GLOBALNO

ZAGREVANJE I KJOTO
PROTOKOL
Prof. dr Ivan Greti,

Univerzitet u Beogradu Hemijski fakultet

grzetic@chem.bg.ac.yu & www.chem.bg.ac.yu
Beleke za predavanja: http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/

Greti

Sdraj

Uvod
Kjoto protokol
Obaveze zemalja lanica Kjoto protokola
Mehanizmi trgovine emisijama
Atmosfera
Spektar zraenja sa Sunca
UV i IR zraenje
Sudbina zraenja sa Sunca
Apsorpcija IR zraenja (CO2, CH4, H2O, N2O)
Trendovi promene koncentracije gasova staklene bate

Zadravanje IR zraenja na Zemlji

Posledica - globalno zagrevanje
Izvori gasova staklene bate
Potekoe oko Kjoto protokola

Gr
Greti
eti

Uvod

Promene u prirodi, posebno one koje su posledica emisije gasova,

usled cega nastaje efekat staklene bate, zahtevale su akciju
zemalja na meunarodnom nivou budui da se emitovani gasovi
ire po celoj atmosferi, ali i zbog injenice to je kontrola emisije
gasova vrlo skup poduhvat, te je zajednika akcija na
meunarodnom nivou mnogo ekonominija. Prvi korak bio je
usvajanje, 9. maja 1992. godine, Okvirne konvencije Ujedinjenih
nacija o promeni klime. Ovom konvencijom je utvrden sistem za
razmenu podataka o gasovima koji stvaraju efekat staklene bate,
dok je reavanje pitanja nacina ograniavanja emisije tih gasova
odloeno za neki buduci trenutak.
Naa zemlja je ratifikovala Okvirnu konvencija UN o promeni
klime (Meunarodni ugovori 2/97). Sledei korak bi bio
ratifikovanje Kjoto protokola uz ovu konvenciju to jo nismo
uradili.
Gr
Greti
eti

Uvod

Kjoto protokol je usvojen na treoj

Konferenciji lanica Okvirne konvencije UN
o promeni klime, koja je odrana u decembru
1997.god. u Kjotu, u Japanu. Protokol je stupio
na snagu 16.02.2005.god. Do sada je Kjoto
protokol ratifikovalo 144 zemalja ukljuujui
EU.

Gr
Greti
eti

Kjoto protokol - lanice

Gr
Greti
eti

Kjoto protokol

Promovie, podstie istraivanje i razvoj i poveanu

upotrebu, novih i obnovljivih vidova energije,
Promovie i podstie tehnologije za kontrolu emisije
ugljen dioksida i naprednih i inovativnih ekoloki
zdravih tehnologija
Promovie odrive oblike poljoprivrede u svetlu
razmatranja klimatskih promena;
ograniava ili smanjuje emisiju gasova staklene bate
koje ne kontrolie Montrealski Protokol

Gr
Greti
eti

Kjoto protokol

Najvaniji uspeh ovog protokola je bilo utvrdivanje

obaveze ogranicenja i smanjivanje emisije est
gasova koji stvaraju efekat staklene bate:
Ugljen-dioksida (CO2),
Metana (CH4),
Azotoksida (N2O),
Hlorofluorougljovodonika (HFC)
Perfluorougljenika (PFC) i
Sumporheksafluorida (SF6)

Gr
Greti
eti

HALOGENIZOVAN UGLJENIK

Halogenizovan ugljenik bitan za efekat

staklene bate obuhvata perfluorougljenike
(perfluorocarbons -PFC) koji vode glavno
poreklo iz procesa proizvodnje aluminijuma i
fluorougljovodonike (hydrofluorocarbons HFC) koji se danas koriste kao zamena za
hlorofluorougljenike (CFC) koji imaju
negativan efekat na ozonski omota.

Gr
Greti
eti

Perfluorougljenici (PFC)

PFC (CF4, C2F6, i C3F8) se koriste u sistemima za

rashlaivanje kao i preparati za gaenje poara. Na alost,
pokazalo se da su to gasovi sa veoma izraenim efektima
staklene bate. Njihovo vreme ivota u atmosferi se penje i do
50.000 godina, to je due od ivotnog veka bilo kog drugog
poznatog gasa neprijatelja ozona (predmet Montrealskog
protokola). Istraivanja obavljena 2003. godine su pokazala da
je najrasprostranjeniji PFC tetrafluorometan (CF4) ima
potencijal stvaranja efekata staklene bate koji je 6.500 puta
vei od CO2, dok se potencijal heksafluoroetana (C2F6)
pokazao za 9.200 puta veim od CO2. Ove osobine PFC su ve
naterale mnoge razvijene zemlje da ih se odreknu, odnosno
te sobine su ih uvrstile u Kjoto protokol.

Gr
Greti
eti

Ugljendioksid CO2

Na globalnom nivou CO2 najvie doprinosi efektu

staklene bate, nekih 64%.
Koncentracija CO2 se poveala u poslednjih 200
godina za 30%.
Osnovni izvor ugljendioksida je sagorevanje fosilnih
goriva.
Koncentracija CO2 u vazduhu kroz vekove
VEK

KONCENTRACIJA

XIX

0,0250 %

XX

0,0355 %

XXI

0,0500 %
10

Gr
Greti
eti

Metan CH4
Metan je sledei gas koji doprinosi efektu
staklene bate, nekih 20%.
Koncentracija metana se poveala ya nekih
145% u poslednjih 200 godina.
Osnovni izvori metana je u procesu varenja
preivara (goveda, ovaca, koza i divljaci kao
srne i jeleni), zatim uzgajanje pirina, prirodni
gas i komunalne deponije.

Gr
Greti
eti

11

AZOTOVI OKSIDI

Azotovi oksidi NOx (N20, NO, NO2)

Azotovi oksidi najveim delom vode poreklo iz antropogenih
aktivnosti kao industrijska i poljoprivredna proizvodnja. U
znatno manjoj meri vode poreklo od prirodnih pojava kao
umskih i stepskih poara.
Koncentraciaj NOx u poslednjih 200 godina je porasla za
punih 15%.
ovekov uticaj se u prvo vreme se odnosio na primenu
prirodnih, a kasnije vetakih ubriva. Tome doprinose jo
uzgajanje mahunarki (leguninoza), procesi fermentacije
fekalija i procesi u zemljitu. to se tie procesa u zemljitu
ovi su jo uvek neispitani dovoljno, pa se ne zna tano koji su
to procesi koji najvie doprinose emisiji azotovih oksida.

Gr
Greti
eti

12

SF6 & CCl4

Sumpor heksafluorid SF6 ima ogroman

potencijal za globalno zagrevanje. 1 kg SF6
ima potencijal globalnog zagrevanja koliko
ima 23 tone CO2 tikom 100 godina.
Ugljenterahlorid CCl4 ima potencijal
globalnog zagrevanja koji je 1800 vei od
CO2.

Gr
Greti
eti

13

OBAVEZE ZEMALJA LANICA

KYOTO PROTOKOLA

Obaveze razvijenih zemalja ugovornica Kjoto protokola

Protokol ima za cilj da kvantifikuje obaveze i utvrdi dinamiku
smanjenja nacionalnih emisija gasova sa efektom staklene
bate za svaku dravu lanicu Konvencije koja se nalazi na
listi u Aneksu 1 Konvencije (sve industrijske zemlje i zemlje u
tranziciji). Ovim Protokolom se industrijske zemlje sveta
obavezuju da svoje emisije gasova sa efektom staklene bate
smanje u proseku za 5,2% u odnosu na referentnu 1990.god., i
to u periodu od 2008. do 2012.god. Sve zemlje koje imaju
obavezu kvantifikovanog smanjenja emisija navedene su u
Aneksu B Kjoto protokola.

Gr
Greti
eti

14

OBAVEZE ZEMALJA LANICA

KYOTO PROTOKOLA

Obaveze zemalja u razvoju- ugovornica Kjoto

protokola
Za zemlje u razvoju, meu kojima je i Srbija, ovaj
Protokol nije predvideo nikakve nove obaveze u
odnosu na one koje su predviene Konvencijom, tj.
nije predvideo obavezu kvantifikovanog smanjivanja
emisija gasova sa efektom staklene bate, ali je
ostavljena mogunost da svaka od njih u bilo kom
trenutku takvu obavezu preuzme, u skladu sa svojim
mogunostima, ukljuivanjem u Aneks 1 Konvencije
i Aneks B Protokola.

Gr
Greti
eti

15

PROGNOZE

Prognoze ekspertskog tima UN i Svetske

meteoroloke organizacije su su da moe doi do
porasta temperature od 1 do 6 stepeni. Prema
najgorem scenariju, ako nita ne promenimo i ne
potujemo Kjoto protokol, porast temperature e biti
oko 6 stepeni. Ako se strogo primenjuje Kjoto
protokol i najveom moguom brzinom pree sa
fosilnih goriva na obnovljive izvore energije
(klimatske resurse sunce, vetar, biomasa), kojih ima
sasvim dovoljno, tako da moemo da zaboravimo na
fosilna goriva i nuklearne elektrane, porast
temperature e biti mnogo manji.

Gr
Greti
eti

16

Mehanizmi trgovine emisijama

Odredbama Kjoto protokola datim u lanovima 6, 12

i 17 predvieno je uvoenje mehanizama trgovine
emisijama, ime je omoguen izvestan stepen
fleksibilnosti za industrijske zemlje i zemlje u
tranziciji u pogledu ispunjavanja njihovih osnovnih
obaveza koje se odnose na kvantifikovano
smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bate.

Gr
Greti
eti

17

Mehanizmi trgovine emisijama

Mehanizam zajednike implementacije: do

2008.god. industrijski razvijene zemlje imaju
mogunost da rezultat smanjenja emisija
ostvaren kroz projekte zajednike realizacije
na teritoriji drugih zemalja iz Aneksa
Konvencije, pripiu ispunjavanju dela svojih
preuzetih obaveza.

Gr
Greti
eti

18

Mehanizmi trgovine emisijama

Mehanizam istog razvoja (CDM- Clean Development

Mechanism): omoguuje industrijski razvijenim
zemljama i drugim zemljama sa liste iz Aneksa 1
Konvencije da izvre implementaciju projekata kojima se
redukuju emisije gasova sa efektom staklene bate u
zemljama u razvoju, pri emu sertifikovane iznose
redukcije emisija generisane takvim projektom mogu
pripisati ispunjavanju dela svojih obaveza u pogledu
smanjenja emisija (sertifikovani iznos se oduzima od
kvote industrijske zemlje kao investitora istog razvoja i
dodaje kvoti nacionalnih emisija zemlje u razvoju koja je
u CDM projektu primalac iste tehnologije, ime se
zemlja u razvoju praktino zaduuje dodatnim kvotama
emisija koje e u budunosti morati da smanjuje).
Gr
Greti
eti

19

Mehanizmi trgovine emisijama

Mehanizam trgovine emisijama: ovaj mehanizam mogu koristiti

samo zemlje koje su na listi u Aneksu 1 Konvencije (industrijske
zemlje i zemlje u tranziciji), na taj nain to deo svojih dodeljenih
koliina emisija koje mogu emitovati u toku obavezujueg perioda,
mogu transferisati drugoj zemlji sa liste iz Aneksa 1 Konvencije.
Kako bi se zemljama lanicama Kjoto protokola olakalo prihvatanje
odredaba sporazuma i istovremeno dao podstrek SAD da mu pristupi,
protokol dozvoljava korienje i ovog "fleksibilnog mehanizma trgovina emisijama ugljen dioksida. Prema sporazumu, nacije koje
emituju manje gasova staklene bate od predviene kvote mogu da
prodaju emisione kredite zemljama veim zagaivaima.
To znai da kompanije koje uspeno redukuju emisije u veoj meri
od traene ili nisu dostigle emisije koje su im dozvoljene, mogu da
trguju emisionim kreditima sa kompanijama koje nisu uspele ili nisu
u stanju da ostvare postavljene zahteve. Koncept je sa odreenim
uspehom primenjen za smanjivanje emisija uzronika smoga i kiselih
kia.
Gr
Greti
eti

20

Mehanizmi trgovine emisijama

Srbija iako ima rezervi u emisiji gasovima

staklene bate do sada nije prodavala svoje
kvote ni jednoj razvijenoj zemlji.

Gr
Greti
eti

21

Atmosfera

Gr
Greti
eti

22

Atmosfera

Gr
Greti
eti

Promena
temperature
sa visinom

23

Atmosfera

Gr
Greti
eti

Promena pritiska
sa visinom
Vazduh je stiljiv,
zato je gustina
vazduha na 0 m
nadmorske visine
1,2 kg/m3, dok je
na 5000 m
nadmorske visine
njegova gustina
svega 0,7 kg/m3.

24

SASTAV ATMOSFERE
Gasovi

Koncentracija

Azot (N2)

78.08% zapreminskih (ili 780,800 ppmv)

Kiseonik (O2)

20.95% zapreminskih (ili 209,500 ppmv)

Argon (Ar)
Vodena para (H2O)

0.93% zapreminskih (ili 9,300 ppmv)

0 to 1 or 2% zapreminskih (ili do 20,000 ppmv)

Ugljen dioksid (CO2)

365 ppmv

Vodonik (H2)

500 ppbv

Helijum (He)

524 ppbv

Neon (Ne)
Ozon (O3) u troposferi
Ozone (O3) u stratosferi

1818 ppmv
0.02 do 0.1 ppmv
0.1 do 10 ppmv

Metane(CH4)

1.7 ppmv

Azot oksid (N2O)

0.31 ppmv

Freon CFC-12 (CF2Cl2)

0.5 ppbv

Freon CFC-11 (CFCl3)

Gr
eti

0.3 ppbv

Gr eti

25

ELEKTROMAGNETNI
SPEKTAR
Podela:
Radio talasi
Mikrotalasi
Infracrveno zraenje
Vidljiva svetlost
Ultraljubiasto
zraenje
Rendgensko
zraenje
Gama zraenje

Gr
Greti
eti

26

Spektar zraenja
sa Sunca

Gr
Greti
eti

Najvei deo radijacije sa

sunca koncentrisan je na
vidljivi deo spektra. Uska
energetska traka od 400
do 700 nm predstavlja
43% od ukupne radijacije
koja stie sa Sunca na
Zemlju. Talasne duine
krae od vidljivog spektra
(<400nm) obuhvataju
nekih 7 do 8 % od
ukupnog zraenja, ali su
zato vrlo znaajne jer je
njihova energija veoma
velika. U ovu oblast
spada ultravioletno
zraenje (UV).
27

Koje zraenje Zemlja emituje

Sunce
Gr
Greti
eti emituje energiju na viim talasnim duinama nego Zemlja.28

UV zraenje

U ovu oblast spada

ultravioletno
zraenje (UV) koje
se deli na talasno
podruje:
od 200 do 280
nm i naziva se
UV-C zraenje,
od 280 do 320
nm egzistira UVB zraenje, a
od 320-400 nm
UV-A zraenje.

Slika: Raspodela ozona sa visinom.

Stepen prodiranja UV zraenja do zemlje. Na povrinu Zemlje stie
94% od UV-A, 6% od UV-B i 0% od UV-C zraenja.
Gr
Greti
eti

29

IR zraenja

Infracrveno zraenje se deli na:

Daleku infracrvenu oblast (1mm do 10m)
Srednju infracrvenu oblast (10m do 2,5m )
Blisku infracrvenu oblast (2.500nm do 750nm)

Gr
Greti
eti

30

Sudbina zraenja sa Sunca

Gr
Greti
eti

Vidljiva svetlost se
na razliite naine
odbija, apsorbuje na
Zemlji.
Akumulirana
energija poreklom sa
Sunca na Zemlji se
potom reemituje u
obliku nevidljivog
infracrvenog
zraenja.
31

Apsorpcija zraenja

Po - primarno zraenje
b absorbujui sloj
P proputeno zraenje
Gr
Greti
eti

32

CO2: Apsorpcija IR zraenja

Gr
Greti
eti

Talasna duina

Frekvencija

Talasni broj u cm-1

Energija u kJ/mol

100m - 1m

3*1012Hz 3*1014Hz

100 - 10000

1 - 100

33

CH4: Apsorpcija IR zraenja

4000 cm1 = 2500 nm; 1000 cm1 = 10000 nm; 100 cm1 = 100000 nm
Gr
Greti
eti

34

N2O: Apsorpcija IR zraenja

Gr
Greti
eti

35

Apsorpcija IR zraenja

Gr
Greti
eti

Talasna duina

Frekvencija

Talasni broj u cm-1

Energija u kJ/mol

100m - 1m

3*1012Hz 3*1014Hz

100 - 10000

1 - 100

36

Apsorpcija IR zraenja
Gasovi
Vodena para (H2O)

Koncentracija
0 to 1 or 2% zapreminskih (ili do 20,000 ppmv)

Ugljen dioksid (CO2)

365 ppmv

Metane(CH4)

1.7 ppmv

Azot oksid (N2O)

0.31 ppmv

Freon CFC-12 (CF2Cl2)

0.5 ppbv

Freon CFC-11 (CFCl3)

0.3 ppbv

Apsorpcija IR zraenja u prisustvu ugljendioksida je posebno

znaajna jer je ovaj gas, kao tei od vazduha, koncentrovan pri
povrini Zemlje tako da je u tim delovima atmosfere apsorpcija
najvea. To znai da su efekti staklene bate u prizemnim
delovima troposfere najvei.
Gr
Greti
eti

37

Apsorpcija zraenja sa Sunca

UV

VIS

IR near

IR far

4000 cm1 = 2,5 m

1000 cm1 = 10 m
100 cm1 = 100 m

Gr
Greti
eti

38

Gasovi staklene
bate

Gr
Greti
eti

Promena
koncentracije
gasova
staklene bate
tokom
poslednjih 150
godina
39

Trendovi promene koncentracije gasova staklene

bate u poslednjih nekoliko godina

Gr
Greti
eti

40

Zadravanje IR zraenja na Zemlji

Gr
Greti
eti

41

Posledica - globalno zagrevanje

Gr
Greti
eti

42

GLEERI KOJI NESTAJU

Gr
Greti
eti

43

Izvori gasova staklene bate

Gr
Greti
eti

44

POTEKOE OKO KJOTO

PROTOKOLA

SAD ie najvei na svetu proizvoa gasova staklene bate (vie

od jedne treine emisija zemalja Aneksa I u 1990. godini Krajem
1999. godine). Emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bate
u SAD se povecala za 12% iznad vrednosti izmerenih u 1990.
godini i procenjuje se poveanje od 10% do 2008.
Poveanje emisije ovih gasova vai i za druge industrijski
razvijene zemlje, posebno za Japan i Kanadu. Na kraju se moe
zakljuiti da, iako je primena ovog protokola i neophodna i
pravno obavezujua, izvravanje meunarodnih obaveza i dalje
ostaje sveopti problem, posebno kada ono podrazumeva velike
ekonomske trokove za drave potpisnice re je o milijardama
dolara.
Jedna od fatalnih posledica neprimenjivanja ovog protokola je
globalno zagrevanje koje postaje sve ozbiljnije.
Gr
Greti
eti

45