w

w
w

s
r
.
d
a
r
i
k

ki r

r
i
k
s
ar

Sadraj

Aspirin

s
r
.
ad

n
i
m
.se

Uvod
NSAIL

w
w
w

w
w
w

ww
3

s
r
.
d
a

Ibuprofen

ww

Glukokortikoidi

w.s

n
i
em

s
r
.
ad

r
i
k
s
ar

Nezeljeni efekti

n
i
m
.se

Kontraindikacije

w
w
w

Doziranje

9
10

e
s
.
w

ww
10

11

s
r
.
d
a

Literatura

r
i
k
ars

s
r
.
d
a

12

n
i
em

w.s

ww

e
s
.
w

ww

Indikacije

s
r
.
d
a
r
i
k

s
r
.
ad

kir

Mehanizam dejstva

Zakljuak

r
i
k
ars

Parcetamol
Diklofenak

e
s
.
w

s
r
.
d
a

kir

e
s
.
ww

k
s
r
na

s
r
.
irad

w
w
w

s
r
.
d
a
r
i
k

w
w
w
r
i
k
s
ar

Uvod

s
r
.
ad

n
i
m
.se

Zapaljenje (inflammatio) je reakcija ivog tkiva na povredu, tj. nespecifina adaptaciona

reakcija organizma lokalnog karaktera na tetno delovanje razliitih noksi. Radi se o procesu koji
za cilj ima da ogranii dejstvo i uniti tetni agens koji dovodi do alteracije tkiva. Sa evolutivnog
aspekta inflamacija je izuzetno korisna sposobnost zbog koje su ljudska bia u stanju da ogranie
nastala tkivna oteenja I da zalee defekte. Isto tako, usled nedostataka homeostazne kontrole
u zapaljenskom odgovoru moze doi do irenja zapaljenja i od lokalnog poremeaja moe
nastati sistemski sa tekim posledicama, pa ak i smrtnim ishodom. Kako svaki ovek u toku svog
ivota dobije razlicita zapaljenja, to znai da je, bez konkurencije, najei proces sa kojim se
sreemo u medicini.

w
w
w

s
r
.
d
ir a

ww

s
r
.
d
ira

k
s
r
ina

Sam tetni agens koji dovodi do zapaljenja moe biti bilo koje egzogeni i endogeni faktor
koji dovodi od oteenja tkiva. Egzogene moemo podeliti na ive i neive, daljom podelom ivih
na bakterije, viruse, hlamidije, gljivice, rikecije, protozoe, neive na fiike (mehaniki, termiki,
radijacioni, elektrini), hemijske (baze, kiseline i druga kaustina sredstva). Endogeni agensi koji
mogu dovesti do oteenja tkiva su u, urea, ketonska tela, hipersenzitivne reakcije, autoimune
reakcije, reakcije imunodeficijencije itd.

ww

m
e
s
w.

s
r
.
ad

r
i
k
s
ar

n
i
m
.se

w
w
w

s
r
.
d
a

e
s
.
w

ww

s
r
.
d
kira

Adaptivni (imuni) odgovor poveava efikasnost urodjenog, nespecifinog odgovora. Radi

se o antitel-posredovanim i celijski-posredovanm reakcijama usmerenim protiv stranog antigena
na koji je organizam prethodno senzibilisan. Prekomerni imuni odgovor u ponovnom kontaktu
sa stranim antigenima iz okoline sa kojima svakodnevno dolazimo u kontak je u osnovi
alergijskih reakcija, dok bi imuni odgovor protiv sopstvenih elija I tkiva bio odgovoran za
razvijanje autoimunih stanja.

s
r
.
d
a
r
i
k

e
s
.
w

ww

Sa patoanatomskog aspekta, to je skup morfolokih i biohemijskih reakcija krvnih sudova

i vezivnog tkiva. Uestvuju urodjeni, nespecifini odgovor koji se razvio rano tokom evolucije i
adaptivni (imuni) odgovor. Nespecifini odgovor se javlja brzo nakon otecenja tkiva (alteracije) i
podrazumeva reakciju tkivnih makrofaga aktiviranih od strane citokina (interleukina 1 i tumor
necrosis factor alpha-TMF ). Ti citokini deluju i na krvne sudove da se dilatiraju i dovode do
eksudacije. Aktivira se i sistem komlementa, u zoni zapaljenja se poveava koncentarcija
zapaljenskih medijatora. Komponente komplementa aktiviraju mastocite da oslobadjaju
histamin koji dalje dovodi do dilatacije krvnih sudova. Dolazi i do oslobdjanja derivata
arahidonske kiseline , prostaglanina I2 i E2, leukotriena B4. Leukociti migriraju ka mestu oteenja
privueni hemokinima, leukotrienima I komponentama komplementa, fagocituju I ubijaju
uzronika.

s
r
.
d
a
r
i
k

kir

e
s
.
w

s
r
a
in

m
e
s
w.

e
s
.
ww

ww

w
3

k
s
r
na

s
r
.
irad

w
w
w

s
r
.
d
a
r
i
k

w
w
w
r
i
k
s
ar

s
r
.
ad

Osnovne komponente zapaljenja su: 1) alteracija-oteenje tkiva uzronikom zapaljenja,

2) eksudacija-reakcija krvnih sudova na lokalno otecnje i manifestuje se proirenjem krvnih
sudova, poveanim protokom u zahvaenom podruju, zatim stazom, eksudacijom tenosti,
emigracijom leukocita I ekstravazacijom eritrocita, 3) proliferacija-umnoavanje elemenata
tkiva i moe biti regeneracija tkiva (potpuno izleenje) ili reparacija(popunjavanje defekta tkiva
vezivnim). Ove mikroskopske promene se odraavaju u makroskopskim znacima zapaljenja:
rubor (crvenilo), tumor (otok), calor (lokalno povienje temperature), dolor (bol) I functio laesa
(oteenje funkcije).

n
i
m
.se

w
w
w

s
r
.
d
ir a

e
s
.
w

ww

s
r
.
d
ira

k
s
r
ina

Iako sutinski odbrambena reakcija, u odredjenim okolnostima njen tok moe kreniti
neprikladno, protiv bezazlenih antigena ili protiv sopstvenog tkiva. Kada se ovo dogodi, sama
zapaljenska reakcija prouzrokuje oteenje I tada zapravo ini deo procesa razvoja oboljenja,
bilo akutno kao kod anafilaktike rakcije ili ili hronino kao kod reumatoidnog artritisa. U tim
sluajevima antiinflamatorni lekovi spadaju u terapijska sredstva prvog reda. Lekovi sa
antiinflamatornim dejstvom ine heterogenu grupu lekova kojima je zajedniko da suprimiraju
zapaljenski odgovor. Glavne dve grupe lekova su nesteroidni antiinflamatorni lekovi-NSAIL I
glukokortikoidi.

ww

m
e
s
w.

s
r
.
d
a
r
i
k

e
s
.
w

ww

s
r
.
ad

r
i
k
s
ar

n
i
m
.se

w
w
w

ww

NSAIL

s
r
.
d
kira

e
s
.
w

s
r
.
d
kira

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi su medju najkorienijim lekovima na svetu. Najee se

koriste kod pacijenata koji pate od reumatskih bolova miino-skeletnog porekla kao i kod
samoleenja bolova manjeg inteziteta. Radi se o hemijski heterogenoj grupi lekova koji
ispoljavaju 3 glavna zajednicka efekta:

s
r
a
in

m
e
s
w.

e
s
.
ww

1) Antiinflamatorni
2) Analgetiki
3) Antipiretiki efekat

s
r
.
d
a
r
i
k

ww

w
4

k
s
r
na

s
r
.
irad