VRSTE SUDOVA

Nae razumevanje smisla suda moe

da varira u zavisnosti od onoga na
ta upravimo nau panju.
Tako vezu izmeu subjekta i predikata
moemo razumeti kao da subjektu
pripisujemo neku osobinu. Ali tu
vezu moemo razumeti i kao
relaciju izmeu dva pojma. Isto
tako i kao da tvdimo postojanje.

Prediktivni sudovi
Relacioni sudovi
Egzistencijalni sudovi

-Pera je bolestan.
-Svi poslovni ljudi
-Brazil je predivan.
su utogljeni.
-Daleko sam od tebe.
-Su je oznaka
-Svi smo isti.
za Suboticu.
-Ima krma u planini.
-Tu je zmija.
-Za sve postoje dokumenta koja traite.

Vrste sudova
PREDIKATIVNI SUDOVI
-Kornjaa je spora.
-Egipani su naivni trgovci.
Situacija kada nekom subjektu pripisujemo
neku osobinu (predikat- u logici)
Tada razlikujemo subjekat, predikat i vezivnu
kopulu.

PREDIKATIVNI SUDOVI
Teorija supsumcije
Teorija imanencije
Teorija identiteta po opsegu
Teorija identiteta po sadraju

-Beograd

Supsumcija-

je metropola.

Beograd je
(jedna od) metropola

metropole
pojmovima.

jedan pojam Beograd

podvodimo pod
vii rodni pojam
metropola.
metropola.

Ovde je re o
subordiniranim

London
-

Moscow

New
York

Beograd

Ceo obim pojma

BEOGRAD potpada pod
obim pojma metropola. Ali Beograd nije
jedina metropola, on je jedna od...

 Neki ljudi su uliari.

Neki ljudi su uliari

-identitet po opsegu

Zato ovaj iskaz nije

supsumcija?
Ovde je uvedena
kvantifikacija
( odrednica neki)
koja inae irem pojmu
ljudi
smanjuje obim do obima
inae ueg pojma
uliari.
Odrednica neki
ograniava opseg pojma
(neki) ljudi

Ovde zapravo imamo sluaj kada subjekat i

predikat dele isti opseg.
Broj ljudi koji su uliari i uliari je jedno isto.

-Mae je umiljato.
Obratimo
mae je umiljato
umiljat?

Imanencijapanju: Ko je
Mae. Sadraj predikata
umiljato
je obuvaen u sadraju
subjekta.
mae
( kopula je ovde pripada
subjektu- kao da se
subjekt samoobrazlae)

Bruco je student prve godine.

Bruco je student prve godine.

-Identitet po sadraju
Znaenje pojma
bruco
je upravo taj

student prve godine.

Ovo bi bio sluaj
kada imamo
unutarjeziko prevoenje.
Pojmovi iji je sadraj isti;
imaju ista znaenja.
Takoe, neki pojmovi stoje u
znaenjskoj zavisnosti.
Drugi pojam znaenje dobija
od prvog pojma.
Ovo mae je umiljato. Ova umiljatost se spominje kao specifina
umiljatost te make. Dakle, ne misli se na
umiljatost psa ili neke druge make.

PREDIKATIVNI PO

MODALITETU

Postoje i sudovi koji nisu kategoriki

tj. koji ne govore o nekom predmetu
kao o neemu to jeste ili nije,
ve o neemu govore uzimajui u obzir
verovatnou i mogunost
-Moda emo svi umreti. (svi emo umreti)
-Mogue je da navija za Barsu. (navija za Barsu)
-Verovatno e svemu doi kraj.
Ovi sudovi se zovu problematiki.

Takoe, kada ujemo da neko kae

Nuno je da onaj ko ne ui pada godinu.
Nuno je da je A=A.
Sve to se kree mora da stane.
onda znamo da se ovim iskazima tvrdi neka
nunost, neko stanje stvari koje ne trpi
mogunost i promenu.
Ovde je re o apodiktikim sudovima.

Pojmovi koji se najee upotrebljavaju da

izraze verovatnou, mogunost ili
nunost su: moda, mogue,
verovatno, morati, nuno....
Simboli koji se upotrebljavaju da oznae
ove modalitete suda su:
Moda emo svi umreti.
P
Svi moramo umreti.
p
Moda niko nee umreti.
Niko ne mora umreti.

PODELA PO RELACIJI
Pominjali smo kategorike sudove
Helga je plavokosa igraica.
to su sudovi u kojima subjektu pripisujemo
predikat bez ikakvog uslova, bez ikakve
ograde. Za razliku od ovih postoje i
sudovi kao to je
Ako bude X, Werder ide dalje.

kod kojih subjektu neto pripisujemo ali

pod nekim uslovom (odigrati x) . Ove
sudove zovemo hipotetiki sudovi.
-Ako zasadim gljive imau ta da jedem.
-Ako budete mnogo itali nosiete naoare.
-Ako A=B i B=C onda A=C.
Ako....onda.......

Obratimo panju na sledee sudove

ekau te kod tebe ili u kafiu.
A = B ili C
Tada smo bili u Belgiji ili Holandiji.

Ovde subjektu pripisujemo vezu sa dva

predikata koji su meusobno spojivi ili
iskljuivi, odnosno subjekt moe biti
povezan u jednom trenutku (u
vremenu iskaza) samo sa jednim
predikatom. Vai
ili/i (jedno)- ili/i (drugo)
Ovi sudovi se zovu disjunktivni sudovi.