UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTET ZA INFORMATIKU I MENADMENT

Bulevar Zorana inia, br. 44

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

MASTER STUDIJE

- Master rad -

Beine MESH mree

UNIVERZITET SINGIDUNUM
FAKULTET ZA INFORMATIKU I MENADMENT
Bulevar Zorana inia, br. 44

Mentor:

Kandidat:

___________________________

___________________________

Dr Ranko Popovi

Ivan Milovanovi

Ni, 2009.
2

SADRAJ
1
2

3
4

7
8
9

UVOD
METODOLOGIJA NAUNOG ISTRAIVANJA
2.1 Predmet istraivanja
2.2 Hipotetiki okvir istraivanja
2.3 Ciljevi i zadaci istraivanja
2.4 Metodi i tok istraivakog procesa
ISTORIJAT
RAZVOJ TEHNOLOGIJE Wi-Fi
4.1
802.11
4.2
802.11 1997
4.3
802.11a 1999
4.4
802.11b 1999
4.5
802.11g 2003
4.6
802.11n 2009
WIRELESS MESH SISTEMI
5.1
Uvod
5.2
Vrste arhitektura WMN mrea po topologiji mree
5.2.1 Ravni WMN
5.2.2 Hijerarhijski WMN
5.2.3 Hibridni WMN
5.3
Multiradio multikanalne MESH mree
5.4
Beine MESH mree bazirane na IEEE 802.11 standardu
5.5
Rutiranje u beinim MESH mreama
5.6
Srednja pristupna kontrola (MAC) u beinim MESH mreama
5.7
Bezbednost u beinim MESH mreama
5.8
Beini MESH za primenu u javnoj bezbednosti
BLISKA BUDUNOST
6.1
Standardizacija beine LAN MESH mree IEEE 802.11s

BALANSIRANJE OPTERAENJA - SAETAK

UVODNI OPIS BALANSIRANJA OPTEREENJA
BALANSIRANJE OPTEREENJA NA GEJTVEJU U WMN

9.1
Pokretno balansiranje optereenja na osnovu granica (MBLB)
9.1.1 Pristup najkrae pokretne granice na bazi putanje
9.1.2 Pristup optereenosti pokretne granice na bazi indeksa
9.2
Particionisano balansiranje optereenja bazirano na hostu (PHLB)
9.2.1 Pristup centralizovanog particionisanja hosta
9.2.2 Pristup distribuisanog particionisanja hosta
9.3
Probabilistino balansiranje optereenja na bazi stripinga (PSLB)
9.3.1 Pristup probabilistikog stripinga svih vorita
9.3.2 Pristup probabilistikog stripinga graninih vorita
10
OPTEREENJE CENTRA U WMN
11
QoS (Quality of Service) U MIKROTIK RUTERIMA
11.1 esta pitanja
11.2 Mangle
11.3 HTB(Hierarchical Token Bucket)

5
6
6
6
7
8
9
11
11
11
12
13
14
14
16
16
17
18
19
20
21
23
24
26
27
29
30
30

31
33
35
37
37
37
38
38
39
39
40
40
41
44
44
45
45
3

Paket flou u QoS-u

Dupli QoS
Stablo redova
Upotreba
PRAKTINA PRIMENA

11.4
11.5
11.6
11.7
12

12.1 Ograniavanje klijenata

12.2 PCQ
12.3 Adresne liste
12.4 Obeleavanje paketa
12.5 PCQ veliina reda
12.6 PCQ podeavanja
13
OSTALA REENJA ZA BALANSIRANJE OPTEREENJA U WMN MREAMA
13.1
Ad-hoc rutiranje balansiranja optereenja (LBAR)
13.2
Balansiranje optereenja (AODV)
14
OTVORENI PROBLEMI

46
46
47
47
48
48
48
51
52
56
57
58
59
60
60

15 PRAKTIAN RAD
15.1 Uvod

62
62

16

18
19

Veb interfejs MOTOMESH DUO UREAJA

ZAKLJUAK

63
63
64
65
66
67
68
70
79

20

LITERATURA

80

17

Realizacija
16.1
Projektovanje sistema
OPIS IZVEDENIH RADOVA
17.1
Zgrada sedita firme Irvas International IAP
17.2
Lokal firme Millhouse Computers Gradski MWG
17.3 Millhouse computers - lokal Pobedina MWR
17.4
O strukturi mree

1. Uvod

Beini sistemi postaju deo nae sadanjosti i olakavaju komunikaciju kako izmeu
ureaja, tako i meuljudsku komunikaciju. Beine MESH mree mogu, u bliskoj budunosti,
dodatno da olakaju komunikaciju. Dat je prikaz beinih reenja koje su krile put beinim
komunikacijama i prednosti i mane raznih MESH sistema u razliitim uslovima eksploatacije.
U uvodnom delu posmatramo prednosti jednog MESH sistema u odnosu na ogromnu
koliinu alternativnih solucija. vorita se lako i jednostavno postavljaju i automatski
konfiguriu. to je vie vorita vea je i snanija mrea. Oslanjaju se na istim beinim
standardima kao i najrasprostranjeniji ureaji (802.11 a, b i g). Praktian je kada nema
Eternet prikljuaka, kao na primer spoljanjim prostorima za koncert, skladitima, ili nekoj
veoj transportnoj okolini. MESH sistemi su izuzetno koristni u mrenim konfiguracijama
(NLoS - Non-Line-of-Sight), bez vidika, gde je beini signal privremeno blokiran. MESH
mree se same konfiguriu, sistem automatski ugrauje novo vorite u postojeu strukturu
bez dodatnog podeavanja mrenog administratora. Takoe, MESH mree se same "lee",
poto mrea automatski nalazi najbru i najpouzdaniju putanju da poalje podatke, ak i
kada su vorita blokirana ili gube svoj signal. Takva mrea spreava zaguenja na LAN mrei,
poto paketi koji se alju u lokalu, ne moraju da putuju do centralnog servera. Zbog svoje
lake instalacije i deinstalacije, lako se adaptira na potrebe i jednostavno se iri na eljeni
nain.

2. Metodologija naunog istraivanja

2.1 Predmet istraivanja

Predmet naeg istraivanja predstavljaju MESH mrea, njihov nain funkcionisanja,

platforme koje su potrebne za funkcionisanje, kao i upotreba takvih sistema u razlicitim
uslovima eksploatacije.

2.2 Hipotetiki okvir istraivanja

Hipotetiki okvir istraivanja sastoji se od sledeih hipoteza:

Generalna hipoteza:

Razvojem savremene raunarske opreme i telekomunikacionih kanala, dolo je do

potrebe za pouzdanim pristupom beinom internetu.
6

Posebna hipoteza:

Razvoj Wi-Fi tehnologije.

Beini MESH sistemi kao optimalna budunost beinog Interneta.

Standardizacija 802.11s LAN MESH mree.

Primena balansiranja optereenja i njegovih alternativa.

2.3 Ciljevi i zadaci istraivanja

Nauni cilj master rada je istraivanje i sistematizacija znanja o MESH mreama, kao i
tehniko predstavljanje primenjenog reenja.

Drutveni cilj istraivanja predstavlja udovoljavanje praktinim potrebama. Rezultati

istraivanja treba da budu upotrebljeni kod korisnika interneta.

Osnovni pojmovi koji su od znaaja za pristupni rad su:

-802.11
-Internet
-MESH
- Balansiranje optereenja
-QoS

2.4 Metodi i tok istraivakog procesa

Uzimajui u obzir specifinosti i obim prouavanog predmeta istraivanja u prvom

projektnom zadatku upotrebljene su razliite metode kako bi se zadovoljili osnovni
metodoloki zahtevi objektivnost, pouzdanost i optost i sistematinost.
Primenjene su sledee metode i tehnike:
-

deduktivna i induktivna metoda;

metod analize i sinteze
komparativna metoda

Primenom ovih metoda kako govore dosadanji rezultati istraivanja mogue je validno
ostvarenje naunog i drutvenog cilja istraivanja. Pristup istarivanju je intrigrativan,
sintetiki, u tom smislu ni jednom metodolokom postupku se ne daje iskljuiva prednost.

U prikupljanju podataka bie primenjeni: ispitivanje i metoda analize sadraja dokumenata.

Analiza e biti ostvarena:

Na nivou sekundarne analize rezultata ranijih istraivanja i adekvatne literature

Polazei od postavljenih hipoteza i ciljeva istraivanja proistekla je struktura samog rada.

3. Istorijat

Nikola Tesla je predvideo da e se javiti potreba za beian nain prenosa energije i

podataka. On je u periodu od 1891. do 1917. posvetio upravo beinim komunikacijama i
beinoj tranzmisiji energije kada je amerika vojska unitila njegov nedovreni toranj u
Wardenclyffe-u iz koje je hteo, beinim putem pomou planete zemlje da poalje
elektrinu energiju do Francuske.

SLIKA 1. Teslin toranj u Wardenclyffe-u

Razvoj Interneta je stvorio jaku potrebu za brzim i sigurnim beinim prenosom

podataka i u zadnjih deset godina se belei ogroman rast kvaliteta, proirenja infrastrukure,
poveanje bezbednosti i smanjenje trokova u beinim komunikacijama. Neprofitabilna
organizacija koja uva tehnoloke inovacije irom sveta zarad oveanstva, Institute of
Electrical and Electronics Engineers, Inc. (IEEE), standardizuje sve vrste protoka, pa i beini
Internet. Oznaka za beini Internet po IEEE standardu je 802.11 sa sufiksima a,b,g,n, u
zavisnosti od revizije i tehnikih karakteristika. Tabela 2 prikazuje spisak i opis svih protoka
802 standarda.

STANDARD

OPIS

802.1

Bridzing umreavanje i menadzment mree

802.2

Logika kontrola linkova

802.3

Eternet

802.4

Magistrala za token-e

802.5

Definie MAC sloj za krug tokena

802.6

Mrea u oblasti metropole (MAN)

802.7

Broadband LAN putem koaksijalnog kabla

802.8

TAG optikog vlakna

802.9

Integrisan servis u LAN-u

802.10

Interoperabilna LAN bezbednost

802.11 a/b/g/n

Beini LAN i MESH (Wi-Fi)

802.12

Prioritetni zahtevi

802.13

Nema zvaninu primenu

802.14

Kablovski modemi

802.15

Beini PAN

802.15.1

Sertifikovano za Bluetooth

802.15.4

Sertifikovano za ZigBee

802.16

Broadband beini pristup (WiMAX)

802.16e

Broadband beini pristup (mobilni)

802.16.1

Lokalni multipoint servis distribucije

802.17

Media independent handover (MIH)

802.18

Radio regulatorni TAG

802.19

TAG koegzistencije

802.20

Pokretni broadband beini pristup

802.21

Resilient paket ring (RPR)

802.22

Beina mrea regionalne oblasti

802.23

irokopojasni ISDN

TABELA 1: spisak i opis svih protoka 802 standarda

10

4. Razvoj tehnologije Wi-Fi

4.1 802.11

Skup IEEE standarda koji ine wireless local area network (WLAN) standardi
kompjuterske komunikacije u opsegu 2.4GHz, 3.6GHz i 5GHz spektra. Postoji nekoliko
specifikacija u 802.11 standardu.

4.2 802.11 - 1997

Prva verzija standarda IEEE 802.11 je izdata 1997. godine, a klarifikovana 1999.
godine i danas je ve zastarela. Radila je na opsegu 2.4GHz i imala je propusnu mo od 1 ili 2
Mbps, koristei FHSS i DSSS sekvence za irenje spektruma. Zbog svog minimalnog
11

propusnog opsega, nesigurnosti i nezatienosti vrlo brzo su se pojavile nove revizije

standarda.

4.3 802.11a - 1999

Ubrzo posle 802.11 standarda izaao je 802.11a standard koji se odnosio na 5GHz-ni
opseg i doneo je propusnu mo od 54Mbps. Standard 802.11a umesto FHSS i DSSS sekvence
za irenje spektruma, koristi OFDM. Opseg od 5GHz daje znaajnu prednost zbog manje
interferencija, poto je manje zastupljen od 2.4GHz.

SLIKA 2: Primer funkcionisanja 802.11a standarda

12

4.4 802.11b - 1999

U isto vreme kada je izaao 802.11a standard, pojavio se unapreeni 802.11

standard, nazvan 802.11b, u javnosti popularno nazvan Wi-Fi (Slika 3). Poveana propusna
mo od 11Mbits na istom 2.4GHz-nom opsegu, upotrebom samo DSSS sekvence za irenje
spektruma i injenica da je direktna revizija 802.11 standarda, omoguuju mu beinu
primenu koja moe da se poredi sa Eternet-om. Veliki nedostatak upotrebe 2.4GHz-nog
opsega je u tome to ga mnogi ureaji (Bluetooth, beini telefoni, mikrotalasne pei...)
koriste, pa dolazi do interferencija u komunikaciji.

SLIKA 3: Prvi logotip za popularnu Wi-Fi mreu

4.5 802.11g - 2003

Juna 2003. godine se pojavila trea revizija 802.11 standarda sa sufiksom g. Kao i
prethodna 802.11b, radi u opsegu 2.4GHz i sa istom tranzmisionom emom (OFDM) kao
802.11a. Propusna mo je 54Mbps i potpuno hardverski kompatibilna sa 802.11b
standardom. Zbog tih karakteristika, ubrzo je postao ikoko zastupljen. Na 802.11g standard
13

se najvise ekalo zbog usaglaavanja rada korisnika sa 802.11b i 802.11g u isto vreme.
Uprkos uloenom trudu kada postoji 802.11b korisnik, usporava 802.11g protok.

4.6 802.11n - 2009

Jo ne standardizovan 802.11n bi trebalo da drastino pobolja tehnike

karakteristike beinih mrea u svetu. Standardizacija se oekuje novembra 2009. godine, a
uveliko su ve na tritu 802.11-Draft N proizvodi raznih proizvoaa i namena. Tehnike
karakteristike su znaajan korak napred, tako da je sada propusna mo 600Mbits i domet
postaje udvostruen, to je do sada bilo nepojmljivo. Nova funkcija je multiple-input
multiple-output (MIMO), koji koristi vie dolaznih i odlaznih antena da pobolja signal i
performanse sistema sveukupno. Standard 802.11n koristi i 2.4GHz i 5GHz-ni opseg i
potpuno je hardverski kompatibilan sa 802.11a i 802.11b standardima.

SLIKA 4: Restilizovani logotip Wi-Fi sa svim standardima

14

SLIKA 5: Grafiki prikaz prostiranja 802.11n standarda u odnosu na 802.11g standarda

15

5. Beini MESH sistemi

5.1 Uvod

Wireless mesh network (WMN) je radikalna mrea iz stalno razvijajuih beinih

mrea koja oznaava razdvajanje od tradicionalnih centralizovanih beinih sistema kao to
su mree za mobilnu telefoniju i beini LAN. Slino promeni paradigme do koje je dolo
kasnih ezdesetih i poetkom sedamdesetih koja je dovela do jako uspene i distribuirane
iane mree Internet-a, WMN obeava smernice u budunosti beinih mrea. Glavna
prednosti WMN-a lee u njegovoj otpornosti od kvarova u mrei, jednostavnosti
postavljanja mree i mogunosti za brodbend. Za razliku od mree za mobilnu telefoniju, gde
kvar jedne bazne stanice dovodi do nedostupnosti ireg geografskog podruja, WMN prua
visoku toleranciju ka grekama, ak i kada vei broj vorita prestane da radi. Uprkos tome
to je, po definiciji, WMN svaka beina mrea koja ima, ili jednim delom, ili punu MESH
topologiju mree, praktine WMN mree se prepoznaju po statikim beinim relejnim
vorovima koji pruaju distribuiranu infrastrukturu za pokretne klijentske vorove nad
topologijom koja je delom MESH. Bez obzira to su ad hoc beini sistemi slini WMN,
protokoli i dizajn arhitekture za ad hoc beine sisteme, rade jako loe kada se primene na
WMN. Zato se kriterijumi optimalnog dizajna razlikuju za ove mree. Ove razlike u dizajnu su
primarno potekle od apliciranja i plasmana zadataka i optereenja resora u ovim mreama.

SLIKA 6: MESH metropola, potpuno umreen grad (crvena su Internet vorita)

16

Opis

Ad Hoc beina mrea

MESH beina mrea

Topologija mree

Vrlo dinamina

Polu-statina

Mobilnost relejnig vorita

Srednja do visoka

Niska

Potronja energije

Visoka

Niska

Infrastrukturni uslovi

Bez infrastrukture

Polufiksirana ili potpuno fiksirana

Relejnost

Releji su pokretna vorita

Releji su fiksna vorita

Plasiranje

Jednostavno za plasman

Zahteva odreeno planiranje

Karakteristike saobraaja

Korisniki saobraaj

Korisniki i cenzurisani saobraaj

TABELA 2: Poreenje karakteristika Ad Hoc beine mree i MESH beine mree

5.2 Vrste arhitektura WMN mrea po topologiji mree

Arhitektura WMN mree moe biti dizajnirana na tri razliita naina po topologiji mree: ravni
WMN, hierarhijski WMN i hibridni WMN.

17

5.2.1 Ravni WMN

U ravnom WMN, mrea se kreira od klijentskih maina koje postupaju i kao hostovi i kao ruteri.
Ovde, je svako vorite na istom nivou kao i njihova pristupna taka. vorita beinih korisnika se
meusobno koordiniraju da dovedu rutiranje, mreno konfigurisanje, rezervisanje servisa, rezervisanje
ostalih aplikacija. Ova arhitektura je najblia Ad Hoc beinoj mrei i najjednostavnija je medju tri WMN
arhitektura. Glavna prednost ove arhitekture je njena jednostavnost, a mana je manjak skalabilnosti
mree i veliko zauzee resora. Problematika pri dizajniranju ravne WMN mree je ema za adresiranje,
rutiranje i ema otkrivanja usluga. U ravnom WMN, adresiranje postaje usko grlo za skalabilnost mree.

SLIKA 7: Ravna WMN mrea

18

5.2.2 Hijerarhijski WMN

U hijerarhijskom WMN, mrea ima vie redova, ili hijerarhijskih nivoa, u kojima su
WMN klijentska vorita najnie u hijerarhiji. Ova klijentska vorita mogu da komuniciraju
sa WMN kimom koju formiraju WMN ruteri. U veini sluajeva WMN vorita su
posveena tako da formiraju WMN kimu mree. To znai da kimena vorita ne mora
da uspostavljaju u prekidaju saobraaj podataka kao to to rade WMN klijentska vorita.
Odgovornost da se samoorganizuju i odravaju kimu mree imaju WMN ruteri, od kojih
su neki u kimi mree i mogu imati eksterni interfejs ka Internetu, a takva vorita se
nazivaju gejtvej vorita.

SLIKA 8: Hijerarhijska WMN mrea

19

5.2.3 Hibridni WMN

Ovo su specijalni sluajevi hijerarhijskih WMN, gde WMN koristi druge

beine mree za komunikaciju. Primer za beine mree koje mogu da se koriste
poseduju arhitekturu baziranu na WMN, kao to su: mree mobilne telefonije, WiLL
mree, WiMAX mree, ili satelitske mree. Praktino reenje za aplikacije za hitni
odziv u kompleksnim hibridnim WMN, je CalMesh platforma. Poto razvoj WMN
mrea u velikoj meri zavisi od toga kako radi sa drugim, postojeim solucijama
beine mree, ova arhitektura postaje vrlo bitna u razviu WMN mrea.

SLIKA 9: Hibridna WMN mrea

20

5.3 Multiradio multikanalne MESH mree

Pojavljivanje jeftine i efikasne tehnologije za beian pristup kao to je IEEE 802.11, za

mobilnog krajnjeg korisnika, znaajno menja nain komuniciranja i upotrebu raunara. Njen
uspeh danas je najveim delom zbog plasmana u segmentima kune upotrebe, kod malih
preduzea i raznih hot spot varijanti, gde ima ogranienu pokrivenost i obsluuje mali broj
korisnika istovremeno. Trenutno postoji primetno interesovanje da se proire IEEE 802.11
mree na segment velikih preduzea, gde bi se pruio irokoprostorni, irokopojasni pristup
velikom broju korisnika. Ovo zahteva poliferaciju pristupnih taaka preko eljenog prostora
pokrivenosti. irokoprostorna pokrivenost upotrebom IEEE 802.11 BSS (osnovni set za
obsluavanje), bi prirodno imala na umu principe izgraivanja celularnih sistema za uspeno
skaliranje. Klju za jednopotezno skaliranje kapaciteta, je baziran na prostorno, ponovno
korienje frekvencije. Davajui bilo koj broj ortogonalnih kanala, komijskim pristupnim
takama se zadaje dostupni ortogonalni set na sistematski nain. Rezultanta signal prema
interfereniji plus stepen umova (SINR) na ivici BSS-a, uz nasleena podeavanja IEEE
802.11, distribuiran koordinacionom funksijom (DFC), protokol onda u osnovi odreuje
protok koji je mogue sakupiti po eliji.
Skaliranje ukupne propusnosti mree preko oblasti pokrivenosti se direktno odnosi na
smanjenje distance izmeu AP-a istih kanala, bez degradiranja SNR na ivici elije. Ovo se
moe postii kombinacijom pristupa, od kojih je najoigledniji, mogunost poveanja
sistemskog bendvita (isto kao vie ortogonalnih kanala) . Trenutno je jako mali broj takvih
ortogonalnih kanala dostupno: tri u IEEE 802.11b (2.4 GHz) i dvanaest u 802.11a (5 GHz).
Uprkos oekivanjima da e se dodeliti vei broj kanala za nelicenciranu upotrebu, postaje
jasno da se ne treba oslanjati samo na tu opciju. Shodno tome, za bilo koj bendvit sistema,
21

optimizacija performansi mree neophodno zahteva poboljanje ukupnog steka protokola.

Obeavajua opcija za skaliranje kapaciteta beine pristupne mree je da se konfigurie
MESH sloj 2, koji se planira unutar IEEE 802.11s. Ovo dalje implicira da direktan, beino
meupovezan, set MESH vorita formira multihop mreu. Ova vorita bi se sastojala od
AP-a koji dozvoljavaju durektan klijentski pristup, kao i od rutera koji bi samo usmeravali
pakete izmeu ostalih MESH delova. Ad Hoc priroda postavljanja MESH vorita rezultira u
znaajnom prostornom varijabilitetu multipristupnoj interferenciji (MAI), vienoj na bilo
kojoj lokaciji vorita, koja dovodi do varijabilnog, zavisnog od lokacije propusnosti vorita.
Zato, efektna modifikacija mehanizma topologije ukljuujui: kontrolu snage, klastering
vorita i dodelu kanala (CA), dovodi do bitnog stepena dizajnerske slobode.
Standardne multihop beine mree su se skoro iskljuivo sastojale od singl-radio
elemenata. Zbog vie razloga mree sa dodelom kanala za singl-radio MESH, ne bi mogle da
efikasno skaliraju da bi eksploatisale rastui bendvit sistema koji je dostupan. Zato upotreba
mutiradio vorita u MESH mrei dovodi do pruanja najboljih uslova za skaliranje mree.
Viestruki radio znatno poveava potencijal za poboljanje izbora kanala i formacije rute,
dok MESH dozvoljava menadzment proienije interferencije i kontrolu topologije.

SLIKA 10: Multiradio multikanalna MESH mrea

22

5.4 Beine MESH mree bazirane na IEEE 802.11 standardu

IEEE 802.11 postaje apsolutni standard za plasiranje kune i poslovne beine LAN
mree. Veina tih plasmana funkcionie u infrastrukturnom modu, gde set pristupnih taaka
slui kao komunikacioni hab za mobilne stanice koji prua ulazne take na Internet. Trenutna
uloga IEEE 802.11 standarda, je limitirana na komunikaciju izmeu mobilnog klijenta i AP.
Ekonomija razmere ini IEEE 802.11 standard, poeljnu alternativu ak i da bi se meusobno
povezali ti AP-ovi, formirajui WMN.
Da bi se omoguila takva primena, IEEE 802.11 standard podrava dva dodatna moda
rada: Ad Hoc mod, za formiranje singl-hop Ad Hoc mree, gde vorita meusobno
komuniciraju direktno, bez upotrene AP-a; i mod beinog distribucionog sistema (WDS), za
formiranje point-to-point AP relejnih linkova, gde svaki AP nije samo bazna stanica, ve i
beino relejno vorite. Mora da se naglasi da pre nego to IEEE 802.11 moze da se
upotrebi da formira efektivan WMN, mora da se razmotri nekoliko problema po pitanju:
performansi, bezbednosti i menadzmenta. Sa gledita performansi, nizak kapacitet end-toend mree i njeno ne fer distribuiranje meu tokove, su dva nejee pominjana problema
sa WMN zasnovanog na IEEE 802.11 standardu.

SLIKA 11: Beina MESH mrea bazirana na IEEE 802.11 standardu

23

5.5 Rutiranje u beinim MESH mreama

WMN mree su novi trend u beinim komunikacijama, obeavajuci bolju fleksibilnost,

pouzdanost i performanse nad standardnim WLAN mreama. WMN igrai brojno rastu i
postoji nekoliko beinih MESH kompanija, koje ve prodaju svoja reenja za WMN. ak
tavie, postoji iroka podrka za MESH mree u standardizacionim grupama kao to su: IEEE
802.11, IEEE 802.15 i IEEE 802.16.
WMN i mobilni Ad Hoc netvorking koriste isti kljuni koncept komunikacija izmeu
vorita preko vie beinih hopova na grafu MESH mreze. Uprkos tome, imaju razliite
aspekte. Mobilne Ad Hoc mree (MANET), imaju akademsku pozadinu i fokusirane su na
ureaje krajnih korisnika, mobilnost i Ad Hoc mogunosti. WMN imaju poslovnu pozadinu i
uglavnom su fokusirani na statike ureaje, pouzdanost, kapacitet mree i praktinog
plasmana. Uprkos tome, mogu se esto nai obe varijante i njihove varijacije u raznim
opisima i lancima na tu temu.
Suta funkcionalnost beinog multihop Ad Hoc umreavanja, kao i WMN je mogunost
rutiranja. Protokoli rutiranja omoguuju neophodne putanje kroz WMN, tako da vorita
mogu da komuniciraju na dobrim ili optimalnim putanjama, preko vie beinih hupova.
Protokoli rutiranja mora da imaju u vidu teko radio okruenje, sa njegovim esto
menjajuim uslovima i treba da podravaju pouzdanu i efikasnu komunikaciju preko MESH
mree.
Poto WMN dele osnovne karakteristike sa beinim Ad Hoc mreama, protokoli
rutiranja koji su razvijeni za MANET, se mogu primeniti na WMN. Na primer, Majkrosoft
MESH mree su napravljene na osnovu dinaminog rutiranja izvora (DSR), mnoge kompanije
koriste Ad Hoc on-demand vector distance (AODV) rutiranje. Nekada se sutina koncepta
postojeih protokola za rutiranje proiri da zadovolji specijalne zahteve WMN-a, kao to je
to sluaj sa radio-svesne metrike rutiranja u IEEE 802.11s WLAN MESH mrenom standardu.
Uprkos dostupnosti mnogih protokola za rutiranje u Ad Hoc mreama, dizajn protokola
za rutiranje za WMN je jouvek oblast za istraivanje iz vie razloga:

24

U mnogim WMN, veliki broj vorita su ili statina ili imaju vrlo ogranienu
poketljivost i ne oslanjaju se na baterijama. Zato je fokusiranje algoritama za
rutiranje na poboljanje protoka ili performansi pojedinih prenosa, umesto kopiranja
sa mobilnou ili minimiziranju upotrebe napajanja.

Distanca izmeu vorita se moe skratiti u WMN, koji poveava kvalitet linka i stopu
prenosa. Zbog krae distance poveava se interferencija izmeu hopova, koja
smanjuje dostupni bendvit na svakom linku. Rekavi to nova metrika rutiranja mora
da se otkrije i podesi tako da pobolja performance protokola rutiranja u multiradio
multihop WMN.

U multiradio multihop WMN, protokol rutiranja ne treba samo da odabere putanju

meu razliitim voritima, ve takoe mora da odabere najprikladniji kanal ili radio
na putanji svakog MESH vorita. Zato metrike rutiranja mora da se razvije i podesi
tako da iskoristi viestruki radio u WMN-u.

U WMN-u, unakrsno-slojni dizajn postaje neophodnost, poto promena putanje

rutiranja ukljuuju promenu kanala ili radija u multiradio multikanalnom MESH
voritu.

SLIKA 12: Rutiranje u beinim MESH mreama

25

5.6 Srednja pristupna kontrola (MAC) u beinim MESH mreama

WMN je idealna tehnologija za pruanje brzog i lakog pristupa mrei, na mestima gde je
infrastrukturu mree teko postaviti ili je unitena. WMN je jednako prikladan za lou-kost
proirenje pristupa mree na veoj povrini. Tipini sluaj za postavljanje ukljuuje: mree
javne bezbednosti, kune mree, kancelarijske mree i mree javnog pristupa. Na primer u
mreama javnog pristupa, WMN postavlja beine rutere koji se nazivani MESH take (MP)
na osvetljenju du ulica, da bi se formirala multihop beina potpora sa prihvatljivim
performansama i povezanosti.
U WMN-u, MAC protokol igra bitnu ulogu u koordiniranju pristupa kanalima izmeu
vorita. Najstandardniji MAC protokoli su dizajnirani za vorita sa omnidirekcionim
antenama i za deljenje jednog kanala. U primere spadaju: Aloha, Slotted Aloha, CSMA i
CSMA sa izbegavanjem kolizije (CSMA/CA). Dva MAC protokola definisana u IEEE 802.11
standardima su IEEE 802.11 MAC protokol i IEEE 802.11e QoS MAC protokol, su
jednokanalni MAC protokoli napravljeni za vorita sa omnidirekcionim antenama. Bez
obzira to su jednokanalni MAC protokoli robustni i laki za implementaciju, WMN na takvim
rudimentarnim MAC-ovima, bi imali za posledicu niske propusnosti, zbog kolizija i
interferencija koje bi prouzrokovalo multihop rutiranje. Primer, maksimalni propust za takav
system bi mogao da bude jedna sedmina nominalnog protoka linka, kada se IEEE 802.11
MAC koristi. Rezultat toga bi bila prisutnija i ea zaguenost mree, to bi onemoguili
aplikacije koje intenzivno koriste bendvit, kao to je video komunikacija.
Da bi se posvetili problemu propusta u multihop MESH mrei, predlau se MAC
protokoli koji istrauju alternativni fiziki sloj tehnologija, kao to su direkcione antene
(ukljuujui i smart antene). Osnovna ideja je da se redukuje interferencija dometa
predajnika i da se pobolja ponovno korienje prostornih kanala, korienjem direkcionih
antena. Jo jedna efektna solucija za problem niskog propusta je da se koristi vie kanala na
MESH voritu, dozvoljavajui tranzmisiju na tim kanalima. IEEE 802.11b PHY standard za
WLAN, prua tri ortogonalna kanala, dok IEEE 802.11a prua 12 nepreklapajuih kanala.
Takvi ortogonalni kanalali mogu da se upotrebe uporedo u komiluku bez meusobnog
26

preklapanja. Konsekventno, bilo je znaajnog napora u razvijanju takvih multikanalnih MAC

protokola koji efikasno mogu da dodele kanale MESH voritima id a koordiniraju podelu tih
kanala.

SLIKA 13: MAC u MESH mreama

5.7 Bezbednost u beinim MESH mreama

WMN je eksponiran istim osnovnim pretnjama koje su este i u inim i beinim

mreama: poruke se mogu presretati, mogu se prepravljati, zadrati, odgovoriti i nove
poruke se mogu ubaciti. Mrea i pruani resorsi mogu biti pristupljeni bez autorizacije i
mogu biti postavljene nedostupne od strane DoS napada.
27

Generiki bezbednosni servisi koji pobeuju ove pretnje su:

Poverljivost: Podatci se prikazuju samo licima kojima su namenjeni.

Integritet: Podatci se ne mogu modifikovati neprimetno.

Autentinost: Entitet poseduje tvreni identitet.

Kontrola pristupa: Osigurava da se samo autorizovane akcije mogu izvriti.

Neopovrgavanje: titi protiv entiteta koji uestvuju u razmenu komunikacije, a

kasnije krivo poriu da nije izvrena razmena.

Dostupnost: Omoguuje da autorizovane akcije mogu da se dese.

Dalje bezbednosne usluge su privatnost korisnika (anonimnost, pseudonimnost, profilisanje

korisnika i trejsing), poverljivost protoka saobraaja (koji eniteti komuniciraju), ili ak zatita
injenice da se komunikacija izvrava.
Zatita saobraaja komunikacije znai poverljivost (enkipcija), autentifikacija partnera
koji komuniciraju, kao i zatita integriteta i autentinosti poruka koje su poslate. Zatita
integriteta se ne odnosi samo na integritet pojedinane poruke, ve i pravilan redosled
poruka.

28

5.8 Beini MESH za primenu u javnoj bezbednosti

Pouzdana i efikasna komunikacija je apsolutno krucijalna za javnu bezbednost i hitne odzive

usled katastrofe. Skoriji dogaaji kao to su septembar 11. i uragan Katrina su pokazali da
postojee neadekvatnosti u komunikaciji moraju da se odstrane. Jedan od znaajnijih
problema tokom ovih katastrofa je nedostatak interoperavilnosti izmeu komunikacione
opreme koji koriste slube javne bezbednosti. Primitivna alternative koja je morala da se
koristi su bili vikanje, runi signal i pisane poruke. Jo jedan problem za komunikaciju tih
slubi je bio jako oslanjanje na infrastrukturu zemaljske komunikacije kao to su fisna
telefonija i mobilna telefonija, kao i kopneni mobilni radio (LMR), ogranien na
infrastrukturu. Uragan Katrina je poupala stotine beinih baznih stanica, iskidala veliki broj
vitalnih komunikacionih kablova i poplavila centralne kacelarije. Takva situacija je dovela
ostatak infrastrukture u optereenje do granice neupotrebljivosti. Jaka zavisnost od pointto-point komunikacionih linkova i ograniena stopa redudantnosti, daje ovim sistemima
nedvoljan nivo robustnosti u sluajevima katastrofe. Jo jedna mana u komunikaciji slubi za
javnu bezbednost je nedostatak podrke za brodbend. Jasno je da multimedialne aplikacije
koje koriste brodbend internet, imaju potencijal da poboljaju efikasnost tih slubi. Pristup i
stvarnom vremenu ljunim podatcima, kao to su mape visoke rezolucije, ili planovi objekata
mogu biti jako bitni za delovanje u situacijama. Biti u mogunosti da se poalje zivi video
snimak sa mesta deavanja do koordinacionog centra, bi u mnogome poveala efikasnost
donoenje odluke. S obzirom da trenutne mree ne pruaju adekvatnu podrku, WMN moe
da prui zanimljivo reenje ove problematike. Kljune karakteristike WMN-a kao to su
podrka brodbenda, tolerancija kvara i visok nivo interoperabilnosti pruaju odlian
potencijal kao platforma za slube javne bezbednosti.

29

6 Bliska budunost

6.1 Standardizacija beine LAN MESH mree IEEE 802.11s

Jedna od tehnologija koja nam moe promeniti ivot u narednih nekoliko godina je WMN.
Ova tehnologija je bila meu nama skoro isto koliko i WLAN, ali nikada nije mogla da
opsedne industriju beine opreme kao u skorije veme. Kako popularnost WMN-a raste,
krajnji korisnici zahtevaju sve vei bendvit, bolju pokrivenost i poboljanu pouzdanost.
Danas, jo uvek ne postoji oficijalni standard za WMN. Kako je poveano interesovanje za
ovu tehnologiju, tako postaje plodnije polje za standadizacije. Industrija je sakupila razne
IEEE 802 radne grupe da standardizuju WMN sa pravim komponentama i uokvire ga. Ti
standardi mogu da pokrenu iroko rasprostranjenu prihvaenost WMN-a irom sveta. U
IEEE-u rade na standard pod kodnim nazivom 802.11s koji bi se u naredne dve godine
standardizovao i od koga bi mogli da vide poboljanje svi ljudi irom sveta.

SLIKA 14: MESH mrea iroko implementirana u krucijalne sisteme jedne metropole

30

7. Balansiranje optereenja - saetak

U beinoj MESH mrei (WMN) balansiranje optereenja je krucijalno za efikasno

korienje kapaciteta mree. Efekti nebalansiranog optereenja ukljuuju optereenje
gejtveja i usko grlo za formaciju vorita. Gejtvej vorita povezuju WMN na Internet.
Agregacija saobraaja na tim voritima stvara neravnomerno optereenje na odreenim
gejtvejima koji dovode do zaguenja, gubitaka paketa i preoptereenje bafera na njima. U
prilog tome konekcija gejtveja se ograniava bentvitom. Zato je balansiranje opregeenja u
WMN-u kritino za poboljanje upotrebe bendvita i skalabilnosti mree. Jo jedan problem
koji se javlja od nebalansiranog optereenja u WMN-u je to ak i sa uniformnom gustinom
vorita i uniformnom gustinom saobraaja dolazi do oprereenja cenrta. Ovo je najvie
zbog rutiranja najkraeg puta. U takvim emama za rutiranje, WMN vorita koja su blia
centru mree oslanjaju se na vie takvih putanja, u odnosu na vorita koja su dalje od
centra i tako postaju taka povezivanja. WMN vorita koja se oslanjaju na previe putanja
istroe svoje resorse kao to je bendvit, mo procesiranja i kapacitet skladitenja na
statikim WMN. ak u pokretnim WMN voritima sa ogranienim rezervama baterije,
balansiranje optereenja dobija jo vie na znaaju. Neuniformisano optereenje WMN-a
spreava efektivno prenoenje podataka i time redukuje bendvit postignut na voritima.
Dalje sledi da se broj kolizija tokom tranzmisije poveava, poveanjem sadraja za odreeno
vorite, to dovodi do degradacije u propusnosti. Takoe, upotreba bendvita na bilo kom
delu mree zavisi od broja vorita koji konkuriu za bendvit u regiji i od koliine saobraaja
na svakim od njih. Regija maksimalnog korienja bendvita postaje usko grlo za optereenje
cele mree.
U prilog gejtvej voritima i centru mree, odreena vorita su locirana na kljunim
pozicijama u WMN-u i formiraju usko grlo mree. Na takvim voritima je najvea
verovatnoa da doe do opereenja, dok na normalnim voritima, gejtvej voritima i
voritima u centru mree. Zato je balansiranje optereenja glavni elemenat u poboljanju
dostine propusnosti kao i za poboljanje skalabilnosti WMN-a.
31

Solucije za balansiranje optereenja postavljene na gejtveju, o kojima je re,

pokuavaju da rasporede optereenje koje se moe javiti u WMN-u sa vie gejtvej vorita.
eme za rutiranje na osnovu prstena sprovode optereenja preko periferije mree do centra
mree.

Slika 15: Primer balansirane i nebalansirane mree

32

8. Uvodni opis balansiranja optereenja

Upotrebom multihop beinog relejea, poveanjem broja korisnika i veoma

ogranienim elektromagnetnim spektrumom, WMN je ogranien na dva glavna resora:
bendvit i kapacitet mree. Dok se bendvit oslanja na stopu podataka koji su prenosivi preko
radio interfejsa, kapacitet se oslanja na kapacitet transporta podataka koji su dostupni na
svakom voritu u mrei. Mnogi pokuaji su nainjeni da se optimalno upotrebi dostupan
bendvit, a balansiranje optereenja je jedan od njih. Glavna motivacija iza otkrivanja tehnika
balansiranja optereenja je njihova mogunost da prue vei kapacitet mree i
uravnoteeniji rad da raspoloivim resursima, da bi se dostigla vea propusnost za vorita.
Na primer, adrese za rutiranje u balansiranju optereenja predstavljaju problem za ona
vorita koja se nalaze na vie najkraih putanja, to ponovo dovodi do neravnomernog
rasporeivanja. U sistemu gde je mobilnost visoka, ovaj problem nije toliko znaajan kao u
WMN-u, poto mobilnost moze da izazove da mobilna vorita, koja su nepovoljno locirana,
na mesto gustog saobraaja preu na deo koji nije toliko zauzet i obrnuto, tako u proseku
svako vorite obradi podjednaku koliinu podataka. Za razliku od autonomnih ad hok
beinih mrea, WMN je primarno dizajniran da prui povezanost na Internet infrastrukturi
ine mree. Zato, da bi se poboljala dostupnost bendvita u mrei, esto se praktikuje
dodavanje vie gejtveja na WMN. Znaajni problemi koji se javljaju usled nebalansiranog
optereenja na WMN-u su: degradacija kapaciteta indukovana relejem, preoptereenje
odreenih gejtvej vorita, preotrereenje WMN vorita koja su blizu centra mree i
preoptereenje vorita koja ine usko grlo. Vei izazovi u reavanju svih ovih problema i
postojea reenja koja pokuavaju da ih ree su predstavljena. Upotreba WMN-a prua brz i
jeftin pristup Internetu za rezidentne i mobilne korisnike. U WMN-u saobraaj se rutira
33

upotrebom vie hop-a do gejtveja koji je povezan na Internet. U datoj mrei, moda postoji
vie gejtveja, pa oblasti koje su blizu gejtveja i sami gejtveji mogu postati usko grlo u mrei,
to bi rezultiralo do gubitka veih paketa zbog zaguenosti.
Upotreba multihop relejnosti u WMN-u stvara odreene probleme koji su specifini
tim mreama. Najistaknutiji meu njima je optereenje i interferencija indukovana relejem.
Kada se taj proces primeni na jednokanalne sisteme sa viepristupnim protokolom za
nosioca, spreava naizmeninu tranzmisiju po blinjim hopovima. U linearnoj string
topologiji WMN-a, tokom tranzmisije prvog hopa, makar naredna dva hopa ne mogu da
nastave sa tranzmisijom. Ovo skoro ograniava kapacitet, postignut multihop relejnom
putanjom u poreenju sa fizikim slojem stope podataka. U idealnim uslovima, multihop
propusnost koja je postignuta je manje od treine fizikog sloja stope podataka. Prisustvom
interferencije, ovaj kapacitet se dalje smanjuje. Zato, degradacija koja se odnosi na proces
relejnosti spreava efikasno korienje kanala i jedan od metoda da se pobolja kapacitet
mree je upotreba balansiranja optereenja.

Slika 16: Grafiki prikaz balansiranja oprereenja

34

9. Balansiranje optereenja na gejtveju u WMN-u

vorita gejtveja povezuju WMN na inu mreu i uglavnom na Internet. Zato se

agregacija saobraaja deava na gejtvej voritima to odmah ograniava kapacitete WMNa. U prilog ogranienim kapacitetima, gejtvej vorite praktino iri mnogo vie energije za
obuhvatanje veliki broja paketa koje prosleuje i ta velika potronja energije do breg kvara
na gejtvej voritima u WMN-u koji zavisi od energije. Zato, gejtvej balansiranje optereenja
dobija na bitnosti da bi se postiglo sledee:

Efikasna alokacija saobracaja

Efikasna upotreba povratnih linkova
Maksimalna upotreba kapaciteta mree
Smanjenje potronje resorsa na gejtvej voritima
Spreavanje uticaja nebalansiranog saobraaja zbog mobilnosti vorita

U WMN-u sa vie gejtveja, balansiranje optereenja postaje posebno bitno kada

postoje povratni linkovi sa niskim bendvitom. Povratne mree mogu biti heterogenog tipa.
Na primer, WMN moe da koristi veliki izbor povratnih mrea kao to su iane mree,
beini LAN, mobilne mree kao to su GPRS, UMTS i CDMA 2000, WiMAX mree i satelitske
linkove. Tip i karakteristike mree utiu na bendvit i kanjenje kod gejtveja povratne mree.
WLAN povratna veza u zavisnosti od koriene tehnologije, moe da podri stope podataka
od 1 Mbps (IEEE 802.11) do 54 Mbps (IEEE 802.11 a/g), a kod mobilnih mrea moe da prua
od 100Kbps do 2 Mbps protoka.
35

Od optereenja saobraaja i varijanta optereenja, preko seta gejtveja je dinamian,

poveava nebalans optereenja zahteva parametre koji reflektuju varijaciju optereenja.
Jedna mera za kvantifikovanje gradijenta preko gejtveja je indeks balansa optereenja (ILB)
koja se definie kao:

gde se LIi odnosi na indeks optereenja, odreenog gejtveja i, koji se definie kao
LIi

. Ovde je faktor ki deo saobraaja vorita k koja se alje kroz gejtvej i. Tk je

ukupni generisani saobraaj sa vorita k, a Ci je kapacitet ili bendvit povezanih linkova na

gejtvej vorite i. U sutini, LI predstavlja deo povezanog linka gejtveja koji koristi dato
vorite k, a ILB reflektuje variaciju meu gejtvejima. Vrednost LI se kree od nule do jedan,
gde jedan znai 100% optereeni gejtvej. Zato, cilj svake eme za balansiranje optereenja je
da se dostigne ILB vrednost sto je nmanje mogua. Takoe je mogue da gejtveju moe da
nestane kapacitet bendvita na njegovom povezanom linku. U takvim sluajevima se
primenjuje solucija za fer planiranje, ili solucija kontrole potronje. To je neophodno da se
izbegnu problemi stalnog zadravanja sa kojima se suoavaju paketi koji su prosleeni kroz
gejtvej vorita. Vee kategorije balansiranja optereenja gejtveja su: pokretno balansiranje
optereenja na osnovu granica (MBLB), particionisano balansiranje optereenja bazirano na
hostu (PHLB) i probabilistino balansiranje optereenja na bazi stripinga (PSLB).

36

9.1 Pokretno balansiranje optereenja na osnovu granica (MBLB)

Primarni cilj MBLB pristupa je da definie fleksibilnu granicu oko svakog gejtvej
vorita, gde se WMN vorita koja otkau unutar granice usmere da komuniciraju kroz taj
gejtvej. Da bi se reila varijacija u optereenju saobraaja sa kojima se suoavaju gejtveji,
granini region se periodino redefinie. Postoje dva pristupa: pristup najkrae pokretne
granice na bazi putanje i pristup optereenosti pokretne granice na bazi indeksa.

9.1.1 Pristup najkrae pokretne granice na bazi putanje

Glavna prednost ovog pristupa je jednostavnost. Osnovni problemi sa ovom emom

su: prohtevi saobraaja WMN vorita ne moraju biti jednaka i zato je postizanje
palansiranja optereenja jako teko, distribucija gejtvej vorita unutar mree ne mora biti
uniformna, pa u takvim sluajevima nebalansirana optereenja e biti proporcionalna razlici
u broju vorita koja su blia svakom od gejtvej vorita i WMN vorita se mogu takoe
distribuirati neravnomerno i nekada se vorita kreu unutar mree dovodei do visokog
imbalansa saobraaja i rapidnim fluktuacijama na optereenju vorita.

9.1.2 Pristup optereenosti pokretne granice na bazi indeksa

Pristup optereenosti pokretne granice na bazi indeksa prua dinaminije

balansiranje optereenja u odnosu na pristup najkrae pokretne granice na bazi putanje.

37

9.2 Particionisano balansiranje optereenja bazirano na hostu (PHLB)

PHLB pristup klasifikuje set vorita u nekoliko grupa, gde je svaka odreena da bude
obsluena odreenom gejtvej voritu. Uprkos tome to je ovakav pristup slian MBLB
metodama, bitna razlika se javlja iz injenice da ne postoje jasne granice u ovoj metodi.
Zbog toga lanovi svake grupe mogu da budu prisutni nasumice unutar mree. Dva glavna
pristupa su: pristup centalizovanog particionisanje hosta i pristup distribuisanog
particionisanja hosta.

9.2.1 Pristup centalizovanog particionisanje hosta

Prednost ove eme je njena mogunost da prui soluciju blisku optimalnoj poto se
alokacija primarno izvrava od strane centralizovanog server. Ova ema pati od nekoliko
mana kao to su u glavnom velika razmena informacija sakupljajui informacije o saobraaju
i optereenju sa vorita i gejtveja i zahtevnost za mogunost velike sposobnosti
procesiranja za alokacioni proces.

Slika 17: Centralizovano balansiranje optereenja

38

9.2.2 Pristup distribuisanog particionisanja hosta

DHP pristup reava neke od mana centralizovanog pristupa. U ovom sluaju, formira
se logika mrea od strane vorita gejtveja da bi se razmenile informacije koje se tiu
optereenja i saobraaja. Da bi se formirala logika mrea, gejtvej moe da koristi beine
linkove izmeu WMN vorita. Uprkos tome to je ovaj pristup bolji od centralizovanog,
takoe ima nekoliko mana. Glavna mana je da ova ema zavisi od preciznosti informacija
razmenjenih izmeu gejtvej vorita preko logike mree. Zato logika mrea mora da bude
povezana i formacija povezane topologije moe rezultovati u znaajnu kontrolu sveukupno.

9.3 Probabilistino balansiranje optereenja na bazi stripinga (PSLB)

U gore pomenutim MBLB i PHLB pristupima, svako vorite WMN-a koristi samo
jedan gejtvej za njegovu eksternu komunikaciju. Zato je jako komplikovano postii savreno
balansiranje optereenja. U PSLB pristupu, svako vorite moe da koristi vie gejtvej
vorita uporedo i zato je, makar teoretski, mogue perfektno balansiranje optereenja. Dva
glavna pristupa za tako neto su: pristup probabilistikog stripinga svih vorita i pristup
probabilistikog stripinga graninih vorita.

39

9.3.1 Pristup probabilistikog stripinga svih vorita

Po ovoj emi, svako WMN vorite u mrei identifikuje sva gejtvej vorita u mrei i
pokuava da poalje deo njegovog saobraaja kroz svaki gejtvej. Ovde se striping odnosi na
deobu saobraaja na vie gejtveja odjednom. Svako gejtvej vorite javlja svoj kapacitet kroz
mreu na nain slian pristupu pokretnog balansiranja optereenja na osnovu granica.
Informacije o kapacitetu svih gejtvej vorita sakupljaju sva WMN vorita. Na osnovu
kapaciteta svih gejtvej vorita, odreeno WMN vorite procenjuje koliki deo njegovog
saobraaja moe biti poslato kroz svaki gejtvej. Povezanost svakog gejtveja se suoava sa
razliitim kanjenjem performansi i zato, ukupnoj konekciji moe da se desi veliko
preusmeravanje paketa, to rezultuje velikim brojem retranzmisije.

9.3.2 Pristup probabilistikog stripinga graninih vorita

U poreenju sa gore pomenutom emom, samo odreeni broj WMN vorita biraju
da primene probabilistiki striping. Ova ema se takoe zove polovino probabilistiko
rutiranje i to je kombinacija pristupa pokretnog balansiranja optereenja na osnovu granica i
pristupa probabilistikog stripinga. U ovom sluaju samo granina vorita, vorita koja su
na granici slinoj kao region pokrivanja gejtveja u MBLB emi, upoljavaju probabilistiki
striping. Zato, svako granino WMN vorite moe da koristi samo odreenu koliinu
dostupnih gejtvej vorita. Broj dostupnih gejtveja se odreuje po broju gejtveja koji se
javljaju svakom voritu. Ova solucija, uprkos injenici da je dobra za bolje balansiranje
optereenja, nije korisna za dolazee konekcije u poreenju sa gore navedenim pristupima.
To je zato to se dolazee konekcijene ne stripuju pod ovom emom, poto sami gejtveji nisu
svesni situacije u balansiranju optereenja.

40

Slika 17: Balansiranje optereenja na bazi graninih vorita

10. Optereenje centra u WMN-u

Slino optereenju gejtveja, jo jedna bitna stavka u WMN-u je optereenje centra

koja se odnosi na problem sa voritima koji su locirani blizu geografskog centra mree i tu
se preoptereuju u odnosu na druga vorita u mrei. Takvo preoptereenje je prisutno u
svim vrstama multihop beinim mreama i glavni razlog iza optereenja centra su: vorita
blizu centra mree se oslanjaju vie na rute najkraih putanja nego na ostala vorita u
mrei, upotreba multihop relejinga i relativno statina priroda WMN-a. Uprkos tome to se
multihop relejing koristi vie vrsta mrea kao to su ad hok beine mree, optereenje
centra tu nije ozbiljan problem zbog relativno visoke dinamike topologije ad hok beine
mree. Takve eme se mogu detaljno klasifikovati u sledee tipove:

41

1. Mree u kojima se informacije o saobraaju i optereenju na svakom WMN

voritu prenose na svim susednim voritima. U takvim sluajevima, susedna
vorita mogu da odlue da promene sledei hop koji moe da bude manje
optereen. Ovaj pristup je prikladniji za hop to hop sistem rutiranja.
2. Mree u kojima se informacije o saobraaju i optereenju na svakom WMN
voritu prenose na sva ostala vorita u WMN tako da se moe koristiti rutiranje
izvora i balansiranje optereenja.
3. Mree u kojima se informacije o saobraaju i optereenju na svakom WMN
voritu prenose kroz centralno vorite koje pomae svim voritima u WMN-u
u pronalaenju manje optereene rute. Ovaj pristup je najprikladniji za hibridni
WMN gde je dostupno centralno vorite. Primer takve arhitekture sadri
poboljani beini protok u lokalnom lup-u (TWiLL) i multihop elijske mree
(MCN).
Sve gore navedene eme imaju svoje prednosti i mane. Prednost prvog pristupa je u
tome to informacija o optereenju ne mora da bude irena kroz celu mreu i zato se
izbegava preplavljivanje. U isto vreme prvi pristup moe biti u gubitku kada se uporedi sa
drugim gde nema ogranienja u broju hopova koje paket izvri da bi stigao do destinacije.
ak u nekim sluajevima paket moe da zavri u lup-u ako nije eksplicitno reen u emi.
Dalje, postoji mogunost oscilacije optereenja usled dinaminog pristupa rutiranja na
osnovu optereenja. Ovo je zato to kada su vorita informisana da su neka vorita ili
gejtveji malo optereeni dok su druga jako optereena, svim voritima se moe desiti da
alju podatke manje optereenim gejtvejima, rezultujui brzim fluktuacijama u optereenju
izmeu manje optereenih i vie optereenih vorita i obrnuto. Trea kategorija nije uvek
izvodljiva u WMN mrei zato to zahteva centralizovano vorite za praenje aktivnosti
balansiranja optereenja. U prilog tome, prenoenje informacija o saobraaju i optereenju
na svako vorite u mrei moe da dovede do skalabilnosti i problema sa performansama na
centralizovanom voritu u veoj WMN.
Problem sa optereenjem centra se takoe naziva problem prstenaste formacije u ad
hok beinoj mrei gde vorita koja su ogranienog napajanja otkazuju mnogo ranije u
centru mree, dovodei do mree u obliku prstena. Ovaj problem izaziva poveano kanjenje
MAC konekcije, gubitak paketa i koliziju koja dovodi do degradacije performansi u
centralnom regionu mree. Glavni razlog iza optereenja centra je korienje protokola
rutiranja koji nalaze najkrae putanje, ili koje koje koriste metriku za rutiranje koja sakuplja
priblino najkrau rutu.

42

Slika 18: Primer rutiranja korienjem raznih ema

11. QoS (Quality of Service) u Mikrotik ruterima

11.1 esta pitanja

Da li je mogue da se prioritetizuje saobraaj po tipu za svakog korisnika ponaosob,

dok idalje postoje striktna ogranienja po korisniku na istom ruteru?
Da

ta mi je potrebno da se postigne to?

43

Potrebni su:
1) Packet Flow dijagram;
2) HTB (queue drvo);
3) Mangle;
4) PCQ;
5) Lista adresa.

11.2 Mangle

Mangle omoguuje da se oznae IP paketi specijalnim oznakama. Te oznake koriste i

drugi ruteri kao na primer menadment za rutiranje i bendvit da se identifikuju paketi.
Ponekada se menadment koristi da se modifikujuneka polja u IP hederu, kao to su TOS
(DSCP) i TTL polja.

11.3 HTB(Hierarchical Token Bucket)

Sve implantacije menadmenta bendvita u operativnom sistemu rutera se zasnivaju

na HTB-u. HTB omoguuje da se kreira struktura redosleda i odredi odnos izmeu redova.
Operativni sistem rutera podrava 3 virtuelna HTB-a (globalni ulazni, ukupan globalni i
globalni izlazni) i jo jedan pre svakog izlaznog interfejsa.

44

11.4 Paket flou u QoS-u

Ovaj dijagram je kreiran iz dijagrama za paket flou, ruterovog operativnog sistema.

11.5 Dupli QoS

Mogue je oznaiti i uobliiti saobraaj dva puta u istom ruteru:

Mangle lanac prerutiranje - za primarno oznaavanje globalnih ulaznih HTB-a;
Mangle lanac napred ili postrutiranje za sekundarno oznaavanje globalnih izlaznih HTB-a.
Dupli QoS je jedino mogu kada imamo stablo redova.

45

11.6 Stablo redova

Stablo redova je iskljuivo u jednom pravcu i moe biti postavljeno na bilo koj
dostupni HTB. Njegovi redovi nemaju nikakav redosled (sav saobraaj se procesira
simultano). Svi mlai redovi moraju imati dodeljene oznake paketa sa "/ip firewall mangle"
ureaja. Ako budu postavljeni u istom HTB, jednostavni redovi e preuzeti sav saobraaj od
stabla redova.

11.7 Upotreba

Mangle i stablo redova se koriste da:

Oznaimo saobraaj po tipu saobraaja u mangle lancu;
Prerutiramo;
Prioritetizujemo i ograniimo saobraaj po tipu u globalno ulazni HTB;
Premarkiramo saobraaj po klijentima u mangle lancu napred;
Ograniimo saobraaj po klijentu u HTB interfejsu.
Neophodno je da koliinu mangle-a i pravila svedemo na minimum da bi se poboljale
performanse ovakve konfiguracije.

46

12. Praktina primena

12.1 Ograniavanje klijenta

Imamo vie od 400 klijenata i tri razliita tipa konekcija:

Biznis konekcija(4Mbps/1Mbps),
Standardna konekcija (750kbps/250kbps)
Osnovna konekcija (375kbps/125kbps)

12.2 PCQ

Red po konekciji je vrsta reda koja je sposobna da odvoji saobraaj u pod-protoke na

osnovu odabranih klasifikatora. Svaki pod-protok ide kroz FIFO red ija je veliina odreena
opcijom "PCQ-limit", a maksimalna stopa odreena opcijom "PCQ-rate".

47

Da bi se osiguralo da svaki PCQ pod-protok predstavlja jednog specifinog klijenta, moramo

napraviti dva razliita PCQ tipa:
PCQ_upload - izvorna adresa kao klasifikator
PCQ_download - destinaciona adresa kao klasifikator
PCQ e podjednako distribuirati dostupan saobraaj izmeu pod-redova dok se ne dostigne
stopa PCQ-a (ako je postavljena).

48

Slika 19: Grafiki prikaz podeavanja PCQ-a

49

Slika 20: Prikaz podeavanja u konzoli Winbox

12.3 Adresne liste

Adresne liste su uvedene da se dodeli isto firewall pravilo velikom rasponu IP adresa u isto
vreme, smanjujui ukupan broj firewall pravila i poveavajui performanse rutera. Mogu se
kreirati:
manuelno,
automatski (iz ppp profila) - samo se specifizira opcija adresne liste i im se klijent
konektuje, dodaje se adekvatnoj adresnoj listi,
Automatski iz RADIUS-a - atributom "Mikrotik:19"

50

Slika 21: Adresne liste u Winboxu

12.4 Obeleavanje paketa

Upotrebom funkcije "connection-mark" se klasifikuju sve konekcije na osnovu

klijentske adresne liste. Funkcija "packet-mark" klasifikuje sav saobraaj na osnovu oznaka
konekcija.

51

Slika 22: Podaavanje oznaavanja konekcije

Slika 23: Podeavanje oznaavanja paketa

52

Slika 24: Mangle podeavanja (Winbox prikaz)

Slika 26: Mangle podeavanja (eksportovani prikaz)

53

Slika 25: Drvo redova (Winbox prikaz)

Slika 27: Drvo redova (eksportovani prikaz)

54

12.5 PCQ veliina reda

Ve 40 korisnika moe da popuni red. Zato je neophodno da se povea "total_limit" i

smanji vrednost polja "limit". Treba makar 10-20 mesta za pakete u redu da budu dostupna
po korisniku.

55

Slika 28: Grafici za prikaz veliine redova

12.6 PCQ podeavanja

Ima ~340 klijenata osnovne klase:

pcq_limit = 40
pcq_total_limit = 7000 ( ~20*340) (~15MB)
Ima ~40 klijenata standardne klase:
pcq_limit = 30
pcq_total_limit = 1000 ( ~20*40) (~2MB)
Ima ~20 klijenata biznis klase:
pcq_limit = 20 (!!!)
pcq_total_limit = 500 ( ~20*20) (~1MB)

56

13. Ostala reenja za balansiranja optereenja u WMN

mreama

Pored optereenja gejtveja i optereenja centra, postoje drugi problemi koji se

javljaju iz nebalansiranog optereenja u mnogo lokalnijem smislu u WMN-u. Na primer,
odreena kritina vorita mogu biti usko grlo, slino kao vorita koja premoavaju bez
kojih bi se stvorila podela mree. U nekim sluajevima, lokalno visoki nebalans optereenja
moe da rezultuje padu performansi zbog zaguenja, gubitak paketa i prepunjenje bafera.
Dve solucije za balansiranje optereenja koje koriste rutiranje balansiranja optereenja na
zahtev su: ad hok rutiranje balansiranje optereenja (LBAR) i balansiranje optereenja
(AODV).

57

13.1 Ad hok rutiranje balansiranje optereenja (LBAR)

LBAR protokol je protokol za rutiranje sa metrikom za rutiranje, stepenom aktivnosti

vorita, koja nasledno predstavlja optereenje putanje. Zato, LBAR pokuava da pronae
putanju koja izbegava zaguena mesta unutar mree. Proces pronalaenja putanje se sastoji
iz dve faze: prednja faza, tokom koje se paket za postavljanje rute alje sa izvornog vorita
da pronae novu putanju ka destinacionom voritu i zadnja faza u kojoj se paket rute-ACK
alje nazad sa destinacionog vorita do izvornog vorita. U prednjoj fazi, izvorno vorite
emituje paket za postavljanje rute koji sadri cenu rutiranja (RC), stepen aktivnosti vorita,
svim njegovim susedima i polje ispresecane putanje. RC koji se sadri u paketu za
postavljanje rute prikazuje stepen aktivnosti vorita i prikaz optereenja saobraaja na bilo
kom voritu izmeu izvora do vorita na kome je trenutno.
LBAR protokol bolje funkcionie u smislu stope dostave paketa, prosenog kanjenja i
normalizovanom optereenju rutiranja u poreenju sa normalnim protokolima za rutiranje
kao to su AODV i DSR. Uticaj balansiranja optereenja je evidentan u povienim
performansama LBAR-a sa poveanim optereenjem mree i brojem vorita.

58

13.2 Balansiranje optereenja (AODV)

Ad hok Balansiranje optereenja na zahtev udaljenog vektora (LB-AODV) protokol za

rutiranje je za WMN i ad hok beine mree sa gejtvej voritima. Ovom solucijom,
balansiranje optereenja je kontrolisano gejtvej voritima, grupisajui izvorna vorita u
nekoliko nepreklapajuih grupa.
WMN vorita koja imaju pakete podataka za emitovanje se zovu izvorna vorita, a
WMN vorita koja imaju validnu rutu do gejtvej vorita se zovu aktivna vorita. Ona
vorita koja nisu ni izvorna niti su lanovi bilo koje od postojeih grupa su poznata kao
obina vorita. Cilj ovakve klasifikacije je da se unapred redukuje kontrola i rutiranje tako
to se ograniava slanje paketa za kontrolu kroz nekoliko grupa. Na primer, obinim
voritima je dozvoljeno da proslede relej i paketa za kontrolu i paketa koji pripadaju
svakom drugom voritu, a kod lanova grupe je dozvoljeno da proslede samo one pakete
koji su potekli od lanova iste grupe.
Kada link prestane da funkcionie zbog bilo mobilnosti, interferencije ili slabljenja,
ivina vorita takvog linka to identifikuju i generiu paket za greku u rutiranju (RERR) i alju
ka izvornom voritu na slian nain kao AODV protokol rutiranja. Kada jednom izvorno
vorite primi paket RERR od bilo kog vorita, reinicira grupu RREQ. Paket RREQ sadri
identifikator grupe. U ovom sluaju, vorita koja nisu lanovi te grupe samo sklone paket i
tako izbegnu dalje emitovanje. Zbog toga samo aktivno vorite ili izvorno vorite koje
pripada istoj grupi je privilegovano da se odazove. U nedostatku bilo kog dostupnog vorita
koje je lan grupe da se odazove GRREQ u odreenom vremenu, izvorno vorite e inicirati
novi RREQ paket i poeti novi proces za pronalaenje putanje.

14. Otvoreni problemi

Uprkos tome to postoji veliki broj solucija za balansiranje optereenja u WMN-u,

idalje postoji dosta otvorenih problema. Prva se tie stabilnosti saobraaja koja se javlja
zbog rapidnih fluktuacija usled korienja ema za balansiranje optereenja. Merenje
stabilnosti saobraaja i njegov uticaj jo uvek nisu dobro prouene. Drugi problem koji nije
59

dobro prouen je striping bendvita za balansiranje optereenja i njegov uticaj na

performanse protokola visokog sloja kao to je TCP. Poto protokoli transportnog sloja kao
to je TCP pate od ogromnog broja pogreno poruenih paketa, postaje veoma bitno da se
prouava uticaj na performanse visokoslojnih protokola kada se primene eme za
balansiranje optereenja koje koriste bendvit striping.
Jo jedan problem koji zahteva panju i istraivanje je kvantifikacija relacija izmeu
strategije rutiranja i nebalansiranja optereenja. Na primer, uprkos tome to su eme za
rutiranje na bazi prstena od pomoi, nivo paketa optereenja saobraaja kao funkcija ema
za rutiranje jo nije precizno procenjena. U prilog tim problemima, balansiranje optereenja
se moe postii ak i upotrebom kontrole prijema poziva. ak opunomoavanjem protokola
za rutiranje sa kontrolom prijema poziva moe pomoi balansiranju optereenja.
Najbitniji problem koji nije reen je nepoznata relacija izmeu dostinog kapaciteta i
balansiranja optereenja. Teoretsko ogranienje kapaciteta koje prua WMN, se ne moe
postii bez posedovanja sistema koji je podjednako izbalansiran u smislu optereenja.

Zakljuak je da postoji veliki broj ne reenih problema kojima je neophodno reenje

da bi se postiglo balansiranje optereenja u WMN-u.

Slika 29: Grafiki prikaz loeg balansiranja optereenja

60

15. Praktian rad

15.1 Uvod

Sve vea potreba za kvalitetnijom infrastrukturom, vodila je ka reenju koje mora biti
robusno, jednostavno za proirenje mree i finansijski prihvatljivo. Ekspertski tim nikog
provajdea, firme Medianis d.o.o. je pronaao soluciju u beinoj MESH mrei. Reenje koje
se sada vrlo uspeno koristi u svetu, je potpuno novo na naem tritu. Poto ni jedno
uputstvo i teoretsko polemisanje ne moe da zameni praktinu primenu i eksploataciju u
realnim uslovima, krenulo se na montau sistema. Odabir proizvoaa je sveden na
starosedeoca u beinim komunikacijama Motorolu i njegovo MOTOMESH DUO
reenje. Specifikacija opreme je pokazivala optimalni spoj performansi i stabilnosti bez
velikog obzira na finansijsku komponentu. Slike upotrebljene uovom radu su prikaz
konkretnih podeavanja na "ivom" sistemu u Niu.

61

16. Realizacija

16.1 Projektovanje sistema

Pri projektovanju, ovako malog sistema MESH mree zadatak nije bio nai ekonomski
isplatljivo reenje, ve pouzdano i sertifikovano od strane jednog od vodeih proizvoaa
telekomunikacione opreme. U trenutku traenja tehnikog reenja, jedini komercijalni
proizvod koji je zadovoljavao standarde bio je MOTOROLA MOTOMESH DUO. Zbog svog
izuzetnog korisniki orjentisanog interfejsa i lakoe postavljanja na terenu, kao i odline
podrke za nau zemlju, izbor je bio logian.

62

17. Opis izvedenih radova

Radova je bilo na 3 znaajne lokacije: Zgrada sedita firme Irvas International IAP,
lokal firme Millhouse Computers Gradski MWG i drugi lokal firme Millhouse Computers
Pobedina MWR. Sledi pojedinani opis izvedenih radova.

MOTOMESH DUO

63

17.1 Zgrada sedita firme Irvas International IAP

MOTOMESH uredjaj je montiran na pocinkovani nerajui stub duine 100 cm i

visine 15 cm. Stub je privren na zid terase sa etiri prolazna brezona duine 20 cm.
Upotrebljen je kabl za napajanje koji fabriki dolazi uz MOTOMESH duo, posto je bio
adekvatne duine. Na kraju kabla je montirana utinica od 220 volti. Strujni kabl je
privren za pocinkovani stub izolir trakom. Sa krova zgrade, na kojoj se nalazi Mikrotik
RuterBoard Point to Point, ureaj je provuen u UTP kabl kategorije 5E. Ukrimpovan sa obe
strane, jedan kraj je uvuen kroz IP65 uvodnik kabla na Mikrotik RuterBoard ureaju, a drugi
kraj kroy uvodnik kabla koji fabriki stie uy MOTOMESH DUO ureaje. Prikljuen je sa obe
strane u odgovarajue konektore. Strujni kabl je ukljuen u IP65 utinicu od 220 volti koja se
nalazi na terasi.

Slika 30: Opis izvedenog stanja na lokaciji Irvas International-a

64

17.2 Lokal firme Millhouse Computers Gradski MWG

Motorola Mesh ureaj je montiran na pocinkovani nerajui stub duine 100cm i

visine 15cm. Stub je privren za zid lokala sa etiri tipla veliine 100x10mm. Upotrebljen je
kabal za napajanje koji fabriki dolazi uz Motorolu MeshDuo, i dodatni kabal duine pet
metara. Na kraju kabla je montirana utinica za 220 volti, a kabal je privren za
pocinkovani stub izolir trakom. Strujni kabal je ukljuen u 220v utinicu koja se nalazi u
lokalu.

Slika 31: Opis izvedenog stanja na lokaciji Millhouse Computers lokal Gradski

65

17.3 Millhouse computers - lokal Pobedina MWR

Motorola Mesh ureaj je montiran na pocinkovani nerajui stub duine 50cm i visine
15cm. Stub je privren za zid lokala sa etiri tipla veliine 100x10mm. Upotrebljen je kabal
za napajanje koji fabriki dolazi uz Motorolu MeshDuo, i dodatni kabal duine pet metara.
Na kraju kabla je montirana utinica za 220 volti, a kabal je privren za pocinkovani stub
izolir trakom. Strujni kabal je ukljuen u 220v utinicu koja se nalazi u lokalu.

Slika 32: Opis izvedenog stanja na lokaciji Millhouse Computers lokal Pobedina

66

17.4 O strukturi mree

Sa ove tri lokacije je pokriven ceo ui centar grada i pristup mrei u probnom preriodu je bio
besplatan. Tako se najbolje testirala stabilnost i robusnost sistema, poto je u nekom
momentu opsluivao preko 100 istovremeno, dokazivajui svoje kvalitete i beskompromisni
dizajn mree.

Slika 33: Grafiki prikaz MESH mree u Niu

67

Detaljne karakteristike i mogunosti tehnikog reenja

68

18. Veb interfejs MOTOMESH DUO UREAJA

Veb interfejs MOTOMESH DUO ureaja je jednostavan za upotrebu i veoma je

intuitivan, a sa druge strane nudi dovoljno opcija naprednom korisniku u vidu zatite i
optimizacije mree, tako da ne ostavlja prostor za dodatnim tweakovanjem. Sa
kombinacijom podrke VLAN-a i standarda 802.11e QoS, provajder moe da kreira raznolike
servise koje e im omoguiti da ponude slojevite pakete usluga. Sa P2P Blokiranjem
provajder sada ima efikasan nain da upravlja aplikacijama za naplaivanje i scenarija
praenja klijenata.
Poetno konfigurisanje ureaja je postavljeno da svi budu inteligentne pristupne
take. Koristi se standardni Windows Network Connections dijalog, podeavajui IP adresu
ureaja na defoltnu IP adresu veb interfejsa (192.168.1.1). Dalje pristupanje veb interfejsu
je takoe standardno, preko veb brauzera.
Sledi prikaz konkretnih podeavanja na samom interfejsu i njihovo objanjenje.

69

Veb interfejsu ne moze da se pristupi sa strane korisnika. Za pristup se koristi ne tagovani

VLAN koji je integrisan sa servisnim vAP-om po unapred definisanim pravilima.

Pri ulasku na web interfejs general tab nudi osnovna podeavanja ureaja, kao to su ime
pristupne take, informacije o IP, MAC adresama, trenutnom modu ureaja i podeavanje
pristupnih parametara.
70

IP address tab nudi glavna podeavanja vezanih za IP adrese. Tu se nalazi podeavanje IP

adrese LAN maske, IP gejtveja kao i IP DNS servera. Na ovom tabu se takoe odreuje mod
za DHCP kao i konfiguracija statike IP adrese za podeavanja ureaja.

71

U tabu Ethernet se nalaze kljuna podeavanja za nain rada eterneta kao to su brzina,
reim rada i konfigurisanje vLAN konekcije.

72

Tab Mesh jasno podeava MESH karakteristike. Mesh id diskriminator je funcija koja, ako je
ukljuena, dozvoljava da doe do meovanja samo sa ureajima koji imaju isti MESH ID.

73

U MESH security tabu se ita MESH id sa diskriminatora, podeava PSK(pre shared key)
enkripcija izmeu ureaja i nametaju parametric za radijus server.

74

Tab Radio slui iskljuivo za podeavanja beinog interneta. U njemu se podeava odabir
kanala, jaina emisione snage i dodatnih podeavanja koja se odnose na signal.

75

Odvojeno se podeava signal na 5GHz, a odvojeno na 2.4GHz, to se mora istaknuti kao jo

jedna prednost MOTOMESH DUO ureaja.

76

Sadraj taba Services otkriva podeavanja za SSH (Secure Shell) servere, to znai da ureaj
moe jo finije da se podesi preko terminal, posto su tim putem obimnija podeavanja od
veb interfejsa.

77

Tab VAP slui za kreiranje virtuelne pristupne take koja radi samo sa korisnicima
koji u na 2.4GHz i time rastereti ureaj. VAP ima sedam nivoa prioriteta koji mu pomau da
razgranii klijente veeg prioriteta, a i sadraj koji je bitnije da stigne klijentu.
Ostala tri taba slue za apdejtovanje verzije veb interfejsa i sadraje vezane za
resetovanje ureaja.

78

19. Zakljuak

Ovaj rad je bio opti uvod u svet beinih komunikacija. Opisivao je putanju razvoja beine
komunikacije po standardima. Kompletan princip rada WMN mrea i karaktereistine podele
sistema. Opisan je i nain rutiranja i sistemi zatite podataka. Prikazan je i irok spektar
primene WMN mrea u javnim sistemima i dalji napredak u komunikaciji koji se postie
irenjem WMN mree. Reavanjem pojedinih problema koji se javljaju u upotrebi ovakvog
sistema, se dolazi do najbolje solucije za irenje mree u gusto naseljenim sredinama.
Sledei rad ulazi duboko u temu balansiranja optereenja na sistemima sa MESH
arhitekturom i analiza postojeih reenja i otvara pitanja koja mora da se to pre odgovore
da bi MESH bio prihvaen kao najbolja solucija za budunost beinih mrea.
U beinoj MESH mrei (WMN) balansiranje optereenja je krucijalno za efikasno
korienje kapaciteta mree. Efekti nebalansiranog optereenja ukljuuju optereenje
gejtveja i usko grlo za formaciju vorita. U radu je prikazano nekoliko reenja koja sa manje
ili vie uspenosti reava taj problem, kao i alternativa u vidu QoS solucije. QoS je jedini
primenjeni vid balansiranja optereenja koji se realno primenjuje na ivom MESH sistemu u
Niu.
Realizovani projekat MESH sistema u Niu funkcionie uspeno i konstantno se iri baza
njegovih korisnika. Sistem na bazi "MOTOMESH DUO" kompanije Motorola se pokazao toliko
uspeno, da se planira projekat od 700 vorita irom grada koji e imati isti princip rada i
podeavanja kao i ova tri vorita, to samo pokazuje robustnost i pouzdanost sistema.

79

20. Literatura
1."Auerbach Wireless Mesh Networking Architectures Protocols and Standards" Dec. 2006
2. "Fixed Broadband Wireless System Design"
HARRY R. ANDERSON, Ph.D., P.E.
3. "wireless a-z"
Nathan J. Muller
4. "Wireless Communications over MIMO Channels"
Volker Kuhn
5. "Wireless Communications: The Future"
Professor William Webb
6. QoS Megis MikroTik RouterOS Workshop QoS Best Practice
Prague MUM Czech Republic 2009
7. MOTOMESH Duo Sales Guide
8. MOTOROLA MOTOMESH DUO - instructions manual
9. S.M. Chen, P, Lin, D-W Huang, S-R Yang, "A study on distributed/centralized scheduling
for wireless mesh network" in Proceedings of the 2006 International Conference on
Wireless Communications and Mobile Computing, pp 599 - 604. Vancouver, British
Columbia, Canada. 2006
10. J. Jun, M.L. Sichitiu, "The nominal capacity of wireless mesh networks", in IEEE Wireless
Communications, vol 10, 5 pp 8-14. October 2003
11. IEEE 802 Wireless Systems
Protocols, Multi-hop Mesh/Relaying, Performance and Spectrum Coexistence
Bernhard H. Walke
ComNets, RWTH Aachen University, Germany
Stefan Mangold
Swisscom Innovations, Switzerland
Lars Berlemann
ComNets, RWTH Aachen University, Germany
80