ruard Oven:

KO JE TONI
GREH AM
Autor:
Riard Oven
KO JE TONI GREHAM
'Lektor:
Mica Trifunovi
Recezija:
'Borivoje Loi
Korektura i tampa:
Litopapir - aak
C DEN PRESS
PONY-WEST- VANREDNI BROJ l JUN 1984. GODINE
Izlazi jednom meseno. Cena 60 dinara. Izdaje NIRO Deje novine
32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevia 4. Glavni i
odgovorni urednik: Mirjana Sterijevski. Urednik: Borivoje Loi.
Izdavaki savet: Milica Bogojevi (predsednik), Mileta Obradovi,
Vera Smreki, Dragan Simi, Milisav Ili, Miodrag Vuievi,
Miljana Tomi, Nada Mijatovi, Nikola Maslovara, Ljiljana
Milovanovi, Ljiljana pajakovi, Gojko tulovi, Petar Jerkovi.
Telefoni: (032) 711-549 uredntitvo i 714-250 prodaja. Telex:
13731. Broj tekueg rauna kod SDK u Gornjem Milanovcu:
61320-603-1263. tampa: Litopaplrc - aak.
Rtard Oven:
KO JE TONI GREHAM
I
Mark Talbot je stajao ispred
oronulog hotela, u kome je bio
odseo i proveo besanu no na
tvrdom i prljavom krevetu, punom
stenica. I hrana je ovde
bila odvratna. Svaki dan pasulj
sa tvrdom :govedinom, bajat
hleb i loa kafa, nalik na vodu
posle pranja sudova. Zato je
odustao od obeda i kolebao se
na koju stranu da krene.,
Talbotu se nije silazilo sa drvenog
trotoara u ulinu prainu,
ali, kako je pored njega
stalno prolazila gomila ljudi,
uglavnom Meksikanci i polugoli
Indij~ci, on odluno krete
prema zgradi na ijoj se fasadi
videla drvena tabla sa nat
pisom: ERIF. Iznutra je to
bila prostorija ista kao druge
sline namene: stroga i bezlina.
Jedan miiav, rii ovek,
jo mlad, sedeo je'za stolom i
itao nekakve novine.
- Dobro jutro - ree Talbot.
- Da li :ste vi erif?
- Stari nije u gradu pa ga
ja zamenjujem. erifov pomo
nik Dim Vil - predstavi se
ovek.
-Ja sam Mark Talbot, advokat

iz drave Teksas ..
- Znam, video sam knjigu
u koju ste se upisali jue prilikom
dolaska u hotel.
- Izgleda da vam ne promie
mnogo -, nasmeja se Talbot.
4
~ Trudimo se. Mladi ovek
najzad odloi novine i spusti
noge sa stola. ta ste hteli, gospodine
Talbot?
-Kao to sam Vam rekao,
ja sam advokat i zastupam jednog
klijenta iz moga grada blizu
Teksasa. Moj klijent eli da
sa sigurnou utvrdi mesto boravka
jednog svog roaka za
koga veruje da se nalazio u
vaem gradu. \
- Ovde u Haketu? Kada?.
Kako mu je ime?
- Greham. Toni Greham. Nije
ba esto ime ..
- Nisam nikada uo za njega
- zavrte glavom Vii. - Kako
izgleda taj ovek?
Talbot izbegnu direktan odgovor.Trebalo bi da stupim
u kontakt sa njim da bih mogao
da mu predam porodinu
zaostavtinu. On je jedan od
naslednika.
- Jedan od naslednika? ponovi lagano Vil. Poeo je da
gubi izgled nezainteresovanog.
- Izgleda da se radi o mnogo
para im ste se vi zbog toga
zaputili ak ovamo!
- Da vam kaem otvoreno
- u pravu ste. esto se, prema
mom iskustvu, takvi sluajevi
teko reavaju i zato sam
hteo od vas savet.
- Pa, ja mislim da bi za poetak
trebalo pitati po svim trgovinama
i krmama. Moda
PONY WEST-VANREDNI BROJ i
je neko uo za njega. Kakvim
se poslom bavi?
- avo bi ga znao, svim i
svaim - ree Talbot. - Nevolja
je u tome to mi nismo
sigurni da on upotrebljava svoje
pravo ime.
- Ne bi bio prvi koji to ini.
Ima li nekih naroitih razloga
za to?
- Nikakvih, koliko znam.
Stvar je u tome da niko od
njegovih roaka nije uo o njemu

nita ve due vremena.

Pisma koja su mu pisali, vratila
su se neotvorena i zato
smo pomislili da je promenio
ime.
- Koliko vremena je prolo
od kada se poslednji put javio?
- Da budem precizan - ree
Talbot - poslednje njegovo
pismo je od 16. oktobra
1860. Poslednja njegova adresa
bila je Latigo, lia.ko se onda
ovaj grad zvao.
- erifov pomonik rairi
oi i zinu.
- Hiljadu osamsto llezdesete?promuca on.- Za ime
sveta, pa to Je bilo pre petnaest
godina!
- Tano! Posle tog datuma
nestao je bez traga.
- I vi se sada nadate da ete
ga pronai? - V il odluno
zavrte glavom. - U to vreme,
pre rata, Haket je bila samo
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
jedna mala stanica na drumu.
Niega nije bilo ovde sem Indijanaca
i zvearki.
- Morala je da 'bude bar
neka potanska stanica. Zar nema
vie starijih ljudi ko bi
mogao da se seti oveka kome
je predao pismo sa takvom
adresom?
- Moda jedan ili dvojica.
Samo, i da ga se sete, ko zna
gde je on danas. Postoji mogunost
da je mrtav. I takve se
stvari deavaju ovde, znate li?
- ree Vii, osmehnuvi se na
kraju.
- Mislio sam o tome. U tom
sluaju potrebna mi je zvanina
potvrda .o smrti.
- Imamo mi dovoljno brige
da vodimo rauna o ivima
- re~ Vii suvo, dajui jasno
na znanje da erifova kancelarija
nema vremena da se bavi
takvim sitnicama. - Na svaki
nain, elim vam sree u traganju
iako vam ja ne mogu pomoi.
- Do vienja i hvala vam
- ree Talbot, ali zastade na
vratima. - Jo samo jedno pitanje:
Znate li imena ljudi koin
bi mogli da se sete tog vremena?
Posle dueg utanja, Vii se
nakalja da bi proistio grlo.

Okrenuo je glavu prema prozoru

tako da Talbot nije mogao
da mu vidi lice kada je
odgovorio: - Ne mogu da se
5
setim. Ima tek est godina kako
sam ovde.
Talbot mU: zahvali po drugi
put i izae na ulicu.
Ostatak dana proveo je u
obilasku celoga grada ukljuujui.
i groblje. Spomenici nisu
mu izbledelim natpisima ni malo
pomogli, nije bilo ni jednog
imena koje bi, makar priblino
odgovaralo, a isto tako ni datuma.
Pokuao je i sa ispitivanjem,
ali su ljudi najee
bili nepoverljivi prema njemu
- utali su. Poneko je davao
kratke odgovore. Osetili su u
njemu oveka sa severa, a rat
ovde jo nije bio zaboravljen.
Vee ga je zateklo u glavnoj
ulici. Vetar koji je poeo da
duva posle zalaska sunca, rashladio
je uarenu atmosferu
grada koja ga je itavog dana
pritiskala. On odlui i ponovo
pokua da radi. Moda put kojim
je iao itavog dana nije
bio dobar, pomisli on, moda
je trebalo neto menjati u nainu
na koji je tragao za
Grehamom.
Panju mu je privukla svetlost
koja je dopirala kroz neku
vrstu izloga i na kojoj su
se jasno ocrtavala velika slova
ispisana masnom bojom:
GRADSKE NOVOSTI
STAMP ARIJA I UREDNISTVOc
Oklevajui on pritisnu bravu
i ue.
6
Nevelika prostorija, u kojoj
se pored tamparske maine i
pregrada sa olovnim slovima
nalazio samo jedan pisai sto
i jedna stolica, izgledala je kao
da je kroz nj.u upravo pro~
oluja. Talbot Je morao da pnzna
sam sebi da ovakav nered
nije u ivotu video: gomile hartije
za tampanje leale su po
svim okovima a itava brda
iseaka, rukopisa i izguvanih
otpadaka hartije prekrivala su
pod.
Iza jedne improvizovane pregrade

od dasaka ulo se uzbueno

prepiranje. Dva glasa: jedan
enski i drugi promukao
i kripei muki nastavljali su
zapoeti razgovor i time jasno
pokazali da njihovi vlasnici nisu
primetili dolazak posetioca.
Talbot se glasno nakalja.
Jedna mlada ena pojavi se
.iza pregrade i pozdravi ga poslovnim
tonom:
Dobro vee! ta ste eleli?
Hteo bih da dam jedan
oglas za va sledei broj.
Ona mu uputi prekoran pogled
i skloni rukom pramen
kose koji joj je pao na elo
posle ega na njenom licu ostade
trag tamparskog mastila.
Glas joj nije bio ljubazan kada
mu je odgovorila:
- :Mogli ste da izaberete
zgodnije vreme za to.
PONY WFST-VANREDNI BROJ 1
- Hoe li biti bolje da doem
sutra? - upita Talbot.
- Mnogo smo zakasnili s
ovim brojem. Ima dana, znate,
kada sve ide naopako. Kakav
oglas treba da bude? Koje
veliine?
- Svega nekoliko redova
teksta.
- Ne! - odgovori ona, borie
se ponovo sa :neposlunim
pramenom kose. - Skoro nam
je itav list sloen i ne bi se
isplatilo da ga kvarimo zbog
nekoliko redova.
- Koliko ljudi otprilike ita
vae novine, gospoice ...
~ Gospoo! - ispravi ga
ona. - Zovem se Mira Parnel.
Za sada tampamo tri stotine
primeraka. Ali, moete biti sigurni
da e .uskoro da ih ita
svaki pismen ovek u ovom
kraju - dodade ona samouvereno.
- Ako sam vas dobro razumeo,
trebalo bi da ekam itavu
nedelju dana do vaeg
sledeeg broja. Da li jo neke
novine izlaze ovde?
- Nema drugih. Moraete
da ekate.
Talbot zavrte glavom, nasmejavi
se. - Ni govora o tome
- ree on - moje je vreme
i suvie dragoceno. Platiu
vam dvostruko ako stavite

oglas u ovaj broj, a trostruko

ako ga stavite na prvu stranu.
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
Njene su se plave oi skupile
kada mu je ,'uputila otar,
ispitivaki pogled. - Plaate
u gotovom? - upita ona.
Tolbot klimnu glavom i izvue
novanik iz depa. Znao
je da e to da ima vie uspeha
nego bilo kakvo ubeivanje reima.
ena je oklevala jo nekoliko
sekundi, a onda mu prui
ist list hartije. - Deset dolara
-. ree ona odluno.
Pisao je polako, razmiljajui
nad svakom rei, pri emu
mu nije promaklo da Mira Parnel,
pokuavajui da ostane nezainteresovana,
ipak eljno prati
pogledom njegovu olovku.
Najzad, on joj prui ispisanu
hartiju zajedno sa novanicom
od deset dolara. Ona
proita tekst poluglasno:
Sto dolara u zlatu bie isplaeno
od strane potpisanog
svakome ko moe da prui bilo
kakvu sigurnu informaciju
gde se nalazi Toni Greham, roen
u Drajveru, drava Teksas,
ili da donese sigurne dokaze
o njegovoj smrti. Greham bi
trebalo da ima oko 37 godina,
a poslednji put se javio iz Haketa
oktobra 1860. Mark Talbot,
advokat, Drajver, Teksas.
- Da biste bili sigurni da
se ne radi ni o kakvoj podvali,
ostaviu novac kod vas 'u
depozitu - ree Talbot kada
je Mira zavrila sa itanjem.
7
Onda joj prui pet zlatnika od
dvadeset dolara.
Prvi put za vreme itavog
razgovora, neto slino smeku
pojavi se na njenom licu. :Kako
znate da moete da mi
verujete?- upita ona.- Ovo
je ipak gomila novca. .
- Moram da vam verujem.
Znam, da, ako hoete, moete
da mi podvalite i sa tim oglasom
i poaljete nekog svog oveka,
ali sam uspeo da ocenim
da ste vi vrlo ponosni na svoj
posao.
- Pa, radi se o vaem novcu.
:Ko je taj Greham?

- Roak jednog mog klijenta

- odgovori Talbot. Rekao
joj je isto to i erifovom .pomoniku
jutros, ipak jo nije
bilo vreme da otkrije sve svoje
krate.
- Nadam se da ete za svoj
novac da dobijete ono to elite
- ree Mira - iako ne
verujem u uspeh. Znate, Haket
je grad u kome se mnogi ne
zadravaju dugo. Uglavnom dolaze
i odlaze, jurei za nekom
ansom koja im se prua. Ne
verujem da ima vie od .dvanaest
ljudi koji ive ovde due
od dve godine.
- Vidite, ovaj oglas i sve
to je u vezi sa njim predstavlja
za mene ansu. Iako sam
tek stigao, neu da odstupim
od pravila koje vlada u .ovom
8
kraju i juriu za njom. Do vienja,
gospoo!
Kasnije, u svojoj sobi u hotelu,
Talbot pokua da u mislima
sredi utiske o sredini u
koju je upao i da, u okviru
te sredine, zamisli oveka na
ijem se tragu nalazio. oveka
o kome ie znao toliko mnogo
a ipak premalo. Haket je bio
neobian grad, Mira Parne! bila
je u pravu, ali i Toni Greham
mogao je da se ubroji u
ljude kojima je epitet neobian
dobro pristajao.
Razmiljao je leei obuen
na svom krevetu sve dok kapci
na oima ne postadoe iznenada
teki kao da su od olova.
Sav umor proteklih dana srui
se na njega -i poslednji zvuk
koji je dopro do njegove svesti
bio je urlik lokomotive negde
daleko u pustinji, slian za.
vijanju usamljenog prerijskog
vuka.
II
Sledeeg jutra ak mu je i
olja smee tekuine, koja je
u hotelu vaila za kafu, sasvim
dobro pr:ijala i on se posle doruka
vrati u sobu bolje raspoloen
nego to je bio prethodnih
dana. Bio je svestan injenice
da se itava stvar pokrenula
i da njen dalji razvoj ne
zavisi samo od njega i to ga

je, kao to je to bio est sluPONY WEST-VANREDNI BROJ l

aj u njegovoj praksi, umirivalo.
Upravo je zavrio brijanje
kada na vrata odjeknu nekoliko
kratkih udaraca. ovek koji
je odmah posle toga uao u
sobu, ne ekajui da ga Talbot
pozove, bio je mali i mrav,
retke kose i prljavog izgleda.
- Nat Veli - predstavi se
on. - alje me Mira Parnel,
to je ona iz novina.
- Dobro jutro, gospodine
Veli - ree Talbot, odmerivi
ga pogledom. Imao je tu
osobinu da ljude oceni prema
prvom utisku. Pokuavao je
da se bori protiv toga, ali ovog
puta bez uspeha. Nat Veli mu
nije bio simpatian.
- Verovatno ste doli zbog
mog oglasa - upita on ipak,
- Tako je! - uzviknu mali
ovek izvlaei iz depa primerak
novina, zamrljan od sveeg
tamparskog mastila. im sam saznao da se neko
interesuje za naeg dragog To
nija, osetio sam da moram da
upoznam tog oveka. Raspitao
sam se za vas i gospoa Parnel
mi je rekla da ste verovatno
ovde u hotelu.
- Pa, bilo je to prilino
sigurno poto je ovo jedini hotel
u gradu - nasmeja se Talbot.
- Na svaki nain, ovo
predstavlja uspeh, nisam se na
dao odgovoru ovako brzo.
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
- Kada je u pitanju Toni
Greham neko od njegovih prijatelja,
ne elim da oklevam
ni malo da bih pomogao ree Nat sveano. - Pitajte
me i rei u vam sve to znam!
_:. Pretpostavljam da ste bliski
sa Grehamom - poe Talbot,
zadravi ljubazan smeak
na usnama.
- Da li sam mu blizak! uzviknu Nat, prekinuvi ga. Pa bio sam mu vie nego otac!
Upuivao sam ga. i pomagao
mu od prvog dana kada je doao
ovamo. l, verujte mi, nisam
sada doao do vas radi
novca - pritom Natove rei
postadoe nekako okrugle .,ve

zato da upoznam nekoga

ko ga je voleo isto kao i ja.
On je siromah, otiao, ali za
mene predstavlja dovoljnu nagradu
to to mogu da oivim
uspomenu na njega.
- Otiao? -- upita Talbot.
- Ne mislite valjda da kaete
da je mrtav?
Nat Vel podie ruku koja
je drhtala. - Voleo sam ga
kao sina - ree on tiho, oborivi
pogled. - Svih ovih godina
pokuavao sam :da saznam
neto o njegovoj porodici,
tamo u Teksasu i da im ja~
im tunu vest. Lealo je to
na mojoj savesti kao olovo.
- Kako je umro?
Natova ruka pokaza nekuda
kroz prozor. - Odnela ga je
9
reka prilikom velike poplave
pre etiri godine. Stajao sam
na obali i video svojim oima,
bio je to straan prizor.
- Verovatno ste pokuali
da mu pomognete - ree Talbot.
.
- Svakako! Skoio sam u
reku i skoro sam izgubio i.
vot. Ali vi ne znate tu reku.
Podmukla je kao sam avo i
Toniju nije bilo spasa.
- Jesu li ikada nali njegovo
telo?
Nat zavrte glavom, oborivi
pogled i trljajui rukom oi.
- Nikada. Ko zna gde se sada
nalaze kosti jadnog Tonija!
Talbot posegnu rukom u dep
razmiljajui da li je mogue
da mu je neko poslao ovog
oveuljka da bi se naalio sa
njim. Ili je moda neko hteo
da zna dokle ide naivnost i
poverenje ljudi koji nisu odrasli
na zapadu? A moda je
razlog novac, potreban za pie.
Izvukao je iz depa dva srebrna
dolara i pruio ih Natu:
- Gospodine Veli, idite i
popijte ovo u moje zdravlje!
Ova je predstava bila vredna
jednog dobrog pia!
- Sluajte! Ne moete vi
tako da postupate sa ,prijateljem
...
- Vi nikada u ivotu niste
videli Tonija Grehama. Je li

bila vaa sopstvena ideja da

doete ovamo?
lO
Izgledalo je da se Nat brzo
pomirio sa sudbinom. On slee
ramenima i ree, uzimajui
novac:
- Ne treba da osuujete
j ednog siromanog oveka zato
to je pokuao da doe do
novca.
- Ko vas je poslao ovamo?
- upita Talbot. - Hoete li
to da mi kaete ili ete radije
da govorite pred erifom?
Postoji u ovoj zemlji i zakon
za one koji daju lane podatke
i iz j ave.
- Ne mlatite mi pred nosom
sa tim vaim zakonima otsee Nat. - Niko me nije
poslao, sam sam hteo da pokuam
sreu. Kada sam uao
ovamo, bio sam siguran da u
uspeti, izgledali ste mi kao utokljunac.
- ao mi je to sam vas
razoarao - ree Talbot suvo.
Umesto odgovora, Nat uini
neto o emu je Talbot uo,
pa i itao u knjigama, ali to
se njemu lino jo nikada nije
dogodilo. On pljunu pred
noge Talbotu i uz glasan povik
Prokleto severnjako njuimla!
izae iz sobe, jako zalupivi
vrata. '
Pijui drugu olju kafe, TaIbat
proita paljivo sve etiri
strane primerka Gradski dne-
vnik koji mu je Nat Vel ostavio.
Bio je to tano onakav
list kakvim je zamiljao noPONY WEST-VANREDNI BROJ l
vine koje izlaze na Zapadu. Dopisnik
iz Dubilija javljao je
o napadu Indijanaca na potanska
kola, u Hileru je bila opljakana
banka a graani Dedhorsa
traili su erifa iji je
poloaj bio upranjen posle
pucnjave prolog petka izmeu
biveg erifa i Din Benetovih
momaka. Bilo je i mnogo linih
vesti i oglasa !meu 'kojima
se isticao njegov, stisnut
na prvoj strani izmeu obavetenja
o ponovnom otvaranju
Lotos saluna i ponude gospoe
Glen za najjeftinije pranje
rublja. Ali ni jedna od ovih

vesti nije privukla Talbotovu

panju toliko kao oglas trgovine
Meta Derarda u kome je
stajalo da je radnja otvorena
1859. godine.
Godinu dana pre poslednjeg
Gehamovog pisma! Da li moda
vlasnik trgovine neto zna
o njemu? Bilo je to malo verovatno,
ali je mogunost ipak
postojala, zakljui Talbot. Ta. kve su trgovine u ono vreme
bile mesta u kojima su se okupljali
gotovo svi stanovnici nekoga
grada. Sledea njegova
posete trebalo je svakako da
bude ona Metu Derardu.
Zgrada u kojoj je bila trgovina
nalazila se u glavnoj ulici,
isto kao i njegov hotel, ali
mnogo blie reci. Pod irokom
drvenom verandom, ispred kue,
pola tuceta besposlenih kaPONY
WEST-VANREDNI BROJ l
uboja potvrdila je njegovu pretpostavku
o vanosti takve trgovake
radnje kao mesta za
okupljanje dokonih ljudi. Na
Talbotovo pitanje o vlasniku
uputili su ga na jednog krupnog
oveka sa keceljom koji
je stajao na ulaznim vratima.
Prvih pet minuta razgovora donelo
je Talbotu izvesno razo
arenje jer se ispostavilo da
je Derard preuzeo radnju od
njegovog biveg vlasnika tek
pre nekoliko godina. Ali ipak,
iz nekog razloga poznatog samo
njemu, trgovac nije bio voljan
da prekine razgovor.
- itao sam va oglas jutros
dok sam pio kafu - ree
on. - Mnogi u gradu itali su
ga isto tako, a svi ovi ljudi
napolju upravo raspravljaju o
njemu. Verujte mi, to je itava
mala senzacija za na grad
jer zlatni dolari ipak ne rastu
na svakom kaktusu. Samo,
izgleda mi da niste sve iobjasnili
tim oglasom. Iz ,kog razloga
traite tog oveka?
- To nije nikakva tajna odgovori Talbot _: trebalo bi
da mu predam -neku zaostavtinu.
- A, da. uo sam o tome.
Ali kako ste tako sigurni da
je on bio ba u ovom gradu?
Imate li nekih dokaza za to?

- Najbolji dokaz to moete

da zamislite. Napisao je odavde
jedno pismo.
ll
- Pismo - ponovi trgovac
polako dok mu je lice poprimilo
neki neodreeni uzraz. A mogu li da znam na koga
je ono bilo upueno?
- Mislim da to za sada nije
vano - pokua Talbot da
izbegne odgovor.
Slab smeak pojavi se na
trgovevom licu. - Da, da, svakako
- ree on - izvinite.
Hteo sam samo da otprilike
znam ta je bilo u tom pismu
da bih stvorio sliku o tom oveku.
- A, to mogu da vam kaem.
Traio je da mu se poalje
novac.
- Stara pria, je li tako?
Mladi ovek koji odlazi u svet
da bi naao sreu i bogatstvo,
pa mu onda ne ide sve onako
kako je on to :zamislio. Znate
ta, gospodine. . . Talbot, mislim
da je to vae ime, zar ne ...
moda bi ipak bilo dobro da
mi pokaete to pismo. Ono to
me naroito interesuje je potpis,
a ostalo moete ba i da
sakrijete ako elite. Postoji jedan
nain na koji bih moda
mogao da vam pomognem.
- Jeste li moda ipak poznavali
Grehama? - upita Talbot.
- Ne, ne - odgovori trgovac
brzo - ali mi je palo neto
na pamet. Moj prethodnik
u ovoj .radnji, uvaeni gospo
din Lav, bio je vrlo !metodi12
an ovek. Imao je obiaj da
uva sve stare priznanice, on
se, znate, bavio i pozajmljivanjem
novca, i raune i na
mom tavanu ih ima itava gomila.
Prelistau malo te hartije
kada budem imao vremena
pa bih hteo da uporedimo rukopis
za sluaj da je va ovek
pokuao da promeni ime.
Takve se stvari, znate, ovde
prilino esto deavaju. A sad,
ako mi dozvolite ...
Cist list hartije i olovka stvorie
se pred trgovcem kao nekom
maijom i on upre u
Talbota pogled pun oekivanja.
Oklevajui malo, Talbot izvue

iz novanika poutelo
pismo i presavivi ga paljivo,
stavi ga na tezgu. Sledeih nekoliko
trenutaka mogao je da
se divi jednoj neoekivanoj vetini
Meta Derarda.
Sigurnim potezima 'ruke, trgovac
je precrtao Grehamov
potpis tako vemo da bi ak i
izvebano oko teko razlikovalo
original od kopije. Vratio
je pismo Talbotu, smekajui
se kao da se izvinjava:
- Nemam obiaj da se _sluim
ovim za neke prljave poslove,
kao to bi neko mogao
da pomisli, gospodine Talbot.
To je samo jedna moja mala
zabava u dokonim asovima
koja mi ponekad koristi. Mislim
da je ovo dovoljno da
bih uporedio potpise. Ne vePONY WEST-VANREDNI BROJ l
rujem mnogo u 'uspeh ali videemo.
.- Koliko e vam vremena
biti potrebno za to? - upita
Talbot.
- Moda i nekoliko dana,
ne znam. Ima vrlo mnogo tih
papira ...
- Neu onda vie da vas zadravam.
Biu u svom hotelu;
ako naiete na neto interesantno,
tamo moete da ostavite
poruku za mene.
Vraajui se u hotel pranjavom
ulicom punom prepo
dnevne praine, Talbot je u
mislima ponovio itav svoj razgovor
sa Metom Derardom.
Ta pria sa starim priznani
cama ... moda je bila istinita,
ali Talbot nije mogao da se
osloboti utiska da mu trgovac
ipak nije rekao sve to zna.
Bilo je gotovo sigurno da je
Derard negde, nekada video
Grehama ili bar neko njegovo
pismo. Ili je bar verovao u to.
I jo neto. Za vreme itavog
razgovora Derard je bio
nekako. . . Talbot nije mogao
da odredi ta. Oprezan? Zabrinut?
Moda ak i malo uplaen?
A moda je sve to bilo
samo plod uobraenja, zakljui
on na kraju.
Na ulazu u hotel, portir, Meksikanac,
preprei mu put. J edan ovek eli da razgovara

s vama, senjor Talbot. Ceka

vas tamo u baru.
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
Talbot mu zahvali, klimnuvi
glavom i gumu pokretna
vrata bara. Od desetak ljudi,
veinom kauboja, stajalo je pored
tezge i njihov ivi razgovor
iznenada zamre. Kao po
nekoj koip.andi, pogled svakog
od njih upre se u njega a neka
napetost, puna oekivanja, za.
vlada u itavom lokalu.
U ta li sam sad ovo upao?<<
- pomisli Talbot sa izvesnim
mranim predoseanjem. Raspoloenje
mu se nije ni najmanje
popravilo kaila je, osvrnuvi
se, ugledao jednog oveka
kako se, na izgled nezainteresovana,
naslonio na dovratak
prepreivi put.
- Cuo sam da se neko interesuje
sa mene - ree Talbot
barmenu.- Ja sam Mark
Talbot.
Ni od koga nije dobio odgovor,
jedino je barmen klimnuo
glavom kao znak da ga
je razumeo.
- Moda sam pogreio pokua on ponovo. - Pa, kad
sam ve ovde, hteo bih da popijem
viski.
Barmen mu prui au. Izgledalo
je da je najzad pronaao
nain kako da upotrebi
svoj glas jer je uspeo da promrmlja:
- To bi bilo deset
centi.
- Niste me razumeli, prijatelju
- ree Talbot vadei dva
srebrna dolara iz depa. 13
Hteo sam taj viski da popijem
u drutvu. Ovu rundu ja pla,
am.
Jo uvek se niko nije pomerio
s mesta, ali zato jedan krupan
ovek sa Talbotove leve
strane upita glasno: - Jeste
li vi onaj to trai Tonija Grehama?
- Ja sam taj - odgovori
Tal bot.
- Pa, mislim da moete prekinuti
sa daljim traganjem. Nai1li
ste ga.
-Je li tako?- ree Talbot
blago. - A gde sam ga to naao?
- Ovde, ovog trenutka -

bio je odgovor.- Ja sam Greham.

Talbot spusti svoju au i
odmaknu se malo od tezge. Covek
je bio neto vii od njega,
snanih etvrtastih ramena i
nosio je gustu emu bradu koja
mu je Z\lklanjala pola lica.
Mogao je da bude izmeu trideset
i etrdeset godina star.
- Pre nego to porazgovaramo,
mogli bismo da popijemo
zajedno neku aicu - ree
Talbot. Odgovor je bio propraen
odlunim odmahivanjem
ruke.
- Ne, prvo da razgovaramo
o poslu.
- Kako god elite. Mislim
da bi trebalo da odemo u moju
sobu.
14
- Zato? I ovde mq.emo
da razgovaramo. Ja treba od
vas da dobijem sto dolara.
Neko iza Talbotovih lea se
poluglasno zakikota i on oseti
kako mu krv navire u obraze.
- Ima ipak nekih formalnosti
koje treba da obavimo
- ree on savladavajui se. Potrebno je da vas tano identifikujem.
' - emu to? Svi ovde znaju
ko sam ja. Je li tako, momci?
Odobravajue mrmljanje zau
se sa svih strana. Talbotov
pogled prelete itavom prostorijom
i zaustavi se ponovo na
bradatom oveku.
- Mogu li da znam datum
vaeg roenja?- Upita Talbot.
-Mama mi to nikada nije
rekla. Odgovorje izazvao buru
smeha, a ovek prie korak
blie Talbotu. - Izgleda da mi
ne verujete - ree on zagledavi
se Talbotu u oi.
- Zar ste zbilja oekivali
da poverujem?
- Nije pristojno oveku u
lice rei da lae. Vidite li momd?
Ovaj gospodin Talbnt se
pokazao kao sasvim nedrutven
ovek. Prvo nije hteo da mi
isplati moj novac, a onda je
poeo da me ubeuje da laem.
Ne bih se uopte udio
kada bi, kao sledee, hteo da
se tue sa mnom. - ovek
ipak prie i natoi sebi jednu
au viskija.

PONY WEST-VANREDNI BROJ l

Talbot uzdahnu duboko. Sada
je bar znao na emu je.
Ipak, on uini jo jedan pokuaj.
- Ne verujem da ete
imatn neke koristi od te
tue - ree on.
Umesto odgovora ovek se
nasmeja i jednim gutljajem isprizni
au, a zatim ispljunu
njen sadraj pravo Talbotu u
lice.
- Eto ta ste sada opet
uradili - bio je njegov komentar
uz to. - Naterali ste
me da se zagrcnem i prospem
ovo dragoceno pie.
Talbot ga pusti da mu prie
jo jedan korak a onda ga munjevitim
pokretom leve ruke
udari u stomak. Od silnog udarca
ovek se malo povi, davi
tako svom telu izvestan zamah
unapred. Talbot ga zgrabi za
bradu i povue snano nanie
to je njegovog protivnika sasvim
izbacilo iz ravnotee, a
zatim uputi jo jedan udarac
ovog puta ivicom dlana leve
ruke pravo u njegov potiljak.
Kao prazan dak ovek se sloi
na pod pored tezge, prevrnu
se na lea i ostade nepomian.
Sve je bilo gotovo za sekund
i Talbot odjednom postade
svestan mrtve tiine koja je
zavladala u baru. Ljudi su stajali
nepomino gotovo ne verujui
da ovo, emu su upravo
prisustvovali, nije ni bila
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
borba ve znalako onesposobljavanje
protivnika.
Barmen je bio prvi koji se
povratio od iznenaenja. - Tako
mi svega ... - poe on.
Talbot ga prekide naglim pokretom
ruke. - Prijatelji, ona
moja ponuda za sto dolara vai
jo uvek - ree on obraajui
se svima, a zatim polako
pree preko itave prostorije
do vrata.
Ill
U svojo! sobi, poito je obukao
istu koAulju, otkrio je da
je potrebno da dri levu ruku
u hladnoj vodi bar neko vreme.
Bio je svestan koliko ga
je malopre posluila srea.

Odavno nije upotrebljavao ni

svoje miie ni reflekse u takvim
prilikama. Dobro mu je
posluilo ono to je nekada nauio,
ali nije mogao a da se
ne nasmeje na pomisao koja
mu je pala na pamet. K.:tkav
bi izraz lica poprimili sudija
i ostali lanovi pravne slu7.be
iz Drajvera da su sluajno prisustvovali
predstavi koju je
izveo njihov uvaeni kolega dole
u baru! Ali stvar sa bradatim
ovekom nije jo uvek
mogao da smatra zavrenom.
Iako je on za neko vreme, bio
stavljen van toka dogaaja,
imao je verovatno, svojih prijatelja
koji su lako mogli da
15
se umeaju. Razmiljajui o
proteklom dogaaju Talbot odlui
da ubudue bude mnogo
oprezniji.
Kucanje koje je uskoro odjeknulo
na vratima njegove soJ:.
e calo mu je povoda da poV"
ruje da je njegov oglas. ipak,
uzvitlao prainu u Haketu i da
(e verovatno imati zadovoljstvo
da se susretne sa jo nekim
ko se nalazio u lovu na njegovnh
sto dolara. Ubrzo se, meutim,
ispostavilo da se prevario.
Ovog puta, njegov posetilac
bila je jedna lepa mlada ena
plavih oiju, odevena u elegantnu
zelenu haljinu. Bilo mu
je potrebno itavih nekoliko
sekundi da u njoj prepozna
vlasnicu G:adsk?~ dnevnika.
- Kao sto VIdite - ree
ona - ja ne moram ba uvek
da izgledam kao vetica. Ponekad
uspem da operem tragove
m:;tstila. Mog1.11i da uem?
Njegovo oklevanje natera je
da se nasmeje. - Bojite se da
e neko da me ogovara zbog
toga, je li? Pa, ja mislim ako
se ja ne uzbuujem zbog toga,
moete i , vi da budete mi
rni. Htela bih da razgovaram
sa vama nasamo, a izgleda mi
da je ovde ba zgodno mesto
za to.
Ne ekajui na njegov po
ziv, ona ue i zatvori vrata.
Nije mu promaklo izvesno uz.
16

buenje u njenom glasu kada

ga je upitala:
- Jeste li pronali tog va
eg Grehama?
- Nisam jo - odgovori
zagledavi se i protiv svoje volje
u nju. Bio je sada sasvim
siguran da je ona zbog neega
uzbuena i nervozna, ali je is
to tako bio siguran i da je
vrlo lepa i privlana. Va Nat
Vel nije bio ba mnogo pametan
- nastavi on posle kra
e pauze.
- Je li rekao da sam ga ja
poslala? Budite uvereni da je
on sam smislio sve. Ne treba
da' se udite ako budete imali
jo nekoliko takvih posetilaca.
Trebalo je da vam kaem da
je onaj oglas bio samo uludo
baen novac. Nego, ono to me
interesuje je koliko je taj Gre
ham stvarno vredan za vas?
-Mogao bih da platim sva
ku razumnu cenu - odgovori"
Talbot zainteresovano.
- Izgleda mi da ste vi ne
ki prilino hladnokrvan ovek
- ree ona,' menjajui iznena
da temu razgovora. - Je li
istina da ste uspeli da izaete
na kraj sa Krisom Hamel
som dole u baru? Pria o to
me proirila se ve po itavom
gradu.
- Hamels je, znai njegovo
ime? Nadam se da nije neki
va prijatelj.
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
- Daleko od toga. On je od
onih koji su spremni da za dobru
nagradu uine sve to od
njih zatraite. - Njene plave
oi i dal j e su ispi tivaki posmatrale
Talbota. - Gde ste
nauili tako da se tuete?
- Nije to bila tua, gospo
o Parne!. Nazovimo to radi
je vetom samoodbranom. U
vojsci su nas uili tome.
- Vi ste advokat, je Ii ta
ko? - upita ona. Talbotu se
uini kao da je ona sve vreme
zauzeta nekim svojim mislima
i da ne obraa mnogo panje
na njegove odgovore. - Da li
to znai i da ste vet advokat?
On se nasmeja na to njeno
pitanje. To zavisi od sluaja.

Ja bih rekao da sam prilino

vet.
- Pa, izgleda mi da nemam
mnogo izbora - promrmlja
ona. A zatim, posle dueg u
tanja rekla je neto to je uinilo
da on zastane skamenjen
i . sa nevericom se zagleda u
nju: - Ja mogu da vam ka
em gde se nalazi Greham.
Sakrio je svoju zbunjenost
time to joj je ponudio sto
licu, jedinu koja se nalazila u
sobi. Ona sede i uputi mu pi
tanje koje je zvualo pomalo
razoarano.
- Dakle, neete da me pitate
otkuda znam ko je on?
Paljivo je birao rei svog
odgovora: - Za sada neu.
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
Znam da mi ne biste odgovorili.
Doli ste ovamo da se pogaate
sa mnom oko neega, a
Greham je cena za to. Jesam
li u pravu?
- Jeste. Meni je potreban
advokat i to dobar. Radi se o
odbrani jednog oveka u sudu.
- Je li u pitanju va mu.
- Ne. Ja sam udovica, go
spodine Talbot.
- Izvinite, nisam to anao,
Da nije moda val ortu, mi
lim onaj ilto je jue sl' vama
slagao novine~
- Gordon? Ne, on Je moj
ujak. Covek koga bih htela da
branite zove se Bej Stam i nalazi
se u zatvoru zbog krae
stoke.
Talbot se zamiljeno zagleda
kroz prozor. U jednom momentu
uinilo mu se da mu se
u ovom gradu ne moe vie
nita dogoditi to bi ga iznenadilo;
apsolutno nita.
- Bojim se da ne mogu da
se prihvatim te odbrane, gospoo
Pamel - ree on.
- Zato? Zar ni onda ako
vam posle toga izruim Grehama
kao na posluavniku? Ja
sam jedina osoba u Haketu koja
to moe da uradi, ne zaboravite
to!
- Mislim da bi neki od vaih
advokata ovde bolje obavio
posao - nastavi Talbot.
- Oni su svakako bolje upu-

17
eni u te vae zapadnjake
probleme nego ja. Valjda postoji
neki takav u Haketu?
- Ima ih trojica. Jedan od
njih u ovom sluaju zastupa
optubu, drugi je pijanica a
trei je lopov koga obino potplauju
obe strane. Ja bih svakako
vie volela da se vi prihvatite
tog sluaja, ljudi e
sluilatl Ita vi kalcte jer ete
u njihovim oima kao stranac
biti nepri1traanl.
- To je prilino proizvoljno
mllljenje. A, da li je taj Bej
stvarno nevin u itavoj stvari?
- Bej Stam nije itavog
svog ivota ukrao ni jednu
niclu. Ali bolje e biti da od
njega lino ujete itavu priu.
Uostalom, moda e vam
pomoi da se odluite ako vam
kaem da je ovek za koga radi
Kris Hamels isti onaj koji
optuuje Beja.
- Moda i hoe. A ko je taj
ovek?
- Idite i pitajte Beja. A sada,
poto smo sklopili sporazum,
elite li da vam vratim
va novac. Nema potrebe da
vie stoji kod mene sve dok
ga ne zaradim.
- Polako sa tim sporazumom,
gospoo Parne!, nisam
vam jo ni,ta obeao. A to
se tie novca, ostavite ga gde
jeste, moda e se u meuvremenu
pojaviti neko kome e
18
ta suma biti dovoljna i ko nee
postavljati nikakve druge
uslove.
Posle njenog odlaska, ostalo
mu je skoro itavo poslepodne
do vremena k!j.da je odluio
da poseti Bej Stama.
Sve dok ne nabavi neko prikladnije
odelo, reio je da izbegava
koliko god to bude mogue,
ubistvenu vruinu. Zato
je hteo da ode do zatvora tek
kada bude pao mrak. A bilo
je i mnogo toga to je trebalo
isterati na istinu pre nego
to bude preduzeo bilo kakve
dalje korake.
Poinjala je da ga interesuje
ko je taj ovek, Bej Stam, za

koga se Mira Parnel toliko zalagala.

Koji su je razlozi terali
na to? U kakvoj je vezi
to sve bilo sa Tonijem Grehamam,
ovekom koga je on
morao da pronae. Toni je mogao
da stoji pored njega, a
da on to ne zna iz prostog razloga
to ga nikada u ivotu
nije video. Da li je mlada ena
lagala ili je stvarno raspolagala
nekim dokazima o Grehamu?
Sva ta pitanja, zajedno
sa vruinom koja je prodirala
i u njegovu sobu, uticali su
na njegovo raspoloenje. Bio
je mrzovoljan kada je izaao
da negde potrai veeru.
Ono to je ugledao u svojoj
sobi kada se posle veere vratio
nije ni najmanje popraviPONY WEST-VANREDNI BROJ l
lo njegovo raspoloenje. Hteo
je da uzme dokumenat koji je
potvrivao njegovu profesiju
to bi mu omoguilo sastanak
sa Stamom. Zato se ponovo
popeo stepenicama do svoje
sobe, kresnuvi na vratima ibicu
da bi zapalio lampu. Gotovo
odmah, jedna bela taka
na podu privukla mu je panju.
Bio je to vosak sa svee,
jo mekan od toplote.
On se ispravi i pregleda u.
rno svoj prtljag. Nita nije nedostajalo.
Nije mogao da bude
siguran da je neko ulazio u
sobu s na.merom da neto uzme,
ali je bilo oigledno da je
taj eleo da iskoristi vreme
dok je on bio odsutan.
U stvari, svako je to mogao
da bude, ak i neko ko je uao
zabunom; Brava na vratima nije
predstavljala neki problem,
a i kapci se nisu dobro za'
tvarali. Mogao je to da bude
neko ko je hteo da spremi sobu
ili neki obian lopov, ili neko
ko je bio u vezi sa Grehamam.

Talbot pokupi sve hartije i

savi ih zajedno a onda se osvrnu
po sobi traei skrovite.
Soba je bila gotovo prazna i
on je tek posle desetinu minuta
uspeo da rei problem
tako to ih je ugurao u pukotinu
izmeu zida i maltera, iza

kreveta. Bilo je to prilino

naivno skrovite ali jedino moPONY
WEST-VANREDNI BROJ l
gue. To je bilo ipak bolje nego
vui sve te papire sa sobom.
Za razliku od jueranjeg
dana veeras nije u erifovoj
kancelariji bilo ni njegovog pomonika
Vila. Umesto njega,
za stolom je dremao jedan stariji
ovek za koga se ispostavilo
da se zove Parker i da
obavlja dunost uvara zatvora.
U poetku se bunio da su
none posete protiv pravila,
ali je posle prijateljskog ubeivanja
dol'arima od strane Talbota,
ipak popustio.
Talbot prie eliji koju mu
je Parker oznaio i pozva:
- Bejl Bej Stam!
Jedna prilika izmota se iz
ebeta i sede na krevet, mirkajui
prema svetlosti lampe. Bio
je to postariji, mrav ovek,
kome, prema njegovom izgledu
sudei, nisu ba u ivotu
cvale rue.
- Ko ste vi? - upita on.
- ta hoete od mene?
- Jedan va prijatelj zamolio
me je da se prihvatim vae
odbrane.
- Neka svi idu do avola!
Ja nemam nikakvih prijatelja.
- Ipak imate. Treba da porazgovaramo,
moda u moi
da vam pomognem.
- Odlazite odavde i ostavite
me da spavam - viknu Stam
besno, to je izazvalo pojavu
uvara zatvora na vratima ko19
ja su vodila u kancelariju.
Ipak, kada je video da je sve
mirno, on se povue. Pet dolara
znatno je pojaalo njegovu
sposobnost da bude diskretan.
- Vi ste optueni za krau
stoke - nastavi Talbot. - Jeste
li to stvarno uinili?
- Nema nikakve koristi da
vam kaem da nisam. Meni
ionako niko ne veruje.
- Pitam vas jo jednom:
jeste li to uinili ili niste?
- Pa dabome da nisam l~ksplodira ponovo - nisam ni
prilazio blizu tim crkotinama.
- Pazite, imamo svega pet

minuta vremena - ree Talbot

- i za to vreme treba
sve da mi ispriate. Ne verujem
da e nam se pruiti
jo jedna ovakva prilika.
Stam je jo malo oklevao a
onda, poevi sasvim iznenada,
ispria celu priu reima koje
su sustizale jedna drugu.
Bila je to stara pria, ponavljana
toliko puta, a opet uvek
prisutna u borbi - za egzistenciju
ljudi na Zapadu.
Pre godinu dana, ili neto
vie, Bej je iskrio komad puste
obale nekoliko milja uz
reku i naselio se tamo sa svojom
enom i sinom. Poeo je
da gaji kukuruz i da se bavi
prodajom drva kojih je bilo
mnogo pored obale. Niko pre
njega nije bio vlasnik te ze20
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
mlje, ali su mu, od samog po- - Samo svoju enu. Ali njeetka,
ljudi sa susednog rana no svedoenje ne vai. Svi znapoeli
da prave neprilike. ju da ona ne bi govorila proNamerno su terali stoku , tiv mene.
preko njegovih polja izjavlju- Kad taj ovek ima toliko zejui
da ta zemlja pripada via- mlje, zato mu je onda posniku
rana Horst. To je bio trebna jo i vaa?
- nastavio je Bej da pria - - Idite i pitajte ga sami.
najvei ran na ovom delu re- Vi ste verovatno upravo pali
ke Misuri. Prostirao se preko s neba kad uopte postavljate
povrine daleko vee nego to takvo pitanje.
je bila potrebna za gajenje - Tano - pomisli Talbot
stoke i Bej je tvrdoglavo os- - ljudima na Zapadu svako
tajao na svom komadu zemlje, ko nije poznavao njihov nanadajui
se da e ga na kraju in ivota morao je da izgleda
ostaviti na miru. Njegovo ma- kao da je pao s neba. - Kalo
imanje ionako im nije bilo ko se zove taj ovek? - upini
od kakve koristi. ta ga.
I onda je, jednog dana, pre- - Bredou. Din Bredou.
dradnik sa rana sa jo . dvo- Cuvar zatvora zveckao je
jicom kauboja ujahao u Bej- ve na vratima svojim sve.
ovo dvorite i sa uperenim re- njem kljueva. Talbot zakljuvolverima
prisilio ga da poe i da je bolje da ne iskuava
sa ujima do bunja pored re- vie njegovo strpljenje. Ulica
ke. Tamo su se nalazila dva na koju je izaao bila je satek
zaklana goveeta, a svako svim pusta. Nastupilo je ono
je od njih nosilo ig rana Ho- vreme kada je svako, ko je
rst. Poeli su da ga optuuju bio budan, bio u jednome od
da ih je on doterao u bunje mnogobrojnih barova. Veei
zaklao, a kada je poeo da rnja sveina koja je dolazila
se prepire s njima istukli su sa reke razbistrila mu je malo
ga, vezali i doveli u zatvor. Bio glavu i zato je bio u stanju
je u zatvoru ve nekoliko ne- da razmilja o sluaju Beja
delja, oekujui suenje. Stama. Zaneo se toliko da je
- Imate li nekog svedoka iz ovek koji ga je zvao, morao
ijeg bi se svedoenja moglo da ponovi svoj poziv pre nego
zakljuiti da niste uradili ono to ga je Talbot uo:

za ta vas optuuju? - upita - Pst! Senjor!

Talbot kada je Bej zavrio s apat je dolazio iz mraka
priom. sa desne strane ulice. Talbot
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
zastade i pokua da vidi ta
se dogaa u IJ;lraku. Suvie
kasno je uo brz korak iza
svojih lea da bi mogao
na vreme da reaguje. Okrenuo
se, podiui instiktivno ruku
da bi se zatitio i u tom trenutku
opazio senku oveka koja
se ustremljivala na njega.
Odjednom se neto teko srui
na njegovu glavu a pred
oima mu zaigra hiljade svetala.
Ma koliko da su 'bila jaka,
nisu potrajala duso ter ih
je ubrzo zameirlo mrak, bio J
bez svesti.
IV
Doao je svesti kad se jedun
pijani Indijanac sapleo o
njegove ispruene noge i pao
preko njega. Dok je, tresui
glavom koja ga je uasno bolela,
pokuavao da ustane, Indijanac
se, oigledno ne shvatajui
nita i psujui na sav
glas, ve udaljavao prema prvom
baru.
Put do hotela bio je za Talbota
bolan i, kako mu je izgledalo,
beskrajan. Za utehu
moglo je da mu poslui jedino
to to je naao svoje hartije
nedirnute u njihovom skrovitu.
Da ih potrai, bio mu je
prvi posao im je stigao u svoju
sobu. Sve su one bile na
svom mestu onako kao to ih
je ostavio ali mu je zato ne21
stao novanik iz depa. Tu tunu
injenicu otkrio je vrlo
brzo, upravo kada je hteo da
legne u krevet.
Bez sumnje, ljudi koji su ga
napali na ulici iskoristili su
priliku i pretresli mu depove.
Pitanje je bilo jedino da li su
to uinili samo zbog novca ili
su traili i neto drugo? Covek
koii je oglaavao u novinama
da je voljan da plati
sto dolara samo za jednu informaciju
bio je svakako interesantan
za one koji su na
lak nain hteli da se domognu
novca, ali :ralbot ipak ostade

u ubeenju da je onaj udarac

po glavi zaradio iz sasvim drugih
razloga.
Sutradan, probudio se kasno,
a glava ga je jo uvek bolela.
Posle doruka koji je progutao
prisiljavajui sam sebe na to,
uputio se do erifove kancelarije.
erifov pomonik, Vii, sasluao
je izvetaj o sinonjem dogaaju
bez vidnog uzbuenja i
obeao da e da pokrene istragu
i uini sve to moe -to
je praktino znailo isto
koliko i nita.
- Kojekakve udnovate stvari
se deavaju s vama, Talbot
- ree Vii zamiljeno. Tek ste dva-tri dana ovde a
ve ste umeani u tuu, ulino
razbojnitva ...
22
- Sta mogu kada sam se
naao u tako ivom gradu kao
to je va '- prekide ga Talbot.
- ... A koliko sam uo, trae
od vas i da se pojavite u
sudu - nastavi Vii, preuvi
Talbotovu primedbu. - Samo,
od toga nema nita. Po zakonu
ove teritorije niko ne moe
da obavlja neku javnu delatnost,
a da nije pre toga i.
veo ovde bar est meseci. Tako
pie u knjigama, pogledao sam
jutros. Znai da ste vi iskljueni
iz igre.
- Ako tako pie onda ste
vi u pravu - ree Talbot. Poeleo bih vam da u svemu
budete tako brzi i precizni
kao u itanju zakona i njihovom
tumaenju. Mislim da biste
tako mogli daleko da doterate.
Talbot je bio siguran da je
iza vrata koja je zalupio za
sobom ostavio Vila u vrlo loem
raspoloenju. U 'reima koje
mu je uputio bilo je mnogo
toga o emu je erifov pomonik
mogao da razmilja, ali
sve to predstavljalo je ipak jalovo
zadovoljstvo.
Nije imao razloga ni sobom
da bude zadovoljan. Posao .radi
k~~~ je doao p Haket nije
odm o dalje od poetka, a
upleo se u kojekakve lokalne
svae. Zakljuak takvog razmiljanja
bio je da je Talbot

PONY WEST-VANREDNI BROJ l

odluio da se sam malo obazre,
po okolini. Za takvu ekspediciju
trebalo je ipak da
nae odgovarajuu opremu i
njegovi sledei koraci bili su
posveeni reavanju tog problema.

Met Derard nije imao nikakvih

novih vesti za njega,
ali je zato imao odelo koje je
bilo sasvim u stilu zapadnjakog
naina odevanja i za koje
je pristao da mu bude plaeno
ekom. Za to mu je Talbot
bio zahvalan. Sav novac
koji je imao odneo mu je sino
nepoznati napada i zato
mu je dobro dola i Metova
ponuda da ga snabde novcem
u zamenu za ekove: u ovom
su kraju ljudi ipak vie voleli
gotov novac kao sredstvo plaanja
.
. Laka pamuna koulja, platnene
pantalone i mekani eir
irokog oboda zajedno sa
izmama i irokim pojasom sa
futrolom u kojoj se, o njegovom
desnom boku, klatio revolver,
uinili su da je Talbot
sam sebi izgledao smean. Promenio
je miljenje skoro odmall
im je izaao na ulicu jer
je primetio da ljudi na njega
sada mnogo manje obraaju
panju. Izgledao je skoro isto
tako kao i oni. Osim toga, za
klimu koja je vladala u Teksasu,
odelo je bilo vie nego
prikladno. Oseao se kao da
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
mu je neki teak teret spao
s lea.
Nabavka konja bio . je sledei
problem koji je bio reen
posetom gradskoj tali u
kojoj je, sem potanskih konja,
bilo i konja koji su mogli
da se uzmu u najam.
Posle kraeg razgovora u toku
kojeg je Talbot izloio svoje
zahteve, konjuar mu izvede
jednog krupnog, jakog konja
prilino pospanog lz&lida.
- Danas sluajno nemamo
velikog izbora - ree on ali sam ubeen da e vam i
ovaj dobro posluiti. Znate,
miran je i neete Imati muke

sa njim.
Oigledno, i pored odela koje
je nosio Talbot nije uspeo
da ulije konjuaru poverenje
u svoju jahaku vetinu. Ipak,
nain na koji je uskoio u sedlo
nije nikako bio u skladu
sa konjuarevom ocenom i naterao
je ovog da razmilja i-.
tavo prepodne.
Bilo je lako doneti odluku
o razgledanju okoline, ali se
postavljalo pitanje odakle treba
poeti. Ujedno, Talbot je
morao da prizna sam sebi da
ga linost vlasnika rana Horst
mnogo interesuje, nekako
je isuvie tragova koji su presecali
njegov put, vodilo prema
tom oveku. Kris Hamels
radio je za njega, a pokuao je
da na jevtin nain prekine Ta23
lbotovu istragu. Bej Stam bio
je u svai sa tim ovekom a u
zamenu za njegovo osloboenje
iz zatvora Mira Parne! ponudila
je da mu otkrije gde
je Greham. Svakako je, dakle,
to bio ovek koga je trebalo
upoznati, odlui Talbot.
Podne ga je zateklo na pranjavom
putu koji je, gotovo
paralelno sa rekom, vodio prema
severu. I pored svog Jzgleda,
njesov konj je uspeo da uhvati
neku vrstu kasa i milja za
mUjom ostajala je za njima.
Prvi put posle mnogo dana,
Talbot se oseti prijatno. Kraj
kojim je prolazio, neobian za
njegove oi, privlaio mu je
panju. Bila je to zemlja divljeg
izgleda i sasvim pusta.
Na itavom putu Talbot nije
sreo ni jednog oveka. Posle
dvadesetak milja put je naputao
reku i skretao meu breuljke,
niske i oble, obrasle
krljavim rastinjem.
Odjednom, sa druge strane
breuljka, slika se iz osnova
menjala. Sasvim neoekivano
pojavile su se bujne livade,
nepreglednog pr~transtva. Narednih
desetak minuta jahanja
dovelo je Talbota do gomile
niskih, prostranih zgrada od
nepeene cigle okruenih visokom
ogradom sa kapijom od

kovanog gvoa.
Dva Meksikanca pritrala su
njegovom konju da bi prihva24
tili uzdu i pomogli mu da sjae.
Po nainu na koji su ga
doekali videlo se da su navikli
na posete nepoznatih ljudi i
da im je bilo nareeno da prema
svakome ispolje uglaenost
i gostoprimstvo, neto sasvim
u stilu starih panskih plemia.
Vlasnik rana je oigledno
mnogo drao do svog dobrog
glasa i trudio se da u svemu
odskae od okoline.
Iako je znao da e da poseti
oveka koji je bio vrlo bogat,
ono to je Talbot video
kada je uao u kuu iznenadilo
ga je. Sasvim u suprotnosti
sa njenim spoljnim izgledom,
unutranjost glavne zgrade
na ranu odavala je rasko
na svakom koraku. Pod od raznobojnih
ploica mozaika, skupoceni
nametaj i gomile starog
oruja okaene na zidovima
privukli su Talbotovu panju
u tolikoj meri da skom
nije ni uo korake koji su mu
se pribliavali, dolazei kroz
jedna od sporednih vrata.
-Ne seam se da sam imao
zadovoljstvo da vas upoznam
- ree iznelttlda jedan glas
iza njegovih lea to natera
Talbota da se okrene kao igra.
- Ali, pretpostavljam da
znam ko ste vi. U svakom sluaju,
u naem kraju brzo se
sazna za dolazak svakog stranca.
Ja sam Din Bredou, vlasnik
.ovog rana i dozvolite mi
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
da vas pozdravim na mom
skromnom imanju.
ovek koji mu se obratio
bio je neto vee visine nego
Talbot, snano graen i otprilike
etrdeset godina star. U
polumraku koji je vladao u sobi
Talbot nije mogao sa sigurnou
da utvrdi boju njegovih
oiju, bio je siguran jedino u
to da imaju neobian, prodoran
pogled.
- Talbot - predstavi se on
- Mark Talbot, advokat iz Teksasa.
Din Bredou klimnu potvrdno
glavom i nasmei se: -

Oekivao sam da ete me posetiti.

- Zato?- upita Talbot sa
uenjem. - Ja sam tu odluku
doneo tek danas i to, moram
da vam priznam, samo
zbog sticaja nekih okolnosti. ..
- Nadam se da e va boravak
ovde biti prijatan i da
neete zaaliti to s te tu odluku
doneli - prekide ga Bredou.
Izgledalo je kao da svojom
preteranom, skoro nametljivom
ljubaznou eli da sprei
razgovor koji je Talbot
hteo da zapone. Ili je to mo..
da bio stvarno nain na koji
su gosti bili doekivani u ovim
krajevima? Talbot to nije znao
ali je, suprotno Bredoovom
tvrenju, poinjao da se osea
neprijatno. Vlasnik rana je nastavljao
da i dalje obasipa svog
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
posetioca ljubaznim reima da
je ovome ostajalo samo da se
udi.
- Ne elim da pomislite da
sam radoznao - nastavi on ali mora da je u pitanju neka
krupna stvar kada jedan ovek
vaeg poloaja pristane da
prevali toliki put da bi je reio.
Da, da, ceo na Zapad vie
je nego bogat interesantnim
sluajevima ...
Talbot uhvati sebe kako mehaniki
odobrava klimaju~! gla
vom, dok je u stvari razmiAljao
o neem sasvim drugom.
J cd va se uzdrao da se ne nasmcje
na Bredoove rei. Covek
vaeg poloaja! Pa sad,
svakako je bilo ljudi koji su
tamo u Drajveru, u dravi Teksas
iveli loije nego on, ali
pomisao na mogunost da itav
svoj ivot provede kao advokat
u malom provincijskom
gradu nije mu se ni najmanje
svidela. Poloaj o kome je Bredou
govorio bio je jo daleko
i trebalo je ko zna koliko dosad
nih, sitnih parnica dok ne stekne
poznato ime. A bilo je lako
mogue da to ostvari tek kasnije,
kada e mu ionako biti
sve svejedno. Ni sam nije znao
zato je sve to shvatio odjednom
i to upravo sada, kao da
je neka sumnja iznenada osvetlila

horizont. Moda je to
bio samo uticaj neobine sredine
u kojoj se naao, ali pos25
tao je svestan toga da za njega
ima i drugih mogunosti.
Priinjavao se sam sebi kao
neki autsajder, unapred iskljuen
iz velike trke u kojoj su
toliki ljudi uestvovali, trke za
blagostanjem i osiguranom budunou.
Pa ipak, on je to i
ranije znao i moda je, pomisli
on, ba i zbog toga prihvatio
da rei sluaj Tonija Grehama.
Miran ivot u Drajveru
bio je moda udoban, ali nije
bio ono to je on traio.
Izgledalo je da Din Bredou
ne primeuje odsutnost svog
gosta jer je i dalje nastavljao
da govori. Talbot se trgao iz
svojih razmiljanja tek kada
je primetio da ga Bredou zove
na ruak.
-. Sigurno ete hteti da se
malo okrepite posle jahanja zavri on svoj govor i povie
prema vratima: - Mario!
Jedan Meksikanac pojavi se
na vratima i zauze stav oekivanja.
- Vae gostoprimstvo slui
vam na ast - pokua Talbot
da odgovori Bredou njegovim
nainom - ali ako nemate nita
protiv, ja pretpostavljam
tome jedan mali razgovor koji
bih eleo da prvo obavim sa
vama.
- To je ono to mi se svia
kod vas Severnjaka, vi idete
uvek pravo svom cilju nasmeja se Bredou i odmahnu
26
rukom posle ega Meksikanac
ponovo nestade.
- Ima nekoliko stvari o kojima
sam hteo da se raspitam
- ree Talbot poto su zauzeli
mesta u udobnim foteljama
- i za koje mislim da ete
moi da mi date odgovor.
- Koliko znam, vi traite
jednog oveka po imenu ... Karson,
ako se ne varam?
- Greham.
- Da, da, proitao sam va
oglas u novinama. Oprostite
to sam zaboravio ime, ali poto
nisam nikako mogao da ga

dovedem u vezu ni sa kim koga

poznajem, shvatiete me ...
Pored svih poslova koje jedan
ovakav ran zahteva ...
Bio je to vrlo jasan odgovor
na Talbotovo pitanje i to jo
pre nego to je ono uopte bilo
postavljeno. Bredou je svakako,
sem to je bio ljubazan
domain, bio i vrlo vet ovek.
- Moram da vam objasnim
zato sam doao upravo do vas
- ree Talbot. - Vi svakako
znate za Bej Stama ...
Moda je to bilo samo plod
Talbotovog uobraenja, ali njemu
se uini da je Bredoovim
licem preletela senka.
- Stvar je u tome - nastavi
on - to je meni, ako se
prihvatim odbrane tog oveka
na sudu, ponuena informacija
o Grehantu. Oprostiete ako
PONY WEST -VANREDNI BROJ l
sam pogreio ali izgledalo lni
je nekako logino, poto ste
vi zainteresovani za Stama, da
pokuam da neto saznam i od
vas. Nekoliko su ve puta ljudi
hteli da me prevare pa ni
sant niogao da budem siguran
ni u tu ponudu.
- Pretpostavljam da nema
smisla da vas pitam ko je traio
od vas da branite Stama.
;ro je vaa, kako se ono zove ...
profesionalna tajna, zar ne? Ali
moram da vant kaem da je
ta stvar naduvana vie nego
to vredi. - Talbotu nije promakla
da je Bredoov glas sada
zvuao mnogo hladnije nego
pre. Povratio je svoj stari
nain govora tek kada je nastavio:
- Stam je samo jedan
tvrdoglav ovek i shvatiete da
su moji momci na kraju izgubili
strpljenje i strpali ga u zatvor.
Nije u pitanju ono njegovo
pare zemlje - nudio sam
mu u zamenu drugu - nego
princip. Ne elim da na mom
imanju vrljaju drugi ljudi pa
ma kako pitomo ... oni izgledali,
a to je sasvim razumljivo, je
li tako?
- Moda se to odnosilo samo
na Stama, pomisli Talbot,
a moda je znailo i poziv njemu
da se to pre izgubi sa

rana. Bredou je na svaki na-

in i dalje ostajao vrlo ljubazan
ali je Talbot ipak zakljuio
da je bolje da ide. Nije vie
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
mogao da se nada da e saznati
bilo ta i zato se posle
etvrt sata beznaajnih razgovora
oprostio od Bredoua. Na
vrh jezika mu je bilo pitanje o
stvarnoj ulozi Krisa Hamelsa.
I ta o tome Bredou zna. Interesovalo
ga je da li je ona
tua u baru bila samo posledica
Hamelsove elje da na lak
nain doe do novca lli je iza
toga stajalo jo neto. Ipak, to
pitanje nije postavio, ostavljajui
budunosti da mu prull
odgovor.
v
Ta je budunost bUa bli!a
nego to je Talbot mogao da se
nada.
Put kojim je morao da se
vrati u grad dobrim delom prolazio
je pored reke, na nekim
mestima ak sasvim blizu obale.
Na dva-tri mesta, tamo gde
je obala bila st11Inija nalazile
su se gomile naslaganih cepanica
koje su privukle njegovu
panju ve kada je prvi put
prolazio pored njih. Toliko su
odudarale od peska pustinje,
proaranog retkim kaktusima
da je izgledalo kao da ih je
tamo neko zaboravio. Talbot je,
zaokupljen svojim problemima,
usput sasvim mahinalno razmiljao
o njima sve dok mu nije
palo na pamet da rekom Misuri
plove brodovi i da oni po27
nekad moraju da se nepredvieno
snabdevaju gorivom. Bilo
je to prilino neobino i originalno
reenje, ali u ovom kraju
jedino moguno.
Talbot se jaui polako upravo
pribliavao jednom takvom
mestu, na kome je stovarite
bilo neto vee. Gomile cepanica
su uredno sloene u nekoliko
desetina malih piramida a
iza jedne od njih mu je bio
uput3en metak.
Pucanj je odjeknuo u poslepodnevnoj
tiini pustinje. Istog
trenutka talbot oseti da se kurum

zario u sedlo svega palac

daleko od njegove noge. Njitei
njegov konj se prope a zatim
posrte, Talbot tresnu u
prainu i, ponesen zamahom,
otkotrlja se do jedne gomile
cepanica. Sve je to bilo praeno
sa dva-tri pucnja iz puke i
promaaja. Zatim se sve utia.
Bez daha zauze zaklon i pokua
da osmotri situaciju. Ve
prvi pogled na put, kojim je
do malo pre jahao, dao mu je
jasno do znanja da je mogao
proi gore nego to se nadao.
Sudei po oblaku praine koji
se digao iznad puta, njegov
je konj, uplaen pucnjavom,
bio ve na pola puta do grada.
Iako mu je bilo drago to ivotinja
nije stradala, to je znailo
da mu, ako ostane iv,
predstoji neugodna etnja.
28
Talbot obrisa znoj, sa ela
koji je poeo da mu se sliva
u oi, i pokua da proviri iza
zaklona. Puka odjeknu ponovo
i desetine sitnih komadia
drveta zasu mu lice. Da je bar
mogao da odredi iza koje se
gomile krije njegov protivnik!
Ili ih je moda bilo vie? Ko
god to bio, pazio je dobro da
se ne pokae, a bio je i dobar
strelac. Prvi put posle mnogo
godina Talbot nije znao ta da
radi. Iza zaklona bio je siguran,
iza njegovih lea nalazila se
samo ravna pustinja sa malo
izgleda da bi neko mogao tim
putem da mu se prikrade. Sa
te je strane sve bilo u redu.
Iznenada, Talbot oseti da je
ljut, toliko ljut- koliko nije
bio ve godinama. Podsetilo ga
je to na rat, sve je bilo prljavo
i besmisleno. Kao i u ratu, trebalo
je da ubija da ne bi bio
ubijen a jedanput kada se ovek
uhvati u to kolo, povratka
nema. On polako izvue svoj
kolt razmiljajui o tome kako
se posle rata zarekao da nikada
vie nee upotrebljavati oruje.
Poloko, rizikujui da sasvim
srui itav svoj zaklon, on upre
rukom u jednu od gornjih
cepanica. Taj je potez trebalo
da mu omogui bolji preglde;

trebalo je to pre otkriti ko i

odakle puca na njega. Pucati
dokle god bude municije i naPONY WEST-VANREDNI BROJ 1
stojati da protivnika izvue nekom
varkom iz zaklona i naterati
ga da stane pred njegovu
cev, to pre, pre nego to takva
varka uspe njegovom protivniku.
Nekoliko komada drveta sa
vrha otkotrlja se i puka se
oglasi jo jednom. Zrno ponovo
udari opasno blizu; ali u tom
deliu sekunde Talbot opazi
odakle dolazi pramiak belog
dima. Mesto je bilo udaljeno
oko stotinu jardi, suvie daleko
za njegov kolt, ali sasvim
dovoljno za puku. Setio se sada
i kakva je puka bila u pitanju,
mogao je da prepozna
rezak zvuk modela Vinester
73.
Mogao je sada, ne izlaui se
suvie, da vidi ceo prostor. Bio
je siguran u svojoj tvrdnji. u
tiini koja je nastupila posle
poslednjeg metka imao je ponovo
vremena da razmilja o
svom protivniku i o tome kakav
e da bude njegov sledei
potez. Bilo mu je jasno da taj
ovek ima samo jedan cilj da ga ubije. Pri tome je igrao
na sigurno; iako je, dok mu se
Talbot primicao jaui, mogao
da vidi da on ima samo revolver,
ipak nije hteo da se
pokazuje. na brisanom prostoru.
Trebalo je to da bude sigurno
izvedeno, muko ubistvo,
a Talbotu nije trebalo uopte
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
da zna kako izgleda ovek koji
e ga poslati na onaj svet.
Ostajalo je otvoreno pitanje
ko je bio taj ovek i zato je
to hteo da uradi. Ili, po ijem
je nareenju radio. Talbotu je
ostalo samo da nagaa dok mu
se poslepodnevna vrelina pustinje
uvlaila u sve pore. Disao
je teko, briui znoj. Ovu vrelinu
je bilo teko izdrati.
Iznenadan nalet vetra sa reke
nije ga mnogo rashladio.
Bio je kratkotrajan i vreo i
proao je brzo da bi ga osvoio.
Vetar sa reke . , Reka je
bila tu, svega dvadesetak stopa

daleko a tekla je prema ara

du ... A verovatno je bila i dovoljno
duboka, inae brodovi
ne bi mogli pristajati na tom
mestu. Reka je bila i brza i za
vreme koje je mogao da izdri
pod vodom odnela bi ga dovoljno
daleko da bi bio siguran.
Ali bilo je tu i onih dvadeset
stopa koje je trebalo pretrati.
Misli su sustizale jedna drugu
dok je Talbot grozniavo
pokuavao da nae reenje pre
nego to i onome drugom padne
na p,amet da bi reka mogla
da znai spas. I protiv volje,
na pamet mu opet pade rat i
rei kojima su ga upuivali kako
e da nadmudri vojnike sa
Juga, rei verovatno iste kojima
su vojnike Juga uili da savladaju
Sever.
29
Treba izabrati teren na kome
e taktika koja je odabrana
doi do punog izraaja. Treba
preuzeti inicijativu i iznenadnim,
neoekivanim potezima
zbuniti protivnika. Treba isko
ristiti prirodu i materijal koji
ona stavlja na raspolaganje.
Treba ...
Sve je to bilo lepo reeno i
sa take gledita onog ko je to
izmislio, sve je bilo jasno. Ali
u stvarnosti ... ? Teren je odgovarao
taktici koju je Talbot
odabrao ali koji je to bio potu
kofim je mogao da iznenadi
i zbuni protivnika? Sta on
to moe da uradi, na ta onaj
ne rauna?
Kada bi bar mogao na neki
nain da dobaci neto do onog
zaklona, da pokua na neki nain
da ga zapali. . . I tog momenta
na pamet mu pade jedna
luda ideja, sasvim luda ali
za koju je bio siguran da e
predstavljati iznenaenje. A sem
toga, ta drva mogla su da mu
obezbede izvesnu koliinu dima...
,.
Bacajui povremeno poglede
prema prostoru ispred sebe, on
poe da otvara aure metaka.
Vadio ih je brzo iz pojasa i
sipao njihovu sadrinu pored
. samih drva. Jedan, dva tri ...
deset. To je bilo dovoljno da

podri vatru dok se drva ne

zapale. Jedino to mu je sada
bilo potrebno bilo je da onaj
30
drugi ne primeti vatru dok se
ne razgori i da ne otkrije njegovu
nameru pre vremena. Sa
verom u takav ishod dogaaja
Talbot zapali ibicu ...
Drva su bila suva i nekoliko
donjih komada ubrzo je uhvatila
vatra. Dima dodue skoro
i nije bilo, ali moda je tako
bilo i bolje, bar se nee pre
:vremena odati. Kroz desetak
minuta plamen je ve poeo da
lie u visinu i Talbot je morao
da se odmakne nekoliko koraka.
Pazio je da ne izae iza
zaklona koji mu je jo uvek
pruala vatra.
I najzad se desilo ono to je
i oekivao.
Visoka i krupna prilika, lica
obraslog gustom, crnom bradom
istra iza naslaganih cepanica
i, pravei irok polukrug,
potra iz sve snage prema
Talbotu. Istog trenutka u
kome ga je prepoznao, Talbotu
je bilo jasno da je sve vreme
bio skoro siguran da je ovek
koji je pucao na njega bio Kris
Hamels.
Hamels je hteo da iskoristi
iznenadnu vatru koja je tako
napreac ostavljala Talbota bez
zaklona. Smatrao ju je verovatno
poklonom sudbine. I Talbot
e morati da pobegne dalje
od nje, raunao je on, a u
tom momentu trebalo je da mu
bude to blie, ostajui van dometa
revolvera.
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
Ali bilo je u tome neega na
to Hamels nije raunao. Trao
je brzo a to je znailo da
mu je potrebno izvesno vreme
da se zaustavi i podigne puku.
I to je bilo upravo ono na ta
je Talbot igrao: Hamelsovo nestrpljenje
da mirno saeka dok
se vatra ugasi i njegovu rtvu
ostavi kao na dlanu.
Dvadesetak stopa ne predstavlja
nikakvu daljinu ali se Talbotu
uinilo da ih ima dvadeset
stotina. Ma kako brzo trao,
za dobrog strelca koji ima

vremena da mirno niani ne

bi predstavljalo neki problem
da ga pogodi. Ali Hamels to
vie nije mogao da uradi. Prvi
njegov metak prosvirao je
vazduhom upravo kada se Talbot
strmoglavio u mutnu reku.
Dok je tonuo do dna kroz iznenaujue
hladnu vodu, Talbotu
se uinilo da je uo jo nekoliko
udaraca po povrini koji
su sJedili brzo jedan za drugim,
ali to vie nije bilo vano.
Izronio je da bi udahnuo vazduh
samo za kratko, vrlo kratko
vreme a kada je to uradio
sledei put mogao je da vidi
da je izmeu njega i vatre, koja
se jo uvek dobro videla
kako plamti na obali, lealo
ve nekoliko stotina stopa sigurnosti.
Sada je trebalo jedino da se
odri na povrini, sve ostalo
bio je posao reke. Teke su mu
PONY WEST-VANREDNI BROJ 1
izme u tome smetale pa ipak
nije hteo da ih se rei. Izvestan
deo puta do grada sigurno e
morati da pree peice a nije
imao volje da to uini bos.
Bio je malo iznenaen time
to ga Hamels nije pratio niz
reku. Mogao je to sasvim lako
da uini jaui drumom. To je
za njega predstavljalo jo jednu
opasnost ali iz nepoznatih
razloga Hamels se nije pojavljivao.
Talbot je iz predostro
nosti ipak izaao na drugu
obalu.
Koliko mu je milja ostalo da
prepeAal do grada nije znao,
a morao je na kraJu jol jed
nom da prepliva reku. Na njegovu
veliku alost t mostovi su
jo uvek spadali u luksuz u
Alabami. Poto mu nita drugo
nije preostajalo, on krenu pravo
kroz pesak i kamenje jer
je put ostao sa druge strane
reke.
Odavno se smrailo kada se
Talbot najzad dohvatio prvih
ulica Haketa. Pun blata i praine,
muen eljom za kupatilom
koje je na alost, ostalo u
Drajveru u dravi Teksas, hiljadama
milja daleko, urio je
prema hotelu ne obraajui panju
na retke prolaznike koji

su ga sa iznenaenjem posmatrali.
Caa ili dve ledenog piva
pripadale su takoe njegovim
podsvesnim eljama, iako je
31
znao da e pivo u hotelu biti
daleko od ledenog.
Da u oveijem ivotu postoje
dani koji nikako nee da
stignu do svog kraja, dani u
kojima se nekome dogodi vie
nego inae mesecima, postalo
mu je jasno tek kada je iz polumraka
slabo osvetljene ulice
zauo poziv:
- Gospodine! Gospodine Talbot
ekao sam vas! Svratite do
mene samo na par rei!
VI
I da Talbot nije odmah prepoznao
glas Met Derarda, ubrzo
bi mu bilo jasno ko ga zove:
nalazio se tano ispred radnje
u kojoj je jutros kupio odelo.
- A, to ste vi! - odgovori
on. - Zar ne moe to da eka
do jutra?
-: Kako ste odjednom izgubili
interes za. . . izvesne stvari?
~ upita trgovac. ~ Cekao
sam vas od podneva, mislim
da imam neto za vas.
Poto je, iznenaen, primetio
da je zaboravio na razlog
svog boravka u Haketu, Talbot
se uputi za trgovcem. Prostorija
u koju ga je Met uveo nalazila
se iza trgovine i predstavljala
je neku vrstu kancelarije.
Svuda su mogle da se vide
gomile uredno sloenih papira.
Na jednoj od njih dremao
je veliki sivi maak.
32
- On je, znate; jedino drutvo
koje imam - ree Met
Derard izvinjavajui se, kada
je primetio Talbotov pogled vrlo se dobro slaemo nas dvojica.
Talbot se osmehnu i upita
ga, zaokruivi rukom po vazduhu:
- Jeste li uspeli da naete
neto u tim papirima?
- Mislim da jesam. Ali trebalo
bi da se prvo okrepite
neim. Izgledate, kako bih rekao.
. . prilino umorno. Malo
pre sam skuvao kafu.
Kafa je bila vrua i jaka, najbolja
od svih koje je Talbot

pio za poslednjih nekoliko nedelja.

Primetivi zadovoljan izraz
na njegovom licu trgovac
zaklima glavom:
- Svia vam se, je li? Nadao
sam se da e biti tako jer
ja vodim mnogo rauna o kafi.
Ona mi predstavlja jedino
zadovoljstvo i rasko a onda
je prirodno da zahtevam da
bude najbolja od najboljih.
Znate, kraj iz koga su se moji
preci doselili u Ameriku uven
je po spremanju kafe i ja sam
to znanje nasledio od njih ...
Talbot oseti kako poinje da
bude nestrpljiv. Trgovac je izgleda
bio raspoloen da satima
pria o kafi i o svojim precima,
a to je ipak bilo suvie.
Posle svega to je danas preiPONY WEST-VANREDNI BRO.J l
veo ... Nije mogao da izdri nego
je prekinuo Derarda:
- Oprostite, ali mislim da
ste me pozvali ovamo da razgovarate
sa mnom poslovno.
- Tano, tano, u pravu ste.
Zauzeo sam se za va sluaj
moda i vie nego to bih to
uinio za bilo koga drugog jer
sam u vama odmah video oveka
civilizovanog. Vi volite i
ivotinje, video sam to, a umete
da ocenite ta je dob:ro .. ~
- Gospodine Derarde, ja
volim vau kafu i volim vau
maku, ako hoete, ali, za ime
sveta, preite na stvar! To mi
je vanije od svega.
- Poslovi, poslovi! Svakako,
. . izvinite malo sam i zaboravio
na to. Mogu li da vas
pitam sa kakvim uspehom se
zavrio va dananji put uz
reku?
- Odakle znate kuda sam
odjahao? - upita Talbot iznenaeno.
- Na je grad mali i u njemu
se sve brzo sazna. Mislim
da ste bili na ranu Horst,
. je li tako?
- Bio sam tamo i, ako elite
da znate, nisam imao ba
mnogo uspeha. - U sebi, Talbot
je morao da se osmehne.
Ono to je uspeo da postigne
danas poslepodne bio je svakako
jedan od njegovih najveih
uspeha. Glava na ramePONY

WEST-VANREDNI BROJ l
nima vredela je, ipak, vie od
svega.
- Pa, i mislio sam da neete
postii nita naroito. Gospodin
Bredou, vlasnik rana,
je vrlo ljubazan ovek, ali do
krajnosti zatvoren u sebe.
- Da sam ranije znao za to
vae miljenje mogao sam da
utedim sebi dananji put. A
sada, hoete li mi najzad rei
jeste li uspeli da pronaete
Grehamov potpis?
Trgovac prui Talbotu jedan
izguvan list papira zajedno sa
onim na kome je koplrao Grehamov
potpis. - Molio bih
vas da uporedite slionstl 17.
meu potpisa va&ea. . . hm ...
klijenta i rukopisa na ovoj pri
znanici.
Izgledalo je da trgovac f..eli
da prepusti Talbotu da san1
uiva u uporeivanju rukopisa
jer mu je okrenuo lea i zamiljeno
gladio maku po leima.
Talbot pusti da proe nekoliko
minuta a onda ree tihim
ali otrim glasom:
- Met, ko je potpisao ovu
priznanicu? .
- Kakvo je to pitanje? Pa
svakako Toni Greham. Zar vam
rukopis ne govori dovoljno?
- Moda. Ali nije upotrebio
to ime. Kojim se on imenom
potpisao? .
- Oprostite, ali ovakvo sumnjienje
me vrea. Ja vas
uveravam ...
33
- Vi st~ sami otcepili taj
deo i hoete da me ucenjujete,
je li tako?
- Gospodine Talbot! - Derard
upravi svoj .pogled prema
nebu.- Ja vam se zaklinjem ...
- Traim da mi kaete to
ime!
- Molim vas, ne tako glasno
- prosikta Derard okreui
se naglo i oslukujui. Lice
mu je bilo bledo a na elu
su mu ae pojavile krupne gralke
znoja. - Ne treba da govorite
stvari za koje niste sigumi.
Da ne mislite da sam
hteo da zaradim na vama novac,
uzmite tu priznanicu. Ne

treba da mi platite nita za

moj trud.
- Hvala, ali ovakva, ona je
za mene beskorisna. Platiu
vam pet stotina dolara ako mi
date i drugi deo tog papira.
- Kako mogu da vam prodam
neto ega nemam? Obeavam
vam da u da traim i
dalje i ako naem taj potpis,
javiu vam odmah.
Svetlost fenjera koji je goreo
pred erifovom kancelarijom
podsetila ga je na Beja
Stama. Odjednom je zaeleo da
jo malo porazgovara sa tim
ovekom, neto mu u vezi sa
njim ipak nije bilo jasno. Ponovo
je navukao koulju gotovo
stravi niz stepenice i uputio
se prema erifovoj kancelariji.
34
Od predstavnika vlasti opet
je Parker, uvar zatvora, bio
jedini prisutan. On poe da
guna protiv obiaja tako kasnih
posetilaca, ali ovog puta
proprati to i izvesnim primedbama
na raun erifa i njegovog
pomonika Vila.
uvar zatvora zastade malo,
pa onda ree Talbotu, lupivi
se usput po elu:
- Pa da, naravno, zaboravio
sam to odmah da vam kaem!
Ako ste ponovo doli ovamo
zbog Beja Stama onda vam je
trud bio uzaludan.
-Kako to mislite?- upita
ga Talbot.
- Otiao je odavde pre dva
sata otprilike. Vii ga je pustio,
ak ga je i sam izveo iz zatvora.
- Otiao odavde? - ponovi
Talbot polako. - Kuda je to
otiao?
- Ko e ga znati, verovatno
kui. Tamo ljudi obino odlaze
kada ih putaju iz zatvora.
Vii mi je rekao da je dobio zahtev
od vlasnika onog rana
da ga pusti. Povukao je tubu.
Ovaj ga je novi potez Dina
Bredoua zbunjivao. Zato je
taj ovek odjednom povukao
tubu kada jo pre svega nekoliko
sati nije uopte bio ni
malo sklon Bej Stamu? Hiljade
moguih kombinacija prooe
Talbotu kroz glavu, ali na

kraju mu pade na pamet da

PONY WEST-VANREDNI BROJ 1
ga se to u stvari mnogo i ne
tie. Doao je u ovaj grad da
rei drugi problem, a to to
je uzgred naleteo na lepu enu
koja je htela da sa njim trguje,
nije bila njegova krivica.
VII
U prostorijama Gradskih
novosti nered je bio jo neto
vei nego prilikom njegove prve
posete. Sem toga sada je
jedan omanji, pun ovek, crvena
lica i sa velikim naoarima
sedeo za magacinom za slova
i vredno ih rasporeivao.
Pri tome je pevao iz sveg glasa
a Talbot ga je svojim ulaskom
omeo da ponovo dohvati
flau koja je stajala pored njega
na stolu.
- Pretpostavljam da ste vi
onaj mladi ovek koji okolo
sipa zlatne dolare i time unosi
nemir u nae estite sugraane
- uzviknu on im je ugledao
Talbota. - Ako vam je Mira
rekla da ima ujaka koji je senilan,
onda imate priliku da
ga upoznate. To, znate, treba
da budem ja, iako se nikako
ne slaem sa njenim tvrenjem
da sam izlapeo.
- Prestani ujae, molim te
- umea se Mira. - Ovo je
neto drugo od onoga to ti
misli. Ako ima neto to elite
da mi kaete u etiri oka,
gospodine Talbot,moda bismo
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
mogli da odemo odavde. Mislim
da bi to bilo bolje, nego
da pustimo ujaka da ide. Koliko
ga ja poznajem, morao bi
tri dana posle toga da se lei.
A ovde ima samo jo pola flae
...
Kua u koju je uao bila je
u sutoj suprotnosti sa slikom
koju je dosada stekao o Miri
Pamel. Nadao se da e to mo
da biti neto u stilu njene kan
celarije ili bar da e da nosl
neki peat njenog mulkogc zanimanja.
Ali, sa prijatnlm lz.
nenaenjem konstatovao je da
se prevario. Kuhinja je imala
neto od one atmosfere kote
se on seao jo iz svoje roditeljske

kue i svuda se primeivalo

da je njegova domaica
poklanjala kui mnogo vie vre
mena nego to bi to ovek oekivao.
Sve su stvari pokazivale
ukus za koji on nije oekivao
da e ga nai u ovom gradu.
- Mislim da mogu sebi da
estitam da sam vrlo sposoban
advokat - ree Talbot dok je
ona poslovala oko tednjaka jer sam uspeo da izvuem svog
klijenta iz zatvora jo pre nego
to je i izaao pred sud. Istina,
nije mi sasvim jasno kako
sam to postigao ...
Nije mu promaklo da su oljice
u njenim rukama zazveale
i on zastade oekujui neko
njeno pitanje.
35
- Hoete da kaete da je
Bej Stam puten iz zatvora?
- bilo je prvo to ga je upitala.
- Upravo to. Din Bredou je
povukao tubu i erifov pomonik
ga je sam pustio. A sad
treba da mi objasnite ...
- Ne mogu da vam objanjavam
nita - ree ona sipajui
mu kafu. Umela je dobro
da vlada sobom, jer je na njenom
licu ve bio osmeh kada
je sela za sto preko puta njega.
- Ali, zato neete da mi
kaete ono to znate? Siguran
sam da znate neto to bi nam
svima olakalo da isplivamo iz
te petljavine. Ako se bojite nekog
oveka, valjda imate prijatelja
koji e da vas zatite, a
onda tu je jo i zakon ...
- Ne zboravite da je i on
esto nemoan u ovom kraju.
Nije ovo drava Teksas. Posluajte
moj savet, idite kui a ostavite
ovde stvari da idu kako
idu. Imam prijatelja, to je tano
ali ima stvari kod kojih esto
i oni ne mogu da prue pomo.
I to su samo ljudi. Mislila
sam da iskoristim va boravak
i da postignem neto to
elim odavno. Ali, posle naeg
razgovora poela sam da razmifjam
i dola sam do zakljuka
da nemam pravo da vas izlaem
opasnosti.
36
- Znate - ree Talbot zamiljeno

- da ima momenata u
kojima mislim da nikada neu
shvatiti ni vas, ljude sa Zapada,
ni va nain ivota. A to se tie
opasnosti ... mislim da se tu
nekako bolje prilagoavam. Poto
sam danas ostao iv, verujem
da u izai na kraj i sa
onim to jo stoji preda mnom.
Mira rairi oi i zagleda se
u njega. sa nerazumevanjem.
- ta. . . ta vam se to dogodilo?
- upita ona.
- Nita naroito. Samo je
moj stari prijatelj Kris Hamels
pokuao da me ubije i, moram
priznati, bio je prilino uporan
u tom pokuaju.
Bez rei, ne prekidajui ga,
sasluala je priu o svemu to
mu se dogodilo. Pogled joj je
lutao itavom prostorijom, kao
da eli da izbegne njegove oi
dok je nervozno upkala krajeve
arava.
- Poto je zavrio prianje,
utali su nekoliko minuta. Zatim
on progovori- ja otprilike
i sam znam, ili bolje rei nasluujem,
ta ste vi mislili kada
ste ponudili da mi otkrijete
Grehama u zamenu za Stamovo
osloboenje. Mislim, ak, i da
znam ko je Greham, ali to nije
dovoljno. Treba da imam dokaze
i to pismene. Vaa izjava
u tom smislu mnogo bi mi pomogla,
i to bi bila neka vrsta
dokaza.
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
- Ne, ne mogu da vam kaem.
. . Vi time neete dobiti
nita. Bilo bi drugaije da je
Bej pristao da vam se poveri i
da se cela stvar rasplela na sudu,
pred ljudima. Ali ovako ...
Uostalom, dajte mi vremena da
razmislim. Idite sada, molim
vas, pozvau vas im se odluim.
Samo, ipak vam savetuiem,
ostavite to i idite kui.
.;_ Zato ste toliko tvrdoglavi?
- upita Talbot. - Poverite
mi sve i zajedno emo nai
neko reenje.
- Mislila sam da su ljudi iz
Teksasa vei kavaljeri - odgovori
Mira. - Mislim da bi, kada
vas jedna ena moli, trebalo
da je posluate i da joj ne

stvarate tekoe. Mnogi bi Iju

di ovde postupili tako. - Izrekla
mu je taj prekor napola
aljivim tonom, ali su joj oi
ostale ozbiljne.
Ljudi vole da budu kavaljeri
prema enama koje ih ponekad
i posluaju - ree Talbot.
Pokuau da vas posluam. Istovremeno,
poto sam i tvrdoglav,
ostau i dalje pri onome
to traim.
- Kako mislite to da izvedete?
Te obe stvari ne slau se
jedna sa drugom.
- Sloie se. Ja u da nastavim
da radim za svoj raun
a vama u ostaviti nekoliko, recimo
dva, tri dana da razmislite,
kao to ste traili. PaziPONY
WEST-VANREDNI BROJ 1
te, posle toga posetiu vas opet!
- Pozivate se, dakle sami?
To je opet neto to niko od
mojih sugraana ne bi uradio,
a da ne upita .. _
- Moda i ne bi - prekide
je Talbot - ali bi vam umesto
toga neki od njih moda
upao sa revolverom u kuu.
Dakle, za tri dana najdalje ovo
treba da se rei, sa vaom pomo.
i ili bez nje - ree Talbot
i pruivi joj ruku, uputi se
polako ulicom. Podsvesno je oekivao
da e ona da ga pozove
da se vrati, ali u tome 11e
prevario. Kada se, na uglu, uli
ce osvrnuo, video ju je kako
stoji na kapiji obasjana svet
lou koja ,le dolazifa iz kue
i gleda za njim u mrak.
VIII
Prva dva dana posle posete
Miri Parne! prola su bez nekih
vanijih dogaaja. Nije mogao
ak ni da vidi Vila, erifovog
pomonika, iako ga je
traio nekoliko puta. Vil je
bio odjahao van grada i tako
su sva Talbotova nastojanja da
od njega pokua da sazna razlog
putanja Beja Stama iz zatvora
ostala bez uspeha. A oseao
je da bi trebalo da pone
od toga da bi mogao da rei
ceo problem.
Postojala je za njega mogunost
da ponovo iznajmi konja.
37

Odmah sutradan, posle zasede

koju mu je pripremio Hamels,
saznao je da je njegov konj
iv i zdarv doao polako do
stare tale. To je izazvalo najrazliitije
komentare o jahakoj
vetini advokata iz Teksasa.
Mogao je jaui da ode do
kue u kojoj je iveo Stam i
da pokua da sazna neto, ali
je zakljuio da za to ima malo
verovatnoe. Pre bi bilo moguc!
c da na tom putu opet natrapa
na Ham elsa ili nekog slinog,
a to mu se nije ni malo
svialo. Ne, bolje je bilo ostati
u gradu i videti da li e
Stam da se pojavi. Nije bilo
nikakvih razloga da on to ne
uini, sem ako njegov izlazak
iz zatvra nije bio samo predigra
onome to e tek da mu se
dogodi. Ako je Greham - odnosno
ovek za koga je Talbot
pretpostavljao da je on, - mislio
da Stam moe da bude opas~
n. onda se njemu nije ukazivala
ni malo svetla budunost.
Citava dva dana Talbot
je proveo u razmiljanju i, negde
oko podne treeg dana, doao
je do zakljuka da treba ipak
da odjae do Stama i da
ga opomene, pa ma ta mu
se dogodilo na tom putu.
Cela mu je stvar sada bila
jasna i znao je da e Stam, ako
pred njim istupi otvoreno, i
sam da otvori svoje karte. Ni
38
on nije imao rauna da titi
Grehama i moda je ve doao
do zakljuka da e njegov
ivot biti sigurniji ako ne bude
krio neku Grehamovu tajnu.
Tog treeg dana ispostavilo
se da je Talbot bio u pravu.
Poao je do gradske tale kada
je, gledajui niz ulicu, primetio
neku neobinu guvu na
malom pristanitu dole na obali.
Moglo je to da bude posledica
pristajanja broda koji je
svojim dolaskom uvek okupljao
gomilu radoznalog sveta, a
danas je bio dan kada je brod
trebalo da stigne. Ali, brod se
nalazio u pristanitu ve dva
sata a za ljude je bilo interesantno
onih prvih desetinu minuta,

posle toga, sama operacija

istovara nije obeavala
mnogo zanimljivosti. Ljudi su
se obino radije razilazili kuama
da ne bi sluajno morali
da pomognu pri podizanju
nekog tekog sanduka ili
neega slinog.
Tako bi to trebalo da bude,
po pravilu. Danas meutim,
ljudi su stajali i dalje na obali
reke a izgledalo je kao i da
pristiu novi. Privuen time,
Talbot i sam krenu prema pristanitu.
Ubrzo je uspeo da sazna da
je bio u pravu to se tie Beja
Stama. Tano je bilo da on
nije imao nikakvog razloga
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
zbog kojeg ne bi doao u grad,
kada mu to bude potrebno. Bej
Stam je i doao ...
Sta mu se desilo da je prilikom
pristajanja broda, kome
je i on prisustvovao kao i mnogi
drugi dokoni graani, pao
sa uzanog drvenog pristanita.
Nije to bila njegova krivica.
Suvie je mnogo ljudi stajalo
na tom pristanitu, oekujui
brod i tako je neto moglo da
se dogodi svakom od njih, naroito
ako bi u guvi bio nezgodno
gurnut.
Pao je izmeu korita lae i
obale i to upravo u momentu
kada vie nije bilo prostora da
bilo ko skoi za njim - Bej
nije znao da pliva - isto tako
nije bila njegova krivica. Trebalo
je da bude paljiviji i da
se ne pribliava toliko ivici.
Takvi su otprilike bili komentari
graana Haketa koje
je Talbot, sluao sa velikim interesovanjem.
Svi su oni i dalje
stajali i dalje su zevali u
reku mada je bilo jasno da e
voda izbaciti Bejov le, moda
itavih nekoliko desetina milja
nizvodno.
Po.to sada Talbot nije morao
da poseti Beja Stama, poao
je polako prema svom hotelu,
oseajui instiktivno da je
tim dogaajem i sam njegov
zadatak u ovome gradu poeo
da se blii svom kraju. Oseao
je takoe da mu je poPONY
WEST-VANREDNI BROJ l

trebna bar jedna aica dobrog

viskija.
U baru hotela nije bilo skoro
nikoga iako je Talbot oekivao
da e tamo ponovo zatei
Hamelsa. On se nasmeja
na tu pomisao a onda mu postade
jasno da mu Hamels nije
pao na pamet samo zbog
onoga to se izmeu njih dvojice
odigralo u tom baru. Uostalom,
setio se da mu je to
bilo jasno jo i dole, na pri
stanitu.
Viski je bio dobar, alt je
Talbot popio svega dve allce
iako se zadrao u baru skoro
dva sata. Popeo se zatim u svoju
sobu i, zatvorivi paljivo
vrata, poeo da pregleda .. svoj
revolver.
Bilo je mnogo izgleda da e
uskoro morati da ga upotrebi,
konstatova on sa uzdahom.
Trebalo je da bude siguran u
njega. Ve mu je kratak pregled
pokazao da ga Derard
nije prevario. Kolt je bio u
dobrom stanju. Njegov bivi
vlasnik nije imao mnogo prilika
da ga upotrebljava.
Sve je na njemu bilo podmazano,
burence magacina se lako
okretalo, a i zapinjanje nije
predstavljalo neki problem.
Ali, kako je bilo sa potezanjem?
Za vreme rata, Talbot je
imao dovoljno prilika da se
bavi orujem mnogih vrsta i
39
tipova, pa i revolverima Kolt
i nita mu kod njih nije
bilo strano. Ali, znao je da u
brzini izvlaenja revolvera iz
futrole ne moe ni izbliza da
se meri sa nekim ovekom koji
stalno ivi na Zapadu. Takav
ovek je skoro svakodnevno
upotrebljavao kolt, pomisli
Talbot, dok on nije uhvatio
oruje u ruku ve nekoliko godina.
Svakako, nije mogao da eta
ulicama, a da pri tom dri revolver
u mei, zatvorili bi ga
posle pt-vih deset minuta. Poto
ni tako neto nije bilo mogue
ostajalo mu je samo da
sc nada da nee morati da se
nae okom u oko sa nekim
ko ima nameru da ga izazove

na dvoboj. U svakoj drugoj borbi,

ma kakva ona bila, bio je
siguran da nee on biti taj
koji e da izvue deblji kraj.
Ipak, on pokua jedno desetak
puta da potegne revolver
iz futrole to je bre mogao.
Ti ga pokuaji oigledno nisu
ni najmanje zadovoljili jer je
ubrzo odmahnuo rukom i, ostavivi
pojas sa revolverom pored
uzglavlja, prui se na krevet.
Izgledalo mu je da je zaspao
istog trenutka jer je, kada se
ponovo trgao, napolju ve bio
mrak. On napipa u depu kutiju
ibica i kresnu jednu da
bi zapalio lampu.
40
Ta mu je ibica dogorela
meu prstima jer mu je pogled,
pri prvom zraku svetlosti,
pao na komad papira koga
je neko proturio ispod vrata
dok je on spavao. I druga
je ibica izgorela dok se on saginjao,
tako da je sadraj poruke
uspeo da proita tek pri
svetlosti lampe koju je zapalio
treom.
Poruka je bila kratka i sadravala
je svega dve rei: Naao
sam. Potpisana je bila isto
tako jednostavno, samo imenom
Met.
Met je dakle ipak odluio
da mu proda ime oveka iji
je ono potpis bio. Prokletstvo,
i ba je sada naao da spava
tako vrsto da nije uo njegov
dolazak! Met je, verovatno,
naavi zakljuana vrata,
pomislio da je Talbot negde
napolju i ostavio mu poruku.
Koliko li je sati moglo da bude?
Ima li jo vremena daveeras
ode do trgovca?
Jedan pogled na sat koji je
izvadio iz depa pokazao je
Talbotu da je tek prolo devet.
Znai postojala je verovatnoa
da ga Met jo eka. Sjurio se
niz stepenice to je bre mogao
i tek je na ulici postao
svestan da je pre toga uspeo
da dohvati pojas sa revolverom
i da ga pripae.
Postajem polako pravi zapadnjak
- pomisli on i naPONY WEST-VANREDNI BROJ 1

smeja se, a zatim krenu prema

trgovini Meta Derarda.
Zgrada u kojoj se nalazila
trgovina bila je u potpunom
mraku a ulica u neposrednoj
blizini bila je sasvim pusta.
Kada na svoje kucanje na vratima
nije dobio nikakvog odgovora,
Talbot poe da se osvre
oko sebe.
Tek mu je sada palo na pamet
da uopte ne poznaje rukopis
Meta Derarda i da mu
niko ne garantuje da je onu
poruku pisao ba sam trgovac.
Moda je neko hteo da ga namami
ovamo, pomisli on, to
nije bila nimalo prijatna stvar.
Jedino su se u daljini, niz
ulicu, videla mutna svetla jedne
meksikanske krme i to
je bio jedini 'znak ivota u itavom
gradu kako mu se uinilo.
On ponovo podie ruku i
zalupa na vrata, jae nego prvi
put. Dok je ponovo bezuspeno
ekao na odgovor, poeo
je da veruje da je pomisao
o lanom pozivu koji je primio
bila sasvim verovatna.
Trebalo je neto da preduzme,
a ne da i dalje stoji ovako
pred vratima i oekuje ta e
sudbina da mu dodeli.
Setio se da je prostorija u
kojoj je pre par dana razgovarao
se trgovcem imala jo
jedna vrata. Moda su ona vodila
u neku drugu prostoriju
zgrade, a moda je to bio i
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
sporedni izlaz. Svakako je trebalo
to proveriti i pokucati na
ta vrata. Moda je, na kraju i
Met -Derard, ekajui ga, zaspao.
Ne bi to bilo udno, dananji
je dan bio vru preko
svake mere i vazduh je bio pun
omorine, iako je ve bila no.
Ni sam nije znao koliko se
puta sapleo o kojekakve otpatke
u mraku dok je obilazio
zgradu. Svako ko bi eleo da
mu pripremi zasedu, bio bi
obaveten o njegovom dolasku.
To je Talbot dobro znao i za
to je' odahnuo kada je provirivi
oprezno iza ugla, mogao
da occni da tamo nema nikoga.
Oi su mu se ve privikle

na mrak i mogao je prilino

jasno da vidi itavu zadnju fasadu
zgrade. Tano, vrata za
koja je on pretpostavljao da
su drugi izlaz nalazila su se
tu, svega nekoliko koraka daleko.
Osvrui se i dalje oko sebe,
Talbot zalupa i na ova vrata.
Poto na lupanje nije dobio
odgovor, on pozva, prvo tiho
a zatim sve glasnije, sve
dok na kraju to nije prelo
skoro u urlik: Derard, otvorite!
I dalje nije bilo odgovora.
Zgrada je stajala nema i jedini
zvuci koje je mogao da uje
dolazili su iz velike daljine, sigurno
negde iz centra grada.
Ili se to njemu samo uinilo?
41
On prisloni uvo na vrata i,
na svoje veliko zaprepaenje,
sa druge strane zau neto to
je zvuilo kao divlje grebanje.
Trebalo mu je itav minut dok
se setio trgoveve make. Zivotanja
je htela napolje. Ali
zato bi je Met zakljuavao u
kuu, ako je otiao negde? Talbot
ponovo zalupa i povie:
Met, probudite se, Met!
U tom momentu osetio je
dim. Prodirao je napolje kroz
pukotine na vratima i, kako
mu Je izgledalo, u kui ga je
bilo prilino. Ujedno mu se
uini da vidi, na prozoru koji
sc nalazio na drugom kraju
stranjeg zida, neko mutno svetlucanje.
- Met, probudite se, vatra!
povie on jo glasnije - Izgareete,
ovee!
Ulazna vrata se zalupie sa
treskom upravo u tom momentu.
Talbot je mogao sasvim
jasno da ih uje. Ali, koraci
koji su se brzo udaljavali ulicom
nisu pripadali trgovcu, u
to je mogao da bude siguran.
Covek koji tri da potrai pomo
i kome gori kua svakako
bi bar vikao da obavesti ostale.
Onaj ko je trao ulicom,
inio je to u potpunoj tiini i
njegovi se koraci brzo izgubie.
Talbot se odmaknu od vrata
i, zaletevi se koliko je god
mogao, tresnu ramenom o njih.
42
Posle prvog pokuaja uinilo

mu se da e jedina posledica
toga biti slomljeno rame a vrata
e i dalje ostati zatvorena.
Ali, drugog izbora nije bilo i
on pokua ponovo. Posle etvrtog
pokuaja brava kripnu
i popusti i vrata se otvorie,
aljui mu u lice oblak gustog
dima. Pored nogu mu prolete
neto kao raketa i tek mu je
krik ivotanje koja se nala na
slobodi objavio ta je to bilo.
Otvorena vrata stvorila su
neku vrstu odukt kroz koja je
dim pokuljao napolje. Zato je
sada mogao prilino jasno da
vidi unutranjost sobe, iste one
u kojoj je sa trgovcem pio kafu
...
Svetlost vatre koja je obuhvatila
skoro sve unutranje
drvene zidove pomogla mu je u
tome.
Met Derard sedeo je u svojoj
fotelji od drveta, ili bolje
rei napola leao, duboko zavaljen
u nju. Izgledalo je kao
da se onesvestio od dima da je
Talbot skoro i poverovao u to.
Meutim primetio je tanak crveni
trag koji se pruao preko
Metovih grudi.
Kada ga je dodirnuo rukom,
trgoveva se beivotno telo zaljulja
i presamiti preko naslona
za ruku. Talbot je znao da
Metu Deradu niko vie ne moe
pomoi, ali ga je ipak natovario
na lea i potrao prePONY WEST-VANREDNI BROJ l
ma vratima. Plamen je za to
vreme postajao sve vei. ..
Upravo kada je poloio Metova
telo na zemlju, na dovoljnoj
udaljenosti od zapaljene
kue, iz grada se' zaula zvonjava
zvona i buka mnogih
glasova. I ostali su najzad primetili
poar.
Njegov je protivnik izgleda
izgubio ivce i poeo da uklanja
ljude koji bi mogli da mu
smetaju. Prvo Stam, a onda
Derard i to oba u istom danu.
Grehamu se oigledno urilo ...
Ko je trebalo da bude sledei?
Onog momenta kada je postavio
sebi to pitanje, Talbot je
znao i odgovor. To ga gotovo
sledi u mestu. Ako su ona dvojica

platila glavom zato to su

znali o Grehamu ono to nije
trebalo da znaju, bila je, koliko
je Talbot pretpostavljao
jo samo jedna osoba koja je
znala to isto: Mira Parnel.
IX
Kada se trei primakao kui
koju je prvi put video pre
tri dana odahnuo je. Prozori
su bili osvetljeni i spolja je
sve izgledalo mirno kao da za
njene stanovnike nema nikakve
opasnosti. Zakucao je na vrata
koja su se naglo otvorila i
naao se licem u lice sa Mirom
koja ga je unezvereno posmatrala.
Bio je toliko uzbuen
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
zbog svega to se odigralo u
toku dana i to ju je zatekao
ivu da je njen zauen pogled
protumaio kao neugodnost
zbog posete. - Moram da razgovaram
sa vama, hitno je ree on, gotovo zaboravivi na
pozdrav.
Ona ga propusti u kuu i
ulazna vrata se zalupie. Talbot
se okrenu na peti, kao da
ga je neko oinuo biem i ugleda
jednog oveka koji je etajao,
naslonjen na zid sobe sa
unutranje strane vrata l koji
je izgledao zadovoljno. Ruka
kojom je zalupio vrata bila mu
je joi podignuta i on je munjevitom
brzinom spustio, tako da
se nalazila u opasnoj blizini
revolvera koji mu je visio o
boku. Mira je stala malo sa
strane, nekako na sredini izmeu
njih dvojice.
- Nadao sam se nekako da
u vas zatei u blizini, gospodine
Bredou - ree Talbot
- mada nisam mislio da emo
se sresti na ovaj nain.
- Istini za volju, nisam se
nadao da ete stii tako brzo.
Mislio sam da ete se due
zadrati sa nesrenim Derardom,
a isto tako da e vam
biti potrebno mnogo vie vremena
da se setite da doete
ovamo. Moram da priznam da
sam vas u tom pogledu potcenio.
43
- Vidim da ste i danas isto
tako ljubazan domain, gospodine

Bredou - ili moda elite

da vas nazovem vaim pravim
imenom. Samo, u vezi sa
tim hteo bih da vam skrenem
panju na injenicu da se danas
ne nalazite u svojoj kui.
- To bi bilo tano, gospodine
Talbot, kada bi stvari stajale
onako kako to vi mislite.
Ala slua.lno se desilo da ja
mogu ovde da izigravam domal!
lna jer je gospoa Parne!
u stvari moja f:ena. To je, znate,
njeno devojakc ime i vrlo
je :r.godno to moe da se ponekad
poslui njime. A, kada
ve govorimo o imenima, kada
ste to otkrili ko sam ja u
stvari?
Ovo to mu je Bredou ili Greham - rekao, prevazilazilo
je sva Talbotova oekivanja.
Oseao je da je ovo
vrhunac svega to je moglo da
mu se dogodi i da tek sada
ne moe da shvati sve te ljude.
A opet nije mogao da veruje
da mu je Mira onda predloila
da otkrije oveka koga je
traio samo zato da bi ga dovela
pred revplvrsku cev svoga
mua. Izgledala je tako simpatino
i poteno ... I kako
to da njemu, idiotu, nije palo
na pamet da se raspita da li
je ona stvarno udovica. Moda
zato to je od prvog dana svesno
eleo da u sebi ugui sva44
ko interesovanje za nju. Znao
j e da mora da bude tako bar
dok ne zavri svoju istragu jer
je inae mogao da ode sasvim
drugim putem od onoga kojim
je morao da ide. Sve to proletelo
je kao blesak munje kroz
njegovu glavu dok je odgovarao
Grehamu:
- Bilo mi je jasno da ste
vi ovek koga traim onog momenta
kada ste drugi put poslali
Hamelsa da me ubije. Pokuavao
sam da naem neko
drugo objanjenje za njegovu
zasedu i to mi je odnelo dosta
vremena, ali objanjenje nisam
naao. A pogreila je i vaa.
. . supruga - Talbotu se
uinilo da nikada nee moi
da izgovori tu re - kada mi
je rekla da on radi za vas. Ceo

va plan, mislim na vas oboje,

bio je sasvim dobar, ali tu mi
je ona rekla vie nego to je
trebalo da kae. Priznajem da
me je tako zainteresovala za
vas i dovela vas u mogunost
da mi postavite onu zasedu
ali, kao to vam rekoh, pogreila
je ili ona ili vi.
- Da, da, u pravu ste ~
ree Greham zamiljeno- moda
je to bila greka. Samo vi,
prijatelju, neete imati mogunosti
da se tom grekom koristite.
Poto bih hteo da znam
ta to moji dragi roaci iz Teksasa
nameravaju da uine, kada
su vas poslali ak ovamo,
PONY WEST -VANREDNI BROJ l
'
molim vas da ne pokuavate
da poteete revolver dok ne
zavrimo ovaj razgovor. Moram
da vam skrenem panju
na to da se iza onih vrata tamo
- on pokaza rukom u dubinu
sobe - nalazi va stari
poznanik Hamels koji upravo
dri puku uperenu u vas i
jedva eka da vas sretne i trei
put.
Za sve vreme tog razgovora
Mira Parne! - ili je trebalo
da je nazove Bredou, ili Greham?
- stajala je nepomino,
mrtvaki hlede boje lica. Nije
se pomerila ni kada joj je Greham
priao i zagrlio je rukom
oko ramena.
- Duo, hoe li da kae
naem gostu da je istina ovo
to sam mu rekao? Izgleda mi
da on ne moe da poveruje da
je jedna ovako slatka ena kao
to si ti udata za mene. Mislim
da bi trebalo to da mu
dokaemo.
Greham privue mladu enu
i sae glavu da bi je poljubio.
I to je trebalo da bude jedan
deo zadovoljstva koje je eleo
da sebi pribavi, pomisli Talbot.
Verovatno mu je Mira rekla
da je primetila nekoliko
pogleda koje joj je Talbot uputio
pa sada Greham misli da
se on zaljubio u nju. Pa, moda
bi on i mogao da bude u
pravu, da se stvari nisu odvijale
ovako.

PONY WEST-VANREDNI BROJ l

Istog trenutka kada je Greham
dotakao svojim usnama
usne svoje ene i napola se
okrenuo u stranu, Talbot rei
da rizikuje. i sam nije bio svestan
da li ga je na to naterao
Grehamov gest ili itava situacija
u kojoj se nalazio, ali
to je bre mogao posegnuo je
rukom prema boku i potegao
revolver.
Kao to je mogao da oekuje,
iz sobe iz(l nje1ovih loa
zau se pucanj. Orobam dakle
nije lagao kada mu je rakao
da aa Hamel dril na nl
lanu.
Ali, na njeaovo veliko lmenaenje,
po&le pucnja nije osetio
udarac metka !oji je oekivao.
Nilta ga nile spreavalo
da dovri svoj pokret rukom i
da uperi revolver u Grehama.
Greham se trgao kad je pucanj
odjeknuo. Sada je stajao
kao ukopan. Talbot iza sebe
zau glas koji mu se uini poznatim:
- Odlian potez, Talbot! Drite
ga na nianu dok ja ne
doem. Ako pokua da se makne,
povucite obara. l, za ime
sveta, ne okreite se, videete
ve na vreme ko sam ja.
Talbot se ukoi, drei prst
na obarau svog revolvera i
saeka dok taj nepoznati nije
priao Grehamu i izvukao njegov
revolver. - Vil! - Uzviknu
on skoro istog trenutka.
45
- Svakome bih se pre nadao
nego vama! Odakle ste vi zalutali
ovamo? Mislio sam da
ste jo uvek van grada.
- To je i trebalo da mislite
- odgovori erifov pomonik
- ili, bolje reeno, to je
trebalo da misli i na prijatelj
Greham. A sada, gospoo Parnel,
hoete li biti ljubazni da
odete u drugu sobu i da odveete
valeg ujaka? Mislim da
je neare!lan Ito mora da lei
nepomietlo, a konopac e nam
biti potreban za vaeg biveg
aupruga. Sto se tie Hamelsa,
jelno Ato moete da uinite je oa ga pokrijete nekim ara
vom. Nisam ni sam verovao da
e mi za njega biti potreban

svega jedan metak poto sam

morao da pucam kroz prozor
pod vrlo nezgodnim uglom. Ali,
nisam smeo da ekam due,
nisam znao da li ete moi da
izdrite. Uplaio sam se za vas
kada sam vas video kroz ~~t
zor i kada sam opazio ko o
vam je lice bledo. Srea da
ste na vreme primetili moj
znak.
- Pa ve smo ga tri veeri
uvebavali - odgovori Mira.
Greham opsova besno. Vil ga
munu u rebra tekom cevi
svog revolvera i promrmlja
kroz zube:
- Izgleda da ste svu vau
utivost izgubili onda kada ste
izgubili ime koje ste prisvojili.
46
Takvo ponaanje ja neu da trpim,
naroito ne pred mladom
gospoom. Molim vas, gospoo
Parnel, pourite sa tim konopcem.
Talbot e mi pomoi da
ovog oveka sprovedemo u zatvor.
Ako biste bili ljubazni da
posle i vi doete, biu vam
zahvalan. Oseam da smo duni
naem prijatelju Talbotu
jedno objanjenje. Da bi ono
bilo potpuno, trebalo bi da i
vi prisustvujete. Povedite i vaeg
ujaka. Znam da on uiva
u takvim prizorima.
Pola sata kasnije, pod svetlou
fenjera u svojoj kancelariji,
Vii poe da pria, obraajui
se iskljuivo Talbotu:
- Greham vas nije slagao
kada vam je rekao da je gosponja
Parne! njegova ena, a
ona vas nije slagala kada vam
je rekla da je udovica. Njen
je mu za nju u stvario bio
mrtav i to od trenutka kada
se na nepoten nain, domogao
rana Horst. Vidite, tano je
da 'je on nekada, pre petnaest
godina, iveo u ovom gradu i
to prilino bedno. esto je morao
da pozajmljuje novac i da
se probija kako zna i urne i
to je trajalo godinama. Onda
je doao rat. Otiao je odavde
i niko vie za njega nije uo,
pa su ga ljudi i zaboravili. U
vrtlogu rata upoznao se sa jednom
devojkom, mladom i neiskusnom,

koja mu je ubrzo
PONY WEST -VANREDNI BROJ l
postala ena. Ali, treba da vam
kaem da je on, jo dok je
bio ovde, bacio oko na taj ran.
Sluajno se dogodilo da je,
poto se posle rata potucao po
raznim gradovima zajedno sa
svojom enom, sreo vlasnika
rana, u Las Palmasu. Pruila
mu se prilika i, zajedno sa svoja
dva druga, sa kojima je bio
nerazdvojan, uspeo je da starog
namami u klopku i da ga
ubije. Poto je jedan od tih
drugova bio vrlo vet u falsi
fikovanju potpisa, njih su trojica
isfabrikovali dokumenat o
prodaji rana Horst iznliljenom
Din Bredbu. Greham je
rauno da ga posle tolikih godina
niko vie u Raketu nee
prepoznati, pogotovu kada se
pojavi u ulozi bogatog ranera.
I skoro da bi u tome uspeo
da nije nastupilo ono to se u
takvim sluajevima uvek dogaa.
- Njegovi drugovi poeli
su da ga ucenjuju - nastavi
Vii - i traili su sve vie i
vie. Jedan od njih zadovoljio
se skromnim kapitalom i otvorio
trgovinu ...
- Met Derard, je li tako?
- upita Talbot. - Tu njegovu
vetinu kopiranja tuih rukopisa
imao sam i ja prilike da
upoznam.
Umesto odgovora, Vil samo
klimnu glavom i nastavi:
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
- Drugi, meutim, nije tratlo
nita drugo nego samo novac
koji je troio kako mu je
padalo na pamet. To je na kraju
postalo i Grehamu neizdrljivo.
Nije vie hteo da mu
daje novac, a on je onda oti
ao i sve ispriao Grehamovoj
?.eni. Posle une svae, ona je
napustila mua i probijala se
kroz ivot sama sve dok se
nije pojavio njen ujak, koji je
sa sobom doneo dovoljno novca
da njih dvoje pokrenu tampariju
ovde u gradu.
- Kada ste se vi pojavili
stvari su poele da dobijaju
neeljen obrt po Grehama. Nije
znao koliko vi o njemu znate

i zato ste doli ovamo. U

njegovim oima ona pria o
nasledstvu mogla je da izgleda
lana i zato je poeo da ini
greke. Kada je proitao va
oglas u novinama koje je izdavala
njegova biva ena, uplaio
se i reio da i njoj za.
tvori usta jednom za svagda.
I Bej Stam je proitao taj oglas
i poeo ponovo da ga urenjuje
i on ga je, znate pod kakvim
izgovorom strpao u zatvor.
Nadao se da e za to .
vreme da zavri sa vama ili da
e vama da dosadi pa ete otii
kui. Stam je, meutim, meni
sve lepo ispriao i ja sam
reio da stvar izvedem na istinu.
Otiao sam do gospoe
Parnel i sa njom napravio je47
dan mali plan iji ste ishod
mogli da vidite veeras. Da bih
joj odao priznanje, moram da
kaem da ona nije pristala da
uini nita protiv svog mua
sve dok nije bila sasvim sigurna
da e on na kraju i nju
da ubije. Beja sam ja pustio
iz zatvora i ta bi budala jo
uvek bila iva da je hteo da
me poslua i da se krije jo
nekoliko dana tamo gde sam
mu rekao. Morao sam da ga
pustim jer je to bila cena za
ono to mi je ispriao i to
je trebalo da svedoi na sudu.
Umesto da ostane u svom skrovitu,
on je morao da doe u
grad, verovatno iz elje da se
negde napije, a Greham ga je
sve vreme vrebao.
-A kakva je bila uloga Meta
Derarda? - upita Talbot.
- Mislim da je njegova greka
u tome to je pomou vas
hteo da se rei Grehama koga
se jo uvek pomalo bojao, a
onda se pokolebao. Uostalom,
ko e znati tano ta se odigralo
izmeu njih dvojice? Greham
nam to sigurno nee rei,
time bi samo pogorao svoj
poloaj.
Kroz prohladan jutarnji va_.
zduh iz daljine se zau zvi.
duk lokomotive. Kao i prvog
dana njegovog boravka u Haketu,
taj zviduk podseti Talbota

na urlik prerijskog vuka.

48
Bilo je to pre svega pet-est
dana, pomisli on, a koliko se
toga dogodilo za to vreme.
- Voz! - proaputa Mira,
stigao je ranije nego obino.
Veeras se vraa. Gospodine
Talbot, mislim da ste ba na
vreme zavrili va posao tako
da moete da ga uhvatite.
- Mislim da smo se jedanput
sporazumeli da me zovete
Mark - ree Talbot. - A to
se tie mog odlaska, to moe
malo da prieka. Hteo bih da
oprobam da li bih uspeo kao
advokat u ovome gradu. A poto
je za to potrebno da ivim
ovde najmanje est meseci,
PONY WEST-VANREDNI BROJ l
kao to rm Je Vii rekao, morau
negde da potraim zaposlenje.
- Odlino, mladiu, odlino!
- ree ujah flari. - Nama
je ba potrebna radna snaga.
Naroito sada kada nam se
sprema toliki skok u poslovima.
Za prvo ete vreme morati
da meate mastilo. Mira,
imamo li jo jednu kecelju?
Mlada ena mu nita nije odgovorila.
Zagledala se u Talbota
a oi su joj bile sjajne
kao zvezde, one zvezde iju
svetlost ni zora jo nije uspela
da potamni.
KRAJ
POETKOM JULA U SVIM KIOSCIMA
PONY-WEST- VANREDNI BROJ 2
Bert VaJt
2UTOKL.TuNAC
MarkBonet
USAMLJENI SERIF