1.

DEFINISANJE ODRIVOG RAZVOJA, OSNOVNE POSTAVKE

"Odrivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjice, a istovremeno ne ugroava
mogunost buduih genaracija da zadovolje svoje potrebe."
Odrivi razvoj karakterie solidarnost: meu generacijama i meu nacijama.
"Odrivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjice, a istovremeno ne ugroava
mogunost
buduih
genaracija
da
zadovolje
svoje
potrebe."
[World Commission on Environment and Development (WCED), Our Common Future,
Oxford 1987, p. 43]
On podrazumeva uravnoteenje potreba ove generacije, sa buduim potrebama nae dece, naih
unuka i praunuka i njihove dece, kao i uravnoteenje potreba na lokalnom i regionalnom nivou,
sa potrebama kontinenta i planete.
Odrivi razvoj ima tri oslonca:
1. ekonomiju uz kreiranje standarda
2. socijalnu pravdu kroz eliminaciju siromatva i
poboljanje kvaliteta ivota
3. ivotnu sredinu koja obezbeuje da prirodni
resursi budu sauvani i za naredne generacije
Kao etvrti oslonac i vaan faktor pominju se (politiki) donosioci odluka.
Nain delovanja ka odrivom razvoju:
tedeti energiju
manje putovati avionom
voziti bickl
jesti manje mesa
kupovati bio proizvode
kupovati FER proizvode
informisati druge i saradjivati
2. DEFINISANJE EKOLOGIJE-NAJVANIJI EKOLOKI PROBLEMI
1. Promena klime - 51%
2. Nedostatak vode - 29%
3. Zagaenje vode - 28%
4. irenej pustinja - 28%
5. Izumiranje nekih vrsta - 23%
6. Zagaenje vazduha - 20%
7. Deponije smea - 20%
8. Erozije tla -18%
9. Smetnje ekosistema -17%
10. Hemikalije - 16%
11. Migracije ka gradovima - 16%
12. Ozonska rupa -15%
13. Upotreba energije -15%
Lista utvrena na osnovu ankete radjene 2000. godine, ispitanici su bili 200 strunjaka UNDP.
1

3. EKOLOKI FAKTORI POJAM I PODELA

Ekoloski faktori su svi uticaji koji dolaze iz spoljanje sredine i formiraju uslove ivota
neke biljne vrste.
Osnovne osobine ekolokih faktora su:
deluju kompleksno (kao celina),
neprekidno se menjaju u vremenu i prostoru
meusobno su uslovljeni.
Svi ekoloki faktori mogu se podeliti na:

BIOTIKE
ABIOTIKE

BIOTIKI FAKTORI su organski faktori ive prirode :

Uticaj biljaka na biljke

Uticaj ivotinja na biljke
Uticaj ivotinja na ivotinje.
Medusobni uticaj mikroorganizama i njihov uticaj na biljke I ivotinje
ovek kao poseban bioticki faktor, i njegov uticaj na prirodu.

ABIOTIKI su faktori neorganskog porekla, potiu od neive materije:

klimatske faktore (voda, vazduh, vlanost, svetlost, vetar, temperatura)

geofizicke faktore (gravitacija,magnetizam, talasna kretanja)

edafske faktore (fizicko-hemijske i bioloke karakteristike maticnog zemljita)

orografske faktore (odlike reljefa)

Uticaj oveka, s obzirom da je vrlo specifian i znaajan, izdvaja se kao poseban, antropogeni
faktor.
Odnose faktora sredine odreuju:
priliv energije i njeno koricenje
priliv i kruenje nutrijenata (neorganskih hranljivih elemenata nastalih mineralizacijom
organskih ili raspadanjem neorganskih materija npr. krecnjaka)
promenljivost faktora sredine
4. NAELA ODRIVOG RAZVOJA
Odrivi razvoj se zasniva na est naela:
KVALITET IVOTNE SREDINE: Fizika izdrljivost ivotne sredine postavlja granice
mnogim ljudskim delatnostima i ukazuje da se potronja prirodnih bogatstava mora
2

smanjiti.Moramo iveti unutar tih ogranienja kako bismo svom potomstvu mogli ostaviti ovu
planetu ustanju u kome e i dalje moi podravati zdrav ljudski ivot.
BUDUNOST: Imamo moralnu obavezu da buduim generacijama ne ugrozimo mogunost da
namiruju svoje potrebe.
KVALITET IVOTA: Ljudska delatnost, uz materijalne, ima i drutvene, kulturne, moralne i
duhovne dimenzije.
PRAVINOST: Bogatstvo, korist i odgovornost trebalo bi da se pravino raspodele kako
meudravama, tako i meu razliitim drutvenom grupama unutar drutva, uz poseban
naglasak na potrebe i prava siromanih i ljudi koji sa iz bilo kog razloga nalaze u
neravnopravnijem poloaju.
PREDOSTRONOST: Ukoliko nismo sigurni kakav e uticaj neki postupak ili razvoj
dogaajaimati na ivotnu sredinu, trebalo bi primeniti naelo predostronosti i radije "pogreiti"
na stranu sigurnosti.
SVEOBUHVATNOST: Reavanje sloenog problema odrivosti zahteva da u proces reavanja
budu ukljueni svi faktori koji utiu na problem.
Odrivi razvoj je odgovorno ponaanje prema ivotnoj sredini kao preduslovu za odgovoran
drutveni i ekonomski razvoj, i u dugoronom smislu, preduslovu za ekoloku bezbednost i za
mir.
5. VANI DATUMI U MEUNARODNOJ POLITICI U VEZI SA ZATITOM
IVOTNE SREDINE
1968.
Generalna skuptina Ujedinjenih nacija prvi put raspravlja o globalnim problemima zatite
ivotne sredine.
1970.
U SAD-u se sa Clean Air Act po prvi put donosi sveobuhvatan zakon o zatiti istog vazduha
(1972. sledi Clean Water Act).
1971.
"Granice porasta" - pojavljuje se izvetaj autora Dennisa i Donelle Meadows (Denis i Donela
Medous) i pokree ivopisnu debatu.
1972.
U Stockholm-u se na inicijativu SAD-a i skandinavskih zemalja odrava Konferencija o
ljudskom okoliu (ECO I). Ova Konferencije preporuuje stvaranje svetskog programa od strane
Ujedinjenih nacija o zatiti ivotne sredine.15. decembra Generalna skuptina UN-a usvaja
program: United Nations Environment Programme (UNEP).
1973.
Prva naftna kriza.
1977.
Konferencija Ujedinjenih nacija o dezertifikaciji (pravljenju pustinja).
3

1978.
Naftna kuga u Bretanji (Francuska), nakon to je dolo do katastrofe sa tankerom Amoco Cadiz.
1979.
Prva svetska konferencija o klimi u enevi:
usvojen je svetski klimatski program (WCP).
On se sastoji od vie pojedinanih programa:
World Climate Impact Programme (WCIP)
World Climate Research Programme (WCRP)
World Climate Data Programme (WCDP)
World Climate Applications Programme (WCAP)
Ovim je osnovana meunarodno usvojena klimatska politika.
1980.
Pojavljuje se izvetaj "Global 2000".
U ovom izvetaju pripremljenom za tadanjeg amerikog predsednika Jimmy Cartera istraeni
su ekoloka izdrljivost Zemlje i globalna povezanost vanih ekolokih odrednica.
1982.
Generalna skuptina UN-a usvaja World Charter for Nature.
1983.
Svetska komisija za zatitu ivotne sredine i razvoj (WCED) poinje sa radom pod
predsedavanjem norveke premijerke Gro H. Brundtland. Zadatak komisije je da ispita stanje
ivotne sredine i delotvornost rada UNEP-a.
1985.
Otkrivena ozonska rupa iznad Antarktika.
Beka konvencija: doneseni su ciljevi redukovanja produkcije i korienja "ubica ozona" radi
zatite ozona.
1986.
Nuklearna katastrofa u ernobilu.
1987.
Brundtland-izvetaj (izvetaj WCED-a) objavljen je pod naslovom Our common future
1988.
UNEP i WMO (Svetska meteoroloka organizacija) organizovali su Meudravni panel o
klimatskim promenama (IPCC).
1989.
Prva Konferencija drava potpisnica Protokola iz Montreala odrava se u Helsinkiju.
1990.
Druga Konferencija drava potpisnica Protokola iz Montreala odrava se u Londonu.
Druga svetska konferencija o klimi u enevi.
Postoji irok nauni koncenzus o tome da su klimatske promene uzrokovane emitovanjem
tetnih gasova u Zemljinu atmosferu. Stalno se upozorava na neophodnost smanjenja emisije
4

ugljen-dioksida, metana, ugljikohidrata hlora i fluora i azotnog oksida. Ipak, zahtev IPCC-a da
smanji emisiju tetnih gasova za 60% nije naiao na podrku.
1991.
Najgora naftna katastrofa desila se tokom rata u Zalivu kada je oko 570 miliona tona nafte
izliveno u more iz unitenog naftnog tankera.
1992.
Konferencija o zatiti ivotne sredine i razvoju u Riju de aneiru - UNED, "Earth Summit"160
drava Ujedinjenih nacija donelo je Konvenciju o klimi sa ciljem da se nivo emitovanja tetnih
gasova u atmosferu do 2000. godine smanji i dovede na nivo emisije iz 1990. godine
Konvencija je stupila na snagu 1994. godine nakon to ju je ratifikovalo 50 drava; ostale
Konferencije su se odravale 1995. u Berlinu, 1996. u enevi, 1997. u Kyoto-u, 1998. u Buenos
Airesu, 1999. u Bonu, 2000. u Hagu, 2001. u Bonu i Marrakesch-u, 2002. u Nju Delhiju i 2003.
u Milanu;
Deklaracijom iz Rija prvi put je formulisano opirno objanjenje odrivosti i zahtevana je
nacionalna strategija o odrivostidonesene jo dve Konvencije o biodiverznosti i borbi protiv
dezertifikacije i postavljeni principi zatite uma.
Donesena Agenda 21.
To je opiran akcioni program odrivog razvoja u 21. veku
Unutar Agende obraeni su gotovo svi vaniji aspekti odrivog razvoja: borba protiv
siromatva, ravnopravnost polova, potovanje interesa domaeg stanovnitva, participacija
drutvenih grupa u politikom procesu, zatita klime, zatita razliitosti, zatita rezervi pitke
vode itd.
1993.
Prvi sastank UN-ove komisije za odrivi razvoj (CSD)
1995.
Prva Konferencija drava-potpisnica Konvencije o klimi u Berlinu sa ciljem da se u roku od
dve godine donesu propisi o smanjenju emisije tetnih gasova od strane industrijskih zemalja.
Konferencija drava-potpisnica Protokola iz Montreala odrava se u Beu.
1996.
Druga konferencija drava-potpisnica Konvencije o klimi u Beu.
1997.
Na Treoj konferenciji drava potpisnica Konvencije o klimi u Kyoto-u usvojen je Kyotoprotokol. U jednom dodatnom protokolu uz Konvenciju o klimi propisani su razni dokumenti
koji definiu ciljeve za smanjenje emisije tetnih gasova:ugljen-dioksida, metana, azotnog
dioksida, delom halogenih vodonika fluora i ugljenika i fluorida.
Drave-potpisnice se obavezuju da e do 2012. godine smanjiti emisije tetnih gasova na 5,2%
ispod nivoa emisije tetnih gasova iz 1990. godine.
Svaka zemlja pojedinano ima razliite propise to uglavnom zavisi od nivoa njenog
ekonomskog razvoja.
1999.
Konferencija drava-potpisnica Protokola iz Montreala u Pekingu .
5

Peta konferencija drava-potpisnica

sprovoenja Kyoto-protokola.

Konvencije o klimi u

Bonu

konkretizuje smernice

2000.
Na estoj konferenciji drava-potpisnica Konvencije o klimi u Hagu nije postignut koncenzus
o odredbama sprovoenja Kyoto-protokola.
2001.
Dodatna Konferencija drava-potpisnica Konvencije o klimi u Bonu, koja je bila neophodna
nakon istupanja SAD-a.
2002.
Sastanak na vrhu o odrivom razvoju u Johanesburgu ("Rio+10")
Doneseni su mnogobrojni zakljuci na teme pitke vode, razvojne pomoi i Kyoto-protokol.
Naalost, nisu dati nikakvi vremenski rokovi i zakljuci nisu pravno obavezujui.
6. MILENIJUMSKI CILJEVI RAZVOJA
Osam ciljeva koje su sve zemalje lanice Ujedinjenih nacija dogovorile, da pokuaju da ostvare
do 2015 godine
Milenijumska deklaracija Ujedinjenih nacija, potpisana septembra 2000, obavezuje potpisnice
na:
1. Iskorenjivanje ekstremnog siromatva i gladi
Smanjenje na pola broja ljudi koji ive sa manje od jednog dolara dnevno.
Smanjenje na pola broja ljudi koji pate od gladi.
Poveanje koliine hrane za one koji pate od gladi
2. Postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja
Osigurvanje da sva deca imaju bar osnovno obrazovanje.
Da se osigura da sva deca ostanu u koli i steknu kvalitetno obrazovanje.
3. Promovisanje jednakosti polova
4. Smanjenje smrtnosti kod dece
5. Poboljanje zdravlja majki
6. Borba protiv HIV/SIDA-e, malarije, i drugih oboljenja
7. Obezebeenje ekoloke odrivosti
Integrisanje principa odrivog razvoja u politike i programe drava;
Smanjenje gubitka prirodnih resursa.
Smanjenje na pola broja ljudi bez stalnog pristupa pijaoj vodi.
Postizanje znaajnog poboljanja uslova ivota za otprilike 100 miliona beskunika, do 2020.
8. Stvaranje globalnog partnerstva za razvoj
7. POVELJA PLANETE ZEMLJE
Zavrni dokument inicijative Svetske komisije Ujedinjenih Nacija za ivotnu sredinu i razvoj iz
1987. godine.
Povelja je nastala 1997. godine i zvanino usvojena u Palati mira u Hagu 29. juna 2000. godine
6

Nalazimo se u kritinom trenutku za istoriju zemlje, u trenutku kada oveanstvo mora da

odlui kakvu e budnonost za sebe odabrati. oveanstvo je deo ogromnog promenljivog
univerzuma. Na dom, planeta Zemlja je ivo bie koje karakterie jedinstvena zajednica ivota.
Globalno okruenje sa svojim ogranienim resursima je zajednika briga svih naroda.
Da bismo ispunili naa tenje, moramo da prihvatimo oseanje univerzalne odgovornosti i da se
identifikujemo sa itavom zajednicom na Zemlji kao i sa naim lokalnim vlastima.
Mi smo u isto vreme i predstavnici razliith nacija i itavog sveta u kome su lokalni i globalni
aspekti povezani.
8. OSNOVNI PRINCIPI IZ POVELJE PLANETE ZEMLJE
I POTOVANjE I BRIGA ZA ZAJEDNICU IVOTA
1. Potovanje Zemlje i ivota u svoj njegovoj raznolikosti
2. Briga za zajednicu ivota koja je ispunjena razumevanjem, saoseanjem i ljubavlju
3. Potovanje Zemlje i ivota u svoj njegovoj raznolikosti
4. uvanje zemaljskog bogatstva i lepote za sadanje i budue generacije
II EKOLOKI INTEGRITET
1. Zatitimo i obnovimo integritet ekolokih sistema Zemlje, uz poseban osvrt nabioloku
raznovrsnost i prirodne procese koji podravaju ivot.
2. Spreimo nanoenje tete okolini, to bi ujedno bio i najbolji nain ouvanjaprirodne
sredine, a sluajevima ogranienog znanja i svesti neophodno je da primenimo mere
predostronosti
3. Usvojimo one naine proizvodnje, potronje i reprodukcije koji tite
regenerativnekapacitete planete Zemlje, ljudska prava i dobrobit zajednice.
4. Unapredimo studije koje se bave ekolokom odrivou i promoviimo slobodnu
razmenu i iroku primenu steenih znanja
III DRUTVENA I EKONOMSKA PRAVDA
1. Iskorenjivanje siromatva kao etiki, drutveni i ekoloki imperativ.
2. Osigurajmo da ekonomske aktivnosti i institucije na svim nivoima promoviu ljudski
razvoj na pravedan i odriv nain
3. Utvrdimo jednakost polova kao preduslov odrivog razvoja i omoguimouniverzalni
pristup obrazovanju , zdravstvenoj zatiti i ekonomskim mogunostima.
4. Podrimo pravo svih, bez diskriminacije, na prirodno i drutveno okruenje
kojepodrava ljudsko dostojanstvo, telesno i duhovno zdravlje, sa posebnim osvrtom na
prava uroenika i manjina
IV DEMOKRATIJA, NENASILjE I MIR
1. Ojaajmo demokratske institucije na svim nivoima, obezbedimo transparentnost
iodgovornost vlasti, opte uee u odluivanju i pravednost.
2. Integriimo i u formalno obrazovanje i u ivotno iskustvo, znanja,vrednosti i potrebne
vetine za odrivi nain ivota
3. Potujmo i uvaavajmo sva iva bia
4. Promoviimo kulturu tolerancije, nenasilja i mira
9. PRAVCI KOJE TREBA SLEDITI PREMA POVELJI PLANETE ZEMLJE
Kao nikada pre u istoriji, zajednika sudbina nas nagoni da traimo novi poetak, takav novi
pravac je obeanje koje proistie iz ovih principa Povelje planete Zemlje.
7

Da bi ispunili ovo obeanje, moramo se maksimalno posvetiti prihvatanju i promovisanju

vrednosti i ciljeva ove Povelje.
To zahteva promenu naina razmiljanja i delovanja, novi oseaj globalne meuzavisnosti i
univerzalne odgovornosti.
Mi moramo da uz pomo mate razvijemo i primenimo viziju odrivog naina ivota na
lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.
Nae kulturne razlike predstavljaju dragoceno naslee i razliite kulture e pronai sopstvene
naine da realizuju ovu viziju.
Moramo produbiti i proiriti globalni dijalog iz koga je proistekla Povelja planete Zemlje, jer
imamo jo mnogo da nauimo izzajednike potrage za istinom i mudrou
ivot vrlo esto podrazumeva i neslaganje izmeu prioritetnih vrednosti to namee teak izbor.
Meutim, moramo pronai nain da uskladimo raznolikosti, linu slobodu sa optim dobrom,
kratkorone sa dugoronim ciljevima. Svaka jedinka, porodica, organizacija i zajednica mora da
odigra ulogu od vitalnog znaaja.
Umetnost, nauka, religije, obrazovne institucije, mediji, biznis, nevladine organizacije i vlade se
pozivaju da daju kreativni doprinos.
Partnerstvo izmeu vlasti, civilnog drutva i biznisa je najveeg znaaja za uspenu vlast.
Da bi izgradili odrivu globalnu zajednicu svi narodi moraju da potvrde svoju posveenost
Ujedinjenim Nacijama, da ispune svoje obaveze prema postojeim meunarodnim dogovorima i
da podre implementaciju principa Povelje planete Zemlje, uz pomo meunarodnog pravno
obavezujueg instrumenta o ivotnoj sredini i razvoju.
Neka nae vreme bude zapameno po buenju svesti o potovanju ivota, vrstoj odluci da se
dostigne odrivost, ubrzavanju borbe za pravdu i mir i optem slavljenju ivota.
10. PRINCIPI STRATEGIJE ODRIVOG RAZVOJA
Strategija odrivog razvoja Srbije zasniva se na globalno prihvaenim principima koji su
definisani u Deklaraciji odrivog razvoja iz Johanesburga, milenijumskim ciljevima razvoja UN
i Strategiji odrivog razvoja EU.
Ti princip su:
1. Meugeneracijska solidarnost i solidarnost unutar generacije
2. Otvoreno i demokratsko drutvo - uee graana u odluivanju.
3. Znanje kao nosilac razvoja
4. Ukljuenost u drutvene procese
5. Integrisanje pitanja ivotne sredine u ostale sektorske politike
6. Princip predostronosti
7. Princip zagaiva/korisnik plaa,
8. ukljuenje trokova vezanih za ivotnu sredinu u cenu proizvoda
9. Odriva proizvodnja i potronja

11. NACIONALNA
ANALIZA

STRATEGIJA

ODRIVOG

RAZVOJA

SWOT

Strategija odrivog razvoja definie odriv razvoj kao ciljno-orijentisan, dugoroan

(kontinuiran), sveobuhvatan i sinergetski proces, koji utie na sve aspekte ivota (kulturni,
socijalni, ekonomski, ekoloki i institucionalni) na svim nivoima (lokalnom, regionalnom,
globalnom).

12. PREDNOSTI
dobra geografska pozicija zemlje;
potencijalno kvalitetna radna snaga;
uspostavljene pravne osnove demokratskog i otvorenogdrutva;
reformski procesi zapoeti unajveem broju sektora;
rast privatnog sektora;
uspostavljanje poverenja na regionalnom nivou i podizanje ugleda Republike Srbije u
regionu;
porast svesti o potrebi planiranja odrivog razvoja na lokalnom nivou;
smanjenje tekuih disbalansa u finansiranju fondova socijalnog i penzijsko invalidskog
osiguranja;
visok stepen bioloke raznovrsnosti;
raznovrsni prirodni resursi;
visok stepen kulturne infrastrukture i kulturnih vrednosti;
postojanje ekspertski i finansijski znaajne dijaspore;
ouvana ivotna sredina u neindustrijalizovanim oblastima.

13. SLABOSTI
nedovoljan nivo opteg poverenjagraana u institucije;
visok stepen razlika u regionalnom razvoju;
spor proces privatizacije;
nedovoljan broj greenfield investicija;
nedovoljno ulaganja u razvoj privrede;
nedostatak saobraajne i komunalne infrastrukture;
nastavak odliva mozgova i nakon 2001. godine;
veoma niska stopa izdvajanja za obrazovanje i nauku iz BDP
niska stopa izdvajanja iz BDP-a za oblast socijalne zatite;
nedostatak konsenzusa o pravcima dalje regionalizacije i decentralizacije;
etnocentrizam u delu vladajue elite;
nepovoljan drutveno ekonomski poloaj mladih;
nizak nivo uea graana;
neplanska eksloatacija prirodnih resursa;
prekomerno zagaenje voda, vazduha i zemljita;
loa praksa upravljanja otpadom;
nedostatak podsticaja za smanjenje zagaenja

14. ANSE
integracija u EU;
9

ukljuivanje u fondove EU;

saradnja sa dijasporom;
uvoenje normi i standarda EU kojima se obezbeuje kvalitet ivotne sredine;
zavretak procesa privatizacije;
dalji razvoj i jaanje demokratskih institucija u oblastima drutvenog razvoja;
smanjenje korupcije i poveanje nivoa transparentnosti;
jaka politika volja za sprovoenje zakonskih reformi;
poveanje javno-privatnog partnerstva;
uvoenje istije proizvodnje;
unapreenje energetske efikasnosti,
racionalno korienje sirovina i smanjenje saobraajne intenzivnosti.
15. PRETNJE
rastui stepen netolerancije- idrutvene podeljenosti;
porast nezaposlenosti,siromatvo, zaduenost
usporen privredni razvoj;
zaostajanje za regionom usled nereenih politikih pitanja;
mogunosti nove izolacije zemlje (otvorene ili prikrivene);
nereena pitanja borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala;
nepovoljni demografski trendovi;
mogue odsustvo politike volje za sprovoenje zakonskih reformi;- nedovoljna
informisanost javnosti i nedovoljno razvijena javna svest;
princip ne u mom dvoritu;
nedostatak investicija za izgradnju infrastrukture;
pokretanje industrijske proizvodnje zastarelim tehnologijama (stvaranje raja za
zagaivae);- rastui nivo saobraaja uz korienje goriva loeg kvaliteta.
16. NACIONALNI PRIORITETI ODRIVOG RAZVOJA R. SRBIJE

Saglasno viziji, definisani su nacionalni prioriteti Strategije, kao i strateki i sektorski ciljevi
odrivog razvoja:
Prioritet 1. lanstvo u EU
Prioritet 2. Razvoj konkurentne trine privrede i uravnoteen ekonomski rast
Prioritet 3. Razvoj ljudskih resursa i poveanje zapoljavanja
Prioritet 4. Razvoj infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj
Prioritet 5. Zatita i unapreenje ivotne sredine i racionalno korienje prirodnih resursa
17. TRANZICIJA I ODRIVI RAZVOJ PRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI
Reforme u srpskoj ekonomiji, naroito nakon 2001. godine, donele su poetak vladavine institucija.
Meutim, one jo uvek nisu dovoljno funkcionalne. Usvojen je novi Ustav, kao i desetine
reformskih zakona, uravnoteen je budet, uveden porez na dodatu vrednost, reformisana socijalna
politika. Meutim, u Republici Srbiji trina privreda jo ne funkcionie na odriv nain, pa ak ni
na nivou naprednijih zemalja u tranziciji, budui da je meanje politike u velikoj meri odluujue za
ekonomski poloaj, naroito preduzea i ustanova u javnom sektoru. Naplativost duga je veoma
niska, naroito od javnog i drutvenog sektora i to ne samo zbog loeg zakonodavstva, ve i
neefikasnog rada i nedovoljne osposobljenosti pravosua, policije i klijenata. Postignuta je veoma
krhka makroekonomska stabilnost, pre svega na osnovu visokog deviznog priliva i politike jakog
10

dinara, odnosno restriktivne monetarne politike, ali ne i na osnovu trajnih i odrivih reenja u
privrednom sistemu, odnosno u izjednaenom poloaju ekonomskih subjekata i njihovom trinom
ponaanju. Privatizacija drutvene svojine dola je kao rezultat njene neodrivosti i potrebe da se
promeni privredna struktura. Meutim, prodaja nacionalnog kapitala radi privatizacije u
dosadanjem tranzicionom periodu obavljala se dobrim delom radi popunjavanja planiranih visokih
budetskih prihoda koji su na taj nain stvarali privid budetske ravnotee. Najvei problem je
odrivost tog stanja, s obzirom na injenicu da je re o neponovljivim i jednokratnim prihodima,
koji u najveoj meri odlaze u potronju. Jedan od razloga nedovoljne konkurentnosti privrede je
spora deregulacija i nedovoljno efikasna privatizacija drutveno-dravnog kapitala, odnosno jo
uvek prevelike ekonomske intervencije koje se ogledaju posebno u visini dravne pomoi
(subvencija) koju dobijaju tzv. velika javna preduzea koja prave najvee gubitke. Druga bitna
injenica koja oslikava problem nedovoljne otvorenosti i konkurencije je relativno visoka
monopolizacija domaeg trita. Razlog slabe konkurentnosti je jo uvek jako prisustvo dravnih
monopola, naroito javnih preduzea na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i preduzea sa
specijalnim i iskljuivim pravima, formiranje privatnih monopola, odnosno povezanost politike i
privredne sfere javnog ivota. Monopolske strukture u Republici Srbiji u velikoj meri spreavaju
efikasno i odrivo sprovoenje ekonomske tranzicije. To znai da je aktuelni reformski model u
dobroj meri nedovoljan je i neodriv i da se tek moraju ostvariti temeljne promene privrednog
sistema, zakonodavstva, pa i ekonomskog ponaanja kako bi Republika Srbija postepeno gradila
odrivu ekonomiju zasnovanu na znanju. Rezultati ostvarenih reformi i rasta u periodu od 2000. do
2006., kako pokazuju relevantne domae analize i empirijska istraivanja, ukazuju na to da je
voena strategija frontalnog napada na sve prepreke rasta, to je za posledicu imalo konfuziju u
ekonomskoj politici i odsustvo jasne strategije rasta.

18. PRIVREDA REPUBLIKE SRBIJE ODRIVOST ZASNOVANA NA

ZNANJU
Sadanja privreda Republike Srbije funkcionie na bazi ekonomske strukture, s datim prirodnim
i finansijskim resursima, tehnologijom i ljudima, te je i dalje nepovoljna. Svi ti resursi su
relativno oskudni.
Deo ogranienja potie od relativno slabe prirodne, tehnoloke i finansijske osnove.
Republika Srbija sa 7.397.651 stanovnikom (procena od 1. januara 2007. godine) i bruto
domaim proizvodom od 29,5 milijardi evra (procena za 2007. godinu) nije zemlja znaajnog
trita ili velikih ekonomskih potencijala, posmatrano na svetskom ili evropskom nivou.
Republici Srbiji je neophodan odriv privredi razvoj zasnovan na porastu grupe kljunih
ekonomskih pokazatelja:
rast BDP-a,
zaposlenosti,
spoljnotrgovinske razmene,
konkurentnosti i izvoza,
investicija, 16 % i 18 %.
standarda stanovnitva
uz smanjenje ekonomskog optereenja po osnovu spoljnog duga, kao i uz ostvarivanje
trajne makroekonomske stabilnosti, boljeg kvaliteta ivota, ekolokog stanja i opteg
blagostanja drutva.
To konkretno znai da se razvoj srpske ekonomije u pravcu odrivosti moe sagledati samo na
osnovu ostvarivanja ekonomskog rasta, pre svega na osnovu znanja, informacija, ljudi,
obrazovanja i kvaliteta veza meu ljudima i ustanovama.
19. EKONOMIJA ZASNOVANA NA ZNANJU
11

EU je 2000. godine u Lisabonskoj strategiji i istakla da EU do 2010. godine treba da postane

najkonkurentnija i najdinaminija svetska ekonomija zasnovana na znanju, sposobna za odriv
ekonomski rast s vie radnih mesta i s bolje plaenim radnim mestima.
EU je pri tom istovremeno osmislila i oko pedeset specifinih mera i politika ije bi ostvarenje
trebalo da vodi ka pomenutom cilju.
Privredni razvoj, istorijski posmatrano, bio je zasnovan najpre na dominantnom ueu
prirodnih faktora i fizikog rada u agrarnom drutvu.
U vreme irenja industrijskog drutva, kako u proizvodnji tako i u trgovini, najvaniji
proizvodni faktor bio je realni i finansijski kapital (novac, industrijska oprema, energija itd.).
Usled tehnolokog razvoja postepeno se gubio znaaj fizikog rada, pa i same materijalne
tehnologije, kao i prirodnih i finansijskih resursa.
Zbog toga se u XX veku poelo govoriti o
postindustrijskom drutvu, informatikom drutvu odnosno o tzv. besteinskoj ekonomiji
u kojoj dominiraju nematerijalni faktori.
U drutvu ija se ekonomija zasniva na znanju kao glavnom osloncu i komparativnoj prednosti
kljuni proizvodni faktor postaje itav skup ili kompleks nematerijalnih inilaca (informacija,
saznanje, vetina, kultura rada i dr.) koji ostvaruju sve vei ekonomski uinak i dobijaju sve
veu trinu vrednost.
Drutvo znanja i ekonomija zasnovana na znanju, meutim, ne podrazumevaju rigidno,
faktografsko, kolsko, odnosno udbeniko znanje, ve skup vetina, sposobnosti i
zainteresovanosti (kompetencije) kojima se stvaraju inovacije, reavaju problemi, sarauje s
drugima i deluje u cilju opte dobrobiti.
U tom smislu, vano je uzeti u obzir razliite vrste znanja, koja odgovaraju ne samo na pitanje
ta ili ko ve i zato i kako. Pri tome je sa ekonomskog stanovita bitno sledee:
za drutvo i privredu je dobro da se znanje kao javno dobro to ire i lake koristi u interesu
opteg napretka, da bude to vie i to lake dostupno svim potencijalnim korisnicima;
znanje kao privatno dobro treba da bude efikasno zatieno kao intelektualna svojina da bi
moglo biti komparativna trina prednost i da bi omoguilo ostvarivanje dobiti za onoga ko ga
poseduje.
Znanje koje je u osnovi ekonomije i drutva stvaraju ljudi koji su svojim obrazovanjem
osposobljeni da kreativno i kritiki misle, reavaju probleme i meusobno sarauju i koji e
moi da stvaraju novu ekonomiju, stabilan drutveni sistem i odrivi razvoj.
Novi ekonomski sistem i savremena struktura ekonomskih faktora podrazumevaju obrazovane
ljude koji brzo ue, koji su inovativni i kreativni i koji menjaju sopstvene sposobnosti u skladu s
tehnolokim razvojem i globalnim trendovima razvoja.
Obrazovna politika u Republici Srbiji nije dovoljno jasno usmerena na stvaranje ljudskih resursa
i ona ne odgovara ciljevima Lisabonske strategije postavljene za 2010. godinu u obrazovanju i
obuci (povean kvalitet i efektivnost, osiguranje dostupnosti znanja svima i otvorenost za iri
svet).
20. OBRAZOVNA STRUKTURA STANOVNITVA U SRBIJI CILJEVI I
NEPOSREDNE MERE ZA USPOSTAVLJANJE SISTEMA ODRIVOG
RAZVOJA

12

Vie od petine stanovnitva starijeg od 15 godina nema potpuno osnovno obrazovanje, a skoro
polovina stanovnitva nema kvalifikaciju za zanimanje.
Znatan deo populacije i dalje nije ukljuen u obrazovni sistem, to se naroito odnosi na visok
procenat dece iz socijalno osetljivih grupa, kao i seoskog stanovnitva meu kojim se osea jaka
potreba za obrazovanjem odraslih.
Ne koriste se u celini prednosti ranog obrazovanja (sistem predkolskog obrazovanja nije
dovoljno razvijen), osnovno obrazovanje ne prua uenicima intelektualne vetine neophodne za
samostalno uenje, kritiko miljenje i reavanje problema, nastava se ne oslanja u dovoljnoj
meri na moderna saznanja o prirodi uenja i ne prua dovoljno prilike za relevantne misaone
aktivnosti uenika, niti za negovanje istraivanja i inovacija.
Tako su rezultati osnovnog obrazovanja u Republici Srbiji, mereni 2006. godine PISA
(Programme for International Student Assessment Program meunarodnog testiranja uenika)
istraivanjem jezike, matematike i naune pismenosti, mnogo ispod evropskog proseka.
Neodriv je broj ponavljanja razreda u srednjim, pa i u osnovnim kolama Republike Srbije.
Mnogi neuspeni uenici srednjih kola pojavljuju se kasnije na tritu rada kao nekvalifikovani
radnici. Svaka trinaesta generacija mladih ljudi (u proseku) iz sistema kolovanja izlazi bez
kvalifikacija.
Veliki je broj mladih ljudi koji studiraju ili su pokuali da studiraju, ali je veoma mali procenat
onih zavravaju studije u roku koji se moe smatrati korisnim i prihvatljivim za drutvo (810
% od ukupno upisanih).
Broj studenata koji ponavljaju prvu godinu studija je blizu 30 %.
Sistem obrazovanja je neodriv, nije dovoljno efikasan, ne obuhvata svu decu i omladinu i nema
dovoljno kvalitetan ishod ni na jednom nivou.
Posledica toga je nizak opti obrazovni nivo, velik procenat osipanja aka iz kolskog sistema
na svim nivoima obrazovanja, veliki odliv kolovanog kadra u inostranstvo, nedostatak
standarda za osiguranje kvaliteta, rigidan i zastareo program, nedostatak sloenih i savremenih
vetina neophodnih u obrazovanom procesu, kako meu nastavnicima tako i meu
acima/studentima.
irenje znanja o odrivom razvoju u uem smislu jeste preduslov i vano orue za dobro
upravljanje, donoenje odluka i promociju demokratije, jaanje kapaciteta pojedinaca, grupa,
zajednica, udruenja i drave u prosuivanju i prilikom izbora u korist odrivog razvoja.
Da bi se to postiglo, obrazovanje za odrivi razvoj mora da osigura integraciju znanja iz svih
relevantnih sektora (ivotna sredina, ekonomija, drutvo) s posebnim akcentom na primeni tih
znanja da bi se obezbedio kvalitetniji ivot za sve graane.
Da bi se uspostavio odriv sistem i nain obrazovanja za XXI vek, Republika Srbija mora uz
strogu racionalizaciju upotrebe javnih sredstava i reformu njihove upotrebe da

povea ulaganje u obrazovanje najmanje na 6 % BDPda povea optu pismenost stanovnitva,

smanji broj stanovnika bez zanimanja i da
uskladi obrazovni sistem s potrebama trita rada i reformi, ali i s potrebama buduih
generacija zasnovanim na novim tehnologijama i nainu komunikacije, kao i da pobolja
efikasnost samog sistema obrazovanja u celini.
Strategija preporuuje odrivo obrazovanje u Republici Srbiji koje e biti:
konkurentno u skladu s naunim, privrednim i tehnolokim potencijalima Republike
Srbije;
dostupno svima, a naroito deci i pripadnicima socijalno osetljivih drutvenih grupa;
prilagodljivo i u skladu s potrebama trita rada;
dovoljno atraktivno i u skladu s drutveno-ekonomskim promenama;
ukljueno u evropski sistem obrazovanja;
13

 moderno finansirano na bazi modela evropskog sistema finansiranja;

zasnovano na sistemu modernog upravljanja, sertifikacije, licenciranja i akreditacije.
Ciljevi i neposredne mere koje treba da doprinesu postizanju jedinstvenog cilja sistema
odrivog obrazovanja :
obezbeivanje povoljnijih optih uslova ekonomsko-finansijske, institucionalne i
tehnike podrke reformi obrazovanja i obrazovanja za odrivi razvoj;
promovisanje koncepta i prakse odrivog razvoja i sistema odrivog obrazovanja putem
formalnog i neformalnog uenja;
odgovarajuu obuku o odrivom razvoju za nastavnike svih nivoa obrazovanja;
sistematski razvoj istraivanja u obrazovanju za odrivi razvoj;
stalno unapreivanje saradnje u reformi obrazovanja na nacionalnom, regionalnom i
meunarodnom planu.

14