1.

OPTI PODACI O BIZNIS PLANU

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PREDUZETNIKA
2.1. Karakter I motiv preduzetnika
T
U ovom delu teksta preduzetnik ukratko trba da izloi svoje radno-biografske karakteristike,
posebno navodei motive i interese za pokretanje sopstvenog biznisa.Treba identifikovati osnovne
i sporedne delatnosti kompanije, i ukazati na najznaajnije prelomne take, koje su obeleile
protekli razvoj.
PRIMER: osnovna delatnost i razvoj preduzea u proteklom periodu
Osnovna delatnost preduzea je proizvodnja vina i sokova (ifra delatnosti 013113). Preduzee je
registrovano i za proizvodnju irokog spektra prehrambenih proizvoda i proizvoda od drveta i
metala, za obavljanje razliitih trgovinskih delatnosti (trgovina na veliko i malo i poslovi
posredovanja), za obavljanje poslova prevoza i skladitenja.
Dananje preduzee VITA osnovano je 1. 8. 1956. godine pod imenom Tami. U poetku
osnovna delatnost preduzea je bila otkup i prodaja vina i rakije u rinfuznom stanju. Finalna
proizvodnja alkoholnih pia je zapoeta 1960. godine, a od 1967. poinje se sa proizvodnjom
sokova, sirupa i koncentrata.
U periodu 1971 - 1974. preduzee posluje u okviru sistema Inex - Beograd, pod nazivom Ineks
Tami. Od 1.3. 1975. godine preduzee "Tami" posluje samostalno. Sadanji naziv VITA
Panevo, preduzee usvaja 1. 1. 1998. godine. Poslednja statusna promena bila je 29. 12. 1999.
godine zbog usklaivanja sa promenama zakonskih propisa, otvaranja prodavnica i registracije
izvoza. Od tog datuma VITA posluje kao akcionarsko drutvo.
Preduzee VITA Panevo je akcionarsko drutvo, sa seditem u Panevu, Vraki put 13. za
proizvodnju i promet vina, alkoholnih pia, sokova i koncentrata. Poslednji upis u sudski registar, u
skladu sa Zakonom o preduzeima, bio je dana 29. 12. 1999. godine, pod brojem Fi 1393/9, kod
Privrednog suda u Panevu. Matini broj preduzea je 7176074.

2.2. Raspoloiva materijalna osnova

primer:potrebni kapacitet
Proizvodnja Pitka obavlja se u okviru fabrike vonih sokova kompanije Vita, gde je
instalirana nova linija za proizvodnju Pitka, koja se prostire na povrini od 120m 2.
Nabavljena je nova hladnjaa kapaciteta 500t voa i najsavremenija oprema za kontrolu
kvaliteta. Pored toga, nabavljene su nove palete, kupljen je jedan viljukar, kao i agregat.
Planira se modernizacija punionice.

Analizom poslovne aktive utvrujemo veliinu i strukturu ukupne imovine kojoj raspolae
preduzee i identifikujemo eventualni gubitak preduzea. Poslovnu imovinu preduzea ine stalna i
obrtna imovina.
Stalna imovina preduzea obuhvata:
nematerijalna ulaganja (osnivaka ulaganja, koncesije, goodwil),
osnovna sredstva ( zemljite, ume, viegodinji zasadi, graevinski objekti, oprema,
avansi i sredstva u pripremi, ostala osnovna sredstva)
dugorone finansijske plasmane (uea u kapitalu povezanih pravnih lica, dugoroni
krediti, dugorone hartije od vrednosti).
Obrtnu imovinu ine:

zalihe (materijal, nedovrena proizvodnja, gotovi proizvodi, roba, dati avansi)

kratkorona potraivanja i plasmani (kratkorona potraivanja, kupci, kratkoroni plasmani,
kratkoroni krediti)
gotovinski ekvivalenti i gotovina.

Analiza poslovne pasive ukazuje na strukturu izvora sredstava preduzea. Osnovne stavke u
izvorima sredstava preduzea su kapital, dugorona rezervisanja, obaveze i PVR. Najznaajniji
izvori sredstava su kapital i obaveze.
Kapital preduzea ine:
osnovni kapital (akcijski, dravni, drutveni),
emisiona premija, revalorizacione rezerve,
rezerve iz dobitka
nerasporeeni dobitak.
Obaveze preduzea obuhvataju:
dugorone (obaveze koje se mogu konvertovati u kapital, dugoroni krediti)
kratkorone obaveze (kratkorone finansijske obaveze - krediti, kratkorone poslovne
obaveze - dobavljai).
Pokazatelji strukture sredstava su veoma brojni i prestavljaju pojedinana ili agregirana uea
delova imovine ili izvora sredstava u ukupnoj imovini (aktiva) ili izvorima sredstava (pasiva).
PRIMER:Struktura i pokazatelji poslovne imovine
Analiza strukture sredstava preduzea pokazuje da u okviru poslovne imovine preduzea
dominantno uee imaju stalna sredstva. Proseno uee stalnih sredstava u poslovnim
sredstvima preduzea iznosilo oko 70%, dok je na obrtna sredstva u proseku otpadalo oko 30%
poslovnih sredstava. Ako posmatramo strukturu poslovne aktive uoljivo je i uee kumuliranih
gubitaka u njenoj strukturi.
Struktura stalnih sredstava je bila relativno ujednaena i gotovo stabilna u svim posmatranim
godinama. Interesantno da su u okviru stalnih sredstava dominirala nematerijalna ulaganja, odnosno
u konkretnom sluaju pozicija goodwill, i to sa ueem od blizu 50% u svim posmatranim godinama.
To znai da je vrednost iskazanog goodwill-a u aktivi bilansa stanja bila priblino jednaka zbiru
vrednosti osnovnih sredstava i dugoronih finansijkih plasmana, to je veoma neuobiajena pojava
kada se radi o strukturi imovine, i to ne samo kod naih preduzea. Struktura osnovnih sredstava
preduzea je takoe bila relativno ujednaena u posmatranom petogodinjem periodu. Zastupljenost
opreme u strukturi osnovnih sredstava je, za nae prilike, relativno solidno, mada je stepen
otpisanosti opreme relativno visok i iznosio je krajem 2002. godine oko 89%.
Pokazatelji strukture sredstava preduzea detaljnije su prikazani u sledeoj tabeli

POKAZATELJI STRUKTURE SREDSTAVA (koeficijenti)

Rb
1
2
3

Pokazatelj
Uee stalnih u ukupnim sredstvima
Uee obrtnih u ukupnim sredstvima
Stepen otpisanosti opreme

1998.
0.740
0.260
0.851

1999.
0.728
0.271
0.868

2000.
0.632
0.368
0.877

2001.
2002.
0.735 0.780
0.265 0.220
0.864 0.890

U svim posmatranim godinama potraivanja iz poslovanja (preduzee nije imalo kratkorone

finansijske plasmane) bila su dominantna stavka u obrtnim sredstvima preduzea . Uee zaliha u
strukturi obrtnih sredstava je u periodu 1999-2001. godine bilo takoe stabilno (oko 35-36%), dok je u
polednjoj posmatranoj godini znaajno smanjeno i iznosilo je svega oko 19%. Globalna struktura
obrtnih sredstava preduzea relativno je povoljna (dominiraju potraivanja), ali i da je prisutan trend
relativnog smanjenja uea obrtnih sredstava u ukupnim sredstvima preduzea.
Rb Pokazatelj

STRUKTURA OBRTNIH SREDSTAVA (koeficijenti)

1998.
1999.
2000.

2001.

2002.

1 Uee zaliha u obrtnim sredstvima

2 Uee materijala u zalihama
3 Uee robe u zalihama

0.275
0.547
0.165

0.356
0.535
0.210

0.365
0.673
0.139

0.348
0.560
0.288

0.191
0.396
0.244

U okviru ukupnih zaliha ubedljivo najvee uee imale su zalihe materijala. To uee se kretalo se
izmeu najviih 67% u 2000. godini i najniih 40% u poslednjoj posmatranoj godini.
u strukturi izvora sredstava preduzea uee sopstvenog kapitala u ukupnim dugoronim izvorima
je bilo veoma stabilno i visoko kreui se od 97% do celih 100%. Veoma povoljna slika se dobija i
kada se pogleda uee neto sopstvenog kapitala u finansiranju ukupnih sredstava, kao i uee
pozajmljenih izvora u poslovnoj pasivi. Neto sopstvenim kapitalom krajem 1998. godine finansirano je
preko 88% ukupnih sredstava preduzea, a krajem 2002. godine oko 85%. To, s druge strane, znai
da je uee pozajmljenih sredstava u izvorima finansiranja relativno nisko, i da, uz to, pokazuje
opadajui trend. Sve navedeno u vezi sa strukturom izvora sredstava preduzea se moe veoma
dobro pratiti i na osnovu kretanja vrednosti racia sigurnosti svih poverilaca, ije su vrednosti veoma
povoljne, a naroito u pretposlednjoj posmatranoj godini kada je na 100 dinara kapitala preduzee
imalo svega oko 9 dinara obaveza. Ovaj pokazatelj je donekle pogoran u 2002. godini (iznosio je
0,182), ali je i dalje na veoma solidnom nivou.
Rb
1
2
3

POKAZATELJI STRUKTURE IZVORA SREDSTAVA

Pokazatelj
1998.
1999.
2000. 2001.
Uee sopstvenog kapitala u dug. izvorima
1.000
1.000 0.997 0.987
Uee sops. kapitala u fin. ukupnih sredstava
0.885
0.908 0.848 0.917
Uee pozajmljenih izvora u poslovnoj pasivi
0.101
0.080 0.135 0.071

2002.
0.979
0.846
0.071

Strukturu poslovne pasive u posmatranim godinama gotovo u celini su inili kapital (bez umanjenja
za gubitak) i obaveze, budui da preduzee nije ni imalo dugorona rezervisanja, a da je vrednost
pasivnih vremenskih razgranienja bila relativno niska. Preduzee ima povoljnu strukturu izvora
sredstava a, naroito u 1999. i 2001. godini. Kumulirani gubici, kao korektivna pozicija bruto
sopstvenog kapitala, bili su relativno niski, a najvie uee kumuliranih gubitaka u poslovnoj pasivi
preduzea je zabeleeno u 2002. godini kada je dostiglo 15%.
Moe se konstatovati da je usled kumuliranih gubitaka do kraja 2002. godine preduzee izgubilo oko
15% vrednosti sopstvenog kapitala, ali da je, za nae prilike, struktura izvora preduzea i dalje
relativno dobra. O tome smo ve govorili kada smo obrazlagali pokazatelje iz prethodne tabele.
U strukturi pozajmljenih izvora dominirale su kratkorone obaveze ije se uee u strukturi ukupnih
obaveza kretalo izmeu 86% i 100% Kratkorone obaveze preduzea gotovo u celini (u poslednje
etiri godine u celini) su se odnosile na kratkorone poslovne obaveze, jer preduzee skoro da nije ni
imalo obaveze po kratkoronim finansijskim kreditima.
POKAZATELJI STRUKTURE IZVORA SREDSTAVA (koeficijenti)
Rb Pokazatelj
1998.
1999.
2000. 2001. 2002.
1 Uee dugoronih obaveza u poz. izvorima
0.000
0.000 0.017 0.143 0.118
2 Uee kratkoronih obaveza u poz. izvorima
1.000
1.000 0.983 0.857 0.882
U okviru kratkoronih poslovnih obaveza dominirale su obaveze prema dobavljaima i obaveze za
poreze u poslednjoj posmatranoj godini, dok su sve ostale obaveze iz poslovanja bile relativno niske.
Moe se konstatovati da je osim obima i struktura ukupnih, kratkoronih i poslovnih obaveza
preduzea relativno povoljna.

2.3. Gradsko lociranje biznisa

Makro trina pozicija podrazumeva viedimenzionalno sagledavanje aktuelnog trinog poloaja
kompanije u domaem i inostranom poslovnom ambijentu (privreda, grana,grupacija).

PRIMER:makro ocena trine pozicije

Informacije o privredi
Do 1991. godine Jugoslavija je bila srednje razvijena industrijska zemlja. Raspad SFRJ poetkom
1990-tih godina doveo je do dramatinih promena u privredi (drutveni proizvod iz 1993. godine
predstavljao je samo 41% drutvenog proizvoda iz 1989. godine. Posle politikih promena krajem
2000. godine i integracije SRJ u meunarodne ekonomske tokove, stvoreni su uslovi za
oivljavanje privrede, stabilnost dinara i pad
NAJVANIJI POKAZATELJI RAZVOJA
2000.
1999.
106,4

2001.
2000.
106,2

1-4.02.
1-4.01.
-

Industrijska proizvodnja

111

100

95

Izvoz

115

108

103

Uvoz

113

127

101

Zaposleni, ukupno

97

100

99

Cene na malo

176

189

127

Trokovi ivota

186

189

127

POKAZATELJI
Drutveni proizvod

IZVORI: savezni zavod za statistiku:indeks, meseni pregled privredne statistike, br. 6, 2002. SGJ 2001.

Informacije o grani - proizvodnja pia

Sa raspadom bive Jugoslavije i politikim i ekonomskim posledicama nastalim tim raspadom,
agroindustrija Jugoslavije doivljava znaajnu kontrakciju poslovnih aktivnosti. Ukupan obim
proizvodnje pia je znaajno smanjen.

GRANA,

GRUPACI
2001=100
JA
Preraivaka industrija
Preh. proizvodi i pie

INDEKSI INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE

5.2002.
5.2002.
5.2002.
4.2002.
5.2001.
5.2001.
4. 2002. 5.2002. 1-5.2002.
102,0
101,5
95,3
99,5
102,3
102,5
93,6
100,2

100,1
99,4

99,1
104,2

Izvor: SZS:indeks, meseni pregled privredne statistike, br. 24, 2002. SGJ 2001.

3.3 Informacije o grupacijama - proizvodnja alkoholnih i bezalkoholnih pia

Proizvodnja vina i rakije je jedna od najstarijih delatnosti prehrambene industrije u Jugoslaviji.
PROIZVODNJA ALKOHOLNIH I BEZALKOHOLNIH PIA
Proizvodnja pia
Prirodna vina u rinfuzi, posle zavr. hl
Prirodna vina u flaama, hl
Flairanje prirodnog vina, hl
Vinski destilati, hl
Prirodna estoka alkoholna pia, hl
Prirodna rakija (u rinfuzu i flaama), hl
Flairanje prirodne rakije, hl
Peena dibra, t
Likeri (slatki, gorki i dr.), hl
Brendi, hl
Ostala vetaka estoka alkoh. pia, hl
Osveavajua bezalkoholna pia, hl
Minar. voda, prirodna i vetaka, hilj. hl
Prirodna izvorska voda, hilj. hl

1996.

1997.

1998.

1999.

2000.1(

2001.!)

601414
233827
39756
26071
122540
56688
2285
5528
21331
40903
1271326
1694
-

671736
288900
51604
21162
109677
35306
564
234
1996
11074
31710
1722625
2137
-

575817
302330
42397
18681
85957
37972
550
1319
11734
26210
2363259
2619
-

374081
278935
40998
4327
61874
36694
1020
8862
12376
29759
1862396
3028
108

371957
297479
33948
4670
71480
48607
1952
15811
47488
57806
1910801
3357
164

352074
272920
38658
11835
58638
49371
1905
17442
19972
39701
2435661
3007
150

izvori: savezni zavod za statistiku:statistiki bilten, industrija, br. 2199, 2228, 2278;SGJ 2001.

Preraevine od voa obuhvataju vone prirodne sokove, vone prirodne sirupe, preraevine od
voa sa eerom, preraevine od voa bez eera, polupreraevine od voa bez eera i smrznuto
voe. Najvei kapaciteti za preradu se nalaze u Centralnoj Srbiji. Kod vonih sokova je i pored
opadanja ivotnog standarda potroaa dolo do porasta broja proizvoaa uz stabilan rast
proizvodnje.

2.4. Procena konkurentnosi preduzetnika

U ovom delu biznis plana treba opisati glavne konkurente, naroito imajui u vidu:
1. Ko su konkurenti
2. Kolika je njihova konkurentska snaga
3. Koliko je njihovo trino uee
4. Koje kanale distribucije koriste
primer: konkurencija
Kao za bilo koji proizvod okrenut potroau, konkurencija u prodaji zahteva predano
usresrejivanje prodajnog napora i sredstva. Trie napitaka Pitko je visoko konkurentna arena
sa proizvodima koje odlikuju premijske cene. Svi proizvoai napitaka uvaavaju konkurenciju
veoma ozbiljno.
Menadment Vite pazljivo razmatra sledea pitanja konkurencije:
Kapitalna sredstva. Kompanija sa dovoljno kapitala moe da odoli trinim odstupanjima,
pogrenim kalkulacijama i novim konkurentskim proizvodima na tritu. Velike kompanije kao
Coca-Cola, Pepsi and Perrier su dobro pozicionirane na tritu.
Tehnoloke prednosti. Nova kompjuterizovana oprema za flairanje, velike brzine, dozvoljava
punionicama da znaajno smanjuju trokove. Nova procesna oprema je uvela nove proizvode na
trite.
Metodi distribucije. U sluaju proizvoaa bezalkoholnih pia koji nema proizvodnih kapaciteta na
odreenom tritu, svi proizvodi prodati na tom tristu potiu od ovlaenih punionica. Problemi i
kanjenja u odgovaranju na porudbine nastaju kad je ovlaena punionica zauzeta punjenjem
sopstvenog proizvoda. Kad se proizvoau dogodi vee odlaganje u pristizanju na prodajne police,
rapidno se smanjuje njegovo uee na tritu.
Marketing strategija. Glavni konkurenti troe 8 do 9% prihoda na reklamu i marketing u pokuaju
da ugrabe to vei deo trita od preko 325 miliona eura. Poetna strategija proizvoaa je da
ponudi distributerima ono to oni najvie ele vei profit po prodatom kartonu/gajbi.
Prihvatljivost za potroaa. Veina potroaa e kupiti novi proizvod zbog pozivanja na marku ili
posebne ponude iz reklame. Izuzetno je vano uspostaviti i odrati poverenje potroaa u proizvod.
To se poste markom koja privlai vizuelnu panju, ambalaom, odlikama prodajnog mesta i sl.
U tabeli koja sledi dat je sumarni pregled glavih (od 56 ukupno registrovanih) konkurenata u
2002.g. u oblasti osveavajuih bezalkoholnih napitaka.

Konkurenti

Tekue trino
uee
(%)

Tekua realizacija
(000 din.)

Trend rasta
1992 2002.
(%)

Glavni kanali
distribucije

Konkurentska
snaga (skala od
1 do 5)
4

1.IBP

8,2

23.780

1,23

Sopstvena
maloprodaja

2. Knjaz Milo

7,4

21.460

0,84

Veliki maloprod.
lanci

3. BIP

5,6

16.240

0,97

Kombinovano

4.Voda Vrnjci

4,2

12.180

1,56

Kombinovano

3. STRATEGIJA I PLAN BIZNISA

3.1. Opis poslovne ideje

Ovaj segment biznis plana podrazumeva: definisanje osnovnog cilja biznis plana, analizu potrebnih
resursa za njegovu realizaciju, sagledavanje potencijalnih prepreka i stvarnih mogunosti
preduzea da se realizuje planirani cilj, kao i razmatranje moguih efekata na budui ekonomski
poloaj preduzea.
PRIMER: osnovni cilj biznis plana
Poveanje prodaje "PITKA" prirodnog bezalkoholnog pia, bez konzervansa, od 10 % na godinjem
nivou u narednih 5 godina, tako da trino uee ovog napitka u naoj zemlji dostigne 2 % ukupne
prodaje. Oekivani prihod u 2004. godini treba da iznosi 128 miliona dinara u odnosu na 50 miliona
dinara koliko se oekuje u 2003. godini.

Predstaviti ciljno trite, potrebe i tranju- njihove glavne karakterisitke, veliinu trita i trine
mogunosti.
primer: analiza trita
U cilju poboljanja rezultata poslovanja kompanija Vita uvela je krajem 2002.g. u probnu
proizvodnju novo prirodno bezalkoholno pie Pitko, sa ciljem da u narednih pet godina dostigne
2% ukupne domae prodaje bezalkoholnih pia.
Ivan Kosti istraiva "Instituta za istgraivanje marketinga" iz Paneva i specijalist za trite
bezalkoholnih pia u najnovijem broju biltena Instituta KAP definie "Pitko" prozvod preduzea
Vita "kao bezalkoholno pie sa prirodnim sastojcima, bez konzervansa sa velikim
nutricionistikim vrednostima, koji kupci doivljavaju kao zdraviju alternativu postojeim
bezalkoholnim piima". Po oceni Kosrtia "realno je oekivati da rasta prodaje u 2004.g. bude
vei od 10% za proizvode tipa "Pitko" i da njihovo uee na triitu bezalkoholnih pia dostigne
2%". Oekivani obim realizacije "Pitka" u 2004.g. po premijskim cenama, po ovom istraivau,
moe dostii prihod od 128 miliona dinara ili skoro 2,15 miliona Evra, nasuprot 50 miliona dinara
koliko se oekuje u 2003.g.
Bilten Poslovnog udruenja proizvoaa osveavajuih pia "Osveavajui napici" istie da su
sve vea panja koja se posveuje zdravom ivotu, ekoloki pokret i promene ukusa i navika
potroaa najvaniji uzroci poveane potronje prirodnih, zdravih i nutricionistiki vrednih
napitaka. Dananji potroai, istie se u Biltenu, obrazovaniji su i raspolau zdravstvenim
informacija vie nego ikada u istoriji. Zahvaljujui tome, kao i injenici da posle vie od decenije
ozbiljne ekonomske krize sve vei broj pokazatelja ukazuje na poetak privrednog oporavka,
potroai trae sve kvalitetnije proizvode, bolje pakovanje i sistem distribucije, u skladu sa
izmenjenim stilom ivota.

3.2. Plan realizacije biznisa

3.3. Definisanje trita prodaje
3.4. Utvrivanje trita nabavke
4. TEHNOLOGIJA I ORGANIZACIJA BIZNISA
4.1. Izbor I opis tehnologije
4.2. Faze tehnolokog procesa
4.3. Izbor unutranje organizacije
4.4. Struktura potrebnih radnika
5. MATERIJALNA OSNOVA BIZNISA
5.1. Objekti za planiran biznis

5.2. Infrastruktura poslovnih objekata

5.3. Struktura osnovnih sredstava
5.4. Startne zalihe repromaterijala
6. OBEZBEIVANJE I VOENJE FIRME
6.1. Plan obezbeenja firme
6.2. Plan osnivakih aktivnosti
6.3. Plan voenja poslovanja
6.4. Iymene planskih opredeljenja
7. FINANSIJSKA ANALIZA BIZNISA
7.1. Struktura I vrednost investicije
7.2. Konstrukcija finansiranja ulaganja
7.3. Plan prihoda I rashoda
7.4. Plan osnovnih bilansa
8. OCENA EFIKASNOSTI BIZNISA
8.1. Ekonomska ocena biznisa
8.2. Ocena rizika biznisa
8.3. Drutvena ocena rizika
8.4. Zakljuna ocena biznisa
9. PRATEA DOKUMENTACIJA