Seminarski rad

UTICAJ STRESA NA POVEANO UZIMANJE ALKOHOLA KOD

POPULACIJE STUDENATA

Nikola D Stojkovi MM131/1

Medicinski fakultet, Univerzitet u Niu, Srbija

Ni, 2012

SAETAK
Uvod: Faktori koje najvei broj studenata identifikuje kao stresogene jesu tenzija u vezi sa
uenjem, pritisak od strane vrnjaka, pritisak u meuljudskim odnosima, svest o tome da ste
daleko od svojih najbliih, finansijska situacija. To su sve faktori koji mogu poveati
konzumiranje alkohola kod mladih ljudi, koji predstavlja ozbiljan socioloki problem u mnogim
zemljama sveta
Cilj: Cilj istraivanja je utvrditi da li postoji jasna veza izmeu konzumiranja alkohola i stresa
kod studenata.
Ispitanici i metode: Istraivanje je obuhvatilo 23 ispitanika oba pola, sline starosne distribucije
(16 enskog pola i 7 mukog pola). Ispitanicima je bilo postavljeno pitanje da li konzumirate
alkohol na koje su mogli da odgovore sa da ili ne. Anketa je sadrala pitanje koliko puta
nedeljno konzumirate alkohol, kao i da li ste izloeni stresu na koje je su ponueni odgovori
bili gotovo nikad, povremeno i stalno.
Rezultati: Na pitanje da li konzumirate alkohol 14(60,89%) je odgovorilo sa da, 9(39,11%) sa
ne. Jedan ispitanik (4,35%) je odgovorio da gotovo nikad nije izloen stresu, 16 povremeno
(69,56%), a 6 stalno (26,09%). Ne postoji statistiki znaajna veza izmeu ove tri grupe
ispitanika i konzumiranja alkohola p0,01.
Zakljuak: Veliki broj studenata je izloen stresu, 16 (69,56%) povremeno, 6 stalno (26,09%).
Rezultati dobijeni istraivanjem su u suprotnosti sa nekim dosadanjnim radovima i govore da
studenti ne piju u poveanoj koliini u odnosu na ne-studentsku populaciju, jer nije naena
statistiki znaajna veza izmeu izloenosti stresu i konzumiranja alkohola.
Kljune rei: stres, alkohol, studenti

Uvod
Konzumiranje alkohola tokom ranog adolescentnog perioda predstavlja ozbiljan
socioloki problem u mnogim zemljama sveta [1,2]. Mnoge studije su ve govorile o velikoj
prevalenci konzumiranja alkohola kod mladih ljudi i sa njom povezanih problema. Najvei broj
studija govori o poveanoj prisutnosti konzumiranja alkohola kod studentske populacije u odnosu
na onu populaciju koja ne pripada studentima, a iste je starosne i polne distribucije [3-5].
Nasuprot tome najnovije studije govore o smanjenoj frekvenciji konzumiranja alkohola medju
mladim ljudima koji pripadaju kategoriji studenata, ali i o poveanoj koliini alkohola koju mogu
da popiju kada se odlue na taj korak, u odnosu na one koji nisu studenti [6].
Studiranje podrazumeva visok nivo obaveza, jednu razvojnu tranziciju odgovornosti u
odsustvu do tada prisutne socijalne mree kao i socijalne podrke. Studentski ivot, vreme velikih
ivotnih tranzicija, u mnogim radovima je opisan kao izuzetno stresan period. Tenzija u vezi sa
uenjem, pritisak od strane vrnjaka, pritisak u meuljudskim odnosima, svest o tome da ste
daleko od svojih najbliih, finansijska situacija, sve su stresogeni faktori koje veina studenata
zajedniki identifikuje kao takve [13]. Sa druge strane, studiranje predstavlja slobodu,
nezavisnost i manje ogranienja usled odvojenosti od roditelja. Oba ova aspekta mogu poveati
korienje alkohola medju studentima.
Cilj ovog istraivanja je ispitati da li postoji statistiki znaajna veza izmedju stresa koji
je jedna od bitnih karakteristika perioda studiranja i konzumiranja alkohola, ne uzimajui u obzir
druge psihike i socioloke faktore koji mogu da dovedu do poveanog uzimanja alkohola, kao
to su depresija, religija.

Ispitanici i metode
Ovo istraivanje je obuhvatilo grupu od 23 ispitanika. Ispitanici su sline starosne
distribucije, oba pola (16 ena i 9 mukaraca), studenti prve godine postdiplomskih studija na
Medicinskom fakultetu u Niu, odseci za molekularnu medicinu i kliniku medicinu.

Ispitanici su popunjavli anketu koja se sastojala od pitanja zatvorenog tipa, sa unapred

ponuenim odgovorima kao i od pitanja otvorenog tipa. Anketa je bila anonimna. Medju mnogim
pitanjima, bila su postavljena i pitanja kojima se bavi i ovo istraivanje. Jedno od pitanja bilo je
da li konzumirate alkohol i koliko puta nedeljno?, dok je drugo pitanje bilo da li ste pod
stresom?. Ispitanici su mogli da odgovore sa da i ne, brojem da upiu koliko puta nedeljno
konzumiraju alkohol, dok su na drugo pitanje mogli da odgovore sa gotovo nikad, povremeno i
stalno. Uee u istraivanju je bilo dobrovoljno i anonimno. Studenti su obaveteni da
popunjavanjem upitnika daju saglasnost da uestvuju u istraivanju. Takoe su informisani da bi
mogli da okonaju svoje uee u istraivanju u svakom trenutku dok daju odgovore na
postavljena pitanja. Anketa je bila popunjavana u vreme kada studenti nisu bili zauzeti
spremanjem ispita. Dozvola da se sprovode istraivanje odobrena je od strane Medicinskog
fakulteta u Niu. Podaci su statistiki obradjeni u SPSS-u,a za prikazivanje statistike
signifikantnosti koriena je analiza varijanse-ANOVA.

Rezultati
Od ukupno 23 ispitanika na pitanje da li konzumirate alkohol? 14 ispitanika (60,87%)
je odgovorilo sa da, dok je 9 ispitanika (39,13%) odgovorilo sa ne. Potvrdan odgovor na pitanje,
od 16 ena dalo je njih 9 (56,25%), dok je sa ne odgovorilo njih 7 (43,75%). Od 7 mukarca
potvrdan odgovor dalo je njih 5 (71,42%), a sa ne je odgovorilo 2 (28,58%) (Tabela 1.)

Tabela 1: Konzumiranje alkohola

DA

NE

Ukupno

ene

9(56,25%)

7(43,75%)

16

Mukarci

5(71,42%)

2(28,58%)

Ukupno

14

23

Proseno nedeljno konzumiranje alkohola kod ispitanika enske populacije iznosilo je xx

SD= 1,44750.761, dok je kod ispitanika mukog pola iznosilo xx SD= 2,25 1,64 (Grafikon
1.)

Grafik 1: Proseno nedeljno konzumiranje alkohola kod mukih i enskih studenata

Od ukupno 23 ispitanika na pitanje da li ste pod stresom? jedan je odgovorio da gotovo
nikad nije izloen stresu (4,35%), 16 je odgovorilo da su povremeno izloeni stresu (69,56%), a
6 da je stalno izloeno stresu (26,09%). Od 16 enskih ispitanika, 13(81,25%) je odgovorilo da je
povremeno izloeno stresu, a 3(18,75%) je odgovorilo da je stalno izloeno stresu. Po 3 muka
ispitanika (42,86%) odgovorilo je da su povremeno i stalno izloeni stresu, a jedan ispitanik je
odgovorio da gotovo nikad nije izloen stresu (14,18%) (Tabela 2.)
Tabela 2: Izloenost stresu
Gotovo nikad

Povremeno

Stalno

Ukupno

ene

13(81,25%)

3(18,75%)

16

Mukarci

1(14,18%)

3(42,86%)

3(42,86%)

Ukupno

1(4,35%)

16(69,56%)

6(26,09%)

23
5

Konzumiranje alkohola kod ispitanika koji gotovo nikad nisu izloeni stresu iznosilo je 0,
kod ispitanika koji su povremeno izloeni stresu xx SD=0,720,84, dok je kod ispitanika koji su
stalno izloeni stresu xx SD=1,51,80. Nema statistiki znaajne razlike izmeu ove tri grupe
ispitanika (ANOVA) F=1,0924; 2/20, p0,01 (Grafik 2.)

Grafik 2: Povezanost stresa i konzumiranja alkohola (p0,01)

Diskusija
U vezi sa doivljenim stresom nekoliko studija koje su se bavile studentskom
populacijom obezbedile su nam relevantne podatke koji nam govore o toma da stres motivie
uzimanje alkohola. Studenti koji doivljavaju vii nivo stresa imaju tendeciju da uzimaju u
poveanim koliinama alkohol i neke druge supstance, pa su i problemi povezani sa tim
supstancama u veoj meri prisutni. Istraiva Conger doao je do teorije da su ljudi skloni da piju
alkohol kada su pod stresom, jer navodno alkohol utie na ublaavanje napetosti [7]. Park i Rhee
tvrde da studenti koji se oseaju napeto i koji su pod stresom, piju znatno manje uestalo [8]. To
je verovatno zbog toga to studenti piju u skladu sa svojom voljom u pozitivnim i prijatnim
situacijama, za razliku od zaposlenih u razliitim firmama, koji obino piju sa svojim efom i
saradnicima u situacijama kada treba da se oslobode od stresa koji nastaje na radnom mestu [9].
Farbber i sar. [10] i Bradizza i sar. [11] dele motive za pie uglavnom u dve kategorije, motiv
nade, motiv za alkoholom koji e da ublai negativne emocije kao to su personalni problemi i
socijalni motiv, motiv za pie koji e promovisati pozitivne emocije. Studija izvedena na
studentima u oblasti Ulsan govori o tome da student piju uglavnom u prilikama kada je
godinjica (40%) i socijalnog okupljanja sa ljudima (34%), dok uzimanje alkohola u
situacijama ublaavanja stresa je minimalno (6%) [12].
Rezultati dobijeni u ovom istraivanju govore o tome da je veliki procenat studenata
povremeno izloen stresu naroito studenti enskog pola, ali izmeu izlaganja stresu i
konzumiranja alkohola ne postoji statistiki jasna veza. Ovo moe biti posledica raznolikog
reagovanja na stres, malog uzorka kao i nepostojanja objektivne metode merenja.

Zakljuak
Rezultati dobijeni ovim istraivanjem pokazuju da je veliki procenat studenata
postdiplomskih studija izloen stresu.
Rezultati koji su dobijeni ovim istraivanjem u suprotnosti su sa nekim ranijim
rezultatima da studenti piju u poveanoj koliini u odnosu na ne-studentsku populaciji. Rezultati
dobijeni statistikom obradom podataka ne pokazuju statistiku znaajnu povezanost izmeu
konzumiranja alkohola i izlaganja stresogenim faktorima.

Literatura
8

1. Hibell BAB, Bjarnason T, Ahlstrm S, Balakireva O, Kokkevi A, Morgan M. The ESPAD Report
2003. Alcohol and other drug use among Students in 35 European Countries. The Swedish
Council for Information on Alcohol and Other Drugs (CAN), Stockholm; 2004.
2. White HR, McMorris BJ, Catalano RF, Fleming CB, Haggerty KP, Abbott RD. Increases in
alcohol and marijuana use during the transition out of high school into emerging adulthood: the
effects of leaving home, going to college, and high school protective factors. Journal Of Studies
On Alcohol. 2006;67:810822.
3. Dawson DA, Grant BF, Stinson FS, Chou PS. Another look at heavy episodic drinking and
alcohol use disorders among college and noncollege youth. Journal Of Studies On Alcohol.
2004;65:477488.
4. Blanco C. Mental health of college students and their non-college- attending peers: results from
the national epidemiologic study on alcohol and related conditions. Arch Gen Psychiatry.
2008;65:1429.
5. Slutske WS. Alcohol use disorders among us college students and their non-college-attending
peers. Arch Gen Psychiatry. 2005;62:321327.
6. Johnston-LDOM PM, Bachman JG, Schulenberg JE. Monitoring the future: National survey
results on drug use, 19752004. College students and adults ages 1945. II. National Institute on
Drug Abuse, Bethesda; 2005.
7. Conger JJ. Alcoholism: theory, problem and challenge. II. Reinforcement theory and the dynamics
of alcoholism. Q J Stud Alcohol. 1956;17:296305.

8. Park KM, Rhee MK. Effects of perceived stress, social support and drinking motives on
drinking behaviors among college students. Korean J Health Psychol. 2005;10:277293.
9. Park SB. Recognition status of health related to smoking, alcohol drinking, and stress in a
working place. J Korean Acad Fam Med. 2001;22:18141822.
10. Farber PD, Khavari KA, Douglass FM., 4th A factor analytic study of reasons for drinking:
empirical validation of positive and negative reinforecement dimensions. J Consult Clin Psychol.
1980;48:780781.
11. Bradizza CM, Reifman A, Barnes GM. Social and coping reasons for drinking: predicting alcohol
misuse in adolescents. J Stud Alcohol. 1999;60:491499.
12. Hong SM, Yang JA, Jung SI, Cho JY. Comparison of drinking behaviors and symptoms after
drinking alcohol of the female and male college students in Ulsan metropolitan city; Proceedings
of Spring Symposium of the Korean Society of Community Nutrition; 2005. pp. 142143.
13. Hamaideh SH. Stressors and reactions to stressors among university students. International
Journal of Social Psychiatry. 2011;57(1):6980.