Zimnica PDF

ZIMNICA
OD VO]A I POVR]A
Izdaje i {tampa Atelje KRSTI] 011/233-55-91 Sva prava pridràna i za{ti}ena

kod Autorske agencije Beograd Kopiranje i pre{tampavanje nije dozvoljeno.
PRIPREMITE SE ZA ZIMU
I pored toga {to su prodavnice pune konzerviranog vo}a i povr}a, retko
koja doma}ica }e odoleti isku{enju da ne pripremi zimnicu, zbog toga {to je
doma}a zimnica ukusnija, a i mnogo ekonomi~nija. Ali, pristupaju}i tom poslu,
morate znati da on zahteva i vremena i strpljenja. @uriti se ne sme: vo}e i povr}e
se moraju bri`ljivo odabrati i dolazi u bozir smao ako je sveè i zdravo. Sem toga,
posu|e u koje }ete sloìti zimnicu prethodno treba bri`ljivo oprati, a po
mogu}stvu i sterilizovati. I na kraju, mora se obezbediti potpuno suvo i promajito
mesto gde }e se ostaviti tegle sa zimnicom. sve to zahteva mnogo pa`nje, urednosti i ta~nosti. Zato je bolje da pripremite manje koli~ine veoma kvalitetne
zimnice, nego da spremite veliku koli~inu koja se ne}e odràti.
Zbog toga, evo vam nekoliko neophodnih saveta:
ALKOHOL ILI ESENCIJA omogu}uju konzervisanje vo}a, krastavac i ostalog povr}a, ali pod uslovom da je rastvor dovoljno jak. Pritom treba misliti i na to
da okapali sok iz vo}a ili povr}a u izvesnoj meri slabi ja~inu koncentrata alkohola ili esencije.
avno, samo gran~ice), bri`ljivo ga okapajte, sloìte u vezice i prebacite preko

zategnutog uèta. Per{un }e se na promaji osu{iti veoma brzo, a ako èlite da
ostane zelen, izloìte ga i suncu.
Per{un moète osu{iti i na drugi na~in: isecite zelene gran~ice nasitno
makazama, neposredno na da{~icu ili u emajliranu (neobijenu!) tepsiju i ostavite
na promaji. Kad se per{un potpuno osu{i izmrvite gai i uspite u savr{eno suvu
bocu ili teglu.
KAPRA ILI SEME OD DRAGOLJUBA predstavlja izvanredno pikantan

za~in kad je re~ o pe~enju, salati i finim umokcima. Konzervi{e se u sir}etu.
Zrna kapre ili seme dragoljuba najpre stavite u porculansku zdelu i prelijte klju~alim sir}etom. Posle 24 sata zrna sloìte u najmanje teglice i ponovo ih
prelijte oce|enim sir}etom, koje ste prethodno opet prokuvali, a zatim rashladili.
Seme dragoljuba skuplja se tek kad opadnu latice cveta, jer ina~e }e biti
neukusno.
KONZERVISANJE POVR]A STERILIZACIJOM
odre|enoj teìni nemirnica pripremljenih za konzerviranje.
Sterilizacija se obavja na temperaturi od 100 stepeni, upravo dok voda

klju~a. Uspeh zavisi od slede}eg:
1. povr}e treba da bude besprekornog kvaliteta, savr{eno zdravo, ne
prezrelo, a upotrebljeno neposredno posle branja.
2. treba sprovesti najstroìju ~isto}u: kecelja treba da bude ~ista, ruke
bri`ljivo oprane sapunicom, a nokti ~etkicom, stakla neposredno pre upotrebe
sterilizovana.
3. neophodno je da se strogo pridràvamo propisanog roka za vreme
kuvanja, kao i odre|enih prepozicija.
SUMPOR prilikom sagorevanja razvija ga skoji sa uspehom omogu}uje konz-
POSU\E
[E]ER u koncentrisanom rastvoru a pod izvesnom temperaturom tako|e predstavlja konzervans, naro~ito kad je re~ o sirupu, slatku, dèmovima itd.
SO je konzervans koji se upotrebljava u razmeri od 20 procenata, prema
ervaciju izvesne vrste povr}a, a naro~ito vo}a.
KONZERVISANJE OSNOVNIH ZAÎNA
Bilo da su boce i tegle sa patente poklopcima koje se lako prazne ili

pune, odnosno ~iste, one moraju biti potpuno sterilizovane. Ako su prokuvane u
trajanju od deset do petnaest minuta treba ih iz te vode izvu}i teku trenutku punjenja.
Gumeni prsten isto tako morate staviti u lju~alu vodu, ali naravno ne onda
kada je sud na vatri.
Starinski na~in povezivanja be{ikom tako|e je dobar, samo ne uvek i
sasvim pouzdan.
PER[UN je gotovo u svakom jelu neophodan za~in! Me|utim, oskudica u ovom
BELJENJE POVR]A
za~inu u zimskim mesecima stvar prili~no te{ko}a doma}ici. Zato je preporu~ljivo

uz ostale namirnice za zimu pripremiti i potrebnu koli~inu per{una. Postupi}ete
pritom na slede}i na~in: oplaknite hladnom vodom ve}u koli~inu per{una (nar-
Zaveìte povr}e u belu, ali {to tanju krpu, pa taj zave`ljaj spustite u osoljenu klju~alu vodu i ostavite onoliko koliko je odre|eno u receptu, ve}inom samo
DIMLJENJE (uglavnom, kad je re~ o mesu) predstavlja postepeno sagorevanje izvesne vrste drveta, pri ~emu se obrazuje, mada nevidljiv, katran koji, deluju}i na belan~evinu u mesu, stvara kiselinu (piroligni~nu) antisepti~kog dejstva.
Po{to samo katranisanje ipak nije dovoljno za konzrvaciju, meso se prethodno
stavlja u salamuru.
nekoliko minuta. Beljenje se primenjuje da bi vo}e imali lep{i izgled.

OSVE@AVANJE povr}a neophodno je posle beljenja da bi ponovo postalo
~vrsto. To se moè u~initi na ovaj na~in: povr}e u zave`ljaju spustite za trenutak
u hladnu vodu, a zatim oka~ite u krpi o dr{ku varja~e da voda okaplje.
PUNJENJE TEGLI I BOCA

Sterilizovane boce i tegle okrenute da okaplje voda i odmah zatim ih
napunite pomaù}i se pritom prokuvanom dr{kom varja~e.
SOLJENJE. Bri`ljivo sloèno povr}e nalijte prekuvanim presolcem, tj. 20-to

procentnim rastvorom soli. îm neki sud napunite, odmah ga i zatvorite. Pri punjenju tegli te~nost kojom nalivate treba da dopre za jedan santimetar ispod poklopca.
STERILIZACIJA. Za ovo }ete upotrebiti {irok sud sa jakim dnom ili veliki
lonac za iskuvavanje rublja. Uspite vodu toliko da tegle ogreznu, ali vode}i
ra~una da pri klju~anju voda ne preliva grli}e tegli ili boca. VAtra za to vreme treba
da bude nagla. Sterilizacija se vr{i od trenutka kada voda u sudu proklju~a. Ako
je povr}e veoma mlado ili osetljivo, kao na primer sasvim mlade mahune, vr{e se
dve kratkotrajne sterilizacije u razmaku od 24 ~asa.
NEKOLIKO SAVETA O KONZERVIRANJU

BORANIJA. Mladu, sveù ili od konaca o~i{}enu boraniju sloìti prema duìni
i svaku vrstu posebno stavite u tegle. Ako èlite da prethodno izbelite boraniju,
bi}e vam potrebno tri minuta za sasvim tanku, pet za srednje debelu i deset za
krupnu. Posle toga, osveènu i otkapalu boraniju sloìte u tegle uspravno i {to
zbijenije, da ne ostanu praznine. Nalijte klju~alim presolcem ra~unaju}i dvadeset
grama soli na svaki litar vode, zatvorite poklopcima ili poveìte be{ikom, pa ih
ostavite jedan sat u klju~aloj vodi.
Posle 24 ~asa ponovite postupak, ali ovog puta tegle ostavite u klju~aloj
vodi samo 35 minuta.
Starinski na~in, da se tegle prekriju krpama po obavljenoj sterilizaciji, dobar

je, ali je nesiguran. Upozorenje: ako pri beljenju dodate ravnu ka{i~icu sode
bikkarbone na svaki litar vode, boranija }e imati lep{u boju.
MLAD PASULJ. Okrunjen pasulj iz mladih mahuna odmah osveìte posle

traktkotrajnog beljenja, pa napunite tegle da te~nost dopre dva i po santimetra
ispod poklopca. Treba uzeti u obzir da pri sterilizaciji zrna obi~no nabubre. I u
ovom slu~aju presolac treba da sadrì 20 gr soli na litar vode.
NESEÊN CRVEN PARADAJZ. Prvi uslov je da polodovi budu srednje

veli~ine, jednako zdravi i zreli, ali ne prezreli.
Spustite ih u klju~alu vodu zavijene u krpu samo na 15 sekundi, a zatim
odmah i u hladnu vodu, ukoliko zelite da ih lju{tite. Sem toga vrhom noà izvucite
zadebljanja pri dr{ci. Sloìte paradajz u tegle od po jedan litar, jedan uz drugi,
veoma obazrivo da se ne zgnje~e. u svaku teglu uspite po ka{iku fine soli, pa
sterilizujte bez vode u teglama u trajanju od pola sata.
PARADAJZ U BOCAMA ILI PIRE U MALIM TEGLAMA. Paradajz
obarite, isecite na pribli`no jednake komade i kuvajte oko jedan sat zajedno sa
kilogramom se~enog crnog i dve cele glavice belog luka, ve}om vezom per{una,
mali bibera i sto grama soli, a sve to ra~unaju}i na 20 kg paradajza. Otkapali
paradajz protisite kroz sito (obavezno od strune) i ukuvajte do èljene gustine. Za
tegle od pola litra sterilizacija treba da traje 15, a za tegle od litre 30 minuta.
KONZERVISANJE POVR]A U SOLI

So ima tu osobinu da izvla~e}i iz povr}a vodu obrazuje neku vrstu
prirodne salamure, odnosno presolac koji spre~ava razvijanje mikroba.
BORANIJA: Opranu i o~i{}enu boraniju sloìte u besprekorno opran zemljani

sud (}up), posipaju}i svaki sloj povr}a, naro~ito poslednji, solju. Otvor suda
prekrijte predhono prokuvanom, belom krpom, odozgo pritisnite okruglom tako|e
prethodno prokuvanom da{~icom, pa naposletku stavite i teàk kamen, da se
da{~ica ne bi pomerala. Sutrad,a po{to su se mahune slegle dodajte jo{ koji sloj,
a posle nekoliko dana, kad se odozgo pojavi voda, obazrivo uspite za oko santimetar ulja, {to predstavlja najsigurniju za {titu, odnosno izolaciju od vazduha.
Bri`ljivo poveìte otvor suda razapetom pergament hartijom i ostavite ga
na hladnom mestu.
Napominjemo da pre upotreba boraniju treba dràti 24 ~asa u hladnoj,
~e{}e, pri gotovljenju jela najpre je nalijte hladnom vodom i ra~unajte da se ona
ora kuvati oko 2 sata.
USOLJEN PARADAJZ. Ovako ostavljen paradajz ima izvanrednu boju i

izgled, ali se zbog soli moè upotrebiti samo pri spravljanju supe ili kao za~in
mesu ili nekom povr}u. Zbog toga jelo treba veoma pa`ljivo osoliti.
Izdvojte paradajz jednake veli~ine, besprekorno zdrav, sa glatkom i sjajnom
ljuskom i potpuno ~vrst. Bri`ljivo izdubite deo oko dr{ke i izbodite ga na nekoliko
mesta iglom, ali pritom povedite ra~una da ga ne gnje~ite. potom sloìte u tegle i
uspite rashla|eni presolac, koliko da paradajz bude prekriven te~no{}u. Na litar
vode ra~unajte 150 gr fine soli! Poveìte iskuvanim platnom i drìte na hladnom
mestu.
AJVARI
OD PLAVOG PATLID@ANA I PR@ENIH PAPRIKA
Potrebno je: 10 kg mesnatih paprika {ilja, 3 kg plavog paradajza, 2
jo{ dok su vru}e re|ati u ve}i sud ({erpu ili vanglu) pa ih tako tople prekriti mokrim
salvetama od sudova a preko njih suvim, tako da se paprike kuvaju u sopstvenoj
toploti, da bi se lak{e lju{tile i ostaviti paprike tako da preno}e. Zatim paprike
olju{titi, o~istiti ih od peteljki i od semena, pa ih samleti na ma{ini za mlevenje
mesa. U ve}u {erpu sipati ulje i mlevene paprike, pa ih prìti na umerenoj temperaturi, dok ajvar ne dobije èljenu gustinu. Pri kraju posoliti ga po ukusu. Gotov
ajvar sipati u dobro oprane tegle, staviti ga u malo zagrejanu rernu da se zape~e,
moè se ostaviti i preko cele no}i. Svaku teglu zaliti sa 2 do 3 ka{ike toplog ulja,
povezati celofanom i ostaviti ga sa ostalom zimnicom.
litra ulja i soli po ukusu.

Sprema se: Parpike dobro oprati i ispe}i ih na plotni. Pe~ene paprike
stavljati u ve}i sud ({erpu ili u vanglu) i odmah ih vru}e prekriti sa vi{e mokrih salveta od sudoba ili starih stoljnjaka, pa ih zatim prekriti suvim salvetama, tako da
paprike ne bi dobile vazduh, ve} da se kuvaju u sopstvenoj toploti, da bi se lak{e
lju{tile. Ostaviti paprike tako da preno}e. Drugog dana paprike o~istiti od peteljki
i semenki i samleti ih na ma{ini za mlevenje mesa.
Plavi paradajz oprati i olju{titi, pa ga zatim probariti. Plavi paradajz izvaditi iz vode, odstaviti da se ocedi i samleti i njega na ma{ini za mlevenje mesa. U
pove}u {erpu sipati litar ulja, pa mlevene paprike i mleveni plavi paradajz, sve
izme{ati i na tihoj vatri kuvati, tek toliko samo da kr~ka uz neprestano me{anje,
da ne zagori. Ulje dodavati po potrebi (ne mora da se utro{i ceo ostatak ulja, zavisi od ukusa), pred sam kraj ajvar posoliti po ukusu. Ajvar prìti sve dok ne dobije èljenu gustinu. Gotov ajvar sipati jo{ dok je vru} u dobro oprane tegle i staviti ga u malo zagrejanu rernu da se zape~e. Moè u tako zagrejanoj rerni da
ostane preko cele no}i. Kada se izvadi iz rerne svaka se tegla prelije sa dve do
tri ka{ike vru}eg ulja, zatvori celofanom i ostavi sa ostalom zimnicom. ajvar je vrlo
ukusan i odràva se dugo.
babure dobro oprati i ostaviti ih da se osu{e, zatim ih ispe}i u pe}nici. Jo{ dok su
babure vru}e staviti ih u dublji sud i brzo prekriti mokrom salvetom, pa zatim
suvom salvetom, tako da se babure kupaju u sopstvenoj pari, da bi se lak{e
lju{tile. Babure tako mogu da preno}e. Sutradan o~istiti ih od peteljki, ljuski i
semena pa ih ostaviti da se ocede. Oce|ene paprike iseckati noèm na sitne kockice i staviti u dublju {erpu da se prè. Prìti ih sve dok sav sok ne uvri uz
neprestano me{anje da ne bi ajvar zagoreo. Pri samom kraju ajvar posoliti po
ukusu. Tegle malo zagrejati i sipati potpuno vru} ajvar, zatim ga staviti u zagrejanu rernu, da se zape~e i ostaviti ga da preno}i u rerni. Tegle povezati pergament-papirom. Ovako ostavljen ajvar moè da se odrì i do novih paprika. Vrlo je
ukusan.
AJVAR OD PAPRIKA I CRVENOG PARADAJZA "DRAGINJA"
KUVANI AJVAR "LJUBICA"
Potrebno je: 200 gr {e}era, 200 gr sir}eta, 500 gr ulja, 4 kg mlevenih

paprika, 3 glavice belog luka, 2 do 3 ljute papri~ice, 4 kg mlevenog crvenog
paradajza, so po potrebi.
Sprema se: U pove}em sudu staviti samlevene paprike, iseckani ili
samleveni luk, {e}er, sir}e, ulje, samlevene ljute papri~ice, samleveni paradajz i
sve to kuvati na tihoj vatri dok ajvar ne dobije èljenu gustinu. Pri samom kraju
ajvar posoliti po ukusu. Kuvani ajvar jo{ dok je vru} sipati u tegle i iste staviti u
toplu rernu, da se ajvar zape~e, moè da ostane u rerni i preko cele no}i. Svaku
teglu ajvara preliti sa dve do tri ka{ike toplog ulja, povezati ih celofanom i ostaviti sa ostalom zimnicom. Ajvar je vrlo ukusan, ali za osobe koje vole ljute zakuske.
Potrebno je: 5 kg paprika mesnatih {ilja, 2 kg plavog paradajza, 1,5

litara vode, 200 gr soli, 100 gr {e}era i 1 litar vinskog sir}eta.
Sprema se: Paprike se dobro operu i o~iste od dr{ki i semena, zatim
se opere plavi paradajz i olju{ti. u dublji sud se stavi 1,5 litara vode, litar vinskog
sir}eta, 200 gr soli 100 gr {e}era, sve se to stavi na {poreti u proklju~alu masu
se stavlja paprika i kuva toliko da upola bude kuvana, zatim se vadi i ostavlja da
se malo prohladi, pa se i plavi paradajz ise~e na manje delove i malo probari.
Zajedno sa paprikom plavi paradajz se samelje na ma{ini za mlevenje mesa i sve
to pome{ano stavlja se u dublju {erpu i prì na litar zagrejanog ulja sve dok ajvar
ne dobije èljenu gustinu. Gotov ajvar se vru} sipa u manje teglice i stavlja u
zagrejanu rernu da se zape~e, i ostavi u rerni preko cele no}i. Tegle se poveù s
celofanom, prethodno nakva{enim. Ajvar je dugo odrìv i vrlo ukusan.
PR@ENI AJVAR OD PAPRIKA

Potrebno je: 5 kg paprika mesnatih i dugih, 500 gr ulja i soli po ukusu.
Sprema se: Paprike se dobro operu i ispeku u rerni ili na {poretu. Pe~ene paprike
PR@ENI AJVAR OD BABURA

Potrebno je: Babura 5 kg i so po ukusu. Sprema se: krupne mesnate
AJVAR OD PEÊNIH PAPRIKA I PLAVOG PARADAJZA

Potrebno je: 10 kg paprika mesnatih, 3 kg plavog paradajza, 2 litra
ulja i soli po potrebi. Sprema se: Paprike se dobro operu i ispeku na plotni ili u
rerni. Plavi paradajz se tako|e dobro opere, olju{ti i ise~e na deblje re`njeve i
ispe~e na plotni ili u rerni. Ispe~ene paprike jo{ dok su vru}e, re|aju se u dublju
{erpu i brzo se pokrivaju s dobro pokva{enim kuhinjskim platnenim salvetama,
zatim suvim kuhinjskim salvetama, tako da se paprike kupaju u sopstvenom
znoju. Paprike se mogu lju{titi drugog dana. Paprike treba olju{titi, o~istiti od
peteljki i semena, pa ih zatim zajedno, sa olju{tenim i pe~enim plavim paradajzom samleti na ma{ini za mlevenje mesa. Samlevene paprike i plavi paradajz,
sipati u ve}i dublji sud i sve to dobro izme{ati. Sipati u sud sa paprikom i paradajzom 1 litar ulja, ponovo sve dobro izme{ati da se dobije ujedna~ena masa, staviti na {poret i kuvati - prìti na umerenoj temperaturi, uz ~e{}e me{anje, da ne bi
ajvar zagoreo, prìti ajvar sve dok se ne dobije èljena gustina. Kada je ajvar ve}
skoro gotov, posoliti ga po ukusu. U ajvar se prvo sipa 1 litar ulja a posle se
povremeno dodaje ostatak, po potrebi i po ukusu. Gotov ajvar se sipa jo{ dok je
vru} u manje teglice i stavlja se u toplu rernu da se zape~e. Ajvar u rerni moè
da ostane i preko cele no}i. Drugog dana u svaku teglu ajvara stavlja se po 1 ili
2 ka{ike toplog ulja, teglica se zatvori celofanom i ostavi na hladnom mestu sa
ostalom zimnicom.
PAPRIKE
KUVANE BABURE ZA ZIMU
potrebno je: 100 komada mesnatih babura, 4 litre sir}eta od razblaène esencije, 1/4 kg soli, 1/4 kg {e}era, 1/4 litra ulja i nekoliko zrna bibera. Sprema se:
napraviti smesu od sir}eta, ulja, soli i dodati nekoliko zrna bibera, sve to izme{ati
i kuvati na {tednjaku. U provrelu te~nost staviti babure da se upola skuvaju. Zatim
ih slagati u zagrejane tegle, pa ih preliti ovom te~no{}u, toliko da te~nost preliva
sve paprike, pa dodati 2 do 3 ka{ike ulja. Tegle povezati prvo ~istom platnenom
salvetom, pa pergament-papirom. Tako povezane tegle ostaviti sa ostalom zimnicom.
PAPRIKE ZA ZIMU PO STAROM NAÎNU

Uzeti duga~ku papriku i baburu, vode}i ra~una da paprika bude zdrava.
Papriku ostaviti nekoliko dana razre|enu na suvom mestu da odstoji. Zatim
papriku oprati u hladnoj vodi i odmah je re|ati u pripremljen sud. Na dno poslagati reg duga~kih paprika, red babura i po neki mali krastav~i} i zeleni paradajz,
zatim dodati neki celerov list i posoliti po ukusu. Tako postupati dok se ne napuni
sud ili bure. Ako je bure od 5o litara treba utro{iti 1,5 kg soli. Kada je sva tur{ija
nare|ana treba je preliti ~orbom, koja se pravi ovako: u jedan ~ist ve}i sud skuvati vi{njin list, pa kad se voda ohladi, procediti je, a na 3 litra vi{njine ~orbe
dodati 1,5 litara ~istog vinskog sir}eta, to dobro prome{ati i time preliti napunjen
sud s paprikama, do samoga vrha. Paprike odozgo pritisnuti ~amovim krstom ili
kamenom, tako da bi i poslednja paprika bila u soku. Na bure staviti slavinu i dva
puta nedeljno istakati te~nost i ponovo prelivati paprike, to u~initi dva do tri puta
u prve tri nedelje. Ovo se ~ini ako je paprika stavljena u bure jer je to ve}a
koli~ina, dok se to ne radi ako je paprika stavljena u tegle. Va`no je napomenuti
da se paprike, krastavci i paradajz ne bu{e vilju{kom, niti im se pri slaganju u sud
smeju se}i dr{ke. Moraju sami da uvuku sok kroz svoje pore. Paprika je vrlo
ukusna i dugotrajna. Moè se sluìti uz svako jelo kao salata.
PIKANTNE PAPRIKE ZA ZIMU

Za ostavljanje ovih paprika potrebno je uzeti paradajz-paprike koje treba
oprati i cele sa kratkim dr{~icama poslagati u veliku teglu, tegla treba da bude
veli~ine od 5 do 6 litara. Na naslagane paprike staviti jednu {a~icu ùte sla~ice u
zrnu, pa paprike pritisnuti unakrsnim drvcetom da se paprike ne bi podigle.
Napraviti preliv za paprike na slede}i na~in: u jednu {erpu sipati 3 litra vode,
kg kristal {e}era, pola velike ka{ike soli i to kuvati na {tednjaku da se {e}er i so
rastvore. Skinuti te~nost sa {tednjaka i u prohla|enu dodati esencije po ukusu,
ali ipak ne sme biti suvi{e blaga. Kada je te~nost potpuno ohla|ena preliti teglu
sa paprikama i odmah je vezati pergament papirom, koji prethodno treba nakvasiti u vodi, u kojoj ima malo salicila. Ovo su paprike pikantnog ukusa, jer nisu
mnogo kisele. Ove se paprike mogu ostaviti i bez soli, ako u ku}i postoji ~lan
porodice dijetalac i to: poslagati paprike u teglu, dodati malo istruganog rena,
{aku sla~ice, pa ih preliti razblaènim vinskim sir}etom. Zatim teglu povezati i
ostaviti sa ostalom zimnicom. Paprike su vrlo ukusne i dugo traju.
PEÊNE PAPRIKE NA VRANJANSKI NAÎN

Uzeti mesnate paprike babure ili {ilje, ispe}i ih na plotni {tednjaka ili
pe}nici, pa ih odmah staviti u dublji sud i prekriti mokrim kuhinjskim salvetama,
pa zatim suvim salvetama, tako da se one kupaju u sopstvenoj pari i ostaviti ih
da tako preno}e. Drugog dana olju{titi paprike i zagrejati ulje do vrenja, pa svaku
papriku posebno umakati u ulje i re|ati u teglu sve dok se tegla ne napuni a posle
svakog reda preko paprike sipati so po ukusu. Teglu ne smete ispuniti do vrha,
jer treba da ostane prostora za vrenje. Tako napunjenu teglu ostaviti jo{ jedan
dan ne povezanu, ve} samo poklopljenu, da bi izvr{ila vrenje, pa je tek tada
povezati. Vrenje paprici ni{ta ne oduzima od ukusa, ako je potrebno dodati joj jo{
malo sir}eta tkao da i poslednja paprika na vrhu vude u soku. Povezati teglu
pergament papirom, prethodno nakva{enim i ostaviti paprike sa ostlaom zimnicom.
PUNJENE PAPRIKE KUPUSOM
BABURE ZA ZIMU
Sveè paprike treba dobro oprati, pa ih o~istiti od semenki i peteljki kao

za punjenje. Pore|ati paprike u dublji sud i preliti ih klju~alom vodom i odstaviti
da odstoje 2 do 3 sata. u me|uvremenu o~istiti sladak kupus oprati ga jo{ dok je
u glavici, pa ga izrendati kao za salatu, posoliti ga i ostaviti da i odsotji oko sat
vremena. Izvaditi paprike iz vode i ostaviti ih da se ocede, kupus ocediti i njime
puniti svaku baburu, jo{ malo, sve posoliti po ukusu. Tako punjene paprike re|ati
u ve}e tegle a izme|u svakog reda paprika staviti po malo istruganog rena.
Zasebno skuvati sir}e. Tegle preliti presolcem i ovla{ ih povezati, pa drugog dana
opet dodati presolac, jer }e paprike da ga upiju. Kada paprike prestanu da upijaju presolac, naliti ih na dva prsta ulja, vezati prvo platnom, pa pergamentpapirom, prethodno nakva{enim. Ostaviti ih sa ostalom zimnicom.
Uzeti mesnate i ~vrste paprike babure, ra{iriti ih na suvom mestu da

odstoje 24 sata, pa ih zatim oprati, o~istiti od semena i dr{ke. Tpripremljene
posoliti po ukusu i ostaviti ih da preno}e u dubljem sudu. U 3 litra vode prokuvane
sipati esencije po ukusu i 1,5 litara ulja pa svkau papriku posebno umakati u
presolac i {to zbijenije re|ati u teglu. Teglu napunjenu povezati nakva{enim celofanom i ostaviti sa ostalom zimnicom. Paprike sluìti kao salatu, vrlo su ukusne.
PAPRIKE I PARADAJZ ZA \UVE^

Uzeti zdrave i zrele paradajze, oprati ih i prese}i na 4 komada. Zdrave
paprike babure ili {ilje, oprati, o~istiti ih od semena i peteljki, pa ih ise}i na ve}e
deli}e nepravilnog oblika. Paradajz posoliti posebno od paprika. Slagati masu u
dobro oprane tegle, koje mogu biti veli~ine 1 ili 1,5 litara i to red paprika, red
paradajza, sve dok se tegle ne napune. Prilikom punjenja rukom pritiskati, da
redovi budu jednake debljine. Kada je tegla puna, vezati je celofanom koji
prethodno treba nakvasiti u alkoholu. Zatim tegle sloìti u neki ve}i sud obloìti ih
slamom, naliti mlakom vodom, staviti na {poreti kuvati u pari 10 minuta od
po~etka vrenja. Posle ih skinuti sa {tednjaka, ostaviti ih da stoje u {erpi dok se
potpuno ne ohlade. Potpuno ohla|ene tegle izvaditi iz {poreta i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.
PEÊNE PAPRIKE ZA SALATU

Krupne mesnate paprike duge({ilje) ispe~ete u rerni i odmah ih re|ate u
dublju {erpu jednu preko druge, zatim brzo prekrijete sa nekoliko mokrih kuhinjskih salveta, pa zatim prekrijete ih suvim kuhinjskim salvetama i ostaviti da
preno}e, tako da se {to lak{e lju{te. Drugog dana paprike olju{tite, o~istite od
peteljki i semena, pa ih tako stavljajte u najlon kese i ostavljajte u zamrziva~.
Kada èlite da napravite salatu od ovih paprika u manju ~iniju iseckajte nekoliko
~e{njeva belog luka, soli i sir}etom prelijete luk, zatim dodate malo ulja, sve po
ukusu, odmrznete paprike i stavite u pripremljenu masu, pustite da odstoji desetak minuta i sluìte kao salatu. Salata je istog ukusa kao da ste za vreme sezone
pravili salatu sa sveìm prènim paprikama.
PAPRIKE KAO ZAÎN

Papriku dobro oprati, o~istiti od dr{ke i semena, pa je samleti na ma{ini
za mlevenje mesa. Tako mlevenu ostaviti da se malo prosu{i, posoliti je po ukusu
i na 10 kg paprika staviti 2 ka{ike konzervansa i sve dobro izme{ati. Paprike
stavljati u {to manje tegle. Tegle povezati celofanom, prethodno nakva{enim i
ostaviti ih sa ostalom zimnicom. Ovako pripremljena paprika moè se upotrebiti
uz svako jelo kao za~in.
PAPRIKA SALATA
Razne, ali zdrave paprike dobro oprati, ostaviti ih da preno}e a mogu se
ostaviti tako i dva dana da odstoje, pa ih zatim o~istiti od peteljki i semena i ise}i
na rezance. Tako izreckane paprike posoliti po ukusu i puniti manje tegle. Prilikom punjenja tegli u svaku teglu ubaciti po koji list lovora. Na {tednjaku skuvati
presolac od vode i sir}eta po ukusu, ostaviti ga da se potpuno ohladi i preliti
paprike. Tegle povezati pergament papirom. Salata je vrlo ukusna.
FEFERONE
Zdrave i dobro oprane papri~ice re|ati u {to manje teglice. Napunjene
teglice preliti me{avinom koja je napravljena od jakog sir}eta, vode i soli po
ukusu. Povezati tegle pergament papirom i ostaviti ih sa ostalom zimnicom.
PAPRIKE U ZAÎNU
Uzeti dobre i mesnate paprike {ilje ili babure, pa ih dobro oprati i prokuvati u klju~aloj vodi. Koli~ina paprika treba da bude oko 100 komada. Tako probarene paprike o~istiti od dr{ki i semena pa ih olju{titi. Olju{tene paprike staviti u
|ev|ir da se dobro ocede. Napraviti smesu kojom }e se filovati paprike: u dublju
~iniju staviti 130 gr sir}eta, 130 gr ulja, dosta per{unovog i celerovog na sitno
iseckanog lista, samlevenog belog luka, 3 glavice samlevenog celera, 2-3 samlevene srednje veli~ine {argarepe. Sve dobro izme{ati, posoliti po ukusu i ostaviti da masa odstoji oko 30 minuta, pa u tegle re|ati paprike i napravljenu masu.
Red paprika, red mase, sve dok se tegle ne napune. Tegle povezati
pergament papirom i ostaviti ih sa ostalom zimnicom. Tegle moraju biti napunjene
masom i sokom do vrha. Paprike su vrlo ukusne i sluè se uz svako jelo kao salata.
STARINSKI NAÎN OSTAVLJANJA KRASTAVACA
Uzeti mesnate paprike {ilje, dobro ih oprati, o~istiti od semena i peteljki,

re|ati ih u tegle i rukom zbijati jednu do druge i svaki red soliti. Napunjenu teglu
povezati nakva{enim celofanom i ostaviti sa ostalom zimnicom. Prilikom
upotrebe paprike prvo oprati od soli, pa se mogu filovati, pohovati a mogu se
upotrebiti za |uve~ i drugo jelo.
Izabrati {to manje krastav~i}e i birati ih tako da budu {to ~vr{}i. Ise}i im
peteljke i ostaviti ih da stoje u hladnoj vodi 1 sat. Posle toga svaki krastav~i}
posebno izvaditi iz vode i obrisati platnenom salvetom i re|ati ih u dobro opranu
i suvu teglu. Tegle treba da bude veli~ine 2 litra. Izme|u krastav~i}a moè se
dodavati i po neka ljuta papri~ica, bibera u zrnu, list lovora, miro|ije i neki ~e{anj
belog luka. Teglu napuniti do vrha, dodati soli, otprilike 3 ka{ike supene na litar
razblaènog sr}eta. U dublji sud sipati litar vode i sir}eta po ukusu i prokuvati.
Ostaviti sirup da se potpuno ohladi i njime preliti teglu sa krastav~i}ima, dobro je
uvezati pergament papirom i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.
Krastav~i}i su vrlo ukusni i dugo se odràvaju.
BABURE PUNJENE SIROM
KRASTAVCI U VODI ZA ZIMU
Dobre i mesnate babure dobro oprati i o~istiti od dr{ki i semena, malo ih

nasoliti i puniti nadevom: sitno izdrobljeni sir, iseckani per{unov list i samleveni
beli luk i soli po ukusu. Nadevom napunjene paprike re|ati u tegle veli~ine 5-6
litara. Napunjene tegle preliti blagim presolcem od vode, sir}eta i soli, sve po
ukusu. Povezati tegle nakva{enim celofanom i ostaviti ih sa ostalom zimnicom.
Uzeti 10 kg dobrih i zdravih krastav~i}a, pa ih dobro oprati, izbrisati,

staviti u dublji sud i obilno ih posoliti, te ih ostaviti da tako stoje 24 sata, a nekoliko u tom vremenu ih protresti da se dobro izme{aju. Posle 24 sata krastav~i}e
izvaditi i dobro opet izbrisati platnenom salvetom i tako ih re|ati na dno suda i to
red krastav~i}a, malo soli, pa red za~ia, pa krastavaca i sve redom dok se sav
materijal ne utro{i. Pri~vrstite odozgo krastavce sa dva ukr{tena drvceta i nalite
prokuvanom i razblaènom vodom. Poklopite sud i ostavite ga na suncu ili u
kuhinji na toplom mestu 10 dana. Posle 10 dana dobro poveìte sud pergament
papirom ili platnom i ostavite ga na hladnom mestu sa ostalom zimnicom. Jo{ dok
se krastavci kisele, sud treba nekoliko puta mu}kati, da bi se so dobro rastvorila
i po|ednako upijala u krastavce.
Sirup napraviti ovako: u ve}i sud sipati vodu, pa joj dodati: li{}e od hrasta, loze i vi{nje, koren rena, nekoliko strukova miro|ije, grozd gre{a, lovora, 50
grama bibera u zrnu i soli po ukusu pa tako skuvan i prohla|en sirup dodati krastavcima.
[ILJE ZA ZIMU
KRASTAVCI
KRASTAVCI U SIR]ETU
Krastav~i}i u veli~ini od 10 do 15 centimetara treba da budu obrani sa
dr{kom dugom dva do tri milimetra. Krastav~i}e dobro oprati i obrisati platnenom
salvetom, pa ih sloìti u ~istu i suvu teglu veli~ine pet do {est litara. Zatim krastav~i}ima dodati miro|ije, nepunu ka{iku salicila, stipse kao kukuruzno zrno i 20
zrna bibera. Zatim pripremiti sok kojim }e se krastav~i}i naliti: u 3 litra vode staviti veliku ka{iku soli. Kada je voda provrela skinuti je sa {tednjaka i pustiti da se
potpuno ohladi, a tada u hladnu vodu dodati 75 gr sir}eta razblaènog i ovim preliti krastav~i}e u tegli. Preko krastav~i}a staviti drveni za{titnik u teglu zavezati
nakva{enim celofanom, pa ih tako ostaviti 8 dana na suncu a uve~e unositi teglu
u ku}u. Posle 8 dana ostaviti teglu sa krastav~i}ima sa ostalom zimnicom.
Na isti na~in moè se ostavljati i paprika za zimu. Kod celih paprika dr{ka
se ne sme odsecati, a ako se ostavljaju rezane paprike prethodno se moraju
dobro oprati i osu{iti. Ova zimnica je vrlo ukusna i sluì se kao salata uz svako
jelo i pe~enje.
OBI^NI KRASTAVÎ]I
Krastav~i}e dobro oprati i obrisati platnenom salvetom pa ih lepo slagati
u dobro opranu i suvu teglu. prilikom re|anja krastav~i}a izme|u stavljati, ili ih
posipati, ka{i~icom izrendanog rena. Teglu napunite do vrha, pa krastav~i}e
pritegnite unakrsnim drvcima da se ne bi podigli. U dubokom sudu skuvajte sirup
od razblaènog sir}eta, vode i soli i time prelijte krastav~i}e. Povezati teglu
pergament papirom i ostaviti sa ostalom zimnicom. Krastav~i}i su vrlo ukusni i
sluè se uz svako jelo kao salata.
PARADAJZ
mestu. Ovako pripremljen paradajz vrlo je ukusan za salatu, za |uve~ i ostala

jela.
STARI NAÎN KUVANJA PARADAJZA
ZELENI PARADAJZ ZA ZIMU
Dobro zreo paradajz dobro oprati, o~istiti ga od trulih mesta, pa ga ise}i

na polutke i staviti u dosta duboku {erpu na {poreti kuvati. u paradajz dodati
nekoliko babura koje nisu ljute, per{unovog li{}a, malo celerovog li{}a i nekoliko
glavica crnog luka, pa sve to kuvati sve dok se ljuska ne odvoji od paradajza.
Kada je paradajz potpuno kuvan, skinuti ga sa {tednjaka i propasirati kroz pasir,
tako da u njemu ne ostane ni jedna semenka. Propasirani paradajz ponovo sipati
u dobro opranu {erpu i staviti na {poretda se kuva, neprestano me{aju}i da ne bi
zagoreo. paradajz treba kuvati sve dok se ne dobije èljena gustina ili dok od
po~etne koli~ine ne ostane skoro polovina. Moè se u tako skoro skuvan paradajz staviti {aka soli, zavisi od koli~ine. Tako kuvani paradajz sipa se vru}e u oprane
boce, ali se vodi ra~una prilikom sipanja da boce ne popucaju od toplote. Da boce
ne bi popucale treba ih pre punjenja malo zagrejati i pvri sipati po malo paradajza, pa ih postepeno puniti do vrha, preme{taju}i levak ~as na jednu, pa na drugu
bocu. Zatim boce zatvoriti pergament papirom i gumicama pri~vrstiti. Tako napunjene a jo{ tople boce re|ati u korpu jednu do druge, u korpu se prethodno stavi
pernati jastuk ili neka vunena stara }ebad, pa kada se sve boce pore|aju, dobro
se prekriju i u{u{kaju, da bi se kupale u sopstvenoj pari i tako se ostave da
preno}e. Drugog dana se boce izvade iz korpe, obri{u ako je do{lo do vrenja pa
su se boce uprljale od paradajza i ostave se sa ostalom zimnicom na hladnom
mestu. Paradajz je vrlo ukusan, moè se dodavati svkaom jelu, kuvati ~orbe, piti
kao sok i sluìti za dodatak salati.
Odabrati ne mnogo krupan nedozreo paradajz, dobro ga oprati i malo

osu{iti i o~istiti od peteljki. Dobro oprati ve}u teglu i re|ati paradajz a moè se
stavljati i u male ba~vice. Prokuvati po potrebi vodu, po ukusu je posoliti i dodati
jo{ celerovog lista, sve prokuvati i prohla|enom preliti paradajze do vrha.
Paradajze pritisnuti unakrsnim {tapi}ima. Povezati teglu pergamentpapirom, prethodno nakva{enim u toploj vodi i ostaviti ga sa ostalom zimnicom.
CEO PARADAJZ
Odabrati lepe i zdrave krupne plave paradajze, dobro ih oprati i olju{titi,

pa ih ise}i na tanke kri{ke ili krupnije kockice, ostaviti ih u dublji sud, posoliti po
ukusu i ostaviti tako da odstoje preko no}i. drugog dana uzimati dve po dve
ka{ike i re|ati u teglu, noliko koliko je potrebno za jedno kuvanje. tako u tegli
pore|ane patlidàne ne nalivati ni~im, povezati tegle nakva{enim pergament
papirom, pri~vrstiti pergament kanapom, staviti u ve}i sud i kuvati na pari 15 do
20 minuta. Tegle izvaditi iz suda, ostaviti ih da se ohlade i odloìti sa ostalom
zimnicom.
Izabrati zreo i potpuno zdrav paradajz a voditi ra~una da po veli~ini bude

jednak. Paradajz dobro oprati i slagati ga u ve}e tegle. Skuvati vodu sa malo soli,
ohladiti je i u nju staviti ka{iku salicila, pa tom vodom naliti paradajz. Tegle
povezati pergament papirom i ostaviti ih sa ostalom zimnicom. Paradajz je vrlo
ukusan i moè se upotrebiti uz svako jelo kao salata ili kao dodatak jelima.
MLEVENI PARADAJZ
Uzeti sve` i zdrav paradajz i dobro ga oprati u hladnoj vodi jer paradajz
treba da bude hladan kada se stavlja u boce. Paradajz samleti na ma{ini za
mlevenje mesa, staviti ga u dublji sud pa mu dodati: soli po ukusu, zatim na 1 kg
paradajza dodati 1 gr salicila, sve dobro izme{ati, pa mu dodati iseckano
per{unovo i celerovo li{}e, malu ljutu papri~icu sitno iseckanu, sve dobro
izme{ati i puniti boce do grli}a. Svaku napunjenu bocu dopuniti ka{ikom ulja.
Boce zatvoriti pergament papirom i ostaviti ih sa ostalom zimnicom na hladnom
PUNJENI PLAVI PARADAJZ

Izabrati plave paradajze srednje veli~ine, dobro ih oprati i olju{titi, pa im
na sredini napraviti otvor za punjenje. Paradajze prokuvati 10 minuta u kipu}oj
vodi. Izvaditi ih iz vode i pustiti da se dobro ocede. U me|uvremenu napraviti
smesu za punjenje: u dubljoj {erpi sitno iseckati crvene, bele i zelene paprike,
malo tucanog belog luka, koje zrno bibera, seckanog per{unovog i celerovog
lista, dodati soli po ukusu i sve to ostaviti da odstoji oko 5 sati, pa sada puniti plavi
paradajz. Re|ati plavi punjeni paradajz u tegle, naliti ga blagim vinskim sir}etom,
povezati tegle pergament papirom, nakva{enim u toploj vodi i ostaviti sa ostalom
zimnicom. Patlidàn se moè puniti i sa slatkim kupusom.
PLAVI PARADAJZ ZA MUSAKU
KUPUS ZA ZIMU
KUPUS RIBANAC ZA ZIMU
Tvrde glavice zdravog kupusa o~istiti od spoljnih listova i izribati ga na
rende. O~istiti do 2 kg {argarepe i nju izribati na rende. Bure treba dobro oprati i
ostaviti da odstoji tako pripremljeno za stavljanje kupusa. u bure stavljati malo
deblji sloj kupusa, pa tanak red {argarepe i posipati so, ali paziti da se kupus jako
ne posoli. Kupusu se moè oko sredine bureta dodati i malo kima, sve zavisi od
kupusa. Izme|u dva sloja ribanca, moè se staviti red glavica kupusa za sarmu.
Kada se bure naslaè do polovine, drvenim to~kom se nabija kupus na
di{e stane a i zbog toga da kupus pusti sok. U kupus se ne sipa voda. Kada je
bure puno i nabijeno, staviti preko kupusa beo stoljnjak a preko stoljnjaka ~amovi
krst, da se kupus ne bi dizao prilikom vrenja. Kada je sve gotovo kupus se pritisne velikim kamenom dobro opranim.
Kupus moè da se preta~e ako bure ima slavinu, a i ne mora, ali se pena
sa kupusa mora kupiti stoljnjakom u po~etku svakih 7 dana, a kasnije svakih 15
do 20. Kupus ribanac je jako ukusan, sluì se kao salata ili za kuvanje podvarka
i kiselog kupusa sa mesom i slaninom.
KUPUS KISEO U GLAVICAMA

Bure za ki{eljenje kupusa treba dobro oprati vru}om vodom, pokriti ga
nekim starim stoljnjakom i ostaviti da preno}i puno vode. Drugog dana u gure
stavljati kupus u glavicama, koje moraju biti dobro o~i{}ene od spoljnih listova, a
po mogu}nosti treba voditi ra~una da glavice budu pribli`ne veli~ine. Na svakoj
glavici treba izvaditi koren, da bi se {to pre ukiselila. Koren se vadi specijalnim
noèm. U bure re|ati glavice i posipati so po ukusu. Kada je bure puno naliti ga
hladnom vodom, prekriti stoljnjakom i preko stoljnjaka staviti ~amov krst, da se
kupus ne bi podizao, pa zatim kamen koji }e pritiskati kupus. Kupus pretakati u
po~etku svaki drugi dan do 15 dana, a kasnije sve re|e. Prilikom pretakanja, dizati stoljnjak i penu sa kupusa skidati. Jo{ dok je bure bilo prazno, treba ga podi}i
tako visoko, koliko je potrebno da se ispod slavine podmetne lonac kojim }e se
pretakati kupus. Kupus u glavicama moè da se servira kao salata, za podvarak,
sarmu i druga jela.
KUPUS RIBANAC I REZANA PAPRIKA

U manje bure stavi se kupus, koji se izriba na rende, glavice moraju biti
tvrde i zdrave. u pove}oj dubljoj {erpi ise~e se paprika na rezance i tada se bure
stalvja, red kupusa, pa red paprika, soli se po ukusu i tu~kom se sve pritiska, da
bi bilo {to vi{e nabijeno. Prilikom re|anja kupusa i paprika, stavlja se po neki list
lovora i po neko zrno biber.a Tako dok se ne napuni bure. Prekrije se bure stoljnjakom, pritisne ~amovim krstom i nekim teìm kamenom, voda se ne sipa, ali se
svakih 10 dana stoljnjakom skida pena. U ovaj kupus moè se jo{ pored paprika
stavljati rezana {argarepa, zeleni paradajz i krastav~i}i, sve rezano na kolutove.
Salata je vrlo ukusna i dugo traje a moè se sluìti uz svako jelo.
SALATE I POVR]E
RAZNO POVR]E ZA \UVE^
Spremiti povr}e: odabrati manje crvene paradajze, tikvice, plave paradajze, paprike i boraniju. Plave paradajze, tikvice, papriku i boraniju ise}i na razne
oblike i po veli~ini na sitnije komade. Svako povr}e posebno probariti. Kada je
povr}e probareno, staviti ga u cediljku i ocediti od vode. uzeti dobro oprane i
osu{ene tegle veli~ine 1 litar i re|ati povr}e. Paradajz crveni ne treba bariti, ali ga
treba samo potopiti u kipu}u vodu, da bi se lak{e ljuska skinula. Kada su tegle
pune, naliti ih ~istom vodom i u svaku teglu staviti soli po ukusu. Tegle povezati
nakva{enim pergament papirom. U dublju i ve}u {erpu staviti na dno slamu, pa
re|ati tegle i izme|u svake tegle staviti po malo slame, {erpu naliti hladnom
vodom i staviti na {poreti kuvati povr}e oko 20 minuta, pa skinuti {erpu sa {tednjaka i pustiti da se tegle potpuno ohlade, pa ih izvaditi iz {erpe i ostaviti sa
ostalom zimnicom na hladnom mestu.
ME[ANA SALATA ZA ZIMU

U dubljoj {erpi napraviti me{avinu od paprike, krastavaca, {argarepe,
crnog luka i kupusa. Luk, {argarepu, papriku i krastavce ise}i na kolutove, kupus
izrendati na rende, sve dobro izme{ati, posoliti po ukusu i stavljati u tegle veli~ine
2 litra. Na {tednjaku prokuvati me{avinu od vinskog sir}eta i vode. Ostaviti da se
ohladi i me{avinom naliti tegle. Povezati tegle nakva{enim pergament papirom i
ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.
SVE@A SALATA OD [ARGAREPE

O~istiti {argarepu i prokuvati da potpuno bude mekana. ise}i {argarepu
na kolutove, izrendati jedan struk rena, 3-4 ~e{nja belog luka i sve skupa dobro
izme{ati, posoliti po ukusu, dodati zejtina i razblaènog sir}eta, ponovo sve dobro
izme{ati, ostaviti da odsotji 10 minuta i sluìti kao salatu uz svako pe~enje.
MLADI GRA[AK ZA ZIMU

Uzeti sve` gra{ak i o~istiti od ljuske. Probirati zrna i stavljati u bocu. Bocu
ne treba napuniti do vrha, neka ostane prazna oko 4 prsta. Na gra{ak staviti malo
soli. Bocu ne treba ni~im nalivati. Bocu zatvoriti plutanim ~epom. Zatim uzeti ve}i
i dublji sud, naliti vodom i pore|ati boce sa gra{kom, sud staviti na {poret, boce
obloìti starim stoljnjacima i ostaviti na {poretu dok voda ne proklju~a, pa ih
ostaviti jo{ dva sata da klju~aju.
Ako se voda ukuva, doliti jo{ tople klju~ale vode iz drugog suda, tako da
voda prelazi visinu tri ~etvrtine boce. Posle dva sata klju~anja skinuti boce sa
{poreta, ostaviti da se u {erpi potpuno ohlade, obloìti zatvara~em malim platnenim salvetama ili pergament papirom, zavezati i ostaviti na hladnom mestu sa
ostalom zimnicom.
BORANIJA ZA ZIMU
Uzeti lepu i zdravu buter boraniju. boraniju o~istiti od peteljki, pa (5 kg
boranije) svaku ise}i na pola i stavljati u ve}u {erpu. Na svaki kilogram boranije
dodati 150 gr {e}era i 150 gr soli. Sve dobro izme{ati nekoliko puta i tako u {erpi
ostaviti boraniju da preno}i. Drugog dana boraniju pore|ati u tegle, zatvoriti tegle
celovanom i ostaviti sa ostalom zimnicom na hladnom mestu.
KARFIOL ZA ZIMU
Uzeti lep i zdrav karfiol. Karfiol dobro oprati i o~istiti od cveti}a. u dublji
sud staviti karfiol i kuvati oko 10 minuta. Izvaditi karfiol iz vode, pustiti da se ocedi
i stavljati u tegle. Napunjene tegle preliti prokuvanom posoljenom vodom. Na litar
vode treba staviti 10 gr. soli. Naliti tegle i hermeti~ki ih zatvoriti. Ostaviti tegle sa
ostalom zimnicom na hladnom mestu.
CVEKLA ZA ZIMU
Uzeti kilogram cvekle, dobro je oprati i o~istiti a zatim je izrendati. Izrendanu cveklu posoliti po ukusu, dobro je izme{ati i slagati u tegle. Napunjene tegle
preliti belim vinom, povezati pergament-papirom i ostaviti na hladnom mestu sa
ostalom zimnicom.
KOMPOTI
VO]E ZA KOMPOT treba da bude zrelo, ~vrsto i zdravo. Kod nas se
naj~e{}e priprema kompot od tre{anja, vi{anja, {ljiva, kajsija, bresaka, kru{aka,
dunja i gro`|a.
Sa ko{ticom i sa ljuskom obi~no se pravi kompot od tre{anja, vi{anja,
{ljiva i gro`|a. Kajsije i breskve upotrebljavaju se bez ko{tice sa ili bez ljuske.
Pri pripremanju kompota upotrebljavati no` koji ne r|a.
TEGLE ZA KOMPOT Najbolje su patent-tegle, ali dobro mogu da posluè i

obi~ne tegle zatvorene pergament-papirom. Tegle pre upotrebe treba uvek dobro
oprati.
SIRUP ZA KOMPOT priprema se redovno od {e}era i vode. Odnos {e}era i

vode moè biti razli~it. Zavisi u prvom redu od vrste, odnosno od kiselosti vo}a.
Zavisi i od toga da li oni koji }e ga jesti vole vi{e ili manje slatko.
Odnosi mogu biti slede}i: na 1 litar vode 250 grama {e}era, na 1 litar
vode 500 gr {e}era i na 1 litar vode 1 kilogram {e}era. Koli~ina sirupa zavisi od
toga da li je vo}e sloèno sa manje ili vi{e praznina i kre}e se oko ~etvrt litra.
[e}er u kompotu doprinosi konzerviranju vo}a. Iskusne doma}ice kaù
da nije lo{e staviti na kompot ve} stavljen u teglu koju mrvicu salicila. On u tako
malim koli~inama nije {kodljiv, a doprinosi ~uvanju kompota od kvarenja. Najbolje je ~uvati kompot na suvom i zra~nom mestu.
PRIPREMANJE VO]A. Da vo}e koje se lju{ti ne bi pocrnelo treba ga

odmah staviti u vodu u koju je na svaki litar rastvoreno na vrh noà limunske kiseline. Da bi lak{e olju{tili kajsije i breskve treba ih staviti u cediljku i dràti u vodi
koja vri desetak minuta, a zatim ih odmah lju{titi.
STERILIZACIJA KOMPOTA. Da bi se kompot sa~uvao od kvarenja treba

preduzeti neke mere. U na{im doma}instvima sterilizacija se naj~e{}e vr{i u vodi
na ovaj na~in: u prostran sud stavi se na dno i eventualno izme|u tegla sloj krpe,
hartija, slame ili sena. Na ovaj na~in tegle se za{tite od prskanja. Sud se nalije
toplom vodom ako je vo}e prethodno prokuvano i sirup u teglama jo{ topao, a
hladnom vodom ako je vo}e sirovo a sirup hladan. Tegle treba da budu potopljene za tri ~etvrtine visine u vodi. Sterilizacija traje obi~no nekoliko minuta od
trenutka kada se u tegli pojave mehuri}i ili kada voda u sudu po~ne da vri. Tegle
ostaviti u sudu sa vodom i po zavr{etku sterilizacije dok se ne ohladi. Sterilizacija se moè sprovesti i u elektri~noj pe}nici na taj na~in {to se tegle stave u sud
sa malo vode koja se postavi na re{etku. Pe}nica se uklju~i na najja~e grejanje i
tegle se ostave unutra oko pola sata. Posle toga grejanje se isklju~i, a tegle se
izvade kad se pe}nica ohladi. Sterilizacija se vr{i i u pari: na dno suda se stavi
re{etka od drveta i ìce na noìcama. Voda koja vri je na dnu suda, tegle su
izdignute, a ceo sud je poklopljen.
KOMPOT OD [LJIVA I (sa kuvanim sirupom)
NAMIRNICE: {ljive "madàrke", 250 do 500 grama {e}era na litar vode
(prema ukusu), malo salicila.
PRIPREMA: {ljive oprati, otkinuti im peteljke i cele sloìti u tegle. Naliti jednu
teglu obi~no hladnom vodom da bi se procedila potrebna koli~ina sirupa. Tu vodu
prosuti a sirupom naliti ne{to vi{e od nivoa vo}a. Za sirup kuvati vodu sa {e}erom
dok ne provri. Toplim sirupom prelivati postepeno {ljive u teglama. Kad se sirup
u teglama ohladi, izru~iti ga u sud u kome se kuvao, ponovo zagrejati do vrenja i
ponoviti prelivanje {ljiva u teglama. Zagrevanje sirupa i prelivanje {ljiva ponoviti
jo{ dva puta. Zatim popra{iti kompot u teglama sa dve do tri mrvice salicila,
povezati tegle, sterilisati toplom vodom. I te~nost u teglama je topla. Sterlisati oko
pet minuta od trenutka kad voda u sudu po~ne da vri.
KOMPOT OD [LJIVA II (bez kuvanog sirupa)
posebno obloìti i pokriti platnenom salvetom. Sipati u {erpu hladnu vodu i zajedno s teglama staviti na {poret i zagrevati do klju~anja. Kada voda po~ne da vri
dràti {erpu jo{ 10 minuta, pa je skinuti sa {poreta i odmah vaditi tegle, da se
breskve ne bi prekuvale i izgubile prirodnu boju. Tegle ostaviti na hladnom mestu
sa ostalom zimnicom.
MATERIJAL: {ljive "madàrke", ~a{a do ~a{a i po {e}era na tegli od jednog
KOMPOT OD BRESAKA (3)
litra, malo salicila.

PRIPREMA: {ljive oprati i cele ih naslagati u tegle. Napuniti teglu najpre do
polovine pa sipati polovinu koli~ine {e}era pa opet nare|ati {ljive do gore. Posuti sa dve-tri mrvice salicila, naliti hladnom vodom, povezati tegle staviti u sud za
sterilizaciju. U sud se sipa hladna voda. Sterilizovati pet minuta od trenutka kad
voda u sudu po~ne da vri.
Pripremiti kilogram bresaka, pola litra vode i 500 grama {e}era. [e}er i
vodu pome{ati i kuvati dok provri. Breskve oprati, skinuti koru, ukoniti ko{tice,
ise}i na dva dela i sloìti u tegle. Preko wih sipati {e}erni rastvor. Dobro zatvoriti
dvostrukim celofano, staviti u {erpu sa sveòm vodom, ali da voda bude ispod
grli}a tegle. Kuvati dok voda provri, ohladiti, izvaditi i ostaviti za zimu.
KOMPOT OD KAJSIJA
KOMPOT OD KRU[AKA
Pravi se isto kao kompot od {ljiva I, samo {to se sirupom preliva svega
jedanput, ili kao kompot od {ljiva II, s tom razlikom {to se kajsije preseku, izvadi
se ko{tica, a ljuska se olju{ti ili ne olju{ti.
Praviti kao kompot od {ljiva I, ali prelivati samo jedanput ili kao kompot
od {ljiva II, s tom razlikom {to se kru{ke raseku po duìni na ~etiri dela. Kru{ke
su olju{tene i o~i{}ene od semena. Kru{ke treba dobro zasladiti.
KOMPOT OD KAJSIJA (2)

Odabrati zdrave, ne mnogo krupne kajsije i malo ~vr{}e. Oprati kajsije i
o~istiti ih od dr{ki i prese}i preko polovine, pa im izvaditi ko{ticu. Kajsije se mogu
lju{titi a mogu se ostaviti u kompotu i sa ljuskom. Kajsije pore|ati u litarske tegle.
Skuvati sirup od {e}era i vode i to 2 litre vode sa kilogram {e}era i rashla|enim
sirupom naliti tegle sa kajsijama. Tegle povezati pergament papirom. Uzeti ve}u
{erpu, na dno {erpe staviti neke stare salvete i svaku teglu obloìti platnenom salvetom, pa u {erpu sipati hladnu vodu i staviti {erpu sa teglama na {poreti dràti
do klju~anja. Kada je voda po~ela da klju~a dràti je na {poretu jo{ 15 minuta,
tada je skinuti sa {poreta i odmah tegle vaditi iz {erpe, ovo iz razloga da se kajsije ne bi prekuvale i tada bi izguble svoju prirodnu boju. Tegle ostaviti na hladnom
mestu sa ostalom zimnicom.
KOMPOT OD BRESAKA pravi se na isti na~in kao kompot od kajsija (1).

KOMPOT OD BRESAKA (2)
Odabrati zdrave i lepe breskve, da nisu mnogo krupne. Uzeti 1 kg bresaka, o~istiti ih od dr{ki, dobro oprati, olju{titi i izvaditi ko{tice. Svaku breskvu
ise}i na polovine i tako ih re|ati u dobro oprane tegle. Skuvati sirup od litre
vode i 500 gr. {e}era, voditi ra~una o gustini sirupa. Sirupom naliti tegle, toliko da
prekrije i poslednji sloj breskvi. Tegle dobro zatvoriti celofanom, staviti u dublju
{erpu, a na dnu {erpe pre stavljanja tegle staviti platnenu salvetu i svaku teglu
KOMPOT OD KRU[AKA (2)

Najbolji kompot od kru{aka je od kru{ki karamanki. Kru{ke treba olju{titi, o~istiti
od peteljki i svaku kru{ku ise}i na 4 dela. Tako pripremljene kru{ke treba potopiti u slanu vodu, da ne bi uticajem vazduha potamnele. Na 2 litra vode obi~no se
stavlja ka{i~ica soli. U ve}u {erpu sipati vodu i staviti na {poret da vri. Kru{ke,
odstoje u slanoj vodi oko pola sata, pa se zatim izvade iz slane vode, operu i
stavljaju u klju~alu vodu, da nekoliko puta provre. Kru{ke izvaditi iz klju~ale vode
i re|ati u dobro oprane i suve tegle. u vodu u kojoj su se kuvale kru{ke staviti
sirup kojim }e se naliti tegle sa kru{kama. Na 3 litra vode za sirup treba kilogram
{e}era. Svaku teglu sa kompotom naliti vru}im sirupom. U svaku teglu ili u sam
sirup nacediti 1 do 2 limuna ili po ukusu. Tako pripremljene tegle zatvoriti hermeti~ki. u ve}u {erpu na dno staviti stare kuhinjske krpe, pore|ati tegle sa kompotom, naliti {erpu vodom do polovine ili malo vi{e, pa ostaviti na {poretu do
vrenja, a zatim ostaviti da tako klju~aju jo{ 20 minuta. tegle ostaviti da se u vodi
potpuno ohlade, izvaditi iz vode, obrisati i ostaviti sa ostalom zimnicom na hladnom mestu. Kompot je vrlo ukusan i dugotrajan.
KOMPOT OD KRU[AKA (3)

Oprati 2 kilograma zrelih, ~vrstih kru{aka, malo osu{iti, narezati na
re`weve i pore\ati u ~iste tegle do 3 centimetara ispod vrha. Skuvati 800 grama
{e}era u litri vode. Naliti u tegle preko re`weva kru{aka. Dobro ih zatvorite perga-
ment papriom ili celofanom. Obaviti ih krpama, staviti u {erpu sa sveòm, hladnom vodom i kuvati dok provri. Ohladiti, izvaditi ih iz vode i ostaviti za zimu.
Pripremiti kao kompot od {ljiva I i II. upotrebljava se gro`|e sa ~vrstom

ljuskom - "hamburg" ili "stono gro`|e".
{erpu. Na {poretu skuvati 2 litra vode sa 2 kg {e}era, sve dok se ne dobije èljena gustina, pa zatim pa`ljivo stavljati dunje u proklju~ali sirup, ali voditi ra~una da
se dunje ne skuvaju, ve} da samo omek{aju, bro ih vaditi iz {erpe i re|ati u dobro
oprane i suve tegle. Napunjene tegle naliti vrelim sirupom, povezati tegle pergament papirom, ali pre povezivanja, ostaviti da se tegle malo ohlade, pokrivene
~istom kuhinjskom platnenom salvetom. Kompot ostaviti sa ostalom zimnicom na
hladnom mestu.
KOMPOT OD VI[ANJA
KOMPOT OD DUNJA (2)
KOMPOT OD GRO@\A
Odabrati lepe i zdrave vi{nje, pa ih o~istiti od dr{ki. vi{nje lepo sloìti u

tegle, skuvati sirup od {e}era i vode, pa ih preliti. Tegle zatvoriti hermeti~ki ili ih
povezati pergament papirom te staviti u dublji sud, pokriti platnenom salvetom i
kuvati na pari 20 minuta. Skinuti ih sa {poreta, ostaviti da se u {erpi potpuno
ohlade, izvaditi iz {erpe i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.
KOMPOT OD TRE[ANJA
Odabrati jednu koli~inu krupnih i zdravih tre{anja. Na kilogram {e}era
moè se u kompot staviti 5 kg tre{anja. O~i{}ene tre{nje staviti u dublju {erpu,
naliti sa 5 litara vode. Ako se uzima koli~ina od 5 kg tre{anja, staviti u {erpu 1 kg.
{e}era i tada {erpu staviti na {poret, sve do kju~anja, ali pritom voditi ra~una da
masa tih klju~a, da tre{nje ne bi popucale. Posle klju~anja od 10 minuta treba
skinuti {erpu sa {poreta i u dobro oprane tegle, rupi~astom ka{ikom vaditi tre{nje
i puniti tegle. Napunjene tegle naliti sa jo{ vrelim sokom u kojem su se kuvale
tre{nje, sa dodatkom nekoliko kapi nipakombina (sredstvo za odràvanje kompota). Tegle povezati i ponovo ih staviti u {erpu sa hladnom vodom, omotati sa
starim krpenim salvetama i kuvati na pari 10 minuta posle vrenja. Skinuti {erpu
sa teglama sa {tednjaka, pustiti da se potpuno ohlade, ;ak i da preno}e, izvaditi
iz {erpe i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.
KOMPOT OD TRE[ANJA (2)

Oprati i o~istiti od peteqki 3 kilograma krupnih, zrelih tre{awa. Preporu~qovo je da se o~iste i od ko{tica. Ocediti ih i staviti u tegle , ali ne sasvim
do vrha. Kuvati 500 grama {e}era u 2 litre vode dok provri. Sipati preko naslagnih
tre{awa. Umotati ih krpama i staviti u {erpu. [erpu naliti sveòm vodom i kuvati
dok provri. Ohladiti i ostaviti za zimu.
KOMPOT OD DUNJA
Izabrati lepe dunje, vode}i ra~una da budu zrele. Uzeti 6 kg dunja, dobro
ih oprati i o~istiti od ljuske. Dunje ise}i na ~etvrtaste ili nepravilne oblike u ve}u
Oprati i o~istiti 3 kilograma zrelih, ~vrstih duwa. Oqu{titi ih i ise}i na

kri{ke. Kuvati kilogram {e}era sa pola litre vode dok se zgusne. U rastor stavqati
naizmeni~no kri{ke duwa i kuvati da obe strane omek{aju. Vaditi ih i rejdati u ~iste
tegle. Naliti {e}erni rastvor u kome su se kuvale. Zatvoriti celofanom i ohladiti.
ME[ANI KOMPOT
Me{ani kompot se moè napraviti od: breskve, kajsije i kru{ke. Uzeti od
svih vrsta vo}a po 2 kg. Svako vo}e staviti u poseban sud. O~istiti vo}e, olju{titi
i prethodno dobro oprati. Kru{ke ise}i na kri{ke, a breskve i kajsije na polutke.
Uzeti dobro oprane tegle i re|ati vo}e, prvo kru{ke, zatim kajsije, pa
breskve, tako redom dok se tegle na napune. Skuvati sirup od {e}era i vode (1
litar vode i kg {e}era). Sirup treba da bude bistriji, pa sirupom naliti tegle ali
ne do vrha, ve} samo da pokrije i poslednji red vo}a. u ve}u {erpu staviti stare
kuhinjske krpe na dnu {erpe, pore|ati tegle, naliti {erpu hladnom vodom vi{e od
polovine i staviti je na {poret do vrenja. Ostaviti tegle da klju~aju oko 15 minuta.
Skinuti {erpu sa {poreta i ostaviti da se potpuno ohlade prekrivene kuhinjskom platnenom salvetom. Hladne tegle izvaditi iz {erpe, povezati celofanom i
ostaviti sa ostalom zimnicom. Kompot je vrlo ukusan i dugotrajan.
KOMPOT OD KUPINA
Uzeti lepe i zdrave kupine, dobro ih i pa`ljivo oprati, tako da se ne
iznje~e, pa ih staviti u sito da se dobro ocede. Tegle dobro oprati i osu{iti, tegle
treba da budu {to manje, na dno tegle staviti komadi} karanfili}a, zatim red
kupina, red {e}era, to ponavljati dok se tegla ne napuni. Kada je tegla puna,
sipati jednu ka{iku ~istog alkohola. Tegle hermeti~ki zatvoriti. Zatim u ve}u {erpu
staviti na dno {erpe stare kuhinjske krpe, pore|ati tegle, sipati hladnu vodu i
kuvati posle vrenja jo{ 15 minuta, a tegle pre kuvanja omotati starim platnenim
salvetama. Kada je vrenje zavr{eno, ostaviti tegle da se potpuno ohlade, pa ih
izvaditi iz {erpe i ostaviti sa ostalom zimnicom. Kompot je vrlo ukusan i dugotrajan, a neobi~an i retko ga doma}ice spremaju.
KOMPOT OD RIBIZLI
Odabrati dobre i zdrave ribizle. Zajedno sa dr{~icama ribizle pa`ljivo
oprati da se ne izgnje~e, zatim ih staviti u {to manje teglice. skuvati sirup od
{e}era i vode vrelim sirupom preliti ribizle. Sirup ne treba da bude mnogo gust.
Tegle zatvoriti zatvara~em ili ih povezati pergament papirom. Povezane tegle
kuvati (na pari) 20 minuta ovako: u ve}u {erpu staviti na dno {erpe stare kuhinjske krpe, zatim staviti tegle, obloìti svaku teglu krpom i {erpu naliti hladnom
vodom do ~etvrtine tegle i kuvati dok ne proklju~a, voda u {erpi i sirup u teglama.
Ostaviti sve na {poretu oko 20 minuta. Zatim skinuti {erpu sa {poreta, i ostaviti
da se tegle potpuno ohlade, izvaditi ih iz {erpe, obrisati i ostaviti sa ostalom zimnicom. Kompot je vrlo ukusan i dugotrajan.
KOMPOT OD SVE@IH JAGODA

Izabrati lepe zrele jagode. Pa`ljivo jagode oprati i o~istiti ih od peteljki.
Oprane jagode staviti u rupi~asti sud da se ocede. zatim uzeti tegle sa hermeti~kim zatvara~em i pore|ati do vrha. U svaku teglu staviti 3 ka{i~ice {e}era.
Ovde se moraju upotrebiti ba{ tegle sa hermeti~kim zatvara~em. Tegle treba da
budu {to manje. Zatim tegle pore|ati u ve}u {erpu, a na dno {erpe staviti stare
kuhinjske krpe i svaku teglu omotati starom kuhinjskom krpom. [erpu naliti do
vi{e od polovine tegli hladnom vodom i ostaviti na kraju {poreta da se postepeno
zagreva do klju~anja. Ostaviti tegle u {erpi da klju~aju petnaest minuta: skinuti
{erpu sa {poreta, ostaviti da se potpuno ohlade i tada ih izvaditi iz {erpe i ostaviti sa ostalom zimnicom. Kompot je vrlo ukusan i dugotrajan a recept vrlo jednostavan.
VO]E ZA ZIMU
Ovo uputstvo vaì za sve vrste vo}a. Uzeti vo}e po izboru (kru{ke,
jabuke, {qive, breskve i drugo). Oprati 5 kilograma vo}a, ocediti i sloìti u tegle.
U apoteci nabaviti vinobran u tabletama. Na 5 litara vode staviti tabletu od 10
grama vinobrana i rastvor sipati u teglu preko vo}a. povezati celofanom i ostaviti ih u prostoriju za zimu, gde se do upotrebe ne}e pomerati. Ovako spremqeno
vo}e bi}e uvek sveè i moè dugo da se upotrebqava, a da se ne pokvari.
SLATKA
SLATKO OD TRE[ANJA
Priprema: 30 minuta, Kuvanje: 1 ~as
NAMIRNICE: 2 kg tre{anja, 2 kg {e}era.
PRIPREMANJE: Izvaditi ko{tice iz tre{anja i izmeriti tre{nje. Staviti ih u {erpu
sa istom koli~inom {e}era, pa kuvati na umerenom vatri oko 15 minuta. Skinuti
penu. Izvaditi tre[nje re{etkastom ka{ikom, pa kuvati sirup jo{ 15 minuta, skidaju}i stalno penu. Vratiti tre{nje, pustiti da proklju~a, pa kuvati oko 5 minuta. Ponovo izvaditi tre{nje, kao prvi put, pa isti postupak ponoviti dva puta. Tre}i put vratiti tre{nje i kuvati oko 5 minuta, izvaditi i kuvati dok se ne zgusne. Vratiti tre{nje i
kuvati jo{ 10 minuta, skinuti s vatre, ohladiti i sipati u tegle.
SLATKO OD TRE[ANJA
Slatko od tre{anja najbolje se pravi od belih tre{anja. Tre{nje treba da
budu zdrave. Tre{nje oprati i o~istiti od ko{tica specijalnim noèm, tako da
izgledaju kao da su cele. Tako pripremljene tre{nje staviti na sumpor i dràti ih
sve dok ne postanu bele od sumpornog dima. Na koli~inu od 1 kg tre{anja obi~no
se uzima 1250 gr {e}era. U ve}u {erpu staviti {e}er i 2 ~a{e vode i gusto ga skuvati. Tre{nje oprati iz nekoliko voda od sumpora pa ih staviti na platnenu kuhinjsku krpu da se ocede i osu{e, pa ih spu{tati polako u kuvani {e}er, dodati im sok
od jednog limuna i {ipku vanile. Slatko kuvati brzo na jakoj temperaturi. Da biste
utvrdili da li je slatko gotovo, uzmite ka{ikom 2-3 kapi slatka i ako kapi te{ko
silaze sa ka{ike, zna~i da je slatko dobro ukuvano. Sa gotovog slatka skinuti
penu, ostaviti ga da preno}i, a {erpu prekriti mokrom platnenom krpom. Drugog
dana slatko sipati u tegle, povezati celofanom i ostaviti na hladnom mestu sa
ostalom zimnicom.
SLATKO OD TRE[ANJA (2)

Kuvati kilogram {e}era sa 200 grama vode dok se zgusne. O~istiti kilogram tre{anja od petelji i ko{tica, dodati u zgusnuti {e}er i dalje kuvati na jakoj
vatri. U toku kuvanja dodati limunov sok i malo vanile. Slatko je gotovo kada sok
pada sa ka{ike u gustim kapljicama. Skinuti sa vatre, pokupiti penu, pokriti
vla`nom salvetom i ostaviti da preno}e. Sutra sipati u ~iste tegle i zatvoriti celofanom.
SLATKO OD MALINA
Priprema: 10 minuta, Kuvanje: 1 ~as
NAMIRNICE: 1 kg malina, 1 kg {e}era, malo butera.

PRIPREMANJE: Staviti vo}e i {e}er u {erpu, pustiti da proklju~a. Povremeno
protresti {erpu. Kad se {e}er otopi, prome{ati i ostaviti da kuva. Kad se stvori
obilna pena, dodati buter, koji }e pomo}i da se pena koncentri{e na povr{ini.
Skinuti penu i nastaviti s kuvanjem dok se dok stegne. Smanjiti vatru. Kad se
slatko prohladi, sipati ga u tegle. Tek posle dva dana zatvoriti tegle.
SLATKO OD DINJE
Priprema: 15 minuta. Kuvanje: 1,5 ~as
NAMIRNICE:3 kg dinje, 1,5 kg {e}era u prahu, 1 pomoranya, 1 {ipka cimeta.

PRIPREMANJE: Ise}i dinju na ~etiri dela, izvadtiti semenka. Sredinu ise}i na
kockice da se dobije oko 2 kg. Kockice dinje staviti u {erpu, posuti {e}erom i
ostaviti na hladnom nekoliko ~asova, pokriveno gazom.
Olju{titi pomoranyu (koru sa~uvati), ise}i je na kolutove i dodati dinji, kao i {ipku
cimeta. Staviti na vatru i kuvati oko 1,5 ~as, povremeno me{aju}i. Pred kraj
kuvanja dodati koru od pomoranye spiralno ise~enu. Sipati u tegle.
SLATKO OD MALINA (2)

Za kilogram malina potrebno je u{pinovati kilogram i pet stotina grama
{e}era. Maline staviti u boraks da stoje jedan ~as. Kad je {e}er u{pinovan izma}i
ga sa {poreta i ostaviti da se hladi. U hladan sirup spustiti maline, kuvati dok sok
ne spada sa ka{ike po dve-tri kapi, skinuti penu i ostaviti da se hladi. Pokriti
mokrim salvetom i sipati sutra dan u suve tegle koje povezati celofanom.
SLATKO OD MALINA (3)

Odabrati zdrave i krupne maline. Maline ostaviti u |ev|ir i preko malina
sipati vodu sve dok maline ne budu dobro oprane. Oprane maline izmeriti i na 1
kg malina uzeti 1,5 kg {e}era. Rastvoriti ka{iku kre~a u 2 litre vode pa zatim staviti maline da u tom rastvoru odstoje jedan sat. Izvaditi maline iz rastvora ponovo
ih oprati, pa zatim re|ati u ve}u {erpu, red malina red {e}era i svaki red malo
poprskati limuntusom, sve tako dok se materijal ne utro{i. Prekriti {erpu platnenom krpom i ostaviti tako maline da preno}e. Drugog dana slatko kuvati na
jakoj vatri, sve dok slatko ne dobije èljenu gustinu. Za vreme kuvanja slatka skidati penu. Kuvano slatko pustiti da se potpuno ohladi, sipati ga u tegle, povezati
celofanom i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.
SLATKO OD DINJE (2)

Za pripremanje slatka od dinja najbolje su dinje cerova~e. Dinju treba
oprati jo{ dok je cela, zatim je olju{titi i ise}i na re`njeve, pa tek na sitnije komade
nepravilnog oblika (komadi treba da budu veli~ine ratluka). U dublju {erpu staviti
kilogram {e}era i 2 ~a{e vode pa napraviti sirup. Dinje tako pripremljene za slatko
staviti u kre~anu vodu da odstoje oko poal sata. Izvaditi ih iz kre~ane vode i oprati
iz nekoliko voda. Najbolje je da se dinje stave u |ev|ir dok se potpuno ne ocede.
U lonac ili dublju {erpu sipati drugu vodu i odmah ucediti sok od 1 limuna, spustiti pripremljene dinje, staviti lonac na {tednjak i ocediti ih. u drugu {erpu pore|ati
dinje, naliti vodom, dodati {aku {e}era, komad vanile, pa staviti {erpu na {tednjak da provri 1-2 klju~a. Skinuti {erpu sa {tednjaka i ostaviti tako da dinje preno}e
u tom soku. Drugog dana izvaditi dinje iz sirupa. U ukuvani sirup od 1 kg {e}era
i 2 ~a{e vode dodati {ipku vanile i sok od 1 limuna i jo{ ga malo prokuvati, pa
dodati dinje i lagano kuvati, sve dok se ne dobije èljena gustina. Dinje se moraju dva puta stavljati u sirup da bi odràle ~vrstinu. Slatko se retko sprema ali je
vrlo ukusno za posluènje. Kada je slatko gotovo, skinuti {erpu sa {tednjaka,
skinuti penu, prekriti {erpu sa navlaènom platnenom kuhinjskom salvetom i tako
ostaviti da preno}i. Drugog dana slatko sipati u {to manje teglice, povezati ih
celofanom i ostaviti sa ostalom zimnicom.
SLATKO OD GRO@\A
SLATKO OD PARADAJZA
Priprema: 20 minuta. Kuvanje: 1 ~as
NAMIRNICE: 2 kg gro`\a, 1 kg {e}era.

PRIPREMANJE: Staviti olju{teno gro`\e u {erpu sa debljim dnom, zagrejati
tako da se gro`\e raspukne, pa re{etkastom ka{ikom pokupiti semenke. Dodati
{e}er i na umerenoj vatri kuvati 1 ~as. Toplo slatko sipati u tegle, ostaviti da se
ohladi, a zatim povezati. Za slatko se moè koristiti i crno i belo gro`\e izvanredno ide uz kola~e od pirin~a i diplomat puding.
Prprema: 20 minuta. Kuvanje: 1 ~as
NAMIRNICE: 2 kg paradajza, 2 kg {e}era, 1/2 kg jabuka, 1 limun.

PRIPREMANJE: Oprati paradajz, osu{iti ga i ise}i na ~etvrtine, pa staviti u
{erpu zajedno sa {e}erom, korom od lumuna i sokom od limuna. Pustiti da
proklju~a, dodati jabuke olju{tene i ise~ene na kockice. Nastaviti s kuvanjem na
tihoj vatri jo{ oko pola ~asa. Sipati u tegle.
SLATKO OD ÊTIRI VRSTE VO]A

Priprema: 45 minuta. Kuvanje; 50 minuta
NAMIRNICE; 1 kg tre{anja, 1 kg crvenih ribizli, 1 kg jagoda, 1 kg malina, 4 kg

{e}era, 1 ~a{a vode.
PRIPREMANJE: O~istiti vo}e. Ribizle pome{ati sa 2 do 3 ka{i~ice vode, pa

propasirati. Sipati sok od ribizli u {erpu zajedno sa {e}erom i ~a{om vode. Kuvati
oko 10 minuta, uz neprestano me{anje. Dodati tre{nje iz kojih su izva\ene
ko{tice. Deset minuta kasnije dodati jagode, a 10 minuta posle toga maline. Sve
kuvati jo{ 10 minuta. Pred kraj kuvanja skinuti penu. Ohladiti i sipati u tegle.
SLATKO OD VI[ANJA
Uzeti zdrave i lepe vi{nje, koje treba da budu zrele. Vi{nje o~istiti od
peteljki i ko{tica, prethodno ih dobro oprati i staviti tako oprane u |ev|ir da se
ocede. Zatim u ve}u emajliranu {erpu re|ati prvo vi{nje pa {e}er i tako naizmeni~no, dok se materijal ne utro{i, voditi ra~una da gornji sloj bude {e}er. [erpu
sa vi{njama prekriti platnenom salvetom i ostaviti da vi{nje odstoje 24 ~asa. Po
isteku tog vremena kuvati slatko na {tednjaku od 15-20 minuta. Kad sok dobije
èljenu gustinu, {erpu skinuti sa {tednjaka, penu sa slatka odstraniti, pa opet
slatko ostaviti prekriveno salvetom da preno}i i drugi dan ga sipati u tegle, koje
moraju biti dobro oprane. Obi~no se na 1 kg vi{anja stavlja 1 kg {e}era. slatko
povezati celofanom i ostaviti ga na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.
SLATKO OD VI[ANJA (2)

O~istii vi{nje od ko{tica i re|ati u sud u kojem }e se slatko kuvati: red
{e}era, vo}e i tako dok se kilogram o~i{}enih vi{anja i kilogram i dvesta grama
{e}era ne utro{i. Dodati pola ~a{e vode i ostaviti da stoji dok vo}e ne pusti sok.
Kuvati na ja~oj vatri i pokupiti penu sa slatka. Dodati {ipku vanike i kad sok pada
sa ka{ike po dve-tri kapi, skinuti sa {poreta. Pokriti mokrom salvetom, i kad se
malo prohladi ponovo staviti na {poret da uvri sok koji su pustile vi{nje. Skinuti sa
{poreta, pokriti mokrom salvetom i sutradan sipati u tegle i povezati celofanom.
SLATKO OD [LJIVA
Slatko od {ljiva se sprema najbolje od {ljive ma|arske cepovva~e,
poluzrele, toliko da mogu lepo da se olju{te. [ljive prvo treba dobro oprati, zatim
ih olju{titi i staviti u kre~nu vodu da odstoje jedan sat, a moè i malo duè. Izvaditi ih iz kre~ne vode i oprati iz 2-3 vode, pa im pa`ljivo sa specijalnim drvcetom
izvaditi ko{tice, staviti ih na ~istu krpu da se dobro ocede. izmeriti tako pripreml-
jene {ljive i koliko teè, toliko uzeti {e}era, staviti u ve}i sud i u{pinovati. Kuvati
{ljive u u{pinovanom {e}eru. Slatku na pola kuvanja dodati izlomljenu {ipku
vanile i 1-2 limuna ise~ena na kolutove. Slatko kuvati sve dotle, dok sa ka{ike
kojom }ete proveriti da li je slatko gotovo, ne po~nu da kapaju 2-3 kapi, a i sami
moète da odredite èljenu gustinu. [erpu skinite sa {tednjaka, pokupite penu i
ostavite {erpu da preno}i. [erpu pokrite dobro pokva{enom kuhinjskom krpom.
Drugog dana sipajte slatko u {to manje tegle, paze}i da uvek ostane soka iznad
{ljiva. Poveìte tegle celofanom i ostavite sa ostalom zimnicom.
SLATKO OD [LJIVA (2)

[ljive za slatko o~istiti od ljuski i staviti ih u kre~nu vodu ili boraks da postoje oko jedan ~as. Izvaditi ih i isprati iz nekoliko voda, a zatim povaditi pa`ljivo
ko{tice. [pinovati jedan kilogram {e}era sa dve ~a{e vode i spustiti pripremljene
{ljive, jedan kilogram neo~i{}enih na kilogram {e}era. Vo}e kuvati dok sa ka{ike
ne po~ne da kaplje sok, po dve-tri kapi, a ne u mlazu. U toku kuvanja skinuti
penu. Pred kraj kuvanja spustiti jednu {ipku vanile i limun ise~en na koturove.
Skinuti sa {poreta, pokriti pokva{enom salvetom, ostaviti da preno}i a ovda tegle
napuniti hladnim slatkom. Povezati celofanom.
SLATKO OD JAGODA
Potrebno je: 1 kg jagoda i 1,25 kg {e}era.
Uzeti sveè i zdrave jagode, ali ne mnogo zrele. Jagode o~istiti od peteljki, pa ih staviti u |ev|ir i preko njih sipati vodu, dok se dobro ne operu, pustiti da
se tkao oprane ocede. Zatim svkau jagodu zamo~iti u rastvoren limontus. Staviti
tako zamo~ene jagode u ve}u {erpu, pa ih preliti sokom od limuna. Nekoliko puta
{erpu protresti, da bi se svaka jagoda natopila kiselinom. Ostaviti jagode da malo
odstoje u kiselini. U ve}u {erpu zatim re|ati ovako pripremljene jagode i to red
jagoda, red {e}era, sve tako naizmeni~no dok se sav materijal ne utro{i. Vodite
ra~una da gornji sloj bude {e}er. Tako pripremljene jagode ostaviti da ostoje 24
sata. [erpu prekriti kuhinjskom platnenom salvetom. posle odre|enog stajanja
slatko kuvati na jakoj vatri. Dok se slatko kuva, ne treba skidati penu, niti dirati
slatko me{anjem. [erpa treba da bude dosta velika, da ne bi slatko iskipelo.
Kada je slatko gotovo, skinite ga sa {tednjaka i ostavite da ostoji pola sata, za to
vreme jagode }e pustiti vodu, pa sada ponovo slatko vratite na {tednjak, pustite
ga da proklju~a 3-4 puta, skinite ga sa {tednjaka, skinite penu, prekrite {erpu
vla`nom platnenom salvetom i tako ostavite slatko da preno}i. Drugog dana
slatko sipajte u tegle, poveìte ih celofanom i ostavite na hladnom mestu sa
ostalom zimnicom.
SLATKO OD KUPINA
Odabrati krupne i zdrave kupine, pa ih otrebiti, staviti ih u |ev|ir i preko
njih sipati vodu nekoliko puta, dok se dobro ne operu. oprane kupine ostaviti da
se u |ev|iru ocede. U ve}u {erpu re|ati red kupina, red {e}era, sve dok se sav
materijal ne utro{i. Voditi ra~una da poslednji red bude {e}er. Na kilogram kupina
uzima se kilogram ip {e}era. Tako pripremljene kupine se ostave da preno}e.
[erpu prekriti platnenom salvetom. Drugog dana kuvati slatko na jakoj vatri. Kada
se dobije èljena gustina slatka, skinuti ga sa {tednjaka, skinuti penu, prekriti
{erpu vla`nom platnenom salvetom i ostaviti slatko da se potpuno ohladi. Slatko
sipati u {to manje tegle povezati celofanom i ostaviti sa ostalom zimnicom.
SLATKO OD KUPINA (2)

Za ovo slatko treba odabrati krupnije vo}e. Na kilogram kupina uzeti kilogram i po {e}era. Vo}e oprati, ocediti i stavljati u {erpu red {e}era, red kupina.
Ostaviti da preno}i i onda kuvati. Pre nego {to provri sipati ~a{u vode. U toku
kuvanja skupiti penu. Potrebno je da bude ja~a vatra. Kad masa dostigne potrebnu gustinu, skinuti sa {poreta, pokriti mokrim salvetom i ostaviti da se ohladi.
Sipati u suve tegle i povezati celofanom.
SLATKO OD DRENJINA
Slatko od drenjina je posebna vrsta slatka i spada u najlep{a slatka.
Priprema se: odaberu se krupne i ~vrste drenjine, operu i o~iste se od peteljki. Na
mestu na drenjinii gde se nalazi peteljka, specijalnom iglom se vade ko{tice, tako
da na drenjini bude samo jedan mali otvor. (Te specijalne igle kupuju se obi~no
po va{arima, ali su mnogo prakti~ne za va|enje ko{tica i kod drugog vo}a). Tako
pripremljene drenjine staviti u dublji sud a u posebnoj dubljoj {erpi skuvati sirup
od {e}era i vode i to: na 1 kg drenjina 1,5 kg {e}era. [e}er skuvati kao za svako
slatko i u dobro ukuvan sirup spustiti pripremljene drenjine. Kuvati ih sve dok
slatko ne dobije èljenu gustinu, ali voditi ra~una da se slatko ne sulcuje, jer se
slatko od drenjina sulcuje brè od drugog vo}a. Gotovo slatko skinuti sa {tednjaka, skinuti penu i ostaviti da preno}i, {erpu prekriti mokrom platnenom kuhinjskom salvetom. Drugog dana slatko sipati u {to manje teglice, povezati ga celofanom i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom. Slatko od drenjina je
posebna vrsta slatka a priprema se na vrlo jednostavan na~in.
SLATKO OD ZELENIH ORAHA

Odabrati 1 kg zelenih ora{~i}a a pri tom voditi ra~una da ora{~i}ima jezgro ne bude tvrdo. Ora{~i}ima odse}i vrhove s jedne i druge strane, uzeti plete}u
iglu i skroz ih probosti, pa ih staviti u dublji lonac. Lonac naliti vodom toliko da
prekrije ora{~i}e i tako ih ostaviti da u vodi odstoje 6-8 dana, ali svakog dana
menjati vodu najmanje dva puta. Po isteku ovog vremena ora{~i}e naliti vodom i
staviti ih na {tednjak da se bare. prilikom barenja nedopustiti da voda sa
ora{~i}ima vri, ve} samo da do|e do vremnja. Ovu operaciju ponavljati sve dok
ora{~i}i ne budu meki, pa kada su ora{~i}i omek{ali skinuti ih sa {tednjaka i
olju{titi. Olju{tene ora{~i}e staviti u hladnu vodu, pustiti u hladnoj vodi da odstoje nekoliko minuta, pa ih staviti u |ev|ir da se ocede. Na {tednjak staviti {erpu sa
hladnom vodom, i 2 kg {e}era, skuvati sirup ali ne da bude mnogo gust, zatim
pa`ljivo spustiti ora{~i}e da se kuvaju, dok sok ne bude dovoljno gust. Pri kraju
kada se ve} vidi da }e slatko biti kuvano, dodati dva olju{tena limuna ise~ena na
kolutove i jo{ pola {ipke vanile, pustiti da se slatko jo{ malo kuva sa limunom i
vanilom. Skinuti slatko sa {tednjaka, skinuti penu, pokriti {erpu sa platnenom
mokrom kuhinjskom krpom i ostaviti slatko da preno}i. Drugog dana slatko sipati
u manje teglice, povezati ga celofanom i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom
zimnicom. Slatko je vrlo ukusno, doma}ica ga retko spravljaju, jer treba vi{e vremena, ali je zato ono posebno zadovoljstvo za posluènje.
SLATKO OD ZELENIH ORAHA (2)

Ora{~i}e srednje veli~ine o~istiti tankim noèm od koìce, odse}i im
kapak na gornjoj i donjoj strani i probu{iti svaki orah ve}om iglom. Kuvati ih i
~esto menjati vodu dok ne postane bistra, a ora{~i}i ne omek{aju. Izvaditi ih iz
vode i spustiti u sirup skuvan od {ake {e}era, {ipke vanile i vode. ~im masa
provri, skinuti sa {poreta i ostaviti da preno}i. Sutradan ora{~i}e izvaditi iz sirupa, staviti ih da se ocede i kuvati. Na kilogram ora{~i}a u{pinovati dva kilograma
{e}era sa 4 ~a{e vode. Kad po~ne da vri dodati {ipku vanile i dva o~i{}ena limuna, ise~ena na kolutove. Slatko je gotovo kad sa ka{ike kaplju po dve tri kapi
soka. Skinuti penu i izma}i sa {poreta. Prekriti mokrim salvetom i ostaviti da se
ohladi. Sipati u suve tegle i povezati celofanom.
SLATKO OD KAJSIJA
Odabrati zdrave ali ne potpuno zrele kajsije, olju{titi ih i ise}i na polovine.
Uzeti meru 1 kg kajsija. U ve}em loncu ugasiti jedan komad kre~a i pustiti ga da
proklju~a, kada je proklju~ao prome{ati ga drvenom varja~om i naliti hladnom
vodom, pa ostaviti da se kre~ dobro izbistri. Pripremljene kajsije staviti u dublji
sud i preliti kre~nom vodom. Kajsijama izvaditi ko{tice. Kajsije ostaviti u kre~anoj
vodi da odstoje sat i malo vi{e. U dublju {erpu staviti kilogram kristal {e}era,
zatim kasjije izvaditi iz kre~ane vode, oprati ih iz nekoliko voda i pa`ljivo pore|ati
u {erpu preko {e}era, zatim preko kajsija nacediti limunovog soka, pa staviti
ponovo {e}er, pa red kajsija i tako naizmeni~no dok se sav materijal ne utro{i.
Tada {erpu sa kajsijama prekriti platnenom kuhinjskom krpom i ostaviti da
preno}i. Drugog dana kada su kajsije ve} pustile svoj sopstveni sok, staviti {erpu
na tihu vatru, dodati jo{ kg {e}era i ~a{u vode i kuvati. Sve dok se {e}er ne
otopi, {erpa treba da bude na tihoj vatri. Kada sok postane gust da kapi te{ko
padaju sa ka{ike, zna~i da je slatko kuvano, skinuti slatko sa {poreta, skinuti

penu, pokriti slatko mokrom kuhinjskom krpom i ostaviti da preno}i. Drugog dana
slatko sipati u tegle, tegle treba da budu {to manje, povezati ih celofanom, ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.
SLATKO OD KAJSIJA (2)

Kajsije olju{titi, ise}i na polutke i izvaditi ko{tice. Tako pripremljene staviti u kre~nu vodu ili boraks i ostaviti da stoje sat vremena. Izvaditi ih isprati iz nekoliko voda. U sud za kuvanje slatka posuti red {e}era red ovako pripremljenih
kajsija, i preko njih iscediti limunov sok. Kad se utro{i {e}er i vo}e prelivano
limunom, ostavi se da odstoji preko no}i, jer kajsije puste sok. Za kilogram kajsija potrebno je jedan kilogram {e]era za posipanje, a sutradan se preko vo}a
doda jo[ 1/2 kilograma i ~a{a vode i kuva na ja~oj vatri.
U toku kuvanja pokupiti penu i kad sok dostigne gustinu da sa ka{ike
padaju 2-3 kapi, slatko je gotovo. Ostaviti da se ohladi, sipati u suve tegle i
povezati celofanom.
SLATKO OD ZELENIH KAJSIJA

Slatko od zelenih kajsija se mora kuvati jo{ dok jezgro u kajsijama nije
o~vrslo. Izmeriti 1 kg zelenih kajsija, dobro ih oprati, vrhove im ose}i i izbosti
plete}om iglom, zatim ih kuvati u nekoliko voda sve dok kajsije ne postanu
mekane. Ka daus kajsije kuvane, pa`ljivo im malim noì}em o~istiti ljuskicu, koja
se vrlo lako skida. Olju{}ene kajsije oprati i ostaviti ih u |ev|ir da se ocede. Na
kilogram kajsija uzeti 2 kilogram a{e}era i staviti u dublju {erpu, dodati 3 ~a{e
vode i kuvati na jakoj vatri. Kada je sirup kuvan spustiti kajsije, dodati {ipku vanile
i rastopljenog limontusa, pa kuvati dok slatko ne bude kuvano. Slatko je kuvano
kada dobije èljenu gustinu. Skinuti slatko sa {tednjaka, skinuti penu, pokriti
slatko nakva{enom platnenom kuhinjskom salvetom i tako ga ostaviti da preno}i.
Drugog dana slatko sipati u male teglice, povezati ih celofanom i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom. Slatko je vrlo ukusno i retko se sprema.
SLATKO OD BRESAKA
Za slatko od bresaka najbolje je da se odaberu bele breske a to su one
male kako ih jo{ zovu vinogradarske breske. Izmeri se kilogram bresaka, olju{te
se i potope u slanu vodu. Na 3 litra vode stavlja se nepuna ka{ika soli. U slanoj
vodi breskve treba da odstoje samo 15 minuta. Svaku breskvu izvaditi iz slane
vode, izvaditi jo{ ko{ticu i sada je potopiti u kre~anu vodu u kojoj treba da odstoji jedan sat. Kre~anu vodu pripremiti ovako: komad kre~a ugasiti i pustiti ga da
proklju~a, zatim ga rpome{ati drvenom varja~om i naliti hladnom vodom, pa ga
ostaviti da se dobro izbistri. Posle isteka vremena breskve izvaditi iz kre~ane
vode i oprati ih iz nekoliko voda, pa ih ostaviti u |ev|ir da se ocede. U dublju

{erpu staviti kilogram {e}era na kilogram bresaka i 2 ~a{e vode. [e}er kuvati sve
dok sirup ne bude dostigao èljenu gustinu, zatim pa`ljivo sipati breskve i kuvati
do kraja. Pri kraju kada je slatko ve} kuvano, dodati jedan limun olju{ten i ise~en
na male tanke ~etvrtine, jednu vanil {ipku u komadima i tako kuvati slatko do
kraja. Slatko kuvati na jakoj vatri. Slatko treba dobro da bude ukuvano, jer
breskve su spremne da puste vodu posle kuvanja, pa ako to doma}ica primeti jo{
mora slatko dokuvavati. Kada je slatko gotovo, skinuti ga sa {tednjaka, skinuti
penu, {erpu pokriti navlaènom platnenom kuhinjskom salvetom i ostaviti tako da
preno}i. Drugog dana slakto sipati u male teglice, povezati celofanom i ostaviti na
hladnom mestu sa ostalom zimnicom.
SLATKO OD BRESAKA (2)

Za kilogram bresaka potrebno je u{pinovati kilogram {e}era sa ~a{om
vode. Breskve o~istiti od koìce i ko{tica, staviti ih u kre~enu vodu ili boreks,
dobro isprati iz nekoliko voda i spustiti u u{pinovan {e}er. U toku kuvanja skinuti penu. Ise}i jedan limun ili limuntus da bi slatko dobilo kiselinu. U suve tegle
sipati hladno slatko i povezati celofanom.
SLATKO OD STRUGANIH DUNJA

Uzeti tri do ~etiri ve}e dunje, dobro ih oprati, olju{titi i istrugati na trenici.
U ve}oj dubljoj {erpi staviti 1 kg {e}era sa 2 ~a{e vode i kuvati sirup. Sirup treba
da bude re|i od sirupa za obi~no slatko. Kada je napravljen sirup, u njega staviti strugane dunje, pa kuvati do kraja. Slatko jo{ dok je vru}e sipati u tegle, jer
slatko moè da se sulcuje. Tegle povezati celofanom i ostaviti na hladnom mestu
sa ostalom zimnicom.
SLATKO OD STRUGANIH DUNJA (2)

Na kilogram {e}era uzeti 700 grma dunja. [e}er staviti da se {pinuje sa
dve ~a{e vode. Skuvati malo re\e nego za drugo vo}e.
U me\uvremenu olju{titi dunje i istrugati na krupnoj strani trenice. Kuvati vo}e da
se postigne gustina, kad se ka{ikom proba, da po dve kapi padaju istovremneo.
Vru}e slatko sipati u tegle i povezati celofanom kad se ohladi.
SLATKO OD DUNJA
Za kilogram o~i{}enih dunja potrebno je kilogram i 250 grama {e}era.
O~i{}ene dunje ise}i na kocke i preliti klju~alom vodom, ostaviti da jednom
proklju~aju, a ne da duè vriju.
[e}er {pinovati sa dve ~a{e vode dok se ne pojave krupni mehuri.
Oce\ene dunje spustiti u {e}er i kuvati. Skinuti penu i kad dostignu gustinu kao
{to je opisano u struganim dunjama, skinuti sa {poreta. Sud pokriti pokva{enom

salvetom da tako preno}i. Hladno sipati u tegle i povezati celofanom.
SLATKO DO DUNJA (2)

Odabrati zdrave dunje, dobro ih oprati i olju{titi. Dunje staviti u |ev|ir da
se dobro ocede. U dublju {erpu staviti 1,5 kg {e}era sa dve ~a{e vode i pustiti da
se gusto skuva sirup. Dunje oce|ene pa`ljivo, ise}i na manje kockice, pa ih
polako stavljati u sirup i kuvati sve dok slatko ne bude sasivm ukuvano. [erpu sa
slatkom ne smete me{ati ve} za vreme kuvanja ~esto treba protresati, kako bi se
sve dunje ujedna~eno skuvale. Treba imati u vidu da dunje pu{taju vodu, pa treba
ponovo dokuvavati slatko, ako to doma}ica primeti {to zna~i da nije dobro ukuvano. Slatko je dobro ukuvano ako ka{i~icom probate i sa ka{ike kaplju, po dve
kapi slatka. Kada je slatko kuvano {erpu skinuti sa {poreta, skinuti penu sa slatka, i {erpu prekriti navlaènom platnenom salvetom i pustiti da preno}i. Drugog
dana slatko sipati u male teglice, povezati celofanom i ostaviti sa ostalom zimnicom. U slatko ne treba dodavati nikakve mirise, jer dunje imaju svoj lep karakteristi~an miris.
SLATKO OD CVETA BELOG BAGREMA

Potrebno je: 160 gr cveta belog bagrema, 1 litar vode, 2 kg {e}era i 2 gr
limontusa.
Sprema se: Cvet bagrema o~istiti i oprati, staviti u klju~alu vodu 10 minuta, dodati masi {e}er i kuvati kao svako drugo slatko, dok se ne dobije èljena
gustina (gustina meda). Kada je slatko ve} kuvano, dodati mu limontus i kuvati
jo{ 10 minuta. Kad je slatko gotovo, skinuti ga sa {poreta, pokupiti penu, prekriti
{erpu platnenom kuhinjskom krpom i ostaviti ga da tako preno}i i dobro ohladi.
Drugog dana slatko sipati u manje teglice, povezati ga celofanom i
ostaviti na hladnom mestu sa ostalom simnicom. Slatko od ovog cveta je vrlo
ukusno i postojano.
SLATKO OD JAGODA
Jagode o~istiti i oprati i umakati ih u rastvoren limuntus. Nacediti preko
njih sok od limuna. Za kilogram jagoda potrebno je kilogram i dvesta pedeset
grama {e}era. Re|ati red {e}era, red jagoda iz soka od limuna. Ostaviti pokriven sud da preno}i i ujutru kuvati na ja~oj vatri. Preporu~uje se ve}i sud u kojem
}e se slatko kuvati. Slatko ne me{ati, samo prodrmati sud, s vremena na vreme.
Kad sok postane gust, da spada sa ka{ike po dve tri kapi, skinuti penu i pokriti
mokrim salvetom i ostaviti da se hladi. Sipati u suve tegle i povezati celofanom.
SLATKO OD [UMSKIH JAGODA

Sitne {umske jagode o~istiti od peteljki i oprati (tako {to se sitne jagode
stave u |ev|ir i preko njih se sipa nekoliko puta voda) pa kada su oprane ostave
se da se ocede. Uzima se mera: 300 gr jagoda i 1 kg {e}era. Oce|ene jagode
potopiti u 2 litra vode u kojoj je rastovreno 2 kesice limontusa i tako u toj vodi
ostaviti jagode da odstoje 2 sata. U me|uvremenu u dubljoj {erpi u{pinovati 1 kg
{e}era sa 2 decilitra vode i u u{pinovani {e}er polako sipati jagode, koje su
prethodno izva|ene iz vode i malo oce|ene. Jagode kuvati na umerenoj temperaturi 20 minuta, a povremeno protresati {erpu, da slatko ne zagori. Ako kuvanjem
slatko nije dobilo èljenu gustinu (gustinu meda) kuvati ga jo{ malo. Kada je
slatko kuvano, skinuti {erpu sa {poreta, ka{ikom pokupiti penu, prekriti vla`nom
platnenom krpom i ostaviti da preno}i. Drugog dana slatko sipati u male teglice,
povezati ih nakva{enoim pergament papirom i ostaviti na hladnom mestu sa
ostalom zimnicom. Ovako napravljeno slatko je vrlo ukusno i dugo traje.
SLATKO OD [UMSKIH JAGODA (2)

Sitne {umske jagode o~istiti od peteljki. Oprati ih tako {to se o~i{}ene
jagode stave u |ev|ir, pa se preko njih sipa nekoliko puta voda, zatim se ostave
u |ev|iru malo da se ocede. U dublju {erpu u{pinuje se 1 kg {e}era, zatim mu
se doda 350 gr jagoda. Kuva se na {poretu na umerenoj temperaturi dok slatko
ne dobije èljenu gustinu (gustinu meda) uz povremeno me{anje da ne bi slatko
zagorelo. Kada je slatko ve} gotovo, dodati 1 ka{i~icu limontusa, razblaènog u
malo vode. Slatko skinuti sa {poreta, pokupiti penu ka{ikom, pokriti ga platnenom
salvetom i drugog dana sipati u teglice. Povezati ga pergament hartijom i ostaviti sa ostalom zimnicom.
SLATKO OD [UMSKIH JAGODA (3)

Za ovo slatko potrebno je u{pinovati kilogram {e}era i kad po~inju da se prave
klobuci staviti trista do ~etiri stotine grama o~i{}enih {umskih jagoda da se kuvaju. Jagode pripremiti pre kuvanja tako da se preliju rastvorenim limuntusom i da
u njemu postoje oko jedan ~as. U toku kuvanja dodati ise~en limun na kolutove.
Kad je slatko kuvano, a to se vidi po soku koji mora da pada sa ka{ike po dve tri
kapi, skinuti penu i ostaviti da se hladi. Pokriti sud pokva{enim salvetom. Sipati u
suve tegle i povezati celofanom.
SLATKO OD RU@A
SLATKO OD SMOKAVA
Nekalemljene ruè se upotrebljavaju za slatko. U dublju {erpu sipati 1

litar vode, staviti je na {tednjak i pustiti da voda proklju~a, tada dodati 60 gr
o~i{}enih majskih ruà i ruè kuvati oko 20 minuta. u istu vodu dodati 1 kg {e}era
i odmah ucediti sok od 1 limuna ili od rastvorenog limontusa. Voda posle kuvanih
ruà }e biti zelena, ali }e se ona posle pretvoriti u rubinsku boju. Slatko kuvati sve
dok se ne dobije èljena gustina. Skinuti slatko sa {tednjaka, skinuti penu, {erpu
prekriti platnenom vla`nom kuhinjskom krpom i ostaviti tako da slatko rpeno}i.
Drugog dana slatko sipati u {to manje teglice, povezati ga celofanom i ostaviti na
hladnom mestu gde ima promaje sa ostalom zimnicom.
O~istiti listi}e sa cveta majske ruè i u litri vode kuvati 60 grama cveta.
Posle 15 minuta kuvanja dodati kilogram {e}era, ocediti sok od limuna i kuvati
zajedno dok sok ne postigne potrebnu gustinu. Skinuti penu sa slatka, pokriti
mokrim salvetom i ostaviti da se hladi. Sipati u suve tegle i povezati celofanom.
Uzeti meru od kg smokava. Smokve treba dobro oprati i ostaviti u

|ev|iru da se ocede. Tako oce|ene smokve pripremiti za slatko. Prvo svaku
smokvu treba prose}i u gornjem i donjem delu. Malim noì}em smokve {to tanje
olu{titi, pa ih iglom za pletenje probosti skroz na dva mest.a u dublji lonac staviti
smokve ovako pripremljene. naliti lonac vodom i smokve probariti, ali ne mnogo.
Ocediti smokve iz prve vode, pa ih staviti u drugu vodu da se jo{ bare, u vodu
dodati iseckan jedan limun (ali ga prethodno treba dobro oprati) i nastaviti jo{
smokve da se kuvaju sa limunom. Kada su smokve omek{ale izvaditi ih iz vode,
staviti u |ev|ir da se ocede. U dublju {erpu staviti 3 kg {e}era naliti ga vodom i
skuvati sirup, ali paziti da sirup ne bude mnogo gust i tada pa`ljivo sipati smokve
i pustiti da se do kraja skuvaju, tj. dok se ne dobije èljena gusitna slatka. Slatko
kuvati na jakoj vatir. Na 5 minuta no {to }e slatko biti kuvano dodati mu sok od 1
limuna, i {ipku vanile, kuvati jo{ nekoliko minuta. SKinuti slatko sa {tednjaka,
skinuti penu i prekriti platnenom kuhinjskom salvetom i tako ostaviti sve dok se
potpuno ne ohladi. Hladno slatko sipati u {to manje teglice, povezati celofanom i
ostaviti na hladnom mestu gde ima proamje sa ostalom zimnicom.
SLATKO OD LUBENICA
SLATKO OD SMOKAVA (2)
SLATKO OD RU@A (2)
Za spremanje slatka od lubenica najbolje su lubenice koje imaju debelu

koru. Jo{ dok lubenica nije ise~ena treba je dobro oprati. Opranu lubenicu ise~ete
na ~etiri komada pa je onda o~istite spolja i iznutra. O~i{}enu lubenicu se~ete na
mele ~etvrtaste komadi}e veli~ine ratluka. Lubenicu za slatko moète se}i specijalnim reckastim noèm, tako da bi slatko imalo lep izgled, prilikom posluènja.
Kada je lubenica pripremljena za spremanje slatka treba je pore|ati u dublju
{erpu i prokuvati u 2-3 vode. Kada lubenica proklju~a 2-3 puta u jednoj vodi, treba
promentii vodu i to pa`ljivo vaditi komadi}e i stavljati u drugu toplu vodu i pustiti
da klju~a, vode}i ra~una da se lubenica ne prekuva. Kada je lubenica kuvana,
stavite u drugi sud komadi}e i nalite hladnom vodom. Hladnu vodu tako|e treba
promeniti dva puta. Ostavite lubenice u drugoj vodi 24 sata. Drugog dana izru~ite
lubenice u |ev|ir da se dobro ocede. Na 1 kg lubenice treba uzeti 2 kg {e}era.
Staviti {e}er u dublju {erpu, naliti vodom i staviti na {tednjak da se kuva
sirup. Kada je sirup dostigao èljenu gustinu, pa`ljivo sipati komadi}e lubenice
i pustiti da se kuvaju oko 20 minuta. Kada se ve} vidi da je kuvanje slatka pri kraju
nacediti u slatko jedan limun, staviti pruti} vanile i nastaviti 2-3 minuta sa kuvanjem. Skinuti {erpu sa {tednjaka, pokupiti penu, pokriti {erpu navlaènom kuhinjskom platnenom salvetom i ostaviti tako dok se slatko potpuno ne ohladi. Hladno slatko sipati u {to manje teglice, povezati ih celofanom i ostaviti sa ostlaom
simnicom na hladnom mestu. Slatko se teè sprema od ostalih slatka, ali je vrlo
ukusno za posluènja i naro~ito kada imate posebne goste.
Na kilogram o~i{}enih smokava u{pinovati kilogram i dvesta grama

{e}era sa ~a{om vode. O~i{}ene smokve (jesenje su{ilice), poprskati sa sokom
od limuna, da budu ~vr{]e pre nego {to se stave u u{pinovan {e}er. Pri kuvanju dodati limun ise~en na kolutove. Kad slatko dostigen gustinu da padaju sa
ka{ike dve-tri kapi soka, gotovo je. Pre nego {to se skine sa {poreta sipati malo
ekstrata od ruma, prekriti mokrim salvetom i ostaviti da se dobro ohladi. Sipati u
tegle i povezati celofanom.
D@EMOVI MARMELADE @ELEI SIRUPI

PRIPREMANJE D@EMOVA I MARMELADA
Va`na op{ta uputstva
Za kuvanje upotrebljavamo samo najkvalitetnije vo}e jer }e se tako
marmelada ili dèm najduè odràti.
2. Upotrebljavamo samo potpuno sveè vo}e.Ako ga imamo u sopstvenom vrtu, moramo ga obrati rano ujutro, dok se ne sparu{i od vru}ine. Uberemo
samo onoliko vo}a koliko }emo skuvati istoga dana. Ako vo}e moramo ostaviti do
sutradan, rasprostremo ga na hladnom i suvom mestu.
3. Vo}e kuvamo isklju~ivo u emajliranim ili ner|aju}im ~eli~nim posudama koje nisu o{te}ene.
4. Posude i sprave potrebne za kuvanje ne smemo upotrebljavati ni za
{ta drugo. Uz to, ne smeju biti nimalo masne. Pre svake upotrebe operemo ih u
vreloj vodi i nekom sredstvu za pranje posu|a, temeljito isperemo i preokrenute
stavimo na krpu da se ocede.
5. Na ~isto}u i higijenu moramo paziti i u toku kuvanja vo}a. Padne li u
vo}e koje kuvamo i najsitnija mrvica hleba, izazva}e vrenje, odnosno kvarenje
vo}a.
6. Moramo se dràti koli~ina danih u receptima, dakle sve sastojke
moramo izmeriti, a ne stavljati ih odoka. Osim toga, ne valja o|ednom kuvati
koli~ine vo}a ve}e od onih u receptima.
7. [erpe u kojima kuvamo moraju biti toliko velike da najmanje 1/4 njihove zapremine bude ispunjena vo}em. Ako vo}a imamo manje od 1,5 kg, valja
ga kuvati u {erpi pre~nika 24 cm, a ako ga imamo vi{e od 1,5 kg, upotrebi}emo
{erpu pre~nika 28 cm.
8. Dèm ili marmeladu najbolje je sipati u tegle od 3/8 l.
9. Na svaku teglu stavimo nalepnicu na koju zapi{emo vrstu marmelade
ili dèma i datum kuvanja, kako bismo prvo tro{ili sadràj onih sa najstarijim datumom.
10. Skuvano vo}e ostavimo u hladnoj, suvoj i provetrenoj prostoriji, dalje
od direktnih sun~evih zraka. S vremena na vreme proverimo da se ne{to nije
pokvarilo.
11. Ako se dèm ili marmelada {~vrsnu, zato {to su ostavljeni na neodgovaraju}e mesto (npr. na pretoplom), dodamo im malo prokuvane vode i
prome{amo ih da ujedna~imo gustinu.
PRIPREMANJE D@EMOVA I MARMELADA SA @ELATINOM

@elatin je prirodno sredstvo za zgu{njavanje marmelada, dèmova i
èlea, koje sadrì prirodni jabu~ni pektin. Ukuvamo li vo}e sa èlatinom,
potro{imo mnogo manje energije (jer je vreme kuvanja mnogo kra}e) i manje
{e}era. Uz to, omogu}uje da ukuvamo manje koli~ine vo}a, {to dosada nismo
obi~avali, i to ne samo u prole}e i jesen, kao dosad, nego u toku cele godine. I
manje koli~ine zamrznutog vo}a moèmo ukuvati sa èlatinom ako dèm ili
marmeladu nameravamo ubrzo potro{iti.
UPUTSTVA ZA PRIPREMANJE SA @ELATINOM

1. Izmereno vo}e sipamo u {erpu. Od izmerene koli~ine {e}era
oduzmemo 2 ka{ike {e}ere i pome{amo ih s kesicom èlatina pa ume{amo u
vo}e.
2. Sve zajedno zagrevamo na najvi{oj temperaturi, neprestano me{aju}i,

do vrenja, a po{to sna`no proklju~a, postepeno ume{amo preostali {e}er (nikako
manje od propisane koli~ine) i ponovo kuvamo.
3. Kada dèm ili marmelada na najja~oj temperaturi dobro provri, napola
smanjimo teperaturu i sadràj kuvamo jo{ 1 minut (gledaju}i na sat da bude ta~no
1 min), neprestano me{aju}i. Ako kuvamo dvostruko ve}u koli~inu od navede u
receptu, drìmo se uputstva od 1. do 3, ali na kraju marmeladu ili dèm kuvamo
na upola smanjenoj temperaturi 2 minuta (gledaju}i na sat da bude ta~no 2 min),
neprestano me{aju}i. Tada {erpu maknemo sa vatre i, po potrebi, skinemo penu.
4. Tegle stavimo na vla`nu krpu pre nego {to po~nemo da ih punimo
dèmom ili marmeladom.
UPUTSTVA ZA KLASI^NO PRIPREMANJE

MARMELADA I D@EMOVA
1. Vo}e proberemo, operemo, olju{timo i ise~emo, o~istimo sema odnosno ko{tice, pa ga sipamo u {erpu.
2. Po potrebi, vo}u dodamo vode, i kuvamo ga na blagoj vatri dok ne
omek{a.
3. Tada u vo}e ume{amo {e}er ( koji pre toga zagrejemo u rerni da se
brè topi) i nakratko kuvamo na najvi{oj temperaturi.
4. Nakon 2-3 minuta kuvanja proverimo da li je marmelada dovoljno
gusta ( ne sme curiti sa ka{ike, nego se mora polako odvajati od nje) i, po potrebi, skinemo penu.
5. Kuvanom marmeladom do vrha napunimo zagrejane tegle i zatvorimo
ih odmah ili kad se marmelada ohladi, pa stavimo nalepnice.
NEPROPUSNO ZATVARANJE TEGLI POKLOPCIMA

Vrelom marmeladom ili dèmom do vrha napunimo pripremljene tegle i
odmah ih zatvorimo navojnim poklopcima ili poklopcima s patentnim zatvara~ima.
Tada ih preokrenemo poklopcima nadole i tako ostavimo 5 minuta.
ZATVARANJE TEGLI CELOFANOM I GUMICOM

Na~in A
Vrelim dèmom ili marmeladom do vrha napunimo tegle i odmah ih
prekrijemo providnim celofanom ili pergamentom, ise~enim u komade dovoljno
velike da pokriju otvore tegli i da ih pritegnemo gumicom.
Da bismo mogli raspodeliti vo}e ravnomerno u tegle, preporu~ljivo je dèm ili
marmeladu me{ati u {erpi jo{ 5 minuta. Tada vo}em napunimo tegle do vrha i
odmah ih zatvorimo celofanom.
Na~in B
Vrelim dèmom ili marmeladom napunimo tegle i zatvorimo ih kad se
sadràj ohladi.
Ako zatvaramo tegle pergament-papirom, tako|e ga ise~emo u ogrugle
listi}e dovoljno velike da pokriju otvore tegli (nikako ne smeju biti manji).
Pergament-papir navlaìmo rumom, rakijom ili sir}etom, da bi se potpuno
priljubio uz otvor tegle i tako povr{inu vo}a za{titio od plesni. Navlaèni papir
ravnomerno pospemo s malo konzervansa. Ako upotrebljavamo celofan, ise~en
u listi}e potrebne veli~ine i tako|e namo~en u rakiju, zategnemo ga preko otvora
i pri~vrstimo gumicom.
D@EM OD [LJIVA BELICA S VOTKOM
D@EM OD BOROVNICA
D@EM OD [LJIVA (pe~en u rerni)
1250 g (1,4 kg) o~i{}enih borovnica

pripremimo tako da ih proberemo i operemo, a po{to se temeljno ocede, sipamo
ih u {erpu pre~nika 24 cm. Borovnicama dodamo, 250 ml (1/4 l) vode i poklopljene kuvamo 15 minuta. U mlaku vo}nu ka{u ume{amo 1 kesicu èlatina i 1250
g (1,4 kg) {e}era pa dèm skuvamo prema uputstvu za spremanje dèma sa
èlatinom koje je ve} navedeno. Tegle napunimo dèmom i zatvorimo kako je
opisano u uputstvu koje je tako|e ve} navedeno.
Odloìmo ih prema uputstvu koje je navedeno u knjizi.
4-5 kg o~i{}enih {ljiva crnica ili bistrica pripremimo tako da ih operemo, a po{to
se temeljno ocede, podelimo ih na ~etvrtine, izvadiv{i ko{tice, i izmerimo (4-5 kg).
Dodav{i im 400-500 g (oko o,5 kg) {e}era, {ljive sipamo u tepsiju na gomilu i
pe~emo ih na srednjoj re{etki zagrejane rerne. Temperatura rerne: elektri~ne:
175-200; plinske: oko 4. Vreme pe~enja: 3-4 sata.
Nakon 15 minuta pe~enja malo odr{krinemo vrata rerne i tako ih ostavimo do
kraja pe~enja. [ljive ~e{}e prome{amo i svaki put ponovo zgrnemo na gomilu.
Posle 3-4 sata {ljive sipamo u {erpu i kuvamo na vatri, neprestano me{aju}i, a
po potrebi (jer dèm mora biti gust), pustimo da malo uvri. Kada pomerimo dèm
sa vatre, u njega ume{amo na vrh noà mlevenih klin~i}a, oko pola ka{i~ice
mlevenog cimeta i pola ka{i~ice konzervansa.
Tegle napunimo dèmom i zatvorimo kako je ve} opisano.
Odloìmo ih tako|e prema uputstvu iz ove knjige.
D@EM OD JABUKA
1000 g (1 kg) o~i{}enih jabuka pripremimo tako da ih operemo, olju{timo,
ise~emo na osminke, izvadimo seme, ise~emo u sitne komadi}e i izmerimo (1000
g). Jabukama dodamo 1 kesicu èlatina,1000 g (1 kg) {e}era i, 3 kesice vanilin{e}era pa kuvamo dèm prema uputstvu o pripremanju dèma (na prethodnim
stranama).
Odloìmo ih tako|e prema ve} navedenim uputstvima.
750 g ( kg) o~i{}enih {ljiva belica pripremimo tako da ih operemo, a

po{to se ocede, povadimo im ko{tice, ise~emo ih na sitne komadi}e i izmerimo
(750 g). lljivama dodamo 1 kesicu èlatina i 750 g ( kg) {e}era pa dalje postupamo prema uputstvu o pripremanju dèma . Na kraju ume{amo 4 ka{ike
votke.
Tegle napunimo dèmom i zatvorimo kako je opisano u uputstvu.
Odloìmo ih prema uputstvu.
D@EM OD ME[ANOG VO]A

Ovaj dèm moèmo pripremiti od kajsija, kupina, jagoda, malina, ribizli,
tre{anja, rabarbare i ogrozda.
D@EM OD JAGODA
Kajsije
operemo, ocedimo, izvadimo im ko{tice i ise~emo ih na komadi}e;
1000 gr (1kg) o~i{}enih jagoda pripremimo tako da ih operemo, a po{to

se ocede, proberemo ih, uklonimo peteljke, i izmerimo (1000 g). Jagode
zgnje~imo, dodamo 1 kesicu èlatina i, 1125 g {e}era pa skuvamo dèm prema
uputstvu iz ove knjige.
Za dvostruku koli~inu: 1750 g (1 kg) jagoda pripremimo kako je opisano za jednostruku koli~inu, dodamo 2 kesice èlatina i 2000 g (2 kg) {e}era pa dèm skuvamo prema uputstvima o pripremanju dèma navedenim u ovoj knjizi. Tegle
napunimo dèmom i zatvorimo kako je ve} opisano.
Odloìmo ih prema navedenom iputstvu.
kupine
proberemo, oprezno operemo i zgnje~imo;
jagode
operemo, a po{to se dobro ocede, uklonimo im peteljke i zgnje~imo ih;
maline i ribizle
operemo i ocedimo, uklonimo peteljke, pa zgnje~imo;
tre{nje
operemo i ocedimo, uklonimo peteljke i ko{tice;
ogrozd
operemo, uklonimo peteljke i listi}e, a po{to se ocedi, sameljemo ga ma{inom za
mlevenje mesa. Izmerimo 1000 g (1 kg) me{anog vo}a, dodamo 1 kesicu èlatina i 500 g (o,5 kg) {e}era pa skuvamo dèm prema uputstvima o pripremanju
dèma. Tegle napunimo dèmom i zatvorimo kako je opisano u uputstvu.
D@EM OD KIVIJA I GREJPFRUTA

420 g o~i{}enog kivija (oko 4 ploda) pripremimo tako da olju{timo tanak
sloj kore i prepolovimo ih. Dva kivija ise~emo na {nite a dva zgnje~imo, pa sve
izmerimo (420 g). Olju{timo 300 g grejpfruta, razdvojimo re`njeve, ukloniv{i belu
pokoìcu. Grejpfrut izreèmo u sitne komadi}e, sa~uvav{i sok, pa ga izmerimo
(300 g). u vo}e ume{amo 1 vre}icu èlatina i pustimo ga da miruje 30 minuta.
Namo~imo u malo hladne vode 4 lista belog èlatina i ostavimo ga da miruje 10
minuta da nabubri. Vo}nu ka{u polako zagrevamo, neprestano me{aju}i,
dodamo 3 ka{i~ice soka grejpfruta, a kad proklju~a, kuvamo jo{ oko 1 minut.
Tada maknemo s vatre, ume{amo izme{ani èle i vo}nu ka{u ponovo zagrevamo, neprestano me{aju}ji, dok se èle ne rastopi.
D@EM OD KAJSIJA I BANANA

750 g (3/4 kg) o~i{}enih kajsija pripremimo tako da ih operemo i dobro
ocedimo, izvadimo im ko{tice i ise~emo ih na komadi}e te izmerimo (750 g).
Raspolovimo 250 g ( kg) oguljenih banana, ise~emo ih na komade, izmerimo
(250 g) i pome{amo s kajsijama. Vo}u dodamo koricu 1/2 limuna, 2 klin~i}a, na
vrh noà mlevenog kardamoma i na vrh noà mlevenog mu{katnog cveta, a
zatim i 1 kesicu èlatina i 1125 g {e}era, pa skuvamo dèm prema uputstvu o
pripremanju dèma . Na kraju iz dèma izvadimo limunovu koru.
D@EM OD BRESKVI I DINJA

450 g o~i{}enih bresaka pripremimo tako da ih operemo, a po{to se potpuno ocede, povadimo im ko{tice, ise~emo ih na komadi}e i izmerimo (450 g).
450 g dinje pripremimo tako da dinju prepolovimo, olju{timo, izvadiv{i seme,
ise~emo na sitne komadi}e i izmerimo (450 g). Pome{amo dinju i breskve,
dodav{i izrendanu koricu 1 limuna, a zatim i 1 kesicu èlatina i 1000 g (1kg)
{e}era, pa skuvamo dèm prema uputstvu o pripremanju dèma iz ove knjige. Na
kraju u dèm ume{amo 2 ka{ike limunovog soka i 2-3 ka{ike belog ruma. Tegle
napunimo dèmom i zatvorimo kako je opisano u uputstvu.
Odloìmo ih tako|e prema ranije navedenom uputstvu.

Dèmu moèmo dodati 20 g sveèg |umbira, narezanog na sitne kockice, i 1/2
ka{ike mlevenog cimeta.
D@EM OD [LJIVA TURGULJA

1125 g o~i{}enih {ljiva turgulja pripremimo tako da ih operemo, detaljno
ocedimo, izvadimo im ko{tice i ise~emo ih na komadi}e ili sameljemo ma{inom
za mlevenje mesa pa izmerimo (1125 g). [ljivama dodamo 1 kesicu èlatina i
1125 g {e}era pa skuvamo dèm prema ranije datom uputstvu.
Za dvostruku koli~inu: 1875 g o~i{}enih turgulja pripremimo kako je opisano za
jednostruku koli~inu, dodamo im 2 kesice èlatina i 1875 g {e}era pa skuvamo
dèm prema uputstvima koja su data. Tegle napunimo dèmom i zatvorimo po
uputstvu. Odloìmo ih po uputstvu.
Na kraju u dèm ume{amo 4 ka{ike araka, a u dvostuku koli~inu 8 ka{ika araka.
Napomena: Arak je isto~nja~ka rakija od riè, {e}erne melase i raznih palmi, ali
moèmo je zameniti nekom doma}om rakijom.
D@EM OD [LJIVA RINGLOVKI

1125 g o~i{}enih ringlovki pripremimo tako da ih operemo, dobro ocedimo i, povadimo ko{tice, ise~emo na sitne komadi}e pa izmerimo (1125 g).
Dodamo {ljivama 1 kesicu èlatina i 1250 g {e}era, skuvamo dèm prema uputstvima o pripremanju dèma.
D@EM OD KRU[AKA
1000 g (1 kg) o~i{}enih kru{akapripremimo tako da ih operemo,
olju{timo, ise~emo u osmine i, povadimo seme, sitno ise~emo i izmerimo (1000
g). Kru{kama dodamo 1 kesicu èlatina, 5 klin~i}a, 1 komadi} cimetove korice i
1000 g (1 kg) {e}era pa skuvamo dèm prema uputstvima koja su ve} data.
Tegle napunimo dèmom i zatvorimo po uputstvu.
Odloìmo tako|e po uputstvu.
Na kraju u dèm moèmo ume{ati 5 ka{ika kru{kova~e kako bismo mu pobolj{ali
ukus.
D@EM OD BRESAKA S MATI^NJAKOM

850 g o~i{}enih bresaka pripremimo tako da ih dobro operemo, ocedimo
i, izvadimo ko{tice, ise~emo na sitne komadi}e pa izmerimo (850 g). U breskve
ume{amo 1/2 ka{i~ice iseckanog mati~njaka. Dodamo 1 kesicu èlatina i 1000 g
(1 kg) {e}era, skuvamo dèm prema uputstvu o pripremanju dèma navedenom

u ovoj knjizi. Na kraju u dèm ume{amo 2-3 ka{ike belog ruma.
Tegle napunimo dèmom i zatvorimo kako je opisano.
Odloìmo po uputsvu iz ove knjige.
ovoj knjizi. Tegle napunimo dèmom i zatvorimo kako je ve} opisano.

D@EM OD RIBIZLI I TRE[ANJA
900 g o~i{}enih nektarina pripremimo tako da ih operemo, ocedimo pa,

izvadimo ko{tice, ise~emo na sitne komadi}e i izmerimo (900 g). Dodamo 1
kesicu èlatina i 1000 g (1 kg) {e}era, skuvamo dèm prema uputstvu navedenom u knjizi. Tegle napunimo dèmom i zatvorimo kako je ve} opisano.
Savet: Da bismo ih lak{e olju{tili, nektarine prvo potopimo u vru}u, a zatim u hladnu vodu.
500 g (1/2 kg) o~i{}enih ribizli pripremimo tako da ga operemo, dobro

ocedimo, pa`ljivo proberemo pa, uklonimo peteljke i listi}e, propasiramo i izmerimo (500 g). Pripremimo i 500 g (1/2 kg) o~i{}enih tre{anja, tj. operemo ih, dobro
ocedimo, uklonimo peteljke i ko{tice, ise~emo na ~etvrtine i izmerimo (500 g).
Vo}e pome{amo, dodamo 1 kesicu èlatina i 500 g (1/2 kg) {e}era pa skuvamo
dèm prema uputstvu o pripremanju dèma iz ove knjige. Na kraju u dèm
ume{amo 2 ka{ike gorkastog bademovog likera. Tegle napunimo dèmom i
zatvorimo kako je ve} opisano u ovoj knjizi.
Odloìmo tako|e po uputstvu iz knjige.
D@EM OD KAJSIJA S BADEMIMA

950 g o~i{}enih zrelih kajsija pripremimo tako da ih operemo, dobro
ocedimo i, uklonimo ko{tice, ise~emo na sitne komadi}e pa izmerimo (950 g).
Dodamo 125 ml crnog vina, 1 kesicu èlatina, 1125 g {e}era i 30 g olju{tenih,
iseckanih badema, skuvamo dèm prema uputstvu navedenom u ovoj knjizi.
D@EM OD JAGODA I KIVIJA SA ZELENIM BIBEROM

750 g o~i{}enih jagoda pripremimo tako da ih operemo, dobro ocedimo,
bri`ljivo proberemo i, o~istimo peteljke, izmerimo (750 g). Pripremimo i 250 g
o~i{}enog kivija, tj. olju{timo ga, prepolovimo, ise~emo na komade i izmerimo
(250 g). Vo}u dodamo 10 g (1 punu ka{i~icu) konzervisanog zelenog bibera pa
sve sipamo u {erpu i zgnje~imo. Vo}noj ka{i dodamo koricu od 1/2 limuna, 1
kesicu èlatina i 1125 g {e}era pa skuvamo dèm prema uputstvu navedenom
u ovoj knjizi. Po{to je dèm skuvan, izvadimo limunovu koru. Tegle napunimo
dèmom i zatvorimo kako je ve} opisano u uputstvu.
Odloìmo tako|e prema uputstvu iz ove knjige.
D@EM OD VI[ANJA S CRNIM VINOM

875 g o~i{}enih vi{anja pripremimo tako da ih operemo, dobro ocedimo,
o~istimo peteljke i ko{tice, izmerimo (875 g). Dodamo 125 ml crnog vina, 1 kesicu
èlatina i 1000 g (1 kg) {e}era, skuvamo dèm prema uputsvu ve} navedenom u
D@EM OD NEKTARINA
D@EM OD SMOKAVA I POMORAND@I

750 g ( kg) o~i{}enih smokava pripremimi tako da ih olju{timo, izmerimo (750 g) i izgnje~imo. Pripremimo i 250 g ( kg)o~i{}enih pomorandì, tj
olju{timo ih, ise~emo i izmerimo (250 g). Dodamo 1 kesicu èlatina i 1000 g (1
kg) {e}era pa skuvamo dèm prema uputstvu navedenom u ovoj knjizi. Na kraju
u dèm ume{amo ka{iku limunovog soka i 2-3 ka{ike likera od pomorandè.
Tegle napunimo i zatvorimo kako je opisano u uputstvu.
Odloìmo ih prema uputstvu navedenom u ovoj knjizi.
D@EM OD MALINA I KIVIJA

500 g (1/2 kg) o~i{}enih malina pripremimo tako da ih bri`ljivo proberemo pa, o~istimo peteljke, izmerimo (500 g) i propasiramo. Pripremimo i 500 g
(1/2 kg) o~i{}enog kivija, tj. olju{timo ga, podelimo na ~etvrtine, zatim ise~emo na
komade i izmerimo (500 g). Pome{anom vo}u dodamo 1 kesicu èlatina i 5000
g (1/2 kg) {e}era pa skuvamo dèm prema uputstvu navedenom u ovoj knjizi.
Tegle napunimo dèmom i zatvorimo kako je opisano u uputstvu iz ove knjige.
D@EM OD GLOGINJA I JABUKA

1000 g (1 kg) o~i{}enih gloginja pripremimo tako da ih operemo, o~istimo peteljke, dobro ocedimo i izmerimo (1000 g). Gloginje sipamo u {erpu i prelijemo ih sa 500 ml (1/2 l) vrele vode. Kad se voda ohladi, prospemo je, malo
prokuvamo i sa njom ponovo prelijemo gloginje. Postupak ponovimo jo{ jedanput. Ohla|ene gloginje dobro propasiramo, tako da preostanu samo potpuno
suve ljuske, te ka{u izmerimo (800 g). 200 g o~i{}enih jabuka pripemimo tako da
ih operemo, olju{timo, podelimo na ~etvrtine pa, o~istimo seme, vrlo sitno
ise~emo. 800 g ka{e od gloginja, kesicu èlatina i 1000 g (1 kg) {e}era dodamo
jabukama pa skuvamo dèm prema uputstvu iz ove knjige. Tegle napunimo i

zatvorimo kako je opisano.
Odloìmo ih prema uputstvu koja su data u ovoj knjizi.

Odloìmo ih prema uputstvu iz ove knjige.
D@EM OD MALINA I POMORAND@I

D@EM OD KRU[AKA S KRU[KOVAÔM
1000 g (1 kg) o~i{}enih kru{aka pripremimo tako da ih olju{timo,
raspolovimo, i, o~istimo seme, krupno ih izrendamo pa izmerimo (1000 g).
Dodamo 1 kesicu èlatina, 2 ka{ike limunovog soka i 1000 g (1kg) {e}era, skuvamo dèm prema uputstvu. Na kraju u dèm ume{amo 4 ka{ike kru{kova~e.
Tegle napunimo i zatvorimo kako je opisano u uputstvu.
D@EM OD BOROVNICA
1000 g (1 kg) o~i{}enih borovnica pripremimo tako da ih bri`ljivo proberemo, operemo, dobro ocedimo, izmerimo (1000 g) i izgnje~imo. Dodamo vo}u
1 kesicu èlatina 875 g {e}era, skuvamo dèm prema uputstvu .Tegle napunimo
dèmom i zatvorimo kako je opisano u knjizi.
Odloìmo ih tako|e po uputstvu iz ove knjige.
D@EM OD CRVENIH BOROVNICA I KRU[AKA

500 g o~i{}enih borovnica pripremimo tako da ih bri`ljivo proberemo,
operemo, dobro ocedimo i izmerimo (500 g). Sipamo ih u {erpu i izgnje~imo.
Pripremimo i 500 g (1/2 kg) zrelih kru{aka, tj. olju{timo ih, otvorimo i o~istimo
semenke, ise~emo na vrlo sitne komadi}e i izmerimo (500 g). Vo}e pome{amo,
dodamo 1 kesicu èlatina i 500 g (1/2 kg) {e}era pa skuvamo dèm prema uputstvu navedenom u ovoj knjizi. Tegle napunimo dèmom i zatvorimo kako je
opisano.
Odloìmo ih prema uputstvu datom u ovoj knjizi.
Savet: Ako èlimo da dèm bude oporijeg ukusa, moèmo upotrebiti i ameri~ku
borovnicu.
D@EM OD DUNJA
1000 g (1 kg) o~i{}enih zrelih dunja pripremimo tako da ih dobro
obri{emo, kako bismo uklonili sve dla~ice, zatim ih operemo, olju{timo,
raspolovimo, uklonimo semenke i zrnaste delove ploda. Ise~emo dunje na sitne
komadi}e, sipamo ih u {erpu, dodamo 250 ml ( l) vode i poklopljene kuvamo 20
minuta. Mlakoj vo}noj ka{i dodamo 1 kesicu èlatina i 1250 g {e}era pa skuvamo dèm prema uputstvu datom u ovoj knjizi.
Oko 1000 g (1 kg) o~i{}enih so~nih pomorandì (6-7 komada) pripremimo tako da ih operemo, obri{emo i olju{timo, o~istimo i belu pokoìcu.
Pomorandè podelimo na kri{ke i ise~emo. Koru 2 pomorandè ise~emo u tanke
rezance. Pripremimo i 250 g ( kg) o~i{}enih malina, tj. bri`ljivo ih proberemo,
o~istimo peteljke i izmerimo (250 g). Vo}e pome{amo, dodamo 1 kesicu èlatina
i 1125 g {e}era pa skuvamo dèm prema uputstvu datom u ovoj knjizi. Na kraju
u dèm ume{amo 3-4 ka{ike crnog vina. egle napunimo dèmom i zatvorimo
kako je opisano u uputstvu. Odloìmo ih prema uputstvu datom u ovoj knjizi.
Ako ne volimo opor dèm, onda treba izostaviti koru pomorandè.
D@EM OD BRESAKA
850 g o~i{}enih bresaka pripremimo tako da ih operemo, ocedimo, prepolovimo pa, uklonimo ko{tice, ise~emo na sitne komadi}e i izmerimo (850 g).
Dodamo 1 kesicu èlatina i 1000 g (1 kg) {e}era, skuvamo dèm prema uputstvima navedenim u knjizi. Za dvostruku koli~inu: 1500 g o~i{}enih bresaka
pripremimo kako je opisano za jednostruku koli~inu, dodamo 2 kesice èlatina i
2000 g (2 kg) {e}era pa kuvamo dèm pram uputstvu datom u knjizi. Tegle
napunimo dèmom i zatvorimo kako je opisano u uputstvu. Odloìmo ih prema
uputstvu navedenom u knjizi. Pre nego {to vo}e po~nemo da kuvamo, moèmo
dodati 125 ml portskog ili belog vina.
Savet: Da bi se breskve lak{e olju{tile, prvo ih uronimo u vrelu, a zatim u vrlo
hladnu vodu.
D@EM OD OGROZDA
1375 g o~i{}enog zrelog ogrozda pripremimo tako da uklonimo peteljke
i listi}e, ogrozd operemo, ocedimo sameljemo ma{inom za mlevenje mesa i
izmerimo (1375 g). Dodamo 1 kesicu èlatina i 1500 g {e}era, skuvamo dèm
prema uputstvu iz knjige. Za dvostruku koli~inu: 2375 g o~i{}enoga zrelog ogrozda pripremimo kao za jednostruku koli~inu, dodamo 2 kesice èlatina 2500 g
{e}era pa skuvamo dèm prema uputstvu datom u knjizi. Tegle napunimo
dèmom i zatvorimo kako je opisano u uputstvu.
Odloìmo ih prema uputstvu. Na kraju u dèm moèmo ume{ati 4 ka{ike votke,
a u dvostruku koli~inu 8 ka{ika votke.
D@EM OD MALINA
1250 g (1 kg) o~i{}enih malina pripremimo tako da ih bri`ljivo proberemo pa, o~istimo peteljke, izmerimo (1250 g) i zgnje~imo. Dodamo 1 kesicu èlatina i 1250 g {e}era, skuvamo dèm prema uputstvu datom u knjizi. Za dvostruku
koli~inu: 2375 g o~i{}enih malina pripremimo kako je opisano za jednostruku
koli~inu, dodamo 2 kesice èlatina i 2250 g (2 kg) {e}era pa skuvamo dèm
prema uputstvu datom u ovoj knjizi. Tegle napunimo dèmom i zatvorimo kako je
opsano u uputstvu. Odloìmo ih prema uputstvu tako|e datom u ovoj knjizi. Na
kraju u dèm moèmo ume{ati 4 ka{ike malinova~e, a u dvostruku koli~inu 8
ka{ika malinova~e. Savet: dodamo li {umske maline, koje smo sami nabrali,
dèm }e biti izuzetno prijatnog mirisa i ukusa.
D@EM OD VI[ANJA
900 g o~i{}enih vi{anja pripremimo tako da ih operemo, ocedimo i,
povadimo peteljke i ko{tice, izmerimo (900 g). Dodamo 1 kesicu èlatina i 1000
g (1 kg) {e}era pa skuvamo dèm prema uputstvu datom u ovoj knjizi.
Tegle napunimo dèmom i zatvorimo kako je opisano u knjizi.
Odloìmo ih prema uptstvu iz knjige.
marmelada i èlea treba da nabave i stalan pribor za rad:

- {erpu za kuvanje
- najlonsko sito
- cediljku za limun i ostal agrume
- dobru rendalicu
- no` od ner|aju}eg ~elika
- vagu, menzuru
- kutla~u i {iroki levak.
MARMELADA OD POMORAND@I
Oko 8-10 pomorandì (900 g ~istog ploda) pripremimo tako da
pomorandè operemo, obri{emo, olju{timo, o~istimo i belu pokoìcu, plod sitno
ise~emo i zmerimo (900 g). Od navedene koli~ine pomorandì 3 ostavimo
neolju{tene pa s njih izrendamo 25 g pomorandìne kore i pome{amo je sa
ise~enim plodom. Dodamo 1 kesicu èlatina i 1000 g (1 kg) {e}era pa skuvamo
marmeladu prema uputstvu iz knjige. Tegle napunimo marmeladom i zatvorimo
kako je opisano u knjizi. Odloìmo ih prema uputstvu navedenom u knjizi.
Na kraju moèmo ume{ati 3 ka{i~ice likera od pomorandè.
MARMELADA OD LIMUNA
D@EM OD KUPINA
1250 g (1 kg) o~i{}enih kupina pripremimo tako da ih proberemo,
o~istimo peteljke, operemo ih, dobro ocedimo, izmerimo (1250 g) i zgnje~imo.
Dodamo 1 kesicu èlatina i 1375 g {e}era, skuvamo dèm prema uputstvu datom
u knjizi. Tegle napunimo dèmom i zatvorimo kako je opisano u knjizi.
Odloìmo ih prema uputstvu iz knjige.
D@EM OD TRE[ANJA I VI[ANJA SA VISKIJEM

500 g (1/2 kg) o~i{}enih tre{anja i 500 g (1/2 kg) o~i{}enih vi{anja
pripremimo tako da ih operemo, ocedimo i, izvadimo peteljke i ko{tice, izmerimo
(po 500 g svakih). Dodamo 1 kesicu èlatina i 1125 g {e}era, skuvamo dèm
prema uputstvu datom u knjizi. na kraju u dèm ume{amo 2 ka{ike viskija.
Tegle napunimo dèmom i zatvorimo kako je opisano u knjizi.
Odloìmo ih prema uputstvu iz knjige.
MARMELADE
MALI SAVETI
Doma}ice koje se godinama uporno bave pripremanjem dèmova,
Oko 15 srednje velikih limuna operemao i obri{emo. Sa 6 limuna olju{timo tanak

sloj limunove kore. Limune zamotamo i ostavimo na hladnom. Kore prelijemo s
toliko posoljene vode (na vrh noà soli na svakih 125 ml vode) da bude prekrivena pa je ostavimo 12 sati na hladnom. Tada odlijemo posoljenu vodu i koru prelijemo s toliko sveè vode da bude potpuno prekrivena, pa je u poklopljenoj {erpi
kuvamo 15 minuta. Koru cediljkom izvadimo iz vode i ise~emo na sitne rezance.
Ostale limune tako|e olju{timo, uklonimo belu pokoìcu.
Plod limuna sitno ise~emo, pome{amo s kuvanom koricom, izmerimo (600 g) i
dodamo toliko vode u kojoj se kuvala kora da bude ukupno 900 g. Dodamo 1
kesicu èlatina i 1000 g (1 kg) {e}era, skuvamo marmeladu prema uputstvu
datom u knjizi. Tegle napunimo marmeladom i zatvorimo kako je opisano u knjizi.
Da marmelada ne bi bila suvi{e opora, koru skuvamo kako je opisano, ali je na
upotrebimo za marmeladu, nego plodu limuna dodamo toliko vode u kojoj se
kuvala kora da bude ukupno 900 g. Savet: Radi boljeg ukusa, na kraju u marmeladu moèmo ume{ati i oprane, sitno iseckane listi}e mati~njaka
MARMELADA OD GREJPFRUTA I MANDARINA

500 g (1/2 kg) o~i{}enog grejpfruta ruì~astog ploda pripremimo tako da
je olju{timo, odvojimo re`njeve, uklonimo belu pokoìcu, ise~emo na sitne komadi}e i izmerimo (500 g). Pripremimo i 300 g o~i{}enih mandarina, tj. olju{timo ih,
odvojimo re`njeve, ise~emo na sitne komadi}e i izmerimo (300 g). Vo}e

pome{amo, dodamo 1 kesicu èlatina i 1000 g (1 kg) {e}era pa skuvamo marmeladu prema uputstvu iz knjige. Na kraju u marmeladu ume{amo 2 ka{ike Cointreaua. Tegle napunimo i zatvorimo kao je opisano u knjizi.
pome{amo s koricom i izmerimo (900 g). Dodamo 1 kesicu èlatina i 1000 g (1

kg) {e}era, skuvamo marmeladu prema uputstvu. Tegle napunimo i zatvorimo
kako je opisano u knjizi. Odloìmo ih po uputstvu koje je dato u ovoj knjizi.
MARMELADA OD MANDARINA I POMORAND@I
PIKANTNA MARMELADA OD GREJPFRUTA
600 g o~i{}enih mandarina pripremimo tako da ih olju{timo, odvojimo

kri{ke, koje ise~emo na sitne komadi}e i izmerimo (600 g). 200 g o~i{}enih
pomorandì pripremimo tako da ih olju{timo, skinemi i belu pokoìcu, ise~emo na
sitne komadi}e i izmerimo (200 g). 1 limun pa koru ise~emo na tanke rezance, a
limun prepolovimo i iscedimo sok. Sve sastojke sipamo u {erpu, dodav{i 1 kesicu
èlatina i 1000 g (1 kg) {e}era, pa marmeladu skuvamo prema uputstvu iz knjige.
Tegle napunimo i zatvorimo kako je opisano u knjizi.
Odloìmo ih tako|e prema uputstvu iz knjige.
500 g o~i{}enog grejpfruta ruì~astog ploda (krupna okrugla sorta)

pripremimo tako da je olju{timo, skinemo belu pokoìcu, ise~emo na sitne komadi}e i izmerimo (500 g). Pripremimo i 300 g o~i{}enih pomorandì crvenkastog
ploda, tj. olju{timo ih, uklonimo belu pokoìcu, ise~emo na komadi}e i izmerimo
(300 g). U vo}e ume{amo 1 ka{i~icu limunske kiseline, 1 omot vanilin-{e}era, na
vrh noà kardamoma i na vrh noà mlevenog cimeta. dodamo vo}u 1 kesicu
èlatina i 1000 g (1 kg) {e}era, skuvamo marmeladu prema uputstvu iz knjige.
Tegle napuimo, zatvorimo i odloìmo kako je opisano u knjizi.
MARMELADA OD GREJPFRUTA I ANANASA

Oko 2 grejpfruta jabu~aste sorte (800 g ~istog ploda) pripremimo tako da
ih ogulimo, odvojimo kri{ke, ukloniv{i belu pokoìcu, sitno ih ise~emo i izmerimo
(800 g). 1 mali ananas (200 g ploda) pripremimo tako da ga ise~emo na {nite,
koje olju{timo, skinemo drvenaste delove, pa sitno ise~emo i izmerimo (200 g).
Dodati vo}u 1 kesicu èlatina i 1125 g {e}era, skuvamo marmeladu prema uputstvu iz knjige. Tegle napunimo i zatvorimo kako je opisano u uputstvu.
Odloìmo ih prema uputstvu koje je dato u ovoj knjizi.
MARMELADA OD POMORAND@I I GREJPFRUTA

Oko 8 do 9 pomorandì (800 g ~istog ploda) pripremimo tako da
pomorandè operemo i obri{emo. Od dve pomorandè izrendamo pomorandìnu
koru, a ostale olju{timo, ukloniv{i belu pokoìcu, ise~emo ih, izmerimo (800 g) i
pome{amo s koricom. Pripremimo i 1 grejpfrut jabu~aste sorte (200 g ~istog
ploda), tj. olju{timo ga, uklonimo belu pokoìcu, ise~emo na sitne komadi}e,
pome{amo s pomorandòm, dodamo 1 kesicu èlatina i 1125 g {e}era pa skuvamo marmeladu kako je opisano u knjizi. Tegle napunimo i zatvorimo po uputstvu.
MARMELADA OD GREJPFRUTA
Oko 4 do 6 grejpfruta krupne okrugle sorte (900 g ~istog ploda) pripremimo tako da ih operemo i obri{emo. S plodova izrendamo 25 g kore grejpfruta, a
ostale olju{timo, uklonimo belu pokoìcu, ise~emo ih na sitne komadi}e,
@ELEI
PRIPREMANJE @ELEA (Va`na op{ta uputstva)
1. Upotrebljavamo samo vo}e najboljeg kvaliteta.
2. Vo}e mora biti potpuno sveè. Vo}e iz sopstvenog vrta beremo rano
ujutro, dok se ne sparu{i od vru}ine, i to samo onoliko koliko }emo skuvati istoga dana. Ako vo}e moramo ostaviti do sutradan, treba ga odloìti na hladnom i
suvom mestu.
3. Vo}e kuvamo samo u emajliranim ili ner|aju}im, ~eli~nim posudama
koje ni malo ne smeju biti o{te}ene.
4. Posu|e i sprave potrebne za kuvanje ne smemo upotrebljavati ni za
{ta drugo. Osim toga, ne smeju da budu ni malo masne. Pre svake upotrebe
operemo ih vrelom vodom i nekim sredstvom za pranje posu|a, dobro isperemo
i preokrenute ocedimo na pe{kiru.
5. Na ~isto}u i higijenu moramo paziti i u toku kuvanja. Padne li u posu|e
i najmanja mrvica hleba, moè izazvati vrenje, odnosno kvarenje vo}a.
6. Moramo upotrebiti koli~ine sastojaka date u receptima, dakle moramo
ih izmeriti, a ne uzeti odoka. Uz to, ne valja odjednom kuvati koli~ine vo}a ve}e
od onih u receptima.
7. [erpe u kojim kuvamo moraju biti toliko veliki da najmanje njihove
zapremine bude ispunjena vo}em.
8. Za ~uvanje èlea najprakti~nije su tegle od 3/8 l.
9. Na svaku teglu stavimo nalepnicu na kojoj napi{emo vrstu èlea i
datum kuvanja, kako bismo najpre tro{ili sadràj onih najstarijeg datuma.
10. Skuvano vo}e odloìmo u suvu, hladnu i provetrenu prostoriju, daleko

od direktnih sun~evih zraka. Povremeno proverimo da se ne{to nije pokvarilo.
11. Ako se èle, zato {to se ~uva na neprikladnom mestu previ{e
s~vrsne, dodamo malo prokuvane vode i prome{amo je da ujedna~imo gustinu.
PRIPREMANJE @ELEA SA @ELATINOM

@elatin je prirodno sredstvo za zgu{njavanje marmelada, dèmova i
èlea, koji sadrì prirodni jabu~ni pektin. Ako kuvamo vo}e sa èlatinom,
potro{i}emo mnogo manje energije (jer je vreme kuvanja mnogo kra}e) i manje
{e}era. Osim toga, omogu}uje nam da kuvamo manje koli~ine vo}a, {to dosad
nismo obi~avali, i to ne samo u prole}e i jesen, kao dosad, nego u toku cele
godine. I manje koli~ine zamrznutog vo}a moète kuvati sa èlatinom ako èle
nameravate brzo da potro{ite.
4. Izmerimo tako dobijeni sok, sipamo ga u {erpu i u njega ume{amo

potrebnu koli~inu {e}era. Ako èlimo da se {e}er brè otopi, prethodno ga zagrejemo u rerni.
5. Sve zajedno me{amo dok se {e}er ne istopi. Tada sok nakratko pustimo da klju~a, pa posle 5 minuta proverimo da li je èle dovoljno gust. Na kraju
skinemo penu.
6. @ele odmah sipamo u zagrejane tegle, koje poklopimo, hermeti~ki
zatvorimo i na njih stavimo nalepnice.
HERMETI^KO ZATVARANJE TEGLI POKLOPCIMA

Vreli èle sipamo u pripremljene tegle koje odmah zatvorimo navojnim
poklopcima ili poklopcima sa patent zatvara~em. Tada ih preokrenemo poklopcima nadole i tako ostavimo da miruju 5 minuta.
ZATVARANJE TEGLI CELOFANOM I GUMICOM

UPUTSTVA ZA PRIPREMANJE
Na~in A
1. Izmerenu koli~inu vo}nog soka (ako ga je premalo, dolijemo vodu),
sipamo u {erpu. Od odre|ene koli~ine {e}era oduzmemo 2 ka{ike {e}era i
pome{amo ih s kesicom èlatina pa ume{amo u sok.
2. Sve zajedno pri najvi{oj tempetaruri, neprestano me{aju}i, zagrejemo
do vrenja. Pri tome pazimo da ne ostane neotopljlena koja grudvica èlatina, pa
je zgnje~imo varja~om.
3. Kada sok sna`no proklju~a, ume{amo ostatak {e}era (nikako manje
nego {to je navedeno) i sve skupa pustimo da jo{ jednom provri pri najvi{oj temperaturi.
4. Po{to èle jako provri, napola smanjimo temperaturu i kuvamo je jo{
1/2 minuta (gledaju}i na sat da bude ta~no 1/2 min), neprestano me{aju}i.
Kuvamo li èle od dvostruke koli~ine sastojaka, drìmo se uputstva od 1. do 4, a
na kraju èle kuvamo 1 minut na upola smanjenoj temperaturi (gledaju}i na sat
da bude ta~no 1 min), neprestano me{aju}i.
5. Pre nego {to tegle po~nemo da punimo èleom, stavimo ih na
navlaèni pe{kir.
UPUTSTVA ZA KLASI^NO PRIPREMANJE @ELEA

1. vo}e proberemo, operemo, olju{timo, ise~emo, odstranimo ko{tice i
sipamo u {erpu.
2. U propisanoj koli~ini vode vo}e kuvamo dok ne omek{a, a po potrebi
dodamo pektin i kiselinu koji pospe{uju zgu{njavanje.
3. Vo}nu ka{u procedimo kroz retku tkaninu (gazu).
Vru}im èleom tegle napunimo do vrha i odmah ih prekrijemo celofanom

ili providnom folijom, izrezanom u komadi}e dovoljno velike da pokriju otvor tegli.
Celofan zategnemo preko otvora i pritegnemo gumicom.
Na~in B
@eleom napunimo pripremljene tegle, a zatvorimo ih kad se èle ohladi.
Pergament-papir izreèmo u okrugle listi}e dovoljno velike da pokriju otvor tegli
(ne smeju biti manji). Pergament navlaìmo rakijom, rumom ili sir}etom, da bi se
potpuno zalepio uz otvor i tako povr{inu èlea za{titio od plesni. Navlaèni pergament ravnomerno pospemo sa malo konzervansa. Ako upotrebimo providnu foliju, ise~enu tako|e u listi}e potrebne veli~ine i navlaènu rakijom, zategnemo je
preko otvora i pritegnemo gumicom.
@ELE OD CRVENE RIBIZLE

2000 g (2 kg) o~i{}enih ribizli pripremimo tako da ih operemo, dobro
ocedimo, pa`ljivo proberemo (ne otkinuv{i peteljke) i izmerimo (2000 g). Sipamo
ga u {erpu, zgnje~imo, dodamo 500 ml (1/2 l) vode pa neprestano me{aju}i
zagrevamo, ne dopustiv{i da proklju~a. îm vo}e ispusti sok, vo}nu ka{u sipamo
na razapetu retku tkaninu, a kad se ohladi, ~vrsto je stisnemo. Sok moèmo iz
iste koli~ine vo}a iscediti i pomo}u sokovnika, ali tada ne dodajemo vodu. U 1500
ml soka od ribizli ume{amo 1 kesicu èlatina 1750 g {e}era pa skuvamo èle
prema uputstvu o pripremanju èlea.
Za dvostruku koli~inu: 3750 g o~i{}enih ribizli pome{amo sa 875 ml vode i iscedimo sok kako je opisano za jednostruku koli~inu. U 2750 ml soka od ribizli
ume{amo 2 kesice èlatina i 3000 g {e}era pa skuvamo èle prema uputstvu iz

ove knjige. Tegle napunimo èleom i zatvorimo kako je opisano.
Odloìmo ih prema uputstvu u knjizi.
@ELE OD RIBIZLI I MALINA
250 g ( kg) o~i{}enih nektarina pripremimo tako da ih operemo,

obri{emo, izvadimo ko{tice, a plod ise~emo na sitne komadi}e i izmerimo (250
g). Nektarine sipamo u {erpu, dodamo im 500 ml (1/2 l) soka od nektarina, zatim
i 1 kesicu èlatina i 400 g {e}ere pa skuvamo èle prema uputstvu za pripremanje èlea. Na kraju u èle ume{amo 5 ka{ika belog vina. Tegle napunimo i
zatvorimo kako je opisano u uputstvu.
Odloìmo ih tako|e prema uputstvu iz knjige.
760 g o~i{}enih crvenih ribizli pripremimo tako da ih operemo, dobro

ocedimo, pa`ljivo proberemo, ne skidaju}i peteljke, i izmerimo (750 g), a zatim
zgnje~imo. Pripremimo i 750 g ( kg) o~i{}enih malina, tj. bri`ljivo ih proberemo,
o~istimo peteljke, i izmerimo (750 g). Ribizle i maline sipamo u {erpu, dolijemo
250 ml ( l) vode i zagrevamo, neprestano me{aju}i, ali pazimo da ne proklju~a.
Kad se pojavi sok, vo}nu ka{u istresemo na razapetu retku tkaninu, a po{to se
ohladi, ~vrsto je iscedimo.
Iz iste koli~ine vo}a sok moèmo istisnuti i sokovnikom, ali tada ne dodajemo
vodu. Od 1125 ml vo}nog soka, 1 kesice èlatina i 1375 g {e}era skuvamo èle
prema uputstvu iz knjige.
Tegle napunimo èleom i zatvorimo kako je opisano u uputstvu.
Odloìmo ih kako je opisano u knjizi.
Savet: Ukus èlea pobolj{avamo ako mu dodamo na kraju i 4 ka{ike malinova~e.
@ELE OD [LJIVA
@ELE OD JAGODA
750 ml ( l) soka o {ljiva crnica il bistrica, 1 kesicu èlatina i 400 g

{e}era pome{amo sa ta~no 1/2 ka{i~ice mlevenog cimeta, 1 prstohvatom
mlevenih klin~i}a i 1 prstohvatom mlevenog mu{katnog cveta pa kuvamo èle
prema uputstvu za pripremanje èlea. Tegle napunimo èleom i zatvorimo po
uputstvu.
1250 g o~i{}enih jagoda pripremimo tako da ih operemo, dobro ocedimo,

pa`ljivo proberemo, uklonimo peteljke, pa izmerimo (1250 g). Sipamo ih u erpu
i zgnje~imo, prelijemo sa 125 ml vode i zagrevamo, neprestano me{aju}i, ali ne
sme da proklju~a. Po{to se pojavi sok, vo}nu ka{u istresemo na razapetu retku
tkaninu, a kad se ohladi, ~vrsto je iscedimo. Iz iste koli~ine vo}a moèmo sok
iscediti i sokovnikom, ali tada ne dodajemo vodu. Od dobijenih 750 ml ( l)
vo}nog soka, 1 kesice èlatina i 1000 g (1kg) {e}era skuvamo èle prema upu
stvu datom u knjizi. Tegle napunimo èleom i zatvorimo kako je opisano.
Odloìmo ih prema uputstvu navedenom u knjizi.
@ELE OD NEKTARINA
@ELE OD JABUKA (od zrelih plodova)

1500 g o~i{}enih jabuka pripremimo tako da ih operemo i raspolovimo,
uklonimo peteljke i seme, ise~emo ih na sitne komadi}e i izmerimo (1500 g).
Sipamo ih u {erpu, dodamo 1000 ml vode, i kuvamo dok ne omek{aju. Vo}nu
ka{u istresemo na razapetu retku tkaninu, ali je ne istisnemo. Sok iz iste koli~ine
jabuka moèmo iscediti i sokovnikom ali tada ne dodajemo vodu. U 900 ml
jabukovog soka dodamo 1 kesicu èlatina, 1000 g (1kg) {e}era i 1 omot vanilin{e}era (pome{anog sa {e}erom) pa skuvamo èle prema uputstvu o pripremanju èlea.
Za dvostruku koli~inu: 2500 g o~i{}enih jabuka i 2000 ml (2 l) vode kuvamo isto
kao i jednostruku koli~inu. U 1750 ml jabukovog soka ume{amo 2 kesice èlatina, 2000 g (2 kg) {e}era i 2 omota vanilin-{e}era (pome{anog sa {e}erom) pa
skuvamo èle prema uputstvu.
Tegle napunimo èleom i zatvorimo kako je opisano.
Odloìmo ih tako|e kako je ve} opisano u ovoj knjizi.
@ELE OD KUPINA
1750 g o~i{}enih kupina pripremimo tako da ih pa`ljivo proberemo,
uklonimo peteljke, oprezno operemo, ocedimo i izmerimo(1750 g). Kupine
sipamo u {erpu i i zgnje~imo, dodamo 250 ml ( l) vode i, neprestano me{aju}i,
zagrevamo, ne dopustiv{i da proklju~a. Kad se pojavi sok, vo}nu ka{u istresemo
na razapetu retku tkaninu, a po{to se ohladi, ~vrsto je iscedimo. Iz iste koli~ine
vo}a sok moèmo iscediti i sokovnikom, ali tada ne dodajemo vodu. Pome{amo
1125 ml soka od kupina, 1 kesicu èlatina i 1250 g {e}era pa skuvamo èle
prema uputstvu navedenom u knjizi. Tegle napunimo èleom i zatvorimo kako je
opisano.
EGZOTI^NI ME[ANI @ELE

1000 g (1 l) nezasla|enog soka od: 4 kivija, 6-8 pomorandì i 3 grejpfruta pripremimo tako da vo}e prepolovimo i iz njega iscedimo sok, pri ~emu kivi
oprezno iscedimo. Pome{amo 1000 ml (1 l) vo}nog soka, 1 kesicu èlatina i 1000
g (1 kg) {e}era pa skuvamo èle prema uputstvu navedenom u knjizi. Na kraju u
èle ume{amo 100 ml (0,1 l) belog ruma Tegle napunimo èleom i zatvorimo
kako je opisano u uputstvu. Odloìmo ih tako|e prema uputstvu datom u knjizi.
@ELE OD LIMUNOVOG SOKA

250 ml ( l) liminovog soka pripremimo tako da 7 limuna operemo,
obri{emo, prepolovimo i iz njih iscedimo sok. Jedan limun tanko olju{timo i koru
limuna pome{amo sa 250 ml ( l) limunovog soka, 500 ml (1/2 l) vode, 1 kesicom èlatina i 1000 g (1 kg) {e}era pa skuvamo èle prema uputstvu datom u
knjizi. Iz kuvanog èlea izvadimo limunovu koru i, ako je potrebno, skinemo penu.
Tegle punimo èleom i zatvorimo kako je opisano u uputstvu.
Pre kuvanja, u èle moèmo staviti i 1 limun, podeljen na kri{ke, i suvo gro`|e.

Odloìmo ih tako|e po uputstvu datom u ovoj knjizi.
@ELE OD BRESAKA
Pome{amo 750 ml ( l) soka od bresaka, 1 kesicu èlatina i 400 g
{e}era pa skuvamo èle prema uputstvu datom u knjizi. Na kraju u èle
ume{amo 2 ka{ike rakije od breskve i 1 ka{iku soka od limuna.
Odloìmo ih po uputstvu datom u ovoj knjizi.
@ELE OD SOKA RIBIZLE

Pome{amo 750 ml ( l) soka od ribizli, 1 kesicu èlatina i 400 g {e}era
pa skuvamo èle prema uputstvu navedenom u knjizi. Tegle napunimo èleom i
zatvorimo kako je opisano.
@ELE OD POMORAND@I
@ELE OD RIBIZLI I TRE[ANJA
4 pomorandè operemo, obri{emo i olju{timo. Koru od pomorandì

sipamo u {erpu, dodamo 375 ml vode, poklopimo i kuvamo 15 minuta (paze}i da
ne izlazi para). Po{to se malo ohladi, koru izvadimo iz vode. Iz pomorandì iscedimo sok i dodamo toliko vode u kojoj se kuvala kora da bude ukupno 750 ml (l)
te~nosti. U sok ume{amo 1 kesicu èlatina i 875 g {e}era pa skuvamo èle
prema uputstvu datom u knjizi. Tegle napunimo èleom i zatvorimo kako je
opisano. Odloìmo ih prema uputstvu iz ove knjige. U èle skuvamo i koru od
pomorandì, koju smo spiralno olju{tili.
Savet: Osim soka od pomorandè, moèmo upotrebiti i limunov sok ili me{avinu
soka pomorandè i grejpfruta. Moèmo dodati i sve` |umbir, ise~en na vrlo tanke
rezance. U èle spremljen samo od limunovog soka dodaje se i sveè sitno seckano li{}e maùrana.
Ovaj èle je dobar prilog za jela od divlja~i.
1250 g o~i{}enih ribizli pripremimo tako da ih operemo, dobro ocedimo,

pa`ljivo proberemo (ne skidaju}i peteljke) i izmerimo (1250 g). Pripremimo i
750 g ( kg) o~i{}enih tre{anja, tj. operemo ih, temeljno ocedimo pa, uklonimo
peteljke i ko{tice, izmerimo (750 g). Ribizle i tre{nje sipamo u {erpu i zgnje~imo,
dodamo 300 ml vode i, neprestano me{aju}i, zagrevamo, ne dopustiv{i da
proklju~a. Po{to se pojavi sok, vo}nu ka{u istresemo na razapetu retku tkaninu,
a kad se ohladi, ~vrsto je istisnemo (iscedimo). Iz iste koli~ine vo}a sok moèmo
iscediti i sokovnikom, ali tada ne dodajemo vodu. Pome{amo 1250 ml vo}nog
soka, 1 kesicu èlatina i 1250 g {e}era pa skuvamo èle prema uputstvu datom
u knjizi. Tegle napunimo èleom i zatvorimo kako je opisano.
Odloìmo ih prema uputstvu iz ove knjige.
Savet: Dèmove, marmelade i èlee uglavnom nikada ne odlaèmo u kerami~kim
ili porculanskim posudama, nego isklju~ivo u staklenim. Pri tom moèmo iskoristiti tegle u kojima je bila de~ija hrana ili med.
@ELE OD BELOG GRO@\A

@ELE OD GREJPFRUTA
2250 g belog gro`|a pripremimo tako da ga proberemo, operemo i izmerimo (2250 g). Gro`|e sipamo u {erpu i zgnje~imo, dodamo 125 ml vode i
neprestano me{aju}i zagrevamo, ne dopu{taju}i da proklju~a. Po{to se pojavi
sok, vo}nu ka{u istresemo na razapetu retku tkaninu, a kad se ohladi, ~vrsto je
iscedimo. Iz iste koli~ine gro`|a sok moèmo iscediti i sokovnikom ali tada ne
dodajemo vodu. Pome{amo 1125 ml soka od gro`|a, 1 kesicu èlatina i 1375 g
{e}era pa skuvamo èle prema uputstvu datom u knjizi.
500 ml (1/2 l) soka od krupnih grejpfruta (ili otprilike 5 celih plodova)

dobijemo tako da grejpfrut operemo, obri{emo i prepolovimo i iz njih iscedimo
sok. S jednog ploda tanko olju{timo 1/2 kore grejpfruta. Sok od grejpfruta i koru
pomeamo sa 250 ml ( l) vode, 1 kesicom èlatina i 1000 g (1 kg) {e}era pa
skuvamo èle prema uputstvu navedenom u knjizi. Na kraju izvadimo koru od
grejpfruta i sa èlea po potrebi skinemo penu.
Tegle napunimo èleom i zatvorimo kako je opisano u knjizi.

@ELE OD LIMUNA
4 limuna operemo, obri{emo i olju{timo. Dobijenu koru limuna sipamo u
{erpu, dodamo 750 ml vode i u poklopljenoj {erpi (paze}i da ne izlazi ni malo
pare) kuvamo 15 minuta. Po{to se te~nost ohladi, izvadimo koru od limuna. Iz
limuna iscedimo sok i dodamo toliko vode u kojoj se kuvala kora da bude ukupno 750 ml ( l) te~nosti. Soku dodamo 1 kesicu èlatina i 875 g {e}era pa skuvamo èle prema uputstvu navedenom u knjizi. Tegle napunimo èleom i zatvorimo kako je opisano. Odloìmo ih prema uputstvu datom u knjizi.
U èle moèmo skuvati i malo sitno iseckanih limunovih kri{ki.
Savet: @ele od limuna prilil~no je oporog ali i izuzetno osveàvaju}eg ukusa.
Za promenu, moèmo u njemu skuvati i komadi} |umbira, suvog i zdrobljenog
maùrana. @ele od limuna sa maùranom vrlo je ukusan prilog uz jela od divlja~i,
pe~enu patku ili gusku.
Tegle napunimo èleom i zatvorimo kako je opisano u knjizi.

SIRUPI
SIRUP OD VI[ANJA
Uzeti 1 kg vi{anja i 1 kg {e}era. Zrele vi{nje dobro oprati i ostaviti da se
ocede. Zatim ih o~istiti od peteljki i dobro izgnje~iti, procediti kroz pasir, dodati
{e}er i me{ati sve dok se {e}er potpuno ne otopi. Ostaviti sok u dubljem loncu,
pokriti ga platnenom kuhinjskom salvetom i tek drugog dana sipati u boce.
Napunjene boce pore|ati u lonac, lonac naliti vodom do visine tri~etvrt boce,
staviti na {poret i kuvati do vrenja. Kada je ve} voda provrela, boce ostaviti u vodi
da se potpuno ohlade, a lonac skinuti sa {poreta i potpuno hladne boce povezati pergament-papirom i sok ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom. Sok
je vrlo ukusan i dugo traje, pije se razblaèn sa vodom.
SIRUP OD KAJSIJA
@ELE OD ZOVE I JABUKE
600 g o~i{}enih zovinih bobica pripremimo tako da ih operemo, dobro
ocedimo, pa`ljivo proberemo (ne skidaju}i peteljke) i izmerimo (600 g). Zovu
sipamo u {erpu i zgnje~imo, pa tada prelijemo 200 ml vode i neprestano me{aju}i
zagrevamo, ali ne dopustimo da proklju~a. Po{to se pojavi sok, ka{u istresemo
na razapetu retku tkaninu, a kad se ohladi, ~vrsto je iscedimo. Pripremimo i 500
g (1/2 kg) o~i{}enih jabuka, tj. operemo ih, uklonimo peteljke i o{te}ene delove,
ise~emo na sitne komadi}e i izmerimo (500 g). Jabuke sipamo u {erpu, dodamo
375 ml vode i kuvamo ih u poklopljenoj {erpi dok ne omek{aju. Po{to se pojavi
sok, vo}nu ka{u istresemo na razapetu retku tkaninu, ali je ne stiskamo.
Iz iste koli~ine vo}a sok moèmo iscediti i sokovnikom, ali tada ne dodajemo
vodu. Pome{amo 400 ml soka od zovinih bobica, 200 ml soka od jabuka, 1
kesicu èlatina i 900 g {e}era pa skuvamo èle prema uputstvu datom u knjizi.
Tegle napunimo èleom i zatvorimo kako je opisano u uputstvu.
@ELE OD KUPINA I NEKTARINA

250 g ( kg) o~i{}enih nektarina pripremimo tako da ih operemo,
obri{emo pa, ukloniv{i peteljke i ko{tice, ise~emo na vrlo tanke komadi}e i izmerimo (250 g). Nektarinama dodamo 500 ml (1/2 l) soka od kupina, zatim
ume{amo 1 kesicu èlatina i 400 g {e}era pa skuvamo èle prema uputstvu
datom u knjizi.
Odabrati dobro zrele kajsije, pa ih jo{ dok su cele oprati. Kajsije prepoloviti i izvaditi im ko{tice, zatim ih samleti na ma{ini za mlevenje mesa. Samlevene kajsije staviti u dublju {erpu i na 1 kg kajsija dodati {e}era, sve dobro
izme{ati i ostaviti da izme{ana masa odstoji oko 2 sata. Masu procediti i naliti u
boce. u dublju {erpu pore|ati boce, naliti {erpu hladnom vodom do visine tri~etvrtine boce i kuvati na {poretu do vrenja. Na {poretu ostaviti da se boce u vodi potpuno ohlade, zatim ih povezati pergament papirom i ostaviti na hladnom mestu
sa ostalom zimnicom. Sok je vrlo ukusan i ima lepu boju kajsije, a pije se
razblaèn sa vodom.
SIRUP OD BRESKVE
Odabrati dobro zrele breskve i dobro ih oprati jo{ dok su cele. Breskve
prepoloviti, izvaditi ko{tice, pa ih samleti na ma{ini za mlevenje mesa. Samlevene breskve staviti u dublju {erpu i na 1 kg breskvi, dodati 1 kg {e}era, sve
me{ati dva do tri sata, tako da se sav {e}er otopi i masa sjedini. Ostaviti sok da
odstoji oko dva sata, zatim ga procediti i sipati u boce. Boce pore|ati u dublju
{erpu, naliti {erpu hladnom vodom, staviti je na {poret i kuvati do vrenja. Na kraju
{poret ostaviti da se boce potpuno ohlade. Hladne boce povezati pergament
papirom i ostaviti ih na hladnom mestu sa ostalom zimnicom. Sok je vrlo ukusan,
dugo traje, a pije se razblaèn sa vodom.
SIRUP OD JABUKA
Odabrati zrele polu kisele jabuke. Jabuke jo{ dok su cele dobro oprati.
Jabuke o~istiti od peteljki i korena. Ovako pripremljene jabuke samleti na ma{ini
za mlevenje mesa. Masu ostaviti, da odstoji oko dva sata. Masu procediti, (dodati
kg {e}era na 1 kg vo}a), sok pome{an sa {e}erom me{ati sve dok se {e}er
potpuno ne otopi, zatim sok sipati u boce. Boce pore|ati u dublju {erpu, naliti
{erpu hladnom vodom, do visine tri ~etvrtine boce, staviti {erpu na {poret i kuvati
do vrenja. Skinuti {erpu sa {poreta, pustiti da se boce u vodi potpuno ohlade,
povezati ih pergament papirom i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.
Sok je vrlo ukusan, ima miris sveè jabuke, pije se razblaèn sa vodom.
SIRUP OD ZOVINOG CVETA

Potrebno je: 100 gr zovinog cveta, 2,5 kg {e}era, 40 gr limontusa i 1 litar
prokuvane vode.
Sprema se: Ubrati zdrave i lepe cvetove zove, ostaviti ih nekoliko dana na
sun~anom mestu ra{irene na stolu da se osu{e. Kada su cvetovi prosu{eni, cvetove staviti u vre}icu od gaze, vre}icu staviti u dublji sud i preliti litrom klju~ale
vode, skinuti sa {poreta, pokriti sud platnenom kuhinjskom salvetom i ostaviti da
odstoji 20 minuta. Sirup procediti kroz gazu, dobijenoj te~nosti dodati {e}er i
limontus, pa nekoliko puta sirup prome{ati, da bi se {e}er pre istopio. Kada se
vidi da je {e}er potpuno istplje, sirup sipati u dobro oprane i oce|ene boce,
povezati boce celofanom i ostaviti sa ostalom zimnicom. Pije se razre|en sa
obi~nom ili kiselom vodom. Sirup je dobar za obolele od bronhitisa i sr~ane
astme. Sirup je vrlo ukusan i dugo traje.
SIRUP OD RU@INIH LATICA

Potrebno je: 9 krupnih procvetalih ruà, 1,5 litara vode, 300 grama
{e}era i 1,5 ka{i~ica limontusa (uzimaju se samo latice ruà).
Sprema se: Procvetale ruè dobro oprati i staviti u ve}u teglu, posuti ruè
{e}erom i limontusom, zatim ih preliti vodom. Teglu povezati celofanom i ostaviti
da odstoji na suncu, sve dok se cvetovi ne podignu na povr{inu, zatim sirup procediti kroz duplu gazu, sipati u dobro oprane i prosu{ene boce, povezati ih celofanom i ostaviti sa ostalom zimnicom do upotrebe. Sirup je vrlo ukusan, ima lepu
boju, dugotrajan je, moè da se odrì i nekoliko godina. pije se razre|en sa
kiselom ili obi~nom vodom.
SIRUP OD SMREKINIH MLADICA

Potrebno je: 4 kg mladih smrekinih mladica i 2 kg {e}era.
Sprema se: Nabrati mladice izrasle na li{}u smreke odmah u prole}e, tako da ne
budu prezrele, treba da budu zelenkaste. Smrekine mladice oprati i re|ati u ve}u
teglu i svaki red posipati {e}erom. Napunjenu teglu povezati papirom i tako je
ostaviti na suncu, sve dok se {e}er sav ne otopi. Procediti dobijeni sirup i sipati
u boce, povezati celofanom i ostaviti sa ostalom zimnicom. Sirup je vrlo ukusan i
dugo moè da se odrì. Pije se razre|en sa obi~nom ili kiselom vodom.
SIRUP OD BAGREMOVOG CVETA

Potrebno je: 30 cvetova bagrema, 2 kg {e}era, 60 grama limontusa i 2
litra prokuvane vode.
Sprema se: Uzeti bagremove cvetove jo{ dok su beli. Bagremove cvetove dobro
oprati pa ih preliti sa 2 litra prokuvane i ohla|ene vode, dodati limontus, posudu
pokriti platnenom kuhinjskom salvetom i ostaviti sirup da tako odstoji 24 sata.
Posle ovog vremena te~nost procediti kroz gazu, dodati {e}er i povremeno
prome{ati, da bi se {e}er {to pre istopio. Kada se ve} vidi da je {e}er istopljen
(posle najmanje 12 sati) sirup sipati u boce, boce povezati celofanom i ostaviti sa
ostalom zimnicom. Sirup se pije razre|en sa obi~nom ili kiselom vodom.
NEKUVANI SIRUP OD VI[ANJA

Potrebno je: 3 kg vi{anja, 3 kesice limontusa, 3 kg {e}era i 2 litra vode.
Sprema se: Vi{nje dobro oprati i o~istiti od peteljki. Zatim rukama u dublju {erpu
dobro izgnje~iti vi{nje, u dva litra vode rastvoriti 3 kiselice limontusa i sipati u sud
sa izgnje~enim vi{njama. Tako pripremljen sirup pustiti da odstoji 24 sata. Posle
ovog vremena sirup procediti kroz gazu, dodati mu {e}er i opet ga ostaviti da
odstoji dok se sav {e}er ne otopi, a moè se sirup i me{ati polako drvenom
ka{ikom, da bi se {e}er pre otopio. Sirup sipati u boce, boce povezati pergament
papirom, prethodno nakva{enim. Sirup ostaviti na hladnom mestu sa ostalom
zimnicom. Sirup je vrlo ukusan i pije se razblaèn sa obi~nom ili kiselom vodom.
Napomena: ako doma}ica nema hladnu prostoriju u kojoj drì zimnicu, da bi se
sirup odrào u toplom {pajzu treba mu prilikom spremanja dodati kesicu konzervansas, ali samo ako se drì u toplom.
NEKUVANI SIRUP OD JAGODA

Potrebno je: 300 gr jagoda, 3 kesice limontusa, 3 kg {e}era i 2 litra vode.
Sprema se: Jagode o~istiti od peteljki, oprati iz nekoliko voda i to tako da se stave
u |ev|ir i da se preko njh sipa voda (jer su one ~esto pune zemlje). Kada su
dobro oprane i prebrane, ostaviti ih u |ev|iru da se ocede. Uzeti dublju {erpu i
rukama dobro izgnje~iti jagode, zatim u dva litra vode rastopiti 3 kesice limontusa
i sipati u sud sa jagodama. Sve to pustiti da odstoji 24 sata. Posle tog vremena
sirup procediti kroz gazu, dodati {e}er i opet pustiti da odstoji najmanje 2 sata,
da bi se sav {e}er otopio. Moè se sirup me{ati povremeno, da bi se {e}er {to
pre otopio. Sirup sipati u boce, boce povezati pergament papirom prethodno
pokva{enim. Boce ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom. Sirup je vrlo
ukusan, pije se razblaèn sa vodom ili kiselom vodom.
NEKUVANI SIRUP OD MALINA

Potrebno je: 3 kg malina, 3 kesice limontusa, 3 kg {e}era i 2 litra vode.
Sprema se: maline o~istiti od peteljki i dobro ih oprati, (najbolje se operu ako se
stave u |ev|ir pa se preko njih sipa nekoliko puta voda). Tako oprane ostaviti da
se malo ocede. u dublju {erpu rukama dobro izgnje~iti maline. u dva litra vode
rastvoriti 3 kesice limontusa i rastvor dodati izgnje~enim malinama. Sve skupa
ostaviti da odstoji 24 sata. Sirup procediti kroz gazu, dodati {e}er, nekoliko puta
prome{ati sirup da bi se {e}er {to pre istopio, ali najmanje (posle dodatog
{e}era) pustiti sirup da odstoji 2 sata. Sirup sipati u dobro oprane boce, boce
povezati pergament papirom prethodno pokva{enim i ostaviti na hladnom mestu
sa ostalom zimnicom. Sirup se pije razblaèn sa vodom ili kiselom vodom. Mnogo
je ukusa i dugo traje.
NEKUVANI SIRUP OD KUPINA

Potrebno je: 3 kg kupina, 3 limontusa, 3 kg {e}era i 2 litra vode.
Sprema se: Kupine o~istiti od peteljki i dobro ih oprati. U dublju {erpu rukama
dobro izgnje~iti kupine. U 2 litra vode rastvoriti limontus i rastvor dodati kupinama. Sve ostaviti da odstoji 24 sata. Posle tog vremena procediti sirup kroz gazu.
Sirupu dodati {e}er i nekoliko puta ga prome{ati, da bi se {e}er {to pre otopio,
ali ga ostaviti da sa {e}erom pome{an odstoji najmanje 2 sata. Sirup sipati u
dobro oprane boce, boce povezati pergament papirom, prethodno nakva{enim.
Ostaviti sirup na hladnom mestu sa ostalom zimnicom. Sirup se pije razblaèn sa
vodom ili kiselom vodom. Vrlo je ukusan.
NEKUVANI SIRUP OD RIBIZLI

Potrebno je: 3 kg ribizli, 3 kesice limontusa, 3 kg {e}era i 2 litra vode.
Sprema se: Ribizle o~istiti od dr{~ica, dobro ih oprati, tako {to se stave u |ev|ir
i preko njih sipa voda. Pripremljene ribizle dobro rukama izgnje~iti u dubljoj {erpi.
U 2 litra vode rastvoriti 3 kesice limontusa i dodati rastvor ribizlama. Sve skupa
ostaviti da odstoji 24 sata. Sirup procediti kroz gazu, dodati {e}er i nekoliko put
aprome{ati da bi se {e}er {to pre otopio. Ostaviti sirup da odstoji jo{ 2 sata. Sirup
sipati u dobro oprane boce, boce povezati pergament papirom prethodno
pokva{enim. Sirup ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom. pije se
razblaèn sa vodom ili kiselom vodom. Vrlo je ukusan. Na ovaj na~in moè se
spremati sirup od jabuka, kajsija, kru{aka, bresaka, dunja i drugog vo}a.
SADR@AJ:
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
3
3
4
4
4
5
5
6
7
9
13
14
16
17
19
25
38
49
51
59
PRIPREMITE SE ZA ZIMU
KONZERVISANJE OSNOVNIH ZAÎNA
KONZERVISANJE POVR]A STERILIZACIJOM
POSU\E
BELJENJE POVR]A
PUNJENJE TEGLI I BOCA
NEKOLIKO SAVETA O KONZERVIRANJU
KONZERVISANJE POVR]A U SOLI
AJVARI
PAPRIKE
KRASTAVCI
PARADAJZ
KUPUS ZA ZIMU
SALATA I POVR]E
KOMPOTI
SLATKA
D@EMOVI
MARMELADE
@ELEI
SIRUPI

Zimnica PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zimnica PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ZIMNICA

Izdaje i {tampa Atelje KRSTI] 011/233-55-91 Sva prava pridr`ana i za{ti}ena

avno, samo gran~ice), bri`ljivo ga okapajte, slo`ite u vezice i prebacite preko

KAPRA ILI SEME OD DRAGOLJUBA predstavlja izvanredno pikantan

KONZERVISANJE POVR]A STERILIZACIJOM

odre|enoj te`ini nemirnica pripremljenih za konzerviranje.

Sterilizacija se obavja na temperaturi od 100 stepeni, upravo dok voda

SUMPOR prilikom sagorevanja razvija ga skoji sa uspehom omogu}uje konz-

SO je konzervans koji se upotrebljava u razmeri od 20 procenata, prema

ervaciju izvesne vrste povr}a, a naro~ito vo}a.

KONZERVISANJE OSNOVNIH ZA^INA

Bilo da su boce i tegle sa patente poklopcima koje se lako prazne ili

PER[UN je gotovo u svakom jelu neophodan za~in! Me|utim, oskudica u ovom

za~inu u zimskim mesecima stvar prili~no te{ko}a doma}ici. Zato je preporu~ljivo

nekoliko minuta. Beljenje se primenjuje da bi vo}e imali lep{i izgled.

PUNJENJE TEGLI I BOCA

SOLJENJE. Bri`ljivo slo`eno povr}e nalijte prekuvanim presolcem, tj. 20-to

NEKOLIKO SAVETA O KONZERVIRANJU

Starinski na~in, da se tegle prekriju krpama po obavljenoj sterilizaciji, dobar

MLAD PASULJ. Okrunjen pasulj iz mladih mahuna odmah osve`ite posle

NESE^EN CRVEN PARADAJZ. Prvi uslov je da polodovi budu srednje

KONZERVISANJE POVR]A U SOLI

BORANIJA: Opranu i o~i{}enu boraniju slo`ite u besprekorno opran zemljani

USOLJEN PARADAJZ. Ovako ostavljen paradajz ima izvanrednu boju i

litra ulja i soli po ukusu.

AJVAR OD PAPRIKA I CRVENOG PARADAJZA "DRAGINJA"

KUVANI AJVAR "LJUBICA"

Potrebno je: 200 gr {e}era, 200 gr sir}eta, 500 gr ulja, 4 kg mlevenih

Potrebno je: 5 kg paprika mesnatih {ilja, 2 kg plavog paradajza, 1,5

PR@ENI AJVAR OD PAPRIKA

PR@ENI AJVAR OD BABURA

AJVAR OD PE^ENIH PAPRIKA I PLAVOG PARADAJZA

PAPRIKE ZA ZIMU PO STAROM NA^INU

PIKANTNE PAPRIKE ZA ZIMU

PE^ENE PAPRIKE NA VRANJANSKI NA^IN

PUNJENE PAPRIKE KUPUSOM

Sve`e paprike treba dobro oprati, pa ih o~istiti od semenki i peteljki kao

Uzeti mesnate i ~vrste paprike babure, ra{iriti ih na suvom mestu da

PAPRIKE I PARADAJZ ZA \UVE^

PE^ENE PAPRIKE ZA SALATU

PAPRIKE KAO ZA^IN

STARINSKI NA^IN OSTAVLJANJA KRASTAVACA

Uzeti mesnate paprike {ilje, dobro ih oprati, o~istiti od semena i peteljki,

BABURE PUNJENE SIROM

KRASTAVCI U VODI ZA ZIMU

Dobre i mesnate babure dobro oprati i o~istiti od dr{ki i semena, malo ih

Uzeti 10 kg dobrih i zdravih krastav~i}a, pa ih dobro oprati, izbrisati,

mestu. Ovako pripremljen paradajz vrlo je ukusan za salatu, za |uve~ i ostala

STARI NA^IN KUVANJA PARADAJZA

ZELENI PARADAJZ ZA ZIMU

Dobro zreo paradajz dobro oprati, o~istiti ga od trulih mesta, pa ga ise}i

Odabrati ne mnogo krupan nedozreo paradajz, dobro ga oprati i malo

Odabrati lepe i zdrave krupne plave paradajze, dobro ih oprati i olju{titi,

Izabrati zreo i potpuno zdrav paradajz a voditi ra~una da po veli~ini bude

PUNJENI PLAVI PARADAJZ

PLAVI PARADAJZ ZA MUSAKU

KUPUS KISEO U GLAVICAMA

KUPUS RIBANAC I REZANA PAPRIKA

ME[ANA SALATA ZA ZIMU

SVE@A SALATA OD [ARGAREPE

MLADI GRA[AK ZA ZIMU

TEGLE ZA KOMPOT Najbolje su patent-tegle, ali dobro mogu da poslu`e i

SIRUP ZA KOMPOT priprema se redovno od {e}era i vode. Odnos {e}era i