30.11.2012.

Aleksandar Rodenko
18911956
Monohromna slika
Monohromna slika je apsolutna/ doslovna/ ista/ bez diferencijacije u
polju. Npr. preteno monohromnu sliku imamo kod Iv Klajna. Ukoliko postoji
prisustvo znaka u jednobojnom polju, znak se aktivira samoinicijativno i on postaje
predmet promiljanja.

Crvena, uta, plava, 1921

Apsolutna koju imamo kod Rodenka, u odnosu na Klajna je razliita. Na
kolektivnoj izlobi 1921. godine, 5x5 = 25 (5 umetnika sa po 5 radova), izloena
je ova Rodenkova slika. Triptih ima istorijske reminiscencije (poznato je od ranije,
npr. gotiki oltari). Sredinji pano je glavni i po razmerama i po tematici. Izbegao
je mogunost koncentrisanja na jedan komad. Svako pojednano nema vrednost
bitan je koncept, ideja (3 slike). Da bi se iskazala ideja stejtment (izjava) je u
vezi sa slikarstvom kao mediju. Taj stejtment je kritiki, problematorski,
negativistiki, nihilistiki.
Rodenko nastupa protiv slikarstva, ponaa se subverzivno u odnosu na
slikarstvo. Prvi put u istoriji umetnosti javlja se pria o kraju slikarstva. Ali tema
kraja slikarstva je konstantna kraj je nuna perspektiva (oekuje se, prirodni
ishod). Kada kaemo kraj slikarstva NE misli se doslovno, postojanje slika kao
medija, slikanja. Ali DA teorijski, konstrukt i invencija su nestali iz promiljanja, to
ove slike i pokazuju. Vidi se finalna taka vrednovanje pozitivno ili negativno.
Slike premazane valjcima, ne slikarskim etkama (Mondrijan etkama proizvodi
ravninu). Nain izvoenja i finalni izgled je vaan. Rodenko primenjuje neslikarski
nain, mehanizovan, depersonalizovan (mogao je izvriti bilo ko). I na planu
izvoenja i planu pojma stvaralatva (subjekat - delo). Nema umetnikog izraza.
Nije otisak subjekta (ni fiziki ni psihiki). Ono izgleda traljavo, nema estetskog
doivljaja, malih je dimenzija, moe da izazove gaenje.

Digresija: Iv Klajn spiritualno investicija, imaterijalizovani objekti, estetski

doivljaj.
Reakcija na ovo, Nikolaj Terabukin: Od tafelaja do maine (tafelaj
slikarstvo, strogo buroaski koncept). Bitno poglavlje Poslednja slika. Terabukin
je drao predavanja, na kojima je i izjavio naslikana je i poslednja slika.
Svaka slikarska forma u sutini je predstavljaka reprezentacija i apstraktna
(nuno, element predstave). Znaajna je u evoluciji: govori loe o slici. Slika ima
istorijski vano mesto: poslednja re posle koje govor slikara mora zautati
poslednja slika koju je stvorio umetnik po cenu ukidanja slikarstva i po cenu
samoubistva kao slikara. Ako smo uklonili svako prisustvo predstavljanja.
Rodenkova platna liena su svakog sadraja, to je slepi/ nemi/ bezizraajni
zidovi.
Moemo paralelno posmatrati Rodenkov triptih i Dianov ready
made. U pitanju je radikalan stav. Terabukin je pisao o slikarskoj revoluciji.
Oslobaanju stranih elemenata, proiavanje. Dolazak do sutine je kraj
smrt! Teei osloboenju, slikarstvo se vratilo u poetnu poziciju.
U emu je sutina slikarstva? U zavisnosti od odgovora, razliite su. Npr.
Rodenko je bio svestran umetnik. On je doveo slikarstvo do loginog kraja izlaui
svoju sliku tj. triptih.
ista crvene boja
Sve je uklonjeno, niega nema. Povrina je
pravougaona, kao forma. Nema vie predstavljanja
ta slika vie ne govori ni o emu. Ukidaju se
dualizam, razliku izmeu oznaenog i oznaitelja.
Znaenja umetnikog dela su otvorena ako slike
govore o slikarstvu, kao demonstriranju kraja, onda je
to njihov sadraj. A to je bespredmetno/
konceptualno predstavljanje.
Teko je da ove slike primimo kao umetnika dela. One demonstriraju
stanje, jesu i nisu slike. Upravo na to nas upuuju navodnici - slika. One to jesu
materijalno, idejno i konceptualno. U njima je izraena dvojnost, ambivalentnost.
Slike demonstriraju potronost slike kao medija, vie nego Dianov redimejd.
Redimejd uveden je novi predmet koji treba prihvatiti kao umetniko delo. Dok
se ovde isto to odvija na terenu slikarstva (crno eliminisao boju, linije
eliminisao sve ostalo). Rodenko kae da je ovim slikama eliminisao fakturu,
poslednje uporite. Mogue je da nije u pravu. Ali ako to posmatramo iskljuivo sa
ove prezentacije i sa ovih uporista, onda je to u redu.
Rodenko je sutinski prestao da slika. Slika je prevladana kao medij.
Kod Maljevia imamo kraj slikarstva predstavljen kao trijumf (to je protivno

konstruktivizmu). Izobraavanje- proizvesti predstavu, limit. Ako izae iz obraza

onda je to kraj. Slike koje demonstriraju odsustvo medija u kome su izvedene.
Visinski: U mediju slike se radi protiv slikarstva. Govori o problematizaciji,
hegemoniji slike. Redimejd spolja, zato to redimejd nije slika. Ali zato ovde, to se
deava iznutra, eli se da se uklone poslednja uporita.
Rodenkov poslednji korak su skulpture.
Na kolektivnoj izlobi 1921.godine OBMOHU drutvo mladih umetnika. Tu su
izlagali svoja dela i gosti, a to su: Rodenko visee prostorne konstrukcije, i
Karl Johanson Konstrukcije su trodimenzionalne.

Visea skulptura, 1920

Visea prostorna konstrukcija no.11

Kako su ove konstrukcije napravljene? Od drveta: krug (obru), heksagon,

trougao, elipsa. Npr. izrezani obrui od drveta, svaki sledei je sve manji, umeu
se jedan u drugi. Sama izrada je tehnizovana/ mehanizovana u pitanju su
jednostavni manuelni poslovi. Obrui su obojeni u sivkastu boju. Nije ostavljen
materijal kao kod Tatljina. Bitan efekat povrine reflektujue povrine (obojene)
odbijanje svetlosti. Nije imaginativno, ve na logian nain povezano.
Na ovim delima predstavljen je odnos delova i celine, a ne kompozicije koja je
postupak tradicionalnog slikarstva i hijerarhijskih odnosa (npr. zlatni presek). Kod
Maljevia intuitivno, nije proraun, nikakvo merenje/odmeravanje. Kod
Rodenka nema toga. U pitanju je koncept konstrukcije.
KONSTRUKCIJA
KOMPOZICIJA
Konkretni materijal u konkretnom
Slikarstvo (eli da se odbaci)
prostoru
Nema odmeravanja (ne babuke, nego
Izobraavanje samo moe da se slika,
m...........)
neupotrebljivo

Umesto radnog odela, kakve su umetnici imali ranije, sada se odelo kreira.
Umetniko delo nema nepromenljivo stanje. Postoje 2 stanja: sklopljeno i
rasklopljeno. Imaju promenljiv status. Nisu estetski, nema varijabli. Modularna

struktura istovetnost oblika. Sistem se gradi jedna jedinica. Izdvajamo 2

pojma: modul (jedinice; veza striktno funkcionalna) i sistem (sistemska struktura;
montirana po pravilu (rigidno, jednostavno)).
To to visi sa plafona aktiviranje prostora; prvi put su na plafonu. Ovi
sklopovi su sainjeni od ica, kanapa. Odnosi nisu fiksirani vetar, ili ako ih
dodirnemo rukom pomeraju se. Tu imamo momenat kinetike skulpture.