PREDMET : SOCIOLOGIJA

TEMA : Pojam, predmet sociologije i

odnos i njen odnos prema drugim
drutvenim naukama
SADRAJ

UVOD....................................................................................................................2
PREDMET SOCIOLOGIJE...............................................................................3
ODNOS SOCIOLOGIJE I DRUGIH NAUNIH DISCIPLINA....................7
ODNOS SOCIOLOGIJE I ISTORIJE...............................................................8
ODNOS SOCIOLOGIJE I PSIHOLOGIJE......................................................9
ODNOS SOCIOLOGIJE I FILOZOFIJE........................................................10
ODNOS SOCIOLOGIJE I POLITIKE EKONOMIJE................................11
ODNOS SOCIOLOGIJE I POLITIKIH NAUKA........................................12
ODNOS SOCIOLOGIJE I PRAVNIH NAUKA..............................................13
ODNOS OPTE SOCIOLOGIJE
I POSEBNIH SOCIOLOGIJA.......................................................................14
ODNOS OPTE SOCIOLOGIJE
I SOCIOLOGIJE BEZBEDNOG RADA......................................................16
ODNOS OPTE SOCIOLOGIJE
I SOCIJALNE EKOLOGIJE.........................................................................17
ZAKLJUAK......................................................................................................18
LITERATURA.....................................................................................................19
SADRAJ.............................................................................................................20

Uvod

Drutveni ivot ljudi odvija se izmeu nestabilnosti, neizvesnosti, haosa, rata i

izvesnosti, stabilnosti, poretka, mira. Nauka koja pokuava da na sistematski i
metodiki nain opie, imenuje, klasifikuje, analizira, objasni i razume svekoliku
sloenost drutvenih odnosa, ustanova i vrednosti, naziva se sociologija. Njeno
polje prouavanja odreuju sami sociolozi i kreu se od problema celine drutva do
problema u malim drutvenim grupama.
Pored prouavanja drutva u celini, sociologija prouava i pojedine drutvene
pojave (dogaaje), odnose izmeu drutvenih grupa, drutvene institucije i
delatnosti i utvruje ono to je opte u pojavi.
Svako od nas vidi lekara u bolnici ili prodavca u pekari a sociolog u tome otkriva
pripadnike pojedinih profesija ili obavljanje drutvene uloge. Mi zapaamo bogate i
siromane graane, a sociolog ih vidi kao pripadnike drutvenih klasa i slojeva.
Ljudi su iveli u socijalizmu i kapitalizmu, ili tee njihovom ostvarivanju, a
sociolog u tome nalazi odreeni drutveni odnos. Posmatranje demonstracija na
ulici ili trajka za sociologa je izraz nekog sukoba u drutvu. Kada odlazimo u
kolu, bolnicu, vojsku, crkvu, policiju, mi odlazimo u drutvenu instituciju a ne u
obinu zgradu.
Profesija, klase i slojevi, drutveni odnos, sukob, institucije su ono to je optost u
drutvu i to su socioloke kategorije kojima izraavamo bogatstvo i raznovrsnost
pojedinanog iskustva.

Predmet sociologije

O predmetu opte sociologije postoje razliita shvatanja.

Njeni osnivai su O. Kont, H. Spenser, K. Marks. Svi oni su davali svoju definiciju
predmeta sociologije.
Nastala je pre skoro 170. godina kada je Ogist Kont u Teaju pozitivne filozofije
odreuje kao nauku koja treba da prouava ljudsko drutvo kao celinu.
Tokom razvoja prouavala je ne samo ljudsko drutvo kao celinu ukupnost
drutvenih pojava, ve i pojedine drutvene pojave pa se od poetka 20. veka govori
o optoj sociologiji i posebnim sociologijama.
Definicije predmeta opte sociologije razlikuju se u zavisnosti od filozofske
orjentacije tvorca.
Definicija treba da odredi predmet i razgranii je od drugih drutvenih nauka.
Veliki broj definicija naveo je Huntigtona da kae da je sociologija ono to pod tim
podrazumevaju oni naunici koji sebe smatraju sociolozima.
Uzroci tekoa u definisanju predmeta:
1.

u oblasti drutvenog ivota ne mogu se zahtevati stroge

definicije kao u geometriji

2.

zbog njene relativne mladosti nema jedinstva teorijskog i

empirijskog istraivanja
3.

klasno je determinisana, u zavisnosti od poloaja sociologa u

drutvu razliito se definie njen predmet, odreuju njeni zadaci i

tumae drutvene pojave
Struktura globalnog drutva kao i odnose izmeu njegovih uih delova, razvoj
drutvenih celina, pitanja su koja su neobilazna u empirijskom i teorijskom studiju
ove nauke. Pa ipak, sociologija istrauje i pokuava da rei drutvene probleme.
Njih je mnogo i sreu se u svakodnevnom ivotu koliko i u istorijskim razdobljima.
Sociologija, kao racionalna misao o drutvu, pokuava da identifikuje i opie
drutvene probleme, da ih objasni na deterministiki nain, odnosno razume i da
eventualno predloi odreena teorijska i praktina reenja. Ona, prema tome, nije
normativna nauka (poput prava ili morala) i ne polazi od odreenih normi da bi iz

njih izvela praktina ponaanja. Ona istrauje drutvene injenice i analizira ih

sociolokim pojmovima.
Odreivanju predmeta opte sociologije su najpre pristupili njeni osnivai Ogist
Kont, Herbert Spenser i Karl Marks, ali u tome nisu u potpunosti uspeli, jer te
definicije nisu bile adekvatne njihovim idejama o zakonitostima drutvenog ivota.
Slino je bilo i kod drugih teoretiara. Zbog razliitih pristupa pojedinim
drutvenim pojavama i procesima javljale su se, dakle, i razliite definicije predmeta
opte sociologije. Smatrano je, da je sociologija nauka o drutvenim grupama
(Bogardus), ili nauka o oblicima organizovanja ljudi (Ziml), a Pirtin Sorokin je
smatrao da je sociologija nauka o optim svojstvima klasa, socijalnih pojava i
odnosa meu njima.
U novije vreme javlja se tendencija poistoveivanja sociologije sa opisnom
sociologijom, iji predmet jeste opisivanje i objanjavanje konkretnih drutvenih
pojava, manjih drutvenih grupa ili individualnih radnji i ponaanja. Neki teoretiari
smatraju da socioloka istraivanja i razmatranja treba usmeriti na razumevanje i
smiljeno shvatanje uzronih veza i uticaja u drutvenim tokovima i pojavama.
Izvorite ovakvog miljenja su radovi Maksa Vebera.
Da li sociologija treba da ispituje prolost, tj. razvitak drutva i njegove
zakonitosti, ili da se prvenstveno, bavi sadanjou, odnosno problemima
savremenog drutva? Odgovor je, naravno, dvodimenzionalan to znai da
sociologija mora saznavati prolost da bi mogla iznalaziti reenja za savremene
drutvene probleme.
Brojne dileme i kontraverze uslovile su i u domaoj literaturi raznolikost definicija
predmeta sociologije. Jedna od definicija istie: Sociologija prouava drutvo,
kao totalitet odnosa najraznovrsnijih odnosa meu ljudima, i ljudi prema
prirodi, kroz koje ovek ispoljava svoju sutinu. To znai da se ona bavi
celinom drutvenih odnosa, pre svega globalnim a potom parcijalnim celinama
pojedinim drutvima.

Druga definicija: Opta sociologija je najoptija teorijska nauka o ljudskom

drutvu kao jedinstvenoj realnosti koja utvruje specifinost drutvenih
pojava i njihove odnose u strukturi jedinstvene drutvene realnosti otkrivajui
socioloke zakone o strukturi i razvoju drutvenih pojava , uih strukturalnih
celina i globalna drutva.
...Sociologiju moemo definisati kao osnovnu, optu i teorijsku nauku o
drutvu kao celini drutvenih delovanja i drutvenih odnosa i raznolikim
tvorevinama kroz koje se ispoljava drutveni ivot ljudi u odreenim
prirodnim i kulturno-istorijskim uslovima.
Navedene definicije upuuju na zakljuak, pre svega, da je sociologija opta,
fundamentalna i preteno teorijska nauka, s izrazitom empirijskom primenom.
Pored celokupnog i globalnog posmatranja drutva, sociologija treba da se bavi i
posebnim i pojedinanim procesima i pojavama, koje, u veoj ili manjoj meri, utiu
na zbivanja i odnose u drutvu. Cil ovih globalnih i parcijalnih, teorijskih i
praktinih razmatranja, jeste tenja ka otkrivanju i utvrivanju optih, posebnih i
pojedinanih pravila i zakonitosti koje se javljaju u drutvenim pojavama,
procesima i odnosima. Po svojim zakonitostima drutvene pojave se bitno i
sutinski razlikuju od prirodnih. Ove specifinosti ine drutvo pojavom sui
generis i izraavaju generiku sutinu drutvenih pojava, procesa i odnosa.
Sutinska osobenost sociologije ogleda se u pristupu drutvu kao osobenoj realnosti
koja se ne moe svesti na ekonomsko, psiholoko, prirodno, kulturno. Primera radi,
organizaciju, delovanje, ciljeve politike partije istrauje politikologija. Sociologija
pristupa prouavnju politike partije sa stanovita njene uloge i znaajnosti u celini
drutva. Nju vie interesuje pitanje drutvenih uslova pojave odreene partije
(konzervativne, liberalne, totalitarne) i problem posledica koje stvara u drutvenim
odnosima i svakodnevnom ivotu, nego unutranja organizacija.

Razume se, i to moe da bude predmet sociolokog ispitivanja (odnosi izmeu voa
i lanova u politikoj partiji, sistem drutvenih vrednosti za koji se partija zalae,
socijalni sastav lanstva itd.) Meutim, tada je re o elementima sociolokog
pristupa, o sociolokom uglu prouavanja problema o kome je re. Mogua su dva
pristupa: normativni (vrednosti) i iskustveni (injeniki). U prvom se polazi od
odreenih normi, vrednosti, a u drugom od iskustvenog stanja.
Sociologija kao nauka nastoji da sistematski utvrdi i objasni drutvene injenice (le
fait social), da utvrdi objektivnu istinu o problemu koji istrauje ali i da razvije
kritiku misao o drutvu. Meutim, sociologija jo uvek ne uspeva da otkrije sutinu
drutvenog kretanja. Tajna drutvene celine razotkriva se racionalnim sistemom
istraivanja ali svako ko socioloki misli zna da neki odnosi i procesi u drutvu nisu
predvidljivi, dakle, nisu objanjivi. Drutvo se organizuje pomou kolektivnih
vrednosti i institucija ali postoji i iracionalna strana drutvene istorije. ivot naroda,
njegovo miljenje, ponaanje, verovanje, ustanove, samo su vidljivi izraz (forma)
njegove due. To je najvei saznajni izazov za sociologiju da prodre u
nestrukturirane, nastajue oblasti drutvenog ivota

Sociologija je drutvena nauka koja izuava pojave i odnose u drutvu, a po

svojoj predmetnoj orijentisanosti, nuno izgrauje povezanost sa drugim, pre
svega drutvenim naukama.

Odnos sociologije i drugih naunih disciplina

Sociologija je, po svom predmetu opta, teorijska i empirijska

nauka, koja izuava zakonitosti drutva kao celine.

U sociolokoj nauci postoji mnotvo teorija. Svaka od njih pokuava da skupom

logikih i iskustveno proverenih tvrdnji istrai i objasni odreeni drutveni (dravni)
problem. Socioloke teorije se meusobno razlikuju po poetnoj zamisli prirode
drutva, po izboru problema koji istrauju i po metodolokom pristupu koji
primenjuju u ispitivanju. Osnovna razlika izmeu sociolokih teorija ogleda se u
tome da li prouavaju drutvo kao celinu zavisnu od drugih delova stvarnosti
prirode, ekonomije, drave, ili polaze od pretpostavke da je to jedina osobena
stvarnost koja ima specifina svojstva i koja se moe prouavati bez svoenja
drutva na druge entitete.
Vrednost socioloke teorije odreena je stepenom racionalnog objanjenja problema
koji istrauje. To znai: koliko je sistematina, objektivna, pouzdana, trajna u
istrasivakim rezultatima i objanjenjima. Teorija koja je utemeljena na jaim i
bolji argumentima imae veu vrednost. Teorijska vrednost jednog sociolokog
stanovia bie vea ukoliko je zasnovana na vieuzronom objanjenju (ekonomski,
psiholoki, prirodni, kulturni, politiki) a ne na objanjenju pomou jednog
dominantnog inioca.
Tokom istorije socioloke nauke raspravljani su brojni teorijski i iskustveni
problemi. U prolom veku razmatrana su velika pitanja (drutvo kao celina, ta je
bie drutva itd.) a u dvadesetom veku su se umnoavala mala pitanja (institucije
i aktivnosti grupa i pojedinaca). Osnovni teorijski problemi u sociologiji, po Entoni
Gidensu, svode se na: (1) strukturu i akciju (u kojoj meri drutvo ograniava nau
akciju, koliko je pojedinac samostalan u delovanju), (2) konsenzus i konflikt
(konsenzusu doprinose porodica, religija, obrazovani sistem, politika, a konflikte u
drutvu stvara ideologija, vlast, interesi, politika), (3) razvoj i stagnacija
(oblikovanje modernog sveta), (4) polne razlike uslovljene klasom, kulturom,
vaspitanjem.

Odnos sociologije i istorije

Za nastanak i razvoj sociologije izuzetnu vanost ima nivo razvijenosti istorije.
Istorija, kao opta drutvena nauka, prua konkretne podatke o drutvenim
zbivanjima i procesima, hronoloki opisujui sve dogaaje u razvoju ljudske
zajednice, od praistorije do dananjeg vremena. Istorija na taj nain, predstavlja
podlogu sociolokim prouavanjima za kompleksniju analizu dijalektikih odnosa i
meuuticaja istorijskih procesa.
U ovom kontekstu moemo konstantovati da je sociologija nauka koja se nalazi
na viem nivou apstarkcije od povijesti. Ona prvenstveno operira pojmovima, dok
povijest uglavnom operira konkretnim predodbama, a te predodbe slue
sociologiji za dalje apstrakcije i uopavanja. Dok je teite u sociologiji na
teorijskom uopavanju, u povjesti je na individualizatorskom opisivanju i
objanjavanju.
Iz svega iznetog sledi da su sociologija i istorija dve opte i osnovne
drutvene nauke koje se meusobno dopunjuju i samo zajedniki obezbeuju
nuan multidisciplinski pristup neophodan za pravilno razjanjavanje sloenih
drutvenih pojava, procesa i odnosa,

Odnos sociologije i psihologije

Psihologija je, naime, nauna disciplina koja izuava psihike pojave, odnosno
unutranje subjektivne doivljaje pojedinaca, koje, pak, utiu i odreuju drutvena
zbivanja i procese to je predmet sociologije. Psihike elemente, motivacije,
osjeaja, unutranja raspoloenja sociologija mora uzimati u kompleksnoj obradi
drutvenih pojava, ali je njezin aspekt zahvaanja mnogo iri i raznovrsniji.
Odnosi izmeu sociologije i psihologije se mogu shvatiti i kao dva suprotna pristupa
istoj pojavi, to znai da psihologija prilazi objanjavanju drutvenog ponaanja s
aspekta pojedinca, a psihologija razmatra pojedinana ponaanja u sklopu totaliteta,
tj. celokupnosti drutvenih procesa. Odnosno pri objanjavanju individualnih
ponaanja sociologija uvaava uticaje drutvenih sredina, a samim tim i pojedinaca
u ovim pojavama i procesima.

Odnos sociologije i filozofije

Sa ontolokog stanovita, sociologija tretira probleme karaktera drutvenih

pojava, kao objektivnih, s tim da drutvene pojave istovremeno obuhvataju i
objektivne i subjektivne elemente. Uticaj ovih elemenata se odraava, na odreen
nain, u ljudskoj svesti, to je jedno od pitanja filozofije, ali je isto toliko znaajno i
za sociologiju. Odravanje drutvenih pojava u svesti i u naunom objanjenju se
zasniva, odnosno polazi od dva razliita pogleda na svet, tj. od dva razliita
filozofska shvatanja bia: idealistikog i materijalistikog. Ilustrovana povezanost
filozofije i sociologije, meutim, uzrokuje i dijametralno suprotne pravce u
shvatanju i tumaenju drutvenih pojava. Ali, svaki pokuaj da se sociologiji
oduzme njezin filozofski teren jeste nenauni postupak. U tom smislu moemo rei
da nema filozofske neutralnosti u sociologiji.
Uticaj filozofije na sociologiju izrazit je i u metodolokom pogledu, a to, u sutini,
znai da nema sociologije bez filozofije

10

Odnos sociologije i politike ekonomije

Odnos sociologije i politike ekonomije spada u specifinu vrstu odnosa, jer

politika ekonomija, po svom predmetu, izuava samo jedan, istina najvaniji,
segment drutvenih odnosa stvaranje drutvene baze, odnosno ekonomske osnove
drutva. Po miljenju ekonomista, politika ekonomija izuava reprodukcione
procese, proizvodnju, raspodelu, razmenu i potronju. Ona istrauje zakone koji
vladaju tom celinom i koji odreuju njen razvitak. Njen predmet prouavanja su:
strukturalni sklop ekonomske celine i funkcionalni kauzalni odnos izmeu pojedinih
delova te celine. Pojedine delove te celine, ona, prema tome, prouava u odnosu
prema ostalim delovima i samo u sklopu te celine.
Polika ekonomija izuava zakonitosti koje se uspostavljaju na bazi principa
privreivanja a utiu na poloaj oveka u drutvu to je, pak, i predmet
sociologije. Razlika je samo u tome to za sociologiju ekonomski odnosi
predstavljaju jedan segment u izuavanju celine drutvenih odnosa, a za politiku
ekonomiju to je sutina, osnovna predmentna orijentacija. Moemo konstatovati da
sociologije ekonomske odnose prouava celovitije, sveobuhvatnije, odnosno
kompleksnije od politike ekonomije i drugih ekonomskih nauka.
Meutim, povezanost ove dve naune discipline je neophodna.

11

Odnos sociologije i politikih nauka

Politike nauke izuavaju politiku kao delatnost usmeravanja drugih

delatnosti kao ukupnost drutvenih procesa, odnosa i institucija kroz koje se
ostvaruje svesno regulisanje konfliktnih situacija i interesa u drutvu i odluuje o
zajednikim poslovima i ivotnim aktivnostima jedne globalne drutvene
zajednice.
Iz ovakvog odreenja predmeta politikih nauka sledi zakljuak da se politike
nauke neposredno oslanjaju na sociologiju koja u izuavanju optih i osnovnih
drutvenih odnosa dotie i politike odnose, ciljeve i manifestacije lanova drutva.
Politike nauke, izuavajui politike strukture i institucije, te karakteristike
organizacije politike vlasti, koriste zakonitosti optih drutvenih odnosa koje je
nauno utvrdila opta sociologija izuavajui globalne odnose u drutvu.
Ali, s druge strane, i sociologija primenjuje rezultate izuavanja politikih nauka u
konkretnom objanjavanju politikih odnosa. Tako se, dakle uspostavlja dijalektiki
odnos izmeu sociologije i politikih nauka.

12

Odnos sociologije i pravnih nauka

Odnos sociologije i pravnih nauka treba sagledati samo s aspekta njihovog

prouavanja pravnih normi, uloge, funkcije i doprinosa formulisanju i regulisanju
ponaanja oveka, graanina drave, lana jednog odreenog drutva. O ovom
kontekstu, pravne nauke pokrivaju onaj segment drutvenih odnosa koji opta
sociologija razmatra u sklopu izuavanja drutvenih normi, odnosno u sferi oblika
drutvene svesti. U analizi ovog odnosa treba posebno istai praktini karakter
pravnih nauka, to znai da one imaju neposrednu ulogu u ostvarivanju vlasti drave
kao institucije i vladajue klase kao drutvene grupe. Uticaj pravnih normi i sankcija
sociologija razmatra u okviru globalnih drutvenih odnosa u formi ispoljavanja
individualnog i kolektivnog naina ponaanja i izvravanja uloge u pravnim
normama koje reguliu odnose u datom drutvu.

13

Odnos opte sociologije i posebnih sociologija

Odnos opte sociologije i posebnih sociologija zasluuje posebnu panju.

Opta sociologija izuava globalne drutvene pojave, procese i odnose u

svom njihovom totalitetu i sloenosti meuuticaja i meuzavisnosti. Ali, upravo
zbog sloenosti drutvenih pojava i odnosa, opta sociologija ne moe da istrauje
specifinosti

drutvenih

fenomena,

produbljeno

detaljno,

niti

njihove

karakteristine zakonitosti. Ovu prazninu ispunjavaju tzv. posebne sociologije,

koje se pojedinano orijentiu ka svestranom razmatranju pojedinih drutvenih
fenomena. Tako su nastale: sociologija porodice, religije, umetnosti, nauke,
kulture, morala, naselja, naina ivota, malih drutvenih grupa, politika
sociologija, sociologija rada i druge.
Skoro odmah po nastanku opte sociologije kao nauke koja prouava drutvo u
njegovom totalitetu, nastaju i posebne sociologije. Njihov nastanak u pojedinim
zemljama odreen je razvojem naunih shvatanja drutva.
etrdesetih godina 19. veka ispolarizovala su se dva shvatanja o drutvu: graansko
i istorijsko materijalistiko koja su uticala na shvatanje o potrebi nastanka
posebnih sociologija.
1. U okviru graanske sociologije nastaju posebne sociologije
koje su prikupljale podatke o pojedinim drutvenim pojavama i
opisivale ih.
Posebne sociologije odreuju se kao nauke koje prouavaju posebna podruja
drutvenog ivota sredstvima i metodama opte sociologije.
2. U okviru istorijsko materijalistikog tumaenja drutva
postojali su razliiti stavovi po pitanju formiranja posebnih
sociologija.
) Po miljenju jednog broja sociologa nema potrebe za oformljenjem
posebnih sociologija jer je istorijski materijalizam opta teorija o drutvu
koja posebnim drutvenim naukama daje teorijsku i optu metodoloku
osnovu.
14

B) Neki sociolozi su smatrali (Goriar) da se posebne socilogije mogu

konstituisati za ona podruja drutvenog ivota koja ve nisu predmet
posebnih drutvenih nauka, odnosno da su posebne sociologije u suprotnom
paralelne sa odgovarajuim drutvenim naukama.
C)

Posebne sociologije nisu neke nauke u rezervi. One nastaju sa

postepenim pretvaranjem sociologije u empirijsku i egzaktnu nauku. Za

predmet prouavanja imaju pojedine drutvene kategorije: pravo, religiju,
umetnost, moral...

Posebne sociologije orijentisane su ka izuavanju samo jedne drutvene pojave i, na

taj nain afirmiu se kao delovi opte sociologije. Posebne sociologije koriste
optu sociologiju kao polaznu osnovu, oslanjaju se na nju i proiruju, odnosno
produbljuju saznanja o pojedinanim drutvenim fenomenima. Tako one zatvaraju
krug istraivanja drutva i imaju znaajnu ulogu o otkrivanju specifinih zakonitosti
u onim segmentima i sferama drutva koje izuavaju. Dakle, postojanje posebnih
sociologija je neophodno, a odnos opte i posebnih sociologija se zasniva i razvija
na principima dijalektike meuzavisnosti.
osebne sociologije za predmet svog prouavanja imaju pojedine drutvene pojave,
istraujui specifine veze te konkretne drutvene pojave sa ostalim drutvenim
pojavama koje u svojoj ukupnosti obrazuju drutvo.
Od opte sociologije razlikuju se po tome to ne prouavaju uzajamno dejstvo
svih drutvenih pojava, ve samo specifine veze drutvene pojave koja je predmet
prouavanja sa ostalim drutvenim pojavama.
Ako se sociologija shvati kao teorijska i empirijska nauka, onda su posebne
sociologije delovi jedne sloene drutvene nauke.
Ako se sociologija shvati kao teorijska nauka, kao opta teorija drutva, onda
opta sociologija sa posebnim sociologijama ini sistem sociolokih disciplina.

15

To je odnos opteg i posebnog:

-

Opta teorijska sociologija koristi rezultate istraivanja posebnih

sociologija za svoje teorijsko uoptavanje i formulisanje sociolokih zakona.

-

Posebne sociologije polaze od teorijskih stavova opte sociologije o

drutvu kao celini drutvenih pojava.

Odnos opte sociologije i sociologije bezbednog rada

Predmet opte sociologije je drutvo u smislu njegovog razlikovanja od
prirode, pojam drutvenih pojava i drutvenih odnosa koji u svojoj ukupnosti ine
drutvo i najoptiji zakoni drutvenog razvoja.
Predmet sociologije bezbednog rada je samo jedna vrsta drutvenih pojava,
oblici naruavanja integriteta oveka u radnoj sredini.
U njihovom izuavanju sociologija bezbednog rada mora poi od pojma
druptvenih pojava, pojma koji utvruje opta sociologija i od veza koje postoje
izmeu drutvenih pojava i drutva kao celine.
Sociologija bezbednog rada istrauje na odreen nain socijalne posledice
razvoja nauno tehnoloke osnove rada sa humanistikog stanovita.
Taj razvoj doprinosi nastanku novog odnosa izmeu prirode i drutva koji je
praen promenama u sadraju rada i ekolokim problemima. Opta sociologija zato
u teorijskom promiljanju odnosa prirode i drutva, posebno u prognoziranju
razvoja drutva mora polaziti od saznanja nauka koje sa humanistikog stanovita
prouavaju ove fenomene, pa i sociologije bezbednog rada.

16

Odnos opte sociologije i socijalne ekologije

Socijalna ekologija nastaje sa shvatanjima da se prirodni i socijalni svet ne

mogu izolovano posmatrati. Ona kao posebna sociologija otkriva osnovne
zakonitosti meudejstva u sestemu drutvo priroda i istrauje specifine odnose i
veze izmeu oveka i njegove ivotne sredine, izstraujui uticaj ivotne sredine na
oveka i obrnuto.

17

ZAKLJUAK

Sagledavajui nastanak i razvoj ovih nauka, kao i uviajui korenite promene

koje su im prethodile, doao sam do zakljuka da ove nauke predstavljaju izraz
jedinstva strukturalnih drutvenih potreba i teorijsko metodoloke zrelosti i
spremnosti naunika, istraivaa, da odgovore na te izazove drutva i svog vremena.
Pojave i razvitak raznih oblika naunog saznanja determinisani su drutvenim
potrebama i intelektualnim snagama oveanstva u svakoj epohi, u kojoj pojedinci,
svojim talentom i sposobnou, reaguju na dati problem, artikuliu datu drutvenu
potrebu koja je pokazala svoju teinu.

LITERATURA
1. Antony Giddens Sociologija
17 - 31 str.
2. Iren Gabri Molnar Sociologija
60 - 64 str.
3. Zoran Avramovi Sociologija
7 - 18 str.
4. sr.wikipedia.org/sr-el/Sociologija

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

18

19