Suzbijanje grinja

Rezime
Znaaj grinja kao tetoina u poljoprivredi, umarstvu i pejzanoj hortikulturi
uoen je sredinom prolog veka i smatra se direktnom posledicom zelene revolucije,
odnosno gajenja biljaka u monokulturi na velikim povrinama, poboljanih metoda
uzgoja, selekcije visokorodnih sorti, intenzivne primene pesticida i mineralnih ubriva.
Agroekosistemi u kojima su fitofagne grinje postale tetne su pre svega vonjaci,
vinogradi, zatien prostor (staklenici i plastenici), urbano zelenilo, rasadnici i
uskladiteni proizvodi, a u neto manjoj meri i jednogodinji njivski usevi. Fitofagne
grinje sreu se meu pauinarima (Tetranychidae), pljosnatim grinjama (Tenuipalpidae),
galiformnim i rastim grinjama (Eriophyoidae), tarzonemidama (Tarsonemidae) i
akaridama (Acaridae). Veina tetnih vrsta je iroko rasprostranjena, ali neke su
ekonomski znaajnije od ostalih i ispoljavaju razliitu tetnost u zavisnosti od
specifinosti agroekosistema u razliitim klimatskim podrujima, kada su u pitanju biljne
vrste gajene u otvorenom polju.
U prvom delu rada obraene su najznaajnije tetne vrste grinja u
agroekosistemima i urbanoj hortikulturi u evropskim zemljama, zemljama u okruenju i u
Srbiji danas, pre svega vrste koje su u poslednje vreme postale problem u biljnoj
proizvodnji, uz osvrt na primenu molekularnih metoda u prouavanju razliitih aspekata
biologije fitofagnih grinja. Takoe, ukazano je na mogunosti suzbijanja tetnih grinja
akaricidima, imajui u vidu stanje i perspektive trita pesticida u Srbiji i zemljama
lanicama Evropske unije.
Kljune rei: Fitofagne grinje, akaricidi, tetoine, reproduktivni material,
kviescentne nimfe enki, itd

Suzbijanje grinja

Sadraj

1. Uvod ...................................................................................................................... 4
2. Znaajne vrste grinja ............................................................................................. 6
3. Mogunosti suzbijanja tetnih grinja .................................................................... 10
3.1. Suzbijanje grinja akaricidima ................................................................ 10
4. Zakljuak ...............................................................................................................
13

Suzbijanje grinja

1. Uvod
Znaaj grinja kao tetoina u poljoprivredi, umarstvu i pejzanoj hortikulturi
uoen je sredinom prolog veka i smatra se direktnom posledicom zelene revolucije,
odnosno svih njenih atributa poevi od gajenja biljaka u monokulturi na velikim
povrinama, poboljanih metoda uzgoja, selekcije visokorodnih sorti, do intenzivne
primene pesticida i mineralnih ubriva. U nastojanju da se pronau uzroci prenamnoenja
grinja postavljene su dve hipoteze. Jedna hipoteza zastupa stanovite da je stvaranje
znatno povoljnijih uslova za biljke domaine omoguilo i bolju ishranu fitofagnih grinja.
Kao posledica toga poveao se njihov fekunditet i smanjio efekat regulacije brojnosti koji
su ostvarivali predatori, prirodni neprijatelji fitofagnih grinja. Druga, mnogo vie isticana
hipoteza je da je upotreba pesticida irokog spektra delovanja poremetila odnos predator
plen, s jedne strane, odnosno izazvala pojavu rezistentnih populacija fitofagnih grinja,
s druge strane.1
Agroekosistemi u kojima su fitofagne grinje postale tetne su pre svega vonjaci,
vinogradi, zatien prostor (staklenici i plastenici), urbano zelenilo, rasadnici, umske
kulture i uskladiteni proizvodi, a u neto manjoj meri jednogodinji njivski usevi.
Nauna istraivanja najznaajnijih vrsta grinja pauinara (Tetranychidae) i
pljosnatih grinja ili lanih pauinara (Tenuipalpidae) bila su u ranom periodu usmerena
na utvrivanje tetnih vrsta, ispitivanja njihove biologije i ekologije, detaljno opisivanje
simptoma i teta koje im se mogu pripisati, kao i testiranja mogunosti suzbijanja
hemijskim putem ili korienjem prirodnih neprijatelja. Pored grinja pauinara,
galiformne vrste eriofida (Eriophyoidea), a naroito takozvane raste grinje (uobiajeno
ime za slobodnoivee vrste koje izazivaju razliite diskoloracije), kao sve izraenije
tetoine poslednjih decenija 20. veka, takoe su postale predmet prouavanja.
Budui da grinje imaju veliki znaaj u razliitim antropogeno uslovljenim
ekosistemima sa aspekta direktne ili indirektne tetnosti ili korisne uloge kao prirodni
neprijatelji tetoina, one su i kod nas bile predmet prouavanja sumiranih u nekoliko
preglednih radova i slinih publikacija.

Huffaker i sar., 1970; ranham, 1982; Tanigoshi i sar.,1983; Cranham i Helle, 1985

Suzbijanje grinja
U skladu sa principom orivog razvoja promovisani su alternativni pravci
konvencionalnoj poljopivredi druge polovine 20. veka: odriva ili integralna
poljoprivreda i organska poljoprivreda. Pored razvoja ovih novih pravaca poljoprivredne
proizvodnje, dve bitne karakteristike s kraja II i poetka III milenijuma, globalizacija
trita i izmenjeni klimatski uslovi podstakli su ili direktno uticali na introdukciju
alohtonih vrsta tetnih organizama i njihovu integraciju u nove ekosisteme. Sve ovo ima
za posledicu izmenjenu sliku aktuelnog stanja i statusa pojedinih tetnih vrsta saglasno
izmenjenim ekolokim uslovima u poreenju sa onim na sredini 20. veka. tetne grinje
kao i drugi tetni organizmi time nisu izgubile aktuelnost ve su se desile promene
kvalitativnog sastava i strukture njihovih populacija, ime su neke vrste izgubile a neke
dobile na znaaju kao vane tetoine.
Novi pristupi proizvodnji i zatiti podrazumevaju i inovativne pristupe u
prouavanju grinja radi boljeg razumevanja istorijskih i ekolokih faktora koji deluju na
strukturu i funkcionisanje populacija (migracije, prenamnoenje, protok gena). Zbog toga
su neka od aktuelnih prouavanja u akarologiji danas: filogeografija i populaciona
genetika (vezana za invazivne tetne vrste), morfoloka i molekularna sistematika,
filogenija kompleksa vrsta i formiranje baza podataka koje e biti dostupne na internetu.2
Imajui u vidu da se i u naoj zemlji, pored jo uvek dominirajue konvencionalne
poljoprivrede, primenjuju sve vie i novi pravci odrive i organske poljoprivrede cilj
ovog preglednog rada je da ukae na znaaj i istakne:

najvanije tetne vrste grinja koje se sreu u agroekosistemima i urbanoj

hortikulturi u svetu, a posebno u evropskim zemljama, zemljama u okruenju i u
Srbiji danas, sa naglaskom na vrste koje su u poslednje vreme postale problem u
biljnoj proizvodnji;

karantinske i invazivne vrste grinja;

inovativne pristupe prouavanju grinja;

mogunosti suzbijanja tetnih grinja (aktuelno suzbijanje akaricidima, bioloka

kontrola, rezistentnost gajenih biljaka na grinje, integracija hemijskih, biolokih i
drugih mera suzbijanja).

Navajas i sar., 2007a

Suzbijanje grinja

2. Znaajne vrste grinja

Fitofagne grinje sreu se, kao to je poznato, meu grinjama pauinarima
(Tetranychidae), pljosnatim grinjama (Tenuipalpidae), galiformnim i rastim grinjama
(Eriophyoidae), tarzonemidama (Tarsonemidae) i akaridama (Acaridae). Veina
tetnihvrsta je iroko rasprostranjena, ali neke su ekonomski znaajnije od ostalih i
ispoljavaju razliitu tetnost u zavisnosti od specifinosti agroekosistema u razliitim
klimatskim podrujima, kada su u pitanju biljne vrste gajene u otvorenom polju.
U vonjacima su najznaajnije tetne vrste pauinara: Tetranychus turkestani, T.
urticae, Panonychus ulmi, Amphytetranychus viennensis, Eotetranychus pruni =
Eotetranychus pomi i druge.
Karakteristika aktuelnog stanja tetnih pauinara u vonjacima je ea pojava i
vea brojnost vrsta roda Tetranychus u odnosu na P. ulmi, verovatno zbog kompetitivne
prednosti uslovljene viom stopom populacionog rasta i irom ekolokom valencom za
osnovne abiotske faktore i izvore hrane. Glogova grinja A. viennensis ee se javlja kao
tetoina i vie se prouava u zemljama biveg SSSR-a, Turskoj, Iranu, Japanu, Kini,
nego u evropskim zemljama.3 Prouavanjem efekata biljaka domaina (Malus domestica,
Prunus avium i P. serotina ) na duinu razvia i parametre populacionog rasta kod A.
viennensis, ustanovljeno je da je P. serotina najpogodniji domain. Vrsta E. pruni je
poznata u evropskim vonjacima od ranije ali je tek pre nekoliko godina prvi put
registrovana u zasadima jabuke u Belgiji i Tunisu. U Srbiji nije registrovana. Nekada
tetna, smea vona grinja, Bryobia rubrioculus, sree se sada samo u zaputenim
vonjacima, na stablima u okunicama i na samoniklim vokama.
U zatienom prostoru, pored grinja pauinara Tetranychus cinnabarinus i T.
urticae koje se redovno nalaze kao tetoine povra i cvea, poslednjih godina kao
poseban problem javlja se novointrodukovana visokopolifagna tropska tarzonemida
Polyphagotarsonemus latus koja je u Srbiji prvi put registrovana na gerberima. Ova vrsta
napada biljke iz preko 60 familija, a naroito je znaajna u zatienom prostoru kao
tetoina paradajza, plavog patlidana, paprikei ukrasnih biljaka. Mlade biljke menjaju

Kasap, 2003; Kafil i sar., 2007; Anonymous, 2010

Suzbijanje grinja
boju i zakrljavaju, esto su
sjajne, krte i iskrivljene. Cvetovi
su deformisani, a neotvoreni
pupoljci mogu da opadnu, a
jako infestirane biljke mogu da
uginu.

mediteranskim

zemljama je postala znaajna

tetoina

citrusa,

nekim

dravama SAD, kao npr. u

Junoj Karolini, lubenica, a u

Sl. 1 - Kolonija Polyphagotarsonemus latus

Brazilu je primeeno da izaziva

oteenja na vinovoj lozi. U
Srbiji i Crnoj Gori registrovana
je

poslednje

znaajna

vrema

tetoina

kao

paprike.

Osnovni podaci o biljkama

domainima, raspro-stranjenju,
dijagnostikim

karak-

teristikama, simptomima, bioekologiji i suzbijanju objavljeni

Sl. 2 - P. latus: simptomi na paprici

su o ovoj vrsti prilikom njenog registrovanja u naoj zemlji i u strunoj publikaciji.

Posebno je interesantno istai nain disperzije ove
vrste: na kraim distancama mujaci nose kviescentne
nimfe enki, dok se na veim distancama obavlja
pomou vie vrsta leptirastih vai (Aleyrodidae),
zapadnog

tripsa,

Frankliniella

occidentalis

(Pergande)i krilatih formi biljne vai, Myzus persicae.

Kao vane tetoine podzemnih biljnih organa
(lukovica, korena, krtola i rizoma), pre svega povra i
cvea, a neke i kao tetoine jestivih gljiva, javljaju
Sl. 3 - P. latus: simptomi na paprici

se vrste grinja iz familije Acaridae, iz rodova

7

Suzbijanje grinja
Rhizoglyphus, Tyrophagus i Caloglyphus. Meu njima su najznaajnije vrste R.
Echinopus, R. callae, Tyrophagus putrescentiae, T. longior, T. similis Volgin, T.
neiswanderi i Caloglyphus mycophagus. Pojedine vrste (npr. R. echinopus) su poznate
odavno kao tetoine i prouene su sa razliitih aspekata, dok su T. neiswanderi i T.
similis postale aktuelne tetoine verovatno sa promenom naina proizvodnje.
Sistemi odrive poljoprivrede koriste ekoloki orijentisane metode integralne
zatite i proizvodnje koje imaju za cilj poveenje prinosa, kvaliteta zemljita, smanjenje
primene agrohemikalija i trokova proizvodnje. Meutim, korienje organskih ubriva i
smanjenje primene agrohemikalija dovodi do poveanja gustine populacija organizama
koji ive i hrane se detritusom kao to su nematode, grinje i kolembole. Odnedavno je i
kod nas kao tetoina spanaa uoena vrsta

T. similiskoja naseljava zemljite u

staklenicima, ulazi u pupoljke spanaa i hrani se mladim liem. Ova vrsta je postala
znaajna tetoina spanaa u zatienom prostoru, naroito u hladnijim mesecima u
Japanu.4 Sa poveanjem njene brojnosti u organskom supstratu dolazi do invazije grinja
ka pupoljcima gde se hrane mladim listovima, a na oteenom liu se pojavljuju rupice i
druge deformacije. Oteenja se pojavljuju rano u prolee i kasno u jesen, pri umerenim
temperaturama u zatienom prostoru. Strategije suzbijanja jo uvek nisu razvijene zbog
nepoznavanja horizontalne i vertikalne distribucije ove tetoine u zemljitu staklenika.
Posebno treba istai da se na reproduktivnom materijalu u prometu, koji je
podvrgnut fitosanitarnoj kontroli, na arpadiku redovno sree eriofida lukoviastih
biljaka A. tulipae. Poto jaka infestacija dovodi do suenja lukovica poznata je i pod
nazivom grinja suenja lukovica. Ova eriofida se pojavljuje u EPPO regionu i u EU, a od
2006. je otkrivena i u Velikoj Britaniji, na arpadiku poreklom iz Holandije, zbog ega su
preduzete mere analize rizika. Predstavlja problem u proizvodnji lala u Holandiji i
Japanu. Razvija se na nekoliko biljnih vrsta iz familija Alliaceae i Liliaceae, pre svega na
belom i crnom luku, vlacu, ali i na ukrasnim biljkama iz rodova Tulipa i Allium. Smatra
se jednom od najznaajnijih tetoina meu eriofidama, ne samo zbog direktnih oteenja
koja izaziva, ve i zbog sposobnosti da prenosi dva latentna virusa, crnog luka (OMbLV)
i vlaca (ShMbLV). Prvi vidljivi simptomi na infestiranim lukovicama se mogu primetiti
dva meseca posle vaenja. Uoavaju se crvene, ruiaste ili krem do ute mrlje koje se
razvijaju na belim spoljanjim mesnatim ljuspama, kada grinje prodru izmeu zatitne
4

Kasuga i Amano, 2000

Suzbijanje grinja
braon, suve ljuspe i mesnate ljuspe. Vremenom se mrlje uveavaju i konano mogu
prekriti celu lukovicu. Normalne bele i sjajne ljuspe potamne i izgube vlagu, a zatim sledi
promena boje u crvenu, ruiastu, ukastu ili braon. Crvene elije imaju bele brazdice u
sredini.

Sl. 4 - Tyrophagus similis Volgin na spanau

Sl. 5 - T. similis: simptomi na spanau

Sl. 6 - Aceria tulipae na arpadiku

Sl. 7 - A. tulipae: simptomi na lukovicama

U poslednje vreme naselja grinja na drveu i iblju u drvoredima, du puteva, u

parkovima ili parkovskim umama, naroito u velikom gradovima sveta, postala su
predmet intenzivnih istraivanja, pre svega zbog ugroavanja zdravstvenog stanja ovih
biljaka. Stanje naselja moe se okarakterisati velikom gustinom populacija pojedinih
vrsta fitofagnih grinja, naroito pauinara, ali i pljosnatih grinja i eriofida. U naim
gradovima je na ukrasnom drveu i iblju zabeleeno oko 30 vrsta grinja pauinara i
preko 70 vrsta eriofida meu kojima se istiu Eotetraychus tiliarium i druge vrste ovog
roda, Oligonychus spp. Eurytetranychus buxi i Schizotetranychus spp.

Suzbijanje grinja

3. Mogunosti suzbijanja tetnih grinja

3.1. Suzbijanje grinja akaricidima
Primena razliitih hemijskih supstanci bila je i ostala dominantan nain suzbijanja
populacija tetnih grinja u proizvodnji poljoprivrednog i ukrasnog bilja. Dvadesetih
godina prolog veka, sumpor je bio jedino jedinjenje koje se povremeno koristilo za
suzbijanje fitofagnih grinja, sekundarnih tetoina na koje se ne obraa posebna panja.
Sredinom veka, intenzivna primena organofosfornih i karbamatnih insekticida
jedinjenja namenjenih suzbijanju tetnih vrsta insekata, ali toksinih i za grinje izmenila
je status tetnosti tetranihida remetei odnose izmeu ovih fitofagnih grinja i njihovih
prirodnih neprijatelja i/ili izazivajui pojavu rezistentnih populacija, najpre u zatienom
prostoru, a potom i u polju. Nakon prvih veih i ozbiljnijih neuspeha u suzbijanju grinja
organofosfatima i karbamatima, 40-ih i 50-ih godina sintetisani su i komercijalizovani
prvi tzv. specifini akaricidi (azobenzen, hlorfenetol, hlorobenzilat, dikofol, tetradifon).
Ova jedinjenja, iji je bioloki profil delovanja obuhvatao uglavnom samo grinje,
uspeno su suzbijala populacije tetranihida rezistentne na organofosfate i karbamate.
Problem rezistentnosti nije trajno reen, jer su relativno brzo detektovane populacije
rezistentne na dikofol, tetradifon i druge specifine akaricide, tako da je za prvom
usledilo jo nekoliko generacija strukturno raznovrsnih akaricida, usmerenih na razliite
biohemijske i fizioloke ciljeve u organizmu grinja. Meu akaricidima uvedenim u
primenu u poslednje dve decenije najvie je jedinjenja koja naruavaju energetski
metabolizam i procese rasta. Pored specifinih akaricida, za suzbijanje tetranihida
registrovani su i piretrodi, derivati benzoiluree i drugi insekticidi sa znaajnim
akaricidnim delovanjem5, meu kojima ima i proizvoda prirodnog porekla. U akaricide
treba ubrojiti i supstance koje na grinje deluju fiziki, kao i bioloke agense formulisane
kao pesticidni preparati i primenjene po hemijskom obrascu.6
Neuspesi organofofata u suzbijanju grinja pauinara otvorili su i pitanje delovanja
ovih jedinjenja na prirodne neprijatelje predatore, pitanje koje se postavljalo i pred prvu
i naredne generacije specifinih akaricida. Poznavanje fizioloke selektivnosti, odnosno
5
6

Knowles, 1997; Dekeyser, 2005; Krmer i Schirmer, 2007; Lmmen, 2007

Beattie i sar., 2002; Faria i Wraight, 2007

10

Suzbijanje grinja
komparativne toksinosti akaricida za predatora i plen, sutinski je znaajno za
definisanje programa integracije hemijskih i biolokih mera suzbijanja tetranihida. Pored
selektivnosti akaricida, o emu e biti vie rei kasnije, znaajno je poznavanje i njihovih
subletalnih efekata. Osim to ubijaju grinje, akaricidi mogu i da izazovu promene
fiziologije i/ili ponaanja preivelih jedinki. Poznati primeri prenamnoenja tetranihida
nakon tretiranja nekim piretroidima objanjavaju se kombinacijom vie faktora veom
osetljivou predatora na piretroide u poreenju sa plenom, repelentnim delovanjem i
veom disperzijom, ali i uticajem na bioloke parametre tetranihida (stimulisanje
reprodukcije, skraenje vremena razvia, promena odnosa polova u korist enki) iji je
rezultat vea stopa populacionog rasta. S druge strane, zabeleena je i redukcija
fekunditeta tetranihida preivelih tretiranje nekim piretroidima. 7 I specifini akaricidi
znaajno redukuju reproduktivni kapacitet preivelih jedinki, ak i u koncentracijama
znatno niim od preporuenih za primenu 8, to moe da bude bitan element prilikom
definisanja programa integracije hemijskih i biolokih mera suzbijanja tetranihida.
Primer neonikotinoida pokazuje da i insekticidi ija su akaricidna svojstva
praktino zanemarljiva mogu da utiu na populacije grinja pauinara. Znaajan porast
brojnosti populacija P. Ulmi i T. urticae registrovan je nakon tretiranja imidaklopridom i
drugim jedinjenjima iz ove grupe primenjenim za zatitu ukrasnog bilja (Sclar i sar.,
1998), hmelja i jabuke. Kao i kod piretroida, ukazivano je na nekoliko faktora, a
eksperimentalno su testirani eventualni subletalni efekti neonikotinoda na reprodukciju T.
urticae. Tako su James i Price (2002) zabeleili znaajno vei fekunditet enki tretiranih
imidaklopridom; s druge strane, Ako i sar. (2004, 2006) su ustanovili da ovaj insekticid
redukuje broj poloenih jaja kod nekih sojeva T. urticae, dok kod drugih nije bilo
znaajnih razlika izmeu kontrole i tretmana. Imajui u vidu da neonikotinoidi zauzimaju
sve vei deo globalnog trita pesticida, dalja istraivanja odnosa izmeu ovih jedinjenja
i grinja imaju veliki praktini znaaj.
Eriofidne grinje su, po pravilu, visokoosetljive na veinu akaricida koji se koriste
za suzbijanje tetranihida. S druge strane, insekticidi benzoiluree visoko su toksini za
eriofide, dok njihov efekat na tetranihide nema vei praktian znaaj. Pored toga,
sekundarna akaricidna svojstva pojedinih fungicida (ditiokarbamati, benzimidazoli,
7
8

Holland i Chapman, 1994; Bowie i sar., 2001

Sekuli, 1997; Li i sar., 2005; Kim i sar., 2006; Mari, 2003b, 2005, 2007; Mari i sar., 2010

11

Suzbijanje grinja
tolilfluanid) izraenija su kada je u pitanju delovanje na eriofide, nego na grinje
pauinare. Primena piretroida i drugih neselektivnih jedinjenja, kao i postepena zamena
akaritoksinih fungicida novijim fungicidima, povezuje se sa prenamnoenjem populacija
A. schlechtendalii izmenom statusa tetnosti ove vrste. Takoe, jedna od posledica
povlaenje endosulfana sa trita je obnovljen status tetnosti vrste P. avellanae. Kod
eriofida koje vode skriveni nain ivota, osnovni preduslov uspenog suzbijanja je
usklaivanje rokova primene akaricida sa bioekologijom tih vrsta; u tom smislu,
najpovoljnije reenje je primena akaricida dugotrajnijeg delovanja, usmerenih protiv
adulta koji tragaju za sklonitem u pupoljcima ili pogodnim mestima za indukciju gala.
Meu akaricidima koji se koriste za suzbijanje tetranihida i eriofida ima i
jedinjenja potencijalno toksinih za tarzonemide i akaride. Zbog malih dimenzija i
kratkog ivotnog ciklusa, P. latus, P. pallidus i druge tarzonemide se esto detektuju tek
kad njihova brojnost pree prag tetnosti. Hemijsko suzbijanje vrste P. pallidus dodatno
oteava i injenica da je relativno dobro zatiena u pupoljcima i drugim skrovitim
mestima na biljkama domainima. 9 Potencijalno visoka efikasnost u suzbijanju ove vrste
moe se oekivati od akaricida koji se odlikuju znaajnijim translaminarnim kretanjem,
kao to su abamektin i milbemektin.
Pored metil-bromida i drugih fumiganata, za suzbijanje Tyrophagus i
Rhizoglyphus vrsta najvie i najdue se primenjuju organofosforni kontaktni insekticidi.
Kao zamena za organofosfate pominju se piretroidi (permetrin, deltametrin, bifentrin),
drugi sintetski insekticidi (regulatori
rasta)

proizvodi

njihove
prirodnog

kombinacije,
(biljnog)

porekla, inertna praiva. Vrste iz

roda Rhizoglyphus pokazale su se
kao generalno tolerantne na veinu
piretroida i specifinih akaricida.
Sl. 8 - T. similis: simptomi na spanau

Zhang, 2003; Petanovi, 2004; Venzon i sar., 2008

12

Suzbijanje grinja

4. Zakljuak
Kod gajenja povra u zatienom prostoru najee se sreu tri vrste grinja:
obini pauinar (Tetranichus urticae), atlanski pregalj (Tetranichus atlantikus) i rasta
grinja (Vasates lycopersici).
U staklenicima i plastenicima napada svo gajeno povre,a posebno su osetljivi
paradajz i krastavac, dok na otvorenom, lubenica i pasulj. Pri nepovoljnim klimatskim
uslovima grinje se sakupljaju u kolonije na zaklonjenim mestima u zatienom prostoru
gde prezimljavaju kao i na biljnim ostacima kako gajenih tako i korovskih biljaka. Sa
porastom temperature prelaze na zemljite gde poinju sa ishranom i polaganjem jaja.
Razvie ovih tetoina traje dve nedelje, tako da se u toku godine razvije veliki broj
generacija koje se i preklapaju. Simptomi napada grinja su vrlo karakteristini lako se
uoavaju. Grinje siu sokove, oteuju elije, to se manifestuje pojavom belih takica
koje se pri jaem napadu spajaju, list uti i sui se. Na naliju napadnutog lista grinje
ispredaju pauinu. Rasta grinja napada paradajz, napadnuti delovi biljke dobijaju rastu
boju, dok se na plodovima javljaju pukotine i brazgotine.
Suzbijanje se izvodi u okviru mera suzbijanja drugih tetoina (leptiraste, biljne
vai, mineri), kao i sredstvima namenjenim za suzbijanje ovih tetoina-akaricidima
(Vertimec 018 EC), kao i insekto-akaricidima (Actellic 50, Talstar 10 EC, Perfektion).
Grinje brzo stvaraju rezistentnost na pomenute preparate. Zato je veoma vano
sprovoditi preventivne mere i jo vanije bioloke mere borbe protiv grinja. U ove mere
spadaju upotreba biopesticida i biolokih agenasa koji su predatori, paraziti i parazitoidi
grinja. Poto se grinje nalaze na naliju lista, zato je potrebno da prskanje bude to bolje
izvedeno, a to se postie pumpama visokog pritiska, koje stvaraju finije kapljice i uz
utroak velikih koliina vode obuhvati se cela lisna masa, biljka dobro se okupa, kako bi
preparat dopro i sa nalija lista gde je i tetni insekt.

13

Suzbijanje grinja

Literatura

Huffaker i sar., 1970; ranham, 1982; Tanigoshi i sar.,1983; Cranham i Helle, 1985

Kasap, 2003; Kafil i sar., 2007; Anonymous, 2010

Knowles, 1997; Dekeyser, 2005; Krmer i Schirmer, 2007; Lmmen, 2007

Beattie i sar., 2002; Faria i Wraight, 2007

Holland i Chapman, 1994; Bowie i sar., 2001

Sekuli, 1997; Li i sar., 2005; Kim i sar., 2006; Mari, 2003b, 2005, 2007;
Mari i sar., 2010

Zhang, 2003; Petanovi, 2004; Venzon i sar., 2008

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1820-3949/2010/1820-39491001009P.pdf

http://www.niskoselo.com/?p=2663

http://www.fitofarmacija.rs/Data/Files/zastita_povrca_2014.pdf

http://www.poljoberza.net/PG14_3.aspx

14