EKONOMIKA

PREDUZEA
PRINCIPI I CILJEVI

Vebe iz Ekonomike preduzea

Gordana Lalovi

PRODUKTIVNOST
Poveanje produktivnosti je osnovni
nain
poveanja blagostanja zemlje.
Osnovni izvori i odrednice
produktivnosti su:
ljudski resursi (LJR)
tehnologija

stepen tehnolokog i ukupnog

privrednog odreuje
razvoja zemlje
stanje
odreuje
tehnolokog
odreuje
know-how drutva
raspoloive
tehnologije proizvodnje u drutvu
produktivnost preduzea
tj. produktivnost preduzea zavisi
od

POJAM I TIPOVI PROIZVODNJE

Proizvodnja predstavlja niz
meusobno
povezanih aktivnosti kojima se inputi
transformiu u outpute.
To je svaka aktivnost kojom se stvaraju dobra i
usluge koja imaju vrednost.

Produktivnost predstavlja nastojanje

da
se sa datom koliinom inputa ostvari

Postoji 5 osnovnih tipova proizvodnje:

pojedinana
serijska
masovna
procesna
fleksibilna

Pojedinana proizvodnja
pojedinani proizvod za poznatog kupca po

narudbini
zahteva visoko znanje i vetine izrade proizvoda
veliki broj razliitih operacija bez tanog redosleda
primena univerzalnih alata i opreme
nepredvidljivost optimalne veliine zaliha
neposredna kontrola radnih operacija
veliki broj radnika razliitih kvalifikacija
komplikovano povezivanje i usklaivanje operacija
(izvor neefikasnosti)
planiranje i kontrola su skupi i sloeni (zbog
unikatnosti)

Serijska proizvodnja
proizvodnja proizvoda ili delova proizvoda (serija)

uz standardizaciju proizvoda i redosleda operacija

osnovni problem je izbor optimalne veliine serije
ustaljen broj i redosled radnih operacija
univerzalni alati i oprema grupisani po vrstama
velike zalihe sirovina locirane u radionicama
radnici razliitih kvalifikacija, ali sa manjim
rasponom kvalifikacija nego kod pojedinane pr.
velika potreba za planiranjem i kratki ciklusi
proizvodnje (izvor efikasnosti)
kanjenje zbog ekanja na zavretak prethodne
radne operacije (izvor neefikasnosti), to se
otklanja uvoenjem masovne pr.

Masovna proizvodnja

proizvodnja velikog broja standardnih proizvoda

standardizovana kapitalno-intenzivna tehnologija
unificirani proizvod prosenog kvaliteta
specijalizovana i linijski poreana oprema (pokretna
traka)

standardizovani inputi, metodi rada i radne

operacije
uzan raspon kvalifikacija i mali broj operacija po
radniku
jednostavno planiranje i kontrola radnih operacija
napor i monotonost rada (izvor neefik asnosti)
zahteva masovno trite, ali promene tranje
dovode do kombinovanja masovn o proizvedenih
standardizovanih proizvoda u vie varijanti

Procesna proizvodnja
kontinuirana proizvodnja proizvoda
integrisana tehnologija proizvodnje i kontinuirani

tok (prerada nafte, hemijska ind., proizvodnja

cementa ...)
kapitalno-intenzivna proizvodnja
mehanizovana i automatizovana oprema
mali broj radnika
problem planiranja zaliha sirovina, to je vano
da bi se izbegli prekidi proizvodnje
samoregulacija i visoka efikasnost uz puno IK

Fleksibilna proizvodnja
automatizovana proizvodnja male serije proizvoda

bez manuelne intervencije

iako je ovakva tehnologija skupa, omoguava
veliki P kroz: brzinu, visoki kvalitet, manje
zalihe, mogunost brzih izmena, pr.razl iitih
proizvoda i nulti defekt
diferenciran proizvod visokog kvaliteta
podugovorna proizvodnja
timski rad multikvalifikovanih radnika
vie varijanti osnovnog proizvoda
elektronska razmena podataka podugovaraa
donosi bolju koordinaciju rada

DEFINICIJA PRODUKTIVNOSTI
Produktivnost je zahtev da se sa datom
koliinom inputa proizvede
maksimalna
koliina outputa.
Proizvodna f-ja, kao izraz tehniko-tehnolokih
potencijala preduzea, pokazuje maksimalnu
koliinu proizvoda koja se moe ostvariti sa
datom koliinom inputa uz primenu
najefikasnije

Q = f (L, K)
proizvodna f-ja pokazuje da
ukupna
koliina proizvoda (Q) zavisi od
koliine
uloenog rada (L) i kapitala (K).
Za svaku kombinaciju inputa postoji
posebna proizvodna f-ja.

Tehnologija proizvodnje je nain pravljenja

proizvoda i odreuje maksimalnu koliinu
proizvoda iz date kombinacije inputa.
U kratkom roku, preduzee mora maksimalno
da
iskoristi primenjenu tehnologiju, dok u dugom
roku
moe da uvede neku efikasniju tehnologiju
proiz.
sa ciljem da smanji potrebnu koliinu inputa za

ANALIZA PRODUKTIVNOSTI
Cilj analize je odgovor na 2 pitanja:
1. koliko e se promeniti ukupna koliina
proizvoda kada se promeni koliina samo
jednog, varijabilnog inputa uz datu
koliinu fiksnog inputa (analiza
produktivnosti inputa)
2. koliko e se promeniti veliina obima
proiz. kada se povea koliina svih inputa
u istoj ili razliitoj srazmeri (analiza
prinosa obima)

U kratkom roku se razlikuju fiksni i varijabilni

inputi, pa preduzee moe da povea
koliinu proizvoda samo u okviru postojeih
kapaciteta, promenom koliine varijabilnog
inputa.
U ovom sluaju posmatra se produktivnost
faktora.
U dugom roku, svi faktori su varijabilni, pa se
produktivnost posmatra preko promene
obima
proizvodnje, odnosno preko prinosa obima.

PRODUKTIVNOST FAKTORA
Ukupna koliina proizvoda zavisi od koliine
uloenih
inputa, pa kada su tehnologija i koliina
fiksnog
inputa dati, onda koliina proizvoda zavisi od
koliine
varijabilnog inputa.
Odnos izmeu koliine proizvoda i koliine
varijabilnog inputa, uz datu koliinu fiksnog
inputa,
zavisi od produktivnosti faktora, gde se

Ukupan proizvod (UP) je maksimalna koliina

proizvoda koja se moe ostvariti ulaganjem
razliitih
koliina varijabilnog faktora uz datu koliinu
fiksnog
faktora, pa predstavlja pr. f-ju kratkog roka,
odnosno:
Q = f (L, K), gde je L varij.input, a K fiksni input.
Ako je L = 0, onda je i UP = 0, jer se bez
ulaganja oba
faktora ne moe napraviti ni jedna jedinica
proizvoda.
Kada je L>0, onda UP raste, zatim je konstantan,
pa

FAZA I

FAZA II

FAZA III

L1

L2

Q
FAZA I

FAZA II

FAZA III

L
L1

L2

Na poetku procesa proizvodnje, sa ulaganjem prve

koliine
varijab. faktora, uz datu kol. fiksnog faktora, UP raste i to
proporcionalno vie od rasta kol. varij.faktora, to se
naziva
rastua produktivnost faktora ili rastui prinos
faktora, to
je rezultat nesrazmernog odnosa izmeu fiksnog i varij.
faktora
na poetku procesa proizvodnje, jer je tada koliina fiksnog
faktora znatno vea, pa je on nedovoljno iskorien. Sa
veim ulaganjem varij. faktora ova disproporcija se
smanjuje i

Kada je koliina fiksnog faktora znatno vea od koliine

varij.
faktora, poveava se ulaganje varij. faktora, pa UP raste po
konstantnoj stopi, proporcionalno kol.varij.faktora i postoje
konstantni prinosi faktora, zbog srazmernog odnosa
fiksnog i
varijab. faktora, jer nijedan od faktora nije ni neiskorien ni
n
prekomerno iskorien.

Posle toga, produktivnost faktora dostie maksimum, kada

je
fiksni faktor potpuno iskorien, a produktivnost varijab.
faktora
poinje da opada (na 90-95% iskorienosti kapaciteta).
Tada
UP nastavlja da raste, ali sada po opadajuoj stopi, jer je
rast

Posle take maksimuma, UP poinje da opada i ulazi se u

fazu negativnog prinosa faktora (3. faza), jer je sada
kol.
varijab.faktora postala suvie velika u odnosu na kol.
fiksnog
faktora, tako da se UP moe poveati ili smanjenjem kol.
varij.
faktora u kratkom roku ili poveanjem fiksnog faktora u
dugom roku.

Sa
aspekta
ukupne
produktivnosti,
preduzee
treba da proizvodi u 2. fazi proizvodnje i da
poveava kol. varij.faktora do gornje granice
(L2),

Elastinost produktivnosti (Ep) pokazuje za koliko %

e se
promeniti UP kada se kol. varij. faktora promeni za 1%,
pa:
za Ep>1 postoji rastua produktivnost,
za Ep=1 postoji konstantna produktivnost
za Ep<1 postoji opadajua produktivnost
za Ep<0 postoji negativna produktivnost
Prosena produktivnost faktora bazira na konceptu
prosenog proizvoda (PP) koji predstavlja kolinik UP
i ukupne koliine varij. Faktora, odnosno: PPrL = Q/L.
Marginalna produktivnost faktora bazira na
konceptu
marginalnog proizvoda (MP) koji predstavlja
promenu

Grafiki se prikazuju krivama PP i MP. Kada PP raste, kriva

MP je iznad krive PP i postoji rastua marg.
produktivnost
varij.
faktora,
kada
je
produktivnost
svake
dod.jed.varij.faktora
vea od prethodne. U fazi rasta PP, MP dostie maksimum
i
onda poinje da opada, ali PP i dalje raste sve dok je
MP>PP i
najvei je u taki maksimuma PP, kada je MP=PP (taka
L1 ) i
kada postoji const.marg.produktivnost varij.faktora,
to znai
da svaka dod.jed.varij.faktora ima istu produktivnost kao i
prethodna i kao i sledea. Posle ove take, PP poinje da
opada
i
MP<PP,
pa
postoji
opadajua

Odnos izmeu PP i MP je takav da:

sve dok PP raste
kada PP opada
MP<PP
kada PP dostigne maksimum

MP>PP

MP=PP

Sa aspekta prosene i marginalne

produktivnosti,
preduzee treba da proizvodi u 2. fazi
proizvodnje
i da poveava kol.varij.faktora do gornje
granice

PRINOSI OBIMA
U dugom roku, svi faktori su varijabilni, pa se
produktivnost menja usled promene svih
faktora i
promene obima proizvodnje, a doprinos se
posmatra
iz odnosa da li je promena OP proporcionalno
>,=,<
od promene kol.uloenih faktora, to se naziva
prinos obima.
aL + aK bQ
Razlikuju se 3 oblika:
rastui prinosi obima

b>a

Rastui prinosi obima nastaju kada je

promena
OP (b) proporcionalno vea od promene
koliine
oba inputa (a), odnosno: b>a. Npr. ako se kol.
inputa povea za 15%, a OP za 25%.
Razlozi rastuih prinosa obima su:
podela rada i specijalizacija
specijalizacija i nedeljivost kapaciteta
geometrijski odnos zapremina-povrina
rezervni kapacitet

Konstantni prinosi obima nastaju kada je

promena
OP (b) proporcionalno ista kao i promena koliine
oba inputa (a), odnosno: b=a. Npr. ako se kol.
inputa
povea za 15%, a OP za 15%.
Konstantni prinosi obima su rezultat ekspertskog
prorauna optimalne veliine kapaciteta,
odnosno
tehniki najefikasnije veliine fabrike za
proizvodnju
odreenih proizvoda.

Opadajui prinosi obima nastaju kada je

promena
OP (b) proporcionalno manja od promene
koliine
oba inputa (a), odnosno: b<a. Npr. ako se
koliina
inputa povea za 15%, a OP za 10%.
Opadajui prinosi obima su rezultat
neefikasnosti
upravljanja velikim proizvodnim kapacitetima,
koja
je posledica nepotpune informisanosti top
menadera

MERENJE PRODUKTIVNOSTI
Krajem 19.veka posmatrao se odnos izmeu
koliine proizvoda i broja asova rada, jer se
produktivnost izjednaavala sa produktivnou rada

zbog:
radno-intenzivnog procesa proizvodnje gde je

izvor
produktivnosti bilo skraenje vremena potrebnog
za pr.proizvoda, odnosno utede u kol.rada po
jed.proiz.
uticaja teorije radne vrednosti po kojoj je rad
jedini stvaralac vrednosti i time jedini izvor
produktivnosti
specifine uloge i znaaja LJR, iako je i danas

Sredinom 20.veka, poinje se sa

primenom
proizvodne f-je u merenju P, jer se
prihvata
shvatanje da i kapital moe da utie na
rast
produktivnosti.
Proizvodna f-ja pokazuje doprinos
svih
inputa u stvaranju proizvoda .

Problem merenja produktivnosti postoji,

jer se
inputi i outputi izraavaju u fizikim jed.mere,
pa
su meusobno neuporedivi.
Metod stalnih cena, kao jedinstvena
metodologija
merenja produktivnosti, svodi sve heterogene
inpute i outpute na novanu vrednost i time
oni
postaju meusobno uporedivi, a takoe
omoguava merenje promena koliina bez

Postoje 2 metoda stalnih cena:

metod stalnih cena izabranog baznog
perioda
kada postoje podaci o fizikom obimu
proizvodnje, dok se za bazni period uzima period
u kome je pojava imala relativno normalno stanje
ili prosek nekoliko godina
metod deflacioniranja tekuih cena na cene
bazne godine
kada ne postoje podaci o fizikom obimu
proizvodnje, pa se tekua vrednost proizvodnje
svodi na cene bazne godine preko indeksa cena

Pokazatelj produktivnosti je racio

(odnos)

proizvoda i uloenih inputa.

Postoji:
pokazatelj ukupne produktivnosti
pokazatelj parcijalne produktivnosti

Pokazatelj ukupne produktivnosti

Q
P
I
odnos proizvoda (Q) i svih uloenih inputa (I)
pokazuje doprinos svih inputa u stvaranju outputa
kada se meri metodom stalnih cena ima indeksnu
formu i
pokazuje relativnu promenu produktivnosti u
posmatranom
periodu u odnosu na bazni period, pa racia znai P
zbog
fizikog proizvoda u odnosu na kol.uloenih inputa ili

Pokazatelji parcijalne
produktivnosti
PL

Q
L

P rada

PK

Q
K

P kapitala

odnos proizvoda (Q) i uloenog rada (L) - PL

odnos proizvoda (Q) i uloenog kapitala (K) - PK
pokazuje parcijalni doprinos inputa u stvaranju
outputa

Ciljevi merenja produktivnosti su:

ukljuivanje pokazatelja P u UIS
preduzea
poreenje P i informisanje zaposlenih
dugorona projekcija i budetiranje
sredstava

SPROVOENJE PRODUKTIVNOSTI
Sprovoenje P se moe vriti na 2
naina:
promenom tehnologije
podsticanjem zaposlenih

TEHNOLOGIJA I PORAST
PRODUKTIVNOSTI
Tehnologija je suma ukupnog znanja i
vetina
nekog drutva u odreenom vremenskom
periodu.

nauka je usmerena na razumevanje i

objanjavanje
tehnologija je orijentisana na primenu
znanja

Tehnologija odreuje granice u pogledu

koliina i
vrsta proizvoda koji se mogu proizvesti sa
datom
koliinom resursa.
Razvoj tehnologije izaziva
produktivnosti,
jer omoguava da se kroz razl.kombinacije
iste
koliine inputa ostvari vea koliina
proizvoda i
da se sa manjom koliinom inputa ostvari

Izvori tehnolokog znanja su:

IR
transfer znanja izmeu preduzea
iskustvo steeno uenjem kroz rad (kriva
iskustva)
Znaaj rasta P:
rast realnog dohotka per capita
uteda i ouvanje resursa po jedinici proizvoda
promena zaposlenosti
poveanje meunarodne konkurentnosti privrede
neutralisanje efekata inflacije
promena privredne strukture

PODSTICANJE I MOTIVISANJE
LJUDSKIH RESURSA
Koncept marginalne P rada pretpostavlja da
je
trite rada savreno konkurentno, pa je cena
rada
odreena odnosom P i T rada.
Preduzee donosi odluku o broju radnika preko
odnosa izmeu cene rada i marginalnog
prihoda

MPdP M PrL MPd

marginalni prihod proizvoda rada

MPdP marginalni prihod proizvoda rada

MPrL marginalni proizvod rada
MPd marginalni prihod preduzea

MPdP > cena rada

doprinos novog radnika >
izdataka za zapoljavanje
i obrnuto
optimalan br.radnika
(max P)
postoji u taki gde je:

MPdP = cena rada

(z)

MPdP

optimum

broj
radnika

Nedostaci koncepta su:

problem merenja doprinosa radnika u
praksi, pogotovo kod timske proizvodnje
pretpostavka da svaka promena
parametara znai i promenu broja radnika,
pri emu pred. moe odmah da zaposli
potreban broj radnika sa odgovarajuim
kvalifikacijama i vetinama
ne razmatra se uticaj fluktuacije radnika
koja izaziva dodatne trokove

Kompenzacije, u f-ji podsticaja zaposlenih,

su:
plate prema performansama

bonusi
procenat od prodaje
plata prema vetinama
plata za kreativnost
plata po komadu

efikasne zarade (zarada > trina cena rada)

zarade prema godinama staa
nenovane kompenzacije
doivotno zaposlenje i napredovanje