Morsko prase

Izvor: Wikipedia
?Morsko prase
Hausmeerschweinchen.JPG
Status za tite
Sistematika
Carstvo:
Animalia
Koljeno:
Chordata
Razred: Mammalia
Red:
Rodentia
Podred: Hystricomorpha
Porodica:
Caviidae
Potporodica:
Caviinae
Rod:
Cavia
Dvojno ime
Cavia porcellus
(Erxleben, 1777)
Podruje ivota
Morsko prase ili zamorac, zamore (lat. Cavia porcellus) je vrsta herbivornog glod
ara iz porodice Caviidae. Naziv morsko prase se esto koristi i za ostale vrste ro
da Cavia. Ova vrsta glodara je poreklom iz Ju ne Amerike, a danas je rasprostranje
na kao kuni ljubimac i laboratorijska ivotinja po celom svetu. Prirodne populacije
ove vrste su i ezle, dok su srodne vrste jo uvek prisutne u travnatim ravnicama i v
isoravnima. U nekim zemljama Ju ne Amerike (Peru i Bolivija, na primer) morsko pra
se je sastavni deo nacionalne kuhinje, narodne medicine i pojedinih svetovnih re
ligioznih obiaja[1].
Sadr aj/??????? [sakrij/??????]
1 Ime
2 ivotni vek i razmno avanje
3 Ogla avanje
4 Reference
5 Literatura
6 Vanjske veye
Ime[uredi - ?????]
Ime morsko prase u srpskom jeziku potie od nemake rei Meerschweinchen istog znaenja.
Ovu ivotinju su panci doneli brodovima iz Amerike, pa otuda pridev morsko . U pro lost
i, morsko prase je bilo zgodan izvor sve eg mesa na brodovima. U francuskom, i jo n
ekim jezicima, ova ivotinja se naziva indijsko prase .
Naziv zamorac/zamore je istog porekla (tj. iza mora - izamorac->zamorac).
Poreklo engleskog naziva guinea pig do sada nije obja njeno na zadovoljavajui nain.
Verovatno je re o geografskoj zabuni.
ivotni vek i razmno avanje[uredi - ?????]
Morsko prase mo e da naraste do 40 cm u du inu, te ina varira oko jednog kilograma. Pr
osean ivotni vek morskog praseta je 5-10 godina. Kao i drugi glodari brzo se razmn
o avaju. enke stiu polnu zrelost mesec dana po roenju i svakih godinu dana, mogu da s
e okote tri puta. Trudnoa enki jako je rizina, jer mo e da ugine ili da dobije premno
go mladunaca.[tra i se izvor od 10. 2009.]
Ogla avanje[uredi - ?????]
Zamorac se ogla ava glasnim skianjem kad je uznemiren i kada je gladan.