01.11. 2012.

Promena

Ogist Roden
Bronzano doba
1876

karaktera

Umberto Booni
Jedinstvene forme
kontinuiteta u
prostoru 1913

dela

Vladimir Tatlin
Ugaoni kontrareljef
1914-15

Distinkcija koja nastaje je pokuaj da se avangardni pokreti odvoje od drugih.

Birger: Kriza kategorije dela problematizacija kategorije dela.
Dianov ready made kako stvar izgleda. Suoavamo se sa problemom
umetniko delo izgleda kao svakodnevni upotrebni predmet. Dianova
intervencija je pokrenula debate o tome ta je to umetnost. Da li umetnost ima
sopstvenu supstancijalnost stabilan temelj za diskusiju. Nuno je da se odustane
od uverenja da ono poseduje ita osim onoga to je njoj svojstveno. Ishod debata
podstaknutih eksplicitnim ili implicitnim Dianovim eksperimentom su teorije koje
umetnost vide kao instituciju. Neto to je odreeno, ija priroda je u
promenljivosti sopstvene sutine pogleda na to ta je umetnost.
Menjaju se komponente koje ine konvencionalni (konvencija je
saglasnost, dogovor) status umetnosti. Vie nije bitno samo kako izgleda
predmet, njegov materijal i fizika svojstva, ako je Dianov ready made uao u
prostor umetnosti, a ne razlikuje se od onih u prodavnici. Sve moe biti
umetnost, ali taj stav ne govori negativno o umetnosti.
Npr., po emu je jedna klasina slika umetniko delo, ili Rembrantova
Nona straa? Uzimamo zdravo za gotovo, ne pitamo se. Nema nita u tom
predmetu po emu je ta stvar umetniko delo.

Remek-delo je delo koja su umetnici u svojim ateljeima drali kao

reprezentativna (npr. Vermer, muza Istorije). Dakle upuuje na neto visokog
kvaliteta, u njima nema nieg umetnikog. Postala su visoko vrednovana u
interakcijama. Kroz istoriju umetnosti se promoviu razna dela, i to je
komplikovana mrea institucionalistikih teorija. Umetnost je striktno
konvencionalna! (Dian, itanje analize njegova zasluga).
Umetnost je sve ono o emu je re u svetu umetnosti (francuski
filozof). O emu je re je teorijska komponenta, a umetnost zavisi od teorije
i filozofije. Umetnost je ono to se smatra umetnou u svetu umetnosti. Delo nije
vie ono to je bilo Mona Liza VS Pisoar. Umetnost nije samo materija, ve i ono
van KONTEKST.
Birger, Dianov ready made nije predmet delo, nego se delo
konstituie na kontekstualnim relacijama. Dela izrastaju u sumu znaenja. Delo
je shvaeno kao izraz umetnika koji je van tog predmeta. Delo nije u predmetu,
nego van predmeta. Dianov ready made postavlja pitanja, koja su implicitna
istoriji umetnosti. Umetnost sve vie postaje filozofsko pitanje otelovljenje ideje.
Artur Danto, Art world govori o kraju umetnosti. Kraj modela
shvatanja umetnosti.
Da bi se neka stvar videla kao umetnost, potrebno je vie nego to oko moe da
vidi. A to vie se nalazi u filozofiji.

1913

Duchamp, The Bicycle Wheel,

Picasso, Head of a Bull, 1943

Obe skulpture su napravljene spajanjem dva elementa, direktnom

montaom. Razlike izmeu ova dva dela: Pikaso proizvodi predstavljaju glavu
bika. Pikasov rad je tradicionalan. Ova dva dela su operativno-tehnoloki
identine. A na nivou koncepcije potpuno razliite.
(ta to
predstavlja/znai za laike je to isto pitanje )
Kod Diana postoji besmislena veza toka i bicikle, ne moemo shvatiti odnos,
vezu.

Koncept sluajnosti
Novo - pojam ili kategorija novog. Javlja se sukob starog i novog. ak
Luj David, Delakroa, Engr (branitelj starog). Da li je nuno da sve novo donosi
dobitak? Teodor Darn (Birger toj struji pripada) polje ekonomije. Imperativ novog
tehniko/tehnolokog inoviranja.
Ideologija novog u umetnosti avangardni pokreti. Pojam novog! ta
je novo? Kako se ono vidi? Detektuje? Novo nije neto to moe formalno da se
pokae. A Dianov ready made u svom sastavu je to predmet je jako star, i
novina nije u predmetu (materijalu), ve u KONCEPTU. Nije u vezi sa izgledom,
ve je vezano za kategoriju mesta = KONTEKST ili promena upotrebe. Npr.
ready made uporeuje sa Hristom. Po emu je Hrist Bog? U njegovoj pojavi nema
nieg novog. Nov je kontekst u koji se ubacuje. Ready made nije nov, ve
promena konteksta ta operacija je nova. (apropriation art izumevanje,
invencija)
Novo = konstrukt, konvencija rezultat dogovora/razmene. A ne neto to
moe da se prstom pokae.
Artikulacija znaenja
S poetka 20. veka konstituie se moderna lingvistika koja poima jezik
arbitrarnim. Arbitrarno konvencionalno. Npr. Kua OZNAITELJ je materijalno
svojstvo znaka (zvuk, slika), OZNAENO je koncept, nematerijalno, idejno, a
PREDMET je kua kao predmet. Veza izmeu samog predmeta i rei (glasa) je
dogovor. Znaenje umetnikog dela razmatrati unutranje odnose, a ne sveta
i spoljanjosti.
Kolaom je prvi put skrenuta panja na sliku kao sistem spoljanjosti.
Futuristi su dosta obaraali panju na zvukove, same ispisane rei, te su pesme
esto besmislene.

an Arp
Kvadrati rasporedjeni prema zakonu sluaja,
1916-17
U domenu likovnog ovo je
automatizam. Umetnik je iscepao list
pustio je da papirii slobodno padaju,
potom fiksirao. Dakle, delo je uraeno po
sluajnosti.

psihiki
papira i
pa ih je
principu

Za racionaliste, ne postoji nita sluajno u

umetnikom delu. Sluajnost je za njih sredstvo
protiv.
Modernisti govore o objektivnoj sluajnosti.
De Sosir: Jezik je taj koji ureuje moderan svet.