Orman nije mesto za ivot

Vest da se glumica Elen Pejd javno izjasnila kao lezbejka obeleila je 14. februar 2014. godine.
Dogaaj povodom kojeg je Elen odrala svoj dirljiv govor bila je "Time to THRIVE" konferencija u
organizaciji Human Rights Campaign, koja ima za cilj promovisanje zdravih ivotnih navika meu
LGBT populacijom. Iako je vei deo meunarodne i domae javnosti naizgled sa razumevanjem i
toplom podrkom prihvatio ovaj hrabar in, u nekim oima taj potez uspene holivudske glumice
delovao je bespotrebno, kao stvaranje mnogo buke ni oko ega, kontraproduktivan, suvian, a neki
smatraju da ovakva vest "automatski izaziva odbojnost" jer "dolazi do zasienja", ta god to znailo.
Ljudi su postali veoma naporni sa izjavama o seksualnim sklonostima. Ma, u redu je, budite sta
hocete, ne smarajte s tim vie!, zato je javnost duna da zna da li je ona lezbejka, da bi dobila vei
honorar, ta li?, a ovo je "vest" (nasumini komentari sa www.b92.net), ma kakva gej prava, kad
imamo pravih problema, ljudi nemaju leba da jedu, a deca su nam bolesna... Dragi komentatori, evo
odgovora na vaa pitanja i zamerke.
Najpre, da razjasnimo osnovne stvari. Ne kae se gej prava ve ljudska prava. To su prava svih ena i
mukaraca, to su naa prava. To nisu tamo neka izmiljena luksuzna prava da se sprovode
blasfemine i nenormalne gej aktivnosti i da se okupi jednom godinje i u grupi paradira beogradskim
ulicama, jer su dravne vlasti i slube (samo) tog dana to obezbedile. Ne, to su ljudska prava
zagarantovana svim graanima jedne zemlje, koja su jednoj grupi tih graana jednostavno uskraena. A ono to nazivamo gej ponosom, odnosno Prajdom, je oseaj suprotan od sramote i
drutvene stigme sa kojom se LGBT i kvir osobe neprestano bore.
Moda ne ivimo u istom gradu, zemlji, planeti, moda su to paralelni univerzumi, ne znam, ali evo,
(kao i veina mojih strejt, gej, kvir prijatelja i prijateljica) ja ivim taj Prajd svaki dan. Svaki dan kada
ustanem ujutru, otvorim fijoku, uzmem svoje arene gae i arape, pa preko navuem civilnu odeu,
izaem na ulicu i sa glavom u torbi zakoraim u gegen die wand ivot u Srbiji. ivim Prajd svaki put
kad idem u prodavnicu, na pijacu, kod lekara, na posao, na fakultet, na izlobu, u pozorite, u kafi, na
urku, na svadbu, u trni centar, na protest, u park, na putu do kue, u gradskom prevozu. Ja idem i
ivim Prajd i osvrem se neprestano i gledam pravi li neko nagle pokrete u mojoj blizini i da li ide ka
meni da me mlatne pesnicom ili tupim predmetom u glavu, jer moda, dok hodam sama ulicom
izgledam neheteronormativno i neobino, moda iritiram, moda imam gej kosu, gej koulju, gej
patike. Ja ivim Prajd svaki dan i brinem da li e me lekarka savesno leiti ili je u tome spreavaju
moje tetovae i prezirivi strah od drugaijosti koji vidim u njenim oima. Ja ivim Prajd svaki dan i
razmiljam da li e me poslodavac zaposliti ako sluajno pomisli da sam gej, da li e me ikanirati ili
otpustiti jer mu sama pomisao na moju potencijalnu razliitost izaziva gnev i ugroava ga ruei
njegovo patrijarhalno samopuzdanje. Dok ivim svoj Prajd ivot u zatienom balonu okruena
slobodounim prijateljima, pitam se kakva je svakodnevica gej alterske slubenice, gej radnika u
fabrici, gej istaici u koli, gej vozau GSP-a, gej kontrolorki BusPlusa, gej Romu, gej invalidu, gej
srednjokolcu iji se drugovi iz klupe napadaju maetama?
Ono to cinini trolovi i ignorantni komentatori zanemaruju je svakodnevno ugroen poloaj LGBT i
kvir osoba irom sveta i injenica da je mnogima uskraeno pravo da ive kao sav normalan svet.
Argument zato LGBT populacija svojom javnom pojavom (bilo hodanjem ulicom na putu za posao,
etnjom u parku ili na grupnom dogaaju koji se deava jednom godinje poput Parade ponosa)
provocira ostatak drutva je ekvivalentan argumentu zato ena provocira da bude silovana, ili zato
rtva ubistva provocira da bude izmasakrirana. Povrh svega, LGBT i kvir osobe suoavaju se sa
identinim problemima kao i celokupno drutvo: siromatvo, nezaposlenost, posledice korupcije, lo
zdravstveni sistem i mnogi drugi. Najdrastiniji i aktuelni primeri dodatno oteanog poloaja su
uvoenje anti-gej zakona u Rusiji, zatvorska kazna za homoseksualnu orjentaciju u Ugandi,
kriminalizacija homoseksualnosti u Indiji, a sami smo svedoci da ni u naem balkanskom dvoritu ne
cveta cvee jer iako zakoni formalno postoje, ne primenjuju se u praksi. Zato je vrlo tuno to jedan
broj ljudi (ak navodno tolerantnih i slobodoumnih) ni ne eli da proba da razume ta uopte znai biti i
iveti kao LGBT ili kvir osoba (bilo gde na svetu), koliko je tim osobama teko da nose tu stigmu i
svakodnevno budu nazivani bolesnicima. Zamisli, kako je to kad su ti uskraena osnovna ljudska
prava koja veina ima, to trpi psihiko i fiziko nasilje samo zbog seksualne orijentacije koja je samo
deli tvog identiteta, to svojim pukim postojanjem rizikuje da te neko ubije iz mrnje, to za Dan
zaljubljenih (ili bilo koji dan) ne sme da javno uhvati za ruku svog istopolnog partnera ili partnerku
dok ostatak sveta sme, to ne moe da poseti svog bolesnog partnera ili partnerku u bolnici, to ne
moe da sa njim ili njom uzme kredit za stan... Lista je beskonana.

Zato je coming out vaan? Coming out ili autovanje znai emancipaciju ili oslobaanje od
ugnjetavanja i pritiska. To znai izgovoriti istinu. Koliko je teko nekom obinom klincu da se autuje,
toliko je teko i nekoj javnoj linosti da prihvati svoj identitet i podeli to sa svetom. Strah od
neprihvatanja, rizik od unitavanja karijere, oseaj sramote isto je i za javnu linost kao i za bilo koju
drugu osobu na svetu. Zato je injenica da je se holivudska glumica deklarisala kao lezbejka vest?
Jer vest znai probijanje barijera i pomeranje granica. Godinama se spekulie da je Elen gej, ali
ogromna je razlika kada ona, iz sopstvenog oseaja drutvene odgovornosti sama kae tu istinu o
sebi i izae iz svog simbolikog zatvora, koji moe imati nepopravljive posledice (kao to je velika
stopa samoubistava LGBT osoba). U filmskoj industriji decenijama unazad glumci i glumice
homoseksualne orjentacije stupaju u brak zarad pravljenja paravana jer su ugovorima sa
produkcijskim kuama prisiljeni da odravaju imid heteronormativne osobe. Zato to mnogi ive
ivote lai i obmane, vest je da se jedna glumica suprostavila takvom ivotu.
Izuzetno vaan aspekt ove vesti nije da je Elen priznala da je lezbejka, kako domai i regionalni
mediji prenose. Elen nije nita skrivila time to je gej, da bi se njeno otkrivanje seksualne orjentacije
moglo i smelo nazvati javnim priznanjem. Ona se javno deklarisala kao lezbejka. Izala je iz ormana.
Autovala se. Onog trenutka kada se u srpskom, hrvatskom, bosanskom i crnogorskom jeziku budu
upotrebljavali izrazi za autovanje koji ne impliciraju krivicu, ve oslobaanje od stigme i straha, nae
drutvo e odmaknuti korak dalje u borbi za jednaka prava svih graana i graanki.
Danas, u vremenu kada politiari i dravnici bespotedno uskrauju prava i negiraju jednakost LGBT i
kvir osobama, coming out je jako vaan i hrabar gest. On je i ohrabruju, za sve one koji se kriju i koji
oseaju prisilnu sramotu zbog jednog dela svog identiteta, a takvih ima mnogo. Ovakav in jedne
javne linosti moe da promeni javno mnjenje, smanji netrpeljivost i mrnju prema LBGT osobama,
uini da ovo izvitopereno drutvo pone da ZAISTA prihvata razliitosti i prestane da ukida prava
manjinama. Svim manjinama. Javno zagovaranje i coming out javnih linosti utiu na javno mnjenje
i imaju efekat senzibilizacije, poveavaju irenje tolerancije i razumevanja drugaijih, dugorono
smanjuju diskriminaciju, stvaraju javni pritisak na one koji sprovode zakone i imaju zadatak da tite
sve graane, i najvanije osnauju one koji su neopravdano ponieni i izgnani iz drutva. Drugaiji
to smo svi mi.
Aktivistkinja Ash Beckham u svom TEDx izlaganju kae da je autovanje i kada nekome prvi put
izjavimo ljubav, kada kaemo da smo trudni, da smo izgubili nevinost, da bolujemo od neizleive
bolesti i umiremo ili da imamo neki politiki stav, da podravamo manjine... Iako teme drastino
variraju, svako autovanje je univerzalno iskustvo stresno i zastraujue. Moda je ba zato veini
(koja nikada nije u pravu") strano da se autuje kao solidarno mnotvo i stane rame uz rame sa
slabijom manjinom. Uz ast retkim izuzecima, evidentno je i odsustvo te iste solidarnosti od strane
aktivistikih LGBT organizacija i zajednice u Srbiji u situacijama kada su ugroena prava drugih
manjina - radniki protesti, raseljavanje azilanata, progon Roma, nasilje nad enama, bolesna deca,
medijski linevi pojedinaca zbog miljenja suprotstavljenog vladajuem reimu... Mrnja, diskriminacija
i nasilje nikada ne staju na jednoj grupi, ve metastaziraju u svim delovima drutva. Njuejdersko
jedinstvo, horizontalna udruivanja i stvaranje frontova u borbi za jednaka prava se moda nikada
nee u potpunosti realizovati. Ali ono to bi moglo, treba i mora da se desi jeste da svako iz svoje
pozicije, svojom ekspertizom, znanjem i vetinama, svojim glasom i radom odgovorno i aktivno deluje i
zalae se za jednaka prava svih. Svako od nas ima niz identiteta, seksualni je samo jedan od njih.
Delovanje kroz razliita polja sa zajednikim ciljem borbe za ljudska prava je jedini nain da svi
pojedinano budemo priznati kao celokupne osobe.
Kau da je solidarnost snaga slabijih. Upravo zato, danas je imperativ autovati se prvenstveno kao
solidarno bie, autovati se svakodnevno, beskompromisno. Autujte se, zdravo je. Jer, kako Ash
Beckham tvrdi, bez obzira od ega su napravljeni vai zidovi, orman nije mesto za ivot, ni za jedno
ljudsko bie.
Lazara Marinkovi
*tekst se moe preuzeti samo uz dozvolu autorke
izvor: Peanik.net, 17.02.2014. http://pescanik.net/2014/02/orman-nije-mesto-za-zivot/
ilustracija: Keith Haring http://www.revierpassagen.de/6954/6954/20120119_1856/attachment/01