverove visine l
iliputanci. Guliver se osea superiornijim od dina. Mudrijim. Crte njegove pokvaren
ost izbijaju iz njegovog stava. Da potvrdim ta sam sad rekao, i, u isto vreme, da
pokaem bedne posledice ogranienog obrazovanja,-objanjava nam Guliver-pisac- umetnuu
ovde neto to e mi jedva ko poverovati 30 Nadmen, Guliver opisuje zgranutom kralju de
lovanje baruta. 31Kralj slua Guliverove rei otvorenih usta. Ne veruje u ono to uje.
Osea muninu. Na kraju ga uutkuje da ne pria vie. Drugi primer jo jae prikazuje zgadjen
st, zgroenost od rei koje izlaze iz Guliverovih usta. Kako mi vojna vetina nije bila
nepoznata, opiem mu topove, lumbarde, muskete, karabine, pitolje, kugle, barut, s
ablje, bajonete, opsadu, odstupanja, napade, mine, kontramine, bombardovanja, po
morske bitke; brodove koji tonu sa hiljadu ljudi, dok ih po dvadeset hiljada gin
e i na jednoj i na drugoj strani, ropac umiruih, udove koji lete u vazduh, dim, h
uku, zbrku, gaenje konjima, beanje, gonjenje, pobedu; polja prekrivena leevima osta
vljenim za hranu psima, vucima i grabljivim pticama; pljake, otimaine, silovanja,
paljevine, ruenja. I da bih istakao junatvo svojih dragih zemljaka, tvrdio sam da
sam gledao kako pri opsadi, i u pomorskoj bici, jednom eksplozijom bacaju stotin
e neprijatelja u
28 29
Poetika ruskog formalizma, Viktor SSklovski: Umetnost kao postupak; str. 85-86. Ka
ko bi objasnio znaccaj postupka oneobiccavanja, V. SSklovski daje primer iz Tols
tojevih dela. Preuzimam ovde `Belessku iz dnevnika Lava Tolstoja, 29. februara 1
897.` koju je citirao u svom radu SSklovski: Spremao sam sobu, pa obilazechi je p
ridjem kauccu, i nisam mogao da se setim da li sam ga prebrisao ili ne, Possto s
u ti pokreti pressli u naviku i nesvesni su, nisam mogao, a osechao sam da je i
nemoguche da se setim. Znacci, ako sam prebrisao i to zaboravio, tj. radio sam n
esvesno, isto je kao i da nisam radio. Da me je ko video i bio toga svestan, dal
o bi se rekonstruisati. Ako pak niko nije video, ili je video ali nesvesno... ak
o mnogi provedu zzivot nesvesno, taj zzivot kao da nije ni postojao... SSklovski
dodaje: Tako nestaje zzivot, pretvarajucci se ni u ssta. Automatizacija guta pred
mete, odechu, namesstaj, zzenu, strah od rata 30 isto, 195. 31 vidi primedbu 21.
14

vazduh i da sam video kako raskomadani leevi padaju iz oblaka, na veliko uveselja
vanje posmatraa. Taman sam hteo da se upustim u blie pojedinosti, kad mi gospodar
naredi da utim. Ree da e svako ko poznaje prirodu Jahua lako poverovati da je tako
gadna ivotinja sposobna za sva dela koja sam spomenuo, samo ako su joj snaga i lu
kavstvo ravni zlobi. Ali moje je prianje ne samo uvealo odvratnost prema celom tom
rodu ve je, veli, izazvalo u njemu duevni nemir, koji mu je dosad bio sasvim nepo
znat. Verovao je da bi mu ui, kad bi se privikle na tako grozne rei, mogle postepe
no da ih primaju s manje gnuanja...32 Vidimo da je doivljaj Guliverovog govora, na
dobrog Huinhma, jednak onome kako ga doivljava kralj Brobdingraga. To su bia iz Sv
iftove utopije koja ne poznaju svet izvan svoga ostrva. Niti ele da ga upoznaju.
Pogotovo ne njegove blie pojedinosti. e) etvrti sluaj: Guliver medju Jahuima Krenuo sa
m na ovaj oajniki put petnaestog februara 1714-15. godine u devet asova izjutra (..
.) Namera mi je bila da, ako je ikako moguno, pronadjem neko malo nenastanjeno os
trvo, dovoljno da mi s mojim radom prui to mi je za ivot potrebno (...) tako je za
mene bila uasna pomisao da opet ivim u drutvu i pod vlau Jahua33Sa ovakvim mislima Gul
iver polazi na povratak kui. On se plai iskvarenosti svoga roda. Gadi mu se njihov
a prljavtina. Strahuje od njihovih misli. Pribojava se njihovog okruenja. Zagrljaj
smrti bi mu nenije pao od zagrljaja Jahua. To pokazuje simbolika u epizodi kada
Guliver dospeva na ostrvo sa domorocima. Ustreljen strelom on bei na amcu sa ostrv
a, ali ugledavi jedrenjaka na puini koji je sve blii njemu, odluuje da se vrati na o
strvo gde je, nekoliko asova pre, bio pogodjen strelom. Kolebao sam se da li da ga
saekam (jedrenjaka) ili ne; najzad pobedi moja odvratnost prema jahuskoj rasi (.
..) Vie sam voleo da se predam na milost ovim divljacima, nego da ivim s evropskim
Jahuima34 Ovakvih primera do kraja knjige ima bezbroj. Na primer, ve pomenuta epi
zoda dolaska na portugalski brod. Pokuaj spasavanja od Jahua skokom u okean. Zati
m njegova otudjenost na povratku do Engleske. Kreendo Guliverovog preobraaja je pr
ikazan u poslednjim scenama u Guliverovoj kui. Gadjenje na svoju decu, svoju enu..
.. Guliverovo oajno stanje. Preobraaj je potpun i jasan.
32 33
isto, str. 321. isto, str. 361. 34 isto, str. 363. 15

U zemlji Huinhma Guliver-Svift pomilja da li bi spas svetu bio ako bi ljudsko bie
prestalo da postoji? Malo dalje daje nadu. Ipak Jahui imaju trunku razuma. Mogli
bi da se i oni preobraze. Ne bi bilo pravedno kada bi sve Jahue stavili u isti
ko. Ima razlike. Moe na razumnije da se utie. Na povratku kui Guliver-Svift vie ne pom
nje tu mogunost. Samo je jedna mogunost. Ona je izraena u repetitivnoj reenici: osam
a na ostrvu to dalje od Jahua. Guliver-Svift u poslednjim pasusima knjige izjavlj
uje kako je knjigu pisao da bi popravio Jahue. Govori o svom oporavku, o prestan
ku laganja, podvala itd., ali setnobesno izjavljuje da je njegov duh i dalje na
udaru zlih uticaja pokvarenih Jahua. Gorina izbija iz poslednjih rei. Gorina i bes
bez trunke saoseanja prema oveanstvu. Nevidjena mrnja prema ljudskoj iskvarenost. Lj
udskoj zlobi. Prema ljudskom rodu. Svift je realista. Svift je realan. On je str
gao lani sjaj i posmatrao ogoljeno oveanstvo; sabrao ono to je video i dobio rezulta
t. Setite se, molim Vas, kako sam Vas esto molio da uzmete u obzir da su Jahui ivot
inje koje je nemogue popraviti poukama ili primerom, i to se, eto, i dokazalo (..
.) Otvoreno priznajem da su, otkako sam se vratio sa poslednjeg putovanja, u men
i opet oivele izvesne loe osobine moje jahuske prirode usled neizbenog optenja s nek
ima od mog roda, osobito sa lanovima porodice, inae se nikada ne bih ni upustio u
besmisleni pokuaj popravljanja ili preinaavanja jahuske rase. Ali sad sam zauvek d
igao ruke od tih sanjalakih namisli35 Sviftova mizantropija je opta. Svift vie ne gl
eda sa nadom u pojedinca sa trunkom razuma u sebi. Svestan njegove nemoi, njegove s
iunosti u jahuovskom krdu Sviftova utopija se zavrava u anti-utopiji.
35
isto, str. 378-381. 16