Sadrzaj:

MASTI I ULJA

Uvod

Fizicke osobine

Hemijske osobine

Vrste ulja

Nesusivna biljna ulja

Polususivna ulja

Susivna ulja

Uslovi prometa jestivim uljem

Biljne masti

Zivotinjske masti

Ostale masti

12

Zakljucak

15

Literatura

16

Uvod

Predmet izucavanja nauke o robi i tehnologije su proizvodi ljudskog

rada, odnosno materijalna dobra koja sluze za zadovoljavanje potreba
ljudi. Krajnji cilj proizvedene svake robe jeste zadovoljavanje odredjene
potrebe. Da bi taj cilj moga biti ostvaren, nije dovoljno samo da je roba
proizvedena vec ona mora biti predate potrosacu na upotrebu. Po pravilu,
posle zavrsetka procesa proizvodnje, svaki proizvod prelazi u fazu
prometa. Proizvod se predaje trgovini da ga u neizmenjenom obliku,
izgledu i sastavu uruci potrosacu. Iako sematski moze da izgleda
jednstavno, put robe od proizvodjaca do potrosaca je prilicno slozen. Pre
svega, mesto i vreme proizvodnje po pravilu se ne poklapaju sa mestom i
vremenom potrosnje. Otuda, najvece kolicine robe zadrzavaju se za duzi ili
kraci vremenski period, u fazi prometa. Za to vreme treba da se obavi
citav niz tehnickih i ekonomskih operacija, koje su nuzne da se roba
dopremi i preda potrosacu.

Sustina predmeta poznavanje robe

Komercijalno poznavanje robe je nauka odnosno strucna disciplina
koja izuvava
proizvode ljudskog rada kao upotrebne vrednosti.
Upotrebna vrednost ima dva obelezja:
1. to je predmet odnosno materijalni obejekat
2. to je takav predmet koji ima odredjenu korisnost (upotrebljivost)
za coveka.
Mera te sposobnosti je kvalitet date robe.
Poznavanje robe se bazira na znanjima iz prirodnih nauka (fizika,
hemija, biologija), tehnike i tehnologije ali je za razliku od njih
vise povezano sa ekonomskim disciplinama (marketingom,
ekonomikom, organizacijom trgovine).

MASTI I ULJA

Podela masti i ulja

Masti i ulja se prema poreklu dele na 1)

zivotinjske masti kao: loj, svinjska mast, guscija mast, kostana mast,
mlecna mast (buter) i razne vrste biljnih ulja; 2) biljne masti kao: kakova
mast, palmina mast, kokosova mast, i sve vrste biljnih ulja i 3) vestacke
masti kao: margarin, hidrogenovane i sintetizovane masti.

FIZICKE I HEMIJSKE OSOBINE MASTI

Za raspoznavanje, ispitivanje kvaliteta, smestaj i cuvanje masnoca
neophodno je poznavati njihove fizicke i hemijske osobine.

FIZICKE OSOBINE
Speceficna masa ili gustina masnoca zavisi od morske mase i
temperature na kojoj se vrsi merenje. Kod merenja se uzima kao normalna
temperatura kod masti 40C ili 60C, a kod ulja 15C ili 20C. Sve su
masnoce lakse od vode, tako da plivaju po povrsini vode.
Tacka topljenja je temperatura na kojoj se cvrste masnoce tope, a
tacka ocvscavanja na kojoj prelaze u cvrsto stanje. Ovaj prelaz iz jednog u
drugo agregatno stanje ne nastaje odjednom, vec u izvesnom razmaku.
Gliceridi masnih kiselina lako kristalisu iz tecnog stanja i kod topljenja se
teze tope, te tacka topljenja ne odgovara sasvim tacki ocvrscavanja, jer je
prva nesto veca od druge.
Rastvorljivost Masnoce se u vodi ne rstvaraju vec se emulguju, tj.
rasprse se po vodi u vrlo sitne kapljice, koje u vodi lebde. Ovo stanje, u
prirodi pomazu stearini i fosfatidi tzv. prirodni emulgatori. Masti se
rastvaraju u mnogim organskim rastvaracima: etru, hloroforumu,
trihloretilenu, benzinu i dr.
Boja nije osobina na osnovu koje se moze uvek vrsiti raspoznavanje
masnoca. Boja ulja se npr. Menja na povisenoj temperaturi, a osim toga
moze se izmeniti dodavanjen sredstava za obezbojavanje. Obezbojavanje,

medjutim, ne doprinosi poboljsanju hranljive vrednosti masnoca, vec samo

poboljsava estetski izgled. Kada je u pitanju svinjska mast onda ona kod
potrosaca moze biti cenjena ako ima jedva primetnu zuckastu boju, jer to
ukazuje na domacu mast dobivenu topljenjem sala.
4