Petoro najveih lopova na svetu

petoro je ivuih Savrenih Uitelja

svoga doba.
Oni esto kradu srca ljudi,
a periodino takoe kradu mene
i sputaju me dole medu vas.
Nanovo i nanovo moram da postanem ono to jesam,
i svaki put to potie od
petoro Savrenih Uitelja.
Gdegod se inkarniram,
(Persija, Indija, Izrael ili Arabija),
u bilo koje vreme,
to e uvek biti zasluga ovih petoro.
Nikada ne dolazim po mojoj sopstvenoj elji.
Ona uvek potie od petoro Savrenih Uitelja
koji me dovode dole (u ljudsku formu)
tokom svakog avatarskog perioda.
Ovih petoro dre klju celokupne kreacije
koja sadri beskrajan broj univerzuma.
ovek moe postati Bog

i ljudi koji postanu Bog

mogu postati Savreni Uitelj.
Zbog petoro Savrenih Uitelja
ja se pojavljujem na Zemlji kao ovek.
Oni me privlae dole,
i ja doivljavam sebe kao Sve
i takoe vam govorim da sam Bog
ja sam Sve.
Stanje Bogo-Ostvarenja
Beskrajno Znanje, Mo i Blaenstvo
ne moe se opisati.
Jedino moe biti znano onima
koji prihvate to vrhunsko iskustvo
svesnog stanja Boga.
Ostvarenje Boga je iza domaaja uma.
Petoro Savrenih Uitelja
GOSPODARI UNIVERZUMA
Boanska komedija koju Vrhovni Bog igra sam sa sobom kroz
svaki kutak ogromnog polja Kreacije svoje vlastite tvorevine,
beskrajno se umnoava u prirodi i paradoksalnosti sudbine
najvanijeg stvora svih svetova: ljudskog bia koje hoda
planetom Zemljom. Ogromna vanost zadatka koji u sveoptem

Boijem planu razvoja i svrhe Univerzuma ovek ima, kao i

kosmika slava koja mu samim tim u naslede pripada, mora biti
plaena isto tako visokom cenom: neizmernom patnjom,
posrtanjima i zabludama traganja kroz mrak, kroz lavirinte
Kreacije do Svetlosti, poslednjeg utoita.
Jer, iskre Svetlosti onih ve Probuenih i Prosvetljenih su esto
bile previsoko i predaleko za pomo svima koji batrgaju i pipaju
u mraku tenji da dokue veita pitanja smisla postojanja. Jedno
od venih prokletih pitanja smisla i besmisla sveta u kome s
radou ili mukom bitiemo, je i pitanje koja to boanska i
kosmika sila upravlja sveoptim planetarnim i vasionskim
deavanjima, povlai konce kao u ogromnom zvezdanom
pozoritu stvaranja i razaranja i igra se kao dete, obuzeto
zanosom beskrajnih mogunosti postojanja?
Zar nismo za tom Vrhovnom Moi tragali svuda oko nas, u
nevidljivim nebeskim silama, tamo gde hodaju nevidljivi
bogovi? Zar nismo, zatim, pogled usmeravali ka dalekim i
hladnim zvezdama, koje tek ekaju na nae boansko hodoae,
kada mi budemo hodili zvezdanim prostranstvima kao Bogovi?
Zar nismo, dakle, tragali za tom Vrhovnom Silom, koja se igra
galaksijama i boanskim silama kao zaneto dete, traei je u
svim pravcima dokle nam ogranieni pogled dopire, samo ne u
sebi, svojoj ljudskoj prirodi, koja, ovako trona, nejaka i slaba,
jedina u celoj Kreaciji moe da oboi sebe, uzdigne se do
krajnjih visina skrivenog Boga i zagospodari celokupnim svim
svetovima? To je taj beskrajni paradoks, da bie koje ima Sveti
Zadatak da bude ogledalo svog Tvorca i njegove Kreacije, za
odgovorom na veita pitanja traga svuda oko sebe, samo ne u
sebi. Ali, to je i cena ljudske prirode, da projektuje u Svemir van
sebe svoju vlastitu unutranjost, i tako se sporna.
ivimo u vremenu kada je Avatar naeg Doba, Meher Baba, za
najire krugove aspiranata i posveenika konano potvrdio

boansku injenicu da se Gospodari Univerzuma nalaze meu

nama, manje ili vie poznati irokim masama, hodajui u svojim
fizikim telima i vrei svoju svetu dunost postepenog
oslobaanja svih koji su u domenu Iluzije.
Ova knjiga vam, po prvi put na naem jeziku, predstavlja jednog
od njih petoro, iji nam je boanski identitet Meher Baba
razotkrio, najveeg od te petorke koja je spustila Avatara u
fiziku inkarnaciju, poglavara celokupne spiritualne hijerarhije
svoga vremena, nezaboravnog Sai Babu od irdija.
Pre nego to rasprostremo pred vae oi ivotopis najveeg meu
ljudima svoga vremena, zadraemo se na razjanjenju svrhe i
uloge Savrenih Uitelja, izloenih u Meher Babinom
kolosalnom delu Bog Govori,* radi potpunijeg razumevanja
znaaja i specifine uloge Savrenih Uitelja medu svim ostalim
prosvetljenim i poluprosvetljenim Uiteljima, guruima, svecima,
sadhuima, mudracima, jogijima itd.
* Svrha i uloga Sadgurua se moe u potpunosti razumeti tek
nakon temeljnog prouavanja knjige Bog Govori, prevod na
srpski jezik u izdanju Doblanovi Duana, Ljubljana, 1990
Meher Baba zadrava i dopunjuje podelu viih, nevidljivih i
nematerijalnih nivoa, ravni postojanja ili planova Univerzuma na
7 nivoa (grubi, materijalni svet nije ukljuen u ovu podelu): prva
etiri su suptilna, energetska dok aspirant, iskljuivo u svom
fizikom telu, putuje na Stazi involucije svesti kroz ova 4 nivoa,
nude mu se sve vee i vee moi kao iskuenja, koja su najvea
na etvrtom nivou boanskih moi. Peti i esti nivo su mentalni,
planovi uma, dok je sedmi nivo Apsoluta, konana svrha svih
spiritualnih napora.
Stepeni prosvetljenja na sedmom nivou su sledei: stapanjem sa
Apsolutom ovek uranja u boanske i tek tada zauvek gubi
ogranieni ego u tom svetom transu nestaje svest o

celokupnoj Kreaciji i samome sebi, svi svetovi nestaju u

Nitavilu (stanje Majzooba). Iskljuivo kao Bog doivljava tri
osnovna boija atributa Beskonanu Mo, Beskonano Znanje
i Beskonano Blaenstvo. Nakon etiri dana takvog transa
prosvetljeni zauvek naputa fiziko telo i karmiki krug,
stapajui se sa sveoptim postojanjem. U tom sluaju se ne
zadrava beskonana individualnost.
Ako nakon etiri dana ne doe do naputanja fizikog tela,
Apsolutna Svest se vraa u njega i stie se svest o spoljnom
svetu, preko fizikih ula. Tada kao ovek i kao Bog prosvetljeni
istovremeno doivljava Beskonano Znanje, Mo i Blaenstvo,
ali ih ne upotrebljava (Paramhansa, Jivanmukta).
Tree stanje postiu najmalobrojniji, Savreni Uitelji (Qutub,
Sadguru): Oni ive kao ovek i Bog istovremeno, doivljavaju
Beskonanu Mo, Beskonano Znanje i Beskonano Blaenstvo
i jedino oni ih upotrebljavaju, za dobrobit celokupne Kreacije,
svih svetova i oveanstva.
Vano je napomenuti da ovek moe spiritualno da napreduje
samo inkarniran u fizikom telu kao nosau svesti, koje u sebi
sadri svih sedam nivoa i sve svetove, kao Mikrokosmos.
U svakom ciklusu vremena, koji traje od 700 do 1400 godina,
postoji 11 era, koje traju od 65 do 125 godina. Trajanje ere, kao i
trajanje ciklusa, zavisi od materijalnih, duhovnih i sveoptih
okolnosti.* Ovi ciklusi se mogu uporediti sa eonima ili Dobima
Novo Doba Vodolije, na primer kako su najire poznati.
* Bog Govori, str. 269 Meher Baba o hijerarhiji
U svakoj eri delujua hijerarhija se sastoji od 7000 duhovnih bia
(bilo naprednih ili savrenih). Napredna bia se nalaze ili na
nekom od prvih est nivoa ili izmeu njih, a Savreni su ili
Sadgurui Savreni Uitelji ili Majzoobi, prosvetljeni sedmog

nivoa. U svakoj od prvih 10 era postoji po 5 ivuih Sadgurua

(Qutuba), od kojih je jedan njihov poglavar (Qutub-e-Irshad).
U jedanaestoj, poslednjoj eri jednog ciklusa, vrhovni od 5
Sadgurua (Qutub-e-Irshad) prestaje da deluje kao takav onoga
trenutka kada Avatar (odnosno Spasitelj) lino preuzme svoju
boansku slubu Hristostva. Prema tome, u svakoj eri uvek
postoji po pet Savrenih Uitelja.
Ovo je sam vrh spiritualne hijerarhije po Meher Babi.**
** Izlaganje o celokupnoj spirilualnoj hij;rarhiji nad ele u delu
Bog Govori, str. 269
U celokupnoj hijerarhiji kljuna je uloga 5 Sadgurua i Avatara
spram oveanstva i celokupne Kreacije, kako se ovde nazivaju
svi vidljivi i nevidljivi svetovi koji postoje. Da bismo uopte
shvatili smisao postojanja Kreacije Boga i oveka u njoj,vano je
razumeti da kroz proces evolucije svesti (u sedam faza: od
kamena, preko metala, biljaka, crva, riba, ptica i ivotinja), zatim
reinkarnacije oveka i konano involucije svesti, odnosno
povratka oveka Bogu, samospoznaje itd, kroz elu tu beskrajnu
igru stvaranja, preobraaja i razaranja, Bog spoznaje samoga
sebe kroz svest oveka. Da bi Apsolutni i veni Bog koji je
nesvestan svog sopstvenog postojanja spoznao sebe, dolazi do
stvaranja celokupne Kreacije, sa svom moguom raznolikou
bia i svega materijalnog i nematerijalnog. To je jedini smisao
svih svetova i oveka kao krune Kreacije.
Sadguru ili Savreni Uitelj je ovek-Bog (tj. ovek koji postaje
Bog) i on je morao da proe kroz proces sticanja samosvesti u
evoluciji i involuciji, dok je Avatar Bogo-ovek, odnosno Bog
koji direktno postaje ovek, bez prolaenja kroz proces evolucije
i involucije.
Savrenstvo ne pripada Bogu kao Bogu, niti pripada oveku kao

oveku.. .Savrenstvo imamo kada postoji harmonian i svestan

spoj konanog (oveka) i Beskonanog (Boga).*
* Bog Govori, str. 149, fusn
Pet Savrenih Uitelja ostvaruju dolazak Avatara (Hrista, Bude)
na Zemlju i, prema tome, dolazak prvog Avatara na Zemlju nije
bio mogu bez pet Sadgurua koji omoguavaju taj dolazak.**
* Bog Govori
Takode, Meher Baba prvi put razotkriva misteriju beskrajnih
dubina vremena Avatar je prva individualna dua koja se, iz
evolutivnog i involutivnog procesa pojavila kao Sadguru, i On je
jedini Avatar koji se manifestuje i koji e se ikada manifestovati.
Kroz njega je Bog po prvi put dovrio svoje putovanje od
nesvesnog do svesnog boanstva, odnosno, po prvi put je
nesvesno postao ovek da bi svesno postao Bog. *
* Besede, poglavlje Avatar
Dakle, prema Meher Babi, 5 Savrenih Uitelja koji potpuno
prosvetljeni u fizikom telu doivljavaju Beskrajnu Mo,
Beskrajno Znanje i Beskrajno Blaenstvo (Sat-Chit-Ananda) i
upotrebljavaju ih, su sam vrh spiritualne hijerarhije ne samo nae
planete, ve i celokupne Kreacije. Sadguru ima mo upravljanja
celokupnom boanskom energijom, koja je osnovni oblik
ispoljavanja na prva 4 suptilna nivoa, i celokupnim boanskim
(univerzalnim) Umom, odnosno mislima, eljama i emocijama,
obliku ispoljavanja na mentalnim nivoima. Sadgurui svojom
Beskrajnom Moi upravljaju svim nematerijalnim kraljevstvima i
biima, kao i svim zvezdama i planetarna svih Svemira (preko
svojih posrednika na unutranjim planovima), jednom reju,
boanskom igrom (lilotri) i Iluzijom (mayom).

SAI BABA, ALAHOV FAKIR

Alah je Zatitnik siromanih. Ne postoji nita osim Njega.
Alahovo ime je veno: Alah je Sve u svemu!
To je svakoga dana u Sirdiju izvikivao ovek koji je nosio bradu
i pohabanu odeu. Puio je chilum lulu opijuma u posveenoj
damiji, dok su pored njega prolazili ljudi koji su mu se klanjali.
On im je, blagosiljajui ih, govorio: Daj mi tvoj novac. Daj mi
sve to ima u depovima. Davali su mu sav svoj novac; esto
im nije dozvoljavao da zadre ni onoliko koliko im je bilo
potrebno za povratno putovanje do kue. udan je bio taj asketa
u pohabanoj odei koji je uvek traio novac, jer bi do kraja tog
istog dana sve razdelio siromanima i lutao ulicama proeci sebi
za hranu. Prosio bi samo bhokri slatki beskvasni hleb od prosa
i iveo samo na njemu.
Ovog prosjaka asketu su najee zvali fakir. Jednom je pred
ovog fakira stalo golo dete, a on je njegovu majku prostoduno
zapitao: Keri, je li to deak ili devojica? Takva je bila
fakirova istota. esto je izgledalo da takve stvari uopte ne zna.
Svima je uvek ostao udan i tajanstven. Niko mu ni ime nije
znao. Sai Baba, ime pod kojim se prouo irom Indije, zapravo i
nije bilo ime. Sai, po jednom tumaenju, znai sveti, a Baba je
hindu re od milja kojom se ujedno iskazuje i potovanje, a znai
Otac. Dakle zvali su ga Sveti Otac - Gospodar.
Kad bi bilo ko zatraio od njega bilo ta, fakir bi odgovarao:
Allah malik hai Bog je plemenit.
Ponaanje ovog fakira u najmanju ruku nije bilo uobiajeno.
Smatralo se licemernim i bogohulnim da fakir ljudima izvlai
novac. Meutim, ljudi nisu imali nita protiv toga da svoj novac
daju ba ovom fakiru, koji ga je zatim davao siromanima. Oni

su mu bezrezervno verovali i davali mu sve to je zahtevao. ak

su sebe smatrali i poastvovanima ako bi on neto zatraio od
njih.
Ljudi su ga esto uli kako govori: Ja traim samo od onih na
koje mi Fakir ukae. U zamenu im moram dati deset puta vie no
to su oni meni dali. Fakir koga on pominje nije bio niko drugi
do sam Bog.
No, da lije ovek-fakir kroz koga je delovao Fakir-Bog, u
zamenu za nesebinost svojih posetilaca uzvraao deset puta vie
samo u materijalnom smislu, ili je i ovde prikrivena spiritualna
simbolika? Zar nije jedan Avatar pre 2000 godina govorio: Jer
ko ima, dae mu se, i pretei e mu; a ko nema, uzee mu se i
ono to ima.* Ali, o simbolici novca itaete u VI poglavlju.
* Matej, 13,12
Zato bi ljudi prevaljivali stotine i hiljade kilometara iz svih
delova indijskog potkontinenta samo da bi ga videli?
Bilo je to zbog njegovih oiju! Za fakirove oi su govorili da su
bile sama svetlostl Neki su govorili: Te oi!... Njegove oi sjaje
svetlou veom i od samog Sunca!... One su magnetske!..
.Njegove oi mora da su od same svetlosti! Kako god da su ih
opisivali, njegove oi su bile ono stoje na hiljade ljudi privlailo
k njemu. Kada bi neko pogledao u njegove oi, padao bi mu pred
noge u dubokom potovanju.
Skriven u neobinom fakiru nalazio se Qutub-e-lrshad toga doba.
Ovaj fakir je bio poglavar spiritualne hijerarhije i vodei
Savreni Uitelj svoga vremena. On koji je u svojim rukama
drao kljueve svih svetova, pojavio se kao prosjak u ishabanoj
odei u seocetu po imenu irdi. U rukama ovog prosjaka
uravnoteavala su se sva previranja svih svetova! Moda e
nekom skeptinom i materijalistikom umu biti teko da

poveruje u to, no, bilo kako bilo, to je spiritualna injenica. Kada

bi neobrazovanim obinim ljudima rekli da je ba taj neobini
sveti ovek odgovoran za voenje ili komandu nad Prvim
svetskim ratom, rekli bi da je to besmisleno. Ali, u unutranjim
sferama spiritualnih realnosti, Qutubi ili Sadgurui su Gospodari
Univerzuma i nita se ne deava bez njihove boanske zapovesti.
Ono to najvie zavarava je njegov izgled prosjaka.On je bio
najmoniji na Nebu i na Zemlji, ali nije mario to su ga ljudi
videli samo kao prosjaka. Sada, kada je davno napustio svoje
telo, Sunce njegovog Boanstva je rasulo svoju Svetlost po svim
skrivenim kutovima Univerzuma. On je izvrio svoju dunost;
svako mora svoju. Da bi ga razumeo, ovek mora da ga
neizmerno voli. Onaj ko ga voli, biva beskrajno blagosloven to
gaje Provienje nagradilo sreom da ivi u istom vremenu sa
njim, hoda istom planetom ili ak poznaje ovog oveka-Boga.
Teko je istraivati ivot bilo kog oveka koji je postao Bog, ili
Sadguru, ili Qutub, jer kada se on otelotvori, kada njegovo sunce
ija punim sjajem, tada su sve oi uperene ka njemu. Tek kada to
bljetavo sunce zae, tek tada nam se panja pomera na beleenje
njegove ivotne prie.
Ako ne postane fakir ili makar ne iskusi slian put, ovek ne
moe ni da shvati ivot jednog takvog uitelja. Ma ta on
otkrivao svetu, to je tek nekoliko zraka njegove sveproimajue,
beskrajne svetlosti. Stoga se ne moe ni znati do kraja prava
ivotna istorija bilo kog od Savrenih Uitelja.
Sai Baba je jo za svoga telesnog ivota postao jedan od
najpopularnijih uitelja irom Indije, a nakon naputanja grube
ljuture njegova slava se do danas sve vie i vie iri. Glas o
njemu je prodro u najire indijske mase, tako da ak i u
udaljenim gradovima, kao to je na primer Madras, etajui
bazarom od radnje do radnje moete videti njegovu bistu ili
portret, esto uz upaljeni miriljavi tapi koji gori ispred njega.

Po utisku nekih zapadnih posmatraa, u Indiji verovatno ne

postoji svetac koji ima vie uenika ili iji je kult raireniji (to
se ne odnosi, naravno, na Ramu i Krinu, koji su najraireniji
Hindu Avatari).
I pored toga, do nedavno je Sai Baba bio gotovo nepoznat van
Indije, a i danas je uglavnom poznat samo preko uenika Satye
Sai Babe, njegovog samoimenovanog nasled-nika.Do pre
dvadesetak godina, priu o njegovom ivotu nije tampao nijedan
izdava na Zapadu, ni najednom od evropskih jezika.
Interesovanje za Sai Babu je na Zapadu probudio tek Artur
Ozborn, poznat po svojim biografijama uvenih indijskih
svetaca (uinio je Ramanu Maharija slavnim na Zapadu svojom
knjigom o njemu), objavivi 1971. ivotopis Sai Babin, koji je,
meutim, patio od sutinskog nedostatka nepoznavanja
unutranje prirode Sai Babe kao Sadgurua, iz ega su proizala
pogrena tumaenja i iskrivljavanja spiritualne pozadine
postupaka i ponaanja jednog Qutuba. Praktino, i sve ostale
knjige koje su sledile Ozbornovu, objavljene na Zapadu o Sai
Babi, patile su od loe zapadnjake osobine da se predmetu
ispitivanja prilazi spoIja, bez istraivanja unutranje sutine
ivota prosvetljenog uitelja. Sai Baba je bio pogreno shvaen
kao jo jedan indijski udotvorac, ime je svoenu red desetina
drugih manje ili vie poznatih svetaca, sadhua i si.
Odakle toliko nesuglasje izmeu Sai Babine indijske slave i
vanindijske nepoznatosti? Razloga, po mome miljenju, ima vie.
Kao prvo, Sai Baba se ne uklapa u generaciju indijskih Uitelja
svoga vremena, kao to su Vivekananda, Joganan-da, Svami
Rama i drugi, koji su medu prvima upoznali Zapad sa mudrou i
spiritualnom tradicijom Indije, pisali knjige u tu svrhu i ak
putovali i proveli dobar deo svojih ivota na Zapadu. Sai Baba se
u toku svog celog utelo-vljenog ivota nije makao iz malog
provincijskog seoceta irdija, a i zato bi? Ceo Univerzum mu je

bio na dohvat ruke, pod njegovim svetim stopalima, a naa

planeta na pomak prsta (uostalom, mogunost poseivanja
udaljenih delova planete i Kosmosa u svom suptilnom telu, spada
u niu vrstu okultnih moi, siddhija, zata ovek ne mora da bude
ni prosvetljen, a kamoli Sadguru). Sai Babi su svi dolazili, kao
izvoru i sreditu sveta, stoje on i bio.
Drugi razlog je u vezi sa prvim. Sai Baba nije, kao gornje
navedeni uitelji, izlagao nikakvo racionalno znanje, a pogotovu
nije pisao knjige. Dunosti Sadgurua su da vladaju i slue
celokupnoj Kreaciji, i da korienjem svoja tri boanska atributa
Moi, Znanja i Blaenstva rade na oslobaanju svih bia
okovanih Iluzijom. Izlaganje boanskog znanja shvatljivog
ljudskom intelektu i intuiciji uglavnom pripada ili Avatarima ili
onima na niim stupnjevima spiritualne hijerarhije. Dakle, Sai
Baba nije bio tvorac nikakve perenijalne filozofije o kojoj bi
zapadnjaci mogli da raspravljaju i piu uene studije.
Veliki Mudraci govore i delaju iz Apsolutnog Znanja, zbog ega
su paradoksi i kontradikcije este u njihovim recima i delima,
zbog nemogunosti da se iskae Neiskazivo Apsolut je iznad
dualnosti intelekta i razuma, i zato se izraava u krajnostima,
kako bi bar u spoju suprotnosti bila nasluena njegova
transcendentnost.
Uitelji se, isto tako, esto opredeljuju za razliite naine
gledanja na iste probleme, koji zapravo odgovaraju odreenom
tipu uenika. Iz podnoja Svete Planine pucaju mnogi pogledi na
njen vrh. Uitelj moe da svoju svetlost usmeri ka jednom ili
drugom Putu od podnoja ka vrhu; takvi Putevi, koje
osvetljavaju razliiti Uitelji, se mogu ukrstiti na planinskoj
kosini, zbog ega bi kratkovidi geograf mogao tvrditi kako ti
Putevi vode u potpuno suprotnim pravcima, ali Uitelj je na
vrhu, a on je Jedan, i Zna da svi Putevi vode ka njemu.
Takoe, Sai Baba nije spadao ni u mnogobrojnu skupinu

arolikih indijskih yogija i sadhua, koji namernim izvoenjem i

prikazivanjem brojnih moi i uda pred publikom, prave od
Indije ogromni spiritualni vaar. On jeste izvodio uda i bio
poznat i kao udotvorac, ali su to uvek bile propratne pojave
kontakta sa njegovim sledbenicima, nikako smiljena predstava.
Prikazivao je svoja uda sa nehajnom nezaustavljivou deteta.
Osim toga, on je kao Sadguru vladao mnogo veini boanskim
moima etvrtog nivoa, nego to su bile okultne moi po kojima
su ga svedoci zapamtili.*
* O tome vidi VII poglavlje
Bio je oigledno ni malo lak Uitelj za prikazivanje savremenom
itaocu i aspirantu zapadnog tipa.
Ali, nisu samo zapadnjaci zasluni to je Sai Baba ostao dugo
vremena nepoznat na Zapadu. Savremena Indija se polarizovala
na onu tradicionalnu, zaostalu, i onu koja se svim silama trudi
da prihvati tekovine modernog, naprednog zapadnog drutva.
Uostalom, slina situacija je na elom Istoku, ela Azija, naroito
Japan, je pokleknula pred naletom zapadnog modernizma. Dakle,
u Indiji neobrazovana masa jo uvek neguje stara verovanja, pa i
lakovernost. Postoje istinski sveci koji vei deo ivota ostaju
nepoznati. To su pravi sadhui i fakiri, putnici na Putu, ali ima i
puno prevaranata, opsenara. Takvi su upravo povod i izgovor
onoj drugoj, malobrojnijoj Indiji, zapadnjakoj, obrazovanoj,
urbanizovanoj, da svu tradiciju proglasi za zaostale tekovine
prolih vremena. Moderna Indija zaneta je zapadnjakim
idealima nauke i progresa, i veoma je osetljiva na miljenje o
vlastitoj nazadnosti i sujeverju. Oni koji pripadaju toj Indiji piu
knjige za strane izdavae i prodaju u prekomorskim zemljama.
Nije nita neobino to onda ne priznaju za Uitelja onoga koji
poduava pravom Znanju, a ne knjikom naklapanju.
Sai Babini sledbenici se uglavnom nalaze meu tradicionalnim,
konzervativnim tipom ljudi, mada se moe naii i na

iznenaujue osobe. O njemu postoji podosta knjiga na raznim

indijskim jezicima, i moda je sasvim prirodno i u skladu sa
Redom u Svemiru, iako opet paradoksalno, ostaviti zapadnjaku
zadatak da Sai Babu predstavi Zapadu.
On ne samo da nije pisao knjige, on ih nije ni itao. I ponovo, a i
zato bi? Imao je u sebi zaledinu boanskog Beskrajnog Znanja.
Ponekad bi uputio uenika da proita neku religioznu knjigu ili
spis, ali veinom ih je odvraao od itanja. Govorio bi: Ljudi se
nadaju da e u tim knjigama nai Brahmu, ali oni u njima
pronalaze brahmu (konfuziju), a ne Brahmu (Boga).
Nema nieg neortodoksnog u toj izjavi. Izvesno teorijsko znanje
je neophodno za razumevanje spiritualnih injenica, sem u
retkim sluajevima, ali neprekidno nagomilavanje intelektualnog
znanja i informacija ne pomae spiritualnom rastu. Mentalno
prouavanje moe oveka da odvue od tekog zadatka ulaganja
neprekidnih spiritualnih napora na svom unutranjem proienju
i preobraaju, i da ga zavede utiskom da mu prua laku
alternativu. To je posebno opasno sada, kada je zapadno, a i nae
balkansko trite, zatrpano knjigama kvazi-spiritualne sadrine,
manje vrednim ili potpuno bezvrednim. Ni ri Ramakrina nije
imao kolsko obrazovanje, a Bagvan Ramana Mahari, iako je
bio veliki erudita, na pogrdan je nain govorio o knjikom
uenju: Spaeni bivaju oni koji nisu ueni, a ne oni iji ego nije
splasnuo i pored njihovog obrazovanja. Oni koji nisu ueni
poteeni su neumoljive stege samo-zaluenosti, bolesti mnotva
uskomeanih misli, beskonanog traganja za mentalnim
bogatstvom, a nisu spaeni samo od jedne jedine bolesti.*
* etrdesef Stihova, Dodatak, v. 36
Odsustvo uenosti koje se ovde pominje nije, naravno, puko
neznanje, ve jednostavnost, celovitost i sloboda uma, koju
uzdie Taoizam, koju je Hrist slavio recima budite nevini poput
malog deteta, i koju Islam podrazumeva pod nepismenou

Proroka. To stanje svesti nije nespojivo sa uenou, meutim

uenjem se do njega ne dolazi, a iskljuivo uranjanje u
intelektualno znanje je moe prekriti debelim velom zaborava i
nesvesnosti.
Godinama se sumnjalo da li je Sai Baba uopte pismen; niko nije
pretpostavljao da bi on mogao da poznaje sanskrit. A onda je
jednog dana odrao predavanje koje je pokazalo i njegovu
uenost i otroumnost, kao i njemu svojstven grubi humor.
Jedan uenik mu je masirao noge i stopala, pevuei neto za
sebe priguenim glasom. Sai Baba ga upita ta on to mumla.
Stih na sanskritu, odgovorio mu je, ni ne sumnjajui da Sai
Baba poznaje dosta spisa i da mu stoga treba precizniji odgovor.
Meutim, on ga upita o kome se stihu radi.
Stih iz Gite.
Izgovori ga glasno.
Uenik je tada izrecitovao na sanskritu 34. stih iz IV poglavlja:
Znaj da e te.Jnani (Prosvetljeni) koji su dosegli Istinu,
padanjem na kolena, pitanjima i sluenjem nauiti Jnani
(Znanju).
Da li ti to razume, Nana?, upita ga Baba.
Da.
Onda mi reci znaenje toga.
Nana mu je dao slobodan prevod na maternji jezik, ali Sai Baba
nije bio zadovoljan. Ne elim parafraze. elim tano gramatiko
znaenje: sa padeima, stanjima i vremenima.
Nana mu dade bukvalan prevod, premiljajui da li Baba uopte

poznaje sanskritsku gramatiku. Uskoro je to otkrio.

ta oznaava tat u tatviddhil, upita ga Baba.
Jnona (Znanje).
Koje znanje? Znanje ega?
Znanje koje se pominje u prethodnim strofama.
ta znai pranipat
Padanje na kolena.
A pat ?
To isto.
Kada bi one bile isto, da li bi Vjasa* nepotrebno spajao dva
sloga?
* Legendarni autor Mahabharate, epa u kome je Bhagava Gita
jedna epizoda
Ja ne vidim razliku izmeu njih, priznade Nan.
Baba je na as ostavio ovo po strani i preao na sledeu poentu.
ta znai prasna?
Postavljanje pitanja.
A pariprasna?
To isto.
Onda govor Gurua nije Brahma ili Znanje?
Nije.

Onda ti priznaje da ono to Guru kae nije Znanje ve

neznanje?
Tako izgleda.
Onda su uputstva koja daje Guru samo deo neznanja koje se
koristi da bi uklonilo uenikove neznanje, ba kao to trn iz noge
vadimo trnom, zar ne?
Pretpostavljam daje tako.
PREKO TRNJA DO ZVEZDA
O Sai Babinom roenju se ne zna nita odreeno. Neki veruju da
je Sai roen u bramanskoj porodici, da su mu roditelji umrli i da
ga je othranio jedan muslimanski asketa. Drugi opet veruju daje
roen u muhamedanskoj porodici i veina biografa se slae sa
ovim verovanjem. Kakve god da su bile okolnosti njegovog
roenja i detinjstva, one su kao injenice nebitne. Mi u njemu ne
treba da gledamo obinog oveka, ve Sai Uitelja, u ijim
oima su svi jedno.
Postoji pria o tome daje Sai roen 1838. godine u selu Sailu, u
indijskoj oblasti Dintur. Meutim, novije injenice ukazuju na
selo po imenu Patri, u oblasti Parbani. Govori se, isto tako, daje
detinjstvo proveo blizu Aurangabada u Maharatri. Jedina
poznata injenica je da su mu roditelji bili vrlo, vrlo siromani.
Nakon oeve smrti, koja gaje zadesila kao malo dete, njegovu su
majku okolnosti navele da prosi da bi preiveli.
S pravom bismo se mogli zapitati o kakvoj se tu drami radi? On
koga je sudbina odredila za Gospodara Univerzuma morao je da
provede svoje detinjstvo medu siromasima bez kue, molei
po ulicama. To je bila Boija namera koju moda i nije tako
teko dokuiti imamo pred oima jo jedan boanski
paradoks: da onaj koji je predodreen da poseduje Sveukupnost i

vlada Svepostojanjem mora da proe kroz najvee siromatvo,

patnje i odricanja! ovek koji je trebao da usmerava sudbinu
sveta, odrastao je u najveoj bedi.
Nae doba je ulo vapaje maloga deaka: Majko, hodaj polako.
Ja ne mogu da idem bre... Ja ne mogu dalje. Majka podie dete
u naruje, sa suzama u oima. Majko, ja sam jako gladan... Kada
e neko milostiv da nam da hranu?
A majka mu apatom odgovara: Sine, budi strpljiv. Bog je
milostiv. Nedaleko odavde je jedno selo u kome emo nai
hleba.
Osetivi majino stanje, deak ree: Majko, vie ne oseam
glad... Hodau sam. On skliznu iz njenog naruja i, mada je bio
umoran i slab, nastavi da hoda pored nje.
Tako su majka i sin lutali narednih pet godina od vrata do vrata,
od sela do sela. Deak je svojim umilnim avrljanjem odravao
majku u vedrom raspoloenju. Taj deak vie nikada nije
zatraio od svoje majke hranu ili utehu. U tom neprestanom
hodanju stopala mu se osue brojnim plikovima, sve dok ne
ogrubee kao utavljena koa. Prosili su da bi preiveli, kreui
se od mesta do mesta.
U onome to vidimo kao strahotu uvek je skrivena Milost Boija.
Sudbina je paradoksalna misterija: Boija surovost je na izvestan
nain Njegova Milost! Nikoga nee mimoii Njegova samilost,
bez obzira na sve okolnosti. Milost je Boija priroda, i On sam je
Milost. U Njegovim oima niko nije bespomoan i bez nade.
Samo onaj ko je postao Bog moe da shvati tu misteriju.
I premda su majka i sin prolazili kroz patnje, ne moemo ni da
zamislimo ta je taj petogodinji deak tek trebalo da primi.
Poto su bezuspeno kucali od vrata do vrata u selu Shelvadi i
ostajali praznih ruku, dooe do vrata jednog slepog oveka, koji

ih uvede u kuu. Taj slepi ovek bese svetac!

Otac tog slepca se zvao Keav Pant. Iako je bio siromani hindus,
Keav je bio veoma religiozan i od njega je Gopal dobio osnove
svoje spiritualnosti. Od samog detinjstva, podstican oevim
uticajem, duboko u njegovom srcu goreo je sveti plam ljubavi
prema Bogu i predanosti. Kada je dolo vreme da Gopal Rao sam
sebi zarauje za ivot, nije uspeo da nae posao u rodnom
Dambu, pa se preselio u elvadi. Nakon nekoliko godina ivota u
elvadiju, metani su poeli da ga gledaju s velikim
potovanjem. Premda je jo uvek bio vrlo siromaan, sve to je
imao delio je sa onima koji nisu imali ni toliko i negovao
bolesne. Zbog tog nesebinog sluenja, gradski zvaninici mu
dodelie komad zemlje na kojoj e iveti i uzgajati hranu.
Gopal Rao je sam sebe surovo kaznio. Jednoga dana ugledao je
prelepu enu i, dok je netremice zurio u nju, u njemu se rodie
neoekivano sladostrasne elje. Kao gromom pogoen
poronou svojih misli, on ode svojoj kui i, stojei pred
statuom Vyankatesha, iupa sebi oba oka gvozdenim iljcima!
Spoljanje svetio ovoga sveta za navek se ugasi, ali ovaj in
uvea unutranju svetlost koja se u njemu razgore!
Ovo samortvovanje neodoljivo podsea na Isusove rei: A ja
vam kaem da svaki koji pogleda na enu sa eljom za njom, ve
je uinio preljubu s njom u srcu svome. A ako te oko tvoje desno
sablanjava, iskopaj ga i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine
jedan od udova tvojih nego li sve tijelo tvoje da bude baeno u
pakao! *
* Matej, 5,28-29
I ta unutarnja svetlost u Gopal Rau postade oganj, a njegova se
slava proiri ak do najudaljenijih mestau Indiji. Ljudi govorae:
To sam Gospod Bog Vyankatesh priprema arti posluenje za
Gopal Raoa, Tek tada bi svetac obavio arti pred Gospodom. Na

taj nain se slepi svetac klanjao svom Bogu Vyarikateshu. Zbog

Gopal Raoa, elvedi, koji je nekad bio zemljoradnike selo,
postade sveto mesto hodoaa.
U skromnoj kui ovog slepog svetog oveka, Sai je odgojen s
puno brine ljubavi mnogobrojne rane petogodinjeg
prosjaenja behu izleene. Ljubav ovog sveca prema njemu
postajala je sve jaa. Majka je sa oseanjem dubokog potovanja
sluila ovog slepog oveka, jer je njoj i njenom sinu podario dom
za ta mu je ona bila veno zahvalna. Kada je deaku bilo 12
godina, umrla mu je majka. Nakon raskidanja ove roditeljske
veze, deak i slepi svetac nastavie da ive u istoj kui jo
nekoliko godina. Tokom tih godina svetac je deaku otkrio
spiritualni svet, i on posta njegov glavni uenik.
Deak je bio veoma privren svom Guruu, kome se sa nenou
obraao deminutivom Venkusa.
Zanimljive su prie koje je Sai Baba ostavio o svom Uitelju, ne
toliko iz razloga to bi mogle svojom istinitou da osvetle
nepoznate delove Saijeve mladosti, jer ih je on izmiljao sa
unutranjom svrhom i predumiljajem, ve zato to je Sai takvim
priama nameravao da osvetli odnos sa duhovnim Uiteljem,
odnosno metode spiritualnog vostva.*
* O kome e biti vie reci u VIII poglavlju
Jedna od karakteristinih pria sa spiritualnom simbolikom, o
susretu uenika sa Uiteljem, glasi ovako:
Jednoga dana sam razgovarao sa etvoricom prijatelja o
Puranama i o ostalim delima, raspravljajui o dostizanju
Realizacije.
Prvi je rekao da treba da se oslonimo ne sebe i da ne zavisimo od
Gurua, jer se u Giti kae: Uzdigni samoga sebe.

Drugi ree da je najvanije dostignue kontrolisati um i ne

doputati da se u njemu javljaju misli i sumnje.
Trei je rekao da se oblici neprekidno menjaju i da se ne menja
jedino ono to je bez oblika, te da zbog toga moramo stalno
praviti razliku izmeu Venog i prolaznog.
etvrti nije voleo teoretisanje. Rekao je: Hajde da jednostavno
vrimo svoju dunost, i sav na ivot, telo i govor predamo
Guruu koji je sveproimajui. Vera u njega je sve to je
potrebno.
Dok smo lutali kroz umu, naili smo na jednog radnika koji nas
je zapitao kuda to idemo po toj ezi, i upozorio nas da se
moemo nepotrebno izgubiti u neprohodnom ipraju. Pozvao
nas je da ostanemo i podelimo s njim hranu koju je imao, ali smo
mi odbili njegovu ponudu i savet, i produili dalje. Konano smo
se ipak izgubili u toj ogromnoj, gustoj umi.
Kada smo ga sreli po drugi put, rekao nam je da smo se izgubili
zbog toga to smo se pouzdali u nau vlastitu vetinu, kao i da
nam je bio neophodan vodi. Ponovo nas je pozvao da s njim
podelimo hranu, rekavi nam da je jedna takva ponuda dobar
predznak i da ne bi trebali da je odbijemo. Meutim, moji
prijatelji su ponovo odbili njegov poziv i nastavili svojim putem.
Jedino sam ja bio gladan, vratio se i dobio od njega komad hleba
i malo vode.
Tada se pojavio Uitelj i zapitao ta se deava, pa sam mu
ispriao. Dok su se moja etiri prijatelja udaljavala od njega, ne
pokazujui nikakvo potovanje, ja sam se sagnuo pred njim s
puno potovanja. Guru me je poveo do bunara, zavezao mi noge
konopcem, i obesio me na drvo koje je raslo pored bunara, sa
glavom nadole. Glava mi je visila na oko metar od vode, tako da
je nisam mogao dosegnuti. Moj Guru me je tu ostavio i otiao, ni
sam ne znam kuda. Vratio se nakon nekoliko asova i zapitao me

kako sam. Rekao sam mu da mi je vreme proteklo u velikom

blaenstvu. Bio je oduevljen sa mnom, zagrlio me i preao
svojom rukom preko moje glave i tela. Obratio mi se s velikom
ljubavlju i nainio me svojim uenikom, nakon ega sam ja u
potpunosti zaboravio na svoju majku, svog oca i sve svoje elje.
Voleo sam da gledam u njega pomno. Nisam imao oi ni za ta
osim za njega. Nisam eleo da se vratim. Zaboravio sam na sve
osim na Gurua. Sav mije ivot bio skoncentrisan na gledanje, a
gledanje na njega. On je bio objekat moje meditacije. Klanjao
sam se u tiini.
Ovo je tipino Sai Babino kazivanje, jer je itava pria
simbolina, ak i bajkovita, i osvetljava nain inicijacije uenika
u unutranje misterije od strane Gurua.*
UITELJ I NJEGOVA PORODICA
Pogledaj, evo ga dolazi ponovo ludi fakir.
Vlasnici duana u irdiju su se okrenuli i pogledali navie uz
ulicu u visokog, suvonjavog mladia koji im se pribliavao
dugakim koracima, energino i na odstojanju, ne uputajui se u
razgovor ni sa kim.
Sai se vratio u irdi 1858. godine, i u tom pitomom selu ostao
narednih 50 godina, sve do naputanja svog tela 1918. Niko nije
znao zato je odabrao ba irdi za svoje prebivalite, irdi je bilo
selo, est milja od najblie eleznike stanice, i ranije nije bio
nikakav spiritualni centar. Jedno od moguih objanjenja ovog
neobinog izbora je podjednako udno, kao i sve okolnosti u
njegovom spoljanjem ivotu: mnogo godina kasnije, kada je ve
bio veoma poznat, rekao je jednom svom sledbeniku da kopa u
podnoju nim drveta,,. gde je on obino sedeo kada je stigao u
irdi. Otkopan je jedan grob, i on je izjavio daje to grob

njegovog Uitelja iz jedne od prethodnih inkarnacija.

Iako je izgledalo da se mladi fakir nastanio u irdiju, u prvo
vreme se drao po strani od ostalih seljana. Za vreme svojih
preanjih poseta, a i sada kada je ostao za stalno u Sirdiju, iveo
je ispod tog nim drveta, gde je sedeo tokom dana, a nou spavao
na goloj zemlji bez obzira na godinje doba, hranei se s neto
malo hrane koju su mu davali milosrdni metani, isto kao i
duvan. Fakir je najvie voleo da bude sam i to je davao do znanja
svakome ko bi uznemiravao njegovu samou, tako to bi
znatieljnike gaao kamenicama.
Posle par godina provedenih u osami ispod drveta nim, otiao je
u mali hindu hram s namerom da ga naini svojim prebivalitem.
Ali, svetenik i uvar hrama Mahalsapati ga je procenio kao
muslimanskog fakira i odbio da ga primi, rekavi mu da ide da
ivi u damiji. Isti svetenik je kasnije postao jedan od njegovih
najbliih uenika. Sai ga je i posluao, pa je mala damija sa
zidovima od blata postala njegov dom. Sai ju je nazvao
Dwarkamai Masjid damija Majke Milosti. Dva oveka
poee tu da mu verno slue. Jedan od njih je bio upravo
pomemiti svetenik Mahalsapathi, koji ga je i prozvao Sai, a
drugi je bio Tatua Kote. Mnogi metani su ih sarkastino zvali
trio iz Masjida.
Sai Baba je povremeno razgovarao sa svetim ljudima, i
hindusima i muslimanima, koji su esto prolazili kroz irdi.
Jedan od njih je rekao metanima: Obratite panju na tog
mladog fakira; on je dragulj na ubritu.
Oni, meutim, nisu obraali na to upozorenje mnogo panje.
Njima se pre inilo daje pomalo luckast. On se nije meao sa
njima i vrlo retko je progovarao. Ponekad bi izgovarao
namaz, ritualnu islamsku molitvu koja se izgovarala pet puta na
dan, a i to vrlo retko. Imao je i svoje udne obiaje u toj maloj
damiji neprekidno je gorela dhuni vatra to je vie nalikovalo

parsiju nego muslimanu i stalno su mu gorele petrolejske

lampe.
Petrolej za te lampe je bilo sve to mu je, osim ake hrane, bilo
potrebno. Odlazio bi vlasnicima duana i molio da mu daju
petrolej.
Zbog toga nam sada dolazi gurkali bi se oni meusobno
laktovima; Hajde da napravimo s njim alu i da mu ne damo
petrolej. Nekolicina posmatraa se sakupila unaokolo. Kada mu
nisu dali petrolej, mladi fakir se samo okrenuo i vratio, bez
ijedne reci albe ili moljakanja.
Hajdemo za njim da vidimo ta e da uradi, neko predloi.
Napadni stranca, kao ustaljeni instinkt grupe, sada je proradio.
I videli su vrlo brzo. Kada se vratio u damiju, fakir je uzeo
glineni krag sa vodom, koji se tu nalazio, i iz njega napunio
lampe. Gorele su kao daje u njih nasuo petrolej.
Vie nije bilo gurkanja laktovima i kikotanja. U naletu
strahopotovanja padoe mu pred noge i molie ga da ih ne
prokune zbog onoga to su mu uinili.
Vie nije bilo ni pria o ludom fakiru. Ljudi iz irdija su sada
poverovali u dragulj na smetlitu. Znali su da se medu njima
nalazi veoma mona osoba. Uskoro su otkrili daje bio svetac i
Uitelj sa ogromnom samilou za one koji pate.
U to vreme Sirdi je bilo mirno poljoprivredno seoce. Kada se, par
godina nakon to se Sai tu nastanio, na tom podruju pojavila
kuga, od nje je umrlo mnogo ljudi. Zvanini slubenici pokuae
sve da ublae epidemiju, ali nita nije pomagalo. Na kraju, neki
od ljudi odoe Saiju. Kada su mu ispriali svoje tune prie,
zamolie ga za pomo pre no to svo stanovnitvo irdija ne
bude zbrisano.

Fakir je bio dirnut njihovim priama. Otiao je do oblinje kue,

doneo jedan mlinski kamen i poeo da melje penicu. Kada je
samleo brano, dao ga je jednoj eni i rekao joj da ga raspe po
seoskoj granici. ena spremno uradi ono to joj je reeno i ubrzo
posle toga, svima na olakanje, epidemija je poela da jenjava,
bolesnici su se oporavili, i irdi bi u potpunosti osloboen
prokletstva kuge.
Invalidi i bolesnici iz okolnih sela dolazili bi fakiru koji ih je
leio travama. Nakon toga bi sedeo sa njima, sluajui njihove
pobone pesme. Svakoga od njih je fakiru privlaila ta svetlost u
njegovim oima!
Svi Savreni Uitelji su bili jedinstveni po svojim unutranjim
spiritualnim karakteristikama. Ako je Saija bilo ta izdvajalo od
drugih, onda su to bile njegove oi. Oi Savrenog su bile tako
sjajne, mone i prodorne, da niko u njih nije mogao da gleda
dugo. ovek bi imao oseaj da ga itaju skroz-naskroz, nita se
nije moglo zatajiti pred tim pogledom. Kada bi neko samo
jednom video te oi, vie nikad ne bi mogao da ih zaboravi. Kada
bi mu videli lice i oi, jedino bi im preostalo da mu se poklone i
odaju mu potu kao svome Bogu.
Sai Baba je prosio sebi za hranu svakoga dana. Obino bi prosio
samo hleb i to upet razliitih kua u irdiju, koje su smatrale to
za svoju ast. Na svakom bi pragu uzviknuo: Majko, daj mi
bhakri, ili Majko, daj mi rati. Nije prestajao da prosi sve dok
se nije vratio Univerzumu, 1918. godine. Sai bi uvek pojeo samo
jedan ili dva hlepia, a ostale bi razdelio sirotinji.
Nije se dvoumio kada je trebalo da zagreje ruke radi svoje uloge
lokalnog lekara ili pekara. Za njega se moe rei daje
demonstrirao jednu od osnovnih sufistikih zapovesti: Srce za
Boga, ruke za rad.
Bio je udan, da, ali to ne bi smelo da nas sprei da vidimo svu

njegovu brinu ljubav prema svojim sledbenicima i sav

spiritualni rast koji je on u njima inspirisao, kao i ljubav i
odanost koju su oni oseali prema njemu. Oni su bili njegova
zemaljska porodica, pored one nebeske, nevidljive, porodica
ljudskih bia zbog koje je on bio tu gde jeste, utelovljen, da bi im
preneo u naslede spiritualno zavetanje i dar boanske Milosti i
Ljubavi.
Svaki Savreni Uitelj, budui da u sebi ima zalede Beskrajnog
Znanja, svestan je blistave zvezdane budunosti i bliske
kosmike slave oveanstva, planete koja u sebi skriva Mo da
celokupnom Univerzumu donese boanski plam i Svetu Nebesku
Vatru. I ba zbog znanja o tom buduem udu, kao i Boije
Ljubavi i Milosti koju nosi u sebi, svaki Sadguru ispoljava
ogromno razumevanje i podrku tim palim ljudskim biima,
zaglibljenim u prainu, blato i kal ovoga sveta, prua im ruku da
se pridignu sa zemlje i usprave pogled ka zvezdama, koje s
nestrpljenjem ekaju na njih.
Zapoeemo ova svedoenja Babinih sledbenika, lanova
njegove porodice, iskazom jedne od najpredanijih uenica, gom Menader.
Ono to na oveka ostavlja utisak, kada po prvi put vidi Sai
Babu, su njegove oi. Bilo je takve snage i prodornosti u
njegovom pogledu, da ga niko nije mogao gledati pravo u oi.
ovek bi imao oseaj kao da ga potpuno itaju. Brzo bi sputao
pogled i klanjao se. Imao je oseaj kao da Sai nije uao samo u
njegovo srce, nego i u svaki atom u telu. Par reci ili pokreta
otkrili bi mu daje Sai Baba znao sve o njegovoj prolosti,
sadanjosti, pa i budunosti, kao i o svemu ostalom. ovek nije
mogao da uradi nita drugo nego da mu se preda s puno
poverenja, i da mu se jednostavno prepusti. A on je bio tu da se
potara za svaku, ma i najmanju sitnicu, i da ga vodi kroz sve
ivotne mene.

Ona upravo naglaava tu njegovu ljubav i zatitu, spiritualnu

egzaltaciju njegovog prisustva. Sledbenici ga nisu voleli samo
zbog njegove Moi. Glavni razlog je bila njegova brina Ljubav i
mo da od irdija naini pravi raj za sledbenike koji bi dolazili.
im bismo tamo stigli, osetili bismo se sigurnima, osetili bismo
da nas nita ne moe povrediti. Kada bih otila i sela u njegovu
blizinu, uvek bih zaboravljala svoj bol, ak i svoje telo, i sve
svetovne brige i strahove. Prolazili bi sati, a ja bih sedela u
blaenstvu, nesvesna njihovog prolaenja. Ubedena sam da su taj
neobian doivljaj imali svi njegovi pravi sledbenici. On je,
ukratko, za nas bio Sve.
Jedan drugi sledbenik, Galvankar, govori posebno o
proiavajuoj prirodi Sai Babinog uticaja: Sai Babu sam prvi
put posetio 1911. godine. Krenuo sam da ga posetim, samo zbog
toga jer su mu moj tast i ostala rodbina poli u posetu. uo sam
daje Sai Baba svetac, ali u to vreme nisam ozbiljno razmiljao o
tome da od njega izvuem bilo ta na spiritualnom ili
svetovnom planu. S tim stavom sam ga posetio etiri ili pet puta,
i moja se zainteresovanost postepeno uveavala. Onda mi se
pojavio u snu i zatraio od mene dva dakshina (novia) kao
prilog. Kada sam se probudio, odluio sam da mu ih dam. Poslao
sam dve rupije u Sirdi, putem novane uputnice. U istom snu, on
mije dao dva dragocena saveta: prvo, da se ponaam estito i
ispravno, i drugo da i dalje odravam svoju neporonost.
Brino i revnosno sam se pridravao ovih saveta. Kada sam
nakon toga, 1917. g. otiao u irdi, slavio mi je ruku na glavu i to
je na mene delovalo krajnje udno. Zaboravio sam na sebe i na
svoju okolinu, i zapao u ekstazu. Kasnije sam saznao daje Sai
Baba prisutnima rekao, dok sam bio u tom stanju, kako odiem
neporonoi i istotom. Objasnio im je razliite oblike i stanja
kroz koja sam prolazio u prethodnim ivotima i rekao kako me je
on ubacio u majinu utrobu u ovoj inkarnaciji, kao i da sam ja i

dalje zadrao svoju neporonost i istotu.

Traenje dve rupije je bila simbolina forma koju je Sai Baba
esto koristio. On je traio upravo ta dva novia neporonosti i
istote.*
* Ovde isto lako imamo dobar primer kako Savreni Uitelj vodi,
kroz vie inkarnacija, pripadnike svog unutranjeg Kruga i
privlai ih k sebi. O tome u VIII poglavlju.
esto se ljudima pojavljivao u snovima ili vizijama da bi ih
privukao. Uvek je Uitelj taj koji privlai svoje sledbenike, mada
moe da izgleda kako je to njihova odluka, i kako se radi o srei
kada se izabere jedan medu mnogima.
Sai Baba je po tom pitanju bio vrlo jasan: Ja privlaim svoje
ljude sa velikih udaljenosti i to inim na razne naine. Ja sam taj
koji ih trai i koji ih dovodi k sebi. Oni ne dolaze po svojoj
sopstvenoj volji. Oni mogu biti udaljeni hiljadama kilometara, ali
ja ih ipak dovlaim kao pticu za iju je nogu vezana uzica.
Mnogi su mu, naravno, doli zbog uda, u nadi da e ostvariti
ovozemaljske koristi. Neki od njih su, ipak, postepeno razvili u
sebi udnju za viim dobrima, koje je Sai Baba darivao. Moji
ljudi su mi prvo dolazili zbog ovozemaljskih koristi, ali kada su
ih stekli, poeli su da me slede.
esto je ponavljao svojim sledbenicima: Dajem vam ono to vi
elite, da biste poeli da elite ono to hou da vam dam. Moj
uitelj mi je rekao da dajem bezgranino svima koji od mene
trae, ali niko od vas ne trai mudrost... Moja riznica je otvorena,
ali niko od vas nije dovezao koije da odnese prave dragocenosti.
Kopajte duboko i uzmite ono to je s pravom vae; no, izgleda da
niko od vas nee da se pomui.
Kaem vam, svima vama koji ste doli, ovakva prilika vam se

nee ponoviti. Ja sam Jedini, ja sam Bog!

Jedan od uenika je, ugledavi arenu gomilu koja se tu sakupila,
upitao Sai Babu da li su svi oni izvukli neku korist, stoje bilo
pitanje koje se moglo postaviti bilo kom Uitelju ija je sudbina
bila da bude javno poznat. Kao odgovor, on mu je pokazao na
mango drvo u cvetanju: Kakva bi to sjajna etva bila kada bi se
svi pupoljci pretvorili u voe, no, deava li se to? Veina
otpadne. Jako malo ih ostane.
R. B. Purandare je bio jedan od tih pupoljaka koji je sazreo do
ploda. On je ostavio zabeleku o svom prvom dolasku: Za Sai
Babu sam prvi put uo 1909. godine i otiao da ga posetim.
Nisam poao ni sa kakvim svetovnim motivom, premda sam bio
siromaan i bio siroe, Oduvek sam imao elju da budem uz
sadhue, a on me je privukao zbog toga to sam uo da je bio
svetac. Javio mi se u snu i pozvao me u irdi. U to vreme je moja
estomesena erkica bila vrlo bolesna, tako da se moja majka
veoma protivila mom odlasku. Uprkos svemu, bio sam uporan i
sa sobom sam poveo i majku i enu i erku. Tamo sam ostao
trinaest dana, a ve treeg dana mi se dete oporavilo. Baba mi
nije dozvolio da se vratim sve do trinaestog dana. Nisam ga nita
pitao, ali je on rekao mojoj majci daje bio vezan za mene sedam
vekova, i da me nee zaboraviti ma koliko daleko da se nalazim,
kao i da bez mene nee pojesti ni zalogaj hrane.
Sa Babinim doputenjem, vratio sam se naoj kui u Dadar. im
smo stigli, moja ena je dobila takav napad kolere da je doktor
od nje ve bio digao ruke kao od beznadenog sluaja. Tada sam
ugledao Sai Babu kako stoji pored malog hrama nasuprot moje
kue. Rekao mije da joj dam udhi (sveti pepeo), koji sam doneo
iz Sirdija...Ubrzo je bila potpuno zdrava.
HINDUIZAM I ISLAM

Sai Baba je bio pravo otelovljenje paradoksalnosti Boga, prikaz

svetu nad-dualne Boije Prirode u liku Sadgurua, apsolutnog
Bia iznad dvojnosti, koje moe da se predstavi svetu u kome
vlada rat dualnosti jedino kroz ispoljavanje obe krajnosti
istovremeno, oba pola svih suprotnosti.
Zbog toga je mnogim povrnim oima bio udan, poduavao je
podjednako i hinduse i muslimane, odravao je plamen svete
hindu vatre u damiji, besneo na svoje uenike, ak ih i udarao
tapom poput zen-uitelja, odgovarao na neizgovorene misli,
bacao kamenje i pogrde na neverne posetioce da bi ih oterao ili
prireivao uda da bi ih privukao, otvoreno traio novac koji bi
zatim razdelio sirotinji. Bio je, dakle, pravi spiritualni Gargantua,
poigravao se suprotnostima kao radosno dete, rugajui se svetu
okovanom u netrpeljivost i netoleranciju.
Pobesneo bi bez vidljivog razloga i sipao pogrde, a onda se taj
uragan stiavao, i on bi iznenada poeo da se ljubazno obraa
nekome ko je upravo stigao ili ba tad odlazio. I zvaninim
religijama je prilazio na slian nain, pravei i tu konfuziju u
glavama onih koji su na svet navikli da gledaju u dve dimenzije.
Sai Baba bi povremeno za sebe rekao kako je nastavlja Kabira,
pesnika i Sadgurua s kraja XV veka, koji je imao i hindu i
muslimanske sledbenike i poduavao ih svom vlastitom Putu. To
je isto stoje i Sai inio. On se nije priklanjao ni jednoj ni drugoj
strani. iveo je u irdi damiji i imao obiaj da koristi islamsko
ime za Boga. Kada bi ga uli da ponavlja svete izreke, to su bile
islamske mantre, meutim, on je vrlo retko u kasnijem periodu
izgovarao islamske dnevne ritualne molitve namaz. Neki od
njegovih sledbenika ga ak nikada nisu uli da to radi. Obino bi
nerazgovetno ponavljao arapske ili persijske svete izreke, a vrlo
retko ili gotovo nikad i hindu izreke. Ipak, bio je vegetarijanac,
kao i njegovi hindu sledbenici, koji su mu se klanjali na svoj
hindu nain. On sam je esto pominjao svog hindu Uitelja i

pozivao se na hindu spise i bogove, kao oblike i aspekte Boga.

Neki drugi Uitelji Indije tog vremena su takoe smatrali da su
sve religije podjednako vane. Ramakrina je, na primer, poto je
dosegao nestalan Samadhi kroz hinduizam, ponovo preao taj
put, prvo kroz islam, a potom kroz hnanstvo, i obznanio da su
ga oba puta ponovo dovela do istog cilja. Ramana Mahari je bio
iznad svih religija, na samom vrhu sa koga se one sputaju, u
centru iz koga se one ire. Meu njegovim sledbenicima bilo je
hriana, muslimana, jevreja, budista, parsija i hindusa, a on
nikada ni od koga nije oekivao da prede iz jedne religije u
drugu. Slino je i sa kasnijim primerima. Osho je, po vlastitim
reima, preuzimao, iz svih religija i uenja ono to je veno, i
izgradio svoju besmrtnu sintezu.
Sai Baba, dakle, u tome nije bio jedinstven, ali je iveo u
vremenu koje jo uvek nije bilo tolerantno. To ga, naravno, ni
malo nije zabrinjavalo.
Oblaio se kao musliman, ali je na elu nosio oznaku kaste kao
hindus. Podjednako je slavio svete dane i praznike i u jednoj i u
drugoj religiji. Citirao je Kuran na oduevljenje muhamedanaca,
ali je isto tako bio veoma upuen i u hindu astre. Za nekoga
poput Sai Babe, vlastiti ljudski identitet i religiozne razlike nisu
postojale. Kada ga je jednom neko upitao gde je roen, on
odgovori: Ja nemam stalno boravite.
Nasuprot moguem oekivanju, on ipak nije bio zagovornik
meanja dvaju puteva medu svojim sledbenicima. Od njih je
traio da ispoljavaju dobru volju i toleranciju, i to je bilo sve.
Iako on sam nije izgovarao namaz, to je oekivao od svojih
sledbenika muslimana. Budui da su obe religije bile punovane,
nije se slagao da neko prelazi iz jedne veroispovesti u drugu, ve
je oekivao od svakoga da istraje u onoj na kojoj je odrastao.
Kada mu je jedan hindus, koji je pre toga napustio islam, doao u
damiju, oamario gaje i povikao na njega: Znai, naao si sebi

novog oca!
U toj oblasti su u proteklim vekovima bili esti verski obrauni i
ratovi muslimana i hindusa.* Kao ispoljavanje dobre volje, Sai
Baba je voleo da vidi hindu i muslimanske sledbenike kako
odlaze jedni drugima na svetkovine, stoje dugo vremena i bio
obiaj u Indiji, premda nisu zapravo uestvovali u vrenju
verskih obreda. Tako bi, po recima jednog hindu sledbenika, na
dan kada je roen ri Ramabila organizovana sveana povorka,
nakon ega bi hindusi pevali svoje svete pesme, izmeu kojih bi,
tu i tamo, muslimani itali Kuran. Ponekad bi muslimani
organizovali sveanu povorku na ijem elu bi se na jastuetu
nosile Sai Babine sandale (da bi se izbegao antropomorfizam ili
formalno odavanje potovanja), a hindusi bi im se pridruivali.
* A i dananje vreme kao da vaskrsava u netrpeljivost, ruenje
damija i si.
Samo Sai Babino prisustvo je imalo efekat ispoljavanja
tolerancije. Pria jednog njegovog muslimanskog sledbenika, po
imenu Abdulah, to lepo ilustruje. On je poao kao beskunik u
Meku, ali ga je sudbina odvela u Sirdi, gde je i ostao:
... Kada sam stupio na vrata damije, Sai Baba se stvorio ispred
mene. im su nam se oi srele, ja sam osetio da je on moj
Uitelj... moj boravak uz Sai Babu doveo je do upeatljivih
promena u nainu mog razmiljanja. Kada sam prvi put stigao u
irdi, gledao sam na hinduse kao na neprijatelje, ali nakon tri
godine provedene pored Sai Babe taj se oseaj neprijateljstva
izgubio i poeo sam da ih smatram svojom braom.
Normalno je da ispoljavanje dobre volje i razumevanja nije uvek
bilo pravilo bez izuzetaka. Muslimanima je verovatno najvie
smetalo to su hindusi odavali potovanje Sai Babi u damiji.
Neke od sutinskih razlika izmeu hinduizma i islama se mogu

uobliiti na sledei nain. Za muslimane postoji nepremostiv

ponor izmeu Tvorca, kome se jedino kao bezoblinom Apsolutu
treba klanjati i koji je iz niega stvorio Univerzum, i njegove
tvorevine oveka, stanovnika tog Univerzuma, Za muslimane
u odnosu na Boga ovek je nitavno, beznaajno stvorenje,
odnosno po njima ovek ne moe da postane Bog. Nasuprot
tome, hinduizam je proet idejom da je Univerzum, sa svim
vidovima postojanja, oblik koji je Bog poprimio, Njegova
manifestacija i deo Njegove apsolutne sutine. Rei da je Bog
stvorio Univerzum iz niega, i rei da Univerzum nije nita
drugo do puka iluzija koja skriva Realnost samoga Boga, svodi
se na jedno isto.
Stoga, onog oveka koji je spoznajom svoje unutranje sutine
spoznao svoju boansku prirodu, hindusi i potuju kao Boga.
Drei se slova zakona, muslimani takvo potovanje osuuju kao
idolatriju i surovo kanjavaju. Meutim, moglo bi se rei da su
sufiji islamska spiritualna elita, koja tajno poduava ono to
hindusi poduavaju otvoreno. Obini muslimani ih ne razumeju,
iako su iz sufijskih redova potekli veliki islamski sveci. Za
ortodoksne muslimane su hindusi panteisti i idolopoklonici za
njih izmeu ova dva gledita postoji apsolutni ponor. Poznat je
primer Al Halada, sufi pesnika, koji je izrekao u stanju
boanske ekstaze: An alHaq! Ja sam Bog! i bio zbog toga
to je, prema islamskim zakonima, bogohulio, surovo pogubljen.
Sufiji su, naprotiv, nastavili da ga duboko potuju. Jedan drugi
sufi, Abu Said, ne izazivajui slovo zakona, rekao je kroz
negaciju: Ne postoji nita ispod ove odee to nije Alah. Sufi
bajalica, koja se koristi i dan danas, glasi: Ja te, Boe, molim za
oprotaj za sve ono u meni to nije Bog.
Zanimljivo je da su Sai Baba, Hazrat Babaan i Tadudin Baba,
svo troje Sadgurui u istom dobu i deo velike petorke koja je
spustila Avatara Meher Babu u ljudski lik, bili smatrani za
predstavnike drevne neortodoksne sufi tradicije u svome

vremenu.
Odavanje potovanja Sai Babi poelo je na vrlo jednostavan
nain, kada je to 1908. godine uinilo po prvi put jedno dete.
Priu o tome je ispriala jedna hinduskinja: Moj brat, Bapu Rao,
kome je tada bilo etiri godine, imao je obiaj da svakoga jutra
ode do Sai Babe i na glavu mu stavi jedan cvet u znak
potovanja. Tako je poelo redovno odavanje pote Sai Babi,
poto on to do tada nikome nije dozvoljavao.
Dete je nevino i jednostavno odavalo potu Sai Babi onako kako
je videlo da to ine idolima u hramovima. Od tada je to preraslo
u pravo ritualno odavanje pote kao svakom idolu, sa muzikom,
plesom i svetkovinama. Bilo koji hindus ne veruje daje neki idol
sam Bog, kao to ni hrianin ne veruje daje slika sveca ili ikona
Bog. Malo je ljudi koji mogu da shvate Apsolut koji nadilazi
svaku formu, ak i medu onima koji kritikuju idolopoklonstvo, te
je stoga obinom hindusu lake da odaje potu tako to e se
koncentrisati na manifestaciju Boga uoblienu u neku formu, ili
kroz aspekt predstavljen slikom ili statuom. Uostalom,
koncentracija na manifestovani oblik Boga, bilo u obliku nekog
boanstva iz bilo koje planetarne religije ili u obliku
prosvetljenog oveka Gurua, Uitelja, Avatara, se u svim
vrednim spiritualnim i mistikim tradicijama oduvek smatrala
vrlo efikasnim metodom spiritualnog rasta i razvoja. U Giti pie
sledee: Bez obzira kom se obliku klanjao, ovek se uvek klanja
Meni.
SVEOPTA SIMBOLIKA
Religiozni simbolizam nije tvorevina bilo koje religije ili
Uitelja, ve potvrda saglasja, korespondencija koje postoje
izmeu fizikog univerzuma i spiritualne Realnosti, tj
nematerijalnih nivoa. * Ovaj svet je zapravo odraz i nalije vie
Realnosti, i stoga treba prepoznati i prihvatiti simbole kao

mostove ka onostranom. Poznata hermetika krilatica glasi:

Kako gore, tako i dole.
* Pogledati tabele korespondencija iz Kroulijeve 777, koje
verovatno predstavljaju najsveobuhvatniji poduhvat na sabiranju
takvih saglasja celokupnog Univerzuma.
U Kuranu je, na primer, zapisano: Stvaranje Neba i Zemlje,
smena noi i dana, lae to morima plove s tovarima korisnim za
ljude, kia koju Bog puta s neba, pa tako u ivot vraa zemlju
nakon njenog mrtvila, po kojoj je rasejao svakojaka iva bia;
promena vetrova, koji izmeu neba i zemlje lebde doista su
dokazi za one koji imaju pameti.** Dovoljno je oigledno
znaenje i samo jedne poente iz ovog odlomka: sputanje kie na
opustoenu zemlju je prirodni ekvivalent za sputanje Milosti na
opustelo srce, koja time oivljuje spiritualnost ljudske due.
** Sura II, stih 164
Simbolizam je mnogo raireniji u zapadnim okultnim sistemima i
tradicijama, jer su na Zapadu simboli osnovno sredstvo da se,
putem korienja njihovog svojstva da transformiu psihiku
energiju, dosegnu vie apsolutne sfere bez oblika i iznad uma.
Istone Staze ka Bogu su uglavnom direktne, bez ikakvih
posrednika. Najbolji primer je Zen, u kome se svi meunivoi
izmeu svakodnevne svesti i Apsoluta nazivaju Tamna peina,
u koju moe da upadne tragalac. Zbog toga prosvetljeni Uitelji
na Istoku veoma retko koriste simbole.
Ipak, Sai Baba je simbolizmu bio posebno privren. Postojalo je
neto tajnovito i misteriozno oko njegovog uenja. Kroz uda
koja je inio, materijalna korist koju su drugi izvlaili bila je
oigledna, ali je njegovo spiritualno vodstvo bilo manje
oigledno. Isto tako, kao to smo ve pokazali, on je mnogo
ee poduavao delima radije no recima, kao to bi to bio sluaj

kod ogromne veine drugih uitelja i Istoka i Zapada.

Hrist je, na primer, rekao: Koliko ini onima koje smatra
poslednjima, toliko ini i meni. Sai Baba to isto nije rekao, ve
je pokazao primerom. Jednom mu je neka ena rekla da doe i od
nje uzme hranu, i on pristade. Moete da zamislite s koliko
umea i ljubavi je napravila sve specijalitete. Zanemela je od
uasa kada je videla kako se jedan pas lutalica pribliava hrani
koja jo nije bila pripremljena do kraja. Na vreme ga je oterala i
otila da pozove Sai Babu. Ne, ree on, oterala si me kada sam
je eleo; sada je ne elim.
On se izraavao simbolino ak i kada su u pitanju bile trivijalne
stvari. Jedna ena je opisala svoju prvu posetu u koju je otila
kada joj je bilo 18 godina. Dok se jedan od sledbenika saginjao,
ispale su mu naoare. Poto su pale Sai Babi pred noge, neko
predloi i da ih poklone njemu. Sai se odmah usprotivio: Ne
trebaju mi naoare, ve imam jedne. Kotale su 40 rupija.
Svi su znali da on ne nosi naoare. ena koja je ispriala priu
bila je zbunjena sve dotle dok joj otac nije objasnio da su naoare
oznaavale unutranji vid ili Realizaciju, a 40 rupija 40
godina od kada je Sai dostigao Bogo-Ostvarenje.
On se esto izraavao simbolino dok je isceljivao ili u
situacijama poput one u kojoj je svome sledbeniku dao 4 mango
ploda kao znamenje za etvoro dece koje e dobiti, a potom se i
o simbolinom izrazio simbolino: Pojedi i umri!
Jednom je uenika DeVpandea ujela otrovna zmija. Sav
prestraen, odjurio je pravo u damiju. Meutim, kada je u
sumanutom trku stigao do stepenica damije, Baba izlete iz nje i
viknu: Ne penji se, bramanine! Vrati se! Sii! ak ni u
paninom strahu od smrti, nije mogao da ne poslua Sai Babu.
Zastao je u nemom preklinjanju. Samo trenutak kasnije, Baba
poe da govori blagim i ljubaznim glasom: Sad se popni. Fakir

je milostiv prema tebi. Prezdravie.

Fakir je, kako smo ve objasnili, nain na koji je Sai Baba
oslovljavao Boga. DeVpande je tek tada otkrio da se Sai Babina
zabrana penjanja nije odnosila na njega, nego na otrov koji mu je
ulazio u krvotok.
Ponekad bi se izraavao u parabolama, ostavljajui svojim
sledbenicima da do odgovora dou sami.
Dooe neki lopovi i odnesoe mi novac. Nita ne rekoh, ve
tiho pooh za njima, ubih ih i tako povratih svoj novac. Novac
ovde predstavlja ovekove priroene sposobnosti u stanju
istote, potencijale i boanske atribute (Znanje, Mo,
Blaenstvo) Praiskonskog oveka ili Adama pre Pada; lopovi su
elje; njihovo ubijanje i povraaj (unutranjeg) bogatstva je
unitenje elja i Ostvarenje vlastitog Sopstva.
Jedan ovek je imao jako dobrog konja, ali ma ta da mu je
radio, ovaj nikako nije hteo da se upregne. Jedan strunjak
posavetova oveka da ga vrati tamo odakle potie. On to i uini,
a konj odjednom postade miran i koristan, Konj je ego, tj
nemiran um. Koristan je kada upravlja ovekovim fizikim i
mentalnim moima, ali je samovoljan i neprekidno stvara
probleme. Vratiti ga tamo odakle potie znai ponovo ga uroniti
u Apsolut ili Sopstvo iz koga izranja. Slini su saveti Hrista koji
kae da se ovek ponovo mora vratiti u majinu utrobu i nanovo
roditi, kao i isti skriveni savet koji je Bagvan Ramana Mahari
dao onome koji ga je upitao za Put: Vrati se Putem kojim si
doao. To je vraanje Izvoru koje proiuje i prosvetljava. Tada
intelekt i ostale skrivene moi oveka postaju dobre sluge i
postaju svesne pokretake sile Duha.
Jednoj svojoj sledbenici je rekao: Nebo je oblano. Pae kia.
Usevi e izrasti i sazreti. Tada e se oblaci razii. Zbog ega se

boji?
Nebo prekriveno mnotvom oblaka predstavlja njeno trenutno
stanje duhovne tame i neznanja. Kia predstavlja teak ivot i
nelagodnosti kroz koje e proi, ali e Boanska Milost biti ta
koja e zrna spiritualnosti u njenom srcu, za koje ona jo i ne zna
i nije ih svesna, dovesti do sazrevanja tokom mrane noi due.
Razilaenje oblaka kada seme sazri znai dostizanje svetlosti i
blaenstva Prosvetljenja.
Sai Baba je esto davao tajne i enigmatine odgovore koji su za
mnoge ostajali nerazumljivi. Neko je eleo da ga fotografie, na
ta je on odgovorio: Ne, on ne treba da fotografie. Dovoljno je
da samo razrui zid, Besmisleno? Fotografija belei samo
spoljnu ljuturu, ono na ta Sai Baba lii. Zid predstavlja
identifikaciju ja-sam-telo, koja oveka deli od spoznaje vlastite
duhovne prirode. Dovoljno je da ga ovek razrui i videe kako
Sai Baba istinski izgleda ne kao telo, ve kao bezgranino
Svepostojanje, ovek-Bog.
Simbolizam Sai Babe, ipak, ne bi trebao da udi, ak ni na
Istoku. Sadgurui se razlikuju od veine ostalih prosvetljenih ili
poluprosvetljenih Uitelja i Istoka i Zapada, po tome to su
njihova osnovna sredstva kojima deluju na spiritualni rast
oveanstva dela a ne rei.
Duhovne tradicije i uenja svih meridijana i svih doba, kada se
uzmu kao celina, su ve toliko raznovrsne i sveobuhvatne da je
zaista malo toga jo ostalo da se na jasan i nedvosmislen nain
doda i dopuni. Spiritualnih Staza ka Bogu, kako drevnih tako i
savremenih, ima ve toliko,* da mogu da zadovolje sve
osobenosti temperamenta i individualne zahteve svakog tragaa
za Osloboenjem. Izreeno je ve puno reci o dostizanju Boga i
oveanstvo ulazi u fazu Novog Doba, kada e naglasak biti na
radu, pregalatvu i spiritualnim podvizima, kada e se konano

mnogo toga iskazanog pretoiti u stvarnost.

* Naroito u naem vremenu, kada je planeta postala globalno
selo, tj kada spiritualni tragaoci vie nisu ogranieni samo na
uenja i duhovne sisteme svog ivotnog podruja, ve im je
protok informacija omoguio da biraju iz prebogatog spiritualnog
zavetanja cele planete.
Savreni Uitelji preteno deluju na unutranjim planovima,
suptilno i nevidljivo, pa se poneto od tog neizmernog bogatstva
prelije i pred nae zauene oi u vidu uda, moi, reci i
postupaka koje esto ne moemo do kraja da razumemo. Zato
rei i postupci jednog Qutuba Sai Babe i deluju simbolino, jer
nose u sebi prikrivene, neograniene, ponorne dubine njegovog
kosmikog Bia, koje u svom izraavanju ne brine mnogo da li
e ostati neshvaeno meu onima iji je vid zamagljen
viestrukim velovima Iluzije.
SIMBOLIZAM NOVCA
Sveti ljudi obino ne trae novac. Bilo je duhovnih iscelitelja
kojima su njihovi Gurui podarili isceliteljske moi, uz izriito
upozorenje da e ih te moi napustiti ako budu uzimali bilo
kakvu nadoknadu ili nagradu. Mnogi sadhui ak odbijaju da
dodirnu novac. ri Ramakrina, koji je bio prosvetljen, je od
njega toliko zazirao da bi osetio arenje u prstima ako bi ga samo
dotakao. Mnogi ljudi su sumnjiavi prema Guruu koji prima
novac ili poklone, ako to nije neto simbolino, kao to su voe
ili cvee.
U ovoj, kao i u mnogim drugim stvarima, Sai Baba je bio razliit.
On ne samo da je primao novac, nego ga je ak i traio. Ponekad
bi zahtev da mu daju dakshina (milostinju) bilo prvo to bi rekao
nekom posetiocu. Vrlo esto je govorio koliko novca trai.
Neki ljudi su zbog toga imali predrasude o njemu. To je,

naizgled, tako odudaralo od njega. Kakvo je, onda, objanjenje?

Sigurno je da on sam nije eleo novac, jer ga nikada nije
zadravao za sebe. On je izdravao fakire i ostale siromane
fakire, hranio one koji nisu imali novca za boravak u Sirdiju,
rasipao novac na bilo ta za ta se on mogao potroiti u tom
trenutku, ali ga nikada nije zadravao.
Moramo poblie objasniti to rasipanje. Tano je da je on
kupovao i one stvari za koje se ne bi moglo rei da su bile
neophodne, i da gaje davao onima koji su bili vezani za novac,
ali nije kupovao po neumerenim cenama. Stoje zanimljivo, ba
nasuprot tome, cenjkao bi se sa prodavcem oko pareta tkanine
kao to to ine pravi kupci, mada bi ponekad na kraju poklanjao
tu tkaninu samome prodavcu. Moglo bi se rei da je baratanje sa
novcem bila njegova velika ovostrana zabava, i moda ak
efikasan metod za prizemljenje u normalnu svest.
On nikada nije prestajao sa praksom da sam sebi prosi hranu.
Nikada sam nije posedovao luksuzne predmete, utemeljio aram i
svoje fondacije, podizao graevine ili sticao imetke, a kada je
umro, imao je tek toliko da pokrije pogrebne trokove.
Novac, kao i sve ostalo, tretirao je na simbolian nain. Oni koji
su mu ga davali sami sebi su uveavali bogatstvo. Nije ga traio
od svih. Traim samo od onih na koje me Fakir uputi, a u
zamenu im dajem deset puta vie. Oni su bili njegovi ljudi, a to
to je od njih uzimao milostinju znailo je da preuzima njihovu
karmu, to e se videti iz sledeeg primera.
Jedan Sai Babin blizak uenik po imenu Bara Baba, to znai
Veliki Baba, uvek je sedeo u Sai Babinom sudu. Bio je
ogroman i debeo. Sai Baba bi Bari davao 100 rupija za hranu
svakoga dana, a on je jeo, jeo, jeo i opet samo jeo. Sai Baba bi
jeo samo hleb i luk koje je isprosio, dok bi Bara Baba jeo
najfiniju hranu koja je mogla da se nae.

Zbog ega je Sai Baba toliko insistirao da ovom ueniku daje

ogromnu sumu novca za veliku koliinu hrane, kada je on sam
iveo na hrani koju bi isprosio? Ta ljudina je bila stovarite
sanskara svih onih koji su za vreme darshana davali novac Sai
Babi. Sanskare ili impresije iz prolih ivota tih ljudi, su u
potpunosti izbrisane kada je Barra Baba dosegao Mukti
Osloboenje u trenutku smrti tela.
Ovo naravno, razjanjava i spiritualnu pozadinu Sai Babinog
uzimanja novca, koji je ovde posluio kao materijalni nosa
unutranjeg proienja njegovih sledbenika.
Sai Baba je pored svoje velike stolice od kamena drao gomilu
sitnog kamenja. Imao je obiaj da dohvati kamen i baci ga na
svakoga koje dolazio po njegov darshan, blagoslov. I premda su
se uda deavala mnogim ljudima, one koje je pogodio kamen
postajali su pravi Sai Babini sledbenici.
UDA I MOI
Sai Baba je bio okruen oreolom uda, koja su lebdela oko njega
kao vazduh koji je izdisao, budei u ljudskim srcima seme nj
ihovih vlastitih uspavanih mogunosti i viziju nasluene budue
Slave stvarajui time od irdija udesnu zemlju.
U svim vremenima i u svim civilizacijama uda prosvetljenih,
samorealizovanih ljudi i svetaca su bila sveprisutna i
sveokruujua, kao zemlja po kojoj hodimo ili proimajua
vatra, koja nas spolja greje a iznutra podsea na veni boanski
plam. U svim dobima, sahui i tragai, mudraci i sveci, monasi i
yogiji, prosvetljeni, Savreni Uitelji i Avatari, inili su uda da
bi oi ogromne veine onih koji su oslepeli od pogleda u materiju
povratili ka Izvoru Svet-losti i okrenuli ih od zaborava, dugog
kao venost, da se prisete Unutranjeg Svemira i sopstvenog
boanskog porekla.

Dok je Zapad zatvarao oi pred udima svetih ljudi, ne mogavi

u svojoj nadmenosti i tatini da prihvati da se uda ne mogu
intelektom dokuiti, na Istoku, gde se ve odavno zna za
mudrace i Savrene Uitelje, prihvatili su da se beskonani i
savreni Bog, koji se ogranienim ljudskim umom ne moe
spoznati, ispoljava pred ovekom svojim moima i udima, isto
tako nespoznatljivim i razumu stranim, da bi uneo u ljudska srca
i umove malo svoga svetog bezmerja i pozvao ih na svoje
kosmiko Slavlje.
Sai Baba je bio iznad opsenarskih vaarskih uda, tako
uobiajenih u Indiji, koje su inili putnici na Stazi jogiji,
sadhui, waliji i ostali sveti ljudi. Jogananda u svojoj
Autobiografiji jednog yogija, kao i Svami Rama u knjizi ivot sa
himalajskim uiteljima* opisuju itavu lepezu svetaca i moi
kojima su oni raspolagali, inei arobni deo mozaika u
spiritualnim pejzaima Indije. Sadhui sa kojima su se Jogananda
i Svami Rama sretali su primeri samo nieg sloja spiritualne
hijerarhije i nivoa moi, jer su raspolagali samo sa po jednom do
dve moi i bili spremni da se razmeu njima i pokazuju ih kao na
kraljevskoj svetkovini. Nasuprot tome, Savreni Uitelji, koji se
mogu nabrojati na prstima jedne ruke i koji raspolau ogromnim
Izvorom beskonanih boanskih moi, uvek ostaju skriveni i
poznati samo nekolicini najbliih uenika.
* Ohe su prevedene na na jezik (prva je izdala i Zagrebu, a
druga u Beogradu)
Najznaajnije i najsveobuhvatnije objanjenje i klasifikaciju
moi kojima veliki uitelji raspolau, dao je Meher Baba u knjizi
Bog Govori.** Zadraemo se malo na tom razjanjenju, ne
samo da biste bolje procenili Sai Babina uda opisana u ovom
poglavlju, ve i radi znaaja za razumevanje odnosa Uitelja i
uenika (iznetog u VIII poglavlju), kao i Sai Babine veze sa
sadanjim imenjakom, (obraene u X poglavlju).

** Bog Govori, strane 220-230

Meher Baba je napravio podelu uda na etiri vrste, prema
spiritualnom nivou onih koji ih izvode i to na: (1) uda Spasitelja
(Avatara), (2) Savrenih Uitelja (Sadgurua), (3) onih koji su na
estom i petom nivou svesti (4) onih koji su na prvom, drugom,
treem i etvrtom nivou.
1. uda Spasitelja imaju univerzalni karakter i on se tada
privremeno smeta na esti, peti nivo (nivoi uma, mentalna
ravan), osim kada je potrebno da uda budu vrlo mona, i tada se
smeta na etvrti nivo, nivo boanskih moi i najvii energetski
nivo.
2. uda Savrenih Uitelja imaju veoma irok raspon, ali ne
obuhvataju celokupni Univerzum. Kao i uda Spasitelja, ona
iskljuivo slue za spiritualno buenje drugih, l on se pri
izvoenju uda privremeno smeta na esti i peti, kao i na etvrti
nivo, za veoma mona uda.
3. uda onih na estom i petom nivou, su ograniena, jer ne
izvode uda direktno, ve posredstvom mentalnog uticaja na
misli i opseanja drugih, i taj uticaj donosi spiritualnu i
materijalnu dobit.
4. Poklonici na prvom, drugom i treem nivou mogu da upotrebe
ili prikau moi nivoa na kome se sami nalaze. To su okultne
moi prva tri nivoa svesti, koje se nazivaju i mistikim moima,
naprimer: telepatija, materijalizacija, vidovitost, zaustavljanje
vozova, levitacija, doputanje da ih satima ostave ive zakopane
itd. Ovo su istinske moi koje aspirant stie na razliitim nivoima
i nisu puke op senarske vetine. Savreni Uitelji i Avatar mogu
poklonicima na prva etiri nivoa da oduzmu moi u sluaju
zloupotrebe.
Na etvrtom nivou, prelazu iz suptilne u mentalnu sferu, su

smetene sve svemogue boanske moi i zato je to nivo

najveih opasnosti i iskuenja na Stazi, jer zloupotrebom tih
moi dolazi do potpunog raspada svesti i pada poklonika sa
etvrtog (vrlo visokog) nivoa na nivo svesti kamena, od koga
ponovo poinje evoluciju kroz forme oveka, gde se evolucija
svesti zavrava i otpoinje put reinkarnacije i involucije ka Bogu.
Takve zloupotrebe etvrtog nivoa ipak ne ugroavaju svet, jer se
tada pojavljuje jedan od pet Savrenih Uitelja, koji je poglavar
duhovne hijerarhije date ere i oduzima te moi pokloniku.
Boanske moi etvrtog nivoa su svemogue moi Boga.
Sadgurui ih esto koriste kao jedan od naina ispoIjavanja svoje
boanske Volje u vladanju i upravljanju celokupnom Kreacijom.
One su izvor svih moi, bilo mistinih, bilo ostalih okultnih
moi, koje su beskrajno nevane u poreenju sa njima. Boanske
moi su uvek iste, jer je Bog uvek Jedan i Isti, dok se okultne
moi, bez obzira da li su moi nivoa ili ne, razliite po vrsti i
razliito se ispoljavaju. Ve je navedena razlika u korienju
boanskih moi etvrtog nivoa izmeu Avatara i Savrenih
Uitelja, zatim poklonika na petom i estom nivou i poklonika na
etvrtom nivou, koji moe da ih zloupotrebi, ali sa fatalnim
posledicama po njega samog, ali i da ih upotrebi za dobrobit
oveanstva, kada preskae peti nivo svesti i direktno ide na esti
nivo.
Sadgurui nevoljno pokazuju moi etvrtog nivoa (a to naroito
vai za Avatare Meher Baba je uporno izbegavao da ini
uda), stoje vailo i za Sai Babu. I kada su svojim spiritualnim
zadatkom navedeni da ih upotrebe, ove moi ostaju daleko od
oiju javnosti. Samo nekoliko ovakvih uda Qutuba Sai Babe u
irdiju su ostala zabeleena, dok su nam ostala zapisana
uglavnom uda nie vrste, koja mogu da zavaraju neupuene o
njegovom statusu u spiritualnoj hijerarhiji i da Sai Babu smeste u
istu ravan sa desetinama slinih svetaca i jogija Indije. Verovatno

je i on sam tim manevrom nameravao da prikrije svoj pravi

status, ostavljajui sebi iri prostor za nesmetano delovanje na
unutarnjim ravnima.
Oni koji su, meutim, na niim stupnjevima hijerarhije, dolaze u
iskuenja da svoje moi pokazuju. Aspirant treeg nivoa, na
primer, moe da oivljava umrla stvorenja koja su ispod stupnja
ljudskog bia, ali ne i umrle ljude. On to moe da uini zbog
bliskosti sa boanskim moima etvrtog nivoa i topline tih
moi. Tek onaj koje na etvrtom nivou boanskih moi, moe da
oivljava i umrle ljude. To je inio Spasitelj Isus, a za Sai Babu
je zabeleeno da je samo jednom, i to u deatvu, oiveo umrlog.
uda koja ine Spasitelji i Savreni Uitelji imaju iza sebe
boanski povod i mogu da budu voljna ili nevoljna. Voljna su
ona koje oni ine sa namerom, kroz ispoljavanje i snagu svoje
Volje, a nevoljna se ostvaruju posredstvom one uvek aktivne sile
koja okruuje ova uzviena bia. U nevoljnom tipu uda,
Spasitelj ili Savreni Uitelj nije svestan deavanja uda kojima
je on sam izvor i osnovni uzrok. Pri svemu tome, i voljna i
nevoljna uda Savrenih uvek su usmerena ka duhovnom
buenju sveta.
Postavlja se pitanje zato Spasitelji i Savreni Uitelji ine uda?
Meher Baba daje vrlo jasan i efektan odgovor: Veoma svetovni
ljudi su duhovno otupeli i njima su ponekad potrebna uda da
spasu sebe, ili druge potpuno nevine ljude, od posledica te
neosetljivosti. Sledee poreenje pokazuje na ta se time misli.
Pretpostavimo da dete dri vrapca u ruci, i to tako nepaljivo da
samo to ga nije zadavilo. Da bismo spasili vrapcu ivot, ne bi
bilo preporuljivo da se detetu iz ruke otima ptica, zato to bi
dete tada verovatno jo vie stisnulo vrapca i tako ga ubilo. Ali,
ako bi se detetu ponudio novi, ono bi gotovo sigurno opustilo
svoj stisak i tako bi oslobodilo vrapca. Tako dete biva spreeno
da ubije pticu iz pukog neznanja o onome to ini. (Ovde Meher

Baba sjajno koristi simbol ptice da bi predstavio poloaj ljudske

due.) uda Savrenog Uitelja ine istu stvar: ona spreavaju
ljude da ine tetu sebi i drugima iz pukog neznanja o duhovnim
vrednostima.
Ako odredimo da zlato predstavlja udo, yogi niih nivoa
zasenjuje svetovne ljude maui tim zlatom pred njihovim oima
tako da se oni zapanje njegovim podvigom. Ako se predaju
takvom yogiju, oni e na kraju pretrpeti surovo razoarenje.
Meutim, kada Spasitelj ili Savreni Uitelj mae tim zlatom
pred oima svetovnih ljudi, on koristi jedan oblik Maye (Iluzije)
da bi ih odvratio od drugog oblika Maye koji ih sputava u veoj
meri, i tako ih dovodi do Staze koja vodi njihovoj istinskoj
sudbini, Samo-realizaciji.
Uzmimo jo jedan primer i zamislimo oveka sa
monohromatskim vienjem za koga je svet, na primer, plav.
Njegove oi funkcioniu kao plave naoare, tako da, kada
pogleda kroz njih, njemu sve izgleda plavo. Spiritualno govorei,
svet je iluzija, pa stoga nema nikakvu boju. On je bezbojan. Yogi
koji se razmee svojim udesnim moima samo zamenjuje
ovekove plave naoare zelenim ili crvenim, pa ovek sve vidi
zeleno ili crveno. Njegove neznalake oi, naviknute da svet vidi
plavo, zbunjuje ova iznenadna promena u zeleno ili crveno i
odraava se oiglednom velikom verom u tog yogija.
Savreni Uitelj, koji zna da ni plava, ni crvena, ni zelena nisu
stvarne boje, ve daje sve bezbojno (tj. nita), ne gubi vreme u
menjanju naoara i time omoguava oveku da vidi svet
onakvim kakav onzaistajeste: bezbojan, odnosno nita. Yogi i
uitelji koji nisu savreni samo zamenjuju jednu iluziju drugom.
Nasuprot tome, Savreni Uitelj trajno uklanja veo iluzije i
otkriva istinu da je Kreacija imaginarna i daje samo Bog stvaran.
Ovaj rad Savrenog Uitelja je spor i bolan proces, kome
nedostaje ivopisnost boja yogijevog spektakularnog i varljivog

metoda, i zbog toga je rad Savrenog Uitelja nedokuiv.

udesne moi Savrenog Uitelja su naizgled iste kao i moi
yogija etvrtog nivoa*, meutim, postoji bitna razlika, a to je da
su moi Savrenog Uitelj a njegove sopstvene moi, jer je on ta
Mo. On, jednostavno, treba samo da poeli da se neto desi i to
se deava. Neka bude i to bi odnosi se, prema sufijima, na
boansku manifestaciju moi.
Meutim, moi yogija nisu njihove sopstvene moi; oni zavise
od spoljnih izvora moi da bi inili uda. Inherentne moi
Savrenih Uitelja neprekidno se prelivaju, a yogiji i poklonici
niih nivoa posuuju od tog preobilja moi i sa njima ine uda.
Sufiji kau da se odnos sa Bogom razlikuje u sluaju Avatara i
Sadgurua, i o njemu govore kao o nevoljnoj neminovnoj blizini
kod Avatara. odnosno kao o voljnoj blizini kod Savrenih
Uitelja. Sufiji objanjavaju da, kada Avatar ini uda, Bog je
onaj koji dela, a ovek je orue. Kod Savrenih Uiteljaje obrnut
sluaj: ovek je onaj koji dela, a Bog je orue. uveni dogaaj
vezan za Proroka Muhameda, koji je bacio aku praine na
neprijatelja u bici kod Badra i time nagnao neprijatelja u beg,
primer je Spasitelja koji ini udo. I mada je po svemu
oiglednom primer ovog odnosa su Sadguru Sai Baba iz irdija i
poklonik etvrtog nivoa Satja Sai Baba.
Muhamed kao ovek bio taj koji je bacio prainu, u stvarnosti je
Bog kao Muhamed bio taj koji je bacio prainu, a Muhamed kao
ovek je bio taj koji je nagnao neprijatelja u beg. Dakle, udo
kao to je ovo predstavlja primer nevoljne neminovne blizine.
Meutim, uda koja ine Savreni Uitelji ilustruju voljnu
blizinu, za koju je dobar primer udo koje je uinio amsi
Tabriz vraanjem mrtve osobe u ivot. Kada je Samsi
izgovorio reci Ustani u ime Boga, princ nije oiveo; ali kada je
rekao Ustani u moje ime, princ se istog trena vratio u ivot.

Ovde je amsi Tabriz kao ovek izdao nareenje, a Bog kao

amsi Tabriz se zaodenuo svojstvom Sebe, u ovom sluaju
svojstvom ivota, i tako vratio princa u ivot. U voljnoj blizini
je ovek onaj koji dela, a Bog je orue.
Zapadnjaci su esto pokuavali da u svom skepticizmu nauno
objasne uda jogija. Meutim, naune doktrine imaju prohodnost
samo do odreene granice. Moe se desiti da se neki isto
fiziki podvizi yogija, koji medu svetom prolaze kao uda, mogu
objasniti medicinskom naukom. Ali istinska uda, a naroito
uda Savrenih Uitelja, nedostupna su za nauna objanjenja.
Mnoga uda koja su uinili Spasitelji, Savreni Uitelji i sveci
sauvana su u duhovnim legendama i klasinim delima svih
naroda i svih religija, a uvek delujua spiritualna hijerarhija
svakodnevno uveava broj tih uda. injenice postoje: Isus i
ostali Savreni su oivljavali mrtve i ozdravljivali bolesne. No,
ak i kada bi neko video kako se udo deava pred njegovim
sopstvenim oima, i uz to bio ubeen daje to bilo udo, a ne
prevara, on nikada ne bi mogao da prui racionalno objanjenje
toga, jer su uda sasvim izvan dometa intelektualnog
objanjavanja. Ona su materija koja je duboka kao i sam ivot.
Bilo kako bilo, moda ovaj nedostatak i nije sasvim bez razloga,
jer svet retko kada ima uvid u rad Savrenih Uitelja, pa veina
njihovih dela zaista biva uvana i bezbedno skrivena od
znatielje u grudima nekolicine bliskih prijatelja i iniciranih, koji
su toga bili dostojni. Po recima uvenog sufija: Kada bi
nekoliko kapi onoga to se nalazi pod koom Savrenog Uitelja
procurilo izmeu njegovih usana, sva bia Neba i Zemlje
zahvatila bi panika.
Uprkos mnogim pozivanjima na uda i uveravanjima
spiritualnih uitelja, Istok je, kao i Zapad, veoma oprezan u svom
odnosu prema njima. Meutim, moglo bi mu se priznati da je
Istok dugotrajnim iskustvom nauio da ne porie dela spiritualne

hijerarhije, ak i ako ne vidi nain da ih prihvati ili da poveruje u

njih. Jedan od prvih sufija je rekao: uda su samo jedan od
hiljadu koraka na putu do Boga. Mi bismo mogli dodati: uda
su cvetovi iskuenja pokraj Staze ka Bogu, kojom svi putujemo,
znali to ili ne ako zastanemo, skrenemo sa Puta i opijemo se
prekrasnim mirisima koje to cvee iz boanske bate nudi,
izgubljeni smo. A Avatar ovog ciklusa, Meher Baba, potvruje
da najvee udo koje Savreni Uitelj moe da izvede jeste da
uini drugog oveka duhovno savrenim kao stoje on sam.
Dakle, koje moi i uda Sai Babe su ostali zabeleeni,
dopunjujui svojom neobinom raznolikou ionako ve udesnu
sliku Indije i njenih svetih ljudi? U drugom poglavlju smo ve
naveli da nam je on sam predoio nain na koji je obavljao
verovatno najznaajniju spiritualnu dunost Sadgurua prema
Kreaciji: izdavanje naredbi svojini iz-vriocima na unutranjim
ravnima, kao posrednicima u vlastitom upravljanju
Univerzumom Sai je to inio dok je praznio svoja creva!
On je upravljao Prvim svetskim ratom! Ma koliko to materi] ali s
tima zvualo apsurdno, to je jedan od najboljih primera
delovanja jednog Qutuba.
Za vreme tih ratnih godina, Sai Babaje esto govorio: Ja sam
bez oblika, ja sam svugde. Ja nisam ovo telo koje nazivate SAI...
Ja sam boanski Duh celokupna Kreacija. Ja sam Sve i ja sam
u Svemu. Ja sam u svecima, kriminalcima, ivotinjama i u svemu
ostalom.... Nita se ne dogaa mimo moje elje. Moja Svetlost je
od Boga; moja religija je Kabiri Savreno Znanje moje
bogatstvo lei u blagoslovima koje jedino ja mogu da dajem!
Sai Baba je bio ghouse tip spiritualne osobe. Taj ghouse tip
Uitelja je veoma redak. Jednom je neki ovek otiao u damiju
u kojoj je Sai Baba spavao i zatekao njegove ruke i noge
odvojene od samoga tela i razbacane po prostoriji! U jednom
uglu nalazili su se uiteljeve ake i ruke, u drugom uglu njegova

stopala i noge. Svaki od udova je bio odvojen od torza! Siroti

ovek bi prestravljen. U tom silnom strahu pomisli da javi
seoskoj policiji da je fakir ubijen raskomadan na delove.
Meutim, uplaio se da bi policija mogla da ga osumnjii za
ubistvo, te ode kui smeten, ne znajui ta da uradi.
Narednog jutra, uznemireni ovek ode do damije u strahu.
Zaudo, zatee u njoj Sai Babu ivog, kako dri predavanje
svojim uenicima, te se zapita da lije ono stoje video prethodne
veeri moda samo ruan san.
Taj ovek nije znao za fakirovu osobinu koja se retko sree. S
vremena na vreme, zbog rada u unutranjim sferama, Savreni
Uitelji ponekad ulaze u ghouse stanje, i tada se delovi njihovog
fizikog tela razdvajaju. Kada zavre odreeni deo posla na
nevidljivim ravnima, delovi njihovog tela se automatski spajaju u
momentu kada se vraaju svojoj telesnoj svesnosti.
Meher Baba daje znaajne napomene o ovoj boanskoj osobini
Sadgurua fizikoj neunitivosti, za razliku od Avatara:
Qutub, odnosno Sadguru, se ne moe i nee razboleti; ak i kada
on izgleda kao da se razboleo, to je samo njegovo glumljenje
bolesti. Kada ga ljudi zbilja vide bolesnog (ili raskomadanog
prim.aut.), oni ga zapravo ne vide bolesnog, ve vide njegovu
bolest savreno odglumljeni, jer je on Savreni Uitelj i
otelovljenje savrenstva, on samo deluje kao daje bolestan. S
druge strane, kada ljudi vide da se Avatar razboleo, On se zaista
razboleo i On bukvalno jeste bolestan. Ali, iako fe Avatar zaista
bolestan, Onu isto vreme ima zaleinu Beskonane Moi,
Beskonanog Znanja i Beskonanog Blaenstva. *
* Bog Govori, 158 str.
Kada za Sadgurua kau da je zdrav ili bolestan, to govore, vide i
oseaju obina ljudska bia. Sa stanovita Sadgurua, istina koja

se nalazi u osnovi toga je da ni zdravlje, ni bolest, niti bilo ta

drugo ni najmanje ne pogaa (dotie) njegovo (beskonano)
postojanje, poto je on savreno svestan da je Iluzija nestvarna i
stoga je potpuno svestan da su zdravlje i bolest nestvarni (tj, da
su proistekli iz Niega).
Kako bi to Nita uopte moglo da utie na njega? Sadguru se
oslobodio impresija Niega kroz proces evolucije, reinkarnacije i
involucije, i spoznao daje on Sve (to, naravno, ukljuuje i to
Nita). Iako Sadguru ostaje u okviru Zakona Kreacije, taj zakon
ga ne dotie.
Sadguru znai da je ovek postao Bog. Dakle, kada ovek
postane Bog, on vie ne moe biti ovek, pa ako mora da ivi kao
ovek, on mora da dela, da se ponaa, odnosno da izgleda kao
ovek, spontano aktivirajui, odnosno ispoljavajui sve prirodne
sklonosti oveka *
* Bog Govori, 265 str.
Prema tome, nikakva ogranienja grubog sveta ne dotiu ak ni
fiziko telo Sadgurua. Zato je Savreni Uitelj najvei glumac na
svetu, jer je prinuen da glumi ogranienog oveka, dok
istovremeno ivi svoj beskonani boanski ivot u
Svepostojanju.
Postoji jo jedna pria o oveku, koji je bio svedok Sai Babinog
rastavljanja na delove. Fakir je uvek spavao sam, odnosno
glumio da spava, jer u skladu sa gore iznetim, njegovom
fizikom telu ak ni odmor nije bio potreban, te je zato krio nain
svog spavanja. Sai je svake noi ulazio u ghouse stanje, i svo
vreme koje normalno ljudsko bie mora da provede u snu
(treina inkarnacije), on je koristio za rad na unutranjim
ravnima. Pria se da je spavao na krevetu izdignutom dva metra
iznad zemlje, a da nisu postojale merdevine. Kada je jednom Sai
otiao na otpoinak u svoju sobu, neki ovek se tiho privukao do

prozora da bi video kako Sai levitira u svom krevetu. Zapanjio se

kada je video telo bez ruku, bez nogu i bez glave! Taj ovek u
momentu oslepe i to slepilo bi razlog za kajanje do kraja
njegovog ivota.
Jo jedna zabavna priica je vezana za Saijev krevet. Izgleda da
se nije mnogo ni trudio da zamaskira svoje none aktivnosti, pa
je kao svoj krevet predstavljao dasku, dugaku metar i po, i
iroku 40 santimetara, koja je bila okaena na plafon damije
pomou ishabanih kaieva od stare tkanine. Na njoj je
neuvreno stajalo nekoliko lampi. Na toj skalameriji ni malo
Saijevo telo nije moglo da se smesti i spava, a da ne pokida
nosae, tako da su i mnogi uenici zakljuili da je on nou
levitirao. Tako, kada su jednom Da Ganu i jo nekolicina otila
da pogledaju tu dasku, on ju je epao u naletu besa i razbio u
param-parad.
Jedan drugi Sai Babin sledbenik, musliman, koji mu je bio lini
sluga, opisao je jo jedan udni obred u damiji. Baba je imao
obiaj da sedi iza jednog stuba u kome se nalazila lampa koja je
neprekidno gorela. Obino je sedeo iza tog stuba, ne ispred
njega, tako da sa mesta na kome je sedeo nije mogao da vidi
lampu. Nikada nije gledao u tu lampu... Obino sam punio
glinene posude vodom i ostavljao ih u njegovoj blizini. On bi
sedeo tako da dve posude budu pored njega i prolivao vodu u
razliitim pravcima. . .Ne znam da lije u tim trenucima izgovarao
bilo kakvu mantru. Ovi udni obiaji najvie podseaju na
simbole izlivanja boanske Milosti.
Godine 1886, Sai Babaje imao ozbiljan napad astme, bar je
tako izgledalo njegovim uenicima. Tada je rekao svom ueniku
Malsapatiju: uvaj moje telo tri dana. Ako se vratim, sve e biti
u redu... Ako mi se telo ne povrati u ivot, zakopaj ga i postavi
dve zastave na grob. Sai je tada zatvorio oi i uao u stanje
somadhija, to je izgledalo kao daje mrtav. Disanje i puls su mu

potpuno prestali, a telo mu bese beivotno tri dana i tri noi.

Neke od njegovih uenika obuze toliki bol, da su samo razumeli
kako im je Uitelj umro. Hteli su da obave poslednji ritual, ali ih
je verni uenik Malsapati u tome spreio, tako to je Sai Babino
telo poloio na svoje krilo. Tano onda kada je Sai predvideo,
nakon 72 sata, oi mu se ponovo otvorie, poto je ponovo uao
u telo. Nikome nije priao ni staje radio dok je bio u tom stanju,
ni zastoje uao na unutranje ravni. To je ostao jo jedan od
tajnih zadataka i misterija Sadgurua.
SPIRITUALNO VOSTVO
Jedna od najbitnijih uloga svakog Uitelja je upadesha spiritualno vodstvo kojim dariva svoje uenike. To se posebno
odnosi na Sadgurue. Avatar Meher Baba esto navodi daje
najvii oblik spiritualne prakse, kao i najbri i najbezbolniji Put
do prosvetljenja, bezrezervno i potpuno predavanje Savrenom
Uitelju. To se naravno odnosi jo vie na samog Avatara, ali
postoje Bogo-ovek, utelovljeni Bog, prilino retka pojava na
naoj planeti (svakih 700-1400 godina), a Sadgurua koji u
svakom trenutku hodaju po vrstom tlu Zemlje ima uvek petoro,
to je bio razlog da Avatar naeg Doba naglasi beskrajnu vanost
Savrenih Uitelja za sve koji sa njima dou u dodir.
Na alost, po informacijama koje su do danas sauvane, malo ko
iz najblieg okruenja Savrenih Uitelja zaista shvata njihovu
pravu boansku prirodu, ukljuujui ak i uenike. To se
odnosilo i na Sai Babu. Njegovi najblii uenici su tek
nasluivali kakav se gorostas krije u tom malom telu, ne
shvatajui kakvim ih je nevidljivim uticajem obasipao. Sadgurui
obino ne iznose nikakvo uenje ili doktrinu, pa su irim masama
uglavnom malo poznati, osim ako nisu, kao Sai Baba, shvaeni
kao udotvorci.

Da bismo vam predoili kako su najblii uenici doivljavali, i

samo delimino razumevali unutranju prirodu svog Uitelja,
naveemo miljenje jednog od najpre-danijih uenika, G-de
Menader:
Na mene je poseban utisak ostavila jedna upadljiva razlika
izmeu Sai Babe i drugih svetaca. Ja sam se sretala i sa ostalim
uvenim svecima i viala ih u stanju transa ili samadhiju, u kome
su potpuno gubili svest o svome telu. Viala bih ih i tada kada im
se vraala svest o njihovoj okolini, kada su znali ta nosimo u
srcima i davali odgovore na naa pitanja. Meutim, kod Sai Babe
je postojala sledee osobenost: on nije morao da ulazi u samadhi
da bi bilo ta postigao ili da bi dosegao vie nivoe ili znanja. On
je u svakom trenutku posedovao dvostruku svest, jedna je
aktivno koristila ego zvani ri Sai Baba, i stupala u kontakte sa
drugim egoima, bilo da se radilo o svetovnim ili spiritualnim
stvarima, a druga je nadilazila sav ego i boravila u sferi
Univerzalnog Uma. On je neprestano ispoljavao i manifestovao
moi i osobenosti koje su odlike oba navedena stanja svesti.
Drugi bi sveci zaboravljali na svoja tela i okolinu, pa bi im se
kasnije vraali, ali Sai Baba je istovremeno i neprekidno boravio
i u materijalnom svetu i izvan njega. Dok se kod drugih inilo da
se mue i napreu da bi saznali ta misle drugi ljudi, i kakva im
je bila prolost, Sai Babi nije bio potreban nikakav napor. On je
neprekidno bio u stanju Sveznanja.
Savreni Uitelji su kanal delovanja Boga medu ljudima.
Proavi kroz evoluciju, reinkarnaciju i sagorevi svoj ego na
stazi involucije, stopili su svoju iskru svesti sa Apsolutom, i
vratili se dole na grubu ravan, postavi Gospodari Univerzuma.
Njihova re je prva i poslednja, jer u aci dre kljueve svih
sfera. Zbog toga je, kada se govori o spiritualnom vodstvu,
njihova uloga poslednja. Putnici na spiritualnoj Stazi, aspiranti,
prvo prolaze kroz ruke manje savrenih Uitelja, koji ih vode
kroz (ipak) ograniene puteve i zavijutke tantre, joge, meditacije

i svih ostalih (pravih) spiritualnih sistema i Zapada i Istoka. Tako

se Putnici kale kroz oganj, iste kroz vatru, spiraju sa sebe
prljavtinu stotina inkarnacija kroz Svetu Patnju, da bi na kraju
tog munog uspona na Svetu Planinu stali pred uvare Vratnica
Univerzuma Savrene Uitelje. Tada, izmodenim od silnih
napora i istih Srca, upravo tada im ne preostaje nita drugo nego
da se bez ostatka i potpuno predaju u njihov boanski zagrljaj, i
bace se u njihovo Nitavilo.
Sai Baba je to jasno rekao: Svako ko napreduje uz pranajamu
(kontrolu disanja) morae na kraju doi do mene da bi dalje
napredovao. Svi na kraju moraju hoditi Direktnom Stazom.
Savreni Uitelj zna i razume sve prepreke na koje Putnik nailazi
na Stazi ka Njemu Bogu, jer je i sam sve to proao. Zato
Putnike zduno bodri i podstie, jer Zna da ono to se dobija za
sve napore i patnje na Stazi nema cenu. On isto tako ini sve da
im utedi zablude i upozori na stranputice koje je i sam proao.
Samim tim, Sai Baba nije eleo da se njegovi uenici odriu
svetovnog ivota i postaju sanjasini monasi-prosjaci. ak je u
nekoliko sluajeva to i zabranio. Interesovanje koje je on
ispoljavao za porodini ivot i probleme svojih sledbenika,
njihov posao, venanja i decu, jasno pokazuje daje on uticao da
se njihov unutranji razvoj odvija kroz porodini ivot.
Umesto asketskog ivota, Sai Babaje ponudio svojim uenicima
model spiritualnog rasta koji preporuuju mnogi savremeni
Uitelji, a koji se moe predstaviti sufistikom izrekom: Budi na
svetu, ali ne od sveta.
Sai Baba nije davao svoje inicijacije na uobiajeni nain. To
potvruju i neki od njegovih uenika, kao profesor Narke: Sai
Baba mi nikada nije dao bilo kakvu mantru ili upadesu, i koliko
je meni poznato, nije ih nikom davao. On iznosi i sledeu priu.

Sai Babu je u irdiju posetila ena koja je od njega zatraila

spiritualnu inicijaciju. On joj to odbi i ona zapoe gladovanje sa
namerom da ga ne prekida sve dok joj Sai Baba ne da upadesu.
etvrtog dana njenog gladovanja, Depande se saali nad njom i
otide Sai Babi molei ga usrdno da joj da neko Boansko Ime,
koje bi mogla da koristi kao mantru ili dapu. Na to je Sai pozva i
ree kako on ne daje inicijacije, da on sledi svog Uitelja koji je
veoma moan i koji ima drugaiji pristup od davanja verbalne
inicijacije.
G-da Menader dopunjuje ovaj stav: Nikada nije govorio o jogi,
pranajami ili kundaliniju. Ali kada bi neko ko je sledio te Puteve
doao Sai Babi zbog toga to se naao u nevolji, on bi mu
pomagao.
I pored toga, njegova je spiritualna podrka bila izuzetno snana i
oigledna. Svojim sledbenicima je jasno davao do znanja da nije
potrebno da idu kod bilo kog drugog uitelja po inicijaciju. Vrlo
je mali broj onih koji su o tome i razmiljali. U ezoterinim
spiritualnim kolama se smatra daje spiritualno postignie
mogue (uz retke izuzetke) samo uz inicijaciju onoga ko je na
sveti cilj ve stigao Bogo-stvarenog Uitelja.
Ali, dok su ostali Uitelji davali javne i spoljne inicijacije,
Sadgurui su to inili nevidljivo, vodei svoje uenike na
unutranjim ravnima. To pokazuje i sledei primer, koji
predstavlja osobeni nain suptilnog voenja uenika.
Sai Baba je imao jedan udan obred. Stao bi pred svoju ritualnu
vatru u damiji i trljao novi o novi. To je Da Ganu, jedan od
najbliih uenika, ovako opisao: Sai Baba je povremeno u
damiji izvodio udne rituale izmeu jedan i dva popodne, u
samoi, i tada bi navlaio platnenu zavesu ispred sebe. Vadio bi
iz novanika deset ili petnaest novia razliitih vrednosti
(verovatno etrnaest, dole e biti objanjeno zato), od etvrt ana
do jedne rupije, i stalno ih trljao medu vrhovima prstiju. Ne znam

da li je tada izgovarao i neku mantru. Povrine novia bi od toga

postajale uglaane. Dok ih je trljao, ponekad je izgovarao: Ovo
je Nanino, ovo je Bapuovo, ovoje Kakaovo, i tako dalje. Ako bi
se bilo ko pribliio, on bi ih skupio, vratio u novanik i sakrio.
Oito je da su novii simbolizovali uenike njegovog
unutranjeg Kruga, na ijem spiritualnom usavravanju,
bruenju, je on radio prenosei Milost, uzdiui ih i pruajui
im svoju podrku, Sai Baba je, za razliku od drugih Uitelja,
koristio novie kao simbole unutranje spiritualne prirode
svakog uenika, dovodei ih time do sjaja i bljetavila.
On je na svoje sledbenike delovao neobino snano. Mnogi su
izneli vlastite sluajeve buenja i podsticanja spiritualnosti pod
njegovim uplivom. On se za svakoga od njih borio. Imao je jo
jedan nain prenosa energije uenicima, koji je malo vie
uobiajen medu Uiteljima i u tradiciji: polaganje ruke na glavu
uenika. Baba je imao svoj nain na koji je dodirivao glavu
sledbenika koji mu je doao... Prenosio je dodirom odreene
impulse, sile, ideje. Ponekad bi rukom snano pritiskao glavu
nekog sledbenika, kao da iz njega istiskuje neke nie impulse.
Ponekad bi sledbenika potapao rukom po glavi, ili mu preao
rukom preko glave. Svaka od tih radnji je imala odreeni efekat i
izazivala je kod uenika znaajne promene u opaanjima ili
oseanjima.
Sai Baba je na nedvosmislen nain govorio uenicima, a oni su
to shvatali i prihvatali, da je za dostizanje Realizacije potrebna
potpuna predaja tela, uma, due i svih materijalnih dobara, a
Meher Baba to potvrivao, stotinama puta naglaavajui da do
Samoostvarenja vodi potpuno predavanje iskljuivo Savrenom
Uitelju. Profesor Narke to saeto iznosi ovako: Poslunost,
sluenje i ljubav prema Bogu predstavljaju glavna obeleja
Bhakti Puta. Ono to naglaavaju Sai Babin primer i govor, je
izuzetan znaaj razvijanja te odanosti kroz odanost svom

Uitelju. Vienje Boga u Uitelju, kroz Uitelja i kao Uitelja je

ono to poistoveuje Uitelja sa Bogom.
Ramana Mahari bi jednostavno dodao: Bog, Guru i Sopstvo se
u sutini ne razlikuju, oni su isto. Meutim, da bi bio pravilno
shvaen, dopunio je to dodatnim objanjenjem da spoljanji
Uitelj samo slui da bi probudio unutranjeg Uitelja u Srcu
sledbenika. Sai Baba je naglaavao postojanje tog Unutranjeg
Uitelja kada je, opet upadajui u kontradikciju sa sobom i
stvarajui time boanske paradokse, rekao: Nije neophodno
imati Uitelja. Sve je u nama. Ono to zaseje, to e i ponjeti.
Ono to daje, to i dobija. Dakle, spoljanji Uitelj postaje
nevaan onoga trenutka kada smo u stanju da prepoznamo i
ujemo glas unutranjeg Uitelja. Sai nastavlja: Pokuajte da
oslunete sebe iznutra i da sledite pravac koji ujete. Naravno, i
ovde postoje opasnosti i samoobmane, pa ovaj savet nije za
svakoga. Ako sledbenik nije u dovoljnoj meri proien i
razvijen da bi sledio Unutranjeg Uitelja, tada izvesni ego,
sebini impulsi i kompleksi uma mogu da postanu dominantni u
svesti i predstave se za glas unutranjeg Uitelja. Zato je
neophodno da postoji i spoljanji Uitelj.
Predavanje Uitelju se ne bi moglo nazvati sadhanom, Oslanjanje
na Uitelja saeto je prikazao profesor Narke:
Prema Sai Babinom usmenom predanju, sledbenik koji pada
Uitelju pred noge u potpunom predavanju, mora da bude ist,
astan i estit, i vie ne mora da nastavlja sa svojom praksom
jape ili meditacije. Naprotiv, svaka takva praksa ili bilo koji
intelektualan proces koji podrazumeva postulat Ja radim to i to
predstavlja hendikep. Svaki oseaj ahankare ili ega mora u
sledbeniku biti izbrisan, izien iz seanja i uma, jer predstavlja
prepreku za izvrenje zadatka Uitelja. Guru ne poduava, on
zrai svoj uticaj. Ovaj uticaj se izliva, a njegovu blagotvornost
moe u punoj meri da upije duh koji se potpuno predao,

ponitivi jastvo. Prepreke tom uticaju stvaraju mentalne

aktivnosti, oslanjanje na vlastito delovanje i sve vrste samosvesti i isticanja samoga sebe.
Ovu veliku istinu nisu mogli da ne zapaze svi Sai Babini
paljiviji posetioci. On sam bi ponekad govorio sledbenicima:
Ostanite uz mene i budite mirni. Ja u uraditi ostalo dragim
reima tajno i iznutra...
Vanu ulogu u tom spiritualnom radu Sai Babe su imali nagli,
ok metodi i tehnike unutranjeg buenja sledbenika, a koje su,
kroz potpuno predavanje uenika Uitelju, pokazale veliku
efikasnost u transformaciji unutranje prirode uenika. Sve vie
Uitelja ih primenjuje na Istoku (do nedavno su bile malo
poznate, iako su vrlo drevne), a najpoznatiji primer na Zapadu je
Gurdijev, koji se najvie sluio ok-tehnikama, i po njima
postao poznat.
Vano je ovde napomenuti ono to je veliki indijski savremeni
Uitelj Osho isticao: postoje samo dva Puta Put Volje i Put
Predanosti ili Ljubavi. *Da bismo doli na Stazu Predanosti,
moramo pre toga ulagati ogromne napore na Stazi Volje, jer da
bi um mogao da bude miran, prijemiv za uticaj Uitelja,
predan, mora da prethodno iscrpi sve svoje snage u meditaciji
posle krajnje napetosti sledi krajnje oputanje. Staza predanosti
izgleda najlaka, ali je zapravo najtea, jer je umu najtee da
bude tih i miran to je u suprotnosti sa prirodom uma da bude
neprestana egrtaljka misli i ostalih ometajuih sadraja svesti.
* Vidi: Osho Vrhovna Alhemija
Sledea pria pokazuje kako je Sai Baba ipak, u jednom sluaju,
dozvolio korienje svog imena za boanski priziv, i daje to
uinio preutno, a ne javno.
Neki sledbenik je boravio u kui Sai Babine sledbenice u Sirdiju.

kojoj je Sai esto slao posetioce. On je ispriao sledee:

Sloismo se da japa (prizivanje Boga) najbolji Put koji treba da
sledimo. Vano pitanje je bilo odrediti ime koje emo prizivati.
Ona ree kako mnogi koriste imena poput Vittal ili Rom, ali da je
Sai njen Bog, kada je ona u pitanju, i da je to ime njoj dovoljno.
Ja joj rekoh kako je ono to je dobro za nju dobro i za mene, te
u i ja uzeti to ime. Onda smo seli jedno naspram drugog i
zajedno mantrali to ime gotovo itav sat. Kasnije toga dana, Sai
Baba posla po mene i zapita me ta sam to jutros radio.
"Japa", odgovorih.
"S ijim imenom?", upita on.
NAPUTANJE TELA
Sai Babina slava je oko 1900. godine poela naglo da se iri, a
negde od 1910, pa sve do njegovog naputanja tela i odlaska u
Sveprisutnost 1918, dolazile su mu beskrajne reke posetilaca iz
Bombaja i drugih gradova. Bolesni su ozdravljali, uda se i dalje
mnoila, oni koji su sumnjali poinjali su da veruju. Na
navaljivanje tih posetilaca i svojih uenika, nevoljno i sa
gunanjem je pristajao na pompu, velianstvene godinje
proslave i ceremonije, kao to su bile sveane povorke sa
paripima i slonovima, srebrnim koijama, mirisnim tapiima i
pesmom. Tokom sveanih povorki bi ga kitili draguljima i
postupali sa njim kao sa maharadom, kraljevskom linou i
idolom Boga. Nevoljno je pristajao na takav spiritualni cirkus, ali
ih nije mogao lako odbiti. I pored toga, i dalje je odlazio da prosi
sebi za hranu.
Jednoga dana, dok je Prvi svetski rat jo trajao, Sai Baba se
vraao iz lendi povorke. Usred milozvune muzike, njegove
prodorne oi se zaustavie na jednom mladiu, pogleda
prikovanog, tako kako se ni na kome do tada nisu zaustavile.

PARVARDIGAR! Dok se mladi saginjao do nogu staroga

fakira, on izusti tu jednu jedinu re, snagom koja izvirae iz
okeanskih dubina.
Kome se to Sai Baba obraao? Taj na kome su se zaustavile Sai
Babine oi bee onaj zoroastrijanski mladi, koga je Babaan
celivala, Narajan Maharad ustoliio, a Taudin Baba okitio
vencima. Mladi i stari fakir su netremice zurili jedan u drugog, i
fakir ponovo izusti tu monu re: PARVARDIGAR! Tada i po
trei put zazvua ta sveta re iz dubina njegove boanske prirode,
dok je objavljivao: PARVARDIGAR!, a onda pade niice pred
tog mladia!
Mnotvo sledbenika, koji su bili svedoci ovog nesvakidanjeg,
znaajnog dogaaja, ostae preneraeni. On je u sebi nosio
duboki smisao, iako se odigrao na pranjavom putu, u
siromanom selu oblasti Maharatre u Indiji, decembra 1915.
godine. Dok su okruivli Sai Babu, mladia potisnue u stranu.
Sai Baba se vrati do svog mesta gde je sedeo, a mladi nastavi da
luta drumom. U to doba jo nije bio poznat pod svojim imenom
Meher Baba.
Nae Doba je uzviknulo gomili naroda: Zar ne prepoznajete
onog kome se Sai poklonio? I vi ete mu se klanjati i predavati!
Ne naputajte ga. On je Praiskonsko Jedno! Ali ga tada niko
nije uo.
Taj dogaaj je usmeno panju onih budnih ka ulozi Sadgurua,
koja je tek u knjizi Bog Govori osvetljena snopom razumevanja:
Pet Savrenih Uitelja, koji tada postoje i deluju u
odgovarajuem trenutku avatarskog perioda, pojedinano i
zajedno, dovode do prispea Avatara. Ispoljavajui svoju
beskonanu Milost i Ljubav za sve u Neznanju koji ive iluzorni
ivot u Kreaciji, oni primenjuju svoju Beskonanu Mo i Milost
da ubrzaju ovaj dolazak i omogue da se Beskonana Stvarnost

te vene, Beskonane Boije svesti u Onostranom stanju ispolji

na Zemlji u Iluziji; I kroz svoju Beskonanu Mo, Znanje i
Blaenstvo obdaruju Stvarnost najprikladnijim plastom Iluzije
u obliku muke ljudske forme, kako bi se boanstvo Stvarnosti
moglo najoiglednije prikazati u svetu Iluzije. *
* Bog Govori, strana 160.
Na dan Vijaja Dasami, 1916. godine, desila mu se neobina
ekstaza u kojoj je strgao svu odeu sa sebe i dva sata hodao
uokolo go golcat, uzvikujui da je to njegov dan probijanja
granica. Dve godine kasnije, tog istog dana 15. oktobra, godine
1915. po zapadnjakom kalendaru, Sai Baba je odbacio grubo
telo.
Zdravlje ga je postepeno naputalo, bar je tako izgledalo
uenicima i posetiocima. Kao izgovor za naputanje tela, glumio
je da boluje od jake astme.
Pri kraju rata, 28. septembra 1918. godine, Sai Baba, koji je tada
ve imao 80 godina, dobi groznicu koja je trajala dva dana. Niko
oko njega nije shvatao da je to njegova poslednja predstava
bolest, kako su je ljudi zvali. Nakon toga, stari fakir nije
uzimao hranu; bio je svestan svog skorog odlaska u Venost.
Sai Baba je imao jednu staru ciglu, koju mu je poklonio Uitelj i
koju je godinama stavljao pod glavu kao jastuk. Jednog dana,
deak koji je istio damiju ju je ispustio, i ona se prelomila na
dva dela. Kada je Sai Baba uao u damiju i video razbijenu
ciglu, uzviknu: Nije se razbila cigla, nego moja sudbina. Ta
cigla mi je bila saputnik tokom celog ivota i pomagala mi u
mojim poslovima. Bila mi je draga kao sam moj ivot. Poto se
razbila, uskoro e se razbiti i zemljana posuda mog ivota.
Time su se verovatno razbile njegove yoga-yoga sanskare, koje
Savrenog Uitelja kao lenger dre privezanog za materijalni

svet i grubo telo. Nakon toga ga nita vie nije zadravalo da se

spoji sa Beskrajem.*
* Vidi: Meher Baba Besede
Pre no to je otiao sa ovoga sveta, poslao je u Bombaj neke od
uenika koji su nameravali da ostanu, a zadrao je one koji su
trebali da odu. Poeleo je srean put jednom sledbeniku koji ga
je poseivao dva puta meseno, i rekao mu da vie ne dolazi.
Izgleda da tada niko nije shvatao poentu ovih nareenja. Jednom
muslimanskom svecu poslao je sledeu poruku: Alah odnosi
svetlost koju je upalio. On ju je primio sa oima punim suza.
Zatim je Sai dao 200 rupija da se nahrane fakiri i oni sedoe,
pevajui molitve i itajui Kuran.
Nakon 17 dana bez hrane, Sai Baba se sruio u 2:30 ujutru, 15.
oktobra 1918, i izustio: Ah, Deva! O, Boe!. Tada mu se
glava spustila na rame bliskog sledbenika, i on izdahnu. Taj
sledbenik je kasnije isprio:
Baba mi je dao svoja poslednja uputstva na dan naputanja tela.
Poto je otposlao Diksita, dao mi je uputstva, rekavi da o tome
utim, dodavi da u umreti ako to otkrijem bilo kome. Zatim je
rekao: "Ja sada idem. Odnesi me u wada. Samo e bramani biti
blizu mene." Oslonjen o mene, Baba izdahnu.
Sai Baba je ovde upotrebio re bramanin u njenom pravom
znaenju spiritualne osobe, kao kada je rekao:
Ovo je bramanska damija. Kada je rekao wada, mislio je na
zgradu u kojoj je trebalo da bude sahranjen, na prostrani hram od
kamena. Nekoliko godina pre toga, Sai Baba se iste noi pojavio
u snu dvojici uenika sa zahtevom da mu sagrade hram, rekavi:
Kada hram bude sagraen, mi emo iveti u njemu.
ak je i na kraju bilo otrih rasprava medu njegovim

sledbenicima, uprkos Sai Babinim jasnim uputstvima hindusi

su hteli da mu telo bude kremirano, dok su muslimani hteli da
bude pokopano. Gradske vlasti su zbog toga pustile u opticaj dve
peticije sa potpisima. Nakon tri dana raspravljanja dovedenog do
usijanja, telo je sahranjeno u hramu, za koji je on sam rekao da
treba da bude podignut za Krinu. Dok su sputali u grob Sai
Babino telo u sedeem poloaju, izgledalo je tako svee kao da
jezivo. Telo sirotog fakira okruivalo je Neokruivog Boga!
Obe strane su se sloile da i hindu grobnica i damija treba da
ostanu otvorene za hodoasnike svih religija, to vai i danas.
Vatra koju je Sai Baba uvek odravao i dalje gori u damiji, ali je
oko nje sada postavljena ograda. Sledbenici koji to ele, i dalje
mogu tu dobiti sveti prah, ko i ranije. Ograda je takoe
postavljena na ulazu, na istonom kraju damije. Sai je
strastveno puio iz glinenih lula, koje su se lako lomile i
postajale neupotrebljive, i na stotine ili je ostalo za njim u
damiji i po dvoritu. Mnoge su odnete kao relikvije, a onda je
neko sakupio one preostale i zacementirao ih u jedan blok, koji
se uva u damiji, zajedno sa krazima za vodu i posudom od
ljuske kokosovog oraha, iz koje je pio.
Chavadi ili gostionica u kojoj je Sai Baba tokom jednog dela
svog ivota spavao svake druge noi, bila je neugledni kuerak
od blata, slian prvobitnoj damiji, i njen vei deo se sruio
1916. godine, pa je ponovo sagraena od cigala. Tu i sada dre
veliki portret Sai Babe.
Jedno od dodatnih objanjenja za razlog to su njegovi hindu
sledbenici pristali da se njegovo telo pokopa, a ne kremira, je
obiaj da se telo Realizovane osobe pokopa jer je on ve
proao kroz vatru; nema potrebe da to simbolino ini i nakon
smrti fizikog tela.
Kada je u pitanju odbacivanje tela Savrnog Uitelja, treba imati

pred oima objanjenje Meher Babe o etvrtom putovanju, na

koje stupaju jedino Sadgurui. Naime, celokupan krug koji
napravi boanska iskra, od svog nesvesnog Stanja S One Strane
Onostranog, iz Apsoluta, kroz emanaciju u bezbrojne svetove
Kreacije i evoluciju svesti kroz razna gruba tela, zatim
reinkarnaciju te boanske iskre u ljudskom telu i involuciju,
povratak te iskre u apsolutno Stanje, kada ovek postaje
prosvetljeni, Majzoob, kada kao Bog doivljava Beskonanu
Mo, Znanje i Blaenstvo, ceo taj ogromni krug Meher Baba
zove prvim putovanjem. Drugo putovanje, na koje kree veoma
mali broj osoba, zavrava se kada se ta boanska svest prizemi i
povrati svest o grubom, suptilnom i mentalnom telu tada se i
kao ovek i kao Bog doivljavaju tri Beskonana Boija aspekta.
Na tree putovanje kreu samo petoro Savrenih Uitelja, koji
ive ivotom Boga, kao ovek i Bog istovremeno, doivljavajui
i upotrebljavajui Beskonanu Mo, Znanje i Blaenstvo. etvrto
putovanje, na koje je poao i Sai Baba, deava se kada Savreni
Uitelj odbaci svoje fiziko, suptilno i mentalno vozilo i uroni u
Onostrano Stanje Boga,
ovoga puta svestan svoje apsolutne boanske prirode, pri emu
zadrava Beskonanu Individualnost. Jedina svrha sva etiri
putovanja je sticanje samosvesti Apsolutnog Boga u Stanju S
One Strane Onostranog.