ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE

GENERATORI POKRETANI SNAGOM VETRA

Energija, a posebno elektrina, u
savremeno doba postaje sve traenija,
cenjenija i skuplja roba. Obzirom da se
konvencionalni izvori energije troe
velikom brzinom, oveanstvo je prisiljeno
da se sve vie okree ka alternativnim,
obnovljivim izvorima energije, meu
kojima energija vetra zauzima sve
znaajnije mesto. Bez obzira na sve
nedostatke koje ovaj izvor energije
prirodno nosi sa sobom, proizvodnja
elektrine energije "iz vetra" belei u svetu
stalni godinji rast.
Na osnovu saznanja do kojih smo doli,
zakljuak je da na teritoriji nae zemlje
nema uslova za izgradnju velikih sistema
pokretanih vetrom, pa smo se odluili za
razradu jedne mikro-elektrane, ije bi
korienje u okvirima jednog domainstva
ili malog pogona imalo svoje puno
ekonomsko opravdanje.
Jedan ovakav sistem se sastoji od
generatora, turbine, kuita, nosee
konstrukcije,
repnog
stabilizatora,
regulatora punjenja i akumulatorske
baterije.
Generator
je
trofazni,
sinhroni,
reluktantnog tipa. Nema namotaja na
rotoru maine, pa nema ni problema koje
oni nose sa sobom. est polova statora
smeteni su u kuite maine i svaki pol
ima svoj pobudni namotaj, koji u svom
sastavu ima i jedan ent povezan na red
sa
njim.
Ovi
konstruktivni
detalji
omoguavaju optimalno prilagoavanje
sklopa generatora i turbine.
Trofazna naizmenina struja se pomou
dioda, koje su u sklopu maine, pretvara u
jednosmernu. Struja potrebna za pobudu
generatora se obezbeuje posredstvom tri
posebne diode.
U zadnjem delu sklopa generatora nalazi
se prikljuna klema za spoljne veze i
glavni energetski kabl. Generator je
preveziv, tako da radi na 12 V ili na 24 V.

Generator je smeten u aluminijumsko

kuite.
Na kuitu maine smeteni su svi
potrebni elementi za privrenje repnog
stabilizatora,
veanje
na
noseu
konstrukciju, povezivanje turbine, uvodnici
za prolaz kabla kao i posebna mehanika
zatita od oluje. Ova zatita stavlja turbinu
van funkcije kada je brzina vetra prevelika,
a automatski se vraa u radni poloaj kad
vetar oslabi.

Rep, stabilizator pravca, uvek dri turbinu

na pravcu vetra, a pri prejakom vetru je
stavlja van funkcije. Izraen je od elika.
Akumulatorska baterija mora biti zatiena
od preteranog punjenja, koje je moe
trajno otetiti. Uloga regulatora punjenja je
da kad napon dostigne neku zadatu
vrednost, ukljui potroa paralelno sa
akumulatorom. Potroa moe biti greja,

tako da se sav viak energije koristi za

grejanje.
Baterija
ima
ulogu
da
proizvedenu energiju sauva i omogui
njeno korienje i kada nema vetra.
TEHNIKI PODACI
- brzina vetra pri kojoj poinje punjenje
je 2 do 3 m/s
- maksimalna snaga se postie pri
brzini vetra od oko 10 m/s
- turbina se sama iskljuuje kada je
brzina vetra prevelika
- ugraen elektronski regulator punjenja
- viak proizvedene energije moe se
koristiti za grejanje
- generator je trofazni, sinhroni
- napon generatora je 12 V ili 24 V
- maksimalna snaga je 750 W
- broj obrtaja kod punjenja je 250 do
800 u minutu
- broj polova generatora je 6
- rotor je bez namotaja
- stepen zatite je IP 44
- broj elisa turbine je 3
- prenik turbine je 2.4 m
PLANIRANJE
GENERATORA

POSTAVLJANJE

Kada se planira postavljanje vetrogeneratora, potrebno je voditi rauna o

nekoliko faktora koji imaju znaajan uticaj
na kvalitetan rad.
Postavljanje
Da bi se postigla visoka iskorienost
vetro-generatora, treba ga postaviti na
otvorenom, vetrovitom mestu. Pogodna
mesta su ravni tereni, planine i mesta
pored vode. Treba voditi rauna da iza
same turbine nema visokih objekata koji bi
doveli do stvaranja turbulencija i loeg
rada turbine. injenica da brzina vetra
raste sa visinom iznad zemlje znai da e
se vea proizvodnja energije ostvariti sa
stubom vee visine. U sluaju da se vetrogenerator postavlja na umovitom terenu,
potrebno je da bude iznad vrhova drvea.

Godinja proizvodnja energije

Srednja brzina
vetra [m/s]
4
5
6
7
8

Godinja
proizvodnja [kWh]
800
1400
2000
2600
3000

Naponski nivo 12 ili 24 V

Obzirom da vrednost struja koje generator
proizvodi mogu biti veoma velike, to
padovi napona na spojevima i na kablu
mogu
znaajno
umanjiti
rezultate.
injenica da su struje upola manje pri
naponu 24 V navodi na zakljuak da su i
gubici manji, pa ovaj naponski nivo ima
prednost. Iz istog razloga i udaljenost
generatora od akumulatora treba da bude
najkraa mogua. Potroae takoe treba
locirati to je mogue blie, a vodovi
moraju biti pravilno dimenzionisani.
Ukoliko neke primene zahtevaju 12 V
mogu se koristiti odgovarajui adapteri. U
sluajevima kada potroai zahtevaju
naponski nivo 220 V 50 Hz, koriste se
invertorski sistemi.
Hibridni sistemi
Vetro-generatori se mogu kombinovati sa
drugim izvorima energije (solarni kolektori,
dizel agregati i sl.), pa se na taj nain
mogu izgraditi stabilniji sistemi napajanja.